КРАТКА ПИТАЊА ИЗ ВОДИЧА
1.Како гласи једна од формулација економије? -Економија је наука која проучава људско понашање као однос између циљева и оскудних средстава подобних за алтернативне употребе. 2.Које су две кључне речи које циркулишу у економији? -Реткост и избор су кључне речи садржане у дефиницији или формулацији економије. Људски прохтеви превазилазе расположиве ресурсе. р есурсе. Бесконачност људских жеља није могуће ускладити са ограниченим ресурсима, из чега произилази оскудност, реткост. Шта више, постоје мишљења да без реткости нема ни економије, тј. да је економија наука о реткости. Управо због реткости, људи су у позицији да стално доносе одлуку о избору. 3.Економски начин мишљења подразумева изразе? -Размишљање у изразима: реткости и њених ефеката, опортунитетних трошкова, шта је могло бити, трошкова и бенефита, маргиналних одлука и ненамераваних ефеката, претпоставке су постојања економског начина мишљења. 4.Кораци процеса изградње и тестирање теорије? Доношење одлуке шта се жели објаснити или предвидети Идентификацију варијабли од значаја за будуће објашњење или предвиђање Утврђивање теоријских претпоставки Утврђивање хипотеза (у облику ако-онда) Тестирање теорије поређењем њених њених предикција са случајевима случајевима реалног света Уколико докази подрже теорију, даље истраживање није неопходно, премда се не елиминише важност перманентног испитивање теорије Уколико докази оспоре теорију, могућа су два приступа: побољшање постојеће у изразу њених варијабли, или формирање нове теорије.
5.Шта је у фокусу микроекономије? -Специфичне економске економске јединице, у смислу индивидуалне производње, производње, фирме, домаћинства, броја запослених у појединачним фирмама, прихода или дохотка и издатака фирме или домаћинстава, представљају микроекономско истраживачко подручје. 1
6.Разлика позитивне и нормативне економије? -Позитивна економија се темељи на позитивизму и сматра се научном, док је нормативна економија наслољена на практичне савете у вези са питањима економске политике. Кључна дистинкција је на релацији је-требало би да, односно између чињеница и вредности, или објективних и субјективних тврдњи у вези са појавама реалног света. 7.Главни циљеви макроекономије? -У главне циљеве макроекономске анализе убрајају се објашњења феномена агрегатних промена оутпута, запослености и нивоа цена. 8.Шта представљају стилизоване чињенице? -Стилизоване чиљенице представљају широк спектар правилности у идентификованим статистичким особинама економских временских серија. 9.Кретање запослености и незапослености у циклусу? -Запосленост је проциклична, док је незапосленост контрациклична. 10.Кретање инфлације и номиналне каматне стопе у циклусу? -Инфлација и номиналне каматне стопе су процикличне и лагиране. 11.Кретање реалне каматне стопе у циклусу? -Реалне каматне стопе су ацикличне. 12. Макроекономски индикатори? -Макроекономски индикатори су: бруто домаћи производ, стопа незапослености, стопа инфлације, продуктивност рада, буџетски дефицит, каматна стопа, дефицит иностране размене, девизни курс, ниво берзе. 13.Зашто концепт NRU није универзалан? -Није универзалан, варира по земљама, као и унутар једне националне економије из два разлога: а) утицаја државних мера на подручју смањивања инфласионих очекивања; б) због различитих мера на страни понуде. 14. Када се употребљава политика доходака? -Политика доходака је инструмент у рукама полисмејкерса који се употребљава у циљу снижавања инфлаторних притисака, односно при координирају активности у вези са новом нижом стопом инфлације. 15.Кејнзов став узрока нестабилности економије? 2
-Кејнзово тумачење нестабилности економије своди се на флуктуације агрегатне тражње. Огроман пад нивоа инвестиционе тражње, због цикличних промена у маргиналној ефикасности капитала, придружен високим нивоима недобровољне незапослености, одражава се стање недовољности агрегатне тражње. 16.Фактори са превентивним дејством уведени након Велике Депресије? -Фактори са превентивним дејством у односу на могуће ситуације у будућности, уведених након искуства за време Велике Депресије су: осигурање банкарских депозита, улога централне банке као зајмодавца у крајњој инстанци, потрошачки издаци државе, породице са виже извора примања. 17.Главни узрок пада агрегатне тражње и избијање Велике Депресије? -Колапс инвестиционе тражње се сматра кључним узрочником пада агрегатне тражње и избијања кризе током 30-тих година 20. Века. 18.Недобровољна незапосленост настаје као последица? -Недобровољна незапосленост последица је детерминисаности понуде рада номиналним најамнинама. 19.Како гласи Кејнзова теорија потрошње? -Појединци у правилу и у прасеку повећавају своју потрошњу са растом својих доходака, али не у истом износу у коме дохоци расту. 20.Како Кејнз третира инвестиције? -Инвестиције Кејнз третира као функцију очекивања, нарочито стопу профита, коју назива гранична ефикасност капитала. 21.Чиме се објашњава доминација кејнзијанизма након Другог светског рата? -Доминација кејнзијанизма у послератном периоду резултат је његовог теоријског оквира којим је специфирао факторе који детерминишу ниво запослености, с једне стране, и с друге стране, због тога што се класична/неокласична школа показала немоћна у периодима високе незапослености. 22.Навести један од нормативних кејнзијанских ставова? -Рецимо, држава је довољно упућена и способна да обезбеди боље функционисање економије у оквиру слободног тржишта. 23.На које правило се своди савремена квантитативна теорија новца?
3
-Своди се на Фридманово правило константног монетарног раста, по којем количина новца у оптицају расте по константној стопи од 2-5%, иако је нумеричка вредност стопе мање важна, колико је Фридман инсистирао на константности. 24.Како се понаша укупан оутпут по монетаристима? -Укупни оутпут у дугом року тежи ка пуној запослености, у кратком року може краткотрајно одступати од потенцијалног оутпута, грешком државе. 25.Како гласи поглед на економску активност класичне школе? -Количине се прилагођавају ценама. На тржишту рада путем најамнина, на тржишту зајмовног капитала путем камне стопе. 26.Замерке упућене новој класичној економији? -Континуелност чишћења тржишта и асиметричне информације, као и став о неефикасности монетарне политике у односу на реалне варијабле у кратком року, што није подржано емпиријским истраживањем. 27.Из којих разлога постоји потреба мерења економских активности? -Она произилази из функционалних међународних компарација националних економија или сагледавања укупности привредних активности једне земље у различитим временским периодима. 28.Кратко објаснити како расходни метод изражава ГДП? -Расходни метод у мерењу ГДП представља суму укупних издатака на добра и услуге у економији од стране домаћинства, фирми, државе и иностранства. 29.Кратко објаснити како доходни метод изражава ГДП? -Доходни метод изражава ГДП сумирањем свих доходака плаћених од стране фирми власницима фактора производње које је фирма користила, што подразумева: најамнине, камату, ренту и профите. 30.Зашто се интермедијарна добра не обрачунавају? -На основу формулације ГДП произилази његова структура која искључује могућност двоструког мерења или вишеструког рачунања интермедијарних производа, с обзиром да су они у функцији даље дораде, прераде, продаје. 31.Зашто стамбена изградња спада у инвестиције? -Јер представља имовину насталу у стицању дохотка. 32.Шта је са трансфером новчане активе? 4
-Трансфер новчане активе не спада у инвестиције јер се ради само о промени портфолиа постојеће активе, док инвестиције подразумевају изградњу или производњу нове капиталне активе. 33.Који су разлози за корекцију ГДП за степен инфлације? -Номинални ГДП изражен у текућим ценама, није одраз реалних промена агрегатне производње, па је нужно, у циљу елиминације инфлаторних утицаја извршити корекцију путем ГДП дефлатора и свести га на реални ГДП. 34.Да ли се ипак у оквиру ГДП изражавају промене у квалитету производње? -У дужим временским периодима у којима се врши компарација реалног ГДП, већи је утицај квалитативног фактора, па се подаци о ГДП узимају са већом дозом релативизарности. 35.Како се израчунава лични доходак? -Када се од националног дохотка – (корпоративни профити - дивиденде, нето камата и доприноси за социјално осигурање) + лични доходак од камата, од дивиденди и трансферна плаћања. 36. Како се посматра underground економија? -Подземна економија посматра се путем илегалних и легалних активности у оквиру монетарних и немонетарних трансакција. 37.Које су компоненте агрегатне потрошње? -Потрошња домаћинства, инвестиције, државне куповине добара и услуга, нето извоз. 38.Шта је просечна склоност потрошњи МПЦ? -Просечна склоност потрошњи је однос потрошње према ДИ. 39.Шта значи маргинална сколоност штедњи МПС? -МПС показује колико се мења штедња када се мења ДИ. МПС је удео штедње у пораст јединице ДИ. Израчунава се као однос промене, прираста, штедње према промени, прирасту, ДИ. 40.Објаснити зашто МПС и МПЦ дају збир 1? -Пошто МПЦ одражава удео пораста ДИ који је алоциран у Ц (С), а МПС израз удела у порасту ДИ који се алоцира у С (S), евидентно је да домаћинства могу да учине само две ствари у случају раста ДИ- да штеде или не штедеПотрошња и штедња дакле чине супстанцу промене ДИ, па је њихов збир увек 1. 5
41.Објасни зашто нижа каматна стопа води већем износу инвестиција? -Инвестициони пројекат је рентабилан када доноси профит. Профити су већи уколико су трошкови пројекта нижи. Каматна стопа је један од трошкова. Што је нижа, падају трошкови, расте профитабилност инвестиционих пројеката, самим тим и њихов број. 42.Да ли је модел мултипликатора сврсисходан у рецесији? -Модел мултипликатор је употребљив само у рецесији. 43.Зашто је порески мултипликатор мањи од мултипликатора аутономних издатака? -Мултипликатор аутономне потрошње већи је од пореског мултипликатора, јер промене пореза немају директни ефекат на реални ГДП. Укупни ефекти су посредни. Промене пореза промениће ДИ, али пошто је МПЦ мањи од 1, ефекти на потрошњу домаћинства, а они стартују процес мултипликације, биће мањи него промене пореза.Резултат је да су укупни ефекти пореских промена на реални ГДП мањи него укупни ефекти промена у аутономној потрошњи. 44.Шта показују рецесиони и инфлациони геп? -Дефлациони и рецесиони показују исто: позитивни оутпут-геп који узрокује високе нивое незапослености, пошто је стварни ГДП значајно испод потенцијалног ГДП. 45.На чему се темељи класични модел АС? -Перфектност тржишта и чишћење тржишта рада на нивоу пуне запослености су основа класичног модела агрегатне понуде. 46.Какав је облик криве АС у класичном моделу? -Вертикалан. 47.Шта је основа кејнзијанског модела АС? -Силазност фиксних новчаних најмнина. 48.Објасни утицај АД у кејзијанском моделу АС? -Ниво запослености, и реални оутпут, под утицајем су АД само до нивоа пуне запослености. 49.Објаснити укратко монетаристички модел АС?
6
-САС је позитивног нагиба у условима погрешних опажања радника што се дешава са променама новчаних најамнина и бркањем са променама реалних најамнина, чиме радници упадају у новчану илузију. 50.Када је могућ позитивни нагиб САС у новокласичном моделу АС? -Могућ је у кратком року, када сви актери – и радници и фирме, погрешно перципирају промене општег нивоа цена и бркају их са променама релативних цена, тако да реагују променом понуде рада и оутпута. 51.Да ли АД утиче на оутпут и запосленост у кратком року по новокласичарима? -Само неочекиване промене АД могу да афектирају у кратком року оутпут и запосленост. 52.Под којим условима новокејнзијанци прихватају хипотезу рационалних очекивања? -Тачно је да новокејнзијанци прихватају хипотезу рационалних очекивања, али не верују у могућност брзог прилагођавања цена и најамнина у смеру чишћења тржишта. 53.Посредством којих модела новокејнзијански модели проучавају криву АС? -Модела ригидности новчаних најамнина и модела ценовне ригидности. 54.Шта укључује у анализу АС модел РБЦТ? -Каматне стопе као и хипотезу интертемпоралне супституције рада. 55.Које су функције новца? -Новац као средство размере, обрачунско средство, средство штедње, стандард одложеног плаћања. 56.Форме новца су? -Робни новац, конвертибилни папирни новац, прокламовани новац и чековни депозит. 57.Шта укључује монетарни агрегат М1 по методологији Фед-а? -Готов новац, путничке чекове, депозите по виђењу, остале чековне депозите. 58.Које су компоненте М1 по методологији НБС? -Готов новац и депозит по виђењу. 59.Шта подразумева Европска монетарна унија? 7
-Подразумева висок степен економске интегрисаности, односно: одрицање монетарног суверенитета чланица Уније, промоција јединствене валуте, хармонизација кредитно-монетарне и девизне политике, формирање заједничких девизних резерви и заједничку централну банку. 60.Колико година износи мандат Одбора гувернера Фед-а? -14 година, с тим што се сваке 2 године бира нови члан, док се председник и потпредседник именују на 4 године уз могућност поновног избора. 61.Који су актери укључени у детерминацију понуде новца? -Небанкарски сектор, банкарски сектор и централна банка, која има кључну улогу, јер директно контролише количину примарног новца што значи и количину емитованог новца. 62.Шта значи продаја државних хартија од вредности од стране централне банке на тржишту? -Продаја државних ХОВ на отвореном тржишту је акт предузет у циљу смањивања количине примарног новца. 63.Која је функција монетарног мултипликатора? -Монетарни мултипликатор повезује количину примарног новца и понуду новца јер представља однос између количине новца (М) и количине примарног новца (Х). 64.У чему се састоји значај монетарног мултипликатора? -Вредност монетарног мултипликатора и могућност његове предикције је од изузетне вежности за креирање количине примарног новца од стране централне банке. 65.Шта показује ИС/ЛМ модел? -Детерминацију агрегатног дохотка у условима датог нивоа цена путем анализе интерактивног деловања тржишта добара и тржишта новца. 66.Које стање приказује ИС крива? -Представља стање на тржишту добара. 67.ИС крива је у суштини? -Негативан однос између каматне стопе и нивоа реалног оутпута на тржишту добара и услуга. 68.Шта заправо показује ИС крива? 8
-Заправо представља израз равнотежног нивоа националног оутпута у условима одговарајуће каматне стопе. 69.Коју релацију приказује ЛМ и где? -ЛМ крива је позитивни однос каматних стопа и нивоа реалног оутпута на тржишту новца. 70.Шта детерминише ЛМ крива? -Детерминише ниво каматне стопе уз дати ниво дохотка. 71.Шта све узрокује пораст понуде новца у кратком року? -Узрокује пад каматне стопе, раст инвестиција, раст агрегатне потрошње, раст националног оутпута и раст нивоа цена. 72. Шта је експанзивна фискална политика? -Своди се или на раст државних издатака или смањивања пореза, или и једно и друго. 73.Које су последице раста државних издатака у кратком року? -То узрокује десне промене АД и АС, раст нивоа цена и оутпута, пад реалне понуде новца уз фиксну номиналну понуду, раст трансакционе тражње за новцем, пад цена обвезница, раст камтних стопа и коначно пад инвестиција. 74.Које су последице експанзивне фискалне политике у дугом року? -Смањује инвестиције у корист државне потрошње. 75.Шта је стопа незапослености? -Однос броја незапослених и збира запослених и незапослених. 76.Како гласи Окунов Закон? -Представља инверзни однос флуктуација реалног оутпута око његовог тренда раста и флуктуација стопе незапослености око њеног равнотежног нивоа. Другим речима, незапосленост пада или расте када реални оутпут расте или пада брже или спорије од потенцијалног оутпута. На сваких 2% раста гепа актуелног према потенцијалном оутпуту, незапосленост расте за 1% (однос је 2:1).При обрачуну не треба заборавити и природну стопу незапослености 6%. 77.Шта је фрикционална незапосленост?
9
-Последица краткорочних промена на тржишту рада односно мобилности радне снаге у трагању за новим или бољим радним местима. 78. Шта је структурална незапосленост? -Последица дугорочних структурних промена у економији на подручју понуде и тражње за радом, лоцираних у цпецифичним делатностима, регионима и професијама. 79.Каква је незапосленост по класичној школи? -Добровољног карактера и настаје као резултат сувише високих реалних најамнина, које су изнад нивоа чишћења тржишта рада. 80.Објасните кејнзијанску незапосленост? -Настаје као последица недовољности агрегатне тражње да елиминише геп између актуелног и потенцијалног оутпута. 81.Шта је одржива незапосленост? -Синоним за пуну запосленост тј. природну стопу незапослености. 82.Шта је стварна стопа незапослености? -Збир одрживе стопе незапослености и цикличне стопе незапослености. 83. На чему се темељи природна стопа незапослености? -Везује се за компетитивна тржишта рада са флексибилним реалним најамнинама. 84. На чему се заснива НАИРУ? -На моделима имперфектних тржишта рада, на којима није чишћење тржишта. 85.Шта се покушава фискалном политиком? -Покушава да искористи промене у порезима и др. Расходима и помогне економији у достизању нивоа потенцијалног производа. 86.Шта представља контракциона фискална политика? -Смањивање АД и равнотежног оутпута смањивањем државне потрошње и/или подизања пореза, ћиме се смањују инфлаторни притисци. 87.Пораст компезација незапосленима је израз које политике? -Експанзивне фискалне политике. 10
88.Због чега се користи политика финог подешавања? -У циљу неутралисања свих промена оутпута и смањивања на најмању могућу меру девијација равнотежног оутпута у односу на потенцијални оутпут. 89.Када је држава у прилици да продаје своје обвезнице? -Када је приморана да финансира буџетски дефицит. Тада долази до раста каматних стопа, које истискују приватне инвестиције, по Кејзу. 90.Шта представљају аутоматски стабилизатори? -Дати програм или политику која је контрациклична, али без подузимања нових државних акција. 91.Како делују аутоматски стабилизатори током рецесије? -Током рецесије делују у правцу аутоматског опадања пореских прихода због опадања оутпута, уз раст издатака за осигурање против незапослености и трансферних плаћања, чиме расте буџетски дефицит. Аутоматски стабилизатори ублажавају рецесије због смањивања економских флуктуација, узроковањем контрацикличних промена у порезима и трансферним плаћањима. 92.А како током експанзије? -Контрацикличним променама се успорава и фаза експанзије, када виши оутпут генерише више пореске приходе, али се раст АД успорава управо дејством аутоматских стабилизатора. 93.Ако је ПО 2% већи од прогнозираног, колика је таргетизована стопа незапослености? -Према Окуновом закону, 1% пада стопе незапослености је повезан са 2% раста оутпута. Таргетизована стопа незапослености је 1% нижа него што је очекивана. 94.Зашто расту каматне стопе у условима буџетског дефицита? -Држава мора да продаје обвезнице, да би публика куповала обвезнице, морају се понудити више каматне стопе на обвезнице. 95.Правило у вези са обрачуном инфлације? -Инфлација је разлика између промена номиналних најамнина и раста продуктивности. Наиме, раст номиналних најамнина повећава трошкове што генерише инфлацију. Пораст продуктивности смањује трошкове и снижава инфлацију. Разлика између ове две величине приближно даје стопу
11
инфлације. Уколико је инфлација позитивна, номиналне најамнине морају брже пасти од продуктивности. 96. Каква је брзина оптицаја новца према представницима КТН? -Условљена је само институционалном структуром која подржава трансакције, која се временски веома споро мења, одржавајући брзину оптицаја новца приближно константном. 97.Према КТН, чему је управо пропорционалан ниво цена ако су реални ГДП и В константни? -Промене цена су управо пропорционалне променама понуде новца. 98.Пошто је по КТН В константна, по којој стопи расти номинални ГДП? -По истој стопи по којој расте и понуда новца. 99.Пуштањем у оптицај велике количине новца држава може да финансира буџетски дефицит, али? -Али по цени генерисања виших стопа инфлације, које могу али не морају бити прихватљиве. 100.По чему се разликују краткорочна и дугорочна Филипсова крива? -Разликују се према третману очекиване инфлације. Краткорочна крива показује траде офф између инфлације и незапослености када су очекивања константна. Дугорочна Филипсова крива показује траде офф између инфлације и незапослености када су инфлациона очекивања једнака са актуелном инфлацијом. 101.Објаснити инфлацију и очекивану инфлацију према дугорочној Филипсовој криви? -Дугорочна Филипсова крива показује однос између инфлације и незапослености када су очекивања инфлације једнака инфлацији. За разлику од краткорочне, очекивана инфлација није константна, већ варира са актуелним нивоом инфлације. 102.Какви су инфлациони притисци ако се економија помера удесно од дугорочне Филипсове криве? -Померање економије удесно, узрокује раст стопе незапослености испод таргетизоване стопе, уз силазни притисак на најамнине и цене, тако да се инфлациони притисци смањују. 103. Шта су то адаптивна очекивања?
12
-Очекивања темељена на прошлости. 104.Према КТН, која политика може да обезбеди високе стопе раста економије? -Политика стабилности цена. 105.Како се посматра текући рачун? -Као видљиви и као невидљиви. 106.Како се рестаурира равнотежа БП? -Путем екстерног ценовног прилагођавања и путем рестрикција размене и девиза. 107.Шта је девизни курс и како се објашњава? -Цена стране валуте изражена у домаћем новцу. Објашњава се путем анализе понуде и тражње за националном валутом. Тражња подразумева извоз, прилив капитала и девизне резерве (све интернационалне трансакције које генеришу девизна примања). Понуда је у ствари тражња за другом националном валутом. 108.Какав је фикси девизни курс? -Непроменљив уз одговарајућу флуктуацију девизних резерви. 109.Објаснити апресијацију и депресијацију, односно девалвацију и ревалвацију? -Апресијација и депресијација су појаве које печате флуктуирајући девизни курс, док су девалвација и ревалвација везане за интервенцију у условима фиксног девизног курса. 110.Шта се дешава ако је цена домаће валуте испод њене равнотежне цене? -Јавља се суфицит ПБ у домаћој економији уз акумулацију званичних резерви. 111.Која је фундаментална детерминанта девизног курса? -Ниво цена у економији. Промена нивоа цена утичу на извоз и увоз, тиме и на тражњу и понуду домаће и ино валуте. 112.Како се може објаснити пад вредности долара према евру? -Чињеницом да су каматне стопе у САД ниже од Европских. Наиме, ниже к.с. у САД смањују тражњу за америчком имовином релативно према европској
13
имовини, што узрокује смањење тражње за доларом и повећање понуде, односно депресијацију долара према евру. 113.Уколико држава одлучи да не купује и продаје страну валуту, реч је о? -Тржишно детерминисаним флексибилним девизним курсевима, без државне интервенције. 114.Када се користи ППП теорија? -Теорија паритета куповне моћи се користи само у процени дугорочних промена девизног курса. 115.Наведи изворе економског раста? - Избори економског раста су капитал, технолошке промене, раст величине и квалитета радне снаге, пораст величине и/или квалитета радне снаге, пораст величине и/или квалитета земље и других расположивих природних ресурса. 116.Шта су технолошке промене? - Технолошке промене су други израз за раст продуктивности, под којом се подразумева пораст оутпута по јединици фактор инпута- капитала, рада или природних ресурса. 117.Шта је Харод-неутрални технолошки прогрес? -Непромењени однос капитал/оутпут уз константну стопу профита израз је Харод неутралног техничког прогреса. 118.Од чега зависи допринос природних ресурса? - Допринос природних ресурса, обновљивих и необновљивих, условљен је њиховом релативном расположивошћу у ценовном изразу, транспортним трошковима, политичким ограничењима, природног квалитета, као и од ефикасне комбинације са другим инпутима у производњи. 119.Које емпиријске чињенице не кореспондирају са основним претпоставкама Харод Домаровог модела? - Константност граничне склоности штедњи и капиталног коефицијента емпиријски не одговарају са теоријским претпоставкама Харод-Домаровог модела, што нарочито важи за онај део привреде где је природа инвестиција таква да је временски размак између одлуке о инвестирању и ефеката нових инвестиција релативно дужи. У датим условима, капитал може опасти на критични ниво пре него што се капитал увећао. 120.Која су ограничења политике краткорочног и дугорочног економског раста? 14
- Ограничења политике краткорочног економског раста се своде на разлику између раста потенцијалног производа и стабилизационе политике, усмерене на извлачење економије из рецесионих услова привређивања, што пордразумева незапослене ресурсе. Краткорочни ефекти се, отуда, могу поклопити у изразу раста ГДП, иако су политика и теорија које су иза њих , сасвим различите. Политику раста је понекад тешко диференцирати управо због коинцидентности политике раста у правцу раста производних капацитета , који се често подузима у периодима рецесије. 121.Навести моделе краткорочног и дугорочног економског раста? -Крат. Су Харод-Домаров модел, неокласични модели и Коб-Дагласова производна ф-ја.Дугор. су модел стагнације и дугорочни неокласични модел Солоуа. 122.Шта представљају неокласични модели раста? - Неокласични модели раста су заправо делимичан повратак проблемима који су били у центру пажње класичних економиста, Мила и Рикарда, пре свега, а своде се на проблем односа акумулације капитала и промена продуктивности. 123.Објасни модел стагнације А. Хансена? - По Хансену, присутна су 4 основна фактора који узрокују експанзију инвестиција, а која су била сасвим исцрпљена 30-тих година прошлог века: стопа раста становништва, територијална експанзија, раст привредне и личне штедње, промена из капитал-апсорпционо у капитално-штедне иновације. Хансен је економски раст посматрао као последицу утакмице између опадајућих приноса и техничког прогреса. 124.Објасни разлику између краткорочних и дугорочних модела економског раста? -Краткорочне разматрају детерминацију односа стопе раста економије и извора економског раста, док се дугорочне баве предикцијом стопе раста на дуги рок.
15
