004. MERENJE SNAGE

 merenje reaktivne snage snage trofaznog simetrič  nog optereć enja enja  metodom jednog vatmetra

merenje reaktivne snage metodom tri vatmetra

L1

L2

W

W P

L3

W

N

Ako reaktivnu snagu merimo metodom tri vatmetra tada se reaktivna snaga Q trofaznog sistema odreñuje na osnovu izraza: Q=1/ √3 (W1+W2+W3) U trofaznim sistemima koji nemaju nulti vod moguć moguće je merenje reaktivne snage metodom dva vatmetra (Slika 2-11.). Ovde se naponske grane priključ priključuju na fazni napon pa je potrebno u sluč slučaju nepostojanja nulte tač tačke izvesti istu. Pri odreñ odreñivanju snage treba uzeti u obzir da je upotrebljen 3 puta manji napon, pa se koristi sledeć sledeći izraz: ·

Q=√3 (W1+W2) ·

Merenje reaktivne snage u jednofaznim sistemima ñu tih struja, pa se zato mogu Indukcioni merni sistemi imaju skretanje proporcionalno proizvodu struja kroz njegove kalemove i sinusa faznog pomaka izme izmeñ koristiti za direktno merenje reaktivne snage ako je jedan kalem priključ priključen na napon optereć opterećenja preko dovoljno velikog aktivnog otpora a kroz drugi teč teče struja optereć opterećenja. Ipak za merenje reaktivne snage češć ešće se koriste elektrodinamič elektrodinamički sistemi kod kojih je potrebno postić postići fazni ugao od π 2 izmeñ izmeñu struje kroz naponski kalem i napona datog optereć opterećenja. Takav merni sistem može se postić postići kombinacijom kalemova i otpornika kao na slici

P

R1

L1

L2

R2

Merenje reaktivne snage elektrodinamič kim vatmetrom

MERENJE FAKTORA SNAGE

Kod sinusne naizmenič naizmenične struje faktor snage k je odnos aktivne i prividne snage: P k=

S

=

U·I·cosφ

= cosφ

U·I

Kod višefaznih sistema faktor snage se definiše po fazi, kao i kod jednofazne struje. Kod trofaznog neuravnoteženog sistema faktor snage se definiše kao odnos aktivne snage sistema i zbira prividnih snaga svih faza:

Tri su merna postupka na osnovu kojih se može odrediti faktor snage: 1. merenje napona, struje i snage, 2. merenje aktivne i reaktivne snage, 3. direktno merenje fazometrima. Merenje faktora snage pomo ću voltmetra, ampermetra i vatmetra

Po definiciji faktora snage, on se može odrediti merenjem napona, struje i aktivne snage. Merenje faktora snage ovom metodom vrši se u laboratorijama i postrojenjima u kojima se ne zahteva njegova stalna kontrola. Odreñivanje faktora snage merenjemaktivne i reaktivne snage

Odreñ Odreñivanje faktora snage jednofaznih sistema ili ukupnog (srednjeg) faktora snage neravnomerno optereć opterećenih trofaznih sistema može se izvesti merenjem ukupne aktivne i reaktivne snage i izrač izračunavanjem iz trougla snage:

tg φ=

Q P

1+tg2φ

Merenje faktora snage fazometrima Kada se zahteva već veća brzina u merenju ili se optereć opterećenje brzo menja, merenje faktora snage vrši se specijalnim instrumentima. Oni direktno pokazuju faktor snage i nazivaju se fazometrima ili kosinusfimetrima. Izrañ Izrañuju se kao instrumenti za neposredno čitanje ili kao pisač pisači. Slič Slično kao i kod merač merača aktivne i reaktivne snage i kod merenja faktora snage, u sluč slučaju već većih napona i struja, koriste se odgovarajuć odgovarajući merni transformatori. Popravka faktora snage

Kada se prijemnik č prijemnik čija je aktivna snaga P veže za izvor preko napojnog voda (mreže) ( mreže) struja u tom prijemniku je: I=P/U· cosφ cosφ Za odreñ odreñenu aktivnu snagu P i pri odreñ odreñenom naponu na krajevima prijemnika U, struja u prijemniku i napojnom vodu (mreži) je utoliko već veća ukoliko je faktor snage manji, odnosno razlika faza izmeñ izmeñu napona i struje već veća. Već Veća efektivna vrednost struje prouzrokuje već veće Džulove gubitke u napojnom vodu i izvoru čime se smanjuje korisna snaga izvora i prenosna sposobnost napojnog voda. Da bi se sve ovo izbeglo i smanjila efektivna vrednost struje potrebno je da faktor snage bude što je moguć moguće već veći. Zbog toga se vrši popravka faktora snage prijemnika. Popravka faktora snage se vrši vezivanjem dodatnih reaktivnih elemenata na prijemnik čime se poveć povećava faktor snage cele te grupe. Posmatra se prijemnik induktivnog karaktera, na primer električ električni motor. Električ Električni motor se šematski prikazuje rednom vezom otpornosti ( otpornost žica i kalema) i induktivnog elementa (kalema).

Radi jednostavnosti je uzeto da je poč početna faza napona jednaka nuli, struja kasni za naponom za ugao ϕ1, Da bi se postiglo da struja u napojnom vodu bude u fazi sa naponom U  (cos φ  =1) paralelno prijemniku vezuje se reaktivni element – kondenzator. Pri datoj uč učestanostiω  estanostiω  izborom kapacitivnosti kondenzatora faktor CU  i ona prednjač snage cele grupe (prijemnika i kondenzatora) se podešava da bude jednak jedinici. Struja u grani sa kondenzatorom je I  = ω CU  prednjači naponu za π /2. Kapacitivnost kondenzatora se bira tako da struja u grani sa kondenzatorom poništava reaktivnu komponentu struje prijemnika.Kada je izvršena popravka faktora snage, struja u napojnom vodu jednaka je aktivnoj a ktivnoj komponenti struje u prijemniku

čime je smanjen gubitak koji nastaje usled pretvaranja električ električnog rada u toplotu i poveć povećana prenosna sposobnost napojnog voda. Ukoliko je prijemnik  kapacitivnog tipa popravka faktora snage vrši se dodavanjem induktivnog elementa paralelno prijemniku. Induktivnost Induktivnost kalema se odreñuje na isti nač način.