Louis Althusser Althusser
Lenjin i filozofija(1) I Jeda Jedann na nauč učni nikk s pu puno nom m prav pravom om izno iznosi si saop saopšt šten enje je pred pred druš društv tvoo na nauč učni nika ka.. Jedn Jednoo saopštenje i diskusija su mogući samo kao naučni. Ali jedno filozofsko saopštenje, jedna filozofska diskusija !ilo !ilozo zofs fsko ko saop saopšt šten enje je.. "ome term termin inuu #i se $enj $enjin in sigu sigurn rnoo smej smejao ao,, on onim im pu puni nim m i iskrenim sme%om koji su ri#ari sa &aprija prepoznavali da je od nji%ovog soja i nji%ovi% strana. 'ilo je to tačno pre šezdeset godina, 1*. $enjin je tada #io na &apriju, u druš društv tvuu +o +ork rkog og,, čiju čiju je plem plemen enit itos ostt vo vole leoo a tale talena natt eni enio, o, ali ali ko koga ga je smat smatra raoo sitno#ur-oaskim revoluionarom. +orki ga #eše pozvao na &apri da uzme učešća u filozofskim diskusijama sa jednom malom grupom intelektualaa #oljševika, odzovista, čije je mišljenje +orki delio. +odina 1* #ilo je to povlačenje i represija radničkog pokreta u danima posle prve okto#arske revoluije, one od 1/. 'io je takodje metemedju 0intelektualima, računajući tu i intelektuale #oljševike. 2iše nji% formiralo je grupu poznatu u istoriji pod imenom 03dzovisti. odzo zovi vist stii su #ili #ili levi leviča čari ri,, pris prista tali lie e radi radika kaln lni% i% mera mera op opoz oziv iv ( odzovat ) Politički, od predstavnika u 4umi, od#aivanje svi% legalni% formi akije, direktni prelaz na nasilnu akiju. Ali te levičarske proklamaije skrivale su teorijske poziije desnie. 3dzovisti se #e%u zarazili jednom filozofijom u modi, ili jednom filozofskom modom, 0empiriokritiizmom, čiju formu #eše o#novio slavni austrijski fizičar 5rnst 6a%. "a filozofija fizičara i fiziologa (6a% ne #eše #ilo ko on je ostavio ime u naui) nije #ila #ez srodnosti sa drugim filozofijama koje su fa#rikovali naučnii, kao sa onom 7oinareovom, i istoričari nauka, kao što su 4u%em i A. 8e9. 8e9. "o su po poja jave ve ko koje je po poči činj njem emoo da up upoz ozna naje jemo mo.. &a &ada da izve izvesn snee na nauk ukee trpe trpe zn znač ačaj ajne ne promene (tada matematika i fizika), nadju se uvek i filozofi od profesije da o#jave kako je otvorena 0kriza nauke, matematičke ili fizičke. "e o#jave filozofa su, ako se usudjujem da ka-em, u poretku stvari pošto čitava jedna kategorija filozofa traći svoje vreme na predskazivanje, dakle na iščekivanje agonije nauka da #i im udelili filozofsko miropomazanje, ad majorem gloriam Dei . Ali ono što je mnogo čudnije, to je da se nadju u isto vreme i naučnici da govore o krizi nauka, i da za se#e iznenada otkriju neočekivanu filozofsku vokaiju, : tada veruju da se odjednom preo#raćaju u filozofe, dok zapravo nikada nisu prestali da 0upra-njavaju filozofiju, : i tada veruju da saopštavaju otkrovenja, dok samo ponavljaju plitkost i starudiju koja pripada onome što je filozofija o#avezna da smatra svojom istorijom. 6i filozofi, koji smo ipak od zanata, skloni smo da mislimo da što se tiče 0krize, ti naučnii dotiču povodom razvoja neke nauke koji oni uzimaju kao svoje preo#raćenje, vidljivu i značajnu filozofsku krizu, u smislu u kome se ka-e o detetu da ima napad
groznie. ;ji%ova spontana, svakodnevna filozofija tada postaje naprosto vidljiva za nji% same. 6a%ov 6a%ov empiriokri empiriokritii tiizam zam i svi njegovi njegovi nus
> veka, da se#i najzad o#ez#edi filozofiju koja mu uvek #eše nedostajala, upravo tu idealističku filozofiju, maglovito neokantovsku, preo#likovanu i opravosna-enu od strane naučnika,empiriokriticizam. ;eki od #oljševika iz te grupe %tedoše čak da u marksizam uključe 0autentično %umane vrednosti religije, i nazvaše se u tu svr%u 0+raditeljima 'oga. Ali ostavimo sve to. ;amera +orkog #ila je dakle da pozove $enjina da diskutuje o filozofiji sa grupom filozofa odzovista. $enjin postavi svoje uslove dragi Alekseje 6aksimoviču, ja ću vrlo rado doći da vas vidim, ali ja od#ijam svaku filozofsku diskusiju. 8azume se, #io je to taktički stav #udući da je političko jedinstvo #oljševika #oljševika emigranata #ilo najva-nije, nije i% tre#alo razjedinjavati nekakvom filozofskom diskusijom. Ali, u toj taktii mo-emo da raza#eremo više no o#ičnu taktiku, ono što #i% ja nazvao 0 praksom filozofije, i svest o tome šta znači praktikovati filozofiju= prosto svest o #rutalnoj činjenii, prvoj, da filozofija deli. Ako nauka ujedinjuje, i ako ona ujedinjuje ne deleći : filozofija deli, i mo-e da ujedini samo deleći. ?ada razumemo $enjinov sme% nema filozofskog saopštenja, nema filozofske diskusije. Ja danas %oću samo da komentarišem taj sme%, a već on sam je teza. ;adam se da će nas ta teza nekud odvesti. A ona me na liu mesta navodi da postavim se#i pitanje koje ne mo-e a da mi ne #ude postavljeno ako nema mogućeg filozofskog saopštenja, kakvu ću dakle #esedu moći da odr-im "o je očigledno #eseda pred filozofima. Ali, ništa više no mantija kaludjera, ne čine ni slušaoi #esedu. 6oja #eseda neće dakle #iti filozofska. ;o ipak će #iti, iz nu-ni% razloga, proistekli% iz nivoa na kome se u teorijskom razvoju nalazimo, jedna #eseda u filozofiji. Ali ova #eseda i filozofija neće #aš sasvim #iti #eseda o filozofiji. 'iće to, ili pre, to #i tre#alo da #ude jedna #eseda nad filozofijom. filozofijom. "o "o znači da je vaše 4ruštvo izašlo u susret mojim -eljama pozivajući me da vam iznesem
jedno saopštenje. 3no što #i% %teo da pokušam da ka-em moglo #i doista da zaslu-i taj naziv, ako, kao što se nadam, #udem mogao da vam nešto saopštim na temu filozofije, ukratko rudimentarne elemente za ideju teorije filozofije. "eorija nešto što na izvestan način antiipira jednu nauku. "ra-io #i% od vas da tako razumete moj naslov $enjin i filozofija. ;e $enjinova filozofija, već $enjin na temu filozofija. 2erujem doista da ono što dugujemo $enjinu, koji mo-da nije #ez pred%odnika, ali koji je dragoen, jeste mogućnost početka jedne vrste govora koji antiipira ono što će jednom mo-da #iti ne
'eriana i Dousina, do 'ergsona i 'runs%viga, preko 8avaissona, $a%eliera i 'outrouEa, mo-e #iti spašena pred svojom sopstvenom istorijom uz pomoć nekoliko veliki% du%ova na koje se ona okomila, kao što su Domte i 4urk%eim, ili koje je potisnula u za#orav, kao što su Dournot, Douturat= uz pomoć nekoliko savesni% istoričara filozofije, istoričara nauke i epistemologa, koji su u tišini i strpljivo radili na formiranju oni% kojima naša filozofija duguje, jednim delom, svoj preporod u poslednji% trideset godina od ovi% poslednji%, koje svi poznaju, neka mi #ude dozvoljeno da navedem samo imena preminuli%, Davaillesa i 'F%elarda. (G) ;a kraju krajeva, ta franuska univerzitetska filozofija, već sto pedeset godina du#oko religiozna, spiritualistička i reakionarna, zatim, u naj#oljem slučaju, konzervativna i napokon li#eralna i 0personalistička, ta filozofija koja je veličanstveno ignorisala egela, 6arEa i !reuda, ta univerzitetska filozofija koja se dala na oz#iljno čitanje &anta, zatim egela i usserla i na upoznavanje sa postojanjem !regea i 8ussela tek koju poslednju deeniju, a katkad i kasnije, zašto #i se ta filozofija interesovala za tog #oljševika, tog revoluionara, za tog političara kakav je $enjin ;a stranu porazni klasni razlozi koji pritiskuju njenu čisto filozofsku tradiiju, na stranu presuda izrečena od strane 0najslo#odoumniji% du%ova protiv 0nemislive $enjinove prekritičke filozofske misli, franuska filozofija koju smo nasledili je -ivela u u#edjenju kako nema ničeg filozofskog da nauči niti od političara niti od politike. Ako uzmemo samo jedan primer, nema tome dugo kako se nekoliko franuski% univerzitetski% filozofa dalo na izučavanje veliki% teoretičara političke filozofije, 6a%iavellija, ?pinoze, o##esa, +rotiusa, $okea, i čak 8ousseaua, 0našeg 8ousseaua. ;ema tome ni trideset godina kako su isti ti teoretičari #ili prepušteni kao ostai literatama i juristima. ;o, franuska univerzitetska filozofija nije se ni malo prevarila u svom radikalnom od#ijanju da #ilo šta nauči od političara i politike, dakle takodje i od $enjina. ?ve što se dotiče politike mo-e da #ude smrtonosno za filozofiju jer ona od toga -ivi. Izvesno, ne mo-e se reći, ako ga je ikad čitala, da se $enjin nije odu-io unoverzitetskoj filozofiji, i to o#ilno, ostavljajući joj 0sav kusurH ujmo ga u Materijalizmu i empiriokriticizmu, gde priziva 4ietzgena, tog nemačkog proletera za koga su 6arE i 5ngels rekli da je 0sasvim sam, kao samouk, i kao proleterski #ora, sa svoje strane otkrio 0dijalektički materijalizam 04iplomirani lakeji s nji%ovim govorima o idealnim do#rima, koji zaglupljuju narod na silu stvorenim idealizmomK eto šta su za J. 4ietzgena profesori filozofije. &ao što je #ogu antipod djavo, tako je popovskom profesoru antipod materijalistK. "eorija spoznaje materijalizma predstavlja univerzalno oru-je protiv religiozne vereK, i to ne samo protiv notorne, prave, proste religije popova, nego i protiv najčistije, uzvišene profesorske religije ošamućeni% idealistaK. 4ietzgen je #io spreman da staru religioznu čestitostK pretpostavi polutanstvuK slo#odoumni% profesora, jer tamo postoji sistemK, tamo su ljudi eloviti, oni ne odvajaju teoriju od prakse. !ilozofija nije nauka, nego sredstvo za od#ranu od soijal<
demokratijeK : za g.g. profesore. 3ni koji se#e nazivaju filozofima, profesori i privatni doenti, svi su oni, uprkos svom slo#odoumlju, više ili manje ogrezli u predrasude, u mistiku... svi oni u odnosu na soijal
"a druga praksa nosi u se#i nešto kao o#ećanje ili projekt o#jektivnog saznanja načina #ivanja filozofije. Jedno saznanje filozofije kao den %olz&eg der %olz&egen. ;o, poslednje što i filozofija i filozofi mogu da podnesu, nepodnošljivo, to je mo-da #aš ideja tog saznanja. 3no što filozofija ne mo-e da podnese, to je ideja jedne teorije (tj. jednog o#jektivnog saznanja) filozofije, sposo#ne da izmeni njenu tradiionalnu praksu. "a teorija mo-e za nju da #ude smrtonosna jer ona -ivi od njenog porianja. @niverzitetska filozofija dakle, ne mo-e da toleriše $enjina (isto kao i 6arEa) iz dva razloga, koji su zapravo jedan te isti razlog. ? jedne strane ona ne mo-e da podnese ideju da #i ona imala da nešto nauči od politike i od političara. ? druge strane ona ne mo-e da podnese ideju da filozofija mo-e #iti o#jekt jedne teorije, tj. o#jekt jednog saznanja. A da to #ude kao pride jedan političar kao $enjin, jedan 0naiva i samouk u filozofiji, koji ima smelosti da istupi s idejom da je jedna teorija filozofije #itna za zaista svesnu i odgovornu praksu filozofije, to očigledno prelazi svaku meru... @niverzitetska ili neka druga filozofija ni tu se ni malo ne vara ako se tako divlje opire tom na izgled slučajnom suočenju u kome joj jedan o#ičan političar predla-e od čega da počne u saznavanju onoga što filozofija jeste, to je z#og toga što to suočenje pogadja tačno, u najosetljiviju tačku, u tačku nepodnošljivog, u tačku potisnutog , koje filozofija tradiionalno samo pre-iva, : upravo u tačku u kojoj, da #i se saznalo u svojoj teoriji, filozofija mora da prizna da je ona samo politika prisutna na izvestan način, politika produ-ena na izvestan način, politika pre-ivana na izvestan način. 4esilo se da je $enjin prvi koji to ka-e. 4esilo se takodje da on to moe da ka-e samo zato što je političar, ne #ilo koji političar već jedan proleterski vodj . 5to zašto je $enjin nepodnošljiv filozofskom pre-ivanju, isto toliko nepodnošljiv, a ja odmeravam moje reči, kao i !reud pre-ivanju u psi%ologiji. 2idi se da izmedju $enjina i eta#lirane filozofije nisu u pitanju samo neki nesporazumi i suko#i, čak ni reakija indignirane uvredjenosti profesora filozofije kojima sin jednog učitelja, mali advokat koji je postao revoluionarni vodj, izjavljuje #ez mnogo o#zira da su, u velikoj većini, sitno#ur-oaski intelektuali koji funkionišu u #ur-oaskom o#razovnom sistemu kao toliki drugi ideolozi utuvljujući masi studentske omladine ideološke dogme vladajući% klasa, kritičke ili postkritičke koliko mu drago. (C)Izmedju $enjina i eta#lirane filozofije postoji odnos u pravom smislu reči nepodnošljiv odnos kojim je vladajuća filozofija pogodjena u nerv svega što je potisnula, odnos koji je u #iti politički. III Ali, da #i se do#ro videlo kako su odnosi izmedju $enjina i filozofije postali takvi, tre#a da se vratimo malo u nazad, i pre nego što #udemo govorili o $enjinu ili filozofiji uopšte, da utvrdimo $enjinovo mesto u marksističkoj filozofiji, dakle da se podsetimo stanja marksističke filozofije. ;e dolazi u o#zir da ovde skiiram njenu istoriju. 6i nismo u stanju da to učinimo i to iz
jednog sasvim odlučujućeg razloga upravo #i tre#alo da znamo što je ono 0> čija #i istorija #ila u pitanju, i znajući to, da #udemo u stanju da znamo da li to 0> ima ili nema istoriju, tj. ima li ili nema pravo na istoriju. 8adije no da skiiram, ma i sasvim izdaleka, 0istoriju marksističke filozofije, ja #i% -eleo da poka-em na tekstovima i delima koji su se istorijski pojavljivali postojanje jedne simptomatične teškoće. "a teškoća je dala povoda čuvenim rasprama koje još i danas traju. 6o-emo da uka-emo na njeno postojanje već na osnovu najčešći% naslova ti% raspri šta je osnova marksističke teorije Jedna nauka ili jedna filozofija Je li marksizam u osnovi filozofija, 0filozofija prakse, : i šta onda #iva od njegove filozofije, dijalektičkog materijalizma Ili, ako se pri%vati klasično razlikovanje izmedju istorijskog materijalizma (nauka) i dijalektičkog materijalizma (filozofija), kako praviti tu razliku u tradiionalnim pojmovima, u novim pojmovima Ili još kakvi su odnosi izmedju materijalizma i dijalektike u dijalektičkom materijalizmu Ili dalje šta je dijalektika : o#ična metoda ili elovita filozofija "a teškoća koja pot%ranjuje tolike raspre je simptomatična. teo #i% time da ka-em da ona svedoči o jednoj delom enigmatičnoj realnosti koju na izvestan način tretiraju, tj. interpretiraju klasična pitanja maločas navedena. ?asvim s%ematski ćemo reći da klasične formulaije interpretiraju tu teškoću isključivo u formi filozofski$ pitanja, dakle unutar onog što smo nazvali filozofskim pre-ivanjem, : dok zapravo tre#a misliti te teškoće preko filozofski% pitanja kojima one ne propuštaju da daju povoda, u sasvim drugim terminima u terminima pro#lema, tj. o#jektivnog (dakle naučnog) saznanja. Jedino je pod tim uslovima #ez sumnje moguće razumeti z#rku z#og koje se preuranjeno misli u terminima filozofski% pitanja o #itno teorijskom doprinosu marksizma filozofiji, tj. o insistiranju na izvesnom pro#lemu, koji mo-e da proizvede neke #itno filozofske posledie ali samo u onoj meri u kojoj on nije, u poslednjoj instani, filozofsko pitanje. Ako %otimie upotre#ljavam te termine koji pretpostavljaju razlikovanja (naučni pro#lem : filozofsko pitanje), to ne činim z#og toga da #i% sudio onima koji su trpeli tu z#rku, jer mi je svi trpimo i imamo do#re razloge da mislimo da je ona #ila i još uvek jeste neiz#e-na (i to do te mere da je i sama marksistička filozofija #ila i još uvek jeste njome za%vaćena iz nu-ni% razloga). Jer najzad, dovoljno je da se #ai pogled na pozorniu onoga što od Teza o 'euer#ac$u zovemo marksističkom filozofijom, da #i se zapazilo da ona pru-a izuzetan prizor. Ako se slo-ite sa mnom da tre#a ostaviti po strani dela mladog 6arEa (znam da time za%tevam ustupak za neke prevelik, uprkos snazi izneti% razloga) i pri%vatiti, zajedno sa 6arEom, njegovu izjavu da (emačka ideologija predstavlja 0prečišćavanje računa sa njegovom ranijom filozofskom svešću, dakle raskid i preokret u njegovom mišljenju, : i ako se do#ro razmotri ono što se dešava u vremenu izmedju Teza o 'euer#ac$u (prvi znak 0raskida, 1*C/) i 5ngelsovog Anti)D*$ringa (1**P), ne mo-emo a da ne #udemo zapanjeni velikim razdo#ljem filozofske praznine.
Jedanaesta teza o !euer#a%u o#javljivala je 0!ilozofi su samo interpretirali svet, reč je o tome da se on izmeni. Izgledalo je da ta jednostavna rečenia o#ećava jednu novu filozofiju koja više ne #i #ila interpretacija , već transformacija sveta. @ostalom, pola veka kasnije, ona je tako i #ila čitana od $a#riole i +ramsija, koji su odredili marksizam kao #itno novu filozofiju, jednu 0filozofiju prakse. Ipak, tre#a se dati uveriti da proročka fraza nije neposredno izazvala nikakvu novu filozofiju, u svakom slučaju nikakav novi filozofski govor= #aš naprotiv, ona je započela jedno veliko filozofsko ćutanje. ?amo je jedan, po svemu sudeći nepredvidjeni, slučaj prekinuo to ćutanje jedna prenagljena intervenija od strane 5ngelsa, primoranog da udje u ideološku #or#u protiv 4Q%ringa, i da ga 0po#ija na njegovom sopstvenom terenu, da #i se suprotstavio političkim poslediama 0filozofski% spisa jednog profesora matematike čiji se utiaj na nemački soijalistički pokret opasno širio. 5vo dakle vrlo čudne situaije "eza koja kao da najavljuje revoluiju u filozofiji, : zatim tridesetogodišnje filozofsko ćutanje, i najzad nekoliko improvizovani% poglavlja filozofske polemike o#javljene od strane 5ngelsa, iz politički% i ideološki% razloga, kao uvod u jedan izvrstan rezime 6arEovi% naučni% teorija. "re#a li odatle zaključiti da smo -rtve retrospektivne filozofske iluzije, kad >I tezu čitamo kao najavu za filozofsku revoluiju 4a i ne. Ali pre nego što ka-emo 0ne, ja mislim da prvo tre#a oz#iljno reći 0da da smo mi u suštini rtve jedne filozofske iluzije . 3no što je najavljeno u Tezama o 'euer#ac$u #ilo je, rečeno nu-no filozofskim jezikom jedne o#jave o raskidu sa čitavom 0interpretativnom filozofijom, sasvim nešto drugo, no nekakva nova filozofija jedna nova nauka, nauka istorije čije je prve temelje, još #eskrajno nesigurno, 6arE udario u (emačkoj ideologiji. !ilozofska praznina koja sledi najavu >I teze je dakle punoća jedne nauke, punoća napregnutog, dugog i mukotrpnog rada koji počinje izgradnju jedne nauke #ez presedana, na koju će 6arE utrošiti eo svoj -ivot, do poslednji% skia +apitala, koga nikada neće moći da završi. "o je punoća nauke koja predstavlja prvi du#oki razlog z#og koga >I teza, čak i ako je proročki najavljivala dogadjaj sposo#an da značajno o#ele-i filozofiju, nije mogla da #ude povod za neku filozofiju, već je, naprotiv, tre#alo da o#javi radikalno ukidanje svake već postojeće filozofije i da stavi u prvi plan rad na teorijskom dozrevanju 6arEovog naučnog otkrića. &ao što znamo, to radikalno ukidanje filozofije je velikim slovima ispisano u (emačkoj ideologiji. "re#a se, ka-e to 6arE, otarasiti svi% filozofski% #u#ia, i dati se na izučavanje iskustvene stvarnosti, pokidati koprene filozofije i najzad, sagledati stvarnost onakvu kakva ona jeste. (emačka ideologija temelji to ukidanje filozofije na teoriji filozofije kao privida i mistifikaije, ili jednom rečju kao sna, sazdanog od onog što ću ja nazvati svakodnevnim ostatkom istorija konkretni% ljudi, svakodnevnim ostatkom odenutim u jedno čisto imaginarno postojanje, u kome je poredak stvari preokrenut. !ilozofija, sasvim kao i religija i moral, je samo ideologija= ona nema istorije, sve što izgleda kao
da se dogadja u njoj dogadja se u stvari van nje, u jedino stvarnoj istoriji materijalnog -ivota ljudi. ;auka je dakle samo ono stvarno, saznato aktom koji ga otkriva razarajući ideologije koje ga skrivaju filozofiju kao prvu od ti% ideologija. Rastanimo kod ovog dramatičnog momenta da #ismo odredili njegov smisao. "eorijska revoluija koju najavljuje >I teza je, dakle, u stvari zasnivanje jedne nove nauke. &oristeći se jednim 'a%elardovim pojmom, mi verujemo da se taj teorijski dogadjaj kojim počinje ta nova nauka mo-e misliti kao 0epistemološki prelom. (/) 6arE utemeljuje novu nauku, tj. izgradjuje sistem novi% naučni% pojmova tamo gde je dotle vladala samo povezanost ideološki% pojmova. 3n utemeljuje nauku istorije tamo gde su postojale samo filozofije istorije. &ada ka-emo da 6arE uvodi teorijski sistem naučni% pojmova u domen u kome su dotle vladale filozofije istorije, mi se koristimo jednom metaforom koja je samo metafora jer sugerišemo da je u jednom istom prostoru, prostoru istorije, 6arE zamenio ideološke teorije jednom naučnom teorijom. @ stvari, sam taj domen je preo#likovan. ;o, uz tu va-nu ogradu, ja predla-em da se metafora privremeno zadr-i, i da joj se čak da još preiznija forma. Raista, ako razmotrimo velika naučna otkrića ljudske istorije, izgleda da #ismo ono što nazivamo naukama mogli, kao toliko regionalni$ formaija, svesti na ono što ćemo zvati velikim teorijskim kontinentima. ?ada mo-emo, sa odstojanja kojim raspola-emo, i ne antiipirajući #udućnost koju mi, ništa više no 6arE, nećemo 0kuvati u našem kazanu, upotre#iti našu po#oljšanu metaforu i reći da su pre 6arEa samo dva velika kontinenta #ila epistemološkim prelomima otvorena za naučno saznanje kontinent Matematike sa +rima (od strane "alesa ili oni% koje mit tim imenom označava) i kontinent 'izike (od strane +alileja i njegovi% nastavljača). Jedna nauka kao što je %emija, utemeljena $avoisierovim epistemološkim prelomom regionalna je nauka kontinenta fizike svi sada znamo da ona spada u taj kontinent. ;ema ni desetinu godina od završetka prve faze epistemološkog preloma započetog 4arMinom i 6endelom, a #iologija takodje, integrišući se s molekularnom %emijom, ulazi u kontinent fizike. $ogika u svom modernom o#liku ulazi u kontinent matematike, itd. Ra uzvrat je verovatno da !reudovo otkriće otvara novi kontinent, koga tek počinjemo da istra-ujemo. Ako ta metafora izdr-ava pro#u, mo-emo tada da nastavimo sa sledećom propoziijom. 6arE je za naučno saznanje epistemološkim prelomom čiji je prvi korak još sasvim nesigurno naznačen u (emačkoj ideologiji, nakon što je #io najavljen u Tezama o 'euer#ac$u, otkrio nov, treći naučni kontinent, kontinent Istorije. "aj epistemološki prelom očigledno nije tačno izdvojen dogadjaj. 6o-da #i se čak naknadno moglo, o ovom ili onom njegovom detalju, njemu pridati nešto kao slutnja prošlosti. "aj prelom u svakom slučaju postaje vidljiv u svojim prvim znaima, ali ti znai su o#ele-avali samo početak jedne istorije #ez kraja. &ao svaki prelom, i taj prelom je zapravo kontinuiran prelom unutar koga se zapa-aju kompleksne promene. R#ilja, mo-e se u nizu 6arEovi% spisa empirijski posmatrati izvodjenje ti% promena koje se tiču suštinski% pojmova i nji%ovog teorijskog dispozitiva u Manifestu i ,edi
filozofije, iz 1*CP, u Prilogu kritici političke ekonomije, iz 1*/P, u (adnici- ceni i profitu, iz 1*B/, u prvoj knjizi +apitala, iz 1*BP, itd. 3stale promene i razvijanja slede u $enjinovim delima, oso#ito u onom delu ekonomske soiologije kome nema ravnog, na nesreću nepoznatom od strane soiologa, koje se zove !azvitak kapitalizma u !usiji, i imperijalizmu, itd. (B) 6i smo uključeni, još i danas, #ilo da to pri%vatamo ili od#ijamo da znamo, u teorijski prostor o#ele-en i otvoren tim prelomom. ?asvim kao i drugi prelomi koji su otvorili ostala dva kontinenta koje poznajemo, ovaj prelom počinje jednu istoriju koja nikada neće imati kraja. 5to zašto ne tre#a čitati >I tezu o !euer#a%u kao najavu nove filozofije, već kao neop%odnu o#javu raskida sa filozofijom, raskida koji rasčišćava prostor za utemeljenje jedne nove nauke. R#og toga se od radikalnog ukidanja svake filozofije, do nepredvidjenog 0slučaja koji je izazvao filozofska poglavlja Anti)D*$ringa, oteglo to filozofsko ćutanje gde jedino govori nova nauka. 8azume se da je ona materijalistička, uostalom kao i svaka nauka, i zato njena opšta teorija nosi ime 0istorijski materijalizam. 6aterijalizam je dakle, sasvim prosto, strog stav naučnika pred stvarnošću svog predmeta, stav koji mu dozvoljava da dokuči, kako će to reći 5ngels, 0prirodu #ez ikakvog njoj stranog dodatka. @ malo čudnom izrazu 0istorijski materijalizam, jer da #i se označila %emija ne upotre#ljava se izraz %emijski materijalizam, termin materijalizam #ele-i u isto vreme pret%odni raskid sa idealizmom filozofa istorije, i uvodjenje naučnosti u istoriju. Istorijski materijalizam znači nauka istorija. Ako nešto kao marksistička filozofija mo-e ikada da se pojavi, izgleda da #i do toga došlo samim sazrevanjem te nauke, koja je izvesno sasvim čudnovata sestra, ali #aš u toj svojoj čudnovatosti sestra, postojeći% nauka, i to posle dugog perioda koji uvek odvaja jednu krupnu filozofsku promenu od naučne revoluije koja je izaziva. R#ilja, da #i još više prodrli u razloge tog filozofskog ćutanja, podstaknuti smo da ovde, ograničavajući se samo na ilustraiju empirijskim podaima, predlo-imo jednu "ezu o odnosima izmedju nauke i filozofije. $enjin počinje svoju knjigu Drava i revolucija ovim o#ičnim empirijskim zapa-anjem 4r-ava nije uvek postojala= postojanje dr-ave zapa-amo samo u klasnim društvima. ;a isti način ćemo mi reći filozofija nije uvek postojala, postojanje filozofije zapa-amo samo u svetu koji o#u%vata ono što zovemo naukom ili naukama. ;auka je ovde strogo s%vaćena kao teorijska disiplina, tj. idealna i demonstrativna disiplina a ne agregat empirijski% rezultata. 5vo, u dve reči, empirijski% ilustraija ove teze. 4a #i filozofija nastala ili se o#novila tre#a da nauke već postoje. 6o-da je zato filozofija u striktnom smislu počela tek sa 7latonom, izazvana na pojavu grčke matematike= zatim je #ila potre#na 4esartesom, izazvana na svoju modernu revoluiju galilejevskom fizikom= #ila o#novljena od strane &anta, pod utiskom ;eMtonovog otkrića= te najzad #ila preo#likovana od strane usserla, podstaknuta prvim aksiomatikama, itd. Ja samo sugerišem tu temu, koju #i tre#alo staviti na pro#u, da #i% primetio, uvek na
empirijski način, kako je egel napokon #io u pravu govoreći da se filozofija javlja tek kada se spusti veče = kada je nauka, rodjena u zoru, već prevalila vreme jedne duge o#danie. @ odnosu na nauku koja je izaziva da nastane u svom prvo#itnom o#liku, ili da se o#novi u svojim revoluijama, filozofija je uvek u zaostajanju za jedan dugi dan, koji mo-e da traje godinama, dvadeset godina, pola veka, vek. "re#a verovati da potres izazvan naučnim prelomima ne mo-e da se oseti trenutno= tre#a vremena da #i filozofija njime #ila izmenjena. 'ez sumnje takodje tre#a iz tog zaključiti da je proes filozofskog sazrevanjadelom vezan sa proesom naučnog sazrevanja, svaki od nji% #udući na delu u drugom. Jasno je da se nove filozofske kategorije o#radjuju u radu nove nauke. Ali tačno je to da u izvesnim slučajevima (upravo 7laton, 4esartes) ono što nazivamo filozofijom slu-i takodje kao teorijska la#oratorija u kojoj se o#likuju nove kategorije koje za%tevaju pojmovi nove nauke. ;a primer, zar nije u kartezijanstvu izgradjena nova kategorija uzročnosti neop%odna galilejevskoj fizii, koja se spotiala o aristotelovski uzrok kao o 0epistemološku prepreku Ako još dodamo da veliki filozofski dogadjaji koje poznajemo (starija filozofija oslonjena na 7latona, moderna filozofija oslonjena na 4esartesa) očito ukazuju na otkrivanje dvaju veliki% kontinenata koji su i% izazvali, grčku matematiku i galilejevsku fiziku, onda mo-emo da tvrdimo (jer sve to ostaje u domenu empirijskog) nekoliko izvoda o onome što mislimo da mo-emo nazvati marksističkom filozofijom. "ri su izvoda Prvi izvod . Ako je 6arE zaista otvorio novi kontinent za naučno saznanje, njegova otkrića #i morala da izazovu nešto kao značajnu promenu u filozofiji. Jedanaesta teza o !euer#a%u je #ila mo-da preuranjena ona je kratko i jasno najavila veliki dogadjaj u filozofiji. ini se da #i to mogao #iti slučaj. Drugi izvod . !ilozofija postoji samo u svom zaostajanju za naukom koja je izaziva. 6arksistička filozofija #i dakle tre#alo da #ude u zaostajanju za marksističkom naukom istorije. Izgleda sasvim da je to slučaj. @ prilog tome svedoči tridesetogodišnja pustinja izmedju Teza o 'euer#ac$u i Anti)D*$ringa, u prilog tome svedoče takodje izvesna dugotrajna tapkanja u mestu, koja mi, u društvu mnogi%, još uvek nastavljamo. Tre.i izvod . ?a distanom koju sada o#ez#edjuje njeno zaostajanje, imamo izglede da u sazrevanju marksističke nauke nadjemo teorijske elemente, izradjenije no što mi verujemo, za o#razovanje marksističke filozofije. $enjin je govorio da u 6arEovom +apitalu tre#a tra-iti njenu dijalektiku, : s%vatajući je kao samu marksističku filozofiju. @ +apitalu mora da ima elemenata za iskivanje ili dovršenje novi% filozofski% kategorija sigurno su one u njemu na delu, u 0praktičnom o#liku. ini se da #i to mogao #iti slučaj. "re#a čitati +apital i dati se na posao. 4an je uvek dugačak ali je srećom prilično poodmakao, evo sada se #li-i veče. @skoro će se pojaviti marksistička filozofija. @zmu li se kao perspektive, ovi izvodi unose, ako smem da ka-em, neku vrstu reda u
naše #rige i naše nade, a isto tako i u neke od naši% misli. ?ada razumemo da odlučujući razlog z#og koga 6arE, uklješten izmedju #ede, sa-i-ućeg načina rada i neodlo-ni% poslova oko političkog rukovodjenja, nikada nije napisao tu 4ijalektiku (ili !ilozofiju) o kojoj je sanjao, nije u tome, ma šta da je on verovao , što nikada za taj posao nije 0našao vremena. ?ada razumemo da odlučujući razlog z#og koga 5ngels, primoravan da od prilike do prilike, kako on piše 0ka-e svoju reč o filozofskim pitanjima, nije mogao da u#edi filozofe od profesije da je to improvizovanost jedne prosto ideološke polemike. ?ada razumemo da odlučujući razlog filozofski% grania Materijalizma i empiriokriticizma nije samo u neiz#e-nim za%tevima ideološke #or#e. ?ada to mo-emo da ka-emo. 2reme koje 6arE nije mogao da nadje, 5ngelsove filozofske upadie, za%tevi ideološke #or#e u kojoj je $enjin morao da se zadovolji po#ijanjem protivnika nji%ovim sopstvenim oru-jem, sve to mogu da #udu opravdanja ali ne i razlozi. 3dlučujući razlog je što vreme još ne #eše sazrelo, što se veče ne #eše spustilo, i što ni 6arE sam, ni 5ngels, ni $enjin, još nisu mogli da napišu to veliko filozofsko delo koje nedostaje marksizmu. 'ilo kako #ilo, ako su i došli posle nauke od koje ona zavisi, došli su još prerano za jednu neop%odnu filozofiju, koja mo-e da nastane samo sa potre#nim zaostajanjem. 7olazeći od konepta tog potre#nog 0zaostajanja, sve #i moglo da se razjasni, sve, računajući tu i nesporazum oni% koji su kao mladi $ukFs i +ramsi, i toliki drugi koji nisu imali nji%ov genij, svoje nestrpljenje pred tom filozofijom, presporom u svom nastajanju, dovodili dotle da o#jave kako je ona već odavno rodjena već u samom početku, u Tezama o 'euer#ac$u , dakle mnogo pre početka same marksističke nauke, : i koji su, da #i se#i o tome dali dokaza, sasvim jednostavno o#javljivali da marksistička 0nauka mo-e da #ude samo filozofska, a marksizam jedna filozofija, ili 0filozofija prakse #udući da je nauka jedna 0superstruktura a elokupna postojeća nauka, jer je #ur-oaska, u osnovi pozitivistička. 7olazeći od konepta tog potre#nog 0zaostajanja još mnoge druge teškoće #i mogle da se rasvetle, te i politička istorija marksistički% organizaija, nji%ovi% neuspe%a i nji%ovi% kriza. Ako je, kako to uči čitava marksistička tradiija, istina da je najveći dogadjaj u istoriji klasni% #or#i : što znači praktično čitave ljudske istorije : unija marksističke teorije i radničkog pokreta, onda je lako zamisliti da #i unutrašnja ravnote-a te unije mogla #iti ugro-ena onim sla#ostima koje se nazivaju devijacijama, pa #ile one i neosetne= onda se razume politički domet ti% -učni% teorijski% rasprava, započeti% u soijalističkom a potom i komunističkom pokretu, o onome što je $enjin nazivao o#ičnim 0nijansama, jer, govorio je on u /ta da se radi0, od jedne o#ične nijanse mo-e da zavisi #udućnost ?oijaldemokratske partije za duge, vrlo duge godine. 6o-emo #iti dakle navedeni da mislimo, #udući da je marksistička teorija ono što jeste, nauka i filozofija, i #udući da filozofija mora da zaostaje za naukom, koja je otud z#og nje #ila sprečavana u svom razvoju, da su u osnovi te devijaije #ile neiz#ene, ne samo
z#og učinka klasne #or#e na teoriju, već z#og unutrašnji% razila-enja u teoriji samoj. Raista, vraćajući se na prošlost marksističkog radničkog počreta, mo-emo da nazovemo nji%ovim pravim imenom teorijske devijaije koje su vodile u velike istorijske neuspe%e proletarijata, navedimo ovde samo primer 4ruge internaionale. "e devijaije se nazivaju ekonomizam, evoluionizam, voluntarizam, %umanizam, dogmatizam, itd. @ osnovi te su devijaije filozofske, i na nji% su, kao na filozofske, ukazivali veliki radnički vodji, 5ngels i $enjin medju prvima. ;o sada smo sasvim #lizu da razumemo zašto su one za%vatile iste one koji su na nji% ukazivali ne znači li to da su one na izvestan način #ile neiz#e-ne u funkiji nu-nog zaostajanjamarksističke filozofije Idimo do kraja. Ako je sa tim zaista tako, ako je tako čak i sa du#okom krizom koja danas deli medjunarodni komunistički pokret, filozofi marksisti mogu da zaze#u i uzdr%te pred zadatkom neočekivanim od dugog pri-eljkivanja koji im je istorija naznačila i poverila. Ako zaista, kao što to toliko znakova potvrdjuje, zaostajanje marksističke filozofije mo-e danas da #ude delom nadoknadjeno, neće samo prošlost #iti rasvetljena, već mo-da takodje i #udućnost izmenjena. @ toj izmenjenoj #udućnosti #iće odato zaslu-eno priznanje svima onima koji su morali -iveti u protivrečnosti političke urgentnosti i filozofskog zaostajanja. 'iće odato priznanje jednom od najveći%, $enjinu. 7riznanje, to znači, njegovo će delo #iti dovršeno. 4ovršeno, tj. upotpunjeno i ispravljeno. Raista dugujemo, nije li tako, tu uslugu i počast čoveku koji je imao sreću da se rodi na vreme za politiku, ali nevolju da se rodi prerano za filozofiju. ;ajzad, ko #ira datum rodjenja ?ada mo-emo, upućeni 0istorijom marksističke teorije u razloge zaostajanja marksističke filozofije u odnosu na nauku istorije, pristupiti $enjinu i njegovom delu. ;o tada se naš filozofski 0san rasplinjuje stvari nemaju njegovu jednostavnost. Antiipiram ovde moj zaključak. ;e, $enjin ne #eše prerano rodjen za filozofiju. ;ikada se ne radjamo prerano za filozofiju. Ako je filozofija u zaostajanju, ako je to da je u zaostajanju čini filozofijom, kako se onda uopšte mo-e #iti u zaostajanju u odnosu na zaostajanje koje nema istorije Ako po svaku enu tre#a još govoriti o zaostajanju, onda smo mi u zaostajanju za $enjinom. ;aše zaostajanje je samo drugo ime za jedno nerazumevanje. Jer, mi smo u filozofskoj za#ludi o odnosima izmedju $enjina i filozofije. 3dnosi $enjina i filozofije se izra-avaju #aš u okviru filozofije, unutar 0igre koja filozofiju konstituiše kao filozofiju, ali ti odnosi nisu filozofski, jer i ta 0igra nije filozofska. @zimajući za predmet analize veliko 0filozofsko $enjinovo delo, Materijalizam i empiriokriticizam, pokušao #i% da izlo-im o#razlo-enje za te zaključke u formi koja će, z#ijena i sistematična, nu-no #iti vrlo s%ematična. Izlaganje ću podeliti u tri momenta 1. $enjinove velike filozofske teze=
G. $enjin i filozofska praksa= N. $enjin i partijnost u filozofiji. 7ovodom svakog od ovi% momenata trudiću se da poka-em ono novo što $enjin pridonosi marksističkoj teoriji. 12 3 Lenjinove velike filozofske teze 7od tezama razumem, kao i ostali, $enjinovo zauzimanje filozofski% stavova u filozofskim iskazima. Ra trenutak ostavljam po strani prigovor koji je univerzitetskoj filozofiji slu-io kao paravan ili izgovor za nečitanje Materijalizma i empiriokriticizma kategorijalnu terminologiju, istorijske izvore, štaviše neznanja $enjinova. injenia je, koja #i već sama za se#e zaslu-ivala čitavu studiju, da se $enjin u mnogo kom pogledu i od samog začudjujućeg 0otvaranja Materijalizma i empiriokriticizma, koje nas gru#o upućuje na 'erkele9a i 4iderota, smešta u teorijski prostor empirizma >2III veka, dakle u filozofsku pro#lematiku 0ofiijelno prekritičku, ako se smatra da filozofija postaje 0ofiijelno kritička sa &antom. &ada je za#ele-eno postojanje tog referenijalnog okvira, kada je poznata njegova strukturalna logika, onda se $enjinove teorijske formulaije o#jašnjavaju kao odgovarajuće posledie te logike, u#rajajući tu i neverovatne torzije kojima $enjin izla-e kategorijalnu terminologiju empirizma da #i je o#rnuo protiv empirizma. Jer, ako on misli u okviru pro#lematike o#jektivnog empirizma ($enjin čak ka-e 0o#jektivnog senzualizma) i ako činjenia da misli u toj pro#lematii pogadja često ne samo formulaije već i izvesne pokrete $enjinove misli, niko ne mo-e poriati da $enjin misli, tj. da misli sistematski i strogo. ;ama je stalo do te misli ukoliko ona tvrdi teze. 5vo i%, izra-eni% u nji%ovom suštinskom o#liku. 8azlikovaću tri teze Teza 4 : !ilozofija nije nauka. !ilozofija je različita od nauke. !ilozofske kategorije su različite od naučni% konepata. "a teza je od kapitalne va-nosti. ;avodim tačku u kojoj se odlučuje njena sud#ina kategoriju materije, osetljivu tačku, ako takvi% uopšte ima, za jednu materijalističku filozofiju i za sve filozofske duše koje -ele njen spas, tj. njen kraj. 4akle, $enjin izričito ka-e da je razlikovanje filozofske kategorije materije od naučnog konepta materije vitalno za marksističku filozofiju. 0 Materija je filozofska kategorija.(P) 0 5edino 6 svojstvoS materije za čije je priznavanje vezan filozofski materijalizam jeste svojstvo da #ude o#jektivna realnost .(*) 4alje sledi da filozofska kategorija materije, koja je istodo#no teza egzistencije i teza o#jektivnosti, ne mo-e nikada da #ude po#rkana sa sadr-ajima naučni% koncepata materije. ;aučni konepti materije definišu saznanje o o#jektu nauka relativno prema istorijskom stanju ti% nauka. ?adr-aj naučnog konepta nauke se menja
sa razvojem, tj. produ#ljivanjem naučnog saznanja. ?misao filozofske kategorije materije se ne manja, pošto se ne odnosi ni na kakav o#jekt nauke, već tvrdio#jektivnost svakog naučnog saznanja o#jekta. &ategorija materije ne mo-e da se menja. 3na je 0apsolutna. &onsekvene koje $enjin iz tog razlikovanja izvlači su kapitalne va-nosti. 7rvo, za ono što se tada nazivalo 0krizom fizike $enjin utvrdjuje istinu fizika nipošto nije u krizi, već je u razvoju. 6aterija nije 0iščeznula. ?amo se naučni konept materije izmenio po sadraju, i tako će se neprestano i u #udućnosti menjati, jer je proes saznavanja #eskonačan u samom svom o#jektu. 7seudokriza fizikalni% nauka nije ništa drugo do filozofska kriza ili pometnja u kojoj ideolozi, čak ako su takodje i naučnii, otvoreno napadaju materijalizam. &ada oni proklamuju da je materija iščezla, onda tu tre#a čuti šaputavi govor nji%ove -elje neka materijalizam iščezne7 $enjin otkriva i razo#ličuje sve te efemerne naučnike
oću samo da naznačim sledeće razlikovanje filozofije i nauke : filozofski% kategorija i naučni% konepata : predstavlja u osnovi zauzimanje radikalnog filozofskog stava protiv svi$ o#lika empirizma i pozitivizma = protiv empirizma i pozitivizma izvesni% materijalista, protiv naturalizma, protiv psi%ologizma, protiv istoriizma (o ovoj sasvim odredjenoj tački videti polemičku elinu protiv 'ogdanovljevog istoriizma). "re#a priznati da od strane jednog filozofa, koga se po -elji, na osnovu nekoliko formula, proglašava prekritičkim, prekantovskim, sve to i nije tako loše, čak je pre začudjujuće, jer taj #oljševički vodj iz 1*, koji tada očigledno nije pročitao ni retka iz &anta i egela, već se #eše zadovoljio 'erkele9em i 4iderotom, iz nepoznati% razloga daje dokaze 0kritičkog smisla kao protivnik pozitivista i dokaze nečuvenog strateškog rasudjivanja u religioznom koneptu tada 0%iper
7olitički, $enjin je poznat po svojoj kritii 0spontaneizma koja je upravljena, tre#a to za#ele-iti, ne na spontanost, izvore, inveniju, genij narodni% masa, već na jednu političku ideologiju koja pod plaštom ver#alne egzaltaije spontanosti masa tu spontanost koristi da #i je uvukla u pogrešnu politiku. Ali se o#ično ne vidi da u svojoj konepiji naučne prakse $enjin usvaja tačno isti stav. Ako je $enjin pisao da 0 #ez revolucionarne teorije nema revolucionarnog pokreta, on je isto tako mogao da napiše #ez naučne teorije nema ni naučnog saznanja . ;jegova od#rana neop%odnosti teorije u naučnoj praksi tačno odgovara njegovoj od#rani neop%odnosti teorije u političkoj praksi. ;jegov antispontaneizam do#ija dakle teorijski o#lik antiempirizma, antipozitivizma i antipragmatizma. Ali na isti način kao što njegov politički antispontaneizam pretpostavlja najdu#lje poštovanje prakse u proesu saznanja, ni jednog trenutka u svojoj konepiji nauke, kao i u svojoj konepiji politike, $enjin ne pada u teoricizam. 3va prva tačka dozvoljava razumevanje druge. 6aterijalistička filozofija je u $enjinovim očima du#oko povezana sa naučnom praksom. "re#a, čini mi se, ovu tezu razumeti u dva smisla. 7re svega, u prvom potpuno klasičnom smislu, koji ilustruje ono što smo mogli empirijski da posmatramo u istoriji odnosa koji vezuju svaku filozofiju uz nauke. Ra $enjina, ono što se dogadja u naukama interesuje u prvom redu filozofiju. 2elike naučne revoluije izazivaju va-ne promene u filozofiji. "o je poznata 5ngelsova teza materijalizam menja o#lik sa svakim velikim naučnim otkrićem= : teza koju $enjin #rani pokazujući drugačije i #olje no 5ngels, koji je fasiniran filozofskim poslediama otkrća u prirodnim naukama (ćelija, evoluija, Darnetov prinip, itd.), da se odlučujuće otkriće, koje izaziva o#avezne promene u materijalističkoj filozofiji, ne dogadja toliko u prirodnim naukama koliko u nauci istorije, istorijskom materijalizmu. @ drugom smislu, $enjin se poziva na jedan značajan argument. 3n ovde više ne govori o filozofiji uopšte, već o materijalističkoj filozofiji. 3na je na njoj svojstven način oso#ito zainteresovana za ono što se dogadja u naučnoj praksi, jer ona u svojoj aterijalističkoj tezi predstavlja 0 spontana uverenja naučnika koja se tiču egzistenije nji%ove nauke, i o#jektivnosti nji%ovog saznanja. $enjin u Materijalizmu i empiriokriticizmu neprestano ponavlja da su većina speijalista u prirodnim naukama 0spontano materijalisti, pa #ilo to #ar po jednoj od tendencija nji%ove spontane filozofije. I pored #or#e protiv ideologija spontaneizma naučne prakse (empirizam, pragmatizam), $enjin priznaje u iskustvu naučne prakse spontanu materijalističku tendeniju od najveće va-nosti za marksističku filozofiju. 3n, dakle, uspostavlja odnos izmedju materijalistički% teza potre#ni% da #i se mislila speifičnost naučnog saznanja i spontani% materijalistički% tendenija praktičara nauka= odnos koji istovremeno izra-ava praktično i teorijski jednu te istu materijalističku tezu o egzisteniji i o#jektivnosti.
Ja antiipiram, govoreći da $enjinovo insistiranje na privilegovanoj vezi izmedju nauka i materijalističke fillozofije svedoči da je ovde reč o odlučujućoj čvornoj tači, koju ćemo, ako -elite, nazvati vorna tačka #r. 1. ;o upravo kroz napomenu o spontanoj filozofiji naučnika, postaje vidljivo nešto od velike va-nosti, nešto što nas dovodi pred jednu drugu odlučujuću čvornu tačku sasvim drugačije prirode. Teza 444 . I ovde $enjin preuzima jednu klasičnu tezu koju je 5ngels izlo-io o $udvigu !euer#a%u, ali joj on daje domet koji ona ranije nije imala. "a teza se odnosi na istoriju filozofije zamišljenu kao istoriju vekovne #or#e izmedju dve tendenije idealizma i materijalizma. 3dma% tre#a reći da se ova teza, u svojoj #rutalnosti, direktno suko#ljava sa u#edjenjima ogromne većine profesionalni% filozofa. 3ni će se rado slo-iti, ako #udu pri%vatili da čitaju $enjina, a još kako će ga jednog dana čitati, da njegove filozofske teze nisu tako sumarne kao reputaija koju imaju. Ali se svakako #ojim da će se oni nepopustljivo opirati toj poslednjoj tezi koja preti da i% povredi u nji%ovim najdu#ljim uverenjima. 3na im nesumnjivo izgleda suviše neotesana i do#ra jedino za javne, tj. ideološke i političke, rasprave. 8eći kako se čitava istorija filozofije u krajnjoj liniji svodi na #or#u izmedju materijalizma i idealizma, izgleda da to znači o#eseniti čitavo #ogatstvo istorije filozofije. Rapravo, ta teza ponovo tvrdi da u suštini filozofija zaista nema istorije . &akva je to istorija koja nije ništa drugo do ponavljanje suko#a dve osnovne tendenije 3#lii i argumenti mogu da variraju, no ako je sva istorija filozofije istorija ti% o#lika, onda je dovoljno da se oni svedu na nepromenljive tendenije koje predstavljaju, pa da transformaija ti% o#lika postane jedna vrsta zaludne igre. @ krajnjoj liniji filozofija nema istorije, filozofija je to čudno teorijsko mesto na kome se doslove ništa ne dogadja, ništa sem tog ponavljanja ničega. 8eći da se u filozofiji ništa ne dogadja, to je isto što i reći da filozofija nikud ne vodi pošto nikud ne ide putevi koje ona otvara su zaista, kako je to rekao 4ietzgen pre eideggera, 0 stranputice (olzMege), putevi koji nikud ne vode. "o je, uostalom, upravo ono što praktično sugeriše $enjin, koji već od prvi% strania Materijalizma i empiriokriticizmao#jašnjava da 6a% samo ponavlja 'erkele9a, čemu on u svoje ime suprotstavlja svoje sopstveno ponavljanje 4iderota. Oto je još va-nije, uvidja se da 'erkele9 i 4iderot ponavljaju jedan drugog, pošto se sla-u o paru (materijaUdu%), zadovoljavajući se time da drugačije rasporede termine tog para. ;išta nji%ove filozofije je samo ;išta tog o#rtanja termina jednog nepromenljivog kategorijalnog para (mterijaUdu%), koji predstavlja u filozofskoj teoriji igru dve antagonističke tendenije koje se jedna drugoj suprotstavljaju preko tog kategorijalnog para. Istorija filozofije nije dakle ništa drugo do ;išta tog ponavljanog o#rtanja. "a teza će još k tome pridodati svoj smisao čuvenom 6arEovom o#rtanju egela, onog egela o kome sam 5ngels ka-e da je #io samo jedno pret%odno o#rtanje. "re#a priznati da je u
ovoj tači $enjinovo insistiranje #ez o#zira i grania. @ najmanju ruku u Materijalizmu i empiriokriticizmu (jer o ovoj tači ton se menja u 'ilozofskim sveskama), on od#auje sve nijanse, sve distinkije, finese, sve teorijske suptilnosti pomoću koji% filozofija pokušava da misli svoj 0predmet= to su samo sofizmi, epidlačenja, profesorska nadmudrivanja, nagod#e, kompromisi čiji je jedini ilj da prikriju stvarni ulog u igri u koju je uvučena svaka filozofija #or#u osnovni% tendenija izmedju materijalizma i idealizma. ;išta više no u politii, nema ovde trećeg puta, polumera, polutanski% stavova. @ osnovi postoje samo idealisti i materijalisti. ?vi oni koji se otvoreno ne deklarišu su 0postidjeni materijalisti i idealisti (&ant, ume). Ali tada tre#a ići još dalje i reći da, ako čitava istorija filozofije nije ništa drugo do uvek ponovno pretresanje argumenata u kome se isrpljuje jedna jedina #or#a, onda je filozofija samo #or#a tendenija, taj 0&amfplatz o kome govoraše &ant, no koji nas dakle #aa u čistu i prostu su#jektivnost ideološki% #or#i. "o znači reći da filozofija istinski govore.i nema predmet , u smislu u kome jedna nauka ima svoj predmet. $enjin ide dotle, što dovoljno svedoči da $enjin misli. 3n izjavljuje da se poslednji prinipi materijalizma ne mogu dokazati, isto kao što se ne mogu dokazati (ni o#oriti, a to je iritiralo 4iderota) prinipi idealizma. ;e mogu se dokazati jer ne mogu #iti predmet nekog saznanja, s%vaćenog kao saznanja koje se mo-e uporediti sa saznanjem neke nauke koja dokazuje svojstva svoji% predmeta. !ilozofija dakle nema predmet. Ali sve se dr-i. Ako se u filozofiji ništa ne dogadja to je upravo z#og toga što ona nema predmet. Ako se doista nešto dogadja u naukama to je z#og toga što one imaju predmet o kome mogu da produ-e saznanje, a to im o#ez#edjuje da one imaju istoriju . &ako filozofija nema predmet, u njoj se ništa ne mo-e dogadjati. ;išta njene istorije samo ponavlja ;išta njenog predmeta. 3vde se pri#li-avamo vornoj tački #r. G koja se tiče ti% čuveni% tendencija. !ilozofija samo prikuplja i pre-iva argumente koji predstavljaju, u o#liku kategorija, nji%ov osnovni suko#. ;ji%ov suko#, koji se ne mo-e imenovati u okvirufilozofije, je ono što podr-ava večito nerešeno o#rtanje, čiji je filozofija #r#ljivi teatar, o#rtanje osnovnog kategorijalnog para materijaUdu%. &ako se dakle jedna tendenija manifestuje @ %ijerar%ijskom poretku koji ona uspostavlja medju terminima para, u poretku dominaije jednog od termina. ujmo $enjina 07raveći se kao da se #ori samo protiv 'eljtova i kukavički zao#ilazeći 5ngelsa, 'ogdanov se revoltira z#og ti% odreda#a, koje, eto, ispadaju prosta ponavljanjaK one formuleK ( Engelsove, za#oravlja da doda naš marksistK) koja veli da je za jedan filozofski prava materija primarno, a du% sekundarno, a za drugi prava : o#rnuto. ?vi ruski ma%isti oduševljeno ponavljaju 'ogdanovljevo po#ijanjeKH 6edjutim, i najmanje razmišljanje moglo #i pokazati tim ljudima kako je nemogu.e- po samoj suštini stvari nemogu.e- dati za o#a ta gnoseološka pojma drugu odred#u sem ukazivanja na to 3 koji se od nji$ uzima kao primaran . Ota znači dati odred#uK "o znači, pre svega, podvesti dati pojam pod drugi, širi... ?ad se postavlja pitanje da li ima širi% pojmova kojima #i mogla operisati teorija saznanja nego
što su pojmovi #iće i mišljenje, materija i osećaj, fizičko i psi%ičko ;ema. "o su krajnje široki, najširi pojmovi, od koji% (ako se nemaju u vidu uvek moguće izmenenomenklature ) gnoseologija u suštini do sada nije otišla dalje. ?amo šarlatanstvo ili krajnja ograničenost uma mo-e za$tevati takvu odred#uK ti$ dvaju nizovaK krajnje široki$ pojmova koja se ne #i sastojala u prostom ponavljanjuK8 jedno ili drugo uzima se kao primarno.(1) 3#rtanje koje je formalno ;išta koje se dogadja u filozofiji, u onome što ekspliite ka-e, nije ništavno ili, #olje rekavši, ono je efekat ništenja, ništenja jedne pret%odne %ijerar%ije zamenjene o#rnutom %ijerar%ijom. 3no što se u filozofiji odigrava, preko poslednji% kategorija koje regulišu sve filozofske sisteme, to je dakle smer te %ijerar%ije, smer tog stavljanja jedne kategorije u dominirajuću poziiju, to nešto u filozofiji što neodoljivo podseća na uzimanje vlasti ili na stavljanje na snagu. !ilozofski govoreći, stavljanje na snagu je #ez predmeta. ?tavljanje na snagu, je li i to jedna čisto teorijska kategorija @zimanje vlasti (ili stavljanje na snagu) je političko, ono nema predmet, već ima ulog, i to upravo vlast, i o#jektiv, efekte vlasti. 3vde tre#a za trenutak zastati da #i se videlo šta $enjin donosi novog u odnosu na 5ngelsa. ;jegov doprinos je ogroman, ako se do#ro odmere posledie onog što se prečesto uzimalo samo kao nijansa. @ osnovi, 5ngels, koji ima zapanjujuće rte genija kada se #avi 6arEom, nema misao koja se mo-e porediti sa $enjinovom. ;jemu se često dešava da stavlja teze jednu do druge : umesto da i% misli u jedinstvu nji%ovog odnosa. Još gore on se nikada istinski nije oslo#odio izvesne pozitivističke teme iz (emačke ideologije. 7o njemu filozofija, čije sistematsko izučavanje, medjutim, preporučuje, tre#a da nestane : jer ona je samo zanatska la#oratorija gde su u prošlosti #ile iskivane filozofske kategorije neop%odne naui. "a vremena su prošla. !ilozofija je o#avila svoj posao. 3tkad su nauke u stanju da predstavljaju ujedinjuju.i organski sistem svoji$ odnosa, više nema potre#e za nekom ;aturp%ilosop%ie
Ista teškoća se mo-e i drugačije izraziti. Ra dijalektiku, tj. predmet filozofije, ka-e se da je logika. 6o-e li filozofija zaista imati predmet $ogike za predmet Izgleda da je $ogika odnedavno na putu da se sve više i više oslo#adja filozofije ona je nauka. 8azume se, 5ngels #rani istovremeno i tezu o dve tendenije, ali materijalizam i dijalektika s jedne strane, i s druge strane #or#a tendenija i filozofski progres odredjen isključivo naučnim progresom, : eto onog što je još kako teško zajedno misliti, tj. misliti. 5ngels to pokušava ali, čak ga ne %vatamo za reč (što je najmanja stvar, s o#zirom da se radi o jednom ne
$enjin, dakle, odredjuje suštinu filozofske prakse kao intervenciju u teorijskom domenu. "a intervenija uzima dva o#lika teorijski, preko formulaije odredjeni% kategorija= praktični, preko funkije ti% kategorija. "a funkija se sastoji u 0povlačenju granie razlikovanja unutar teorijskog domena, izmedju ideja priznati% za istinite i ideja priznati% za neistinite, izmedju naučnog i ideološkog. 7osledie tog razgraničenja su dvostruke. 7ozitivne po tome što koriste izvesnoj praksi : naučnoj praksi, negativne po tome što tu praksu štite od opasnosti izvesni% ideološki% pojmova u ovom slučaju od idealistički% i dogmatski%. 'ar takve su posledie $enjinove filozofske intervenije. 2idimo da se u tom povlačenju granie razlikovanja suprotstavljaju dve osnovne tendenije o kojima je već #ilo reči. 6aterijalistička filozofija uspostavlja to razlikovanje radi zaštite naučne prakse od napada idealističke filozofije, naučno od napada ideološkog. 6o-emo da generalizujemo tu definiiju govoreći svaka filozofija se sastoji u povlačenju osnovne granie razlikovanja kojom ona potiskuje ideološke pojmove filozofijL koje predstavljaju tendeniju suprotstavljenu njenoj= ulog tog razgraničenja, dakle, filozofske prakse, je naučna praksa, naučnost. 3vde ponovo nalazimo našu vornu tačku #r. 1 privilegovani odnos filozofije prema naukama. "akodje ponovo susrećemo paradoksalnu igru o#rtanja termina u kojoj se istorija filozofije poništava u ;išta koje ona proizvodi. "o ;išta nije ništavno, jer kao ulog ima sud#inu naučne prakse, naučnog, i njegove drugosti, ideološkog. Ili je naučna praksa iskorišćavana ili se pak koristi filozofskom intervenijom. ?ada postaje razumljivo da filozofija ima istoriju a da se ipak u njoj ništa ne dogadja. Jer intervenija svake filozofije, koja pomera ili modifikuje postojeće filozofske kategorije, i koja dakle proizvodi te promene u govoru filozofije u kome istorija filozofije pokazuje svoje postojanje, dakle ta intervenija je prosto naprosto ;išta filozofije, ;išta čije smo istrajavanje konstatovali, pošto z#ilja grania razlikovanja nije ništa, nije čak ni grania, čak ni o#ris, već jednostavna činjenia razlikovanja, dakle praznina jednog razmaka. "aj razmak ostavlja svoj trag u distinkijama filozofskog govora, u njegovim modifikovanim kategorijama i rasporedu, no sve te modifikaije same po se#i nisu ništa pošto deluju samo izvan svoje sopstvene prisutnosti, u razmaku ili ne
kod idealista : a i kod onog koji rezimira čitavu istoriju filozofije, kod egela. R#og toga $enjin sa divljenjem čita egela : no čitanje egela zavisi isto tako od $enjinove filozofske prakse. 6aterijalistički čitati egela, to znači povući u njemu granie razlikovanja. Ja se #ez sumnje nisam sasvim dr-ao $enjinovog slova, no ne mislim da mu nisam #io veran. @ svakom slučaju ja jednostavno ka-em $enjin nam nudi od čega da počnemo u promišljanju speifične forme filozofske prakse u njenoj suštini, od čega da počnemo u retrospektivnom osmišljavanju velikog #roja formula po%ranjeni% u velikim klasičnim filozofskim tekstovima. Jer već 7laton, na svoj način, #ejaše govorio o #or#i 7rijatelja 3#lika i 7rijatelja Remlje, i #eše izjavio kako pravi filozof mora znati da razdeljuje, raščlanjuje, i povlači granie razlikovanja. Ipak ostaje jedno temeljno pitanje šta sada #iva sa dve velike tendenije koje se suko#ljavaju u istoriji filozofije $enjinov odgovor na to pitanje je sirov, ali je ipak odgovor. :2 3 Partijnost u filozofiji "aj odgovor je sadr-an u slavnoj i, tre#a to naglasiti, za mnoge skandaloznoj tezi o partijnosti u filozofiji. "a reč zvuči kao neka direktno politička lozinka u kojoj partija tre#a da znači političku partiju, komunističku partiju. ;o, ipak, dovoljno je malo poiz#li-e čitati $enjina, i to ne samo Materijalizam i empiriokriticizam, već isto tako i pre svega njegove teorijske analize istorije i ekonomije, da #i se videlo da se radi o jednom koneptu, a ne o o#ičnoj lozini. $enjin jednostavno konstatuje da se svaka filozofija partijno opredeljuje, u zavisnosti od svoje osnovne tendenije i preko filozofski% učenja kojima je predstavljena, a protiv suparničke osnovne tendenije. Ali on u isto vreme konstatuje da ogromna većina filozofijL dr-i do toga da javno izjavi i doka-e kako se ne opredeljuju partijno pošto i nije nji$ovo da se opredeljuju partijno . "ako za &anta 0&fplatz (1/) o kome govori je do#ar za druge filozofije, pre< kritičke, no ne za kritičku filozofiju. ;jegova sopstvena filozofija se dr-i po strani od 0&fplatz
tendenije se u krajnjoj liniji odnose na klasni polo-aj a otud i klasne suko#e. &a-em odnose se, jer ni $enjin ne ka-e više od toga, i štaviše $enjin nikada ne ka-e da se filozofija svodi na čistu i prostu klasnu #or#u, pa #ilo to i na ono što se u marksističkoj zove ideološka klasna #or#a. &ako ne #ismo rekli više no što $enjin ka-e, mo-emo reći da u njegovim očima filozofija predstavlja #or#u klasa, tj. politiku. "o da ona predstavlja #or#u klasa pretpostavlja jednu instanu za koju je politika tako predstavljena ta instana su nauke. vorna tačka #r. 1 odnos filozofije prema naukama. vorna tačka #r. G odnos filozofije prema politii. ?ve se odigrava u tom dvostrukom odnosu. ?ada mo-emo da nastavimo sa sledećom propoziijom filozofija #i mogla #iti politika nastavljena na izvestan način, u izvesnom domenu, i povodim izvesne stvarnosti. !ilozofija #i predstavljala politiku u domenu teorije, ali još tačnije za nauke, : i vie versa, filozofija #i predstavljala naučnost u politii, za klase uvučene u klasnu #or#u. &ako je to predstavljanje uredjeno, kojim me%anizmima je ono osigurano, kojim me%anizmima ono mo-e #iti iskrivljeno i učinjeno varljivim, i jeste po opštem pravilu iskrivljeno, $enjin nam to ne ka-e. ;jegovo du#oko uverenje je očigledno da u krajnjoj liniji ni jedna filozofija ne mo-e da iz#egne toj sud#ini, da se iz#avi determinizma te dvostruke predstave, ukratko da filozofija negde postoji, kao treća instana, izmedju te dve glavne instane koje nju samu konstituišu kao instanu, izmedju klasne #or#e i nauke. Jednom rečju iako se kod 5ngelsa nalazi vorna tačka #r. 1, instana ;auke, kod njega, uprkos napomeni o #or#i tendenija u filozofiji, nema vorne tačke #r. G, instane 7olitike. "o znači da $enjin nije samo o#ični komentator 5ngelsa, i da on unosi nešto novo i odlučujuće u ono što se zove domenom marksističke filozofije ono što je manjkalo 5ngelsu. 4ovoljno je još par reči pa da završimo. ?aznanje tog dvostrukog predstavljanja filozofije je samo, ali istinski, muav početak, no ipak početak, jedne teorije filozofije . 4a je ta teorija tek u zametku, da je ona jedva naznačena u onome što mi dr-imo za o#ičnu polemiku, niko to neće osporavati. "e $enjinove naznake, ako %oćemo da i% zadr-imo, u najmanju ruku donose kao nov rezultat pomeranje tog pitanja u pro#lem i izla-enje onog što se naziva marksistička filozofija iz pre-ivanja jedne filozofske prakse koja je oduvek, i na apsolutno preovladjujući način, praksa poricanja svoje sopstvene prakse. 4akle u tom smislu $enjin odgovara, : i on je prvi koji to čini, jer niko, čak ni 5ngels, nije to učinio pre njega, : proroštvu >I teze o !euer#a%u. 3n je odgovorio i samim 0stilom svoje filozofske prakse. 4ivljom praksom, u smislu u kome !reud govori o divljoj analizi koja ne pru-a teorijska opravdanja svoji% operaija, z#og koje di-e dreku filozofija 0tumačenja sveta, koju mo-emo nazvati filozofijom poricanja. 4ivlja praksa koliko god %oćete, no ko nije počeo time što je #io divlji
injenia je da je ta praksa jedna nova filozofska praksa nova po tome što ona više nije to pre-ivanje koje je samo praksa porianja, u kome filozofija, : koja neprestano 0politički interveniše u raspravama u kojima se odlučuje stvarna sud#ina nauka, izmedju naučnog koje one uspostavljaju i ideološkog koje ga ugro-ava, i koja neprestano 0naučno interveniše u #or#ama u kojima se odlučuje sud#ina klasa, izmedju naučnog koje i% slu-i i ideološkog koje ga ugro-ava, : ipak u filozofskoj 0teoriji sa -estinom poriče da interveniše u tim suko#ima= nova po tome što je to praksa koja od#ija porianje i koja, znajući šta čini, dela primereno onome što ona jeste . Ako je to tako, onda se mo-e pretpostaviti da #ez sumnje nije slučajno da je taj dogadjaj #ez presedana izazvan 6arksovimnaučnim otkrićem, i promišljen od strane jednog političkog proleterskog vodje. Jer na konu, ako je radjanje filozofije #ilo izazvano prvom naukom u ljudskoj istoriji, #eše to u +rčkoj, u jednom klasnom društvu, a znajući dokle klasna eksploataija mo-e da raširi svoje posledie, nećemo moći da se čudimo ako te posledie uzmu o#lik, klasičan u klasnim društvima u kojima vladajuće klase poriču da su vladajuće, jednog filozofskog porianja vladanja politike nad filozofijom. ;ećemo se dakle, začuditi da jedino naučno saznanje me%anizama klasne dominaije i svi% nji%ovi% posledia, saznanje koje je 6arks ostvario a $enjin primenio, mo-e da izazove to izuzetno pomeranje u filozofiji koje uzdrmava fantazme porianja u kome filozofija se#i samoj priča, da #i ljudi u to poverovali i da #i joj verovali, kako je ona to#o-e iznad politike, kao što je i iznad klasa. Iz toga sledi da samo sa $enjinom najzad mo-e da do#ije stvarnost i smisao proročka rečenia >I teze o !euer#a%u. 04osad su filozofi samo o#jašnjavali svet radi se o tome, da ga se izmeni. 3#ećava li ta rečenia jednu novu filozofiju ;e mislim da je tako. !ilozofija neće #iti ukinuta filozofija će ostati filozofija. Ali znajući šta je njena praksa, i znajući šta je ona, ili počinjući da to saznaje, ona time malo po malo mo-e da #ude izmenjena. 6i ćemo dakle, manje no ikad reći da je marksizam jedna nova filozofija filozofija prakse. @ sru marksističke teorije je jedna nauka nauka sasvim oso#ita, ali ipak nauka. 3no novo što marksizam unosi u filozofiju, to je jedna nova praksa filozofije. Marksizam nije jedna ;nova< filozofija prakse , ve. jedna ;nova< praksa filozofije. "a nova praksa filozofije mo-e da izmeni filozofiju. I štaviše, da u granii svoji% moći pomogne u izmeni sveta. ?amo da pomogne, jer nisu teoretičari, naučnii ili filozofi, nisu čak ni 0ljudi ti koji čine istoriju, : već su to 0mase, tj. klase zdru-ene u jednoj te istoj klasnoj #or#i. Dodatna #eleška 4a ne #i #ilo nesporazuma o smislu te osude profesora filozofije i filozofije koju oni naučavaju, tre#a voditi računa o datumu teksta i o nekoliko izraza. $enjin, preuzimajući od 4ietzgena, osudjuje profesore filozofije u nji$ovoj ve.ini, a ne sve profesore filozofije #ez izuzeća. 3n čak preporučuje izučavanje nji%ove filozofije, da #i se mogla definisati i slediti jedna drugačija praksa filozofije. 3tud trostruka konstataija u kojoj, u
njenoj osnovi, datum i okolnosti ne menjaju ništa #itno 1. : 7rofesori filozofije su profesori, tj. intelektuali na slu-#i u jednom datom školskom sistemu, potčinjeni tom sistemu, vršeći u velikoj većini društvenu ulogu utuvljivanja 0vrednosti vladajuće klase. "o što mo-e u školskim i drugim ustanovama da postoji izvesna 0igra koja dozvoljava pojedinim profesorima da svoje naučavanje i svoju refleksiju o#rnu protiv ti% eta#lirani% 0vrednosti ne menja osnovni efekat uloge profesora filozofije. 7rofesori su intelektuali, dakle sitni #ur-uji, potčinjeni u svojoj većini ideologiji #ur-oazije i sitne #ur-oazije. G. : "o je ono z#og čega je vladajuća filozofija, čiji su u velikoj većini, do same svoje 0kritičke slo#ode, profesori filozofije predstavnii ili nosioi, potčinjena toj vladajućoj ideologiji, onoj koju je 6arks od (emačke ideologije definisao kao ideologiju vladajuće klase. "om ideologijom dominira idealizam. N. : "a situaija, kako sitno<#ur-oaski% intelektualaa profesora filozofije, tako i filozofije koju naučavaju i reprodukuju dajući joj lični pečat, ne isključuje da izvesni intelektuali mogu da iz#egnu stegama koje vladaju većinom intelektualaa, iako su oni filozofi, da pristanu uz jednu materijalističku filozofiju i revoluionarnu teoriju. &omunistički manifest je već podsećao na tu mogućnost. $enjin to preuzima i dodaje da je učešće ti% intelektualaa neop%odno za radnički pokret. ?edmog fe#ruara 1*. $enjin je pisao +orkom 03pada uloga intelektualaa u našoj partiji odasvud javljaju da oni napuštaju partiju. ;eka i% djavo nosi, tu ništariju. 7artija se oslo#adja sitno< #ur-oaski% ostataka. 8adnii još više uzimaju stvar u ruke. 7ojačava se uloga radnički% aktivista. ?ve to je divno. 7ošto je +orki, čije je učešće $enjin tra-io, protestovao, $enjin odgovori 1N. fe#ruara 1* 06islim da su izvesna pitanja koja vi pokrećete povodom naši% razmimoila-enja samo nesporazumi. Jer naravno, ja nisam mislio da proteram intelektualeK, kao što to čine glupi sindikalisti, ili da poričem da su neop%odni radničkom pokretu. 3 svim tim pitanjima ne mo-e #iti razmimoila-enja izmedju nas. Ra uzvrat, u istom pismu, #ilo je itekako razmimoila-enja o filozofiji 0što se tiče materijalizma kao pogleda na svet, mislim da se u osnovu ne sla-em sa vama...= u to ne sumnjamo, pošto se +orki zalagao za stvar empiriokritiizma i neokantizma. 7reveo sa franuskog 6laden &ozomara ( 4deje, god. IU1P, #r. NUC, str. 1*N
(1) "ekst koji prevodimo pojavio se kao saopštenje pred !ranuskim filozofskim društvom (od GC. G. 1B*), a zatim je 1B. u izdanju !. 6asperoa izašao pod istim naslovom ( L=nine et la P$ilosop$ie ). (G) "oj listi od tada, na -alost, tre#a dodati ime Jeana 9ppolitea. (7rim. autora) (N) Ditirano po izdanju 0&ulture od 1C*. godine Materijalizam i empiriokriticizam , strana N/P (7rim. prevodioa) (C) 2idi 4odatak na kraju teksta. (7rim. autora) (/) @ franuskom strukturalizmu jedan od ključni% pojmova, označen terminom (izrazom) coupure =pist=mologique . &od
nas se taj termin najčešće prevodi terminom (izrazom) epistemološki rez . 6edjutim moj prevod je pokušao da iz#egne termin rez, jer mi se čini da on ne sugeriše u dovoljnoj meri izvornu konotaiju ovog strukturalističkog ('ašlarovog) pojma, konotaiju koju #olje izra-avaju termini o#rt, prekid, raskid, : prelom. (7rim. prev.) (B) $enjinovo delo 4mperijalizam kao najviši stadij kapitalizma (7rim. prev.) (P) Materijalizam i empiriokriticizam , izdanje &ulture 1C*, str. 1GP. (*) 4#idem, str. GP. () Materijalizam i empiriokriticizam , izdanje &ulture 1C*, str. 1CP. (1) Materijalizam i empiriokriticizam , izdanje &ulture 1C*, str. 1C/. (7odvukao $ouis Alt%usser) (11) 7odvukao $ouis Alt%usser (1G) 7odvukao $ouis Alt%usser (1N) Materijalizam i empiriokriticizam , izdanje &ulture 1C*, str. 1N/<1C1. (1C) 4#id . (1/) ;emačka reč čije je značenje #ojno polje, raz#ojište : prim. prev.
&liknite ovde da se vratite na indeks sa radovima na srpsko<%rvatskom
