Materijali Za Edukaciju u Transakcionoj Analizi

Materijali za edukaciju u transakcionoj analizi dr med., T.S.T.A

ŢIVOTNI SKRIPT

ŢIVOTNI SKRIPT

SADRŢAJ: I. Ţivotni skript, 3 II. Skriptne odluke, 8 III. Skriptne poruke, 12 IV. Logika skripta, 20 V. Kontraskript, 26 VI. Klasifikacija skripta, 32 VII. OsloboĊenje od skripta, 35 VIII. Inventar skriptnih uslova, 38 Literatura, 65 Za ponavljanje, 65

.

I. ŢIVOTNI SKRIPT Poznato je da se ljudi ne ponašaju sluĉajno. Iza razliĉitih ljudskih reakcija uvek postoji izvesna logika. Tako moţemo reći i da ljudi ne ţive sluĉajno svoj ţivot na naĉin na koji ga ţive, već da i tu postoji izvesna logika. Ova nesvesna logika koja se  je iza ljudskih sudbina se u transakcionoj transakcionoj analizi naziva naziva ţivotni skript, ţivotni kri je scenario ili jednostavno skript. Upravo u ţelji da smanje svoju strepnju pred nepoznatom budućnošću, budućnošću, ljudi su oduvek pokušavali da proniknu u pretpostavljenu iju tajnu budućnosti svojih i tuĊih ţivota. U ovom smislu postoje dva logiku i da otkr iju ekstrema i ĉitav niz prelaznih oblika. Prema jednima postoji sudbina. To je ţivotni put svakog pojedinca koji mu je unapred suĊen od strane nekog boţanstva (SuĊaja) ili boga. Prema ovim koncepcijama predestinacije sve je unapred zapisano i pojedinĉev ţivot se samo odvija prema unapred skrojenom planu. U ovakvim koncepcijama nema individualne slobode već pojedinac treba samo da prihvata ţivotne datosti bilo da su one pozitivne ili negativne. Na drugoj strani sprektra je verovanje da je

pojedinaĉni ĉovek samostalni kovaĉ sopstvene sreće i da od njega samoga zavisi kakav ţivot će imati. Ono što je sasvim sigurno je da ljudi ţive u skladu sa svojim uverenjima o ţivotu. Ĉesto ljudi na osnovu svojih ranih ţivotnih iskustava formiraju odreĊena uverenja o tome kakav će im ţivot biti, tako da ĉesto kasnije sebe nesvesno prisiljavaju da ţive unutar zadatih uverenja. To su mehanizmi kojima se bavi teorija ţivotnog scenarija ili ţivotnog skripta. Ideja da ljudski ţivot sledi odreĊene psihološke obrasce koje nalazimo u razliĉitim priĉama, mitovima, bajkama i sliĉno, nije nastala pojavom transakcione analize. U istorijskom smislu veoma su vaţni radovi Sigmunda Frojda (Freud) koji ljudsku sudbinu povezivao s edipalnim zapletom, zatim psihoanalitiĉara Otta Ran ka, Erika Eriksona i E.Glovera Alfreda

 Adlera i Karla Gustava Junga. TakoĊe TakoĊe je, prema Bernu, vaţna vaţna i knjiga J. Kambela (Cambell, 1949).

Nesvesna motivacija

 Ako ĉoveka posmatramo posmatramo kao biće koje ima svoj svoj e svesno i nesvesno, i ako prihvatimo pr ihvatimo Frojdove (Freud) teze o nesvesnoj motivaciji, onda u fokus f okus dolaze one sile iz našeg nesvesnog koje se odraţavaju kao u našim svakodnevnim postupcima tako i u vaţnim ţivotnim izborima. Da bi pribliţili snagu nesvesne motivacije opišimo jedan eksperiment iz hipnoze. Osobi koja je hipnotisana je sugerisano da nakon pet minuta

nakon što se probudi iz transa priĊe jednoj drugoj prisutnoj osobi, uzme joj zapaljenu cigaretu i ugasi je. Zatim joj je nareĊeno da kada se probudi tu sugestiju zaboravi. I stvarno, pet minuta nakon izlaska iz transa osoba je uradila ono što joj je nareĊeno. Tada ju je hipnotizer pitao zašto je to uradila. Usledio je odgovor da joj je duvanski dim jako zasmetao i da je prosto morala da to uradi. Svi p risutni su znali da to nije

pravi razlog (motiv) tog njenog nj enog postupka, već da je ona u situaciji da njeno svesno naknadno traţi laţne razloge koji izgledaju prihvatljivo, a za postupke koji su bili izazvani sasvim drugim ali nesvesnim motivima (u ovom sluĉaju hipnotiĉkom sugestijom). Verovatno se i mi u našim ţivotima ĉesto nalazimo u situaciji da svesno opravdavamo one postupke i one izbore ĉiji je pravi razlog nama nepoznat jer se nalazi u našem nesvesnom. Erik Bern (Eric Berne) je upravo krenuo ovim putem kako bi otkrio one nesvesne sile koje ĉine da se neĉiji ţivot odvija na naĉin koji ta osoba svesno ne bi ţelela.

4

Suština psihoanalize je u izreci koja se pripisuje Frojdu: „Dete je otac ĉoveka.” Poenta izreke je u tome što od toga kakav je bio neko kao dete zavisi kakva će ta osoba biti kao odrastao ĉovek. I Bern je krenu tim putem, da istraţi kako se rana iskustva, roditeljske poruke i detetovi zakljuĉci o tome kakvu će imati budućnost polako slaţu u jedan delimiĉno svestan, delimiĉno nesvestan ţivotni plan koji će znaĉajno uticati na budući ţivot date osobe. Prvobitni metod koji je primenjen u dešifrovanju ţivotnog scenarija razliĉitih ljudi je retrospektivan. To znaĉi da su u fokusu istraţivanja bili oni ljudi koji su u svom ţivotu imali znaĉajne pro bleme i poremećaje i koji su zbog toga kao odrasli podvgnuti razliĉitim oblicima individualne i grupne psihoterapije. U većini ovih primera je bilo moguće otkriti ne samo da je dati poremećaj bio posledica nesvesnog ţivotnog plana date individue, već je bi lo moguće i otkriti korene ovog plana u infantilnim odlukama koje su nastale bilo samostalno, bilo pod uticajem drugih. Nakon istraţivanja razliĉitih oblika psihopatologije i njihovih skriptnih aspekata, istraţivanja u teoriji skripta su usmerena ka obiĉnim ljudima i njihovim ţivotnim zapletima, a zatim i ka onim ljudima koje nazivamo uspešnim, zadovoljnim ili, pomalo neukusno, „ţivotnim pobednicima”. Istraţivanje uspešnih ljudi je pokazalo kakve su poruke dobijali u detinjstvu, kao i da  je dobro razlikovati dve kategorije uspešnih: kategoriju onih koji su samo uspešni i

kategoriju onih koji su pored toga što su uspešni takoĊe i zadovoljni. Dok prvi ĉesto imaju takav skript da moraju da uspeju kako bi dokazali da vrede, zadovoljni ljudi nalaze pravu meru izmeĊu rada i zadovoljstva i pokazuju da ne moraju da budu

uspešni da bi bili zadovoljni. Danas, ĉetrdesetak godina kasnije, teorija o ţivotnom scenariju je dokazana prospektivno. Odrasla su ona deca koja su bila vaspitavana u skladu sa principima transakcione

analize, odnosno teorije ţivotnog scenarija. Reĉ je o hiljadama ljudi koji ţive kao autonomne liĉnosti, izmeĊu ostalog i zbog toga što su im roditelji omogućili da imaju bolje poĉetne pozicije time što su im davali dozvole koje su im bile potrebne, što im nisu upućivali skriptne zabrane i skriptne imperative, što su ih jasno i ĉvrsto frustrirali f rustrirali onda kada su ţeleli nešto što roditeljima nije bilo u redu, što su jasno kritikovali njihovo ponašanje, a ne njih kao osobe, što su ih kaţnjavali kako ne bi ponavljali odreĊene greške, što su razvijali njihovu racionalnost i sposobnost samostalnog mišljenja, što su ih voleli i poštovali na naĉin koji je omogućio da izrastu u samostalne, autonomne osobe, sposobne za bliskost, ali i za distancu, sposobne da

budu sa ljudima i u tome uţivaju, ali i da budu same i uţivaju u samoći. Danas je moguće da na osnovu vaspitnog stila i poruka koje detetu šalju znaĉajni drugi, u velikoj meri predvidimo kakva će liĉnost biti to dete kada odraste i kojim putevima se moţe kretati kroz ţivot.

Definicija ţivotnog skripta Pojam ţivotnog skripta ili ţivotnog scenarija je jedan od osnovnih pojmova u transakcionoj analizi.1 Zbog toga je vaţno da ga definišemo. Ţivotni skri pt, ili, skraćeno, skript, je nesvesni (ili predsvesni) ţivotni plan koji odreĊuje osobine svesne ţivotne izbore i na taj naĉin ograniĉava i usmerava ţivotni tok pojedinca.

1

Zainteresovani ĉitalac moţe naći više o ovoj temi u Bernovoj knjizi Šta kaţeš posle zdravo? Psihologija ljudske sudbine (Berne, 1972) koja je u Americi objavljena dve

godine nakon njegove smrti, i koja je i kod nas doţivela veliki broj izdanja kod razliĉitih izdavaĉa.

Drugim reĉima, skript je nesvesna motivacija koja upravlja našim ţivotom, vodeći ga ka predvidljivom kraju. Bern (1972) je dao vrlo jezgrovitu definiciju ţivotnog skripta, koju smo mi, radi lakšeg razumevanja, podelili u segmente. Dakle, skript je: „Ţivotni plan – zasnovan na odlukama donetim u detinjstvu,  – osnaţenim od strane roditelja,  – koje potvrĊuju dogaĊaji iz ţivota – i koji kulminira u izabranoj alternativi.” (Berne, 1972) Kako su roditeljski uticaji  – bez ikakve sumnje  – veoma vaţni za formiranje detetove liĉnosti, njegovog referentnog okvira koji ukljuĉuje sistem vrednosti, jasno je da će se ovi uticaji odraziti i na kasniji ţivotni tok odraslog „deteta”. To znaĉi da je ova definicija primenljiva i na zdravlje i na patologiju. Zbog toga se jedno vreme u okvirima transakcione analize govorilo o zdravim i bolesnim skriptovima, o

pobedniĉkim i gubitniĉkim skriptovima, ali je danas uglavnom prihvaćeno da se pravi

razlika izmeĊu zdravog roditeljskog programiranja i patološkog skriptiranja. U tom smislu reĉ skript ima uvek negativno znaĉenje neĉega patološkog. Zbog vaţnosti skripta, mi ćemo ukratko prikazati elemente teorije skripta drţeći se Bernove definicije.

Rane skriptne odluke

Najveći deo skriptnih odluka donosi dete u predškolskom uzrastu. Reĉ je o detetovim zabludama o vaţnim ţivotnim pitanjima. Ova vaţna ţivotna pitanja se mogu ticati same osobe, drugih ljudi ili sveta, kao, na primer,: „Ja sam glup”, „Ţene su glupe”, „Ljubav ne postoji”. Ove svoje pogrešne zakljuĉke dete „upisuje” u svoj referentni okvir, u svoju mapu stvarnosti, na koju se kasnije u ţivotu oslanja da bi razumeo sebe, druge i dogaĊanje u svetu. Skriptne odluke deluju kao aksiomi, odnosno kao istinite pretpostavke koje se u kasnijem ţivotu ne preispituju, već od kojih osoba polazi kao od temeljnih istina na osnovu kojih gradi svoji dalji pogled na svet. Dok

neka osoba moţe imati samo jednu skriptnu odluku, druga osoba moţe imati veliki broj ovih odluka. Što je više skriptnih odluka to je veći broj onih ţivotnih aspekata individue koji su kontaminirani skriptom.

Roditeljski uticaji

Dete moţe donositi skriptne odluke bilo samostalno posmatrajući svet oko sebe, bilo pod uticajem roditelja i drugih autoriteta. Samostalne odluke su rezultat detetove

spoznajne nezrelosti, grešaka u zakljuĉivanju (posebno preteranog uopštavanja) i nedostatka relevantnih informacija. Što je dete više zanemareno i prepušteno samom sebi, to je veći broj detetovih samostalnih pogrešnih zakljuĉaka. Odgovornost roditelja u ovom sluĉaju je u tome što nisu s detetom razgovarali o naĉinu na koje ono razmišlja i doţivljava razliĉite pojave, tako da mu nisu pomogli da stvori ispravne zakljuĉke. S druge strane postoje skriptne odluke koje je dete donelo upravo pod roditeljskim uticajem. Postoje razliĉite verbalne i neverbalne poruke kojima roditelji utiĉu da dete formira skript.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

6

Najvaţnije od ovih poruka su skriptne zabrane (skraćeno zabrane) i skriptni imperativi (skriptne kontrazabrane ili, skraćeno, kontrazabrane).2 Zabrane su roditeljske poruke kojima se osporava neko detetovo ljudsko pravo, a dve su

najvaţnije: zabrana postojanja kojom se osporava detetovo pravo na ţivot i zabrana vrednosti kojim se osporava detetovo pravo da bude voljeno. Pored ovih postoji i niz drugih skriptnih zabrana koje se mogu ticati drugih aspekata liĉnosti deteta, drugih

ljudi ili sveta kao takvog. Razlog za upućivanje zabrana moţe biti iracionalnost samog roditelja, ali i razliĉite „vaspitne” manipulacije, odnosno dobra namera. Skriptni imperativi su roditeljske poruke kojima se ekstremno uslovljava detetovo pr avo na

ţivot ili pravo na ljubav. Tako, na primer, u brojnim situacijama roditelj ponavlja detetu da ono ima pravo da postoji samo ako je takvo i takvo ili da će roditelj dete voleti i prihvatiti samo ako je takvo i takvo. Kada se skriptni imperativi upućuju dobronamerno onda je to rezultat snaţne ţelje roditelja da se dete formira iskljuĉivo u skladu s roditeljskim vrednostima. U tom sluĉaju, da bi bio siguran da će dete prihvatiti njegove vrednosti on ih povezuje ili s pretnjom odbacivanjem koja je veoma

moćna poruka malom detetu jer kod njega pobuĊuje separacioni strah ili s detetovim pravom na ţivot. Kako dete zavisi od svojih roditelja i oseća da je njegovo preţivljavanje uslovljeno njihovim prisustvom i ljubavlju, ono veruje da je zapoveĊena vrednost prava potreba (poput gladi ili ţeĊi), jer će ga, ako je ne ispuni, roditelj odbaciti ili ubiti. Skriptni imperativ podrazumeva postojanje zabrane koja se aktivira

ako dete ne bude onakvim kakvim roditelj zahteva da dete bude. Logika: „Prihvatiću te samo ako si najbolji i sve dok si najbolji” (skriptni imperativ) nastavlja se posledicom koja će nastupiti ako dete ne ispuni uslov, odnosno zabranom: „A ako nisi najbolji ja ću te dati ciganima” (pretnja odbacivanjem kojom se detetu poruĉuje da nije dovoljno vredno da bi bilo voljeno – zabrana vrednosti).

Potvrda ţivotnim tokom Dok je kod deteta ţivotni skript prvenstveno plan ili obrazac, kod osobe u godinama ţivotni skript je pretoĉen u ţivotni tok ili ţivotni put. U tom smislu razlikujemo ţivo tni skript koji je kognitivna struktura od ostvarenog ţivotnog puta. Kada neko poĉne da ţivi na osnovu svojih skriptnih zakljuĉaka, onda će tok njegovog ţivota „ potvrĊivati” upravo te zakljuĉke. Na primer, ako je osoba zakljuĉila da ne moţe biti voljena, o na će na kraju „dokazati” da nju na ovom svetu niko ne moţe voleti. Ili će osoba potpuno odustati od traţenja ljubavi, ili će se zaljubljivati upravo u one osobe koji joj jasno pokazuju da je ne vole, ili, kada poveruje da je neko poĉeo da je voli toliko t estirati tu ljubav da će preteranim zahtevima ili ljubomornim scenama oterati tu osobu. Drugim reĉima ljudi pokazuju tendencu da svet i realnost „uklope” u svoju već prethodno

formiranu sliku stvarnosti. Pored toga ljudi biraju upravo one partnere i one delove

sveta, situacije i grupe u kojima će upravo potvrditi svoja

IzmeĊu skriptnih zabrana i obiĉnih zabrana koje roditelji postavljaju svojoj deci postoji velika razlika. To naglašavamo zbog toga što nam se ĉini da je nastala izvesna zbrka, tako da mnogi roditelji veruju da nisu dobri roditelji ako detetu nešto zabranjuju ili ako ga kaţnjavaju (analogija sa skriptim zabranama) ili da su patološki roditelji ako oĉekuju da dete usvoji neke njihove vrednosti ili ako imaju odreĊena oĉekivanja od detetove buduć nosti (analogija s kontrazabranama). U stvarnosti, dobri roditelji su duţni da zabranjuju i da, kada je to potrebno, kaţnjavaju, odnosno da vrednosno modeluju svoje dete.

2

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

7

skriptna uverenja. Moţemo reći da ljudi ne ţive ţivot, već da ţive svoja uverenja. Ovaj princip se naziva konstruktivizam.

Skriptni izbor  Detetovo iskustvo na osnovu koga je donelo skriptnu odluku, potvrda od str ane autoriteta, kao i kasniji dokazi od strane samog „ţivota”, uĉvršćuju osobu u uverenju

da je jednostavno njena „sudbina” takva i takva. Kada je osoba u takvoj ţivotnoj situaciji kada treba da donese neku vaţnu odluku, iako ona ima utisak da to ĉini slobodno, svesno i racionalno, ona je u stvari pod uticajem nesvesnih skriptnih

mehanizama. Zbog toga su ĉesto vaţni ţivotni izbori u stvari skriptni izbori. Nesvesni skriptni mehanizmi deluju tako što osobu onemogućuju da ide odreĊenim putem (motivišu za kretanje od neĉega), odnosno usmeravaju je da ide nekim drugim putem (motivišu za kretanje prema neĉemu). Serija takvih odluka ili izbora tokom ţivotnog toka individue, u stvari napreduje ka nekom predvidljivom ţivotnom ishodu. Kada je ţivotni ishod u skladu sa skriptom, onda se on zove skriptno finale.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

8

II. SKRIPTNE ODLUKE

Skriptne odluke su temelj ţivotnog skripta. Glavna teorijska pretpostavka transakcione analize je da svako dete tokom svog razvoja donosi odreĊene zakljuĉke o sebi, drugima i o svetu koji ga okruţuje. Ovi zakljuĉci mogu biti ispravni i funkcionalni ili iskrivljeni i disfunkcionalni. Bez obzira da li je neki deĉji zakljuĉak objektivno ispravan ili iskrivljen, dete ga uvek doţivljava kao taĉnu, istinitu ili ispravnu sliku stvarnosti. Iskrivljeni zakljuĉci su osnova ţivotnog skripta. Iskrivljeni zakljuĉak se moţe odnositi na bilo koji aspekt stvarnosti: zakljuĉak o sebi, o drugim ljudima ili o svetu kao mestu za ţivot. Iskrivljeni zakljuĉak je uverenje koje funkcioniše kao element referentog okvira, kao „weltenschaung” (svetonazor ili pogled na svet). Kao i druga uverenja u referentom okviru i ovaj zakljuĉak teţi da se odrţi, da potkrepi samog sebe i da posmatranu stvarnost uklopi u svoja već postojeća uverenja.

Definicija skriptne odluke: Skriptna odluka je neispravljena detetova zabluda o nekom vaţnom ţivotnom pitanju

koje se tiĉe deteta kao osobe, drugih ljudi i/ili sveta. Kada dete jednom formira svoje zakljuĉke o vaţnim ţivotnim pitanjima, ono će se kasnije truditi da te zakljuĉke i potvrdi kao taĉne i istinite, bez obzira na njihovu pogrešnost. Drugim reĉima, ovi zakljuĉci će se odraziti u kasnijem naĉinu ţivota date osobe tako što će realnost „uklapati” u svoja uverenja. Ovo redefinisanje starnosti je glavni naĉin na koji ljudi konstruišu svoju „sudbinu”, odnosno ţivotni skript.

Skriptna odluka i ţivotni skript Kada su detetovi zakljuĉci zaista ispravni i taĉni, dete će imati realistiĉnu predstavu o sebi, drugima i svetu. Unutrašnja mapa (referentni okvir) spoljašnje teritorije (objektivne stvarnosti) će, u ovom sluĉaju, biti funkcionalna i omogućivaće dobru orijentaciju i snalaţenje u svetu. Rezultat će biti da će dete izrasti u zdravu liĉnost koja ima zdrav naĉin ţivota, bez ţivotnog skripta. Ovakva osoba će znati šta stvarnost jeste i ponašaće se racionalno, tako da ima velike šanse da tokom svog ţivota bude uspešna i zadovoljna liĉnost. Nasuprot tome, kada dete ima zablude o vaţnim aspektima ţivota (detetovi zakljuĉci su iskrivljeni i pogrešni iako ono samo smatra da su ispravni i taĉni), dete će imat i iskrivljenu predstavu o sebi, drugima i svetu. Zbog toga će se ovo dete kasnije kao odrasla osoba, ako ne ispravi svoje zablude, ponašati u skladu sa svojom iskrivljenom slikom realnosti, a ne u skladu sa samom realnošću kao takvom. To će biti razlog zbog koje će reakcije i ponašanje ove

osobe biti iracionalne, a kasniji naĉin ţivota će biti ograniĉen, odnosno opterećen izvesnim iracionalnim prisilama (osoba će nešto morati) ili iracionalnim ograniĉenjima (osoba nešto neće smeti).

Zakljuĉak, odluka, uver enje, pogled na svet Iako je reĉ o detetovim skriptnim uverenjima, mi ih zovemo zakljuĉci da bismo naglasili da su nastali kao rezultat detetove percepcije i odreĊene logiĉke obrade (razmišljanja). Izraz odluka se u transakcionoj analizi koristi zbog terap ijskih implikacija ovog pojma koje naglašavaju odgovornost osobe (klijenta) u prošlosti i u sadašnjosti. Ako je osoba kao dete nešto odluĉila,

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

9

onda ta ista osoba danas, kao odrasla osoba, moţe pr eispitati svoju odluku i odluĉiti drukĉije. To se posebno koristi u terapiji ponovne odluke (eng. Redecision therapy). U svakom sluĉaju skriptna uverenja su temeljni deo referentnog okvira (referentni aksiomi) tako da ih zovemo i skriptni pogled na svet. U transakcionoj analizi je

uobiĉajeno da skriptne odluke, odnosno detetove iskrivljene zakljuĉke o vaţnim ţivotnim pitanjima zovemo rane odluke (eng. early decision) upravo zbog toga što ih dete donosi u ranom detinjstvu, u predškolskom uzrastu. Većina teoretiĉara skripta smatra da se skriptne odluke donose do sedme godine. MeĊutim, ovakvi zakljuĉci se mogu doneti bilo kada u ţivotu, obiĉno nakon neke krize ili tragedije (tokom regresije), tako da je izraz skriptna odluka taĉniji naziv. Naĉin ţivota koji proizlazi iz ovih skriptnih odluka zovemo ţivotni skript, ţivotni scenario ili jednostavno skript. Kako su skriptne odluke uvek iracionalne, i sam skript je uvek, uslovno reĉeno, patološki.

Skriptni i neskriptni aspekti ţivljenja Većina ljudi je u detinjstvu donela skriptne odluke samo u nekim vaţnim ţivotnim oblastima, tako da većina drugih oblasti njihovog ţivota nije opterećena skriptom. Tada govorimo o parcijalnom ţivotnom skriptu. Kada je većina neĉijih ţivotnih aspekata opterećena skriptom, tada govorimo o globalnom ţi votnom skriptu. Na primer, dete je na osnovu nekih pogrešno shvaćenih situacija i nekih roditeljskih poruka zakljuĉilo da je seks nešto ruţno ĉime se bave samo nemoralni ljudi (skriptna odluka da seks nije OK). Kako u drugim oblastima ţivota ovo dete nema posebnih zabluda, rezultat će biti da će u odraslom dobu ova osoba pokazivati skriptno ponašanje samo u onoj oblasti svoga ţivota koji zovemo seksualni ţivot (parcijalni skript). Naravno postoje i ljudi koji su imali takvo vaspitanje da su odrasli u osobe bez

ţivotnog skripta. Tada govorimo o autonomnim liĉnostima koje su sposobne za svesnost, spontanost i bliskost. U pitanju su ljudi koji ne robuju iracionalnostima iz

svoje prošlosti, tako da imaju slobodu u naĉinu na koji ţive i u donošenju vaţnih ţivotnih odluka.

Promena skriptih odluka

Postoji generalna teţnja da se jednom stvorena uverenja kasnije u ţivotu potvrĊuju i  jaĉaju, tako što se redefiniše realnost da bi se uklopila u takva uverenja ili da se traţi onaj deo sveta koji upravo odgovara ovim uver enjima. Upravo je to i suština ţivotnog skripta. Poseban problem ĉini i to što su mnogi ljudi svoja osnovna skripta uverenja kasnije zaboravili, tako da ona funkcionišu kao nesvesna pravila. Zbog toga većina

ljudi ostaje u svom ţivotnom skriptu. „Spontana” promena skriptnih uverenja je moguća u odraslom ţivotu. Jedan od glavnih naĉina ove spontane promene su susreti sa izuzetnim ljudima. Reĉ je o ljudima i odnosima koji su osobi veoma vaţni, kao i o porukama i modelima (uzorima) koje ovi ljudi nude. Ovde je reĉ o dugotrajnijim odnosima, ali i o kratkotrajnim ali impresivnim susretima. U većini ovakvih situacija osoba je svesna da joj je susret ili odnos s nekom izuzetnom

osobom promenio ţivot. Ipak je psihoterapija najbolji i najsigurniji naĉin da neko preispita svoje skriptne zakljuĉke i da ih promeni i na taj naĉin „izaĊe” iz ţivotnog skripta u nekoj oblasti svog ţivota.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

10

Vaţnost teorije skriptnih odluka Teorija skriptnih odluka je vaţna i za terapiju i za vaspitanje. U terapiji ova teorija pomaţe onim ljudima koji imaju hroniĉne probleme u nekim oblastima ţivota da shvate istorijski koren svojih zabluda, što im pomaţe da odustanu od zabluda i promene svoja uverenja, a time i naĉine svog ragovanja u datoj oblasti. U va spitanju  je ova teorija veoma vaţna jer s jedne strane ukazuje roditeljima i vaspitaĉima kako da pomaţu deci da donose ispravne zakljuĉke o vaţnim ţivotnim pitanjima, i kako da, s druge strane, spreĉavaju decu da donose skriptne odluke, odnosno kako da u r anim fazama koriguju skripne odluke i time spreĉavaju nastanak skripta.

Egzogene i endogene skripne odluke

Svako dete izvodi svoje zakljuĉke na osnovu dve kategorije iskustva: na osnovu sopstvenih doţivljaja i na osnovu poruka koje dobija od roditelja i d rugih autoriteta. Iako je svaki zakljuĉak nešto unutrašnje, mi koristimo atribut endogeno (ono -što-jenastalo-iznutra) za one skriptne odluke koje je dete donelo samo, bez oĉiglednijeg uticaja od strane spoljašnjih autoriteta kao što su roditelji i druge f igure, a atribut egzogeno (ono-što-je-nastalo-spolja) za one skriptne odluke koje su oĉigledno nastale kao direktna posledica roditeljskih sugestija i poruka upućenih detetu. Prema tome, endogene skriptne odluke su detetove zablude do kojih je došlo ono sa mo, a egzogene skriptne odluke su detetove zablude do kojih je došlo pod uti cajem autoriteta. Vaţno je shvatiti da dete ne prihvata automatski roditeljske skriptne poruke. Ĉak i kada roditelji insistriraju na nekoj skriptnoj poruci, uvek je dete to koj prihvata ovu poruku i koje se saglašava sa njom. Po svojoj definiciji svaka egzogena skriptna odluka je uvek povezana s nekom skriptnom porukom koja joj j e prethodila.3

Da li će neko odreĊeno dete imati više endogenih ili egzogenih skriptnih odluka uglavnom zavisi od samih roditelja i naĉina vaspitanja. Ukoliko se roditelji ne bave detetom tako da je ono zanemareno, ono će ĉesto u zakljuĉivanju biti prepušteno samo sebi tako da će u većem stepenu imati endogene skriptne odluke. S druge strane, ukoliko su roditelji u tesnom odnosu s detetom i kroz intenzivnu komunikaciju

stalno kontrolišu šta i kako dete razmišlja, detetu će biti veoma teško da bilo šta zakljuĉi samostalno. U ovom sluĉaju roditelji će detetu prenositi racionalne informacije, ali i svoje zablude (roditeljske iracionalnosti kojih roditelji nisu svesni).

Zbog toga prezaštićena deca i preterano socijalizovana (presocijalizovana) deca obiĉno imaju visok procenat egzogenih skriptnih odluka.

Realnost i porodiĉna realnost

Malo dete jednostavno ne moţe samostalno ţiveti i preţiveti. Zbog toga je ono u stanju potpune zavisnosti od svojih roditelja ili star atelja (vidi poglavlje o simbiozi). Roditelji brinu o detetu i

To naglašavamo zbog toga što se jedno vreme preterano insistiralo na roditeljskoj odgovornosti i krivici za slanje skriptnih poruka. Na taj naĉin je pripremeljena pozornica za igru: dete kao Ţrtva, roditelj kao Progonilac, a terapeut, naravno, kao Spasilac. Mnogi klijenti su otpisivali svoju odgovornosti za odrţavanje svog skripta i za izbegavanje promene, tako što su iskljuĉivo krivili svoje roditelje i njihov naĉin vaspitavanja.

3

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 11

vaspitavaju ga kako bi postalo spo sobno za samostalni ţivot u ljudskom društvu. Da

bi ostvarili ovaj cilj koji podrazumeva socijalizaciju deteta, porodiĉna realnost (ideologija) bi trebalo da bude u relativnom skladu s opštijom društvenom realnošĉu (ideologijom). Na taj naĉin je opštija zajednica na izvesan naĉin kontinuitet porodice. Dete se adaptira porodiĉnoj realnosti i prihvata one definicije stvarnosti i vrednosti koje mu roditelji nude. Kada porodiĉna realnost nije u skladu s opštijom realnošću, tada na primer dete koje se adaptiralo svom ocu alkoholiĉaru i depresivnoj majci jer   je osećalo da mu bez njih nema preţivljavanja, nije u stanju da dobro funkcioniše u širem kontekstu. Modeli koje je usvojilo, kao i definicije sebe, drugih i sveta, koje nosi u sebi ĉine ga nedovoljno kompetentnim za kvalitetan ţivot u odraslom dobu.

Detetova sklonost ka skriptnim odlukama

Svako malo dete, naroĉito na uzrastu do 7 godine ţivota je sklono donošenju pogrešnih zakljuĉaka o vaţnim ţivotnim pitanjima. Na prvom mestu je nezrelost detetovog spoznajnog (kognitivnog) aparata, a na drugom mestu je detetova pozicija zavisnosti od roditeljskih figura. Detetova sposobnost shvatanja je u procesu razvoja,

tako da ono dugo vremena jednostavno razmišlja primitivno, u nejasnim i preterano uopštnim („crno-belim”) kategorijama. Niti dete ima dovoljno informacija, niti ima izgraĊene pojmove, niti usvojene reĉi za brojne pojave. Proces zakljuĉivanja je pun grešaka i pogrešnog uoĉavanja uzroĉno -poslediĉnih veza tamo gde ih u stvarnosti nema. Detetovi zakljuĉci su po pravilu preterano uopšteni (hipergeneralizacija) tako da dete umesto da zakljuĉi: „U ovoj situaciji mama me ne voli!” izvodi preterano uopšteni zakljuĉak: „Mama me uopšte ne voli” ili još uopštenije i samim tim još netaĉnije zakljuĉke: „Niko me ne voli!” ili „Mene je nemoguće voleti!” Dete još uvek nema razvijenu sposobnost apstraktnog rezonovanja i zakljuĉivanja, već razmišlja na konkretnom nivou. Pored toga što nije u stanju da ispravno shvati odreĊene pojave i dogaĊaje, dete nije u stanju ni da pravilno proceni njihovu vaţnost. Ono veoma ĉesto precenjuje dogaĊaje, tako da reaguje snaţnim emocijama koje dodatno utiĉu na sposobnost pravljenja ispravnih zakljuĉaka. Iz svega navedenog sledi da postoji detetova unutrašnja prirodna sklonost ka izvoĊenju pogrešnih zakljuĉaka o vaţnim ţivotnim pitanjima. Zbog toga je primarna odgovornost roditelja da svojoj deci pomaţu da ispravno shvate i da ispravno vrednuju razliĉite vaţne aspekte sebe, drugih i sveta. Druga detetova slabost proizlazi iz njegove nemoći i nemoguć nosti samostalnog preţivljavanja. Dete je po prirodi stvari upućeno na svoje roditelje ili staratelje od kojih zavisi njegovo preţivljavanje. Ono je u odnosu zavisnosti od osoba in loco parentis (lat. na mestu roditelja). Zbog toga svako dete polazi od pretpostavke da su njegovi staratelji dobri, dobronamerni i ono im, po logici svoje egzistencijalne situacije, apriori veruje. To apsolutno poverenje u r oditelje i njihove poruke

omogućuje lakšu socijalizaciju, ali istovremeno povećava detetovu sklonost preuzmanju roditeljskih zabluda. Kao što ćemo videti kasnije, u razmatranju skriptnih poruka, dete je ĉesto i u situaciji da mu roditelji nameću neke svoje vrednosti pod

pretnjom uništenja njegovog ţivota ili pod pretnjom odbacivanja. U takvim sluĉajevima preuzimanje ovih vrednosti ili pogleda na svet je jedini naĉin da se dete adaptira svojim starateljima, odnosno porodiĉnoj ideologiji.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

12

III. SKRIPTNE PORUKE Pod skriptnim porukama podrazumevamo sve one uticaje drugih ljudi koji doprinose

da neko dete razvije i pojaĉava svoj ţivotni skript. Skriptne poruke koje upućuju autoriteti navode dete na donošenje skriptnih odluka koje su u sukladu s ovim porukama (egzogene odluke).

Izvori skriptnih poruka

Najvaţniji izvor poruka koje utiĉu na formiranje detetovog referentog okvira, jesu upravo oni ljudi koji su detetu najvaţniji, a to su roditelji i drugi ukućani: baba, deda, brat, sestra, ujak, itd. TakoĊe su veoma vaţni i spoljašnji formalni autoriteti kao što su vaspitaĉi, uĉitelji, sveštenici i sliĉno. Analiza pojedinaĉnih sluĉajeva ukazuje da praktiĉno bilo ko moţe biti izvor skriptnih poruka. Nekada je to osoba prema kojoj dete ima pozitivan odnos (autoritet), nekada je to osoba prema kojoj dete ima

negativan odnos. U stvari, što je neka osoba vaţnija detetu, to su njene poruke detetu vaţnije i imaju veći uticaj na njega (moć izvora poruke). Iako se obiĉno podrazumeva da je za dete odrasla osoba autoritet, veoma moćne poruke, pa i skriptne poruke, moţe slati i drugo dete, brat ili sestra, a naroĉito grupa dece od vrtića preko osnovne škole do srednje škole. Ĉini nam se da su u našoj kulturi detetu do puberteta najvaţniji izvor poruka osobe u njegovom porodiĉnom krugu, dok su u pubertetu i adolescenciji to poruke od vršnjaka. Neka da su nepoznati ljudi (javnost) veoma moćan izvor poruka.

Moć skriptne poruke Da li će neka iracionalna poruka zaista dovesti do formiranja skriptne odluke zavisi od brojnih faktora kako u detetu tako i u samom kontekstu date situacije. Iako je moguće da samo jedna poruka dovede do skriptne odluke, to se u praksi veoma

retko dešava. Skript se uglavnom formira u odnosima koji su relativno trajni i u kojima se, po logici stvari, odreĊene poruke ponavljaju u razliĉitim situacijama. To što je neko uputio odreĊenu skriptnu poruku još ne znaĉi da će je dete i prihvatiti. MeĊutim, ipak nam se ĉini da postoje neke varijable koje povećavaju verovatnoću da će dete na osnovu upućene skriptne poruke formirati skriptnu odluku: – što je pošiljalac vaţniji detetu; – što pošiljalac ĉešće ponavlja poruku; – što je poruka intenzivnije upućena; – što više ljudi sliĉnu upućuje poruku; – što je primalac ranije primio manje suprotnih poruka; itd. Većina roditelja upućuje skriptne poruke samo u situacijama kada se ljute na dete, ili kada su pod velikim stresom. To znaĉi da dete boravi u

ambivalentnom odnosu: jedne poruke vaţe kada je sve u redu, a druge poruke vaţe onda kada je roditelj uznemiren. To liĉi na komunikacijsku situaciju duple veze (eng. double bind). Ĉest rezultat ovako upućenih poruka je da dete reaguje na obe tako što razvija dva „dela” sebe: i onaj deo koji se tiĉe neskriptnih poruka i drugi, skriptni deo. Na ovaj naĉin nastaje unutrašnja podeljenost (konflikt) koja je tipiĉna za nesvesne igre.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 13

Modaliteti upućivanja skriptnih poruka Postoji šest osnovnih naĉina upućivanja poruka, pa i skriptnih poruka: – etiketiranje (aribucija); – sugestija (interpretiranje); – modelovanje; – izostanak reakcije i – potkrepljenje. Atribucija ili etiketiranje je prenošenje skriptnih poruka putem epiteta (atributa) koje se kao svojevrsne etikete „lepe” na biće ili osobu deteta. Na primer, za ilustrovanje zabrane na mišljenje koja je izreĉena u obliku atribucije moţemo uzeti situaciju kada otac viĉe na dete: „Glupane!” Kao što su primetili Šifovi (Schiff), atribucija je veoma štetan naĉin zbog toga što negativni bezuslovni diskaunti (– NBD) imaju veliku moć u smislu definisanja i izgradnje detetovog identiteta. Potpuno je sliĉan efekat kada roditelji iz milošte, na primer, tepaju: „Tupane moj dragi.”4 Sugestija ili interpretiranje je takav naĉin prenošenja skriptnih poruka kada roditelji objašnjavaju detetu kako nešto da shvati ili šta da radi. Kada je reĉ o zabrani mišljenja svojom glavnom roditelj daje detetu sugestiju da ne misli ili šta mora da misli: „Dok si pod mojim krovovom nemaš ti šta da misliš, već da slušaš!” ili „Mi tako ne razmišljamo. Mi znamo da ...” Kada ovakva indoktrinacija traje godinama onda liĉi na jedno stanje dugotrajne hipnoze. Modelovanje je oblik uĉenja po uzoru.5 Jednostavno roditelj svojim primerom pokazuje detetu kako da, na primer, ne misli u

stresnim situacijama. Primer za to je uspaniĉeni roditelj koji je zbunjen i uspaniĉen i koji se nesvrsishodno ponaša kada vidi da se dete poseklo i da teĉe krv. Kako dete tokom preuzimanja polne uloge traţi uzor u roditelju istog pola, onda se ono identifikuje sa istopolnim roditeljem. U tom smislu modelovanje ima veliku ulogu na relaciji dete – istopolni roditelj. Izostanak reakcije je u stvari izostanak odreĊene

poruke. Kada dete nešto uradi, recimo kaţe nešto što je oĉigledno pametno, normalno bi bilo da roditelj to primeti i da dete pozitivno stroukira bilo verbalnom pohvalom, bilo neverbalno. Kao što smo ranije rekli, kada su osobe u komunikacijskom polju, tada je i izostanak reakcije – reakcija. Kako i neporuĉivanje

moţe da bude poruka, u tom smislu dete shvata roditeljsku (ne)reakciju: „Da sam pametan, valjda bi to neko primetio. Sigurno sam glup.” Tokom vaspitanja roditelji bi tr ebalo da detetu komuniciraju svoje stavove o svim vaţnim ţivotnim aspektima. Ako neki aspekt ţivota nije pokriven, onda dete u toj oblasti donosi zakljuĉke samostalno ili na osnovu drugih izvora poruka.

Dok neki roditelji poruĉuju: „Moraš biti jako pametan da bi te ja voleo!”, drugi šalju suprotnu poruku: „Volim te samo onda kada me zabavlja tvoja glupost!” U inostranoj TA literaturi se za ovo koristi izraz program. Mi smo se odluĉili za izraz modelovanje i zbog toga što pod programom podrazumevamo sve one racionalne vaspitene poruke koje su programirane iz Odraslog roditelja. 5

4

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

14

Potkrepljenje je takav oblik prenošenja skriptnih poruka kada roditelj stroukira detetovo skriptno ponašanje. Na primer, kada dete „izvali” neku glupost, do tada hladni roditelji, poĉinju da se grohotom smeju. Kako dete razmišlja konkretno, ono dok gleda njihova vesela i nasmejana lica zakljuĉuje da ga t ada vole. Ovo dete donosi zakljuĉak da mora biti glupo da bi bilo voljeno. Sa druge stra ne, neki roditelji ili uvreĊeno ignorišu ili se ljute i kaţnjavaju dete koje o neĉemu misli razliĉito od njih – misli svojom glavom – zato što konflikt mišljenja pogrešno tumaĉe kao znak detetovog nepoštovanja. Na taj naĉin oni negativno otpisuju detetovu pamet ( – UD) i šalju mu poruku: „Ne volimo te kada misliš svojom glavom!” Zbog toga neka deca prestaju da misle svojom glavom kako bi izbegla nastanak konflikta i svaĊe.

Primarna prava i njihove skriptne zabrane Teorija skripta je povezana sa teorijom ljudskih prava deteta. Svaka ona poruka koja

na neki naĉin krši ili negira neko od osnovnih ljudskih prava deteta jeste skriptna poruka. Takve poruke zovemo skriptne zabrane (eng. script injuction). Postoji više osnovnih ili temeljnih ljudskih prava deteta, a mi smatramo da su dva osnovna ili primarna prava: – Pravo na ţivot, i – Pravo na voljenost. Zbog toga one skriptne

zabrane koje ugroţavaju ova dva osnovna prava deteta nazivamo primarne skriptne zabrane. To su: – Zabrana postojanja i – Zabrana ljudske vrednosti. Dva osnovna prava i njihove skritpne zabrane su temelj za razumevanje skripta. Mi verujemo da su

ove dve zabrane primarne zabrane, odnosno da se sve druge skriptne „zabrane” (ili sekundarne zabrane) i kontrazabrane moraju, kako ćemo videti kasnije, biti povezane s primarnim zabranama.

Pravo na ţivot i pravo na ljubav Detetovo pravo na ţivot jednostavno znaĉi da svako dete koje je došlo na ovaj svet ima pravo da postoji takvo kakvo je, odnosno da bude ţivo.6 To znaĉi da roditelji nemaju prava da uslovljavaju detetovo pravo na ţivot detetovim polom, bojom oĉiju, izostankom bolesti ili nekog hendikepa, i sliĉno. Pa ipak neki roditelji krše ovo detetovo pravo tako što vrše ĉedomorstvo; puštaju dete da umre od bolesti ili ga, u sluĉaju maltretirane dece, u svom afektu fiziĉkim nasiljem teško ili ĉak smrtno povreĊuju. Drugi roditelji zastrašuju dete pretnjom da će ga ubiti ako bude takvo i takvo ili ako ne bude takvo i takvo. Ĉesto je ova roditeljska pretnja „pedagoška” jer  ima za cilj „dodatnu” (de)motivaciju deteta za odreĊeno ponašanje. Zabrana postojanja je poruka mrţnje tako da deca koja usvoje ovakvu zabranu razvijaju kapacitet za samomrţnju i ţelju za smrću. Takav skript se kasnije u ţivotu moţe

ispoljiti kao samodestruktivnost (samomrţnja) ili kao d estruktivnost usmerena prema drugima (samomrţnja koja je eksternalizovana i usmerena na druge).

6

Reĉ je o detetu koje je roĊeno, dakle nije u pitanju rasprava oko abortusa.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 15

Pored toga što svako dete ima pravo na zadovoljenje fiziĉkih potreba (pravo na ţivot), ono ima pravo i na zadovoljenje svojih psihiĉkih potreba (pravo na ljubav). Glavna detetova psihiĉka potreba je da bude prihvaćeno i voljeno od str ane svojih roditelja. Tek kada se uspostavi ovakva veza i ovakav odnos izmeĊu deteta i majke (normalna simbioza), tek onda mogu biti zadovoljene druge detetove psihiĉke potrebe. Da podsetimo na ĉinjenicu da malo dete niti moţe preţiveti niti se moţe razvijati bez odrasle osobe koja o njemu brine. Zbog toga je za dete potreba da pored njega postoji odrasla osoba koja ga voli i koja se o njemu brine.7 Deca se

neće pravilno psihiĉki razvijati (a delimiĉno ni fiziĉki) ukoliko ne odrastaju u odnosu ljubavi. Osećanje ljubavi je rezultat procene da je drugi za osobu vredno i vaţno ljudsko biće. Zbog toga reći nekome: „Volim te!” implicitno jeste poruka: „Ti si za mene vredno i veoma vaţno ljudsko biće!” Zbog toga se u deĉjoj svesti ljubav povezuje sa vrednošću neke osobe. Ako je neko vo ljen, on tada vredi i ako vredi onda će biti voljen. Vaţi i suprotno: ako neko nije voljen, onda ne vredi, odnosno ne vredi tako da nije voljen.8 Iz tih razloga poruku: „Ne volim te!” koju roditelj verbalno ili neverbalno upućuje detetu shvatamo kao zabranu detetovog osećanja liĉne vrednosti. Zabrana ljudske vrednosti je poruka da neko kao osoba nije u redu i da

nije vredan, da zasluţuje prezir a ne da bude voljen. Zabranu ljudske vrednosti (eng. Don’t be important!) upućuju roditelji kojima njihovo dete zaista nije vaţno (zanemarena deca), ali i oni roditelji kojima je njihovo dete veoma vaţno, ali se plaše da bi ga pokazivanje ljubavi „smekšalo” i „pokvarilo” (preterano socijalizovano dete)9 Kako je zabrana vrednosti u stvari poruka prezira, u oba sluĉaja ova deca ruţno misle o sebi i svojim kvalitetima. Internalizacijom ove zabrane kroz odgovarajuću odluku dete razvija kapacijetet za samoprezir i inferiornost. Ovaj samoprezir moţe biti eksternalizovan i usmeren prema drugima (kao kod kompenzatorne pozicije Ja sam

OK ti nisi OK, koja je u stvari naĉin da se ublaţi postojeća pozicija Ja nisam OK, ti  jesi OK). Iz aspekta psihopatologije moţemo reći da sva teţa psihopatologija sadrţi ili jednu ili obe primarne zabrane.10

Skriptni uslov: uslovljavanje detetovih primarnih prava Svako dete ima prirodno pravo da postoji i da bude voljeno. Ovo pravo mu

prvenstveno osiguravaju roditelji, a zatim i šira zajednica. Drugim reĉima ova prava su bezuslovna.

7

Po tome se deca, koja su po definiciji zavisna, razlikuju od odraslih koji su po definiciji nezavisni. Zdravi odrasli nemaju potrebu za drugim ljudima jer bez njih mogu

preţiveti. Oni imaju ţelju za drugim ljudima.

8

Ovo je infantilna logika koja vaţi za decu, ali ne i za odrasle. U svetu odraslih je moguće da osob a vredi iako je niko ne voli.

Zabluda je da „previše” ljubavi moţe pokvariti dete. Problemi koji nastaju kod razmaţene dece nisu nastali zbog previše ljubavi, već zbog nedostatka frustracije i kazne, a što je u odnosu na ljubav potpuno odvojena dimenzija. 10

9

Ove zabrane imaju i ljudi kod kojih se ne moţe ustanoviti nikakva psihopatologija. Reĉ je o ljudima koji imaju kompenzovani skript i kod kojih je, u sluĉaju dekompenzacije, moguće aktiviranje skriptnih zabrana i odluka. Dijagnoza skripta otkriva letentnu patologiju koja moţe ostati latentna (kompenzovani skript) ili se u nekoj ţivotnoj situaciji moţe manifestovati (dekompenzovani skript).

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

16

MeĊutim, društvena stvarnost je takva da stariji, bilo eksplicitno bilo implcitno, uslovljavaju deci ova prava. Kada postoji uslovljavanje detetovih primarnih prava tada se pojavljuje skriptna logika i s njom povezane skriptne poruke: skriptni imperativi (kontrazabrane) i sekundarne zabrane. U oba sluĉaja se detetu poruĉuje s kriptni uslov, odnosno uslov postojanja ili uslov roditeljske ljubavi. U odnosu na to da li je

skriptni uslov definisan pozitivno („Imaš pravo da postojiš samo ako si takav i takav!”) ili kao negacija pozitivnog uslova („Nemaš pravo da postojiš jer nisi takav i takav!”), razlikujemo skriptne imperative i sekundarne skriptne zabrane,

Ispunjenje skriptnog uslova: skriptni imperativ ili kontrazabrana

Skriptni imperativ je poruka kojom se detetu poruĉuje kakvo treba da bude da bi bilo voljeno ili da bi imalo pravo da postoji. U TA literaturi na engleskom jeziku ovaj uslov se naziva kontrazabrana (eng. counterinjuction). Mi ih nazivamo skriptni imperativi

zato što u sebi nose onaj uslov koje dete mora ispuniti kako bi bilo voljeno ili imalo pravo da ţivi. Prema tome, dete ima pravo na ljubav ili pravo na ţivot samo ako ispunjava uslov X. Moţemo reći i da je skriptni imperativ sadrţan u onoj poruci kojom se uslovljava detetovo pravo na ljubav ili pravo na ţivot. Na primer roditelj poruĉuje: „Moraš biti jaka. Ovaj svet je takav da samo jaki preţivljavaju.” Na taj naĉin on ukazuje detetu da je dete u redu samo ako je jako, odnosno implicitno da samo jaki

imaju pravo da ţive. U ovom sluĉaju skriptni uslov ili taĉnije skriptni imperativ je „Budi  jak!” (eng. „Be strong!”) i on je povezan sa skriptnom zabranom postojanja: „Ili nećeš postojati!” (eng. „Don’t exist!”). Ako dete prihvati ovu skriptnu logiku i saglasi se sa njom, i ono će verovati da mora uvek biti jako ili da će umreti. U tom sluĉaju će se ono kao liĉnost ra zvijati ka punoj potvrdi skriptne logike. Skriptne kontrazabrane jesu imperativne roditeljske poruke kojima se ekstremno uslovljava detetovo pravo na

ljubav i/ili na ţivot. U osnovi postoji dva tipa uslovljavanja. Tako, na primer, uslovljavanje ljubavi moţe biti ekstremno („Voleću te samo ako budeš takav i takav!”) i ne ekstremno („Volim te, ali volim te još više kada si takav i takav!”). U formalno logiĉkom smislu, suprotnost skriptnom imperativu (ispunjavati uslov X ili + X) je sekundarna zabrana (ne ispuniti uslov X ili -X). Prema tome, skriptnih imperativa

moţe biti isto onoliko koliko ima i sekundarnih zabrana.11 TakoĊe je vaţno shvatiti da skriptni imperativ ima moć upravo zbog toga što je „naslonjen” na skriptne zabrane (primarnu i sekundarnu). Skriptni imperativi mogu postojati samo udruţeno sa skriptnim zabranama. Ukoliko roditelj insistira na nekoj vrednosti na naĉin koji nije povezan s upućivanjem skriptnih zabrana tada nije reĉ o skriptnom imperativu ili kontrazabrani. Skriptni imperativ je roditel jska poruka kojom se detetu poruĉuje kakvo treba da bude da bi izbeglo osnovnu skriptnu zabranu. U primeru koji smo ranije

navodili imperativ je: „Budi muško!” u smislu: „Ili ćeš biti muško ili ću t e odbaciti (ubiti).”12

11 12

 A ne samo pet koliko je uobiĉajeno da se navodi u TA literaturi.

Oĉeva pozicija u odnosu na dete je: „Voleću ga ako bude muško.” Dakle, ljubav prema detetu je uslovljena detetovim muškim polom. Kako se rodilo ţensko dete, otac poruĉuje: „Zato što nije muško ja

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 17

Dakle Kada se detetu postavlja skriptni imperativ, šalje mu se poruka u smislu imperativnog uslova X: „Ti ćeš biti u redu ili imati prava da ţiviš samo ako si X i sve dok si X.” Implikacija je: „Ako nisi X ili ako prestaneš da budeš X, onda ili ne vrediš ili ne zasluţuješ da ţiviš!” Kada osoba ţivi ţivot tako što uspešno ispunjava neki uslov X i time „zasluţuje” pravo na ljubav ili pravo na ţivot, tada kaţemo da je ona u kontraskriptu.

Negacija skriptnog uslova: sekundarna skriptna zabrana

Sekundarna zabrana je poruka kojom se detetu poruĉuje da zbog toga što je takvo i takvo, one ne zasluţuje ljubav ili ţivot. Sekundarna zabrana je neka vrsta „opravdavanja” upućivanja primarne zabrane. Sekundarna zabrana je u stvari negacija pretpostavljenog skriptnog uslova. Tako, na primer, gore navedeni otac u

situaciji u kojoj je razoĉaran kćerkinom „slabošću” koja je tuţna jer joj momak u koga  je zaljubljena ne uzvraća simpatije, poruĉuje: „Kada si toliki slabić, bolje odmah da se ubiješ!” Struktura ove poruke je „Ti si slabić!” i „Ne zasluţuješ da ţiviš!” Kako je biti slabić suprotno od biti jak, a biti jak je skriptni uslov (skriptni imperativ), onda u prvom delu poruke („Ti si slabić!”) otac navodi da je kćerka prekršila ili negirala skriptni uslov (skriptni imperativ). Zbog toga joj u drugom delu poruke upućuje primarnu zabranu ţivljenja. Dakle, sekundarna skriptna zabrana je u stvari jednaka negaciji skriptnog imperativa. Skriptni uslov je uvek prisila da se nešto uvek mora biti (skriptni imperativ), odnosno da se nešto nikada ne sme biti (negacija skriptnog imperativa). U našem primeru je to: „Moram uvek biti jaka, nikada ne smem biti slaba!” Sve dok se osoba pridrţava skriptnog imperativa ona izbegava akriviranje primarne zabrane, a kada negira skriptni imperativ, tada poĉinje da veruje da ne zasluţuje da ţivi: „Koja sam ja bednica, bolje da me nema!” Sekundarna zabrana se zove zabrana jer se njome zabranjuje neki legitimni aspekt ljudskosti. Problem sa skriptnim uslovima je to

što su ekstremni, što osobu uvek teraju da bude jedno, a zabranjuje joj nešto drugo na šta, inaĉe, kao ljudsko biće, ima legitimno pravo. Ako neko mora da bude jak (skriptni imperativ) onda ne sme da bude slab. Na primer, „biti slabić” moţe biti tako definisano da ukljuĉuje normalne ljudske reakcije kao što je u našem primeru normalno osećanje tuge. U tom smislu sekundarne zabrane zabranjuju one reakcije na koje osoba u stvari ima pravo. Skriptni stav da svako mora uvek biti jak, da je u redu samo ako je jak i dok je jak, i da nikada ne sme da bude „slab” je iracionalan. U

ţivotu postoje situacije koje od osobe zahtevaju da bude „j aka” i situacije koje zahtevaju da bude „slabić”. Samo ona osoba koja ima dozvolu da bude i jedno i drugo jeste u stanju da dobro funkcioniše i u je dnim i u drugim situacijama.

ga ne volim!” Izgleda kao igra reĉi ako kaţemo da roditelj odbacuje kćer ne zato što  je ţensko, već što nije muško. U oba sluĉaja rezultat je isti: otac ne voli dete zato što  je „pogrešnog”, ţenskog pola. Kako otac nije prihvatio dete jer je ţenskog pola,

kaţemo da je ovaj otac svojoj kćerki „zabranio” da bude ţensko. U stvari zabrana je na detetovu vrednost zbog toga što je ţenskog pola.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

18

Skriptni uslov i primarna zabrana

Kao što ćemo kasnije videti postoji relativno veliki broj mogućih skriptnih uslova. Skriptni imperativ je vrednost koju je potrebno ispunjavati da se ne bi aktivirala

primarna zabrana (na ţivot ili na vrednost). Sekundarna zabrana je u stvari razlog za upućivanje primarne zabrane. Logiĉka forma je uvek: „Ti ne treba da ţiviš zato što...(sledi sekundarna zabrana)!” ili „Ti ništa ne vrediš zato što ... (sledi sekundarna zabrana)” Bilo koji skriptni uslov moţe biti povezan s jednom ili drugom, ili ĉak istovremeno s obe skr iptne zabrane: „Zato što si slabić ti toliko ne vrediš da bolje da se nisi ni rodio!”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 19

IV. SKRIPTNA LOGIKA

Suštinu skripta ĉine skriptni uslov i primarna skriptna zabrana. Ova dva elementa ĉine ono što nazivamo skript nom logikom. Ova logika se pojavljuje kako kod osobe koja upućuje skriptne poruke, tako i kod osobe koja usvaja ovu logiku (egzogeni skript) ili sama dolazi do nje (endogeni skript).

Skriptna logika pošiljaoca skriptnih poruka Otac je oĉekivao da nakon što mu je rodila ţensko dete, u drugoj trudnoći ţena rodi muško dete. MeĊutim, umesto sina ţena je ponovo rodila kćer.13 Otac je razoĉaran, ne prihvata drugo dete i poĉinje da joj upućuje skriptne poruke. Oĉeva logika je sledeća: „Drugo dete je vredno samo ako je sin. Druga kćerka mi ne treba.” Dakle detetova vrednost je uslovljena njegovim polom: vredi samo ako je muško, a ako nije muško tada ne vredi. Na osnovu takve logike otac f ormira stav prema detetu i u brojnim situacijama kćerki saopštava i pokazuje datu logiku: „Ne vrediš zato što si ţensko!” „Ne volim te zato što si ţensko!” „Voleo bih te kada bi bila muško!” Ova logika je sastavljena iz skriptnog imperativa („Vrediš samo ako si muško!”), ĉinjenice da je detetov stvarni pol negacija skriptnog imperativa i primarna zabrana detetove

vrednosti i negacija njegovog prava na ljubav („Ne vrediš...”) koja je obrazloţena negacijom skriptnog imperativa (...zato što si ţensko!”). U tradicionalnoj skript analizi kaţemo da je ova devojka dobila „zabranu da bude svog pola”. To je taĉno jer su polovi ravnopravni i svako dete ima pravo da bude svog pola, odnosno ima pravo da

bude voljeno bez obzira na svoj pol. MeĊutim, naglašavamo da je zabrana da se bude svog pola sekundarna zabrana (negacija skriptnog uslova), i da ona ima moć samo zato što je povezana sa primarnom zabranom. Sve sekundarne zabrane impliciraju postojanje jedne od dve osnovne primarne zabrane koje im i daju moć zabrane.14 Dakle, u našem primeru, izjava: „Ti ne vrediš...” je primarna zabrana, koja se nastavlja: „... zato što si pogrešnog pola” što je sekundarna zabrana.

Već struktura reĉenice moţe da ukazuje na implicitnu odgovornost ili kri vicu: „Ţena mi je rodila kćerku” ili „Rodila mi se kćerka”. Nekada ovakvi oĉevi i muţevi izbegavaju i ţenu koja „pogrešno” raĊa, a ne samo dete. Ironija je u tome što upravo oĉev spermatozoid odreĊuje pol deteta. Dok je majĉino jajašce uvek X, spermatozoid moţe biti ili X (det će biti XX ili ţensko) ili Y (dete će biti XY ili muško). 14

13

Još gore je kada je upućena druga primarna zabrana, zabrana prava na ţivot: „Ti ne zasluţujueš da ţiviš zato što si ţensko!” Prema tome, navedeni otac bi u sluĉaju kćerkine bolesti mogao da poruĉuje: „Neka crkne. Ionako je ţensko.” Odnosno: Primarna zabrana postojanja + sekundarna zabrana da se bude svog pola.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

20

Sliĉnosti skriptnih imperativa i skriptnih zabrana Izrazi: „Moraš biti muško!” i „Ne smeš biti ţensko” Na prvi pogled izgledaju kao jedna skriptna naredba (imperativ) i kao jedna (sekundarna) skriptna zabrana. MeĊutim, ovde je reĉ o istoj poruci koje je u prvom sluĉaju formulisana pozitivno, u smislu naredbe osobi kakva da bude, a u drugom sluĉaju formulisana negativno, kao zabrana osobi kakva da bude. Skoro da je sasvim svejedno da li vi nekome strogo

kaţete: „Da nisi zucnuo!” ili „Ćuti!”, jer bez obzira da li je zabrana govora ili naredba ćutanja, znaĉenj e je isto. Pozitivne i negativne formulacije ne bi trebalo da zavedu analitiĉara skripta. Vaţna je suština. Do te suštine dolazimo odgovaranjem na dva pitanja: „Kakva osoba treba da bude pa da bi bila voljena ili imala pravo da ţivi?” Odgovaranjem na ovo pitanje dolazimo do skriptnih imperativa i kontraskripta. Kako su sekundarne skriptne zabrane negacija skriptih imperativa onda indirektim

zakljuĉivanjem moţemo saznati nešto i o njima. „Kakva bi trebalo da bude osoba pa da bude odbaĉena ili da nema pravo da ţivi?” Odgovaranjem na ovo pitanje dolazimo do sekundarnih skriptnih zabrana i indirektno do skriptnih imperativa. Pravo

znaĉenje poruke odreĊujemo na osnovu toga da li je poruka povezana sa prihvatanjem i ljubavlju (skriptni imperativ) ili sa prezirom i mrţnjom (zabrana). Ako je poruka: „Voleću te samo ako budeš X!” onda je to imperativ, a ako je poruka: „Ne volim te zato što nisi X!” onda je to zabrana. Pored nejasnoće koju unosi opisana ĉinjenica da skriptni imperativi mogu biti negativno formulisani k ao zabrane, kao i da skriptne zabrane mogu biti pozitivno formulisane kao naredbe, postoji još jedan dodatni momenat koji moţe zamagliti razliku izmeĊu imperativa i zabrana. Reĉ je o tome da isti uslov moţe u jednoj porodici da bude razlog za uslovljavanje ljubavi, a u drugoj porodici kao razlog za odbacivanje deteta. Dok jedan otac odbacuje kćer zato što nije sin, drugi otac (ĉešće majka) odbacuje sina zato što nije kćer. Dok jedni vole svoje dete samo kad je snaţno, neosetljivo i kada ne pokazuje emocije, drugi vole svoje dete samo kada je neţno i kada pokazuje da je preosetljivo. MeĊutim, i poruka „Volim te samo kada si jak!” i poruka: „Volim te samo kada si slab!” su skriptne poruke. Dok je u skriptu jedne osobe biti jak uslov, a slabost zabrana, u skriptu druge osobe je obrnuto: uslov je biti slab, a zabranjeno je biti jak. Iz tog razloga je

tradicionalna podela na odreĊene skriptne zabrane i na odreĊene skriptne imperative, a na osnovu sadrţaja poruke potpuno veštaĉka i treba je shvatiti samo kao didaktiĉko sredstvo.15

Tokom uĉenja postoji faza prepoznavanja kada student kod klijenta prepoznaje odreĊene pojave koje je nauĉio iz knjiga i tokom treninga. U ovoj inaĉe normalnoj razvojnoj fazi postoji tendencija da se klijent „ugurava” u klišee. Tek kasnije studenti su u stanju da prave taĉniju mapu klijenta i da prepoznaju individualne osobenosti.

15

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 21

Skriptna logika osobe sa skriptom

Kako roditelji putem skriptnih poruka nameću skriptnu logiku, verovatno je da će det e kroz svoje skriptne odluke usvojiti ovaj naĉin razmišljanja. Na taj naĉin ova logika postaje ţivotna logika date osobe. TakoĊe je verovatno da će je ona dalje prenositi svojim potomcima kroz porodiĉni skript ili generacijski episkript. Nekada su odreĊene skriptne logike delovi šireg kulturnog obrasca.

Skriptna dupla veza

Iako opisani otac moţe svoju kćerku potpuno odbaciti i dati na usvajanje ili ubiti, većina ovakvih oĉeva se trudi da ispuni roditeljsku ulogu boreći se sa svojim unutašnjim konfliktom. To znaĉi da će prema krćerki imati ambivalentan odnos. To znaĉi da ovakav otac istovremeno svoju kćerku i prihvata i ne prihvata, i voli i ne voli.  Ako je kćerki otac jako vaţan i ako ona ţeli da baš on bude taj koji je puno voli, ona moţe odgovoriti na ovu duplu vezu tako što će pokušati da zadovolji oba oĉeva zahteva. Dok će se s jedne strane osećati inferiorno kao ţena, s druge strane ona moţe postati muškobanjasta i na razne naĉine se truditi da što više liĉi na muško dete. Na ovaj naĉin je ona istovremeno i ţensko i muško, odnosno niti ţensko, niti muško.16

Definitivne skriptne zabrane: razlika skriptnog uslova i skriptnog imperativa Da bi postojao skript mora postojati logika uslovljavanja detetovog prava na postojanje ili prava da bude vredno i voljeno. Drugim reĉima skript je rezultat

skriptnog uslovljavanja. Da li to onda znaĉi da svako ko ima skriptni uslov mora imati i skriptni imperativ? Odgovor na ovo pitanje je negativan. Reĉ je o logici razoĉaranog roditelja koji je uslovio detetovu vrednost nekim uslovom, a onda shvata da to dete

nikad neće moći ispuniti taj uslov. Na primre, otac koji je uslovio vrednost deteta s njegovim muškim polom, moţe svoju kćerku potpuno odbaciti. Kako on smatra da ţensko nikada neće moći postati muško, on i ne oĉekuje od svoje kćeri da postane muškarac niti ga zanima to kada se ona ponaša kao muškarac. Drugim reĉima on ne vidi šta bi to kćer mogla da uradi pa da je on prihvati ili voli. Prema tome, iako ima skriptnog uslova, nema skriptnog imperativa. Postoje samo primarna i sekundarna

skriptna zabrana. U ovom sluĉaju govorimo o definitivnoj zabrani i ljudima bez kontraskripta. Na primer, otac koji je ranije dobio kćer, zapoĉinje vezu s drugom ţenom i kada mu ona raĊa sina prekida skoro svaki kontakt i s prvom ţenom i s kćerkama. Iz aspekta patologije skripta, one osobe koje su kao deca usvojile definitivne zabrane su u daleko goroj poziciji od onih osoba koje su pored zabrana

usvojile i skriptne imperative (kontrazabrane). U prvom sluĉaju osoba je nemilosrdno izloţena delovanju zabrane i ne moţe ništa da uĉini kako bi izbegla njeno aktiviranje:

bilo šta da uradi ona ne vredi ili nema pravo da postoji. U drugom sluĉaju osobi se nudi da ako uspešno zadovoljava skriptni imperativ, da tada zasluţi vrednost ili pravo na ţivot, odnosno da na taj naĉin izbegne aktiviranje primarne skriptne zabrane. Kako je roditelj skriptnim imperativom uslovio privremeno deaktiviranje zabrane, u

 Ako svoju reakciju stepenuje u istom pravcu onda je nakon puberteta operacija promene pola logiĉan i zbor (transseksualizam).

16

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

22

ţivotu osobe pojavljuje se psihološki prostor u koji ona moţe „pobeći” da bi izbegla aktiviranje zabrane. U tom sluĉaju dete ţivi u skladu s imperativom (kontrazabranom) u onom delu skripta koji nazivamo kontraskript. Skriptni imperativ i iz njega izvedeni

kontraskript su naĉin kompenzacije skriptne zabrane jer ipak postoji neki put ka „zasluţivanju” prava na ţivot ili na liĉnu vrednost. Dakle kada roditelj kaţe: „Ne volim te!” i tako zabrani liĉnu vrednost deteta, kljuĉno je to da li ima nešto posle toga. Da li ima neki uslov koji dete moţe da ispuni kako bi ponovo postalo voljeno? Ako nema, reĉ je o konaĉnoj ili definitivnoj zabrani liĉne vrednosti, a ako ima, u pitanju je uslovna zabrana liĉne vrednosti. Evo jednog ekstremnog primera definitivne zabrane postojanja. Kada infantilna ili maloletna devojka ostane u drugom stanju, ona oĉekuje da će njena socijalna okolina reagovati na roĊenje deteta na naĉin koji će biti kraj njene egzistencije („Ubiće me tata!”) ili kao potpuni gubitak kvaliteta ţivota. Zbog t oga  je ona u dilemi „ili moj ţivot ili ţivot deteta”. Takva majka se moţe odluĉiti da ubije dete jer veruje da je ono vitalno ugroţava samim svojim postojanjem. Za majku ne postoji nikakav uslov koje bi dete moglo da ispuni, pa da ga majka zavoli i prihvati.

Zabrana postojanja je definitivna, a rezultat je infanticid (ĉedomorstvo). TakoĊe, kod dece koji dobijaju definitivnu zabranu liĉne vrednosti, odbacivanje je potpuno i ĉesto konaĉno.17 Zbog toga je definitivna zabrana ljudske vrednosti tipiĉna za odbaĉe nu i/ili zanemarenu decu. Dakle, u odnosu na definitivnu skriptnu zabranu, uslovna

skriptna zabrana s pratećim imperativom i sekundarnom zabranom jeste nešto bolja mogućnost. Dete koje ispunjava imperativni uslov je zasluţilo pravo na ţivot ili na liĉnu vr ednost. U tom smuslu kontraskript je kompenzacija skripta. Tek onda kada ţivotne okolnosti ovakve osobe budu takve da ona više nije u stanju da ispunjava imperativni uslov, kontraskript se dekompenzuje i osoba „pada” pod udar sada aktivirane osnovne zabrane.

Zabrane iz ljubavi

Pored uslovnih i definitivnih skriptnih zabrana postoji još j edna vrsta. Reĉ je o skriptnim zabranama koje iz ljubavi upućuje roditelj koji je u zabludi. Tako se, na primer, roditelj plaši da bi njegovo dete moglo da se u neĉemu ista kne i da na taj naĉin postane objektom zavisti i neprijateljstva u svojoj generaciji. Zbog toga roditelj upućuje detetu zabranu na isticanje (socijalnu vaţnost) i uspeh. Iako ove zabrane ne uĉestvuju u nastanku patoloških gubitniĉkih skriptova, deo su banalnih, uĉesniĉkih ili ne-pobedniĉkih skriptova.

„Skriptna osmica”

Jedan od naĉina da se vizuelno predstavi skrptna logika i razliĉite skriptne poruke je ono što zovemo skriptna osmica. Iako je bilo vaţno da definišemo razliĉite skriptne poruke da bismo shvatili kako funkcioniše formiranje skripta, ne bi trebalo da upadnemo u grešku da od drveća ne vidimo šumu. Zbog toga nam je potreban crteţ koji objedinjuje sve tri skriptne poruke (odluke) u skriptnu logiku.

17

Uvek postoji mogućnost da se roditelj u promenjenim okolnostima predomisli i potraţi kontakt s detetom.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 23

Liĉna vrednost Postojanje

kontraskript Linija kontraskriptne dekompenzacije

Uslovljeno skriptnim uslovom X (Skriptni imperativ)

Negacija skriptnog uslova –X (Sekundarna zabrana)

skript

Bezvrednost Smrt (Primarna zabrana) Slika – „Skriptna osmica” na kojoj se vidi logika skripta.

Internalizovane skriptne poruke

Razliĉite situacije u kojima razliĉiti ljudi upućuju detetu skriptne poruke moţemo shvatiti kao situacije koje su utoliko bitne ukoliko dete na osnovu njih donese neku

skriptnu odluku. Pored toga što skriptne poruke moţemo shvatiti kao transakcije ili interpersonalne situacije, takoĊe ih moţemo shvatiti i kao mentalne sadrţaje. Kada dete memoriše drugu osobu, njenu poruku i situaciju u kojoj se to odvija, taj engram postaje deo njegove psihe (eksteropsihe).18 Na ovaj naĉin, u formi unutrašnjih komentara ili unutrašnjeg monologa ili dijaloga, osoba odreĊene skripene poruke upućuje sama sebi, potkrepljujući svoj skript u odreĊenim ţivotnim situacijama. Internalizacija omogućava da ono što su bile spoljašnje, interpersonalne poruke sada postaju unutrašnje, intrapsihiĉke poruke. Izvor unutrašnje poruke postaje ili eksteropsiha u kojoj je pohranjena sli ka i ton znaĉajnog drugog ili iz ego stanja Roditelj ukoliko se osoba naknadno identifikovala s internalizovanim znaĉajnim drugim.19 Ukoliko je u stvarnosti skriptna poruka

Što su osoba, situacija i poruka detetu vaţniji, to je verovatnije da će doći do internalizacije. Kako je ocena vaţnosti izraţena emocijom, moţemo reći da što je detetova emocija snaţnija to je internalizacija verovatnija. Naravno, dete ne

memoriše aktuealnu stvarnost kao takvu, već svoj doţivljaj aktuelne stvarnosti. Prema tome ako je dete pogrešno protumaĉilo neku situaciju ili joj pripisalo preveliku vrednost, da će memorisati ono što je za njega istina. Ta osobina je od izuzetne vaţnosti za one vrste psihoterapije koje se bave analizom prošlosti i regresivnim radom. Većina autora ne obraća paţnju na razliku izmeĊu Roditelja i eksteropsihe, tako da opisanu sitaciju grafiĉki prikazuje kao uticaj Roditelja na Dete. 19

18

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

24

bila upućena samo jednom, kada ju je osoba internalizovala, ona se moţe bezb roj puta podsetiti na nju tako što će u svojoj glavi aktivirati odgovarajuću memoriju ili što će sama sebi uputiti poruku s istim znaĉenjem. PobuĊivanje ove memorije moţe biti nesvesan proces kroz razliĉito asociranje, ali moţe biti i svestan proces.

Skriptna martica

Jedan od naĉina da se grafiĉki predstave poruke koje roditelji upućuju detetu i koje vode formiranju njegovog skripta je takozvana skrptna martica (eng. script matrix). Majka Dete SI P SZ SI P SZ

Otac

Slika – Skriptna matrica: dete u mreţi skriptnih poruka svojih roditelja (SZ oznaĉava skriptne zabrane, a SI skriptne imperative). Oznaka P je za programiranje ili

neskriptno racionalno vaspitanje. Postoji više naĉina na koji je moguće crtati skriptnu matricu. Na osnovu upućenih poruka Dete je t o koje donosi skriptne odluke, a roditeljske figure i njihove poruke bivaju internalizovane u Roditelja (i eksteropsihu).

Skriptna matrica je odluĉno sredstvo za dijagnozu skriptnih poruka, odnosno skriptnih imperativa i skriptnih zabrana. Transakcioni analitiĉar koji postavlja dijagnozu skriptih poruka proverava kakve su poruke o vaţnim ţivotnim aspektima (postojanje, liĉna vrednost, biti svog pola, seksualnost, biti svog uzrasta, . ..) slale vaţne osobe. Klasiĉna pitanja su sledeća: „Da li je vaš otac komentarisao vašu inteligenciju?”, „Da li vam je isto to poruĉivao i neverbalno?”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 25

V. KONTRASKRIPT

Kontraskript je onaj naĉin ţivota koji je u skladu s roditeljskim skriptnim imperativima. Osoba koju su roditelji voleli samo onda kada bi bila najbolja, kada ne bi pravila

greške, kada bi bila uredna, će kasnije usvojiti isti takav stav prema sebi. Ona će sebe poštovati samo kada je najbolja, uredna i sliĉno. TakoĊe će oĉekivati da je i drugi ljudi vole ili poštuju zbog toga. Zbog toga će osoba svoje „savršenstvo” stavljati u „izlog” svoje liĉnosti. Sve dok je osoba u stanju da ispunjava roditeljski uslov, ona će se dobro osećati i biće zadovoljna sobom. Njen ţivot će se odvijati „normalno”. MeĊutim, njena motivacija za bezgrešnost, ispravnost i urednost je skriptna, prisilna motivacija. To znaĉi da osoba mora uvek, stalno ili neprestano da bude perfektna kako bi sebe poštovala. Kako je to veoma teško i kako to oduzima puno vremena, ovakva skriptna postavka u sebi sadrţi pote ncijal za dekompenzaciju. Svaka situacija u kojoj osoba nije u stanju da odrţi skriptni imperativ, a posebno kada se to tiĉe neke vaţne ţivotne situacije, jeste razlog za dekompenzaciju kontraskripta. U tom sluĉaju osoba više nije u stanju da odrţi samopoš tovanje i aktivira se primarna zabrana (bilo na postojanje bilo na osećanje liĉne vrednosti). Kada se to desi kontraskript se dekompenzuje i osoba „propada” iz kontraskripta u kojem privremeno zasluţuje samopoštovanje u skript u kojem se samoprezire ili sa momrzi.

Kontraskript: skriptna prisila Putem skriptnih imperativa roditelji postavljaju detetu one uslove koje ono treba da

ispuni da bi zasluţilo da bude voljeno ili da ostane ţivo. Kada se dete saglasi s ovim uslovljavanjem i kada ga prihvati kao sopstveni stav prema samome sebi, tada ova

logika postaje deo detetove skriptne odluke. U uţem smislu reĉ je o imperativnoj odluci ili kontraskriptnoj odluci. Na primer, roditelj koji poruĉuje: „Ne volim te jer si lenj!” istovremeno kaţe i: „Moraš biti radan da bi te ja voleo!”20 Druge implikacije su povezane sa sadašnjim i budućim vremenom: „Neću te veleti sve dok budeš bio lenj!”; „Voleću te kada budeš bio radan!”; i „Voleću te sve dok si radan!”

Prisilna motivacija: drajver ili goniĉ Na osnovu navedenih poruk a dete donosi odluku: „Moram biti radan da bih zasluţio

ljubav!” koja je osnova za nastanak kontraskripta (slika).

20

Izraz vredan kao suprotnosti izrazu lenj upravo ovo i dokazuje.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

26

„Ja vredim samo ako radim!”

„Vredeću onda kada budem radio!” „Vredeću sve dok budem radio!”

„Ako ne radim biću bezvredan!”

„Ja moram stalno raditi da bih vredeo!”

Slika – Logika kontraskripta: „Radi naporno!”. Na opisani naĉin se uspostavlja

 jednostavna logika: „Ili radim ili ne vredim!” u kojoj je rad sredstvo da se pobegne od osećanja da se ne vredi. Osoba s kontraskriptom ima u stvari prisilu da stalno ispunjava zadati imperativ. Ova prisila je u stvari unutrašnji prisilni motivator koji osobu tera ili „goni” da ostvaruje imperativ kako bi izbegla katastrofu zabrane. Za mehanizam prisilne motivacije koristimo ili engleski izraz drajver (eng. driver) ili izraz goniĉ.21 U sluĉaju imperativa i drajvera „Radi naporno!” osoba jednostavno mora da

neprestano radi ukoliko ţeli da izbegne reaktivaciju zabrane na ljudsku vrednost. Iako je rad veoma vaţan naĉin ljudske ekspresije, sredstvo preţivljavanja i izgradnje civilizacije, ovde je reĉ o patološkoj unutrašnjoj prisili da se stalno radi ili da se preterano radi. Dokaz da se redi o prisili je to što osoba tako struktuira svoje vreme da se niti odmara niti zabavlja. Kao što je poznato odmor je potreba ljudi koji rade. Ne samo da je odmor u funkciji zdravlja, već je i u funkciji samog rada. Rad je nuţno povezan s umaranjem, a umaranje s padom produktivnosti ili efikasnosti. Nakon odmora ljudi rade produktivnije. Zbog toga bi trebalo da postoji neki obrazac odmaranja na dnevno j, sedmiĉnoj, meseĉnoj i godišnjoj bazi. TakoĊe je vaţno znati

da ljudi s kontraskriptom „Radi naporno!” zloupotrebljavaju izraz „aktivan odmor” tako što jedan rad zamene nekim drugim: „Nakon nekoliko sati rada za kompjuterom otišao sam da okopam baštu da bi se odmorio.” Umesto toga ove osobe se odmaraju samo onda kada spavaju, kada su bolesne ili kada su iscrpljene od oĉigledno „herojskog” rada.22 Ako se pogleda u strukturu odmaranja onda ili vidimo da se osoba uopšte ne odmara ili samo pokušava da se odmara. Upravo u tim pokušajima moţemo otkriti kako funkcioniše unutrašnji mehanizam kontraskripta. Kada domaćica koja je u ovom kontraskriptu pomisli da zapali cigaretu kako bi se malo odmorila, ona

povuĉe par dimova, a zatim se oseti neprijatno jer se

21

Izrazi kao pokretaĉ ili vodilja nisu, po našem mišljenju, dobri prevodi jer ne

odslikavaju suštinu mehanizma prisilne motivacije. Druge reĉi koje dolaze u obzir kao prevod su nagon ili gon.

To je jedan od razloga da ovi ljudi imaju nesvesnu teţnju ka ulozi bolesnika jer im je  jedino u tom sluĉaju „dozvoljeno” da ne rade.

22

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 27

aktivira unutrašnji Roditelj i zabrana vaţnosti: „Opet gubiš vreme jer ništa ne radiš!”. Zatim osoba poĉne da skenira okolinu da bi izabrala radn i zadatak na koji se baca pre nego što je popušila pola cigarete.23 Zbog toga ovi ljudi ili ne podnose godišnje odmore ili se i tamo na neki naĉin zaposle. Poseban problem je odlazak u penziju i poslediĉno osećanje beskorisnosti.

Skriptna „moranja” Skriptni imperativi se u jeziĉkoj ravni – bilo da je u pitanju verbalno izraţavanje tokom

razgovora, bilo da su u pitanju unutrašnji dijalozi – najĉešće manifestuju kao neadekvatno korišćenje reĉi moram i ne mogu.

Skriptna prisila: „moranja” Da bi neko razlikovao neadekvatno od adekvatnog korišćenja ove reĉi, on prvo mora

razumeti njeno adekvatno korišćenje. Izraz moram oznaĉava neku nuţnost ili neophodnost. U pitanju moţe biti razliĉiti stepen nuţnosti. U logiĉkom smislu moranje moţe biti povezano s nekim nuţni m uslovom koji je potrebno ispuniti da bi se ostvarila neka ţelja: „Ako ţelim da letim avionom, moram imati avionsku kartu”. U ovom smislu moranje nije prisila, već je povezano s ispunjenjem neophodnog uslova za ostvarenje ţelje. Moranja koja su povezana s a skriptom uslovljavaju pravo na ţivot ili pravo na liĉnu vrednost. Kada su ova moranja povezana sa pravom na ţivot, onda ona funkcinišu kao prave potrebe, kao uslovi koje neko mor a ispuniti da ne bi umro. U strogom znaĉenju ove reĉi mora se samo umreti, o dnosno moraju se zadovoljavati potrebe ako ĉovek ne ţeli da umre. Kao što smo naglasili ranije, potrebe su svi oni motivi bez ĉijeg zadovoljenje bi osoba zaista umrla. U stvarnosti stvari stoje tako da prave potrebe zaista moraju da se zadovoljavaju, skriptne

„potrebe” mogu, ali ne moraju biti zadovoljene. Kada osoba izjavi: „Moram biti najbolji!” To svakako nije izraz stvarne potrebe, već skriptne potrebe. U tom sluĉaju postoji dodatna logika koja opravdava ovo moranje: „Moram biti najboji jer ako nisam na jbolji, onda ništa ne vredim!” U tome se prepoznaje da je moranje u stvari skriptni imperativ kog osoba „mora” ispuniti da bi izbegla delovanje skriptne zabrane. Ova moranja uvek imaju sledeću strukturu: „Moram to i to ili će nastupiti katastrofa.” U otkrivanju logike imperacija-katastrofiranje pomaţu nam dva pitanja: „Šta vas prisiljava da radite to i to?” ili „Šta bi se desilo kada ne biste radili to i to?”

Mikroobrasce u kojima osoba poĉinje iz drajvera (kontrasrkipta) i prelazu u neki aspekt skripta, da bi se ponovo vratila u drajver neki autori nazivaju antiskript (Kahler)

23

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

28

Mnogi ljudi sebe dodatno motivišu na neku aktivnost tako što sebe plaše odreĊenim katastrofama koje će se desiti ako ne budu aktivni.24 Na taj naĉin oni svoje ţelje pretvaraju u pseudopotrebe. Dok s jedne strane jaĉaju motivaciju, s druge strane gube iz vida da u odnosu na datu aktivnost imaju izbor zato što u stvarnosti niti je reĉ o pravoj katastrofi, niti o pravoj nuţnosti. Ove psihološke mehanizme oznaĉavamo kao imperacija, odnosno kao katastrofiranje. Terapijski postupak ĉiji je cilj da osoba shvati da u sluĉaju ne ispunjenja odreĊenog uslova neće doći do katastrofe već samo do neke neprijatne situacije zovemo dekatastrofiranje (dekontaminacija

dekatastrofiranjem). Rezultat dekatastrofiranja je u tome što osoba iz stava nuţnosti i moranja prelazi u stav izbora i ţelje. Ĉesto za promenu skriptnih imperativa i zabrana nije dovoljno samo dekatastrofirati i deimperirati, već j e potrebno pro meniti dublju logiku skripta, na primer, promenom skriptne odluke.

Skriptna ograniĉenja: „nemogućnost”  Ako neko mora da radi jedno, jedno, on istovremeno ne moţe moţe ili ne sme da radi nešto drugo. Neka izjava moţe imati isti smisao bez obzira da li je reĉenica izraţena negativno ili afirmativno, kao nemogućnost ili kao prisila. Zbog toga reĉenica u kojoj se pojavljuje neadekvatno „ne mogu” ima sledeću strukturu: „Ne mogu t o da uradim (jer ako uradim desiće se katastrofa).” Ovde nije reĉ o stvarnoj nemogućnosti, već o izboru osobe, odnosno o njenoj ţelji: ona moţe to da uradi, ali bira da ne uradi jer bi u suprotnom došlo do nekog nepovoljnog dogaĊaja. Kada osoba kaţe: „Neću to da uradim jer ako uradim postoji znaĉajan rizik da se desi šteta.” Ona manifestuje svoj izbor, slobodu svog biranja jer je mogla drukĉije hteti, pokazuje odgovornost za svoje ponašanje. Nasuprot njoj osoba kod koje je skripnto „ne mogu” ukazuje da nema izbora jer su drugi izbori po definiciji nemogući, da ona nije odgovorna za svoj izbor i sliĉno. Intervencije koje otkrivaju ovu logiku su: „Šta „ Šta vas spreĉava da to uradite?” „Šta bi se desilo kada biste to uradili?”

Kompenzovani Kompenzovani i dekompenzovani kontraskript

Sve dok osoba tako ţivi da uspešno ispunjava skriptni imperativ, ona je u kontraskriptu i oseća da zasluţuje pravo da ţivi ili da kao osoba vredi. MeĊutim, kada se ţivotne okolnosti promene i kada osoba više nije u situaciji da potpuno ispunjava skriptni imperativ, ona poĉinje da veruje da

Iz istih tih razloga roditelji koji preterano socijalizuju svoju decu ih „dodatno” motivišu

na ispunjenje odreĊenih uslova kroz pretnju odbacivanjem ili ubistvom. U ovakvoj poedagogiji akcenat je na nekoj roditeljskoj vrednosti koju ovi kao skriptni imperativ

nameću detetu, a ne na samoj zabrani kao takvoj. Zabrana se upućuje kako bi dete „bolje” usvojilo datu vrednost.

24

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 29

više ne zasluţuje da vredi ili da ţivi. U ovom drugom sluĉaju došlo je do dekompenzacije ranije kompenzovanog kontraskripta kontraskripta i osoba je „propala” pod aktivno delovanje osnovne skriptne zabrane. Sliĉno, osoba koja je, na primer, depresivna jer  nije u stanju da ispuni skriptni imperativ tako da je aktivirala zabranu liĉne vaţnosti, svakako spada u kategoriju dekompenzovanog kontraskripta. MeĊutim, ako ova osoba, tokom vremena, uspe da makar minimalno ponovo ispuni skriptom postavljeni

uslov, ona će se kompenzovati i ponovo „ući” u kontraskriptni naĉin ţivota. Ovakva osoba izgleda zdravo ili normalno, ali ona nije izleĉena jer u sebi i dalje nosi sposobnost za dekompenzaciju. Pravo izleĉenje je odbacivanje zabrane vrednosti.25

Kontraskriptni ponos Iako u TA teoriji smatramo da je ceo kompleks na kome je zasnovan kontaskript – kontrazabrana ili imperativ, imperativna odluka, kao i drajver ili goniĉ – patološki, ljudi koji su u kontraskriptu misle sasvim suprotno. Oni su ponosni na svoje

kompenzovane kontraskriptove kontraskriptove što nazivamo kontraskriptni ponos.26 Potrebno je razumeti da su takvi ljudi kao deca upravo bili voljeni samo onda kada su ispunjavali kontraskriptni uslov, da su na osnovu toga razvili oĉekivanje da će ih i drugi ljudi

prihvatiti ili poštovati samo ako ispunjavaju taj uslov, kao i da su sami prema sebi razvili takav stav: poštuju sebe samo ako ispunjavaju dati uslov. Zbog toga ovi ljudi stavljaju svoje drajvere u „izlog” svoje liĉnosti, predstavljajući se drugima tako što im ponosno pokazuju drajvere. U tom smislu drajver je vrednost date osobe. Takva

osoba se predstavlja: „Znate ja sam perfekcionista i samnom nema šale” (kontraskript biti savršen) ili „Ja mogu svašta da podnesem” (kontraskript biti jak) ili „Ja sam veliki radnik: radim dok ne padnem” (kontraskript radi naporno). Ne samo da osoba koja je ponosna na svoj skriptni imperativ i mperativ njega ne doţivljava kao problem, već kao vrednost, već ta osoba isti taj imperativ i kod drugih ljudi doţivljava kao vrednost. Zbog toga su perfekcionisti simpatiĉni saradnici koji su takoĊe perfekcionisti, a ne sviĊaju mu se saradnici koji nisu perfekcionisti. Ljudi sa istim imperativima i drajverima se meĊusobno st roukiraju. Jedan od razloga za kontraskriptni ponos je ĉitav niz kontaminacija koje opravdavaju dati imperativ. Zbog toga je u praktiĉnom radu vaţno da terapeut ne polazi od skriptnog imperativa, već od onog problema zbog kojeg je osoba i traţila pomoć. Te k kada je klijent shvatio da postoji ĉvrsta veza izmeĊu njegovog problema i njegovog skriptnog imperativa, tek onda postaje spreman da se bavi samim imperativom.27

Bern je razlikovao „kontraskriptno izleĉenje” od stvarnog izleĉenja. Na ţalost, brojne su ustanove za mentalno zdravlje koje za cilj imaju samo kompenzaciju patologije, a

ne i njeno stvarno razrešenje. U radovima ameriĉke psihoanalitiĉarke Karen Hornay nalazimo opis sliĉnog fenomena i izaraz „neurotiĉni ponos”. U organizacijskoj primeni

TA nije cilj promena drajvera, već njihova identifikacija i pronalaţenje onog posla u

organizaciji u kojem će osoba sa datim drajverom najbolje funkcionisati. 27 26

25

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

30

Razlozi za upućivanje kontraskriptnih imperativa Roditelji koji upućuju skriptne zabrane i imperative to ĉine iz dva razloga: ili zaista ne bi prihvatili dete koje nije ispunilo neki njihov uslov ili se samo pretvaraju da je to tako kako bi dete „uplašili” i dodatno motivisali da ispunjava dati uslov. Iako j e u ovom

drugom sluĉaju u pitanju svojevrsna „pedagogija” roditelja koji glumi svoje r eakcije, posledica u smislu nastanka detetovog skripta je ista.

Klasiĉni drajveri U transakcionoj analiz je uobiĉajemo da se predstavlja pet osnovnih skriptnih kotrazabr ana, imperativa ili drajvera: 1. Budi savršen! 2. Budi jak! 3. Radi naporno! (Trudi se!) 4. UgaĊaj meni i drugima! 5. Poţuri!28

 Antiskript

 Antiskript je vrsta skripta koji nastaje tako što dete buntovno reaguje na skriptne poruke koje mu upućuju autoriteti. Drugim reĉima antiskript nastaje tako što Prkosno Dete svojim prkosom, inatom ili buntom odluĉuje da će ĉiniti suprotno od onoga što mu poruĉuju autoriteti. Ako roditelj upućuje kćerki opisanu zabranu da bude svog pola: „Ne mogu te voleti jer si ţensko, a ne muško!” i to u definitivnom obliku, devojĉica moţe reagovati iz Prkosnog Deteta i doneti antiskriptnu odluku: „ Svima ću pokazati da sam bolja od muškaraca u muškim stvarima i tako ću ih naterati da me vole. Ja vredim samo ako i sve dok pobeĊujem muškarce.” Na ovaj naĉin nastaje skript amazonke, prkosne muškobanjaste ţene ĉiji je uzor u grĉkoj mitologiji Atalanta koja je u svemu pobeĊivala muškarce sve dok je Apolon nije nadmudrio.29 Glavni problem s antiskriptom je u tome što je reĉ ne o slobodnom izboru, već o suprotnom preterivanju.30 Ovo preterivanje je ono što moţe dovesti do problema. Tako na primer, ako je

Ne treba gubiti iz vida da je transakciona analiza nastala u Americi, odnosno u Kaliforniji i to šezdesetih godina prošlog veka. Dok je autor  predavao o drajveru

Poţuri! na jednom seminaru u Sarajevu, polaznici su ga zaĉuĊeno gledali. Razlog je što je orijentalnoj kuluri postojao suprotni kulturološki drajver „Budi spor!” (na primer, „Ko ţurio, vrat slomio.”) Štos je bio u tome da tokom takmiĉenja izmami njenu ţensku

priodu. Tako je, tokom takmiĉenja u trĉanju pobedio bacajući tri zlatne jabuke koje je ona, zbog ţenske sklonosti ka nakitu, skupljala gubeći dragoceno vreme. 30 29

28

U anitiskriptu nema reĉi o slobodi. Dok je Adaptirano Dete pod pozitivnom dominacijom roditelja i uvek izvršava njihove naloge, Prkosno Dete je pod negativnom dominacijom roditelja što znaĉi da će

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 31

osobi emitovana zabrana na seksualnost („Seks nije u redu jer je opasan!”), koju  je ona odbila iz Prkosnog Deteta donoseći odluku: „E, baš za inat ću što više da uţivam u seksu”, to vodi ka antiskriptu koji se moţe manifestovati kao promiskuitet. Dugoroĉno, ovo ponašanje moţe rezultirati u razliĉitim polno prenosivim bolestima ili ĉak u infekciji virusom hepatitisa ili side. U antiskriptu je ĉesto skriptni finale upravo takav da potvrĊuje zabranu.

Episkript Episkript je skript koji se u okviru jedne porodice prenosi s generacije na generaciju. Geneogram koji se u velikoj meri koristi u porodiĉnoj terapiji je veoma dobro sredstvo

za istraţivanje episkripta.

uvek morati da im se suprotstavi, pa ĉak i onda kada i samo misli da je njihov predlog dobar za njega. Reĉ je o prisili suprotstavljanja.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

32

VII. KLASIFIKACIJE ŢIVOTNIH SKRIPTOVA

UporeĊivanjem sudbina odnosno ţivotnih tokova razliĉitih ljudi skript analitiĉari su napravili nekoliko sistematizacija za klasifikaciju ţivotnih skriptova. Ove podele skriptova imaju razliĉit znaĉaj i upotrebnu vrednost.

Pobedniĉki, gubitniĉki i uĉesniĉki skriptovi Bern je razlikovao tri grupe ljudi i tri odgovarajuće vrste skriptova: ţivotne pobednike, ţivotne gubitnike i ţivotne „nepobednike” ili, kako ih mi nazivamo, uĉesnike. Ţivotni pobednike moţemo prepoznati po tome što su oni u svojim ţivotima uspešni. Bernova definicija ţivotnih pobednika je veoma jednostavna: ljudi koji uspeju da ostvare ono što su sebi stavili u zadatak. MeĊutim, kada se bolje pogleda kategorija socijalno uspešnih ljudi vidimo da postoje dve po dgrupe: oni koji su veoma opterećeni sa svojim skriptom tako da imaju svojevrsnu prisilu uspeha (kontraskript uspeha) i oni koji su osloboĊeni od skripta. U prvu grupu spadaju ĉak i ljudi s letalnim (smrtonosnim) skriptom jer mogu imati odluku tima: „Uspeću ja u ţivotu i svima vam pokazati koliko vredim, pa makar me to i ubilo!” Kako razlikujemo izmeĊu iracionalnog skriptiranja i racionalnog programiranja, onda je skript uvek patološki jer   je zasnovan na iracionalnim skriptnim odlukama. Zbog toga je sintagma „skript ţivotnog pobednika” logiĉki contradictio in adiecto. Onu drugu grupu uspešnih koji nemaju skript nazivamo zadovoljni ljudi. Jedna od glavnih razlika je u tome što su ljudi u kontrasrkiptu uspeha opterećeni postizanjem socijalnog uspeha, dok je ko d zadovoljnih ljudi uspeh subjektivna kategorija povezana s ostvarenjem liĉnih vrednosti. Za razliku od ljudi u kontraskriptu uspeha, zadovoljni ljudi ĉesto investiraju svoje vreme i aktivnost u nekoliko vaţnih podruĉja ţivota (partnerstvo, roditeljstvo, karijera, bogatstvo, itd.), a ne samo u jednoj. Odlika skripta ţivotnog gubitnika je nezadovoljstvo i frustracija da nije ostvario vaţne stvari u ţivotu, da je „promašio” ţivot i sliĉno. Reĉ je u stvari o samoporaţavajućem motivu koji je „ugraĊen” u skript i koji kao nesvesna motivacija sabotira uspeh. U ovoj kategoriji nalazimo i osobe koji

pokazuju razliĉite oblike teţe psihopatologije, odnosno destruktivnosti ili samodestruktivnosti. Skript ţivotnog uĉesnika se odnosi na one ljude koji i ne ţele da uspeju, ali i ne ţele da propadnu. Mi smo ih nazvali uĉesnicima upravo zbog toga što  je njihova ţivotna deviza da je vaţno uĉestvovati, a ne pobediti. Verovatno tiha većina ima ovakav ţivotni skript.

Banalni i tragiĉni skriptovi

Pristup ţivotnim scenarijima moţe biti i dramatrurški: jedni su interesantni i privaĉe paţnju, a drugi su obiĉni, monotoni i dosadni. Skriptovi koji privlaĉe paţnju bilo sbog toga što je njihov protagonista heroj ili je antiheroj ubrajamo u tragiĉne skriptove. Suprotnost su banalni skriptovi ţivotnih uĉesnika u kojima vlada sivilo, „normalnost”, nemoć, bezliĉnost i sliĉno.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 33

Skript bez ljubavi, skript bez razuma i skript bez zadovoljstva Klod Stejner je na osnovu glavnih zabrana razlikovao tri skripta i povezao ih s

odgovarajućim patologijama (Stainer, 1974). Po ovom autoru skript bez ljubavi je karakteristiĉan za depresivne ljude, skript bez razuma za ljude koji razviju psihozu, a skript bez uţivanja za ljude koji uzimaju droge.

Šest vremenskih skrip tova U odnosu na to kako su uţivanje i neprijatnost vremenski rasporeĊeni, Bern je razlikovao šest vremenskih skriptova i povezao ih je sa sudbinama odreĊenih likova iz starogrĉke mitologije. Bern je dao ljubavne i seksualne aspekte vremenskih skriptova (Berne, 1970). Skript tipa nikad doţivotno zabranjuje uţivanje odnosno ispunjenje onih ţelja koje su osobi najvaţnije. Kada je mitski Tantal koji je inaĉe bio u milosti bogova i zbog toga ĉest gost na njihovim gozbama, pokušao da prevari bogove, bogovi su ga osudili na veĉitu ţeĊ i glad. Kada bi Tantal u podzemnom svetu pokušao da pije voda bi se povlaĉila, a kada bi pokušao da ubere plodove voća, vetar bi dizao grane van njegovog domašaja. Odatle i izraz muke tantalove. Ovaj skript imaju svi oni kojima su roditelji zabranili da se bave onim stvarima kojim su

oduvek ţeleli da se bave (posebno u izboru profesije). Ovaj skript imaju oni koji ili nikad nemaju ljubav (za razliku od seksa) ili nikad nemaju seks (za razliku od ljubavi) ili, što je najgore, nemaju ni jedno ni drugo. U seksualnom smislu to je skript osoba

koje imaju hroniĉnu inhibiciju seksualne ţelje, „frigidnih” osoba koje nikad nisu doţivele orgazam. Skript tipa uvek uţivanje pretvara u obavezu i time od blagodeti ĉini prokletstvo. Tako je na primer , boginja Atena kaznila oholu Arahne koja ju je pobedila u tkanju i vezu, tako što ju je pretvorila u pauka. Seksualni skript tipa uvek se moţe ticati sledećeg primera. Kada su roditelji saznali da je njihova kćerka uprkos njihove zabrane vodila ljubav s m ladićem u kojeg se zaljubila, oni su je etiketirali kao „kurvu” i izbacili su je iz kuće, uprkos tome što su znali da ona nema drugih mogućnosti i da će verovatno zaista završiti kao prostitutka. Skript tipa posle uţivanje stavlja u prvi period, ali sa saznanjem da nakon odreĊenog trenutka dolazi period patnje. Mitski junak je Damaklo koji imao prava da uţiva u svemu, ali izad ĉije glave  je visio maĉ na dlaci koja će sigurno jednog trenutka pući tako da će maĉ probosti Damakla. Poenta je u tome da Damakle zna da će se to desiti, ali da ne zna kada taĉno, za par minuta, za par sati, za par dana ili za par godina. Ovakvo saznanje sigurno ĉini da Damaklu kvari uţivanje u blagodetima koje ga okruţuju. Ovaj ţivotni skript imaju mladi koji se plaše odrastanja. To podstiĉu i njihovi roditelji skriptnim porukama da je ţivot teţak, i da treba da u njemu uţivaju dok mogu jer posle sledi muĉenje. Osobe s ovim skriptom ili nakon „mladalaĉkog ludovanja” u kojem je postojal dozvola na uţivanje, prelaze u „odraslu ozbiljnost” (kontraskript) ili uprkos svojim godinama odbijaju da odrastu i da uĊu u kontraskript (antiskript). Skript tipa sve dok je takav da u njemu nema zadovoljstva ili uţivanja sve dok se ne ispuni neki

neprijatan zadatak. Ovaj tip skripta se vezuje za mitskog junaka Herakla (Herkula).

Heraklo je smrtnik koji je tek nakon dvanaestogodišnjeg robovanja primljen meĊu bogove. Jasnon je morao da ispuni razne zadatke kako bi postao kralj. Drugim

reĉima tek kada se ispuni neki ţivotni uslov, osoba je u stanju da uţiva u ţivotu. To je karakteristika mnogih koji u prvih pedesetak godina svog ţivota teško rade da bi ostvarili sigurnost za sebe i svoju porodicu, da bi uţivali tek kada odu u penziju. Interesantno je da iako mnogi svesno imaju ovakav plan, da u stvari imaju

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

34

nesvesni skript nikada, odnosno da se nešto „desi” tako da i ne uţivaju u „zasluţenom” zadovoljstvu i sreći. U seksualnom smislu to se moţe odnositi na devojku kojoj je zabranjeno uţivanje u seksu pre braka ili na mladića koji nema pravo da doţivi orgazam ukoliko to prvo nije uĉinila njegova partnerka. Ovde spadaju mnogi perfekcionisti koji sebi ne dozvoljavaju da se seksualno uzbude sve dok ne ispune i

poslednju duţnost za taj dan. Tipiĉno je da ovi ljudi tek na „zasluĊenom” godišnjem odmoru dobro seksualno funkcionišu. Skript tipa ponovo i ponovo je u stvari kombinacija skripta sve dok i skripta nikad. Osoba veruje da će nakon obavljanja nekog teškog zadatka postati srećana i zadovoljna, ali tek pred krajem tog zad atka sve propadne i osoba mora iznova da ga zapoĉne. Kako se to ponavlja osoba nikada ne ostvari svoj cilj. Mitski junak je Sizif koji je gurao stenu ka vrhu brda, ali bi mu ta stena pred sam vrh opet skliznula dole tako da se iznova i iznova muĉio da ostv ari

svoj cilj. Seksualni skript se moţe ticati ţenske osobe koja nikako ne uspeva da doţivi orgazam i koja menja partnere u nadi da će pronaći pravog muškarca koji će je dovesti do orgazma, ali uprkos uzbuĊenju orgazam joj uvek pred kraj izmiĉe. Skript tipa otvoren kraj (nezavršeni kraj) je definisan na osnovu toga što nakon nekog vremenskog ograniĉenja osoba zakljuĉi da dolazi kraj ţivota. Ona tada na neki naĉin prestaje da ţivi (odustaje od ţivota) i poĉinje da vegetira dok ĉeka smrt. Problem je u tome što je osoba iţivela svoj skript do odreĊene taĉke i sada ne zna šta dalje. Kao da se skript završio, ali ne i ţivot. U mitu o Filemonu i njegovoj ţeni Baukidi, ovaj braĉni par je zbog svoje skromnosti i gostoprimstva, pošteĊen prave smrti tako što se u trenutku smrti pretvara u lovorovo drveće. Osoba -biljka koja vegetira se u stvari polako gasi. U ljubavnom i seksualnom planu to su situacije kada ţenu menopauza, a muškarca penzija ĉine „prestarim” za „napor” ili „obavezu” seksa.

Rekonstruisanje neĉijeg ţivo tnog skripta Razliĉite podele skriptova su uglavnom didaktiĉke jer upućuju studente da razmišljaju o razliĉitim mogućnostima. U konkretnoj ţivotnoj situaciji kada je transakcioni analitiĉar suoĉen s konktretnom osobom, on se tada upušta u skriptnu dijagnos tiku ĉiji je cilj da identifikuje razliĉite elemente od kojih je sastavljen ţivotni skript date osobe. Na ovaj naĉin pravi se model individualnog skripta koji što taĉnije odgovara realnosti date osobe. Postoji nekoliko pravaca koji sluţe zu prikuljanje inf ormacija i indicija o mogućem ustrojstvu skripta. U tim smislu skript analitiĉar se upravlja sledećim momentima: – – – – ostvareni ţivotni stil tokom dosadašnjeg ţivotnog toka; projekcija budućnosti ili oĉekivanja od ţivota koji je pred osobom; situacije u mladosti i skriptne odluke; roditeljski i kulturni skriptni uticaji.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 35

VII. OSLOBOĐENJE OD SKRIPTA Kao što je Bern primetio ljudi se dele na one koji sprovode skriptne zapovesti svojih roditelja i ţive u kontraskriptu, na one koji su razoĉarali svoje roditelje i koji ţive u skladu sa roditeljskim prokeltstvom (primarnom zabranom), na one koji se

neprestano bore protiv roditeljskih skriptnih poruka (ţivot u antiskriptu) i one koji su osloboĊeni od skripta. OsloboĊenje od skripta moţe biti spontano i namerno. Spontana promena skripta moţe biti rezultat samoukidanja skripta koje je ugraĊeno u skript i koje se aktivira ispunjenjem nekog zadatog uslova; moţe biti rezultat revizije skriptne odluke kao rezultat nekog veoma zna ĉajnog ţivotnog dogaĊaja; ili moţe biti rezultat kulminacije pozitivnih socijalnih uticaja. Kada je uslov kojeg je potrebno

ispuniti da bi osoba bila osloboĊena svog skripta, ugraĊen u sam skript tada govorimo o samoukidanju skripta. Obiĉno je reĉ o nekom postignuću koje je potrebno ostvariti da bi osoba mogla da zasluţi autonomiju: rodila treće dete; doktorirala; napunila trideset godina radnog staţa; itd. Do samoukidanja moţe doći i onda kada istekne vremenska vaţnost skripta: posle ĉetrdesete; posle meno pauze; itd. Dati uslov roditelji su postavili kao definitivni dokaz da je osoba spremna za samostalnost

i odraslost, odnosno da roditelji više nisu nadleţni, pa samim tim ni njihove skriptne poruke više nisu vaţne. Samoukidanje skripta je tipiĉno za vremen ski skript tipa sve dok. Drugi naĉin za promenu skripta su odreĊene vaţne ţivotne situacije koje spontano dovode do preispitivanja i promene ranih odluka. Reĉ je o tragedijama, o velikim ljubavima, o iskustvima bliske smrti i sliĉno. Vaţno je istaći da se ovakva promena skripta retko dešava, da je daleko verovatnije da će i veliki ţivotni dogaĊaji biti u okvirima skripta. Iskustvo pokazuje da će osoba ĉiji je skript gubitniĉki a koja je, na primer, dobila na lutriji veoma veliki novac i obogatila se, za par godina ponovo biti

siromašna. Treći naĉin za promenu skripta je liĉna evolucija koja je rezultat druţenja i susreta sa izuzetnim ljudima. Osoba s odreĊenim skriptom se okruţuje upravo onim ljudima koji su potrebni za odrţavanje datog skripta. Drugim reĉim a u ovakvoj grupi se uspostavlja skriptna sinergija jer pojedinci jedni drugima potvrĊuju skriptna uverenja o sebi, drugima i svetu i na taj naĉin odrţavaju ili razvijaju svoje skriptove. Povremeno se dešava da promena socijalnog okruţenja, putem uticaja razliĉitih ljudi koje osoba doţivljava kao pozitivne autoritete doprinese „reprogramiranju” ili „deskriptiranju” osobe.

OsloboĊenje od skripta u terapiji Iako je veoma korisno da ljudi ĉuju za koncept ţivotni skript jer im to znanje pomaţe da bolje razumeju sebe, nije samo transakciona analiza psihoterapijska praksa koja

 jeste u stanju da promeni ţivotni skript. Svaki oblik psihoterapije koji tretira i ona duboka uverenja koja ljudi imaju o sebi, o drugima, o svetu i ţivotu, jeste dovoljno moćan da promeni ţivotni skript. Promena ţivotnog skripta je u stvari promena onih elemenata na kojima je skript zasnovan. Reĉ je o internalizovanim skriptnim

porukama (u Roditelju), o skriptnim odlukama (u Detetu) i o zabludama (u kontaminiranom Odraslom).

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

36

U zavisnosti od toga da li je akcenat na internalizaciji poruka koje oslobaĊaju od skripta ili o promeni skriptnih odluka, postoje dva osnovna naĉina koja u transakciono-analitiĉkoj psihoterapiji dovode do promene ţivotnog skripta: davanje terapijske dozvole i ponovna odluka.

Davanje terapijske dozvole

Kao što odreĊene poruke imaju moć da utiĉu na osobu da formira skript, tako neke poruke imaju moć da utiĉu da se osoba oslobodi od skripta. Ako je skriptna zabrana onaj otrov koji je doveo do formiranja skripta, onda je terapijska dozvola protivotrov

za taj otrov. Terapijska dozvola je specifiĉna antiteza za specifiĉnu skriptnu zabranu. Terapijska dozvola je usmerena ka poništavanju skriptne logike. Ako je osoba dobila zabranu da ne vredi i ne zasluţuje ljubav zato što je ţena, a ne muškarac, terapijska dozvola je suprotna poruka da osoba vredi, i da je divno što je ţenskog pola. Za upućivanje terapijske dozvole vaţe isti principi kao i za upućivanje skriptne zabrane. To je moćna poruka koja samo poziva osobu da promeni svoju odluku. Što je osobi vaţniji onaj ko upućuje dozvolu, što više ljudi upućuje dozvolu, što se ĉešće dozvola ponavlja, itd., to je verovatnije da će ona doprineti promeni skripta. Tokom terapije dozvolu moţe uputiti terapeut, terapijska grupa ukoliko je reĉ o grupnoj terapiji ili ĉlanovi porodice ako je u pitanju porodiĉna terapija. TakoĊe je moguće da terapeut navodi klijenta da sam sebi da dozvolu (tehnika koja se zove self-reparenting). Kada

dozvolu upućuje terapeut ne samo da je vaţno da on veruje u to da dati klijent zaista ima dato pravo, već je veoma vaţno i da sam terapeut u svom privatnom ţivotu ima istu takvu dozvolu. Terapeut moţe uputiti osobu da dozvolu potreţi izvan t erapijske situacije od roditel ja i drugih osoba koje su joj vaţne. Terapijska dozvola je istovremeno dozvola Detetu da ne sluša onog Roditelja koji mu upućuje zabrane i skriptne imperative. Danas većina transakcionih analitiĉara smatra da se dozvola daje ego stanju Deteta. MeĊutim, vaţno je i kako u vezi sa zabranjenom ili dozvoljenom temom stoje druga ego stanja, prvenstveno Odrasli. Dozvola koja se

daje osobi koja ima kontaminiranog Odraslog u vezi date skriptne teme neće imati dugoroĉan efekat. Zbog toga se smatra da dekontaminacija Odraslog u vezi date teme (na primer o ţenskoj inferiornosti i muškoj superiornosti) mora ili da prethodi davanju dozvole ili da sledi ubrzo nakon davanja dozvole.

Promena skriptne odluke

Na osnovu roditeljskih poruka ili na osnovu pogrešnog shvatanja nek e situacije dete donosi odreĊenu skriptnu odluku (egzogenu ili endogenu). Kada su u pitanju odluke

postoje dva nivoa donošenja novih odluka. Jedan nivo je ego stanje Odraslog kada osoba na osnovu informacija koje ima donosi racionalnu odluku koja je suprotna od

skriptne odluke (nova odluka u Odraslom). MeĊutim, originalna skriptna odluka je pohranjena u ego stanju Deteta. Nova odluka u Odraslom nema uticaja na staru

skriptnu odluku u Detetu. IzmeĊu ove dve odluke, odnosno ego stanja se uspostavlja konfliktni odnos koji je svakako pozitivan. Da bi ovaj konflikt bio prevaziĊen potrebno  je reaktivirati skriptnu odluku u Detetu i pomoći osobi da tu odluku promeni, odnosno da od nje odustane. U tom smislu su Bob i Meri Gulding uobliĉili regresivnu terapiju nove odluke (eng. redecision therapy) (Goulding & Goulding, 1978;

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 37

1979). Ova terapija podrazumeva rekonstruisanje neke situacije (primarna scena) u kojoj je osoba donela datu skriptnu odluku i njeno ponovno doţivljavanje u ovde i

sada (regresija u Dete), a zatim pomoć terapeuta da Dete shvati pogrešnost svoje logike. Kada Dete doĊe do takvog uvida ono ga, uz podršku terapeuta, saopštava zamišljenom drugom (osobi koja je uputila zabranu ili koja je na neki drugi naĉin vaţna), a zatim uobliĉava i saopštava svoju novu odluku.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

38

VIII. INVENTAR SKRIPTNIH USLOVA

Skriptni uslov je zajedniĉko ime koje obuhvata kako one razloge (sekundarne zabrane) zbog kojih se nekom detetu preti odbacivanjem ili smrću, tako i one uslove koje dete treba da ispuni da bi bilo prihvaćeno ili imalo prava da ţivi (skriptni imperativi). Skriptnih uslova ima puno. Svaki skriptni uslov moţe biti definisan kao skriptni imperativ ili kao sekundarna zabrana (negacija zadatog skriptnog imperativa).

Zbog toga mi verujemo, za razliku od kalsiĉnog stava, da postoji podjednak broj skriptnih imperativa i skriptnih zabrana (sekundarnih). Ovde cemo skraceno navesti

preko dvadeset razlicitih skriptnih uslova. Vaţno je shvatiti da bilo koji od ovih uslova moţe biti povezan ili sa zabranom prava na ljubav ili sa zabranom prava na ţivot. TakoĊe je vaţno shvatiti da se ţivotni skript jedne osobe obiĉno sastoji iz nekoliko razliĉitih skriptnih uslova koji, zajedno s primarnim zabranama, saĉinjavaju skript date osobe. Pored primarnih skriptnih zabrana, sekundarne skriptne zabrane i skriptni imperativi su elementi iz kojih je sastavljen skript. U susretu s konkretnim klijentom

trasakcioni analitiĉar traţi one kljuĉne zabrane i imperative koji grade skript date osobe i koje su odgovorne za problem zbog kojeg je osoba potraţila pomoć. Ţivotni skript nekih ljudi je sastavljen iz većeg broja ovih elemenata, što ukljuĉuje i paralelno postojanje naizgled kontradiktornih uslova. Na primer, osoba moţe istovremeno imati i zabranu da bude dete i zabranu da odraste ili osoba moţe imati imperativ da ugaĊa svim drugima u jednim socijalnim kontekstima, a u drugim socijalnim kontekstima

sasvim suprotni imperativ da su drugi duţni da njoj ugaĊaju.31 Drugi ljudi imaju jedan ili nekoliko skriptnih elemenata, dok treći nemaju ni jedan. U formalnom smislu mi smo mogli da potpuno iste teme predstavimo kao zabrane, ali i kao imperative ili kao

skriptne odluke. Odluĉili smo se da pokušamo da ih predstavimo u formi odluke, pokrivajući i afirmaciju i negaciju uslova, ĉime bi smo obuhvatili i endogene odluke. MeĊutim, neke uslove je bilo praktiĉnije predstaviti kao sekudnarne zabrane, a neke kao imperative. Iako smo sve uslove povezali sa zabranom ljudske vrednosti, svaki

od njih moţe biti povezan i sa zabranom postojanja. Veliki je broj uslova (i njihovih negacija) koje roditelji mogu postaviti svojoj deci (ili koja sama deca postavljaju sama

sebi) kojima ih upućuju da izbegnu primarne zabrane koje im takoĊe postavljaju. Tako su, na primer, Guldinzi (Goulding & Goulding, 1978) definisali spisak od dvanaest skriptnih „zabrana”, odnosno odluka koje su relevantne za psihoterapijski rad.32 Zbog

Na primer, prema ljudima koji imaju viši rang osoba je servilna, dok je prema podreĊenima dominantna. TakoĊe, osoba u odnosima bliskosti traţi da joj se ugaĊa, dok u javnim odnosima koji nisu bliski, osoba ugaĊa drugima (moţe i obrnuto). 32 Bob i Meri Gulding su definisali prvi spisak „zabrana” joj 1966 godine i kasnije su ga

nekoliko puta dopunjavali (Goulding & Goulding. 1978). Jedna od varijacija ovog

spiska obuhvata sledeće zabrane: „Nemoj da postojiš!”, „Ne budi vaţan!”, „Ne budi svog pola!”, „Ne budi dete!”, „Nemoj da odrastaš!”, „Nemoj da uspeš!”, „Ne budi blizak!”, „Nemoj da pripadaš!”, „Nemoj da misliš!” (bilo o zabranjenoj temi, bilo razliĉito od roditelja), „Nemoj da osećaš!” (zabranjeno osećanje ili drukĉije od roditelja), „Ne

31

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 39

toga razliĉite spiskove skriptnih tema, kao što je i ovaj koji sledi, treba shvatiti samo kao orijentaciju, kao didaktiĉko sredstvo, a ne kao konaĉni spisak. Primarne zabrane Skriptni uslovi kao sekundarne zabrane Skriptni uslovi kao imperativi

Primarne skriptne zabrane i odluke Zabrana postojanja i odluka da se umre

U TA ţargonu ova zabrana se zove „zabrana postojanja” (eng. „Don’t be!”, „Don’t exist!” ili DE!). Primeri su: „Najbolje je da te nema!”, „Crkni!” Odgovarajuća odluka je: „Najboje da me nema”, „Najbolje je da se razbolim i umrem!”, „Najbolje je da se ubijem!”, itd. Kao što smo rekli postoje roditelji koji svoju decu stvarno ubijaju. Iza postupka ĉedomorke ili ĉedomorca uvek postoji neka logika koja „opravdava” ovaj postupak. Roditelji koji ubijaju decu imaju logiku „ili ja ili ono” jer veruju da bi dalje postojanje deteta ugrozilo njihovo postojanje ili bi njihov kvalitet ţivota uĉinilo neprihvatljivim. Onda kada ne vidi mogućnost da bi dete moglo da nešto uĉini kako bi zasluţilo svoje postojanje, roditelj ga aktivno ili pasivno ubija. U tom sluĉaju je reĉ o definitivnoj zabrani koja je pretvorena u destruktivnu akciju. To se najbolje vidi kod maloletnih ili taĉnije infant ilnih majki koje imaju ambivalentni odnos prema svom

detetu. Dok je odnos prema detetu iz majĉinih Roditelja i Odraslog zaista odnos ljubavi prema detetu, iz majĉinog Deteta je neprijateljski odnos kao prema mlaĊem bratu ili sestri. Drugim reĉima odnos je istovremeno i odnos ljubavi i odnos mrţnje. Infantilna majka se trudi da bude dobra majka, ali u situaciji kada je premorena, kada

 je dete nervozno ili kada je konflikt izmeĊu nje i deteta, ona postaje besna. Ova ljutnja na dete i zahtev da dete promeni svoje ponašanje je okidaĉ za osećanje mrţnje prema detetu koje je majka akumulirala u svom ego stanju Deteta. Zbog toga ovakva majka „eksplodira” i preterano, brutalno i surovo „kaţnjava” dete. Ovi postupci su daleko od kazne: gašenje cigareta na detetovoj koţi, udaranje ĉvrstim predmetima, udaranje glavom o zid, udaranje nogama, bacanje na beton il i niz

stepenice, itd. Brojni su mogući postupci ovakvog roditelja tako da je u pedijatriji definisan sindrom zlostavljanog deteta što pomaţe deĉjim lekarima da det ektivski prepoznaju pravu prirodu povreda. Kada se opisana majka „isprazni” ona poĉinje ponovo da voli svoje dete, odnosno da se oseća krivom i da za njegove povrede traţi pomoć. Kada je dete predmet zlostavljanja i zabrane postojanja, ono ima tri izbora.  Ako voli majku ono ţeli da umre kako bi majka konaĉno bila srećna. Ako shvati da nešto s majkom nije u redu, ovo dete će imati izbor ili da bude Ţrtva ili da se s majkom takmiĉi za ulogu Progonioca. Drugim reĉima ili će izrasti u osobu koja je plašljiva i koja samo gleda s koje strane će je neko napasti, ili

osećaj se dobro!” (ili „Ne budi mentalno zdrav!”) i „Nemoj!” (zabrana razliĉitih aktivnosti koju upućuje hiperprotektivna majka) (Goulding & Goulding, 1978, str. 213).

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

40

će izrasti u osobu koja je u stanju da druge maltretira, posebno onda kada veruje da se od njih brani. U porukama poput: „Crko da bog da!” ili „Bolje da se nisi ni rodio kad si takav!” ili „Ja sam te rodio, ja ću te i ubiti!” lako je prepoznati zab ranu postojanja. Sama zabrana postojanja ne mora biti tako dramatiĉno upućena, već i na daleko suptilnije naĉine. Recimo, majka ĉesto u razgovoru s prijateljicama onako kao uzgred, pomalo pravdajući se ponavlja: „Da sa moj Petar nije rodio, ja bih završila fakultet i sada bila profesor na univerzitetu (ja se ne bih udala za ovog kretena već za ĉoveka kojeg zaista volim; ja ne bih ovako upropastila svoj ţivot i bila nesrećna; ja bih sada bila operska diva; itd.).” Interesantno je da i neke psovke sadrţe ovu zabranu: „Idi u p.... materinu!” je poruka drugome da prestane da postoji, da se vrati tamo odakle je i došao. Kada dete usvoji zabranu postojanja ono tada moţe doneti razliĉite odluke za koje je karakteristiĉno da dovode njegov ţivot u pitanje. Goulding i Goulding su svoj prvobitni spisak od šest tipiĉnih smrtonosnih odluka (1978, str. 217) proširili na sedam (1979, str.215–240): 1. „Ubiću se ako stvari postanu suviše loše!” 2. „Ubiću se ako se ti ne promeniš!” 3. „Pokazaću ja tebi, pa makar me to i ubilo!” 4. „Ja ću se ubiti, a tebi će biti ţao”; „Ja ću se ubiti, i naterati te da shvatiš da me voliš!” 5. „Nateraću te da me ubiješ!” 6. „Uhvatiću ja tebe, pa makar ja pri tome nastradao!” („Nećeš mi ostati duţan, makar me to ubilo!”) 7. „Moram stalno (ili izn ova) da budem na ivici smrti da bi me ti voleo!” Skriptni signali da neko ima odluku da ne postoji se tiĉu uništenja svog ili tuĊeg ţivota. Ovakva osoba ima u stvari program samodestrukcije koja moţe biti prolongirana (preterano riziĉne aktivnosti u sportu ili u profesiji, zanemarivanje svog zdravlja i sliĉno) ili akutna (pokušaj samoubistva ili samo samoubistvo i sliĉno). Pitanje koje se postavlja je da li skriptna odluka da se ne ţivi mora biti posledica prethodnog upućivanja zabrane postojanja (egzogena odluka) ili je moguće da dete donese samostalno ovu odluku (endogena odluka). Ovakvu odluku moţe samostalno doneti samo dete koje veoma snaţno pati, a u takvoj situaciji se postavlja pitanje odgovornosti roditelja ili staratelja. Ĉak i u poznatim istraţivanjima Rene Spitz-a o anaklitiĉkoj depresiji gde su zanemarena deca postojala apatiĉna i odbijala hranu (ekvivalent odluci da se ne postoji) samo zanemarivanje psiholoških potreba bi moglo da se shvati kao zabrana, odnosno kao poruka osoblja da deca ne postoje.

Zabrana vrednosti i odluka da se ne vredi

U TA ţargonu koriste se izrazi: „Zabrana vaţnosti” ili „zabrana osećanja vrednosti” (eng. „Don't be important!” ili DBI!). odgovarajuća odluka je: „Ja ne vredim dovoljno da bi bio (bila) voljen (voljena)!” Kao što postoje roditelji koji svoju decu ubijaju, tako postoje roditelji koji svoju decu zanemaruju. Zanemarivanje je u stvari poruka: „Ti

meni nisi vaţan!”. MeĊutim, ova zabrana nije samo odlika zanemarene dece, već je, zahvaljujući kulturnim obrascima, de o standardnog

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 41

vaspitanja velikog broja dece na ovoj planeti. Poenta je u „pedagoškom” triku: pretnja odbacivanjem pokreće kod deteta veliki separacioni strah ili separacioni uţas, što ĉini da ono postaje daleko više prejemĉljivo za ostale pedagoške poruke. Zabrana vaţnosti je deo onoga što mi nazivamo preterano socijalizovano dete, i kako takva deo vaspitnog obrasca koji postoji u visoko razvijenim, visoko ureĊenim i visoko produktivnim drţavama. To sve ĉini da je ova zabrana najrasprostranjenija na planeti. Ovakav vaspitni stav šalje poruku svakom novoroĊenĉetu da to što se ono rodilo kao ĉovek u nekoj odreĊenoj porodici još ne znaĉi da je zasluţilo da bude voljeno i tretirano kao ĉovek. Ukoliko usvoji odreĊene vrednosti i ukoliko ih se pridrţava i sve dok ih se pridrţava, ono će biti tolerisano ili prihvaćeno i eventualno voljeno i poštovano. Ukoliko bude negiralo takve vrednosti ono će biti prezreno, odbaĉeno ili proterano. To je priĉa o uslovljavanju roditeljske ljubavi detetu, koja se kada to dete odraste nastavlja kao samouslovljavanje njenog samopoštovanja, a zatim i kao uslovljavanje ljubavi prema sledećoj generaciji. Kada je u pitanju osećanje liĉne vrednosti izgleda da je neĉija odluka da ne vredi kao ljudsko biće uvek u saglasnosti sa socijalnim iskustvima te osobe. Ako je osoba u porodici odbaĉena i poniţavana, ili ako je u porodici prihvaćena i cenjena, ali je odbaĉena od strane vršnjaka, šire društvene zajednice (zbog nekog hendikepa ili zbog „pogrešne” boje koţe) verovatno  je da će razviti skriptnu logiku zasnovanu na odluci da ne vredi dovoljno. Moţda je o ovim odlukama koje dovode do osećanja inferiornosti (niţe vrednosti) ili bezvrednosti najviše pisao Alfred Adler, tvorac pojma „kompleks inferiornosti”. Kao što je poznato  Adler je ove mehanizme identifikovao u radu sa ljudima koji su imali neku telesnu

manu. On je i prvi ukazao da ovi ljudi razvijaju naĉine da steknu ili zasluţe osećanje liĉne i društvene vrednosti. On je u stvari opisao skriptne imperative i kontraskript, a takve mehanizme je nazivao kompen zacija (inferiornost u jednoj oblasti se pokušava nadoknaditi superiornošću u nekoj drugoj oblasti: ţgoljavi muškarac razvija superiorni intelekt) i nadkompenzacija (osoba se muĉi da prevaziĊe inferiornost u odreĊenoj oblasti: ţgoljavi muškarac poĉinje da diţe tegove i da se namerno goji).

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

42

Skriptni uslovi kao sekundarne zabrane

1. POLNA ULOGA: „Voleće me samo ako budem suprotnog pola. Moram biti suprotnog pola. Ne smem biti svog pola.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana na biti svog pola” (eng. „Don’t be the sex you are!”; najĉešće, skraćeno: „Don’t be you!” ili DBY”). Negirano pravo: detetovo pravo da bude svog pola. Signali: osoba preuzima društvenu ulogu suprtnog pola: pokazuje osobine suprotnog pola oblaĉenjem, izgledom, ponašanjem, govorom i reĉnikom, izborom profesije, naĉinom ţivota. Feminizirani muškarci i androidne ţene („muškaraĉe”). Komentar: u savremenom društvu dolazi do polagane dekompozicije muške i ţenske polne uloge i nastanka velikog broja varijacija. U mno gim tradicionalnim društvima je muško dete kulturna vrednost zbog nasleĊivanja zemlje (koja se ne rasparĉava meĊu naslednicima već ide najstarijem sinu); preuzimanja brige o roditeljima; kontinuiteta prezimena kao porodiĉnog imena; narcisoidnih tendencija oca (sin dobija ime po ocu). Sve to ĉini da je ova zabrana ĉesto deo  jednog šireg kulturološkog skripta ili obrasca. Egzogena odluka: iz odreĊenog razloga roditelj jako ţeli dete odreĊenog pola. Kada se raĊa dete „pogrešnog” pola, roditelj ga nesvesno modeluje i oblikuje kao dete ţeljenog pola. Ćesta su dvosmislena imena kao Saša, Staša i Vanja i sliĉno. U detinjstvu su ĉeste igre s decom suprotnog pola, gde se dete nesvesno socijalizuje u ulogu suprotnog pola. TakoĊe je ĉest ili prezir prema svom polu ili fascinacija svojim polom

(homoseksualnost). Problemi ĉesto poĉinju u adolescenciji. U većini sluĉajeva egzogena odluka dovodi do kontraskripta. Endogena odluka: je uglavnom reakcija na nepravednu distribuciju roditeljske ljubavi koja je upućena suprotnom p olu. Tako, na

primer, devojke koje smatraju da su neopravdano manje voljene od svoje braće, po tipu antiskripta pokušavaju da nateraju okolinu da im prizna da su bolje i da zbog toga više zasluţuju ljubav i prihvatanje. Kliniĉki sindromi: atipiĉna polna ul oga ili konfuzija polne uloge; transvestitizam; heteroseksualna orijentacija33;

transseksualizam. Nova odluka: „Ja sam vredno ljudsko biće bez obzira na pol. Super je što sam ţena (muškarac). Ja vredim bez obzira da li su me oni prihvatali ili nisu.” Dozvola: „Predivno je biti ţena (muškarac)!”

33

Homoseksualna polna orijentacija je kompleksna pojava. Ova zabrana objašnjava samo one homoseksualce koji pokazuju da su preuzeli i društvenu polnu ulogu suprotnog pola.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 43

2. BITI ODRASTAO: „Voleće me samo ako ne budem dete. Moram biti odrastao i

ozbiljan. Ne smem biti detinjast.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana na biti dete” (eng. „Don't be a child!” ili DBCh) Negirano pravo: da se bude svog uzrasta ili godišta. Signali: ne sam o da se osoba se ponaša preozbiljno i preodgovorno, već i izgleda starije nego što jeste. U egogramu  je ego stanje deteta skoro iskljuĉeno. Osoba funkcioniše kao Roditelj (ĉesto fiksirani) ili kao Odrasli. Osoba ima sklonost da brine o drugima, ĉesto je pr eterano odgovorna i preterano zabrinuta. U partnerskim odnosima ili traţi infantilnu osobu (s jakim Detetom) ili osobu sliĉnu sebi. Ograniĉenje: osoba gubi funkcije koje se pripisuju ego stanju Deteta: sponatanost, zabava, uţivanje, osećanje; uzbuĊenje i sliĉno. Egzogena odluka: ovaj imperativ upućuju roditelji koji i sami imaju problema sa svojim Detetom i koji ne znaju da se igraju s detetom. Ĉesto je ovo oĉekivanje upućeno nešto starijem detetu kojem se delegiraju neke roditeljske odgovornosti kada su deca sama kod kuće i sliĉno. Na dete se stavlja preterana odgovornost koja ga spreĉava da se opusti i da i ono bude dete koje se igra. To je potkrepljeno roditeljskim stroukovima ako je sve bilo u redu ili roditeljskom kaznom ako nešto nije bilo u redu. Endogena odluka: iako je starije dete ljubomorno na roĊenje mlaĊega, kada mlaĊe dete odraste ono postaje ljubomorno i zavidno u odnosu na one sposobnosti koje ima nekolko godina starije dete. Zbog toga mlaĊe dete pokušava da bude starije i da se takmiĉi sa starijim. Ako je razlika mala to mu moţe uspeti, a ako  je razlika prevelika to je put u skriptni zakljuĉak da je dete nesposobno. Antiskript: kada se od neke dece oĉekuje da odrastu, oni mogu pruţiti otpor u smislu antiskriptne reakcije i postati infantilni buntovnici. Kliniĉki sindromi: opsesivno kompulsivni poremećaj, opsesivno -kompulsivna liĉnost, razliĉiti psihosomatski poremećaji. Nova odluka: „Ja sam u redu i kada sam neozbiljan. I ja imam prava da se igram i da u igri pogrešim. Nije vaţno šta drugi ljudi misle o meni jer ja vrednim bez obzira na njihovo mišljenje.” Dozvola: „Povremeno pustite vaše unutrašnje dete da se igra!”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

44

3. ODRASTANJE: „Voleće me samo ako ne odrastem. Moram biti detinjast. Ne smem biti odgovoran i ozbiljan.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana na odrastanje” (eng. „Don't grow up” ili DGU)34 Negirano pravo: da se bude svog uzrasta i svog godišta. Signali: osoba se ponaša infantilno; izbegava odgovornost; pokazuje da je nesposobna za samostalni ţ ivot; uglavnom je u ego stanju Deteta (Roditelj se retko viĊa); hedonistiĉki je organizovana: traţi zabavu i neozbiljne partnerske veze. Osoba se mladalaĉki oblaĉi, ali ĉesto i fiziĉki izgleda mlaĊa nego što jeste. Egzogena odluka: neki roditelji zabranjuju detetu da odraste kako ih ne bi napustilo. Neki roditelji zastrašuju dete da će mu ţivot postati muĉan kada odraste: „Uţivaj sada dok si dete i to moţeš jer posle ...” Endogena odluka: dete gleda svoje roditelje koji ţive nekvalitetno i za koje je ţivot stalna borba, briga i obaveza. Onda kada takav model ţivota nije povezan s preţivljavanjem jer je porodica dobro stojeća, a ne siromašna, dete ne vidi smisao u tome da odraste na naĉin na koji su odrasli njegovi roditelji. Antiskript: primetili smo da nekada kada postoji zabrana na odrastanje, dete prkosno odlazi daleko od kuće (druga drţava) gde zapoĉinje novi ţivot. Stiĉe se utisak da što je zabrana jaĉa, to je geografska udaljenost veća. Kliniĉki sindromi: „infantilna liĉnost”; simbioza sa porodicom ili parnterom, poremećaji impulsa, hedonistiĉke sklonosti, uzimanje droga. Kontaminacije: „Ĉovek uţiva u ţivotu samo dok ne odraste”; „Kada odrasteš ţivot postaje samo jedna velika obaveza”; „Kada odrasteš moraš ţiveti za druge, a ne za sebe”; itd. Dekontaminacija: vaţno je razlikovati samo odrastanje od konkretnog modela ili naĉina odrastanja koji nude ili nameću roditelji. Nova odluka: „Ja mogu da odrastem i vodim sam raĉuna o sebi. Biće i meni bolje i ljudima oko mene. ” Dozvola: „Vrlo je zabavno biti odrastao. Odrastanje donosi slobodu. Većina ljudi više uţiva u seksu kada ima trideset i pet nego kada je imala dvadeset i pet godina. Kada si

samostalan i kada jasnije vidiš stvari otvara ti se mnogo više mogućnosti u ţivotu.”

Psihoanalitiĉki pojam je veĉiti deĉak ili veĉita devojĉica (lat., puer eternus ili puela eterna). Za odrasle muškarce koji u krizi srednjeg doba regrediraju na adolescentni uzrast kaţemo plejboj (eng. playboy, onaj koji glumi deĉaka).

34

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 45

4. ODVAJANJE OD RODITELJA: „Voleće me samo ako se ne odvojim. Moram ostati

sa njima. Ne smem se odvojiti od njih.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana odvajanja” ili „Zabrana napuštanja” (eng. „Don't leave me!” ili DLM) Negirano pravo: pravo odraslog sina ili kćeri na odva janje od primarne porodice. Signali: osoba je perterano vezana za svoje roditelje ili roditelja; ili bira da

ţivi sa njima ili, ako ne ţivi sa njima, jeste u stalnom ili veoma ĉestom kontaktu sa njima. Ograniĉenje: na ovaj naĉin je osoba hendikepirana u ve zivanju za partnera. Ona ili nema parnera ili je ineresuju površne veze ili se roditelji mešaju u partnersku vezu ili brak. Egzogena odluka: roditelj koji ne razlikuje napuštanje od odvajanja, ne dozvoljava detetu da ga ostavi i da se zasnuje odvojen dom. Ova zabrana postaje

aktuelna onda kada se pribliţava vreme za detetovo napuštanje „gnezda”, a to je adolescencija. Kada roditelj to radi svesno i namerno, tada svoj egoizam opravdava

svojim ranijim stvarnim ili izmišljenim ţrtvovanjem za to dete. MeĊutim, ĉešći su nesvesni mehanizmi kada roditelj istovremeno stimuliše dete da se odvoji i sabotira to odvajanje. U tom sluĉaju se odraslo dete oseća odgovornim za roditelja kojeg ostavlja, krivim za njegovo stanje i duţnim da se ţrtvuje za roditelja, Endogena odluka: nekada je porodiĉni sistem takav da dete ima pogrešan utisak da će se roditelji razvesti ili da će se voljenom roditelju desiti neka druga katastrofa (samoubistvo, ubistvo, teško razboljevanje i smrt). Kada se dete odvoji ĉesto je uvreĊeno jer roditelji pokazuju da im je bolje bez njega nego dok je ţivelo zajedno s njima. Kliniĉki sindromi: simbiotski odnosi; ludilo u dvoje (folie a deux), neke druge psihoze. Prema konceptima porodiĉne terapije ovde spada većina one patologije koja se pojavljuje u ado lescenciji (anoreksija, uzimanje droga, delinkvencija i sliĉno). Reĉ je o tome da mlada osoba time što postaje problematiĉna prisiljava roditelje da uĊu u uloge oca i majke, ĉuvajući ih od uloga muţa i ţene i konflikta u tom domenu (triangulacija). Kontaminacija: „Odvajanje je napuštanje”; „Ja sam duţan da budem zahvalno dete i da se ţrtvujem za roditelja”; „Ja sam odgovoran za osećanja mojih roditelja”; „Ja sam kriv ako je mojoj mami dosadno u ţivotu”; „Ako više volim partnera od svojih roditelja ja sam loš sin/kćerka, izdrajnik”; „Treba podjednako voleti roditelje i partnera (muţa ili ţenu)”; itd. Nova odluka: „Ja sam dobar sin i ako se ne ţrtvujem za moje roditelje. Uvek ću im pomoći, ali moja primarna odgovornost je da se postaram za sebe i za svoju decu . Ja sam dobar sin i ako ne ugaĊam u svemu majci koja ima bolesno srce. Ako umre od uzbuĊenja to je viša sila i ja za to ne mogu biti niti odgovoran niti kriv.” Dozvola: „Dobar roditelj je onaj koji svom odraslom detetu dozvoli da se odvoji. Moţda je vreme da svojoj majci pruţite priliku da bude dobar  roditelj.”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

46

5. NEMIŠLJENJE: „Voleće me samo ako mislim kao oni. Moram misliti isto. Ne smem misliti svojom glavom.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana na mišljenje” (eng. „Don't think!” ili DT) Negirano pravo: da se misli drukĉije od drugih; da se misli svojom glavom.. Signali: osoba pokazuje da ima problema sa mišljenjem: ili hroniĉno ne misli već, umesto toga, oseća, ili ne misli u stresnim situacijama, ili ne misli svojom gl avom kako bi izbegla konflikte. Komentar: Braĉni par Goulding je smatrao da postoje dve varijacije ove zabrane: da se misli o zabranjenoj temi i da se misli drukĉije od roditelja (Goulding & Goulding, 1978). Ograniĉenje: samostalno mišljenje, donošenje odl uka i preuzimanje odgovornosti: neodluĉnost, traţenje saveta, intelektualna zavisnost. Komentar: kako  je terapija u velikoj meri zasnovana na mišljenju i razmišljanju klijenta, ova zabrana moţe praviti smetnje u terapijskom radu. TakoĊe, u nekim tradiciona lnim kulturama ova zabrana je upućivana ţenama, koje su ovu ego funkciju prebacile na nesvesni nivo u smislu „ţenske intuicije” (Wyckoff, 1974). Egzogena odluka: roditelj zastupa logiku zbira nulte sume: ako dvoje misle razliĉito onda jedan mora biti glup, a drugi pametan. Iz tog razloga roditelj se uvredi svaki put kada dete misli drukĉije od njega  jer misli da mu dete poruĉuje da je glup. Endogena odluka: mlaĊe dete vidi kako prolazi starije dete zbog svog buntovnog stava i odustaje od autonomnog mišljenj a. Kontraskript: povezan s polnim ulogama poput ţene koja prepušta tati, muţu a kasnije i sinovima da misle umesto nje. Antiskript: „Dokazaću da sam pametnija od svakog muškarca!” Kliniĉki sindromi: sindrom „glupe” osobe; igranje igre „Glupan”; pseudodemencija; itd. Kontaminacija: „Intuicija vredi više od mišljenja”; „Osećanja su vaţnija od mišljenja”; Nova odluka: „Imam mozak i koristiću ga, pa makar neki put i pogrešio!” Dozvola: „Vi ste u stanju da dobro mislite i zato oĉekujem da ćete to i raditi!”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 47

6. NEOSEĆANJE: „Voleće me samo ako ne osećam osećanje Y. Moram pokazati da ne osećam Y. Ne smem pokazati da osećam Y.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana osećanja”; „zabrana izraţavanja osećanja”, „zabrana osećanja X” (zabrana uţivanja; zabrana sreće; zabrana ljutnje; zabrana tuge; zabrana straha; zabrana ljubomore; itd.)35 (eng. „Don't feel!” ili DF i „Don't express feelings” ili DEF). Komentar: Na ovaj naĉin nastaju potisnuta osećanja (kojih osoba nije svesna); prigušena osećanja (kojih je osoba svesna ali se plaši da ih drugima pokaţe) kao i emocionalni defekti kada osoba nije u stanju da doţivi neko osećanje. Bob i Meri Gulding su razlikovali zabranu da se oseća odreĊeno zabranjeno osećanje od zabrane da se oseća osećanje koje je drukĉije od onog osećanja koje oseća roditelj. Kada je u pitanju vrsta osećanja mogu biti zabranjena prijatna osećanja (eng. „Don't have fun!”; „Don't enjoy!”), ali i neprijatna osećanja. Signali: u situacijama kada bi to bilo sasvim razumljivo osoba ili ne oseća odreĊeno osećanje (osećanja), ili ne pokazuje odreĊeno osećanje ili osećanja. Reĉ je o negativnom poremećaju osećajnosti (Milivojević, 1993, 1999), odnosno o patološkom izostanku odreĊenih emocionalnih reakcija. Ograniĉenje: osoba ostaje bez onih intrapsihiĉkih i transakcionih funkcija koje ima zabranjeno osećanje (ili osećanja). Egzogena odluka: roditelji kaţnjavaju ili odbacuju dete koje je osetilo i izrazilo odreĊeno osećanje. Endogena odluka: dete vidi da osobe koje izraţavaju odreĊena osećanja loše prolaze u ţivotu. Tako, na primer, dete donosi odluku da se ono nikad neće ljutiti na osobu koju voli jer posmatrajući prepirku mame i tate pogrešno zakljuĉuje da ljutnja iskljuĉuje ljubav. Kontraskript: sve dok osoba ne izraţava dato osećanje ona je u kontraskriptu. Antiskript: osoba izraţava zabranjeno osećanje, ali na neadekvatan naĉin, što na kraju vodi do njene odbaĉenosti od strane drugih ili nekog drugog lošeg kraja. Kliniĉki sindromi: brojni; takozvani „negativni” poremećaji osećajnosti kada nema onog osećanja kojeg bi trebalo da ima; aleksitimija i psihosomatski poremećaji. Kontaminacije: „Samo loši ljudi osećaju osećanje X”; „Ako drugi primete da osećam osećanje X, oni će me odbaciti”; „Ako osećanje X postane suviše jako ja bih mogao poludeti ili ubiti sebe ili drugoga”; „Primitivno je osećati X”; itd. Dekontaminacija: edukovati o funkcijama i adekvatnosti datog osećanja; definisati granice adekvatnog ispoljavanja; uvideti vezu neizraţavanja osećanja i doţivljaja u detinjstvu. Nova odluka: „Dozvoljavam sebi da osećam i izraţavam osećanje X bez obzira šta o tome mislili moji roditelji!” Dozvola: „Ljudski je osećati X. Kao i svaki ĉovek i vi imate pravo da osetite i da izrazite osećanje X!”

35

Više o skriptiranju osećanja u našim knjigam a Psihoterapija i razumevanje emocija (1993) i Emocije (1999).

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

48

7. BLISKOST: „Voleće me samo ako ne budem blizak. Moram biti na distanci. Ne smem ljude puštati blizu.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana bliskosti” (eng. „Don't be close!” ili DBC) Negirano pravo: na bliskost s izabranim ljudima. Signali: osoba zauzima veću distancu, kako prema nepoznatim ljudima (javnost) tako i prema ljudima sa kojima je „bliska”. Distanca postoji i u fiziĉkom i u emotivnom smislu. Ograniĉe nje: redukcija sposobnosti za bliskost, strah od bliskosti. Problemi sa bliskim ljudima. Egzogena

odluka: roditelji nisu bili bliski meĊusobno, kao ni prema deci, tako da je dete usvojilo zabranu preko uzora (modelovanje). U nekim severnijim kulturama to j e kulturološka zabrana. Endogena odluka: dete koje je imalo utisak da je loše prošlo ili bilo kaţnjeno zato što je bilo blisko (iskreno) sa roditeljem donosi odluku da više neće biti iskreno (blisko). Roditelj moţe zaista zloupotrebiti podatke koje je saznao od deteta da ga uvredi ili da ga osramoti. U drugom sluĉaju je strah od bliskosti u stvari strah od toga da će drugi videti da osoba ispod svoje maske ili persone u stvari ništa ne vredi (primarna zabrana liĉne vrednosti). Time što nije bliska osoba spreĉava drugoga da je napusti. Antiskript: upravo zato što joj je nedostajalo bliskosti od roditelja, osoba je precenjuje i pokušava da je ostvari po svaku cenu. Nekada odlazi da ţivi u nekoj „juţnijoj” i emotivno toplijoj kuluri. Kliniĉki sindromi: izbegavajući poremećaj liĉnosti; shizoidna liĉnost. Hroniĉno osećanje usamljenosti. Kontaminacija: „Bliskost je opasna jer mogu otkriti tvoje slabe taĉke i onda te manipulisati!”; „Bliskost  je opasna jer kada otkriju ko si tada će otići”; itd. Nova odluka: „Ako budem iskrena sa drugima koji to zasluţuju, moj ţivot će biti kvalitetniji. Pravi prijatelj će me prihvatiti i sa mojim tajnama.” Dozvola: „Moţda je došlo vreme da razgovarate s nekim na sliĉan naĉin na koji ovde tokom terapije razgovarate samnom.”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 49

8. POVERENJE: „Voleće me samo ako ne verujem nikome. Moram sumnjati. Ne smem verovati ljudima.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana poverenja” (eng. „Don't trust!” ili DTR) Negirano pravo: da se veruje izabranim ljudima. Signali: osoba pokazuje da je u socijalnim

situacijama veoma budna i oprazna, da skenira okolinu traţeći znake nekog neprijateljstva ili napada. Osoba je jako usmerena na neverbalnu komunikaciju, oprezna i sklona pravljenju takvih hipoteza u kojima je drugi agresor a ona ili njoj

bliska osoba je ţrtva. Komentar: osobu koja nikome ne veruje niko i ne moţe prevariti i zbog toga se ona ne moţe osetiti „povreĊenom”, ali je njen kvalitet ţivota kontinuirano izuzetno nizak jer nema bliskosti bez poverenja. Poseban problem j e

poverenje u terapeuta ili u ĉlanove grupe. Ograniĉenje: glavni problem je u relaciji s ljudima. S ljudima s kojima nije bliska osoba moţe igrati igru DOŠ'O SI MI NA ZICER  ĐUBRE. S bliskim ljudima razliĉite igre ljubomore i izdaje. Ĉest je skriptni finale da osoba ostaje sama i odbaĉena. Egzogena odluka: roditelj definiše dete kao naivno, a druge ljude kao pokvarene. Kada dete poĉinje da sumnja u druge ljude i drugu decu, roditelj ga pohvaljuje za inteligenciju. Nekada je roditelj inkonzistentan i daje detetu

obećanja koja kasnije ne ispunjava. Poruka je: „Ni meni ne moţeš verovati, a kamoli drugim ljudima”. U tom sluĉaju dete zna da nema ljubavi i ne pokušava da je ostvari. Njegova odluka je: „Ako nikome ne verujem, niko me neće moći povrediti.” Endogena odluka: dete gleda, na primer, jednog roditelja koji je loše prošao zbog toga što je verovao drugom roditelju koji ga je ostavio. Dete donosi odluku da ono u ţivotu nikada neće napraviti takvu grešku. Antiskript: osoba se prkosno suprotstavlja roditeljskoj zabrani na poverenje i veruje onim ljudima koji je, na kraju, prevare. Tako

u antiskriptu ispada da su roditelji ipak bili u pravu. Kliniĉki sindromi: preterana sumnjiĉavost i preterana ljubomora; paranodina liĉnost; braĉna paranoja; hroniĉna usamljenost. Kontaminacije: „Ljudi su pokvareni jedva ĉekaju da te prevare i iskoriste”; „Muškarci samo gledaju da te prevare i odvuku u krevet”; „Ţene samo gledaju da te porobe i da se udaju”; „Ako me neko jednom prevari ja sam kriv jer  nisam pazio”; itd. Dekontaminac ija: umesto razvijanja poverenja, korisno je ograniĉenje sumnjanja. Edukacija o tome kada je sumnjanje dobra reakcija. Nova odluka: „Biti prevaren je manja šteta od nepoverenja u sve ljude. Zbog toga prihvatam rizik da verujem drugima makar me neko prevario.” Dozvola: „Ljudima treba verovati ĉak i nakon toga što vas je neko ruţno prevario. Ako ne puštate nekoga blizu vi gubite ĉoveĉanstvo, a ako pustite nekoga blizu onda moţete izgubiti samo nekog prijatelja ili nekog partnera.”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

50

9. PRIPADANJE: „Voleće me samo ako nikome ne pripadam. Ne smem voleti. Moram biti samostalan.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana pripadanja” ili „zabrana voljenja” (eng. „Don't belong!” ili DB) Negirano pravo: da se osoba vezuje za izabrane osobe ili druge objekte i da

oseća pripadnost. Kako je vezivanje u osnovi ljubavi prema drugima ovo je u stvari zabrana da se vole drugi. Signali: osoba izbegava pripadanje razliĉitim socijalnim grupama, ali i partnerima, profesiji, mestu boravka i sliĉno. Ĉesto menjanje boravišta, profesije i sliĉno. Ograniĉenje: uspostavljanje dugoroĉne stalnosti u socijalnim relacijama i pripadnosti u geografskom ili grupnom smislu. Egzogena odluka: roditelj

koji je razoĉaran u ljubav daje detetu ţivotno uputstvo da će najbolje proći u ţivotu ako se ne vezuje i ako bude sebiĉno. Endogena odluka: tipiĉno za dete koje je nekoga jako volelo, nakon ĉega je taj neko umro ili drukĉije otišao. Dete zakljuĉuje da ljubav vodi u veliki bol, i da je zato najbolje da više nikoga stvarno ne zavoli. TakoĊe se javlja kod dece koja su više puta morala da promene ili grad u kojem ţive ili da se presele u drugu ĉetvrt ili školu. Dete zakljuĉi da je pripadanje neĉemu razlog za veliki bol (tugu) kada toga više nema. Zbog toga, da ga sledeći put ne b i bolelo, dete odluĉuje da se neće vezivati. U americi je ĉesto kod dece ĉiji su se roditelji selili u potrazi za poslom, a kod nas ĉesto kod dece vojnih lica koja su dobijala udaljene prekomande. Kliniĉki sindromi: narcisoidni sindrom; egoizam; antisocijalna liĉnost; itd. Kontaminacija: „Vezivanjem se gubi sloboda”; „Ljubav nuţno vodi u veliku bol”; „Ako mi ni do ĉega nije stalo, ništa me ne moţe povrediti”; itd. Dekontaminacija: napraviti razliku izmeĊu infantilnog vezivanja (eng. attachement) od odraslog vezivanja (eng. bonding). Nova odluka: „Vezivaću se jer je to dobro za mene: donosi mi novi kvalitet u odnosu s ljudima.” Dozvola: „Moţda je vreme da sebi dozvolite da poĉnete da stvarno volite druge ljude.”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 51

10. NEUSPEŠNOST: „Voleće me samo ako nisam uspešan. Moram biti neuspešan.

Ne smem biti uspešan.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana na uspeh” (eng. „Don't make it!” ili „Don't succeed!” ili DS) Negirano pravo: da se pokaţu svoji kvaliteti i da se bude uspešan i onda ka da drugi to nisu. Signali: osoba ţivi u skromnosti ili proseĉnosti koja je motivisana strahom da bi uspešnost donela socijalnu upadljivost i pokrenula druge na neprijateljstvo prema osobi. Moguć je i takav obrazac da osoba teţi uspehu, ali kada se pribliţi uspehu u neĉemu vaţnom tada gubi motivaciju i odustaje ili na neki drugi naĉin propada u tom poduhvatu. Ograniĉenje: zbog straha od uspeha osoba ne pokazuje svoje pune kvaltite; zbog nesvesne sabotaţe ona je neuspešna u onim oblastima ţivota u kojima joj je vaţno da uspe. Komentar: osoba moţe imati nesvesni motiv da neuspešnost postane sudbina i terapijskog poduhvata u koji je ukljuĉena. U nekim kulturama, kakva je na primer naša, javnost ima prikriveni negativan stav zavisti prema uspehu pojedinca. Zbog t oga neĉiji uspeh ne izaziva simpatiju, već zavist i antipatiju. Problem je u prisutnoj infantilnoj logici koju zovemo zabluda nulte sume.36 Egzogena odluka: postoje dva glavna mehanizma. U prvom se roditelj takmiĉi sa detetom (iz svog Deteta) imajući odnos prema njemu kao prema bratu ili

sestri. Kako je kontaminiran logikom zablude nulte sume (ako si ti bolji, to znaĉi da sam ja gori) reaguje odbacivanjem i diskvalifikacijama kada je dete toliko uspešno da mu se pribliţava. U osnovi ovakav roditelj veruje da će biti beskoristan ako ga dete u neĉemu prevaziĊe. Nekada su vršnjaci ti koji odbacuju veoma uspešno dete, tako da ono postaje proseĉno da bi bilo prihvaćeno. Drugi mehanizam je kada roditelji „stimilušu” dete na uspeh izazivajući njegovo Prkosno Dete. Ove ugaone transakcije („vaspitanje inatom”) tipa: „Ĉik dokaţi da moţeš uspeti” zbog imlicitno izraţene sumnje da je dete sposobno za uspeh jesu zabrana na uspeh. Antiskript: osobi je potrebno da je neko stalno osporava da bi imala energiju u Prkosnom Detetu i da bi

mogla da dokazuje drugome (sebi i unutrašnjem Roditelju) da jeste sposobna za uspeh u datom poslu. Osobe koje su u antiskriptu prosto demonstriraju i provociraju svojim uspehom izazivajući druge na negativne reakcije jer ih to motiviše da se i d alje

bore. Kliniĉki sindrom: strah od uspeha; depresija uspeha; itd. Kontaminacija: „Uspeh  je opasan jer te onda ljudi mrze” („Ako vredim svi me moraju voleti”); „Najbolje je ne štrĉati”; „Kada si neuspešan ljudi te vole”; itd. Nova odluka: „Ja vredim i ka da me drugi odbacuju. Uspeću u onome što mi je vaţno bez obzira šta drugi misle o tome. Onima koji me zaista vole će biti drago da uspem!” Dozvola: „U redu je iskoristite svoje sposobnosti i uspete. To je put da odrastete i da se konaĉno suoĉite sa ljudima!”

Zabluda nulte sume (eng. zero sum falacy) je pogrešna logika: „Ako si ti bolji od mene to nuţno znaĉi da sam ja gori od tebe” i prema tome: „Tvoj uspeh je moj neuspeh”. Naziv je dobila po pogrešnom uverenju da je dobitak jedne strane uvek znaĉi takav j ednak gubitku druge strane, odnosno da je njihov zbir uvek nula. Time

se proglašava da u svim odnosima vaţi pravilo „jedan dobija, drugi gubi” ĉime se negira postojanje i situacija u kojima obe strane gube ili u kojima obe strane dobijaju.

36

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

52

11. SEKSUALNOST: „Voleće me samo ako sam aseksualan. Moram biti aseksualan. Ne smem biti seksi.”37 Naziv u TA ţargonu: „Zabrana seksualnosti” (eng. „Don't be sexual!” ili „Sex is not OK!” ili S-) Signali: aseksualnost u pojavi i ponašanju, seksualne disfunkcije. Ograniĉenje: seksualni ţivot, predstavljanje sebe kao erotiĉnog bića. Komentar: ova zabrana je statistiĉki ĉešća kod devojaka. To odraţava razliĉit društveni stav prema muškoj i ţenskoj polnoj ulozi i odgovarajućoj seksu alnosti. Egzogena odluka: roditelji kaţnjavaju infantilnu masturbaciju ili prete odbacivanjem; kasnije direktno ili indirektno jasno pokazuju svoj krajnje negativan stav prema izraţavanju seksualnosti. Skript se finalizira u pubertetu. Endogena odluka: dete u ranom uzrastu sluĉajno prisustvuje strastnom seksualnom ĉinu roditelja (primarna scena) kojeg doţivljava kao agresivan i zastrašujući. Kontraskript: skript frigidne ţene. Anti skript: promiskuitet (satirijaza i nimfomanija); perverzije i inverzije seksualnog nagona. Kliniĉki sindromi: opšti aseksualni izgled i ponašanje; izraţena seksualna stidljivost; razliĉite seksualne disfunkcije. Kontaminacije: „Kada bi se udesila, ljudi bi mislili da sam prostitutka!”; „Uţivanje u seksu je opasno jer vodi u zavisnost”; „Kada bih uţivala u seksu partner  bi me odbacio”; „Posle seksa svi vide po mom licu šta sam radila”; itd. Nova odluka: „Seks je u redu i ja imam prava da ga ţelim i praktikujem!” Dozvola: „Sada kada ste psihološki odrasli tada imate pravo da se u seksu opustite i da uţivate.”

U savremenom društvu postoji i suprotni imperativ: „Budi seksi!” Brojne su osobe koje smatraju da moraju biti seksi da bi bile vredne. Kod male dece takav stav je rezultat seksualnog zlostavljanja, a u ranoj adolescenciji biti seksualno prihvaćen

moţe biti zamena za opštu prihvaćenost. Ovaj imperativ razmatramo uz sliĉan „Budi lep!” imperativ.

37

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 53

12. ZDRAVLJE: „Vole me samo kad sam zdrav. Moram biti zdrav. Ne smem biti bolestan.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana na bolest” (eng. „Don't be ill!”) Negirano pravo: da

bolesno dete bude bolesno dok se ne izleĉi ili da ostane bolesno ako je bolest neizleĉiva. Signali: kada je bolesna osoba se ponaša kao da j e zdrava: negira, minimizira ili krije svo je simptome, ne traţi lekarsku pomoć, ne uzima bolovanje. Ĉesto veruje da bi joj kolege na poslu ili socijalna okolina zamerila to što je bolesna (projekcija). TakoĊe se kod nekih osoba s ovom zabranom moţe primetiti preterana briga da se ostane zdrav. Ogr aniĉenje: biti bolestan, brinuti za narušeno zdravlje. Komentar: ove osobe ĉesto pokazuju zapanjujuću otpornost na bolesti. To, po našem mišljenju, ukazuje na ĉvrstu vezi izmeĊu psihološkog uverenja i pojave bolesti. MeĊutim, njihovo minimiziranje simptoma moţe zavesti lekara i dovesti do neadekvatne ili zakasnele terapije. U tom sluĉaju one bolesti koje su mogle biti izleĉene da su dijagnostikovane na vreme, kod ovih ljudi mogu stvoriti teške posledice. Tako, na primer, preterana radna aktivnost tokom obiĉ ne viroze moţe dovesti do virusnog miokarditisa i potrebe za transplantacijom srca. Egzogena

odluka: roditelj je optuţivao dete za simulaciju, negirao ili minimizirao simptome detetove bolesti („Imaš samo 37,2 tako da marš u školu!”). Endogena odluka: deca koja su hroniĉno bolesna ili na neki naĉin hendikepirana (invalidna) zakljuĉuju da zbog toga manje vrede od druge dece iz jednostavnog razloga što ne mogu ili ne smeju da rade ono što zdrava deca mogu. Ako je stanje nepromenljivo onda je osećanje inferiornosti hroniĉno (dekompenzovan kontraskript), a imperativ pomeren u neostvarljivu fantaziju.38 Kontraskript: ponosni radnik koji ide u penziju bez dana

bolovanja. Antiskript: osoba upravo putem razliĉitih bolesti pokušava da „natera” znaĉajne druge da je pr ihvate i vole takva kakva je. Skriptno finale: nakon decenija kontraskripta, osoba se razboljeva od neke bolesti na koju se nadovezuju druge, tako

da osoba umire za nekoliko godina nakon odlaska u penziju. Kliniĉki sindromi: sindrom „lakog” pacijenta. Kontaminacije: „Ako ne mislim o bolesti ja je neću ni dobiti”; „Bolesnik je kriv što se razboleo”; „Opasno je da idem kod lekara jer će mi nešto naći”; „Kada krenu bolesti, tada je gotovo!”; „Bolnica je mesto u kojem ljudi umiru”; itd. Nova odluka: „Ja sam OK i kada sam bolestan. Baš kada sam bolestan treba da pojaĉano brinem o sebi. Kada sam bolestan treba da dozvolim ljudima koji me vole da pojaĉano brinu o meni.” Dozvola: „Svako ima pravo da se razboli!”

38

Više o tome u radovima Alfreda Adlera.

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

54

13. BOLEST: „Vole me samo kad sam bolestan. Ne smem biti zdrav. Moram biti bolestan da bih bio voljen.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana na zdravlje” (eng. „Don't be healthy!” ili DBH) Negirano pravo: da se bude zdrav. Signali: o soba je ĉesto bolesna; razboljeva se u strestnim situacijama posebno kada neko hoĉe da je napusti; „bolešljiva” je; preterano zabrinuta za svoje zdravlje; njeno loše zdravlje je ĉesta tema u razgovoru s drugima i sliĉno. Komentar: u anamnezi je ĉesta boles t osobe u prve dve godine ţivota što za kasnije fiksira roditeljsku zabrinutost da li će dete preţiveti. Zabrana moţe biti stavljena na celokupno zdravlje ili samo jedan organ moţe biti proglašen inferiornim i sklonim bolestima (na primer, grlo i gušobolja). U ovom drugom sluĉaju postoji generacijska tradicija. Kod hipohondara je ĉesto da je roditelj reagovao paniĉno na znakove detetove ili svoje bolesti. Ova zabrana obuhvata kako pseudosomatske poremećaje, tako i psihosomatske, ali i somatske bolesti. Ograniĉenje: telesno zdravlje i posledice bolesti na profesionalni aspekt i na odnose sa ljudima. Egzogena odluka: roditelji pokazuju ljubav samo kada je dete bolesno

(potkrepljenje). Dete na osnovu toga zakljuĉuje da mora da bude bolesno da bi bilo voljeno ili uvaţeno (skriptni imperativ: „Budi bolestan!”). Endogena odluka: takmiĉenje sa bolesnim bratom ili sestrom koji zbog svog hendikepa okupiraju roditeljsku paţnju tako da zdravo dete ima utisak da zdraviji lošije prolaze. Kliniĉki sindromi: somatoformi por emećaji, hipohondrijaza, bolne menstruacije, glavobolje, bolovi u leĊima (psychalgia), sindrom fiktivnih bolesnika, itd. Kontaminacije: „To je iskljuĉivo stvar genetike”, „Ja ne mogu uticati na oĉuvanje zdravlja”, „Što sam više zabrinut da ću dobiti neku bolest to je manji rizik da ću je dobiti”, ali i suprotno: „Što sam više zabrinut da ću dobiti neku bolest to više raste rizik da ću je upravo i dobiti.” Nova odluka: „Biću zdrav bez obzira što su me voleli samo kada sam bio bolestan!” Dozvola: „Zdravlje je normalno ljudsko stanje. Vi imate pravo da budete kontinuirano zdravi. Zašto to pravo ne bi iskoristili?”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 55

14. NORMALNOST: „Ja sam lud. Odbaciće me ako pokaţem ludost. Moram se ponašati normalno.” Naziv u TA ţargonu: „Zabrana na mentalno zdravlje” i „zabrana na mentalnu bolest”.(eng. „Don't be sane!” ili DBS) Negirano pravo: negacija detetovog prava na mentalno zdravlje (zabrana), ali i prava na mentalni poremećaj ili bolest (imperativ). Komentar: izgleda da zabrana na mentalno zdravlje i razliĉite situacije duple veze nemaju moć da kod deteta ili mlade osobe razviju psihozu, ali mogu da je uvere da ona ima potencijal za ludilo. Zbog toga je osoba u strahu da bi se u nekoj situaciji moglo manifestovati „ludilo” za koje veruje da je latentno u njoj. Na ovaj naĉin se struktuira strah od potencijalnog ludila. Signali: u stresnim situacijama, posebno kada

oseća snaţna osećanja, osoba se plaši da bi mogla izgubiti razum i poludeti. Strah od preterano intenzivnih osećanja. Ograniĉenje: osoba izbegava one aspekte ţivota u kojima bi mogla „otkaĉiti”, kao i razliĉite oblike menjanja svesti alkoholom ili drogama. Egzogena odluka: obiĉno u konfliktnim situacijama roditelji etiketiraju dete kao ludo ili da će imati istu sudbinu kao ludi roĊak. Ili je samo dete „ludak” ili se njegove emocije patologiziraju: ljutnja je histerija, tuga je depresija, strah je

anksioznost, itd. TakoĊe biološke teorije koje insistiraju na genetici izazivaju stah od ludila kod onih ljudi ĉiji je bliski roĊak oboleo od na primer shizofrenije. Endogena odluka: „Ja sam drukĉiji od druge dece. Ja nisam normalan.” Kontraskript: puritanski naĉin ţivota koji insistira ne na normalnosti već na ĉistunstvu. Antiskript: „Nateraću je njih da me vole blesavog. Moram biti luckast. Ne smem biti normalan.” Osoba prkosi zabrani na mentalno zdravlje tako što veruje da je normalnost dosadna, a ludost zabanva. Zbog toga ulazi u društvenu ulogu klovna, postaje ekscentirĉna liĉnost ili shizotipalna liĉnost. Kliniĉki sindromi: opsesivni impulsi; strah od gubitka kontrole i pojave ludila; itd. Kontaminacije: „Duševne bolesti su iskljuĉivo genetske”; „Pošto moja tetka ima shizofreniju dobiću je i ja”; „Ako nosim takav gen, najbolje je da ne raĊam decu”; „Bes vodi u gubitak kontrole i ubistvo”; „Snaţan strah vodi u gubitak kontrole i ludilo”; „Intenzivna tuga vodi u gubitak kontrole, depresiju i samoubistvo”; „Snaţan uţitak vodi u gibitak kontrole i iracionalni hedonizam, promiskuitet, drogiranje, itd.”; „Svako moţe poludeti”, „Ja bih mogao poludeti”; itd. Nova odluka: „Ja sam mentalno zdrav bez obzira na to šta su mi govorili roditelji!” Dozvola: „Iako većina ljudi misli suprotno, ne moţe svako poludeti. Mali je broj ljudi koji mogu poludeti. Testovi su pokazali da vi nemate kapacitet za psihozu.”39

Terapeut ne daje ovu dozvolu da se ostane mentalno zdrav tek tako već na osnovu poznavanja klijenta i psihodijagnostiĉkih nalaza.

39

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

56

Skriptni uslovi predstavljeni kao imperativi 15. SAVRŠENSTVO: „Voleće me samo ako sam savršen. Moram biti savršen. Ne

smem praviti greške.” Naziv u TA ţargonu: „Imperativ savršenstva” ili drajver „Budi savršen!” (eng. „Be perfect!” ili BP!) Negirano pravo: pravo na grešku i na proseĉnost. Signali: osoba teţi savršenstvu u onom ţivotnom aspektu koji joj je vaţan (higijena, izgled, rad, izraţavanje, znanje, ljubav, itd.) ili u više ovakvih aspekata. Ograniĉenje: na one aspekte ţivota u kojima ţeli da ostavari „savršenstvo” osoba troši puno energije i vremena ili ĉak svu energiju i vreme, tako da joj ne ostaje dovoljno za druge aspekte ţivota. Komentar: savršenstvo moţe biti komparativno u smislu da se mora biti bolji od drugih ili nekomparativno kada se osoba ne poredi već teţi da „prevaziĊe sebe”, da uvek uradi najbolje što ona moţe. Savršenstvo se moţe ticati znanja, ĉistoće, sposobnosti, veštine, izgleda ili neĉeg sliĉnog. Perfekcionisti su neproduktivni jer  troše iracionalno puno vremena na postizanje nepotrebno dobrih rezultata. Egzogena odluka: preter ano socijalizujući roditelji koji zahtevaju savršenstvo u razliĉitim oblastima. Tipiĉno je da kada je dete uradilo nešto savršeno roditelj to smatra normalnim i ne pohvaljuje, a kada postoji greška, tada kaţnjava, diskvalifikuje i odbacuje. Endogena odluka: dete veruje da je u redu samo onda ako bez ikakve greške uradi neku novu aktivnost. Rezultat detetovog „sve -ili-ništa” mišljenja. Kliniĉki

sindromi: perfekcionizam kod opsesivne liĉnosti; opsesivnog poremećaja ili depresivnog sindroma; razliĉite psihosomatske bolesti; itd. Kontaminacije: „Ili sam najbolji ili sam najgori”; „Samo najbolje je dovoljno dobro”; „Bolje biti i najgori nego proseĉan”; „Greška je znak nesposobnosti i gluposti”; „Sve treba raditi najbolje što se moţe”; „Ako nešto savršeno radim, svi će me ljudi voleti i poštovati”; itd. Osoba ne razume razliku izmeĊu optimuma i maksimuma. Dekontaminacija: Razlikovati biće i ponašanje: greška je ponašanje iz kojeg se nešto uĉi. Postavljati prioritete: „Šta je najvaţnije u ovom poslu?” Razlikovati op timum ili dovoljno dobro od maksimuma ili najboljeg mogućeg: „Šta je dovoljno dobro?” Nova odluka: „Ja sam u redu i ako pogrešim. Ja vredim i ako nisam nešto napravio na najbolje mogući naĉin.” Dozvola: „Svaki ĉovek ima pravo da pravi greške, pa i vi. Ne m orate se predstavljati drugima svojim radom.”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 57

16. JAKA LIĈNOST: „Vole me samo zato što sam jak. Moram stalno biti jak. Ne smem pokazati slabost.” Naziv u TA ţargonu: „drajver Budi jak!”, „imperativ snage” (eng. „Be Strong!” ili BS!) Negirano pravo: da se nekada bude slab. Komentar: ovaj imperativ je deo kulturnog

skripta u svim onim krajevima u kojima je priroda surova prema ĉoveku tako da ljudi preţivljavaju.40 Biti jak je suprotnost reĉi „slabić” i moţe pokrivati razliĉite aspekte: ne osećati senzacije (hladnoću, toplotu, glad, umor, ţeĊ, simptome bolesti); nemati ţelje; biti fiziĉki snaţan i/ili izdrţljiv; biti imati jaku volju i uporno raditi na ostvarenju svojih ciljeva; usuditi se i raditi ono ĉega se drugi plaše („biti luĊi”); itd. Signali: osoba ne pokazuje emocije, ima „pokeraško” ili „kameno” lice, ponosna je na svoju izdrţljivost, snagu, upornost, itd. Ograniĉenje: u ţivotu osobe s ovim goniĉem nedostaju one osobine koje su pokrivene definicijama „slabost” i „slabić”. Za razliku od one ţivotne i socijalne zone koju zovemo zona preţivljavanja, a za koju su ove osobe dobro „skrojene”, one se uopšte ne snalaze u onome što zovemo zona kvalitetnog ţivota. Egzogena odluka: roditelj veruje da u ljudskom društvu vlada princip prirodne selekcije, da se ljudi dele na grabljivce i ţrtve, da „veća riba jede manju”, da je „ĉovek ĉoveku vuk” i sliĉno. Iz toga sledi pedagoška deviza: „Što ne ubija to jaĉa.” Priperma dete za surovi ţivot kako bi preţivelo kada odraste. Endogena odluka: zanemarena deca shvataju da su prepuštena sama sebi i da moraju da budu samostalni i upućeni sami na sebe kako bi preţiveli. Kliniĉki sindromi: kod antisocijalnih liĉnosti; paranoidnost; psihosomatske bolesti; itd. Kontaminacije: „Samo najjaĉi preţivljavaju”; „Ako pokaţem slabost ljudi će m e odbaciti (uništiti)”; „Strah osećaju samo kukavice i slabići”; „Suze su znak slabosti”; itd. Nova odluka: „Ja sam u redu i onda kada drugima pokazujem svoju mekanu stranu.” Dozvola: „U ţivotu postoje trenutci u kojima ĉovek mora da bude jak, i trenutci u kojima ĉovek mora da bude mekan.”

Osobe koje imaju imperativ snage su konstruisane za preţivljavanje. Naše zapaţanje  je da kako priroda „tretira” ĉoveka, tako i ĉovek tretira svoju decu.

40

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

58

17. RAD: „Vole me samo kada radim. Moram stalno raditi. Ne smem biti lenj.” Naziv u TA ţargonu: „drajver Radi naporno!” ili „imperativ rada” („Work hard!” ili W H!, varijacija je „Try Hard!” ili TH!) Negirano pravo: na one aspekte ţivota koji nisu rad: zabavu i odmor. Komentar: kada je osoba produktivna tada govorimo o imperativu

„Radi naporno!”, a kada je samo aktivna, bez stvarne produktivnosti i rezultata rada tada govorimo o imperativu „Trudi se!”41 Signali: osoba samo ra di, bilo vidljivo bilo nevidljivo (intelektualno, pravi planove i smišlja zadatke). Ograniĉenje: nedostaju odmor i zabava. Egzogena odluka: obiĉno je u pitanju episkipt jer i roditelj radi naporno. Roditlje voli dete koje mu pomaţe i koje ga rasterećuje ra dnih obaveza. Endogena odluka: retko, uglavnom kao naĉin da se kontrolišu neprijatna raspoloţenja usamljenosti i dosade jer je rad veoma efikasan metod distrakcije paţnje. Kontraskript: deo kulturnog obrasca u protestantizmu, sredstvo za preţivljavanje u prvobitnom kapitalizmu i u siromašnim sredinama. Skriptno finale: umreti tokom rada; invalidska penzija; beţanje u ulogu bolesnika zbog prevremene penzije; maskirana ili otvorena depresija na kraju karijere ili nakon odlaska u penziju;

osećanje bezvrednosti u penziji. Kliniĉki sindromi: sindrom premora; infarkt usled premora; hroniĉni problemi sa zglobovima, kostima i kiĉmom; depresivni sindromi; somatoformni sindromi i beţanje u ulogu bolesnika. Kontaminacija: „Samo se l enji ljudi odmaraju pasivno”; „Ako prestanem da radim neko vreme, ljudi će videti koliko sam ja lenj i odbaciće me”; „Ako prestanem da radim, to će mi se toliko dopasti da nikada više neću raditi. Zato ne smem da prestanem”; „Moram da budem bolestan da bih bio pasivan”; itd. Nova odluka: „Imam prava da se odmaram i da uţivam svakog dana, svakog vikenda i svake godine!” Dozvola: „Moţda je došlo vreme da prestanete da svojom radinošću fascinirate druge i da radite samo onoliko koliko vam prija!” („Ĉovek koji ne zna da se odmara ne zna ni da radi” rumunska poslovica.)

Trud odgovara koliĉini napora koji je uloţen tokom nekog rada. Što je osoba veštija i spremnija za obavljanje datog rada to se ona tokom rada manje trudi. Što su bolji rezultati uz što manje truda, to je veća produktivnost. MeĊutim, hrišćanski kulturni obrazac vrednuje trud, a ne same razultate rada. Zabluda je da rezultati do kojih se

došlo bez truda ne vrede onoliko koliko vrede isti takvi rezultati do kojih se došlo uz puno truda. TakoĊe, ako neko iz nekog razloga nije sposoban da ostvari oĉekivane rezultate, njegov neuspeh „opravdava” to što se jako trudio. U tim kordinatama je moralano kada neko nešto ne moţe iako se trudi, dok je nemoralno ako neko moţe ali neće da se potrudi.

41

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 59

18. UGAĐANJE: „Vole me samo ako im ugaĊam. Moram im ispunjavati ţelje. Nikako im se ne smem suprotstaviti.” Naziv u TA ţargonu: „drajver UgaĊaj!” ili imperativ servilnosti (eng. „Please Me!” ili PM!, takoĊe i „Please others!” ili PO!). Komentar: razlikujemo dve kr ajnosti. Jedno je imperativ da osoba ugaĊa drugima (eng. please you), drugo je da osoba drugima upućuje imperativ da joj ugaĊaju (eng. please me). U ovom drugom sluĉaju osoba uslovljava prihvatanje: „Ili ćeš uĉiniti ovo što ţelim ili te odbacujem (ili ću t e ubiti)” Imperativna poruka „Ugodi mi!” je povezana sa primarnim zabranama, ali i sa razliĉitim vrstama emocionalnog iznuĊivanja (reketiranja). Signali: ispunjavanje ţelja drugih i pre nego što su drugi to traţili; nemanje svojih ţelja; nesposobnost da se kaţe „Ne!”; nesposobnost da se traţi za sebe; nepokazivanje ljutnje; izbegavanje konflikata; osećanje krivice da su osećanja drugih „povreĊena” (infantilna krivica); itd.42 Ograniĉenje: osoba gubi socijalnu moć, izbegava konflikte (ne odbija, ne zahteva, ne traţi), povlaĉi se iz komunikacije s drugima, ostaje odvojena od svojih ţelja. Egzogena odluka: roditelji koji smatraju da dete mora da im ugodi u svemu. Kliniĉki sindromi: depresivni sindrom kao dekompenzacija; psihosomatske tegobe. Kontaminacija: „Kada drugi vide koliko sam im koristan oni će me prihvatiti”; „Ako bi drugome nešto odbio, on bi me odbacio (mrzeo; patio a ja bio kriv; itd)”; „Ako uĉinim da drugome bude neprijatno ili da bude nazadovoljan, ja sam kriv!”; „Onda kada ih ja usrećim, drugi će poĉeti da usrećuju mene”; „Ako ja nešto ţelim za sebe ja sam sebiĉan”, „TuĊe ţelje su vaţnije od mojih”, „Konflikt je znak neljubavi, neprijateljstva, nepoštovanja, nezahvalnosti, itd.”; itd. Dekontaminacija: razdvojiti osobu od ponašanja i na taj naĉin omogućiti da klijent razume razliku izmeĊu konflikata ţelja i konflikata osoba; osoba treba da shvati da nije odgovorna za osećanja drugih ljudi; da su njene ţelje veoma vaţne; asertivni trening je veoma dobar metod za promenu imperativa servilnosti. Nova odluka: „Ja imam pravo da ţelim i da ne ţelim onako kako ja hoću. Pokazaću drugima šta ja ţelim.” Dozvola: „Vaše ţelje su veoma vaţne. Ostvarenje ţelja vodi u zadovoljstvo i sreću. Zbog toga vi imate pravo da ţelite i da svoje ţelje pokaţete drugima i to bez obzira kako će oni na to reagovati.”

Kako je konflikt sukob dve ţelje, onda u izbegavanje konflikata spadaju: odbijanje tuĊe ţelje (reći Ne); kritikovanje tuĊeg ponašanja (izraţavanje ljutnje) i traţenje da drugi ostvari osobinu ţelju (jer bi mogao da to odbije).

42

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

60

19. LEPOTA: „Voleće me samo ako sam lep. Moram biti lep. Ne smem biti ruţan.” Naziv u TA ţargonu: „Imperativ lepote”, „Budi lepa!” ili „Budi vitka!” ili „Budi seksi!” Signali: opsednutost izgledom; serija plastiĉnih operacija. Ograniĉenje: osoba se trudi da uvek bude lepa i uredna. Mnogo vremena troši na odrţavanje oblika svog tela. Komentar: postoje deca koja su voljena upravo zato što su lepa i ona deca koja nisu voljena zato što nisu lepa. Dok prvi odrţavaju svoju lepotu, drugi se bore kako bi postali lepi i konaĉno bili voljeni. Interesantno je da se mnogi lepi ljudi sebi ĉine nedovoljno lepima. U mnogim kulturama lepota zista donosi privilegovani status i ĉini da je ţivot lepih ljudi naizgled lakši od ţivota ostalih. Iako lepa osoba ne mora biti i seksi, ipak postoji preklapanje imperativa lepote i imperativa seksualnosti. Egzogena

odluka: lepo dete stiĉe utisak da su roditelji ponosni samo zato što je lepo. To je pojaĉano kada roditelji „guraju” ovakvo dete da se bavi deĉjim manekenstvom, glumom ili pevanjem. Endogena odluka: dete vidi kako druga deca reaguju na neko drugo lepo dete i zakljuĉuje da bi i ono bilo isto tako omiljeno kada bi bilo lepo. Na

osnovu toga postaje nezadovoljno sobom i izgraĊuje svoj (nedostiţni) ego ideal. Kontraskript: skript silikonske lepotice. Antiskript: osoba se zanemaruje da bi naterala okolinu da je prihvati takva kakva je. Kliniĉki sindrom: dismorfiĉni poremećaj;

anoreksija; bulimija; ortoreksija; preterano podvrgavanje plastiĉnim operacijama; patološka reakcija na starenje; itd. Kontaminacija: „Ili sam lepa ili sam ruţna”; „Lepi ljudi su srećni jer nemaju nikakve probleme”, „Kada bih ja bila lepa, tada bi me ljudi saletali sa svih strana”; „Moje uši su klempave, moje lice je previše okruglo, ...” Dekontaminacija: „Koliko biste ocenili svoju lepotu na skali od 0 do 10?”; „Šta je za vas šarm?”; „U ĉemu je razlika izmeĊu lepog i privlaĉnog?” Skriptna odluka: „Ja sam ruţna i niko me ne moţe voleti.” Nova odluka: „Prihvatam svoj izgled jer to sam ja. Iako sam nesavršena ja sebe volim, cenim i poštujem.” Dozvola: „Ljudi postaju zaista lepi tek kada prihva te sebe!”„Ruţni su ljudi koji misle da su lepi i oni koji misle da su ruţni”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 61

20. OSEĆANJE: „Voleće me samo ako osećam osećanje X. Moram pokazati da osećam X.” Naziv u TA ţargonu: „Imperativ osećanja osećanja X” (eng. „Feel!”) Negirano pravo: individuino pravo da ne oseća ono osećanje koje je socijalno ili porodiĉno poţeljno. Komentar: ĉesto je da se ovaj imperativ preklapa s imperativom: „Budi jak!”. Od deteta se traţi ili da bude ravnodušno, da ne oseća ništa („Budi ravnodušan!”) ili da oseća neko drugo osećanje (ljutnja, prezir, mrţnja, tuga, krivica, odgovornost, zahvalnost, itd.). Imperativnom nametnuto osećanje se uklapa u emocionalnu dinamiku tako što ga osoba ĉesto oseća umesto nekog drugog osećanja. Na ovaj naĉin nastaju supstituišuća ili iznuĊujuća (reket) osećanja. NareĊeno osećanje moţe biti ravnodušnost, ljutnja, prezir, mrţnja (sve se preklapa sa Budi jak!), ali i strah, tuga, veselje, ţelja i sliĉno. Signali: osoba veoma ĉesto reaguje odreĊenom vrstom emocinalne reakcije, i onda kada je to adekvatno i onda kada to nije. Ograniĉenje: prisila da se u odreĊenim situacijama oseća dato osećanje. Egzogena odluka: roditelji su zadovoljni kada vide da dete oseća i pokazuje odeĊeno osećanje. Osećanje datog osećanja postaje skriptni imeprativ, a ono postaje kontraskriptno osećanje. Dok su zabranjena osećanja supstituirana, nareĊena (imperativna) osećanja su supstituišuća. Endogena odluka: je tipiĉna za nastanak iznuĊivaĉkih osećanja. Dete jednostavno zakljuĉi da odreĊene emocije imaju moć da pokrenu druge ljude da mu zadovolje njegove ţelje. Kada to kasnije ne polazi za rukom, dete pojaĉava „ĉarobno” osećanje. Kontraskript: sve dok se oseća i pokazuje dato osećanje. Tako, u vezi sa polnim ulogama, deĉaci treba da su ljuti i ravnodušni, a devojĉice tuţne i uplašene. Kliniĉki sindromi: razliĉiti. Psihosomatski poremećaji zbog preteranog doţivljavanja i izraţavanja odreĊenog osećanja. Kontaminacije: „Dobiću ono što traţim samo ako osećam osećanje X”; „Ako nisam dobio ono što traţim to je zbog toga što nisam dovoljno snaţno ili dovoljno dugo osećao osećanje X”; „Da bi me poštovali moram im pokazati da osećam osećanje X”; Nova odluka: „Ja sam vredno ljudsko biće i kada ne osećam osećanje X” Dozvola: „U redu je da pokaţete ono što zaista osećate ispod osećanja X”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

62

21. USPEH: „Voleće me samo ako sam uspešan. Moram biti bolji od drugih jer ću tako uspeti. Ne smem biti neuspešan.” Naziv u TA ţargonu: „Imperativ uspeha” ili „zabrana na neuspeh” Negirano pravo: da se pogreši, da se bude lošiji od drugih, da se nešto ne moţe. Signali: kompetitivnost u raznim oblastima, katastrofiĉno reagovanje na neuspeh, Ograniĉenje: kako osoba mora biti uspešna u onim oblastima ţivota u kojima se takmiĉi s drugima, to ĉini da zanemaruje one druge oblasti ţivota. Na primer, poslovno uspešan, ali porodiĉno neuspešan. TakoĊe osoba se moţe takmiĉiti u onim oblastima ţivota koje joj u stvari nisu tako vaţne. To je zbog toga što je njoj vaţnije da neko ne bude uspešn iji od nje od same oblasti u kojoj se poredi i takmiĉi. Egzogena odluka: roditelji ili obećavaju ili pokazuju ljubav detetu samo onda kada je uspešno. Endogena odluka: detetove fantazije o uspehu, o herojskom poduhvatu i o slavi su ĉest naĉin da se pobegne od osećanja bezvrednosti ili nedovoljne vrednosti. Mnogi ljudi koji se osećaju kao „niko” ţele da postanu „neko”. Uspeh kao osveta: „Niste me voleli, ali kada ja uspem svi će videti koliko vredim i vama će biti ţao što ste me onako tretirali, traţićete da vas prihvatim ali biće kasno.” Kontraskript: episkipt uspešnih porodica. Antiskript: odbaĉeno dete donosi odluku da će uspeti iz inata. Ovaj fanatizam ćesto rezultira u parcijalnom uspehu i u gubitku u drugim aspektima ţivota. Kliniĉki sindromi: prisila uspeha; depresija neuspeha. Kontaminacija: „Ako sam neuspešan ja sam glup i nesposoban”; „Samo je uspeh dokaz inteligencije i sposobnosti”; „Ţivotni pobednici su socijalno uspešni”; itd. Dekontaminacija: napravit razliku izmeĊu zadovoljstva i uspeha; izmeĊu liĉnog doţivljaja uspešnosti i socijalnih kriterijuma uspešnosti. Dekontaminirati prisilnu motivaciju. Nova odluka: „Ja sam vredno ljudsko biće koje je zadovoljno sobom i onda kada nisam najbolji u neĉemu.” Dozvola: „Imate pravo da budete zadovoljni sobom i onda kada niste najuspešniji!”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 63

22. BRZINA: „Voleće me samo ako sam brz. Moram biti brz. Ne smem usporiti.” Naziv u TA ţargonu: „drajver Poţuri!” ili imperativ brzine (eng. „Hurry Up!” ili HU!) Osoporeno pravo: da se deluje normalnim ili sporim ritmom. Signali: osoba je

ubrzana u svemu što radi; lako joj j oj postane dosadno. Komentar: u osvnovi je ideja o produktivnosti i efikasnosti. Što brţe, to više. Kao u izreci: „Vreme je novac!” Imperativ brzine je posebno izraţen u urbanim sredinama zapadnog društva. Ograniĉenje: osoba teţe podnosi sve one socijalne i druge situacije u kojima se stvari odvijaju normalnim ritmom ili sporije. Egzogena odluka: isti takav roditelj ubrzava dete da što pre obavi svoje zadatke. Endogena oluka: dete ubrzava sve one

neprijatne radnje koje treba da obavi kako bi što pre okonĉalo neprijatnost koju takve radnje izazivaju. Kontraskript: bira takve profesije u kojima mora da se brzo radi: r adi: novinarstvo, televizija, berza, urgentna medicina, itd. Kliniĉki sindromi: brzina

uvećava stres; hipomaniĉnost; pshosomatske bolesti; kardiovaskularne bolesti. Nova odluka: „Biću u svom prirodnom ritmu ritm u jer onda bolje osećam sebe i svet oko sebe.” Dozvola: „Pravi ţivotni pobednik zna kada treba da ubrza, ali kada treba i da uspori.”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT

64

23. KONFLIKT: „Voleću ih samo ako mi ugaĊaju i dok mi ugaĊaju. Moraju mi ispunjavati sve ţelje. Ne smeju mi se suprotstavljati.” Naziv u TA ţargonu: „drajver UgaĊajte mi!” ili imperativ dominacije (eng. „Please me!” ili PM!). Negirano pravo: pr avo: pravo drugih da se u neĉemu ne slaţu sa osobom, njenim mišljenjem ili njenim ţeljama. Reĉ je o negaciji prava na suprotstavljanje; na konflikt. Komentar: za razliku od skriptnih imperativa koji se tiĉu toga kakva osoba treba da bude da bi bila u redu, ovaj imperativ je namenjen drugima: kakvi oni treba da budu

da bi ih osoba smatrala u redu ljudima. Pored ovog ekstremnog i uslovljavajućeg oĉekivanja od drugih, moguće je da osoba isto tako zahteva da joj Svet ili Bog ispune sve ţelje. Najĉešće kao dokaz da je svet pravedan ili fer: osoba je imala teško detinjstvo i zbog toga su svi drugi „duţni” da je usreće u kasnijem ţivotu. Signali: nerazumevanje konfliktnih situacija; osoba insistira da bude po njenom, a kada nije primenjuje razliĉite oblike emocionalnog iznuĊivanja (reket -emocije); ako drugi i dalje

ne popušta, osoba prekida odnos sa njim (prezir) ili postupa s mrţnjom. Pretvaranje konflikta ţelja u konflikt osoba. Ograniĉenje: socijalni odnosi; konfliktne situacije, dominacija u partnerskim odnosima. Egzogena odluka: (razmaţujući) roditelji stalno ugaĊaju detetu i usrećuju ga, tako da ono to shvata kao normalno stanje socijalnih  j pokazuje detetu da je normalno normalno da mu se drugi ljudi podreĊuju. podreĊuju. odnosa; roditel j Endogena odluka: priroda stvari je takva da svako malo dete funkcioniše po ovom principu i „tera” roditelje da mu ugaĊaju. Sredinom druge godine ovaj konflikt se zaoštrava jer dete ulazi u fa zu prkosa (nagativizam). Ako dete tada (ili kasnije) ne nauĉi da se podreĊuje, imaće imperativan stav da uvek drugi treba da mu se podrede. To je posebno pojaĉano u sluĉaju da je reĉ o starijem detetu koje „komanduje” mlaĊom decom. Kliniĉki sindromi: ljudi koji su uvek u pravu; antisocijalna liĉnost; graniĉna liĉnost; psihosomatski poremećaji; opsesivni sindrom; itd. Kontaminacija: „Ko odbacuje moju ţelju, taj mene odbacuje (ne voli; ne poštuje ili ĉak, mrzi)!”; „Drugi me vole kada mi i sve dok mi ispunjavaju ţelje”; „Ako je neko imao ovako teško detinjstvo kao ja, Bog (i svi ljudi) mi je duţan da me usreći i da mi ostvari sve ţelje” Dekontaminacija: razlikovanje ţelja i ponašanja od osobe i njegog bića; razumeti da odbacivanje ţelje nije isto što i odbacivanje liĉnosti; prevazilaţenje infantilne frustracije i razvijanje odraslog osećanja frustracije; razumevanje konflikata; itd. Nova odluka: „Drugi su u redu i onda kada mi se suprotstavljaju. Iako se osećam neprijatno i nezadovoljno kada mi ne ispune ţelju, ja znam da odbacivanje ţelje nije isto što i odbacivanje osobe.” Dozvola: „Izgleda da je za vas frustracija ţelje sasvim korisno iskustvo. Dozvolite drugima da ne ţele ono što i vi!”

Zoran Milivojević

ŢIVOTNI SKRIPT 65

LITERATURA Berne, Eric (1970): Sex in human loving. New York: Simon and Schuster (Bern, Erik:

Seks u ljubavi. Prevod Ljuba Stojić. Beograd: Nolit, 1989) Berne, Eric (1972): What do you say after you say hallo? Psychology of human destiny. New York: Simon and

Schuster (Bern, Erik: Šta kaţeš nakon zdravo? Psihologija ljudske sudbine. Prevod Ivan Roksandić. Beograd: Nolit, 1989) Cambell, J. (1949): The hero with thousands faces. New York: Pantheon books. Goulding, Mary McCluire. & Goulding, Robert L (1979): Changing lives through redecision therapy. New York: Grove press. Goulding, Robert L. & Goulding, Mary McCluire (1978): The power is in the patient. A

TA/Gestalt approach to psychotherapy. San Francisco: TA Press. Milivojević, Zoran (1993): Psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad: Pro metej. Milivojević, Zoran (1999): Emocije. Novi Sad: Prometej. Srejović, Dragoslav & Cermanović Kuzmanović, Aleksandra (1979): Reĉnik grĉke i rimske mitologije. Beograd: Srpska knjiţevna zadruga. Steiner, Claude (1974): Scripts people live. Transactional a nalysis of life scripts. New York: Grove press. Wyckoff, Hagie (1974): Sex role scripting in man and woman. In: Scripts people live. Transactional analysis of life scripts. (Steiner, Claude) New York: Grove press. Pp. 165 – 175.

Za ponavljanje Skriptne ili rane odluke. Endogene i egzogene skriptne odluke. Detetova sklonost ka skriptnim odlukama. Dve primarne zabrane i dva primarna prava: zabrana vrednosti

(voljenosti) i zabrana ţivljenja. Skriptni uslovi. Pozitivni skriptni uslovi ili skriptni imperativi (kontrazabrane). Negativni skriptni uslovi ili sekundarne skriptne zabrane.

Skriptna logika. Kontraskript. Skriptni imperativi i goniĉi (drajveri). Skriptna moranja. Kompenzovani i dekompenzovani kontraskript. Kontraskriptni ponos. Antiskript. Episkript. Skriptne teme. Skriptne zabrane su poruke od strane roditelja ili drugih

pojedinaĉnih ili grupnih autoriteta kojima se osporavaju ljudska prava deteta, a prvenstveno pravo na ţivot i/ili pravo na ljubav. Skriptne kontrazabrane su poruke od strane roditelja ili drugih autoriteta kojima se ekstremno uslovljava detetovo pravo na

ţivot i/ili pravo na ljubav.