Kyokushinjutsu I Srp

DRAGAN M. FILIPOVI]

KYOKUSHINJUTSU METOD SAMOODBRANE DRUGO IZDANJE

BEOGRAD, 2009. GODINA

Dragan M. Filipovi} KYOKUSHINJUTSU METOD SAMOODBRANE DRUGO IZDANJE

Beograd, 2009. godine

glavni i odgovorni urednik: Marko Blagojević recenzenti: Liu Haichao Ljubomir Vra~arevi}

majstor fotografije: Dragan K. Filipovi}

majstor kaligrafije: Chen Lifan

tehni~ki urednik: Dragan Veselinovi}

lektor: Ljiljana Zoraja

Copyright © 1999. Dragan Filipovi} sva prava zadràva autor

KYOKUSHINJUTSU

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Kada je krajem 1999. godine objavljeno Prvo izdanje KYOKUSHINJUTSU - METOD SAMOODBRANE nisam ni slutio da }e ta knjiga ikada biti ponovo štampana. A eto, desilo se, i to isključivom zaslugom mojih u~enika iz prve generacije majstora KYOKUSHINJUTSU stila, ~ija je obuka uglavnom bila zasnovana na metodološkim uputstvima iz pomenute knjige. U proteklih deset godina, entuzijazam i upornost mojih majstora, me|u kojima su neki zablistali i na svetskoj borila~koj sceni, doprineli su da KYOKUSHINJUTSU preraste u Savez klubova na državnom nivou, da budisti~ki manastir Šaolin, najzna~ajnija borila~ka institucija svih vremena, prihvati ovu veštinu kao “ Srpski šaolinski pravac” i da se moje ime, kao tvorca veštine, na|e u registru “ Evropske ku}e slavnih” . Neskromno bi bilo re}i da na to nisam ponosan. Sada, kada polako ali sigurno svoju borila~ku karijeru privodim kraju, ostaje mi da se nadam da }e “ neki novi klinci” iz slede}e generacije KYOKUSHINJUTSU sledbenika, kojima je Drugo izdanje ove knjige prevashodno namenjeno, u svakom pogledu prevazi}i i svoje instruktore i tvorca veštine.

Šaolin 19. 09. 2009. godine

Mr Dragan M. Filipovi}

5

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

U krugovima jugoslovenskih majstora borila~kih ve{tina starije generacije Filipovi} uìva ugled eminentnog stru~njaka koji se ovom problematikom bavi vi{e od trideset godina. Japansku metodologiju borenja usavr{io je kod velikog majstora Masutatsu Oyame, tvorca kyokushinkai karate stila, a kineske borila~ke ve{tine izu~avao je u budisti~kom manastiru SHAOLIN u Severnoj Kini. Nosilac je visokih majstorskih zvanja: crni pojas - peti dan za ju jutsu, crni pojas - ~etvrti dan za karate, i jedan je od retkih Evropljana sa titulom majstora manastira SHAOLIN. Osim borila~kih ve{tina posvetio se i izu~avanju jezika, kulture i filozofije dalekoisto~nih naroda. Sa aspekta tuma~enja su{tine borila~kih ve{tina Filipovi} zastupa pravac koji ve{tinu prioritetno tretira kroz problem realne upotrebne vrednosti, stavljaju}i sportski i rekreativni aspekt u drugi plan. Radio je isklju~ivo u klubovima zatvorenog tipa sa malim grupama kandidata koji su iz profesionalnih razloga ~esto bili izloèni potrebi prakti~ne primene ve{tine borenja u realnim uslovima. Godinama je pratio rezultate realnih situacija kroz koje su pro{le brojne generacije njegovih u~enika, beleìo i analizirao borbene zahvate koji su doprineli “ pobedi” ili “ porazu” , i u zavisnosti od toga, menjao i dopunjavao sistem rada. Vremenom je uspostavio sopstvenu metodologiju obuke i razradio potpuno novi, originalni koncept samoodbrambene borila~ke ve{tine.

6

Taj novi metod koji nije ni atraktivan ni popularan, ali je neosporno efikasan i ubita~an, u po~etku je bio prioritetno namenjen pripadnicima specijalnih snaga organa bezbednosti. Me|utim, ubrzo je pobudio interesovanje brojnih majstora razli~itih borila~kih ve{tina (karate-a, judo-a, aikido-a, taekwondo-a) koji su u novom metodu otkrili idealnu nadgradnju i samoodbrambenu dopunu svojih osnovnih borila~kih pravaca. S obzirom da je metod baziran na japanskoj borila~koj tradiciji (uz uvo|enje pojedinih specifi~nih elemenata kineskih ve{tina), Filipovi} ga je, u ~ast svog preminulog japanskog majstora Masutatsu Oyame, nazvao KYOKUSHINJUTSU. Prva javna prezentacija metoda KYOKUSHINJUTSU održana je u Beogradu, u jesen 1994. Godine, pred stru~nom komisijom “ Svetskog centra za realni aikido i ju jutsu” . Tom prilikom, Filipovi} je svoj metod predstavio kao program kojim se kandidovao za majstorstvo petog dana budo veštine ju jutsu. S obzirom da sam predvodio komisiju sastavljenu od vrhunskih internacionalnih majstora-instruktora borila~kih veština moram da priznam da nas je Filipovi}ev metod iskreno oduševio. Mada sam od ranije bio upoznat sa segmentima njegovog rada i ja sam tom prilikom, prvi put bio u situaciji da metod KYOKUSHINJUTSU sagledam u celosti. Posebno mi je bilo zadovoljstvo što sam u metodu KYOKUSHINJUTSU prepoznao rezultate svojih istraživanja, s obzirom da je Filipovi}, kod razrade i povezivanja ju jutusu poluga, u popunosti sledio principe REALNOG AIKIDOA. Jednoglasno smo konstatovali da kvalitet Filipovi}evog nastupa prevazilazi nivo majstorstva za koji se kandidovao. Od tada, metod KYOKUSHINJUTSU je uvršten u program aktivnosti “ Svetskog centra za realni aikido i ju jutsu” i klasifikovan je kao jedan od alternativnih programa polaganja za visoka majstorska zvanja. Nekoliko godina kasnije, Filipovi} je demonstrirao svoj metod u SHAOLIN-u pred najuglednijim kineskim majstorima borila~kih ve{tina. Njegov rad pobudio je veliko interesovanje i zbog niza originalnih metodolo{kih re{enja, zadobio podr{ku i komplimente {aolinskih majstora.

7

U prole}e 1998. godine, u organizaciji “ Ruske akademije nauka o Zemlji” - katedra za borila~ke ve{tine, odràn je u So~iju (Rusija) “ Svetski kongres majstora borila~kih ve{tina” . Kao aktivni u~esnik kongresa, Filipovi} je na temu “ Novi pravci i metodologije u borila~kim ve{tinama” prezentirao metod KYOKUSHINJUTSU. Njegov rad je ocenjen najvi{im ocenama i istaknut kao zna~ajan doprinos op{tem unapre|enju borila~kih sistema. Tom prilikom, metod KYOKUSHINJUTSU me|unarodno je priznat i verifikovan kao NOVI STIL samoodbrambene ve{tine JU JUTSU.

BEOGRAD 14. januar 1999. godine

LJUBOMIR VRAÂREVI] ~lan “ RUSKE AKADEMIJE NAUKA O ZEMLJI” internacionalni majstor borila~kih ve{tina

8

PRVO POGLAVLJE

U V O D

JU JUTSU - POJAM I DEFINICIJA

JU JUTSU je samoodbrambena, defanzivna borila~ka ve{tina proistekla iz vi{evekovne japanske ratni~ke BUDO1 tradicije. Pojam JU JUTSU spada u filozofsku kategoriju Taoizma2, s obzirom da su taoisti~ke ideje umnogome uticale na japanske teorije o praksi, tako da je i sam naziv ove ve{tine preuzet iz jednog odlomka filozofske studije “ TAO TE \ING” 3. U prevodu na na{ jezik prvi karakter - JU (\U)4, ozna~ava pojam za meko, nenasilno izbegavanje nesuprotstavljanjem, a drugi karakter - JUTSU (\UCU), ozna~ava borila~ku ve{tinu podignutu na nivo umetnosti. Prema tome, JU JUTSU se moè prevesti kao “ borila~ka ve{tina nenasilnog izbegavanja protivni~kih napada.” Ideja nenasilnog izbegavanja napada nesuprotstavljanjem nazna~ena karakterom JU, najadekvatnije je izraèna u drevnom BUDO principu: “ NE SUPROTSTAVLJATI SNAGU PROTIV SNAGE, NEGO POPUSTITI DA BI SE POBEDILO. POVUCI KADA TE PROTIVNIK GURA I GURNI - KADA TE PROTIVNIK POVUÊ. PROTIVNIK SE IZBACUJE IZ RAVNOTE@E I TIME LOMI NJEGOVA SNAGA. TADA SE BEZ NAPORA PRIMENJUJU UVE@BANE TEHNIKE.” Po {iroj definiciji, JU JUTSU je ve{tina samoodbrane od lai~kog napada5 (hvatom, udarcem, noèm, motkom i dr.), pravovremenom i adekvatnom primenom uve`banih i povezanih zahvata poluga, bacanja i udaraca, gde se tehnika i taktika suprotstavljaju sirovoj snazi i agresivnosti sa ciljem otklanjanja opasnosti od napada, uspostavljanjem kontrole nad protivnikom bez njegovog fizi~kog povre|ivanja.

11

Imaju}i u vidu pretpostavljeni cilj, veliki japanski JU JUTSU majstor Morihei Ueshiba6 nagla{ava: “ POVREDITI PROTIVNIKA ZNAÎ POVREDITI SEBE. UME]E MIRA7 PODRAZUMEVA KONTROLU AGRESIVNOSTI TAKO DA SE NE NANESE POVREDA.” Zbog toga je osnovni i najprepoznatljiviji tehni~ki element JU JUTSU - poluga8, kao najbezopasniji na~in nadvladavanja protivnika. U takti~kom smislu JU JUTSU je isklju~ivo defanzivna borila~ka ve{tina. Primena JU JUTSU tehnike u potpunosti zavisi od ozbiljnosti, momenta, vrste i na~ina protivnikovog napada. Zna~i, kada nema napada - nema ni upotrebe ve{tine, ili kako to obja{njava majstor Ueshiba: “ U UME]U MIRA NIKAD SE NE NAPADA. NAPAD JE DOKAZ DA ÔVEK NEMA KONTROLU. NIKAD NE BE@ITE OD IZAZOVA BILO KOJE VRSTE, ALI NE POKU[AVAJTE DA POTISNETE ILI KONTROLI[ETE PROTIVNIKA NA NEPRIRODAN NAÎN. NEKA NAPADAÎ NASTUPE KAKO GOD @ELE, A TADA SE VI STOPITE SA NJIMA. NIKADA NE JURITE PROTIVNIKA. PREUSMERITE SVAKI NAPAD I POSTAVITE SE STABILNO NASPRAM NJEGA.” U svojoj dugoj istorijskoj genezi, BUDO ve{tina - JU JUTSU je permanentno menjana i dopunjavana u tehni~kom i filozofskom smislu. Tehni~ki je usavr{avana i dopunjavana novim elementima, a filozofski prilago|avana istorijskim i socijalnim uslovima vremena i prostora kojim se {irila. Iz nje je izvedeno na desetine borila~kih pravaca i na stotine stilova, me|utim osnovna na~ela ve{tine, tj. njen samoodbrambeni i defanzivni karakter ostali su nepromenjeni do danas.

13

ISTORIJA SAMOODBRAMBENE BORILA^KE VE[TINE JU JUTSU Kineska civilizacija, kao jedna od najstarijih i najve}ih kultura u istoriji sveta, hiljadama godina je dominirala Dalekim istokom ostavljaju}i neizbrisive tragove u kulturama ostalih dalekoisto~nih naroda. Daleki istok je od Kine dobio gotovo sve: filozofiju, umetnost, pismo, zanate, ve{tine... Tokom vekova, ti uticaji su se u izvesnoj meri zadràli u izvornom obliku, ali su vremenom neminovno poprimili obele`ja lokalnih kultura drugih dalekoisto~nih civilizacija, transformi{u}i se u kvalitativno nove i nezavisne kulturolo{ke oblike. To se svakako odnosi i na borila~ke ve{tine. Nastale su i usavr{avale se u Kini, {irile i prenosile po dalekoisto~nim zemljama kao tekovine kineske borila~ke tradicije, da bi tokom vremena poprimile osobenosti i uticaje lokalnih borila~kih sistema, pretvaraju}i se tako u nove borila~ke ve{tine. Me|utim, bez obzira na transformacije, inovacije i lokalne uticaje, tragovi kineske borila~ke tradicije ostaju prepoznatljivi u svim postoje}im borila~kim ve{tinama Dalekog istoka. To su: a) Neraskidiva povezanost borila~kih ve{tina sa kineskom filozofijom (konfu~ijanizam, taoizam, ~’ an budizam) u konceptualnom, mentalnom, eti~kom i takti~kom smislu. b) Princip perfekcionisti~kog i fanati~nog usavr{avanja tehnike borila~kih ve{tina sa tendencijom podizanja na nivo umetnosti. Pod navedenim okolnostima odvijala se i istorijska geneza japanske BUDO ve{tine JU JUTSU, ~ije se usavr{avanje odvijalo u ~etiri faze, od kojih su prve dve ~isto kineske, dok se tre}a i ~etvrta uslovno mogu nazvati japanske. 14

PRVA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU: SHUAI JIAO

SHUAI JIAO ([uaj Djao) - kinesko nacionalno rvanje slobodnim stilom, staro je koliko i kineska civilizacija. Stru~njaci pekin{kog “ Instituta za izu~avanje tradicionalnih borila~kih ve{tina” smatraju da je postojalo i pre uspostavljanja prve kineske dinastije XIA (2000 - 1500 godine p.n.e). Kineska knjièvnost obiluje juna~kim pri~ama, narodnim legendama i anegdotama o SHUAI JIAO borcima u kojima je apostrofirana njihova snaga, ve{tina, ~astoljubivost i avanturisti~ki duh. Hvalili su ih konfu~ijanci zbog istan~anog ose}aja za pravdu. Hvalili su ih taoisti, kao primer usagla{enog delovanja tela i duha sa prirodom. Hvalili su ih stari ratni teoreti~ari, kao ljude sa maksimalnim predispozicijama za dobre ratnike, prema kojima treba uspostavljati kriterijume kod regrutovanja profesionalnih vojnika. Borila~ku ve{tinu SHUAI JIAO kineski stru~njaci tretiraju kao “ pra-ve{tinu” iz koje su kasnije proistekle sve borila~ke ve{tine Dalekog istoka bez upotrebe oru`ja. Prvobitni naziv ove ve{tine bio je JIAO LI (\ao Li) i odnosio se samo na upotrebu fizi~ke snage, ali je kasnije izmenjen u SHUAI JIAO, {to u opisnom prevodu zna~i: “ protivnika dovesti u stanje neravnoteè (JIAO), a zatim ga uhvatiti i baciti (SHUAI)” . U tehni~kom smislu, borci SHUAI JIAO koristili su sve tehnike: rva~ke zahvate, bacanja i obaranja, poluge, udarce rukama i udarce nogama. Pravila borbe gotovo da nisu ni postojala. Osim moralnih na~ela, koja su od boraca zahtevala da se na svaki na~in trude da ne usmrte svog protivnika, drugih pravila nije bilo. Svaka kineska provincija imala je svoj stil - SHUAI JIAO borenja koji se od drugih razlikovao po favorizaciji neke od raspoloìvih tehnika, svoje borce, za koje se pri~alo da su najbolji, i svoje lokalne {ampione za koje se tvrdilo da su nepobedivi u celoj Aziji. 15

U dana{nje vreme, ova drevna ve{tina se u izvornom obliku zadràla samo u ponekim seoskim sredinama gde se uve`bava kao segment lokalnog nacionalnog folklora i ima vi{e karakter igre. Borila~ka su{tina SHUAI JIAO evoluirala je u nove forme, a favorizovanjem pojedinih tehnika i njihovom podelom na “ ve{tine hvata” i “ ve{tine udarca” izrodili su se mnogobrojni novi borila~ki sistemi.

17

DRUGA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU: SHAOLIN CHIN NA

Zbog potrebe vo|enja brojnih ratnih pohoda, kineske dinastije su podràvale i potpomagale razvoj nacionalnih borila~kih ve{tina i njihovu popularizaciju kod naroda. Pored ve{tina bez upotrebe oru`ja, potencirane su i ve{tine sa oru`jem kao svojevrstan oblik ratnih priprema. U periodu dinastije Qin (221-207 godina p.n.e.) ve{tine su poprimile svoj prepoznatljivi oblik, a “ kineski boks”, “ kinesko rvanje” i rad sa oru`jem uve`bavani su u brojnim {kolama. Za njih je uveden op{ti naziv WU SHU (Vu [u) - ratni~ke ve{tine. Me|utim, svoju pravu su{tinu dobile su tek nekoliko stotina godina kasnije. Manastir SHAOLIN (Šao Lin), planinski masiv Song Šan, provincija Hnan, Severna Kina. Mesto koje je ~ove~anstvu podarilo najrafiniraniji filozofski sistem i metodologiju najubita~nijih borila~kih veština. Drevni mudraci bi rekli “ idealno – jin i jang9, suprotnosti na kojima po~iva univerzum” . Za isto~njaka jednostavno, za Evropljanina komplikovano. S toga evropskim sledbenicima dalekoisto~nih borila~kih veština razjašnjavanje ove kontradiktornosti mora biti prezentirano znatno šire i egzaktnije, što podrazumeva razmatranje uslova nastanka SHAOLIN-skog u~enja sa istorijskog, geostrateškog, filozofskog i opštekulturnog aspekta. Tokom duge kineske istorije teritorija dana{nje provincije Hnan smatrana je za “ srce” Kine. Nema zna~ajnijeg istorijskog doga|aja koji direktno ili indirektno nije bio vezan za ovu provinciju. Tu je “ ili sve po~injalo, ili se sve zavr{avalo” . Najrazvijenija regija provincije, {ira okolina administrativnog centra Zheng Zhou, ~iji stanovnici sa ponosom isti~u da su “ genetski ~isti Kinezi” , oduvek je bila poznata po 18

mudrim, hrabrim i dobro obu~enim ratnicima. Vojni pohodi bez ratnika iz Zheng Zhou-a bili su nezamislivi. Pokrajinom geostrate{ki dominira planinski masiv Song Shan (Song [an), ~ija ju`na strana pri podno`ju postepeno prelazi u visoravan prekrivenu gustom kedrovom {umom, ispresecanom brojnim potocima i jezerima. To ìvopisno mesto, udaljeno od puteva i gradova, nekada je pripadalo plemi}kom posedu mlade vlastelinke Shao ([ao), pa je u narodu ostalo poznato pod imenom SHAOLIN - [UMA [AO ili MLADA [UMA. Zbog blage i prijatne klime, lekovitih voda i nadaleko ~uvenih narodnih lekara, vidara i travara, na Shaolin-skom platou su se jo{ od prastarih vremena okupljali ratnici. Pobednici su dolazili da se odmore, pobe|eni da se sklone, ranjeni i bolesni da se zale~e. Vremenom, to je postao obi~aj, pa se na relativno malom prostoru koncentrisala brojna skupina vrhunskih ratnika i stru~njaka za borila~ke ve{tine. Neki su ostajali duè, neki kra}e, a oni, koji u principu nisu ni imali gde da se vrate, tu su se i nastanili. S obzirom da im je ve{tina bila osnovna preokupacija, vreme su provodili u ve`banju, razmeni iskustava i teoretskim raspravama. Osim ~isto borila~kih tema raspravljalo se, naravno, i o filozofskim problemima koji su se ticali svih ratnika, kao {to su pitanja “ ìvota i smrti” , “ smisla i besmisla” , “ dobra i zla” ... Pred sam kraj V veka u Shaolin je do{ao indijski monah - budisti~ki misionar BA TUO. Za razliku od svojih prethodnika koji su ~etiri stotine godina bezuspe{no poku{avali da u Kini uspostave BUDIZAM10 kao religiju, BA TUO nije do{ao da propoveda, ve} da se skloni od progona vlasti. Kao ortodoksni budista, vaspitavan na na~elima ~ovekoljublja, blagosti i nenasilja, nije pokazivao interesovanje za WU SHU, ali su ga izuzetno zanimale teoretske rasprave majstora. Povremeno je i sam uzimao u~e{}e u tim raspravama, iznose}i stavove velikog indijskog mudraca Saqyamuni-a ([akjamuni)11 po pitanju filozofskih tema koje su zanimale ratnike. Osim toga, pokazao im je usavr{ene tehnike budisti~ke meditacije, u ~emu su majstori ve{tine otkrili optimalne mogu}nosti za fizi~ku i mentalnu relaksaciju posle napornih treninga. Tako je BA TUO 20

stekao svoje prve sledbenike, a sre}na je okolnost {to su me|u njima bila i dva najve}a majstora WU SHU-a toga doba - Hui Guang i Seng Chou, ~iji su primer po~eli da slede i ostali majstori. Tako je u Shaolin-u nastala prva budisti~ka kolonija. U osnovi je imala filozofski a ne religiozni karakter. Trideset godina kasnije, 527. godine, u Shaolin dolazi indijski filozof Bodhidharma (Bodidarma) - Dvadeset osmi patrijarh budizma. Umesto religije - ponudio je mudrost, umesto molitvi - meditaciju, umesto verskih dogmi - samokultivisanje kroz praksu, umesto izbavljenja prosvetljenje. Osnovno budisti~ko u~enje dopunio je i povezao sa drevnim kineskim filozofskim teorijama, konfu~ijanizmom12 i taoizmom, i utemeljio novi filozofski pravac - KINESKI CH’AN BUDIZAM (ân Budizam)13. U Shaolin-u je izgradio manastir i tu ostao do kraja ìvota kao prvi patrijarh CH’AN BUDIZMA pod imenom DA MO. Mada se ortodoksni budizam suprotstavlja svakoj vrsti destrukcije ìvota, Bodhidharma ne samo da nije sputavao ve`banje WU SHU-a, ve} je i sam po~eo da ga praktikuje, prona{av{i re{enje ove kontradiktornosti u filozofskom kompromisu. Ve`be WU SHU-a definisao je kao prakti~nu aktivnost pogodnu za individualni razvoj li~nosti na putu ka prosvetljenju i postizanju perfekcionizma “ budinstva” 14. Osim toga, fizi~ke aspekte WU SHU tehnike, koji su ve} bili dovedeni do nivoa virtuoznosti, oplemenio je filozofskom i mentalnom nadgradnjom uvode}i nove, do tada nevi|ene aspekte u borila~ke ve{tine. Bodhidharma je konstatovao: “ Iako je Budin put molitva za du{u, telo i du{a su nerazdvojivi. Zato }u vam pokazati metod kojim moète da razvijete mo}i i kultivi{ete fizi~ku snagu u dovoljnoj meri da budete sposobni da shvatite su{tinu Budinog puta” . Bodhidharm-in metod predstavljao je transformaciju i integraciju indijske joga prakse, budisti~kih principa i transcendentalne kineske psihologije. Konkretno, Shaolin-ske monahe je uputio u “ tajna misti~na u~enja” , izme|u ostalih, u tajne budisti~ke meditacije koja podiè mentalne sposobnosti na nivo 21

intuitivnosti15, i tajne joga disanja, koje dovodi do realizacije upotrebne vrednosti vitalne CH’I (Î)16 energije. Uvo|enjem Bodhidharminih metoda koncept ve{tine Shaolin-a je zaokruèn. Te{ko je re}i da li je Shaolin WU SHU vi{e doprineo {irenju CH’ AN budizma, ili je CH’ AN budizam vi{e uticao na {irenje WU SHU-a, uglavnom, do kraja VI veka, broj monaha u manastiru se popeo na preko dve stotine a broj njihovih svetovnih u~enika i sledbenika {irom Kine na vi{e hiljada. Zbog borbene savr{enosti, visokih eti~kih na~ela i politi~ke nezavisnosti postali su najrespektivnija ratna formacija u zemlji, van kontrole i uticaja centralne vlasti, pruàju}i pomo} svakom ko je bio na liniji patriotizma, pravednosti i napretka. To je prvi uvideo car Wen Di (kasna Sui dinastija - kraj VI veka), pa je, u cilju stvaranja dobrih odnosa sa Shaolin-om, manastiru dodelio ogromna imanja u posed. I slede}a dinastija - Tang (po~etak VII veka) postupila je sli~no. Carskim dekretom dala je Shaolin-skim ratnicima status regularne staja}e vojske, a monaha Tan Zonga promovisala u generala. Taj primer su (sa nekoliko izuzetaka) sledile i ostale dinastije, kao i organi centralne vlasti u novijoj kineskoj istoriji, postavljaju}i Shaolin-ske monahe i njihove svetovne sledbenike na visoke savetni~ke poloàje u dràvnoj administraciji i komandna mesta u vojsci. Za uzvrat, monasi-ratnici su se uklju~ivali u skoro sva ratna dejstva, kako protiv stranih zavojeva~a, tako i u me|udinasti~ke sukobe, prevrate, suzbijanja oruànih pobuna. Iz bitaka su izlazili kao pobednici, a dinastija koja je imala podr{ku Shaolin-a ostajala je na vlasti. Imaju}i to u vidu, pojedini istori~ari - stru~njaci za Daleki istok, okarakterisali su Shaolin kao “ sivu eminenciju” kineske istorije u poslednjih hiljadupetstotina godina. Na àlost, bilo je i perioda kada je Shaolin bio u nemilosti. Vi{e puta je spaljivan i zatvaran, ali se uvek veoma brzo obnavljao, u jo{ ve}oj mo}i i ve}em sjaju. Do dana dana{njeg zadrào je status svetili{ta filozofije, kulture i naravno, borila~kih ve{tina. Kao centar izu~avanja borila~kih ve{tina, Shaolin je od svog osnivanja bio mesto na koje su dolazili najve}i kineski majstori. Neki su dolazili da bi u~ili od monaha, a neke su dovodili sami monasi da bi 22

dopunili svoja znanja i unapredili nivo obuke. Tu je izvr{ena prva sistematizacija borila~kih ve{tina. Od po~etnih 700 metoda do danas se zadràlo u upotrebi 173. Obuhva}eni su zajedni~kim nazivom SHAOLIN WU SHU. Po osnovnim pravcima podeljeni su na ve{tine sa upotrebom oru`ja i ve{tine bez upotrebe oru`ja, a na osnovu tehni~kih karakteristika ve{tine bez upotrebe oru`ja podeljene su na ve{tine udarca i ve{tine hvata. Od ve{tina hvata, {to je, u ovom slu~aju, glavni predmet izu~avanja, najpoznatija i najrasprostranjenija je SHAOLIN CHIN NA. SHAOLIN CHIN NA ([aolin ]in Na) je samoodbrambena defanzivna borila~ka ve{tina. U svetu se prevodi kao “ kineska samoodbrana” zasnovana na polugama i bacanjima, {to je samo delimi~no ta~no. Naziv ove ve{tine, koji u potpunosti izraàva njenu su{tinu, mogu}e je prevesti samo opisno. Karakter CHIN (]IN) predstavlja “ brz pokret rukom i hvatanje (protivnika) prstima savijenim u poloàj kandè - u pravo vreme za pravo mesto - kao kad ma~ka hvata mi{a” . Karakter NA (isto se izgovara) predstavlja “ ruku koja bez napora kontroli{e pokret i teìnu ~eki}a, koriste}i dr{ku ~eki}a kao polugu za balans” . Zbog problema preciznog definisanja mnogi borila~ki stilovi izvedeni iz ove ve{tine imaju simboli~ne nazive: “ orlova kandà” , “ tigrova kandà” , “ zagrljaj bogomoljke” i dr. Uve`bava se kao samostalna ve{tina ili kao dopunski samoodbrambeni segment ostalih WU SHU pravaca. Sa tehni~kog aspekta, ve{tina CHIN NA je bazirana na ~etiri grupe elemenata koji se me|usobno dopunjavaju, a ve`baju se i primenjuju u kontinuitetu. To su: a) poluge - na zglobovima tela i tetivama oko zglobova (prsti, {ake, laktovi, ramena, vrat, vilica, ki~ma, kolena, sko~ni zglobovi); b) bacanja - koja se primenjuju u toku rada poluge ili posle poluge; c) sna`ni pritisci prstima - na vitalne ta~ke na telu (mogu izazvati bol, paralizu, gubitak svesti ili smrt)

23

d) ubodni udarci prstima - na vitalne ta~ke na telu (mogu izazvati bol, gubitak svesti ili smrt). Za majstore CHIN NA po|ednako su va`ni, kako poznavanje tehnike ove ve{tine, tako i maksimalno poznavanje anatomije ljudskog organizma. Naime, vitalni delovi tela na koje se deluje tehnikom CHIN NA, precizno su definisani i podeljeni na dve vrste: a) mi{i}i, nervi, zglobovi, tetive i (pristupa~ni) vitalni organi - na koje se deluje polugom, pritiskom ili ubodnim udarcem; b) vitalne energetske ta~ke CH´ I energije na telu, tokovi, putevi i ~vori{ta CH´ I energije - na koje se deluje pritiskom ili ubodnim udarcima. Zbog toga se, kroz ve{tinu CHIN NA, paralelno izu~ava i kineska tradicionalna medicina (akupunktura, akupresura, name{tanje kostiju i zglobova i dr.), pa su majstori ove ve{tine izuzetno uvaàvani i kao vrhunski narodni lekari. SHAOLIN CHIN NA je po svom karakteru apsolutno defanzivna borila~ka ve{tina koja pruà mogu}nost nadvladavanja protivnika bez opasnosti da bude te{ko povre|en, ili, kako bi rekli stari kineski majstori: “ Pobediti neprijatelja ne nanose}i mu bol je vrhunac borila~kih ve{tina” . Izuzetno je popularna u Kini i izu~ava se kao obavezan predmet na svim policijskim i vojnim akademijama. Za njenu dana{nju popularnost najzaslu`niji je Shaolin-ski monah, veliki WU SHU majstor - XU SHIYOU (Su [ijou) koji se iz patriotskih pobuda od samog po~etka aktivno uklju~io u Kinesku revoluciju. Ispoljiv{i veliku hrabrost i ratni~ku sposobnost u nebrojenim bitkama postao je “ mitski” junak kineske moderne istorije. Jo{ u toku revolucije progla{en je za narodnog heroja. Pobedu revolucije do~ekao je sa ~inom generala i do kraja ìvota ostao je na visokom poloàju u kineskoj armiji i miliciji kao blizak saradnik predsednika Mao Cedung-a. Za vreme svoje svetovne karijere maksimalno se zalagao da se SHAOLIN WU SHU, a posebno CHIN NA, masovno i studiozno uve`bavaju u svim sredinama kineskog dru{tva. Ova drevna ve{tina, osim u Kini, stekla je popularnost i u celoj Aziji, a praktikuje se pod razli~itim imenima uz znatne i neznatne 24

metodolo{ke razlike. Njena popularnost je posebno do{la do izraàja u Japanu, gde je prihva}ena kao nacionalna ve{tina i usavr{ena pod imenom JU JUTSU.

25

TRE]A FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU: DAITO RYU AIKI JU JUTSU

Istorija Japana je istorija ratova. Kada nisu bili u ratu sa drugim narodima Japanci su ratovali izme|u sebe. A naj~e{}e su ratovali izme|u sebe. To je doprinelo da ratnici postanu najpoznatije i najcenjenije li~nosti japanske istorije i kulture, a ratni~ke - borila~ke ve{tine, sinonim za Japan. Za japansku haiku17 poeziju ili sumye18 slikarstvo prose~ni gra|anin sveta je mo`da ~uo, a mo`da ne, ali za samuraje, dùdo i karate ~uli su sigurno svi. Na po~etku odeljka o istorijskoj genezi JU JUTSU naglasio sam da se ceo Daleki istok istorijski i kulturolo{ki razvijao pod dominantnim uticajem Kine, {to se svakako odnosi i na Japan. Me|utim, japanski primer je karakteristi~an po tome {to je ovaj vredan i fanati~no uporan narod do te mere razvio i unapredio preuzete tekovine kineske civilizacije, da ih je pretvorio u potpuno nove kvalitativne forme sa upe~atljivim japanskim nacionalnim atributima. Borila~ke ve{tine su samo jedan od primera. Jo{ u ranim fazama japanske istorije, borila~ke ve{tine su donete iz Kine, da bi tokom narednih vekova potpuno poprimile japanska obele`ja, tako da ih danas tretiramo kao deo japanske borila~ke tradicije. U istoriji Japana razdoblje prelaska iz anti~kog doba u epohu na{e ere naziva se period - Yayoi (Jajoi), i trajalo je od 300. godine p.n.e. do 250. godine n.e. Yaoi su preci dana{njih Japanaca i smatra se da su nastali me{avinom Kineza i Korejanaca sa lokalnim domoroda~kim stanovni{tvom koje je naseljavalo japanska ostrva u praistorijskom dobu (Jomon). @iveli su u strogo podeljenim plemenskim zajednicama od kojih su kasnije nastale japanske feudalne porodice.

26

Osnovna preokupacija plemenskih (klanovskih) stare{ina bili su ~esti lokalni ratovi, zato {to je svako pleme poku{avalo da nasilno uspostavi dominaciju nad ostalima, u cilju {irenja svojih poseda. U takvim istorijskim okolnostima najva`niji deo stanovni{tva bili su ratnici, kojima je, tokom vremena, ratovanje postalo osnovno zanimanje. Oru`je i oprema bili su kineskog porekla, s obzirom da su kineski trgovci iz perioda Han i Wei dinastija odràvali ~este trgovinske veze sa japanskim ostrvima. U upotrebi su bili ma~, koplje, luk i strela i helebarda, a metodologija uve`bavanja i kori{}enja oru`ja bila je u potpunosti preuzeta iz kineskog WU SHU-a. Oko 300. godine, porodi~ni klan Yamato (Jamato) postepeno preuzima primat u lokalnim sukobima, a u narednih sto godina, vojnom silom i mudrom politikom ostvaruje dominaciju nad svim ostalim plemenima. Stvara se “ labav” plemenski savez. Da bi dugoro~no osigurali vladaju}u poziciju, ~lanovi klana Yamato sebe progla{avaju za direktne potomke boginje Sunca, Amaterasu - vrhovnog boànstva [intoizma19, {to im je, osim fakti~ke, osiguralo i duhovnu vlast. Tako je porodica Yamato uspostavila prvu japansku dinastiju i prvu dràvu, a istorijski period od 300-710 godine naziva se YAMATO period. Osnovna karakteristika Yamato perioda je preuzimanje i kopiranje kineske kulturne tradicije na svim poljima. Dràvna vlast i administrativni sistem organizuju se po ugledu na kineski (“ Shotoku - Ustav od 17 propisa” i “ Taika-reforme” ), konfu~ijanizam i taoizam se prihvataju kao fundamentalni filozofski pravci, a kinesko pismo ulazi u zvani~nu upotrebu u japanski jezik. Godine 538. u Japan je do{ao budizam. Nova religija je sa dobrodo{licom do~ekana od strane vladaju}eg staleà, veoma brzo je stekla veliki broj sledbenika i postala dràvna religija, paralelno sa {intoizmom. U me|uvremenu, centralna vlast je i dalje bila slaba u odnosu na pojedine mo}ne plemenske vo|e koji su predstavljali mnoge klanove, a uspostavljanjem dràvno-administrativnog sistema, politi~ki uticaj 28

Yamato dinastije je potpuno opao i njihovu ulogu sveo na ceremonijalni ({into - ritualni) simbol dràve. êsto su izbijali lokalni ratovi izme|u plemenskih i klanovskih vo|a sa ciljem pro{irivanja poseda, uspostavljanja dominacije i preuzimanja fakti~ke vlasti na Yamato dvoru. Sloj profesionalnih ratnika i dalje je bio zna~ajan faktor u japanskom dru{tvu. Vo|e klanova su izdvajali zna~ajna sredstva za pobolj{anje njihove opreme i oru`ja, a vojna obuka je znatno usavr{ena, po ugledu na kinesku. Uve`bavanje upotrebe oru`ja (koplje, helebarda, ma~) uvedeno je kao obavezna praksa pod op{tim nazivom BU JUTSU20 (BU DJUCU) - ratni~ke ve{tine, {to je, ustvari, bukvalni prevod naziva kineske metodologije WU SHU (pi{e se identi~nim karakterima). U ovom periodu, prvi put se u Japanu pojavljuju i borila~ke ve{tine bez upotrebe oru`ja. Prema kineskim izvorima, te ve{tine su do{le u Japan zajedno sa kineskom tradicionalnom medicinom za koju je vladalo veliko interesovanje. Izvestan broj japanskih narodnih lekara, koji su pro{li obuku kod kineskih stru~njaka, neminovno su u procesu obuke bili u mogu}nosti da ovladaju i ve{tinom CHIN NA, imaju}i u vidu da su majstori CHIN NA istovremeno bili ~uveni i kao vrhunski stru~njaci tradicionalne medicine. Pomenuta znanja, kako u oblasti medicine, tako i o ve{tini CHIN NA, ~uvana su kao porodi~ne tajne stotinama godina i prenosila su se sa generacije na generaciju, a ste~ena iskustva razmenjivana su samo u zatvorenim krugovima. [ire interesovanje za ovu borila~ku ve{tinu pojavilo se znatno kasnije. Proces feudalizacije Japana odvijao se kroz periode NARA (710784) i HEIAN (794-1185). Zemljoposednici se raslojavaju na sitne i krupne, sa tendencijom da sitni nestanu, a krupni postanu jo{ krupniji. U prvi plan izbijaju najmo}nije feudalne porodice koje na svojim posedima formiraju vlast po sopstvenom naho|enju. Oni uvode svoje zakone, svoje poreze i sopstvene privatne vojske pla}enika. Carska vlast postoji samo u ceremonijalnom smislu. Umesto cara, dràvom vladaju najmo}nije feudalne porodice koje dominiraju nad Yamato dvorom. Fakti~ku politi~ku 29

vlast zadobijaju ili lukavstvom, poput porodice Fujiwara, koja je sklapanjem brakova sa carskom porodicom preuzela organe centralne vlasti (dostigla vrhunac 1016. godine kada se Michinaga Fujiwara proglasio za kampaku - regenta) ili ratom do istrebljenja, kakav je vo|en izme|u porodica Taira i Minamoto. Naime, porodica Taira je lukavstvom i intrigama potisnula Fujiwara (Fu|ivara) plemi}e sa klju~nih mesta u organima centralne vlasti Japana, dok je porodica Minamoto stekla veliku mo} vode}i uspe{ne ratne pohode na severu, gde su pokorili region ostrva Honshu i pripojili ga Japanu. Godine 1159. dolazi do prvog sukoba oko vlasti izme|u ove dve porodice kada pobe|uje klan Taira, a Komori Taira postaje “ kampaku” i vlada zemljom narednih desetak godina. Nakon Komorijeve smrti, klanovi Taira i Minamoto zapo~inju odlu~uju}i rat do istrebljenja koji je poznat u japanskoj istoriji kao “ Gempei rat” 21 (1168-1178). Pobedio je klan Minamoto, a porodica Taira masakrirana je do poslednjeg ~lana. Yoritomo Minamoto postaje neprikosnoveni gospodar Japana i biva izabran za prvog stalnog SHOGUN-a ([ogun - veliki general, vojni diktator). Za istoriju Japana, kao i za istoriju borila~kih ve{tina, od posebnog je zna~aja jedan dru{tveni proces koji se u me|uvremenu odvijao. To je uspostavljanje nove, ratni~ke klase - SAMURAJA. Samuraj u osnovnom prevodu zna~i vitez pratilac - telesna garda, da bi se kasnije transformisao u pojam “ sna`ni plemeniti ratnik” . Samuraji su ponikli iz sloja profesionalnih vojnika BU SHI (Bu{i - ratnici), koji su u~estvovali u stalnim borbama za vlast izme|u tri glavna feudalna klana - Fujiwara, Taira i Minamoto. Postali su dru{tvena klasa u periodu izme|u XI-XIII veka. Vremenom je do{lo do raslojavanja unutar njihove klase, pa su samuraji, koji su bili u rodbinskim odnosima sa vladaju}om klasom postajali plemi}i, dok su drugi ostajali u slu`bi gospodara kao pla}enici i mogli su unaprediti svoj status samo u slu~aju velikih individualnih zasluga. Bili su apsolutno lojalni svom feudalnom gospodaru i glavni oslonac njegove mo}i. Za uzvrat su dobijali u posed imanja i dru{tveni status. 30

Rani samuraji bili su stru~njaci u borbi na konju i na tlu. Osnovne ratni~ke (BU JUTSU) ve{tine su uve`bavali prema sopstvenom naho|enju i afinitetima. Borila~kim ve{tinama bez upotrebe oru`ja nisu pridavali zna~aj. Ne{to kasnije, samurajske porodice po~inju da razvijaju i uobli~avaju sopstvene, tajne metode uve`bavanja i primene ratni~kih ve{tina, iz ~ega su nastali brojni borila~ki stilovi i pravci. Naj~uveniju i najkompleksniju metodologiju razvio je klan Minamoto, {to se pokazalo kao odlu~uju}i faktor njihove pobede nad klanom Taira. Njihov borila~ki sistem nastao je 850. godine i nazvan je MINAMOTO RYU (Minamoto rju - borila~ki stil porodice Minamoto). Car Seiwa Tenno, sa kojim je porodica Minamoto u me|uvremenu uspostavila rodbinske odnose preko bra~nih veza, progla{en je osniva~em ovog stila, ~ime mu je ukazana posebna ~ast pred samurajskom klasom. Poslednji unuk Seiwa Tenno-a - SHINARA SABURU MINAMOTO YOSHIMITSU (1036 - 1127), veliki samuraj i ratni komandant klana Minamoto, tehni~ki je unapredio i stilski zaokruìo MINAMOTO RYU BU JUTSU. Prema sopstvenom iskustvu i iskustvu svojih najsposobnijih samuraja, precizno je podelio pravce, oblike i metodolo{ke nivoe borila~ke obuke, pa je Yoshimitsu-ov sistem obuhvatao: KYU JUTSU (Kju |ucu - ve{tina ga|anja lukom i strelom), YARI JUTSU (jari |ucu ve{tina borbe kopljem) i KEN JUTSU (Ken |ucu - ve{tina borbe ma~em). Samuraji su bili obavezni da ove ve{tine uve`bavaju za upotrebu u borbama na konju i na tlu. Prema legendi, Yoshimitsu je izmislio borbenu taktiku kruènja oko protivnika i iznenadnog napada - “ kao pauk koji vreba i dovr{ava plen uhva}en u mreù” . Osim toga, pokazao je veliko interesovanje za izu~avanje borila~kih ve{tina bez upotrebe oru`ja, na ~emu se posebno angaòvao njegov stariji brat Yoshiie. Yoshimitsu-ova ve{tina uve`bavala se i usavr{avala kao porodi~na tradicija iz generacije u generaciju, a jo{ za njegovog ìvota dobila je novi naziv - DAITO RYU (Daito Rju), prema tvr|avi i zamku DAITO, u kome je Yoshimitsu ìveo i podu~avao.

31

Po preuzimanju apsolutne vlasti u Japanu i progla{enju za SHOGUN-a, Minamoto Yoritomo je za centar svoje vladavine izabrao grad Kamakura, gde je ustanovio novu vladu - Kamakura BAKUFU (vlada vojnih stare{ina - vojna hunta). Tako zapo~inje novo razdoblje japanske istorije, period KAMAKURA (1185-1333). Organi vlasti i kompletna dràvna administracija (kao i u prethodnom periodu, samo mnogo efikasnije) organizuju se po ugledu na kineski sistem. Dràva je funkcionisala stabilno sve do Yoritomo-ve smrti 1199. godine. Tada dolazi do oruànog sukoba oko vlasti izme|u KAMAKURA BAKUFU i Carskog dvora u Kyotu. Snage BAKUFU pod komandom Hojo (Hodò) klana pobe|uju carsku vojsku i ponovo uspostavljaju kontrolu nad celom zemljom, a vlada BAKUFU nastavlja da funkcioni{e pod vo|stvom SHOGUN-a iz porodice Hojo. Mir, koji je trajao sve do 1274. godine, prekinula je mongolska invazija na Japan. Japanska vojska prvi put se susrela sa tako brojnom i (za ono vreme) modernom silom. Me|utim, za samo nekoliko ~asova bitke, ogromna mongolska invaziona flota je morala da se povu~e zbog lo{ih vremenskih uslova, {to je za samuraje bio spas od sigurnog poraza. Isti slu~aj ponovio se i prilikom druge mongolske invazije 1281. godine. Pored opse`nih odbrambenih priprema, Japanci su bili svesni da njihov otpor moè trajati samo nekoliko nedelja, ali je mongolski napad ponovo odbijen, jer je veliko nevreme razbilo njihovu flotu. KAMAKURA BAKUFU je, sticajem okolnosti, iz ovog rata iza{la kao pobednik, me|utim, opse`ne odbrambene pripreme i unutra{nje politi~ke nesuglasice potpuno su oslabile njenu mo}. To je u pogodnom trenutku iskoristio car Go-Daigo, pa je, sa relativno malom vojnom silom, 1333. godine uspeo da je zbaci sa vlasti.

32

Glavna kulturolo{ka karakteristika KAMAKURA perioda je prodor kineskog CH’ AN budizma u Japan. Mada je budizam, kao dràvna religija bio u punom usponu, CH’ AN budisti~ko u~enje se na ovom prostoru ustalilo tek sredinom XII veka. Kineski CH’ AN monasi su pose}ivali Japan i u prethodnim stole}ima, ali je tek u KAMAKURA periodu, kada je zapo~ela stalna razmena kineskih i japanskih monaha, CH’ AN ustoli~en pod japanskim nazivom ZEN BUDIZAM. Smatra se da je prvi osniva~ ZEN budizma u Japanu bio EISAI (1141 - 1215), koji je posle izu~avanja CH’ AN filozofije u Kini sagradio prvi ZEN mana-stir u Hakati (Kiju{iju) i osnovao sektu RINZAI 1191. godine pod pokroviteljstvom SHOGUN-a Minamoto-a. Drugu glavnu struju ZEN budizma u Japanu osnovao je veliki u~itelj DOGEN (1200 - 1253) pod nazivom SOTO u provinciji Echizen (E}izen). ZEN se na japanskom tlu razvijao pod patronatom SHOGUN-a i BAKUFU vlade. Mo}na porodica Hojo, koja je nasledila ratni~ku porodicu Minamoto, obezbedila je ZEN budizmu za{titu i odane sledbenike. SHOGUN Hojo Takiori, koji je i sam dostigao prosvetljenje pod uticajem kineskih u~itelja, sagradio je hram Kencho (1253. godine) u kome je ZEN praktikovan na neiskvaren, kineski na~in, i za prvog sve{tenika hrama postavio kineskog CH’ AN monaha Lan Chi Tao Lung-a. S obzirom da se ZEN bazirao na vi{evekovnoj tradiciji CH’ AN budisti~kih monaha-ratnika manastira SHAOLIN, u Japanu je prihva}en, pre svega, kao ratni~ka filozofija. Samuraji svih nivoa i poloàja, od SHOGUNA pa naniè, u ZEN-u su prepoznali svoju filozofiju postojanja. U svojoj jednostavnosti i nedore~enosti, ZEN je pruìo mogu}nost svakom ratniku da prona|e, ili bar da potraì minimum mentalnog balansa, za kojim vape ljudi koji su predodre|eni da im smrt bude blià od ìvota. Prema definiciji D.T. Suzuki-ja22: “ ZEN ne raspolaè bilo kakvom doktrinom ili filozofskim u~enjem, bilo kakvim zbirom pojmova ili intelektualnih formula, osim {to poku{ava da ~oveka oslobodi od ropstva ra|anja i umiranja putem sebi svojstvenih intuitivnih na~ina razumevanja” . Najkra}e re~eno, ZEN je ponudio prihvatljiv modus individualnog prevazilaènja straha od smrti.

33

[irom Japana nikli su brojni ZEN budisti~ki hramovi i manastiri u kojima je izu~avana CH’ AN filozofija i praktikovana meditacija. Me|u njima bilo je i takvih koji su u potpunosti preuzeli izvornu praksu kineskog manastira SHAOLIN, u kojima se, osim filozofije i meditacije, mentalno i fizi~ko oplemenjivanje postizalo kroz usavr{avanje borila~kih ve{tina. Borila~ki sistem japanskih ZEN monaha zvao se SHORINJI KEMPO ([orin|i Kempo), {to je japanski naziv za kinesku ve{tinu SHAOLINSU CHUAN FA ([aolinsu ûan Fa - borbeni metod manastira [aolin). Potenciran je samoodbrambeni, defanzivni aspekt, a uve`bavane su varijante “ kineskog boksa” , samoodbrambene tehnike CHIN NA i ve{tina borbe motkom. Smatra se da su ZEN monasi prvi upotrebili japanski termin JU JUTSU za tehniku samoodbrane. ZEN je izvr{io presudni uticaj na japanske borila~ke ve{tine. U filozofsko-psiholo{kom smislu, u okviru priprema za primenu ve{tine u realnim uslovima, kao prioritetni zadatak potencirano je “ mentalno izdizanje nad protivnikom i situacijom”, {to je postavljeno kao preduslov za pravovremeno, adekvatno i usagla{eno delovanje tela i duha. U metodolo{kom smislu, ZEN monasi, koji su odràvali stalne veze sa Kinom, bili su u mogu}nosti da permanentno prate aktuelne inovacije kineskih WU SHU majstora i ta saznanja prenose samurajskim porodicama, pod ~ijim su patronatom egzistirali. Tokom perioda Kamakura, tajni borila~ki metod porodi~nog klana Minamoto unapre|en je bitnim kvalitativnim dopunama. Potomci Yoshimitsu-a koristili su sve raspoloìve mogu}nosti za nadgradnju porodi~ne ve{tine, tako da su i dalje neprikosnoveno dràli primat u odnosu na stilove drugih klanova. Iskustva iz rata sa Mongolima, pokazala su da su samuraji najuspe{nije delovali u uslovima borbe na tlu, u bliskoj borbenoj distanci. Iz tih razloga, u stilu DAITO RYU, izvr{ene su korekcije borila~ke obuke, tako {to je u prvi plan stavljena ve{tina borbe ma~em - KEN JUTSU. Ma~ je postao osnovno oru`je samuraja. Pored toga, uslovi bliske borbe nametali su potrebu temeljnijeg izu~avanja borila~kih ve{tina bez upotrebe oru`ja, {to je “ na velika vrata” , uvelo JU 34

JUTSU pod nazivom - TAI JUTSU, u redovni program samurajske obuke23. Posebna pogodnost kod doterivanja porodi~nog stila bila je i ta, {to je klan Minamoto od po~etka podràvao razvoj ZEN budizma, pa su im monasi uvek stajali na raspolaganju za preno{enje novih (tajnih) tehni~kih i metodolo{kih iskustava kineskih borila~kih ve{tina. U me|uvremenu, stariji sin Yoshimitsu-a - MINAMOTO YOS-HIKIYO, preselio se u provinciju Kay gde je osnovao novi ogranak porodice pod imenom TAKEDA. Nastavio je da usavr{ava ve{tinu svog oca i nadgradio DAITO RYU, uvo|enjem teoretskih i prakti~nih znanja iz oblasti taktike ratovanja. Razdoblje narednih 300 godina japanskog srednjovekovnog feudalizma je razdoblje “ gra|anskih ratova” i obuhvata istorijske periode MUROMACHI (1333-1573) i AZUSHI-MOMOYAMA (15731603). Car Go-Daigo, koji je uspeo da pobedi Kamakura BAKUFU i povrati carsku vlast u Kyoto, nije zadobio podr{ku mo}nih feudalaca. Vladao je zemljom samo tri godine (do 1336. god.) kada ga je sa vlasti zbacio samurajski klan Ashikaga. Takauji Ashikaga proglasio se za SHOGUN-a i u severnom Kyotu formirao vladu MUROMACHI BAKUFU. Istovremeno, dolazi do rascepa u carskoj porodici, pa se u Kyoto-u formiraju dva dvora “ Ju`ni dvor” , kojim vlada svrgnuti car, i “ Severni dvor” , kojim formalno vlada deo carske porodice koju je postavio klan Ashikaga. Carsko “ dvovla{}e” trajalo je oko 50 godina uz stalne bitke izme|u relativno izjedna~enih snaga sve do 1392. godine, kada je “ Ju`ni dvor” napokon osvojen. MUROMACHI BAKUFU sa SHOGUN-ima iz klana Ashikaga osvaja ograni~enu vlast u centralnim provincijama, {to im je i bio cilj, ali u toku XV i XVI veka gubi svaki politi~ki uticaj. Sva vlast na {iroj teritoriji zemlje bila je u rukama lokalnog samurajskog plemstva, DAIMYO-a, ~iji su se uzajamni odnosi kretali od stvaranja “ labavih” saveza, do rata “ svako protiv svakog” . Svaki DAIMYO imao je samo jedan cilj - da postane SHOGUN. Tako je i jedan od najmo}nijih DAIMYO-a - Oda Nobunaga, koji je vladao provincijom Owari, zapo~eo proces ujedinjavanja samurajskih klanova sa namerom da uspostavi kontrolu nad celim Japanom. Godine 35

1573. zauzeo je Kyoto, zbacio sa vlasti MUROMACHI BAKUFU i sebe proglasio za novog SHOGUN-a. Ostao je zapam}en kao najmo}niji SHOGUN u japanskoj istoriji koji je mudro i strpljivo, vi{e godina, pripremao uslove za osvajanje vlasti. Njegova mo} bazirala se na tri osnovna vojno-politi~ka faktora. Kao prvo, uspostavio je korektan i dugoro~no osmi{ljen vojni savez - triumvirat, sa dva mo}na samurajska klana - Hideyoshi i Tokugawa. Zatim, prvi je uspostavio ~vrste veze sa portugalskim, a kasnije i sa drugim evropskim moreplovcima, trgovcima i izaslanicima (koji su od 1542. godine po~eli da dolaze u Japan), preuzimaju}i monopol na kupovinu vatrenog oru`ja kojim je naoruào svoju mnogobrojnu vojsku. Na kraju, pruào je maksimalnu pomo} katoli~kim misionarima na planu prodora katoli~anstva u Japan, koji su mu za uzvrat obezbedili neograni~enu materijalnu i logisti~ku podr{ku. Po{to se ustoli~io u Kyoto-u i prvi u Japanu modernizovao svoju vojsku, opremiv{i je vatrenim oru`jem, Nobunaga je nastavio sa eliminacijom preostalih neprijatelja, koji su predstavljali smetnju njegovoj nameri da zagospodari celim japanskim prostorom. Glavni protivnici su mu bili: samurajski klan Takeda - potomci i naslednici mo}ne ratni~ke porodice Minamoto, koji su vladali isto~nim provincijama, samurajski klan Hojo - koji je sa respektivnom vojnom silom vladao severnim provincijama, kao i pojedine militantne budisti~ke sekte, posebno ZEN budisti~ke, koje su bile jako mo}ne i uticajne {irom zemlje. Prve na udaru bile su budisti~ke sekte, i to iz vi{e razloga: Istorijski su bile vezane za samurajske klanove Takeda (Minamoto) i Hojo, pa, samim tim i “ prirodni” neprijatelji Nobunage. Zatim, bile su pod spoljnopoliti~kim uticajem Kine, a Nobunaga se vezao za evropske uticaje. Osim toga, obra~un sa budisti~kim sektama Nobunaga je prikazivao kao svoj doprinos {irenju katoli~anstva. Rat protiv budisti~kih sekti zapo~et je 1571. godine i traja}e narednih desetak godina. Za to vreme uni{teno je mnogo budisti~kih hramova i manastira, a monasi su bili prinu|eni da se sklone u nepristupa~ne planinske predele ili da potraè uto~i{te na imanjima feudalaca koji su im bili naklonjeni. 36

Godine 1575., uz pomo} vatrenog oru`ja i moderne evropske taktike ratovanja, Nobunagine snage porazile su mo}ni ratni~ki klan Takeda. Me|utim, njegov trijumf je iznenada prekinut 1582. godine, kada je do{lo do pobune samuraja pod komandom generala Akechi-a. Nobunaga je ubijen, a njegov zamak Azushi zauzet. Nobunagin prvi saveznik - Toyotomi Hideyoshi, brzo je reagovao, ugu{io je pobunu i nastavio proces koji je njegov prethodnik zapo~eo. Hideyoshi je 1590. godine, kao novi SHOGUN, sa mo}nom i modernom vojskom pobedio samurajski klan Hojo i Japan je ponovo bio ujedinjen. Da bi osigurao neprikosnovenu vlast u ~itavoj zemlji, Hideyoshi je poru{io mnoge zamkove koji su bili izgra|eni za vreme “ gra|anskog rata” , i ve} 1586. godine zapo~eo proces takozvanog “ lova na ma~eve” , odnosno, konfiskaciju oru`ja od verskih institucija i provincijskih feudalaca. Feudalcima je drasti~no ograni~io broj samuraja kojima je bilo dozvoljeno da budu stacionirani i aktivni isklju~ivo u zamkovima, bez mogu}nosti da kontroli{u teritoriju. U me|uvremenu, uticaj katoli~kih misionara je izuzetno porastao, posebno u zapadnim provincijama, a mnogi jezuiti i franjevci su se veoma agresivno odnosili prema doma}im shinto i budisti~kim institucijama, {to je izazvalo revolt kod naroda. To je postalo smetnja Hideyoshi-ju za utvr|ivanje apsolutne vlasti i kontrole nad narodom, pa je sproveo progon katoli~kih misionara i ubrzo suzbio svaki njihov uticaj. Hideyoshi je od Japana napravio mo}nu militantnu dràvu. Ta mo} ga je navela da preceni mogu}nosti svoje vojske i napravi fatalnu politi~ku gre{ku. Godine 1592. izvr{io je invaziju na Koreju sa namerom da okupira Kinu. Stigao je do Seula odakle ga je, mnogo ja~a kineska vojska potisnula. Hideyoshi se tvrdoglavo branio sve do 1598. godine, kada ga je kineska vojska definitivno potisnula iz Koreje. Iste godine Hideyoshi je umro, a na njegovo mesto dolazi preostali ~lan “ triumvirata” - Tokugawa, kao najmo}niji ~ovek Japana.

37

Razvoj borila~kih ve{tina - BU JUTSU u srednjovekovnom, feudalnom Japanu, odvija se u pravcu perfekcionisti~kog zahteva da tradicionalne borila~ke ve{tine zadrè primat u odnosu na novouvedeno vatreno oru`je. Naime, vatreno oru`je je ostvarilo apsolutnu takti~ku superiornost u bitkama ve}ih razmera, me|utim, u sukobima na bliskom odstojanju, u individualnim borbama ili borbama manjih grupa ratnika, posebno no}u i u uslovima smanjene vidljivosti, samurajski ma~ je ostao neprikosnoven. Iskusni samuraji - majstori ve{tina, formiraju brojne porodi~ne {kole - KEN JUTSU sa potpuno orginalnom japanskom taktikom i tehnikom borenja. Borila~ke ve{tine bez upotrebe oru`ja, tako|e doìvljavaju svoj napredak. Tajna porodi~na znanja japanskih narodnih lekara koji su ovladali kineskim tehnikama samoodbrane, borila~ke metode ZEN budisti~kih monaha i pojedinih samurajskih klanova koji su usavr{avali JU JUTSU, po~inju da se beleè i sistematizuju, sa opisnim crteìma poluga i zahvata pod op{tim nazivom DENSHO (Den{o) rukopisi. Jo{ od perioda Muromachi (pre uvo|enja u upotrebu vatrenog oru`ja) potencirano je uve`bavanje bliske borbe KUMI UCHI (kumi u~i) koje se oslanjalo na tradicionalno samurajsko “ rvanje u oklopu” KOGUSOKU i nadogra|eno tehni~kim elementima JU JUTSU iz DENSHO rukopisa. Iz toga su, oko 1532. godine, nastali prvi JU JUTSU pra-stilovi, me|u kojima su najpoznatiji bili TAKENOUCHI RYU, SEKIGUCHI RYU, KYUSHIN RYU, KITO RYU, TENSHIN SHINYO RYU i drugi. Me|utim, apsolutni primat u svim borila~kim ve{tinama zadrào je klan Takeda sa svojim porodi~nim stilom DAITO RYU. Stare{ina klana - TAKEDA HARUNOBU SHINGEN (1520-1573), gospodar provincije KAY, jedan je od najve}ih japanskih vojskovo|a koji se tokom XVI veka borio za prevlast u centralnom Japanu. Ostvario je izuzetne ratne uspehe zahvaljuju}i svom talentu i ambicijama, ali i efikasnom porodi~nom sistemu ratni~kih ve{tina DAITO RYU (koji je i sam nadgradio dodavanjem proverenih prakti~nih metoda vojne strategije “ KOSYU RYU GUNPO” ), kao i grupi svojih odanih pratilaca, ratnih 38

komandanata njegove vojske. Takedini pratioci i savetnici dali su veliki doprinos, kako neposrednim u~e{}em u vo|enju ratnih operacija, tako i na planu unapre|enja borila~kog sistema DAITO RYU. To su bili Sanada Yukitaka - stru~njak za ve{tinu SENPO (gerilska taktika), Sanada Masayuki - stru~njak za ve{tinu NIN JUTSU ({pijunaà), Sanada Yukimura, jedan od najve}ih samuraja svih vremena - stru~njak za primenu NIN JUTSU taktike tajnih borbenih operacija u neprijateljskoj pozadini, Yamamoto Kansuke - veliki prakti~ar i teoreti~ar borila~kih ve{tina, Obata Toramori i Obata Kanbei Kagenori, ratni komandanti - stru~njaci za strategiju “ KOSYU RYU” . Ratnici klana Takeda nizali su pobedu za pobedom sve do sukoba sa Oda Nobunagom, ~ija je vojska bila opremljena vatrenim oru`jem. Me|utim, i pored toga, Takeda je u nekoliko bitaka za redom pobedio Nobunaginu vojsku, uspe{no suprotstavljaju}i hrabrost i ve{tinu svojih ratnika modernoj vojnoj tehnologiji. U jednom okr{aju, 1572. godine, Shingen Takeda je pogo|en pu{~anim zrnom, od ~ega je ubrzo umro. To je ozna~ilo “ po~etak kraja” njegovog klana24. Stare{instvo nad klanom i vojskom preuzima njegov sin - TAKEDA KATSUYORI. U presudnoj bici, poznatoj u japanskoj istoriji kao “ Nagashino no Kassen” , koja se odigrala 21. 05. 1575. godine, Katsuyori je sa 15.000 elitnih samuraja napao Nobunagine poloàje i bio poraèn. Moderno vatreno oru`je pokazalo je svu mo} koju donosi novo doba i 12.000 samuraja - ponos provincije KAY, poginulo je od pu{~anih plotuna. Takeda Katsuyori izvr{io je ritualno samoubistvo, kako je i dolikovalo velikom ratniku toga doba. U me|uvremenu, aprila 1573. godine, mladi KUNITSUGO TAKEDA (1551-1592), odneo je njihovom savezniku Ashina Moriujiu, gospodaru provincije Aizu, testament Shingen Takede, sa zave{tenjem mudrog Shingen-a da u slu~aju propasti klana Takeda preuzme patronat nad delom njegove porodice da se loza Takeda ne bi ugasila. Ashina prihvata zave{tenje kao ~ast i obavezu, a Kunitsugo-u poklanja zamak i veliko imanje, sa molbom da tu ostane kao majstor - u~itelj borila~kih ve{tina, na {ta Kunitsugo, nemaju}i drugi izbor, pristaje. Tako je tajna 39

ve{tina Minamoto Yoshimitsu-a, koja je bila preno{ena sa generacije na generaciju Takeda samuraja iz provincije KAY, posredstvom Takeda Kunitsogu-a preneta na samuraje iz provincije Aizu. Samurajski klan Aizu od ranije je bio poznat po negovanju tradicije borila~kih ve{tina, sa vrlo razvijenom i naprednom metodologijom BU JUTSU. U tome su glavno mesto zauzimale porodice Ashina i Saigo sa visoko usavr{enim ve{tinama KEN JUTSU i JU JUTSU. Tajna ve{tina klana Aizu nazivala se OSHIKIUCHI ili GOTEN JUTSU i u celini je bila dostupna samo ~lanovima klana visokog ranga - HATAMOTO, dok su ostali samuraji mogli da je upoznaju tek u segmentima, bitnim za obavljanje svojih redovnih du`nosti. Karakteristi~no je da se Aizu ve{tina nije odnosila samo na tehnike borenja i strategiju ratovanja, ve} je kroz nju bila obuhva}ena i etika, filozofija, protokol, etikecija, pa ~ak i shinto rituali. Borbena tehnika delila se na dve vrste: borba na otvorenom {irokom prostoru, gde su dominirale ve{tine KEN JUTSU, YARI JUTSU i NAGANATE (helebarda), i borba u zatvorenom uskom prostoru gde je dominirala ve{tina JU JUTSU. Takedina ve{tina zauzela je visoko mesto u ovom sistemu, vr{e}i veliki uticaj na ve{tinu klana Aizu, ali je i sama bila podlo`na njihovom uticaju. Kako su se srodile porodice Takeda i Aizu u porodi~nu liniju TAKEDA-AIZU, tako su se srodile i tajne ratni~ke ve{tine DAITO RYU i GOTEN JUTSU u jedinstven pravac - DAITO RYU AIKI BU JUTSU. S obzirom da pojam BU JUTSU obuhvata {irok dijapazon borila~kih ve{tina, ve{tina borenja bez upotrebe oru`ja obuhva}ena ovim sistemom, dobila je naziv DAITO RYU AIKI JU JUTSU. U naziv i definiciju ve{tine uveden je pojam AI-KI kao posebna filozofska i mentalna kategorija borila~ke metodologije. Pojam AI u bukvalnom prevodu zna~i susret - uskla|ivanje, dok je pojam KI25, japanski naziv za vitalnu CH´ I (Î) energiju, s tim {to ga Japanci dodatno defini{u i kao “ duh” . Sloèni pojam AI-KI moèmo definisati kao “ pravovremeno i adekvatno reagovanje fizi~kim i mentalnim uskla|ivanjem sa akcijom protivnika.” Imaju}i to u vidu, borila~ki metod DAITO RYU AIKI JU JUTSU po 40

prevodu i definiciji zna~i: BORILA^KI STIL DAITO - VE[TINA NENASILNE SAMOODBRANE - PRAVOVREMENIM I ADEKVATNIM FIZI^KIM I MENTALNIM USKLA\IVANJEM SA AKCIJOM PROTIVNIKA. Slede}i istorijski ciklus nastupa po zavr{etku “ gra|anskih ratova” , kada Ieyasu Tokugawa uvodi Japan u mirnodopski period koji }e trajati narednih 250 godina. Progla{avanjem Tokugawe za SHOGUN-a i uspostavljanjem njegove vlade u Edo-u (stara prestonica Japana) zapo~inje EDO period (1603-1867). To je doba razvijenog feudalizma sa jakom centralnom vla{}u, koja }e osigurati mir na celoj teritoriji. Skoro svi bitni destabiliziraju}i politi~ki faktori su elilminisani ili pasivizirani, ra~unaju}i i suzbijanje negativnog uticaja stranaca koji su politi~kim me{etarenjima pretili da ugroze unutra{nju stabilnost zemlje, pa su SHOGUN-i porodice Tokugawa sproveli “ izolaciju” Japana, ograni~avaju}i strane uticaje na minimalne trgovinske odnose sa Kinom i Holandijom. U Japanu zapo~inje razdoblje prosperiteta na svim poljima, posebno u oblastima kulture, umetnosti i filozofije. Najzastupljeniji filozofski pravac postaje neo-konfu~ijanizam, koji nagla{ava va`nost morala, zakonitosti, obrazovanja i hijerarhijskog poretka u vlasti i dru{tvu, a na osnovu povezivanja elemenata shintoizma i konfu~ijanizma nastaju nove nacionalne filozofske {kole. Uspostavljen je dru{tveni sistem od ~etiri staleà. Na vrhu dru{tvene hijerarhije bili su samuraji kao vladaju}i plemi}ki stale`, iza njih slede zemljoradnici, zatim zanatlije i na kraju, najprezreniji stale` - trgovci. Pripadnicima navedenih staleà bilo je strogo zabranjeno da menjaju svoj dru{tveni status. Za vreme Edo perioda, samuraji dostiù kulminaciju svog dru{tvenog i istorijskog uspona. Kao predstavnicima dru{tvene elite bilo im je dostupno i dozvoljeno sve. Me|utim, da bi se predupredila eventualna pojedina~na ili kolektivna samovolja, uspostavljena su dva kodeksa koja su regulisala njihovo pona{anje. Prvi kodeks, BUKE SHO 41

HATTO (pravila za porodice ratnika) sastavio je Ieyasu Tokugawa 1615. godine, kojim je samurajima dao “ trinaest pravila za ìvot ratnika u vreme mirnog perioda” . Drugi kodeks, neuporedivo zna~ajniji, zato {to je nastao unutar same samurajske klase, bio je BUSHIDO kodeks (BU[IDO - put ratnika). Za svakog samuraja bila je individualna obaveza i opsesija da svoju li~nost usavr{i i usaglasi prema BUSHIDO-u, koji od samuraja traì da, osim usavr{avanja borila~kih ve{tina do perfekcionizma, isto tako usavr{i i svoj duh. Na BUSHIDO je zna~ajan uticaj ostvarila konfu~ijanska etika sa svojim idealom “ kompletnog ~oveka” , u ovom slu~aju “ idealizovanog viteza” , koji je u isto vreme obrazovani filozof, umetnik i vrhunski ratnik. Japanske borila~ke ve{tine tako|e doìvljavaju svoj puni uspon. Mirnodopski period omogu}io je velikim majstorima porodi~nih borila~kih stilova da dopune i usavr{e tehni~ka znanja i sistematizuju prakti~na borbena iskustva. Tako uspostavljena teoretska baza borila~kih ve{tina oplemenjena je filozofskom nadgradnjom koja je postojala i u ranijim periodima, ali sada poprima daleko ve}i zna~aj. U samom vrhu porodi~nih borila~kih metodologija i dalje se nalazi stil porodi~nog klana Aizu - Takeda. Borbeno i intelektualno obrazovanje postalo je su{tina odgajanja samurajske mladeì, pa je tada{nji gospodar Aizu klana - Masayuki Hoshina, 1643. godine naredio da se na celom prostoru Aizu provincije otvore {kole koje }e obezbediti nastavu za mlade samuraje klana. Do kraja EDO perioda formirane su 94 {kole borenja koje su dràli elitni samuraji specijalizovani za pojedine borila~ke ve{tine. Centralna {kola Aizu klana osnovana je 1664. godine i nosila je naziv “ NISSHIN KAN” . U “ NISSHIN KAN” -u sprovo|ena je obuka pet stilova ve{tine ma~a i dva stila ve{tine JU JUTSU - MIZU NO SHINTO RYU i SHINMYO RYU. Neke borila~ke ve{tine, ozna~ene kao “ OTOME RYU” ili “ OSHIKIUCHI” , bile su namenjene samo za vrhunske samuraje i tretirane su kao strogo ~uvane tajne. Bilo je zabranjeno da se znanje ovih 42

ve{tina prenosi na samuraje nièg nivoa, a osim toga bila je zabranjena razmena tehni~kih znanja i iskustava izme|u stilova kao i demonstracija ve{tine pred sledbenicima drugih {kola. Ova pravila posebno su vaìla za dve borila~ke metodologije - AIZU MIZOGUCHI HA ITTO RYU i DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Najve}i majstor DAITO RYU AIKI JU JUTSU tog perioda svakako je bio SOKE SOEMON TAKEDA (1758-1853), koji je ovu metodologiju zna~ajno unapredio na teoretskom i prakti~nom planu. U okviru DAITO RYU AIKI JU JUTSU on je podu~avao sistem poznat pod nazivom AIKI IN YO HO (AIKI YIN i YANG, aktivno-pasivni princip koji je paralelno obuhvatao i odbranu i napad). U zabeleènoj istoriji japanskih borila~kih ve{tina, Soemon Takeda je prvi majstor koji je upotrebio termin AIKI sa detaljnim teoretskim obja{njenjem i obrazloènjem, pa se sa pravom smatra “ ocem” AIKI - metodolo{kog principa. Sa Edo periodom Japan ulazi u XIX vek. Dvestogodi{nja izolacija doprinela je da svetski dru{tveni procesi sa zaka{njenjem dopru do Japana, tako da je uticaj ekonomsko-politi~ki razvijenih zemalja Zapada nametnut japanskom dru{tvu u trenutku kada ono za takve procese nije bilo spremno. Spoljni pritisak evropskog i ameri~kog kapitalizma postaje neizdrìv za samurajski plemi}ki stale`, koji po~inje da gubi politi~ki i dru{tveni uticaj u zemlji. Istovremeno, dolazi do formiranja japanske buròazije iz redova do tada najprezrenijeg - trgova~kog staleà, u ~emu carska porodica vidi svoju {ansu za ponovno preuzimanje vlasti. Dru{tvena hijerarhija po~ela je da se lomi, {to je kona~no dovelo do novog gra|anskog rata. Samurajski klanovi morali su da odlu~e da li }e podràti Tokugawa {ogunat ili cara. U vreme “ Bakumatsu” ratova (1853-1867) Aizu klan je stao uz {oguna i postao njegova klju~na vojna formacija, dok su se na strani cara borili klanovi Satsuma i Chosho. Presudna bitka odigrala se 1868. godine kod Fishimi-a. Samuraje Aizu klana predvodio je 43

TANOMO SAIGO (1830-1905), u~enik Takeda Soemon-a, vrhunski stru~njak za DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Tanomo se sukobio sa zdruènim snagama Satsuma - Chosho i nakon te{ke, krvave bitke bio poraèn. Kada je porodica Tanomo-a ~ula da su njihove trupe izgubile bitku, pretpostavili su da je Tanomo mrtav, pa su ène i deca, ukupno 21 ~lan njegove porodice, izvr{ili kolektivno samoubistvo. Sli~na sudbina zadesila je i grupu od 40 de~aka - samuraja Aizu klana, starosti izme|u 15-17 godina, koji su preuzeli poslednju odbranu grada Aizu. Polovina njih je poginula u borbama na brdu iznad grada, dok je preostalih 20 de~aka, kada su videli da je grad u plamenu, izvr{ili ritualna samoubistva kako bi sa~uvali ~ast i ugled svojih porodica. Posle poraza klana i porodi~ne tragedije, Tanomo Saigo se povukao u shinto svetli{te Hikko Toshogu. Odlu~io je da ne izvr{i ritualno samoubistvo iz dva razloga. Prvi je bila njegova moralna obaveza da se osveti klanu Satsuma, dok je drugi razlog bila svest o tome da je ostao poslednji preìveli stru~njak i poznavalac tajnih borila~kih sistema porodi~ne linije Takeda-Aizu. Vreme je provodio u podu~avanju preostalih samuraja Aizu klana ve{tini DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Padom TOKUGAWA {ogunata, car Mutsuhito preuzima vlast i zapo~inje proces “ Carske restauracije” . Sebi je dao novo ime - Meiji (Mei|i), pa je period njegove vladavine (1868-1912) ostao zabeleèn u japanskoj istoriji kao MEIJI period. U Edo-u je formirana nova vlada civilnog tipa - od grupe plemi}a i biv{ih samuraja koji su se prilagodili novim tokovima. Zapo~inje proces demokratizacije Japana, sa ukidanjem dru{tvenih razlika, uperen isklju~ivo prema samurajskom staleù. Car propisuje “ Zakletvu od pet stavova” kojom politi~ki obara samurajsko plemstvo, pa tako, od 1868. godine, posle 1000 godina tradicije, samuraji prestaju da postoje kao dru{tvena kategorija. “ MEIJI - REFORMA” donosi zakone koji ukidaju sve privilegije samuraja: 1870. godine oduzima se zemlja od feudalnih gospodara DAIMYO-a, 1876. godine 44

strogo je zabranjeno no{enje ma~eva kao simbola samurajskog dostojanstva, a u me|uvremenu, od 1873-1877 godine, vr{i se reorganizacija vojske, koja po ugledu na moderne evropske armije, po~inje da se bazira na regrutaciji i otvorena je za svakog, pa tako samuraji, kao “ ratnici zastarelog tipa” , i na vojnom planu postaju marginalizovani. Samurajske porodice proìvljavaju te{ka vremena. Mnogi ugledni samuraji izvr{avaju ritualna samoubistva da bi sa~uvali ~ast svoga imena, pojedine grupe mladih samuraja odmetnule su se u organizovani kriminal, stvaraju}i japansku “ JAKUZA” mafiju, a manji broj samuraja, koji su uspeli da se prilagode novonastalim uslovima, regrutuju se u carsku vojsku i policiju. Godine 1878-e klan Satsuma (koji je deset godina ranije izazvao propast Aizu klana) organizuje pobunu protiv cara Meiji. Mnogi Aizu samuraji, èljni osvete, dobrovoljno se priklju~uju carskim snagama vojske i policije. U bitci kod Tabaruzaka, Aizu ratnici ostvaruju apsolutnu pobedu i uni{tavaju klan Satsuma do poslednjeg ~lana. Iza priprema i organizacije Aizu ratnika stajao je Tanomo Saigo. Do 1880. godine borila~ke ve{tine izgubile su zna~aj. Okupljanje i organizovanje majstora ve{tina bilo je zabranjeno i tretirano kao zavereni~ka aktivnost. Tradicija usavr{avanja borila~kih ve{tina odràva se u strogoj tajnosti u zatvorenim porodi~nim krugovima. Tanomo Saigo, koji je u me|uvremenu postao shinto-sve{tenik, okuplja oko sebe grupu najtalentovanijih majstora porodice Takeda-Aizu da bi ih adekvatno pripremio za nova vremena koja tek dolaze. DAITO RYU AIKI JU JUTSU prestaje da egzistira u svojoj izvornoj formi, prilago|avaju}i se novim uslovima i novim zahtevima koje name}e moderno doba.

45

ÊTVRTA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU: MODERNI JU JUTSU PRAVCI

Krajem XIX i po~etkom XX veka Japan postaje stabilna kapitalisti~ka dràva sa jakom centralnom vla{}u i dobro organizovanom vojskom i policijom. Na politi~kom planu uveden je sistem parlamentarne monarhije evropskog tipa. Vlada pruà punu podr{ku razvoju industrije i krupnih kapitalisti~kih preduze}a, {to je zemlji obezbedilo nagli privredno-ekonomski uspon. U XX vek Japan ulazi kao mo}na imperijalna sila, koja }e dominirati modernom istorijom Dalekog istoka. Sna`noj dràvi vi{e ne preti unutra{njo-politi~ka opasnost od eventualne organizovane pobune starih samurajskih porodica koje su preìvele “ MEIJI - REFORMU” . Veliki majstori borila~kih ve{tina, koji su u strogoj tajnosti odràvali porodi~nu tradiciju preno{enja borila~kih znanja na mla|e generacije, od 1880. godine po~inju da rade javno. S obzirom da su u BU JUTSU majstorstvu videli jedini dostojanstven na~in da obezbede materijalna sredstva za egzistenciju, {irom Japana otvaraju na stotine privatnih, porodi~nih (RYU) {kola borila~kih ve{tina. Ve`banje borila~kih ve{tina postaje dostupno svim slojevima japanskog dru{tva. ^lanovi starih samurajskih porodica ve`bali su zbog tradicije, gra|ani su ve`bali zbog samoodbrane i rekreacije, a pripadnici vojske i policije zbog potrebe. Posebno interesovanje vlada za ve{tinu samoodbrane - JU JUTSU. Realnost novog vremena nametnula je promene u shvatanju su{tine borila~kih ve{tina. U eri napredne vojne tehnologije i masovnog kori{}enja vatrenog oru`ja, upotrebna vrednost drevnih borbenih sredstava (ma~, koplje, luk i strela), na kojima se bazirala metodologija BU JUTSU, izgubila je smisao. U prvi plan po~inje da se stavlja mentalni aspekt koji, po drevnim ZEN budisti~kim principima, usavr{avanje borila~kih ve{tina tretira kao na~in kultivisanja sopstvene li~nosti. Ve{tina se doìvljava kao 46

filozofija ìvota, put ka li~nom prosvetljenju, nedosti`ni ideal taoizma. U skladu sa tim, pojam JUTSU, koji potencira upotrebnu vrednost ve{tine, postaje neadekvatan i zamenjuje se filozofskim pojmom DO (PUT kineski TAO), koji podrazumeva ideju da je usavr{avanje do perfekcionizma samo sebi pretpostavljeno kao cilj. BU JUTSU - postaje BU DO, KEN JUTSU - postaje KEN DO, KYU JUTSU - postaje KYU DO i sl. Jedna od retkih ve{tina koja je zadràla karakteristiku JUTSU je ve{tina JU JUTSU, {to je u~injeno sa namerom jasnog nagla{avanja njene primarne samoodbrambene upotrebne vrednosti. Tokom prve polovine XX veka japansko dru{tvo ulazi u fazu ekstremnog militarizma. U cilju uspostavljanja vojne dominacije na {irem dalekoisto~nom prostoru, imperijalna vlada zapo~inje nekoliko osvaja~kih ratova (rusko - japanski rat 1904., I svetski rat 1914., kineskojapanski rat 1937, II svetski rat 1941. godine). Ratne kampanje smenjuju se jedna za drugom, a zbog potreba stvaranja militantnog raspoloènja kod naroda i podizanja borbenog duha regruta sve dràvne institucije angaùju se na planu veli~anja japanske ratni~ke tradicije. Stare samurajske porodice doìvljavaju svoju punu dru{tvenu rehabilitaciju. U takvoj atmosferi, upra`njavanje tradicionalnih borila~kih ve{tina postaje stvar prestià. BU DO ve{tine podiù se na nivo kulta, a veliki majstori sti~u ugled boànstava. âk ni posle katastrofalnog poraza Japana u II svetskom ratu, 1945. godine i sedmogodi{nje ameri~ke okupacije (do 1952. godine), uspon borila~kih ve{tina ne jenjava. U prvim godinama okupacije klubovi funkcioni{u tajno i odraàvaju duh poraènih japanskih nacionalista, me|utim, veoma brzo dolazi do njihove legalizacije kroz formu sportskih aktivnosti. Posle takozvanog “ industrijskog buma” {esdesetih godina, Japan postaje privredno-ekonomska sila na globalnom planu. Paralelno sa tim, odvija se i me|unarodna ekspanzija japanskih borila~kih ve{tina koje danas spadaju me|u najmasovnije i najpopularnije sportsko-rekreativne aktivnosti u svetu. Pod takvim istorijskim okolnostima razvijala se moderna ve{tina JU JUTSU. U poslednjih sto godina formiran je veliki broj novih stilova 47

({kola) ove ve{tine, me|utim, sve se baziraju na dva osnovna metodolo{ka JU JUTSU pravca: KODO KAN JU JUTSU i AIKI JU JUTSU.

48

A) KODO KAN JU JUTSU Prvu modernu japansku instituciju za izu~avanje nacionalnih borila~kih ve{tina bez upotrebe oru`ja, poznatu pod imenom KODO KAN, stvorio je 1882. godine veliki reformator JU JUTSU ve{tine - prof. dr Jigoro Kano. JIGORO KANO (1860-1938) ro|en je 28. oktobra 1860. godine u mestu Makage, u blizini luke Kobe. Vaspitavan je u gra|anskoj porodici koja se 1871. godine nastanila u Tokiju. Sa nepunih 18 godina, u skladu sa svojim ambicijama i èljama roditelja, upisao je studije na Tokijskom carskom univerzitetu, opredeliv{i se za oblasti filozofije, knjièvnosti, politike i politi~ke ekonomije. Diplomirao je 1881. godine i kao jednom od retkih visokoobrazovanih intelektualaca “ MEIJI PERIODA” , pred njim je stajala uspe{na karijera u vrhu japanske dràvne administracije. Kano je bio izuzetno niskog rasta, bole{ljiv i slaba{ne konstrukcije, pa je, u cilju pobolj{anja zdravlja i prevazilaènja problema fizi~ke inferiornosti, jo{ kao mlad student odlu~io da se posveti izu~avanju neke od tradicionalnih borila~kih ve{tina. S obzirom da je pripadao gra|anskom sloju, bez samurajske tradicije, imao je dosta problema kod pronalaènja majstora ve{tine koji bi ga obu~avao. Naime, kao posledica “ Meijireforme” ve{tine su se u to vreme jo{ uvek izu~avale u strogo zatvorenim krugovima samurajskih porodica, ali je Kano, zahvaljuju}i svojoj upornosti, uspeo da prona|e {kole borenja, ~iji su majstori, zbog te{ke materijalne situacije, primali sve one koji su mogli da plate obuku. Prvi majstor od koga je Kano nau~io osnove JU JUTSU ve{tine bio je Teinosuke Yagi. Ubrzo posle savladanih osnovnih znanja prelazi na u~enje kod Hachinosuke Fukeda-e i Masatomo Iso-a, starih majstora stila TENSHIN SHINYO RYU JU JUTSU, koji se bazirao na razradi sistema ASHIGARU - najnièg nivoa samoodbrambene obuke drevnih samuraja i svodio na nekoliko osnovnih kombinovanih tehnika bacanja i 49

udaraca. Napredne nivoe JU JUTSU ve{tine Kano je izu~avao kod majstora Tsunetoshi Iikubo-a, u stilu KITO RYU JU JUTSU, ~ija se tehika uglavnom svodila na akcije bacanja. Posle ~etiri godine fanati~nog treniranja i uvo|enja u tajne borila~kih stilova koje je izu~avao, Kano je postao JU JUTSU majstor. Njegov u~itelj Iikubo je zaklju~io da vi{e nema ~emu da ga nau~i, pa mu je uru~io tajne knjige i rukopise KITO RYU {kole i uputio ga da dalje sam prona|e svoj put u izu~avanju ve{tine. Mladi JU JUTSU majstor - Jigoro Kano, video je put svog daljeg razvoja u stvaranju sopstvenog stila borenja sa potpuno novim metodolo{kim pristupom ve{tini, koji }e biti uskla|en sa aktuelnim dru{tvenim promenama i procesima koji su se odvijali u Japanu. Ono {to je Kano stvorio bilo je vi{e od stila. Akcenat je stavio na op{ti zna~aj ve{tine JU JUTSU, kao tekovini japanske nacionalne tradicije, izuzetno pogodnoj za unapre|enje fizi~kog i mentalnog nivoa sveukupne japanske populacije. Me|utim, postojao je niz problemati~nih socijalno-istorijskih okolnosti na koje je trebalo uticati da bi se ve{tina prilagodila novom vremenu, {to se postavljalo kao preduslov za realizaciju Kano-ove ideje. Zbog toga je Kano zapo~eo opse`nu reformu ve{tine JU JUTSU koja se odvijala u dva pravca: a) reforma socijalnog smisla i cilja ve{tine i b) reforma metodolo{kog pristupa ve{tini. Pod reformom socijalnog smisla i cilja ve{tine Kano je podrazumevao promenu ukupnog odnosa dru{tva prema borila~koj ve{tini JU JUTSU, kao i promenu odnosa nosilaca u~enja ove ve{tine (tradicionalnih majstora - instruktora) prema dru{tvu u celini. Naime, Kano je polazio od gra|anske, demokratske ideje da je JU JUTSU deo japanske kulture i da, kao takva, treba da bude dostupna svima kao svojevrstan vid psihofizi~ke rekreacije i samoodbrane. Na tom planu, zamislio je ve{tinu kao op{tenacionalni sistem fizi~kog vaspitanja i obrazovanja, baziran na tekovinama vi{evekovne japanske tradicije, pa je vladi, u okviru reforme i modernizacije {kolstva, ponudio svoj program koji kroz masovno praktikovanje mentalnih i fizi~kih svojstava ve{tine JU JUTSU treba da ostvari tri cilja: vaspitno-obrazovni, sportsko-rekreativni 51

i samoodbrambeni. Vaspitno-obrazovni cilj odnosio se na mentalne i duhovne aspekte ve{tine sa izrazito nacionalnim kulturnim obele`jima (sli~no staroj tradiciji vaspitavanja samurajske mladeì). Sportskorekreativni cilj bazirao se na prilago|avanju ve{tine sportsko takmi~arskim uslovima i pravilima koja garantuju bezbedno masovno praktikovanje. Samoodbrambenom cilju dat je sekundaran zna~aj i u po~etnim fazama omasovljavanja Kano-ovog sistema, nije posebno potenciran. Imaju}i u vidu da je Kano ve} zauzimao visoko i ugledno mesto u dràvnoj administraciji, njegov program, kao specifi~an spoj moderne fizi~ke kulture i mentalnog treninga baziranog na nacionalnom duhu, vlada je prihvatila i dala mu punu podr{ku. Istovremeno, Kano je morao da sprovede i opse`nu propagandnu kampanju popularizacije svog sistema borila~ke ve{tine, s obzirom da je JU JUTSU bila na izuzetno lo{em glasu. Naime, nosioci u~enja ove ve{tine, veliki tradicionalni majstori-instruktori kao predstavnici starih samurajskih struktura, imali su negativan odnos i prema japanskim vlastima i prema gra|anskoj demokratiji. Mada su zbog materijalne egzistencije po~eli da drè {kole borila~kih ve{tina otvorenog tipa, osnovna tendencija je bila da se majstorstvo ve{tine zadrì u porodi~nom krugu. Pojedine {kole bile su poznate po fizi~kom zlostavljanju u~enika iz gra|anskog sloja i ~estim siledìjskim istupima na ulicama. Osim toga, mnogi majstori su se upustili u kriminalne aktivnosti, izme|u ostalog i u organizovanje tajnih me~eva i kladionica gde su se JU JUTSU borci tukli do smrti. Ta pojava, koju je Kano definisao kao “ prostituisanje ve{tine” , posebno je uticala na lo{ glas JU JUTSU. Kano-u i njegovim sledbenicima bile su potrebne godine i godine vaspitno-propagandnog rada da bi kod japanskog naroda povratili pozitivan odnos prema borila~kim ve{tinama. U skladu sa reformom socijalnog smisla i cilja ve{tine, Kano je sproveo i adekvatnu reformu metodolo{kog pristupa kod uve`bavanja ve{tine JU JUTSU da bi je prilagodio masovnom praktikovanju u {kolsko-obrazovnim ustanovama. Iz ve{tine je izbacio sve potencijalno 52

opasne tehnike koje po bilo kom osnovu mogu izazvati povredu. Izba~eni su svi udarci, opasne poluge i smrtonosna bacanja ~ija je osnovna namena bila te{ko povre|ivanje protivnika. U metodolo{kom sistemu Kano je zadrào samo kontrolisana modifikovana bacanja, bezopasne poluge na laktu i nekoliko zahvata “ naznake” gu{enja protivnika. Kod uve`bavanja slobodnih borbenih akcija “ RANDORI” , uveo je stroga ograni~enja koja su pruàla mogu}nost nadmetanja izme|u ve`ba~a bez opasnosti od povre|ivanja. Tako|e, uveo je teoretske izmene koje su maksimalno ublaìle psiholo{ki pristup kandidata prema uve`bavanju i nadmetanju. Pojam “ neprijatelj” zamenio je pojmom “ protivnik” , a mentalni odnos prema borbi definisao je eti~kim imperativom: “ NIJE NEOPHODNO POVREDITI PROTIVNIKA DA BI GA POBEDIO” ! Ukratko, Kano je napravio kvazi-borila~ku ve{tinu ~ija se realizacija svodila na strogo kontrolisanu “ simulaciju” borenja i koja je, uvo|enjem standardizacije pravila i su|enja, prerasla u savremeni sport. Kano-ova nova metodologija bazirala se na JU JUTSU {kolama KITO RYU i TENSHIN SHINYO RYU u kojima je majstorirao, zatim, na rezultatima njegovih izu~avanja starih JU JUTSU stilova SEIGO RYU i SEKI GUSHI RYU, kao i na izu~avanju iskustava drevnih DENSHO rukopisa. U samom po~etku, novi stil je bio poznat pod imenom KANO JU JUTSU. Me|utim, zbog socijalno diskreditovanog pojma JUTSU, Kano je svom stilu promenio naziv, da bi postavio jasnu razliku u odnosu na ostale JU JUTSU stilove. S tim u vezi, odlu~io je da zadrì odre|uju}i pojam JU (nenasilno) a pojam JUTSU zameni filozofskom kategorijom DO (put). S obzirom da je u to vreme, jedan od aktuelnih borila~kih stilova, YIKISHIN RYU, ve} koristio terminolo{ku odredbu JUDO, Kano je pro{irio naziv svog stila u KODO KAN JUDO. Termin KODO KAN ozna~ava “ mesto na kome se izu~ava put” . Slu~ajno ili namerno i najpoznatiji shinto hram u Tokiju nosio je naziv KODO KAN, pa je ta okolnost posebno doprinela popularizaciji i ugledu Kano-ovog stila, koga su svi po~eli nesvesno da povezuju sa shinto tradicijom. Osnovna takti~ko-tehni~ka karakteristika KODO KAN JUDO-a je ta, da se sve radnje, defanzivne ili ofanzivne, baziraju na tehnikama bacanja 53

- NAGE. Takti~ki, Kano-ov sistem prioritetno potencira borbenu situaciju KUZUSHI (KUZU[I - faza nestabilnosti protivnika), odnosno kori{}enje nestabilnosti protivnika u napadu ili odbrani da bi se primenila kontraakcija. Druga osnovna karakteristika, odnosila se na negiranje i prevazilaènje faktora fizi~ke snage, pod motom: “ SA MINIMUMOM SNAGE POSTI]I MAKSIMALNU EFIKASNOST” . Stoga, jedna od glavnih instrukcija Jigoro Kano-a glasi: “ UZDAJ SE I VERUJ U SVOJE SPOSOBNOSTI. RADI BRZO, GIPKO, STRIKTNO PO PRINCIPIMA JUDO-a, A NIKADA SNAGOM, JER AKO SI JAÎ, NIJE TI POTREBNA, A AKO SI SLABIJI NIKAD JE NEMA[ DOVOLJNO. JEDINO SE TAKO MO@E OBJASNITI KAKO DA SLABIJI PROTIVNIK POBEDI JAÊG” . Uspostavljanjem sistema KODO KAN JUDO, Jigoro Kano je do maksimuma realizovao drevni borila~ki princip: “ NE SUPROTSTAVLJATI SNAGU PROTIV SNAGE, NEGO POPUSTITI DA BI SE POBEDILO. POVUCI KADA TE PROTIVNIK GURA I GURNI KADA TE PROTIVNIK POVUÊ. PROTIVNIK SE IZBACUJE IZ RAVNOTE@E I TIME LOMI NJEGOVA SNAGA. TADA SE BEZ NAPORA PRIMENJUJU UVE@BANE TEHNIKE” . Mada je Jigoro Kano stare JU JUTSU stilove tretirao kao najne~istije, bespo{tedne oblike borbe, neprimerene novom vremenu i neadekvatne za prilago|avanje sportskim normama, nikada nije negirao njihovu samoodbrambenu vrednost. Zbog toga je u svom KODO KAN sistemu, u segmentu samoodbrambene pripreme, zadrào neke opasne tehnike, ali ih nije potencirao u programima masovnog uve`bavanja. Kano-ovim dugoro~nim planom bilo je predvi|eno da se taj aspekt borila~ke ve{tine ograni~i na specijalizovane institucije vojske i policije ~iji objektivni zahtevi prevazilaze okvire sporta. Taj specijalni program definisao je samoodbranu kao “ ve{tinu zahvata sra~unatu tako da se u prvom momentu izazove jak bol kod napada~a sa ciljem prisiljavanja da odustane od napada” i garantovao je efikasnost samo u pojedina~noj borbi 54

sa neobu~enim protivnikom. Suprotstavljanje obu~enom napada~u ili ve}em broju napada~a nije bilo predvi|eno KODO KAN sistemom i ostalo je kao prednost drugih borila~kih stilova. Kano je uveo jo{ jednu zna~ajnu novinu u JU JUTSU, a to je ocenjivanje kvaliteta i napredovanja kandidata stepenovanjem po u~eni~kim KYU i majstorskim DAN rangovima. Svaki rang bio je ozna~en posebnom bojom pojasa i to - {est u~eni~kih KYU nivoa (beli, ùti, oran`, zeleni, plavi i braon pojas) i majstorski crni pojas, koji je u po~etnim fazama imao pet DAN rangova (kasnije dodato jo{ pet). Ovo rangiranje Kano je preuzeo iz KYU DO-a i tokom vremena, prihva}eno je u svim japanskim borila~kim ve{tinama. Svoju prvu {kolu Kano je osnovao 1882. godine u maloj sali budisti~kog hrama EISHOJI u Tokiju. Imao je samo devet u~enika, ali je njihov broj iz dana u dan rastao. Kod izbora svojih u~enika i sledbenika, prete`no se orijentisao na vladine ~inovnike, vojne i policijske zvani~nike, odnosno ~lanove njihovih porodica, {to je bilo od izuzetne va`nosti za razvoj Kano-ovog stila. Tako je 1886. godine KODO KAN JUDO zvani~no postao deo japanskog obrazovnog sistema. U isto vreme i tokijska metropoliten policija po~inje da pokazuje veliko interesovanje za uve`bavanje borila~kih ve{tina, posebno za JU JUTSU. Imaju}i u vidu da su nosioci tradicionalne JU JUTSU ve{tine apriorno tretirani kao potencijalni antidràvni i kriminogeni faktori, vlada i uprava policije jedva su do~ekali pojavu Kano-ovog modernog sistema borenja, potpuno nezavisnog od starih stilova, pa je KODO KAN metod po~eo masovno da se upra`njava u krugovima policijskih struktura. Sli~an proces odvijao se i u japanskoj vojsci, {to je doprinelo da KODO KAN bude prihva}en kao standardni metod obuke japanske vojske i policije. Prioritetno je potenciran samoodbrambeni segment u kome su zadràne mnoge opasne ali efikasne tehnike. Mada je Kano insistirao na upotrebi termina JUDO, u ovom obliku rada zadràn je termin KODO KAN JU JUTSU. U periodu od 1883. do 1905. godine, KODO KAN JUDO je bio u centru javne pa`nje. Svi su se divili novim, modernim rezonima i 55

principima ove borila~ke ve{tine, ali na prakti~nu vrednost JUDO-a u realnim borbenim uslovima gledalo se sa sumnjom i prezirom od strane starih JU JUTSU majstora. Me|utim, zbog svoje politi~ke mo}i i javnog uticaja, Kano je bio taj koji je odlu~ivao “ {ta valja a {ta ne valja” . Zbog toga su se mnogi majstori starih stilova pridruìli Kano-u sa èljom da sa~uvaju svoje ve{tine. Kano ih je sve prihvatio ali uz izri~it uslov da svoju aktivnost i uspehe sprovode isklju~ivo u korist promocije i popularizacije KODO KAN-a, uz zabranu potenciranja imena i zna~aja sopstvenih stilova. Tako je i mladi majstor stila DAITO RYU AIKI JU JUTSU, Shiro Saigo ([iro Saigo), èljan slave i novca, regrutovan od strane Kano-a da bi svojim javnim nastupima i borbama promovisao KODO KAN JUDO, mada se nikada nije bavio izu~avanjem tog stila. Imao je 21 godinu kada mu je KODO KAN dodelio majstorstvo PETOG DAN-a, kao najve}u nagradu koju je mogao da mu ponudi. Za uzvrat, Saigo se borio u korist KODO KAN-a protiv predstavnika drugih JU JUTSU stilova. Svoje protivnike je deklasirao opasnom i efikasnom AIKI JU JUTSU tehnikom, ali je sav njegov uspeh pripisivan JUDO-u. Osim toga, kao jedan od najistaknutijih stru~njaka borila~kih ve{tina svoga doba, postao je “ ìva legenda” KODO KAN-a, koji se reklamirao pri~ama o ìvotu i uspesima Shiro Saigo-a, pa je njegovo ime postalo poznato i izvan granica Japana. Glavni Kano-ov kriti~ar i oponent bio je stari majstor Hikosuke Totsuma, ~iji je stil JU JUTSU imao veliki broj sledbenika. Obzirom da su stilovi TOTSUMA RYU i KODO KAN JUDO bili u direktnoj konkurenciji, pod pokroviteljstvom na~elnika tokijske metropoliten policije odràn je javni me~ izme|u ove dve {kole. To je bila odlu~uju}a bitka za primat. Svaka {kola izvela je po 15 takmi~ara, a zbog nedostatka pravila su|enja borbe su vi{e li~ile na dvoboje nego na takmi~enje. Pobedio je KODO KAN sa trinaest dobijenih borbi i dve nere{ene, me|utim nikada nije potencirano niti javno saop{teno da su se za KODO KAN borili regrutovani majstori drugih JU JUTSU stilova. Posle navedenog doga|aja, KODO KAN je nametnuo takva pravila borenja koja nisu odgovarala drugim stilovima pa se nisu ni odazivali pozivima 56

na takmi~enja, a osim toga, mnogi majstori su izbegavali da se konfrontiraju sa Kano-om zbog straha od njegovog velikog uticaja kod vlasti i policije. Tako je, mudrom politikom Jigoro Kana, KODO KAN JUDO postao neprikosnoveni stil borenja u Japanu. Kada se KODO KAN JUDO definitivno izborio za svoj status u vrhu japanskih borila~kih ve{tina, Jigoro Kano svestan svoje mo}i, odlu~io je da pruì pomo} svim ostalim tradicionalnim JU JUTSU stilovima. Doju~era{nji konkurenti i protivnici u Kano-u su dobili mo}nog saveznika, koji je svesrdno i iskreno po~eo da se trudi da spase od zaborava i izumiranja stare japanske borila~ke sisteme. Prvi gest takve vrste Kano je napravio 24. jula 1906. godine, kada je na BUTOKU KAI akademiji organizovao skup najve}ih japanskih JU JUTSU majstora, povodom prezentacije svog sistema JUDO KATA26. Ve}ina starih majstora je do{la na skup sa dosta podozrenja i zajedljivih komentara, me|utim Kano je ispunio svoj cilj. Dokazao im je da mogu da se okupe i da rade zajedno na planu o~uvanja japanske borila~ke tradicije u op{tenacionalnom interesu. Taj Kano-ov potez umnogome je izmenio do tada “ zategnute” odnose izme|u konkurentskih stilova, s obzirom da su postepeno po~eli jedni druge da tretiraju sa mnogo vi{e uvaàvanja i tolerancije. Najbolji primer za to, bilo je blisko prijateljstvo izme|u Jigoro Kano-a i Takeda Sokaku-a, velikog majstora stila DAITO RYU AIKI JU JUTSU. U~vr{}ivanju njihovog prijateljstva znatno je doprinela tesna saradnja sa Shomachiro Noguchi-em, predsedavaju}im grupe “ IMPERIAL SHOBUKAI” , koji je koordinirao aktivnosti borila~ke obuke u vladinim institucijama, kao i pre}utna saglasnost po pitanju angaòvanja Shiro Saigo-a, koji je {ire}i slavu KODO KAN-a, znatno doprineo popularizaciji i podizanju ugleda stila DAITO RYU. Godine 1922. osnovano je KODO KAN - KULTURNO DRU[TVO, kao dràvna institucija za izu~avanje i {irenje nacionalnih borila~kih ve{tina. Mada je KODO KAN JUDO stavljen u prvi plan, vrata dru{tva bila su otvorena svim ostalim japanskim stilovima koji su tu mogli da na|u uto~i{te i patronat. 57

Borila~ki sistem KODO KAN, kroz svoje forme JUDO i JU JUTSU, izuzetno je doprineo prodoru i afirmaciji japanske kulture u zapadnom svetu. Jo{ 1889. godine, Kano je putovao u Evropu i Ameriku, gde je odrào seriju predavanja na temu uskla|ivanja tekovina japanske nacionalne kulture sa modernim obrazovnim sistemima. Njegov projekat kori{}enja iskustava tradicionalnih borila~kih ve{tina u procesu savremenog vaspitavanja i obrazovanja omladine, stekao je veliki publicitet. Izuzetno interesovanje pobudio je samoodbrambeni aspekt japanskih borila~kih ve{tina, pa je 1905. godine, KODO KAN izdao nekoliko knjiga na engleskom jeziku o tehni~kim i prakti~nim karakteristikama ve{tine JU JUTSU. U prvim decenijama XX veka, kada je Japan, kao imperijalna sila, postao zna~ajan faktor svetske politike, dolazi do velikog interesovanja evropskih i ameri~kih intelektualnih krugova za japansku kulturu. Izu~avanje filozofija ZEN budizma, japanske poezije i umetnosti, postalo je “ modni trend” . Tako je i JUDO, pod formom japanskog nacionalnog sporta, na “ velika vrata” u{ao u sportske dvorane zapadnog sveta. Od 1920. godine JUDO, sa definisanim sportskim pravilima po evropskim standardima, po~inje masovno da se ve`ba u Francuskoj, Engleskoj, Nema~koj i Americi. Zapadnim vojnim i policijskim stru~njacima nije promakla velika samoodbrambena upotrebna vrednost japanskih borila~kih ve{tina, pa su osim razvoja sportskog, JUDO aspekta, po~eli da insistiraju na instruktaì u ve{tini JU JUTSU. Me|utim, neshvataju}i su{tinu BUDO principa, zapadnjaci su insistirali na “ brzoj, gruboj i efikasnoj obuci” , {to je za japanske instruktore naviknute da ve{tina moè da se savlada samo dugotrajnim i upornim praktikovanjem, predstavljalo apsurd. Problem neadekvatnosti ovog zahteva re{en je tako {to je svakom japanskom instruktoru data mogu}nost da na licu mesta sastavi fleksibilan samoodbrambeni program, potpuno prilago|en individualnim nivoima i osobinama kandidata koji prolaze obuku. S obzirom da je takav pristup potpuno devalvirao karakteristiku JU, program obuke koji je razra|ivan 58

sa Evropljanima dobio je naziv JIU (DJIJU - slobodno, neformalno) a ve{tina samoodbrane postala je poznata pod nazivom JIU JUTSU (DJIJU D@UCU) - SLOBODNA BORILA^KA OBUKA. Mada je evropskim u~enicima to u principu bilo svejedno (mnogi ni danas ne uo~avaju terminolo{ku i su{tinsku razliku), nepotrebno je napominjati da je pod ovim evropskim “ hibridnim” programom razra|ivan najniì mogu}i nivo ve{tine JU JUTSU. Posle poraza Japana u II svetskom ratu i uspostavljanja ameri~ke vojne okupacije 1945. godine, praktikovanje borila~kih ve{tina je zabranjeno zbog straha okupacionih vlasti da }e se okupljanje japanskih militantnih nacionalista u klubovima borila~kih ve{tina pretvoriti u potencijalna àri{ta antiameri~ke pobune. U prakti~nom smislu, zabrana je trajala veoma kratko, zahvaljuju}i isklju~ivo KODO KAN JUDO-u, koji je, potenciraju}i svoj sportski karakter i obnavljaju}i ranije stvorene veze u Evropi i Americi legalizovan, a ve} 1950. godine, svetska ekspanzija japanskih borila~kih ve{tina, pre svega JUDO-a, nastavlja se jo{ ve}im intenzitetom. JUDO postaje jedan od najcenjenijih individualnih sportova u svetu, a njegova me|unarodna afirmacija kulminirala je 1964. godine, kada je na XVIII olimpijskim igrama u Tokiju, prihva}en kao olimpijski sport. Samoodbrambeni aspekt borila~kog sistema KODO KAN, razvijao se znatno sporije, kao sekundarna disciplina u senci JUDO-a. Jo{ tokom II svetskog rata, dok se JUDO u Japanu praktikovao masovno kao popularni nacionalni sport, JU JUTSU segment, kao “ tvrda ve{tina” , negovan je samo u vojsci i policiji. Po zavr{etku rata, raspadom japanskog vojno-policijskog sistema, samoodbrambeni aspekt ve{tine potpuno zamire, ali samo privremeno, s obzirom da je predstoje}a svetska ekspanzija JUDO-a ponovo pobudila interesovanje za JU JUTSU. Od 1950. godine, vojne i policijske strukture mnogih zapadnih zemalja iniciraju nastavak ranije zapo~etog kontinuiteta samoodbrambene borila~ke obuke koju su sprovodili japanskih instruktori, pa evropski “ hibrid” , JIU JUTSU, ponovo sti~e popularnost. Me|utim, majstori 59

KODO KAN-a, koji su jo{ ranije uvideli nesavr{enost JIU JUTSU programa ({to je vi{e bio JIU - manje je bio JUTSU), odlu~uju da Evropi i svetu ponude ne{to ozbiljnije i kvalitetnije u oblasti samoodbrane. Tome je svakako doprinela i nagla popularizacija KARATE-a, kao nove, konkurentske borila~ke ve{tine, znatno prilagodljivije realnoj upotrebi, koja je pretila da potpuno istisne JIU JUTSU iz vojno-policijske obuke. Zbog toga je grupa KODO KAN stru~njaka, na ~elu sa velikim majstorom Kenji Tomiki-em, 1956. godine sastavila novi, izuzetno kvalitetan program samoodbrambene obuke, poznat pod nazivom GOSHIN JUTSU (GO[IN DJUCU) - TVRDA REALNA SAMOODBRAMBENA VE[TINA. Program je obuhvatao sistem opasnih zahvata (poluga i udaraca), razra|en kroz osmi{ljene i realno primenljive formalne ve`be GOSHIN JUTSU NO KATA i dopunjen standardnim JUDO bacanjima. U dana{nje vreme, “ Centralni Institut KODO KAN” u Tokiju, koji je ujedno i sedi{te me|unarodne JUDO federacije, prestavlja najpoznatiju akademsku ustanovu za izu~avanje borila~kih ve{tina u svetu. Osnovna aktivnost Instituta je svakako razvoj JUDO-a i unapre|enje njegovog sportsko-takmi~arskog aspekta, ali je na Institutu oformljen i poseban, specijalizovani stru~ni ogranak koji se bavi isklju~ivo samoodbrambenim aspektima ve{tine. Formiranjem ovog ogranka, prakti~no je utvr|en moderni stil KODO KAN JU JUTSU. U takti~ko-tehni~kom smislu, samoodbrambene akcije koncipirane su na tehnikama bacanja, pa se podrazumeva da majstori ovog JU JUTSU stila moraju imati visok stepen majstorstva u JUDO ve{tini, {to je predpostavljeno kao osnov, na koji se kroz proces izdvojene, specijalizovane obuke, nadgra|uju brojni samoodbrambeni programi me|u kojima je najrasprostranjeniji program GOSHIN JUTSU. S obzirom da se radi o kompatibilnosti dva segmenta jednog istog sistema, u kome je KODO KAN JUDO postavljen kao tehni~ka baza za KODO KAN JU JUTSU, ovaj JU JUTSU stil se razvijao kroz aktivnost JUDO klubova {irom sveta. Me|utim, imaju}i u vidu da je èlja za sportsko-takmi~arskim rezultatima potpuno istisnula samoodbrambeni aspekt iz JUDO klubova, razvoj i unapre|enje stila KODO KAN JU JUTSU u potpunosti je prepu{ten institucijama vojno60

policijskog tipa, za koje je realni upotrebni aspekt ve{tine primaran, sa tendencijom postepenog, ali potpunog metodolo{kog odvajanja od sportskog JUDO-a.

61

B) AIKI JU JUTSU

Za razliku od KODO KAN sistema, moderni JU JUTSU stil, AIKI JU JUTSU, razvijao se potpuno druga~ije. U takti~ko-tehni~kom smislu, proistekao je iz drevnog BU JUTSU stila DAITO RYU AIKI JU JUTSU, sistema koji je obuhvatao {iri dijapazon borila~kih ve{tina sa upotrebom i bez upotrebe oru`ja, a u kome je tokom vremena, samoodbrambeni aspekt stavljen u prvi plan. Sociolo{ki se bazirao na tradicionalizmu i elitizmu samurajskog klana TAKEDA- AIZU, neguju}i vrhunske tekovine samurajske ratni~ke tradicije, dostupne samo zatvorenom krugu malog broja izabranih ili adoptiranih ~lanova klana, koji su fanati~nim radom i izgra|enim duhom dokazali da zasluùju uvo|enje u tajne ove ve{tine. U po~etnim fazama modernog razvoja, usavr{avao se i {irio ilegalno, s obzirom da su nosioci ove ve{tine tretirani kao opasni politi~ki protivnici “ MEIJI REFORME” , me|utim ~ak ni posle legalizacije ovog stila, krajem XIX veka, nikada nije u potpunosti prilago|en masovnoj upotrebi, zbog potenciranog tradicionalisti~kog pristupa, {to je, ostalo prisutno do danas. Preìveli ratni vo|a klana Takeda - Aizu, veliki majstor DAITO RYU AIKI JU JUTSU, TANOMO SAIGO, posle propasti klana i li~ne tragedije gubitka najuè porodice, oko 1868. godine, povukao se u shinto svetili{te Hikko Toshugu. Po porodi~nom pravu postao je shinto sve{tenik i kako je obi~aj nalagao uzeo novo ime, Hoshina Chikanori. @ivot je provodio u odràvanju shinto rituala, izu~avanju religiozno-filozofskih spisa i uve`bavanju tajnih tehnika DAITO RYU, kao poslednji poznavalac ove borila~ke metodologije. Tragi~na sudbina pretvorila ga je u simbol poraènog samurajskog plemstva, a njegov tihi, dostojanstveni revolt, predstavljao je stalnu politi~ku opasnost za vladu koja je sprovodila “ MEIJI REFORMU” . Mada mu je sve{teni~ko zvanje pruàlo imunitet, vlasti su u vi{e navrata tajno poku{avale da ga uklone angaòvanjem pla}enih ubica, ali bez uspeha, s obzirom da je prekaljeni ratnik Tanomo, ìveo u stalnom oprezu. 62

Godine 1880., u vreme postepene legalizacije borila~kih ve{tina, Tanomo Saigo, kao visoki shinto sve{tenik hramova Fatarasan i Ryozen, nije javno eksponirao svoje majstorstvo, me|utim, i pored toga, gotovo svi BUDO autoriteti uvaàvali su ga kao svetinju. Budno prate}i promene i procese u japanskom dru{tvu, kao i neminovne transformacije u tradicionalnim borila~kim ve{tinama, Tanomo je i svoju ve{tinu po~eo da sagledava mnogo realnije. Mada je ma~ bio osnovno oru`je stila DAITO RYU, morao je da konstatuje “ da je vreme ma~a pro{lo” i da prioritet treba dati samoodbrambenom segmentu, AIKI JU JUTSU, pa je sa tim u vezi izvr{io reviziju ve{tine u takti~kom, tehni~kom i filozofskom smislu. U takti~kom smislu, favorizovao je borbene principe DAITO RYU BU JUTSU ma~evanja, {to je doprinelo da se sve situacije u borbi defini{u ma~evala~kom terminologijom. U tehni~kom smislu, bazirao se na tajnom samoodbrambenom DAITO RYU metodu OSHIKIUCHI, odnosno na unapre|enoj varijanti ovog metoda poznatoj pod nazivom HANZA HANDACHI, kao i na drevnim tehni~kim uputstvima o samoodbrani iz rukopisa “ Heiho Okugi Sho” (koji je 1580. godine sastavio Yamamoto Kansuke, vojni teoreti~ar klana Takeda), zadràv{i pri tom stavove, gardove i kretanja iz DAITO RYU ma~evanja. U filozofskom smislu, u potpunosti je zadrào princip AIKI - “ pravovremeno i adekvatno fizi~ko i mentalno uskla|ivanje sa akcijom protivnika” - koji je nasledio od svog u~italja, velikog majstora i filozofa Soemon Takeda-e, unaprediv{i ovu teoriju preciznijim definisanjem razlike izme|u defanzivnog AI-KI i ofanzivnog KI-AI27 principa. Smatra se da je Tanomo Saigo, kao drugi zvani~ni majstor AIKI pravca, kroz AIKI JU JUTSU, postavio teoretski koncept moderne AIKI metodologije, koji glasi: "CENTRIFUGALNA I CENTRIPETALNA SILA MOGU BITI MAKSIMALNO ISKORI[]ENE KROZ DOBRO UVE@BAN, JAK ZAHVAT KRU@NOM TEHNIKOM. NAPADA^ OD TOG KRU@NOG POKRETA BIVA POVUÊN, PA GUBI RAVNOTE@U I TE@I[TE. TO JE 64

TRENUTAK KADA JE SLAB I BESPOMO]AN. TADA GA JE LAKO PODI]I I BACITI. NE SNAGA, VE] KRU@NI POKRET DONOSI EFIKASNOST." Tanomo Saigo nije imao rodbine, pa mu je osnovni ìvotni cilj bio da na|e dostojnog naslednika na koga bi preneo tajno u~enje ve{tine DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Naime, prema drevnim pravilima DAITO RYU-a, tajna ove ve{tine mogla se preneti samo na bri`ljivo odabrane, bliske srodnike iz klana Takeda-Aizu. Tu se Tanomo na{ao pred velikim problemom s obzirom da je tajno obu~avao samo nekoliko mladi}a iz samurajskih porodica, ali na nesre}u, oni najtalentovaniji, nisu pripadali lozi Takeda-Aizu. Me|u njima, svojim talentom i fanati~nim radom, posebno se isticao Shiro Shida, pa je Tanomo, 1882. godine, odlu~io da ga usvoji kao sina, kako bi na njega preneo nasle|e DAITO RYU ve{tine. Mladi |ak je po poo~imu dobio novo ime, Shiro Saigo, po kome }e kasnije postati poznat {irom Japana. SHIRO SAIGO (1867-1922), potomak najniè samurajske loze, jo{ kao de~ak od 14 godina, odlu~io je da postane profesionalni vojnik, ali ga je regrutna komisija odbila zbog izuzetno niskog rasta. Kao eventualnu mogu}nost da ga jednog dana ipak prime u vojnu slu`bu, video je u uve`bavanju tradicionalnih borila~kih ve{tina, pa ga je rodbina preporu~ila Tanomo Saigo-u, koji ga je prihvatio “ osetiv{i” u njemu skrivene borila~ke potencijale. Tanomo-va procena bila je ta~na. Shiro je imao redak, uro|eni talenat za “ momenat akcije” 28, pa je napredovao izuzetno brzo. Pod vo|stvom velikog u~itelja, za samo nekoliko godina postao je opasan i ugledan majstor ve{tine JU JUTSU. U vreme kada je progla{en za Tanomo-vog naslednika, pri{ao mu je Jigoro Kano sa ponudom da preko svoje organizacije KODO KAN od njega napravi “ najve}eg majstora svih vremena” , {to je Shiro, uz saglasnost svog poo~ima prihvatio. Naime, Tanomo je shvatio veliki dru{tveni zna~aj Jigoro Kano-a i {ansu koja se ukazala Shiro-u, pa mu je bilo potpuno nebitno pod ~ijim }e patronatom njegov sin postati slavan. înjenica je, da je u prvo vreme, svojim bravuroznim pobedama na turnirima {irom 65

Japana, Shiro Saigo popularisao KODO KAN JUDO ali i AIKI JU JUTSU, kao borila~ku tehniku koja mu je osiguravala nadmo} i pobedu. Uz {iroku propagandnu podr{ku Jigoro Kano-a, Saigo je zaista postao najpoznatiji JU JUTSU borac u modernoj japanskoj istoriji, {to je svakako godilo i Tanomo-u. Me|utim, slava, popularnost i rasko{an ìvot u~inili su svoje. Saigo se potpuno posvetio interesima KODO KAN-a, od ~ega je imao veliku korist kojoj nije mogao da odoli, zapu{taju}i svoje obaveze prema stilu DAITO RYU AIKI JU JUTSU, pa je razo~arani Tanomo Saigo, kome se ve} bliìo kraj ìvota, morao da prona|e novog naslednika svog stila. Shiro Saigo je ceo svoj ìvot proveo u “ raskoraku” izme|u KODO KAN-a i DAITO RYU-a, pod stalnim pritiscima predstavnika i jednog i drugog pravca, koji su polagali prava na njegovo ime i zasluge. Na kraju je, u pedesetoj godini ìvota napustio oba stila i preselio se na jug Japana. Umro je u pedesetsedmoj godini ìvota, potpuno sam, pripadaju}i “ svakom i nikom” . Kod izbora novog naslednika ve{tine, Tanomo Saigo se odlu~io za najuì krug preìvelih ~lanova porodi~nog klana Takeda-Aizu. Ma koliko razmi{ljao i procenjivao izbor se svodio samo na jednog ~oveka, Takeda Sokaku-a, hrabrog ali ekscentri~nog i svojeglavog majstora ma~evanja, koji je bio unuk Tanomo-vog velikog u~itelja Soemon Takeda-e. Kada mu je 1881. godine, Tanomo to prvi put ponudio, Sokaku je apriorno odbio, ne èle}i da se odrekne pustolovnog ìvota kakav je vodio, kao i zbog toga, {to je iz Tanomo-vog predloga shvatio, da }e svoju osnovnu ve{tinu, ma~evanje, morati da podredi samoodbrambenoj ve{tini AIKI JU JUTSU. Me|utim, prihvatio je da ga stari u~itelj povremenom obukom uvede u tajne porodi~ne ve{tine. Neposredno pred Tanomo-vu smrt, 1905. godine, uvidev{i da }e se ve{tina ugasiti gubljenjem univerzalnog naslednika, Sokaku ipak odlu~uje da preuzme obavezu nasle|a DAITO RYU AIKI JU JUTSU. TAKEDA SOKAKU (1860-1943) rodio se u provinciji Aizu, 10. oktobra 1860. godine, kao direktni potomak slavne samurajske porodice 66

Minamoto - Takeda, unuk velikog majstora Soemon-a i sin klanovskog shinto savetnika Takeda Sokichi-a. Imao je samo devet godina kada ga je zadesio Aizu rat, ali je i u tom uzrastu pokazivao veliku hrabrost. Dok su se ène i deca, kao retki preìveli ~lanovi porodica poraènog samurajskog klana, danono}no krili pred navalom Meiji vojske, Sokaku je potpuno sam, tajno izlazio iz skrovi{ta i odlazio da gleda bitke na bojnom polju. Te uspomene iz detinjstva svakako su doprinele da usavr{avanje borila~kih ve{tina postane njegovo ìvotno opredeljenje, mada mu je od strane porodice bilo predodre|eno da bude shinto sve{tenik. Borila~kim ve{tinama bavio se od najranijeg detinjstva, imaju}i u vidu da ga je otac Sokichi, u okviru tradicionalnog osnovnog vaspitanja, obu~avao ve{tinama JU JUTSU i BO JUTSU. Kada je stasao za {kolu, nastali su pravi problemi, zato {to nije pokazivao interesovanje niza{ta drugo osim za borila~ke ve{tine. Otac je poku{ao da ga obrazuje ~ak i tako {to je otvorio privatnu hramovsku {kolu, ali ni to nije pomoglo, pa ga je, uvidev{i da nema drugog izbora, uputio na izu~avanje borila~kih ve{tina kod najvi|enijih majstora, nadaju}i se da }e bar na tom polju uspeti ne{to da postigne. Sokaku je u mladosti izu~avao KEN JUTSU u {kolama koje su se metodolo{ki oslanjale na tehniku DAITO RYU. Njegov prvi majstor ma~evanja bio je Toma Suibuya iz stila ONO HA ITTO RYU. Drugi majstor kod koga je pro{ao vi{e nivoe ma~evala~ke obuke bio je Kenkichi Sakakibura, u~itelj stila JIKISHINKAGE RYU. Majstorirao je KEN JUTSU 1876. godine. Po~etkom 1877. godine poslednji japanski samuraj starog kova, Takamori Saigo29, zapo~eo je oruànu pobunu protiv Meiji reìma. Pobuna je bila slabo organizovana, bez jasnih politi~kih ciljeva i {ire podr{ke naroda, pa je unapred bila osu|ena na propast, ali je pobudila tradicionalisti~ki i avanturisti~ki duh kod velikog broja mladi}a iz samurajskih porodica. Sedamnaestogodi{nji Sokaku, koji je jedva ~ekao priliku da se dokaè u ratnim bitkama, uspostavio je kontakt sa zaverenicima i ~vrsto odlu~io da se pridruì pobunjeni~koj vojsci. Njegov u~itelj Sakakibura, shvataju}i besmislenost ovog avanturisti~kog akta, 67

poku{ao je da ga odgovori, ube|uju}i ga da kao jedan od poslednjih izdanaka samurajske loze Takeda nema moralno pravo da tako glupo izgubi glavu, ali Sokaku-u nije vredelo govoriti. Zbog toga je stari SENSEI naloìo Sokaku-u da na putu do planina gde su se okupljali pobunjenici, svrati u Osaku i odnese jedno pismo njegovom starom prijatelju, velikom majstoru ma~evanja Shunzo Momonori-u. U pismu je zamolio Momonori-a da izna|e na~in da prisili Sokaku-a da odustane od svoje lakomislene namere. Mudri Shunzo, uvidev{i da ima posla sa “ usijanom glavom” , nije poku{ao da uti~e na Sokaku-a, ve} mu je predloìo, da ostane kod njega na obuci izvesno vreme, zbog usavr{avanja ratnih aspekata ve{tine, pre nego {to se pridruì pobunjenicima. Sokaku je, zbog ugleda svog u~itelja Sakakibura-e, dobio status cenjenog gosta sa visokim po~astima, {to mu je imponovalo, pa je prihvatio da do daljeg odloì svoj put u planine. S obzirom da ga je Shunzo, sa dosta odugovla~enja i taktiziranja, upoznavao sa izuzetno interesantnim i intrigiraju}im tehni~kim elementima ve{tine, Sokaku je odlagao nastavak puta iz meseca u mesec. U prole}e iste godine, iznenada je umro Sokaku-ov brat, klanovski shinto sve{tenik u svetili{tu Fukushima. Sokaku je ispred porodice izabran da ga zameni kao sve{tenik-{egrt, pa je uz veliko negodovanje i revolt morao da odustane od u~e{}a u pobuni i da se pod pritiskom porodi~nih obaveza vrati u rodnu provinciju Aizu. U svetili{tu Fukushima do~ekao ga je Tanomo Saigo. Strpljivim i razlo`nim razgovorom, ublaìo je Sokaku-ov mladala~ki revolt, objasniv{i mu da je u tim, te{kim vremenima, osnovna du`nost samurajskih potomaka da sa~uvaju lozu svojih predaka. Osim toga, ispri~ao mu je da je u stalnom kontaktu sa vo|om zaverenika, Takamori-em, ina~e svojim ro|akom sa kojim je zajedno vojevao u Aizu ratu, koji se, tako|e, striktno protivi da se poslednji izdanci velikih samurajskih porodica uklju~uju u njegovu samoubila~ku pobunu. Sokaku je u starom Tanomo Saigo-u prona{ao svog novog u~itelja kod koga je pro{ao intenzivnu obuku po izvornoj DAITO RYU 68

metodologiji. Izu~avao je paralelno DAITO RYU BU JUTSU (koplje i ma~) i AIKI JU JUTSU (ve{tinu samoodbrane), susre}u}i se prvi put sa tajnim finesama NAGE WAZA (tehnike bacanja), OSAE WAZA (tehnike poluga i kontrole) i TORAE WAZA (tehnike zarobljavanja). Bio je fanati~an i briljantan u~enik, pa je izuzetno brzo napredovao. U me|uvremenu, sve{teni~ke du`nosti su ih povremeno razdvajale, {to nije ometalo Sokaku-ov napredak. Godine 1880/1881. Tanomo odlu~uje da kroz intenzivnu {estomese~nu obuku, prenese na Sokaku-a sva tajna znanja borila~kog sistema DAITO RYU, kako u segmentu BU JUTSU, u kome je Sokaku ve} bio veliki majstor, tako i u segmentu AIKI JU JUTSU, koji je posebno apostrofirao kao segment na kome }e po~ivati budu}nost ve{tine. Bio je izuzetno zadovoljan Sokaku-om, pa mu je nagovestio da èli da ga proglasi za naslednika DAITO RYU-a, {to je Sokaku odbio uz obrazloènje da se ne smatra doraslim i dostojnim da primi takvu ~ast. Tanomo, koji je dobro upoznao Sokaku-ovu nemirnu prirodu, nije insistirao, ve} ga je oslobodio sve{teni~kih obaveza i uputio ga, da kao veliki majstor iza|e u javnost i zapo~ne sa popularizacijom DAITO RYU AIKI JU JUTSU metodologije, {to je bilo od velikog zna~aja za dalji razvoj ve{tine. Tako je zapo~eo dvadesetogodi{nji borila~ki put Takeda Sokaku-a. Putovao je pe{ke, obilaze}i japanske gradove i provincije, da bi u~estvovao na javnim i tajnim turnirima borila~kih ve{tina. Za u~e{}e u borbama nije traìo nagradu, zanimala ga je samo pobeda. Kada nije bilo turnira, obilazio je borila~ke {kole i izazivao vode}e lokalne majstore na dvoboj. Protivniku je uvek davao prednost kod izbora ve{tine ili oru`ja, kao i mogu}nost da prvi izvede napad. NIKADA NIJE IZGUBIO NI JEDNU BORBU. Tokom svojih putovanja i stalnih promena mesta boravka, Sokaku nije praktikovao redovne treninge, ve} se usavr{avao isklju~ivo u realnim borbama, koje su se ~esto zavr{avale smr}u njegovih protivnika. Osim turnirskih i pojedina~nih borbi sa majstorima, koristio je i druge situacije da bi isprobavao borila~ku tehniku. Tako je jednom prilikom, svojim 69

provokativnim drànjem, privukao pa`nju grupe od 50 nasilnika, sa kojima se upustio u tu~u bez pravila. Posle veoma kratke borbe, vi{e od polovine nasilnika ostalo je da leì nepomi~no, dok su se ostali razbeàli. Sokaku je iz ove gu`ve iza{ao bez ijedne povrede. Posebno je bio zainteresovan za podru~ja u kojima su harale razbojni~ke bande. U takva podru~ja je dolazio tajno i izuzetno efikasno tamanio banditske grupe. Lokalne vlasti su znale da na njihovom podru~ju deluje “ jedan ekscentri~ni majstor borila~kih ve{tina” , ali je njegova aktivnost pre}utno odobravana. Takeda-ino ime postalo je sinonim za usamljenog majstora lutalicu, a njegova ve{tina pro~ula se po celom Japanu. Sokaku Takeda i Tanomo Saigo, ponovo su se sreli kada je stari majstor bio pri kraju svog ìvota. Ovog puta, Sokaku je kao zreli ~etrdesetogodi{njak i nadaleko ~uveni majstor, potpuno svestan zna~aja o~uvanja tradicije porodi~ne borila~ke ve{tine, u svakom pogledu bio dostojan da preuzme nasle|e DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Godine 1905., zvani~no je progla{en za naslednika ve{tine, kao veliki majstor tre}e generacije AIKI pravca. Sa Sokaku-om, sistem AIKI JU JUTSU posta}e jedan od vode}ih stilova japanskih borila~kih ve{tina. Naime, po~etak XX veka karakteri{e proces militarizacije Japana i ratna ekspanzionisti~ka politika, {to je posredno dovelo do rehabilitacije starih samurajskih porodica. Takeda Sokaku, kao predstavnik najslavnijeg samurajskog klana, izbija u prvi plan. Osim toga, Jigoro Kano, koji je drào dru{tveni monopol na borila~ke ve{tine, blagovremeno je uo~io da je Sokaku zainteresovan za plasman stila AIKI JU JUTSU (kao realne samoodbrambene borila~ke ve{tine) isklju~ivo u zatvorene strukture vojske i policije, u ~emu nije video konkurenciju, pa se prema njemu odnosio blagonaklono i prijateljski. U narednih nekoliko godina AIKI JU JUTSU potpuno je preuzeo primat kod uve`bavanja vojno-policijskih struktura. Sokaku nikada nije osnovao svoj mati~ni centar. Stalno je putovao i {irio metodologiju AIKI JU JUTSU, odràvaju}i desetodnevne seminare po celoj zemlji. Klubove i centre za obuku dràli su njegovi u~enici. 70

Povremeno se de{avalo da njegovi u~enici-asistenti imaju probleme sa pojedinim kandidatima koji su dolazili na usavr{avanje ve{tine kao ve} afirmisani majstori drugih borila~kih stilova. U takvim slu~ajevima, Sokaku je odràvao vanredne ~asove obuke, da bi svojim autoritetom, a vrlo ~esto i neposrednom borbom, razre{avao probleme sa provokatorima. U periodu rusko-japanskog rata (1904-1905), u visokim vojnim krugovima je zapo~ela favorizacija samurajskog porekla. Tako je u armijskoj oblasti Hokkaido - divizija Sendai, za komandanta postavljen Tsougumichi Saigo, mla|i brat Takamori Saigo-a, vo|e samurajske pobune iz 1877. godine. Zbog obostrano bliskih uspomena iz pro{losti, postavio je Sokaku-a za glavnog instruktora borila~kih ve{tina divizije Sendai i vodio ga sa sobom u ratne pohode kao stare{inu svog li~nog obezbe|enja. Od tada je Sokaku favorizovan, od strane general{taba i admiraliteta, kao glavni stru~njak i predava~ borila~ke obuke u vojsci, mornarici i policiji. Na popularizaciji stila AIKI JU JUTSU, angaòvali su se Sokaku-ovi u~enici iz krugova najvi{ih japanskih vojnih zvani~nika. Vice-admiral Seikiyo Asano, omogu}io mu je da vodi redovnu obuku komandnom sastavu armije, u general{tabu u Tokiju, a admiral Isamu Takeshita, li~no je demonstrirao AIKI JU JUTSU na velikoj smotri klasi~nih japanskih borila~kih ve{tina 1935. godine (bilo je zastupljeno 38 {kola borenja). U me|uvremenu, Sokaku i njegovi asistentni, obu~ili su preko 30.000 policajaca. Sokaku-ovi sledbenici nalazili su se na klju~nim mestima. Shohachiro Noguchi, predsedavaju}i grupe “ IMPERIAL SHOBUKAI” , koja je koordinirala borila~ku obuku u dràvnim institucijama, usavr{avao se kod Sokaku-a. Gombei Yamamoto, u dva navrata premijer Japana, tako|e je ve`bao kod njega. Na borila~kim akademijama “ BUTOKUKAI” i “ TOKYO KOTO SHIHAN GAKKO” na kojima su se {kolovali instruktori borila~kih ve{tina, glavne predmete dràli su Sokaku-ovi asistenti. âk je i Jigoro Kano slao svoje u~enike na usavr{avanje kod Sokaku-a. Tako se Kenji Tomiki, tvorac 71

samoodbrambenog KODO KAN programa GOSHIN JUTSU, usavr{avao kod Sokaku-ovog asistenta Morihei Ueshiba-e. Kada je 1940. godine osnovana najve}a vladina borila~ka fondacija “ KOBU KAI” , Takeda-i je ukazana ~ast da bude postavljen na mesto prvog predsedavaju}eg. Takeda Sokaku je bio aktivan u borila~kim ve{tinama sve do svoje smrti. Umro je 25. aprila 1943. godine u osamdesettre}oj godini ìvota. U istoriji BUDO ve{tine JU JUTSU, predstavljao je vezu izme|u starih i modernih pristupa uve`bavanja i praktikovanja ve{tine. Zasluàn je za preno{enje tekovina drevnog metoda AIKI JU JUTSU na budu}a pokolenja, posredstvom svojih u~enika iz ~etvrte generacije AIKI pravca, me|u kojima su najpoznatiji, Morihei Ueshiba i Sokaku-ov sin, Tokimune Takeda. Posle Sokaku-ove smrti dolazi do razgranavanja AIKI borila~kog pravca na tri osnovna stila koji se razlikuju kako po smislu, tako i po metodolo{kom pristupu. Prvi stil je izvorni AIKI JU JUTSU, koga je, striktno po{tuju}i porodi~nu tradiciju, u neizmenjenom obliku nastavio da vodi Sokaku-ov sin, Tokimune Takeda, sagledavaju}i ve{tinu prioritetno kroz njenu upotrebnu, samoodbrambenu, borila~ku vrednost. Drugi stil je MODERNI AIKIDO, koga je uspostavio Sokaku-ov u~enik-asistent, Morihei Ueshiba, a koji prioritetno potencira mentalno-filozofske aspekte ve{tine, stavljaju}i njenu upotrebnu vrednost u drugi plan. I na kraju, tre}i, najmla|i stil je TRADICIONALNI AIKIDO koga je uspostavio Ueshiba-in u~enik, Gozo Shioda, sa namerom da napravi kompromis, povezivanjem filozofije MODERNOG AIKIDO-a sa izvornim borila~kim principima AIKI JU JUTSU. TAKEDA TOKIMUNE (1916-1993), rodio se 7. oktobra 1916. godine na Hokkaido-u, u vreme kada je njegov otac Sokaku bio glavni instruktor borila~kih ve{tina Sendai divizije. Od ro|enja je bio predodre|en za naslednika porodi~nog stila, pa mu je iz tog razloga Sokaku dao ime Tokimune - “ pronicljivi i hrabri vo|a” . Vaspitavan je grubo i strogo, vaspitnim procesom koji se svodio na borila~ku obuku u 72

ve{tinama JU JUTSU i KEN JUTSU. Stalno je bio izloèn psiholo{kom pritisku da mora da postane dostojan tradicije svojih predaka. Mada je fanati~no ve`bao, Sokaku mu je, da bi poja~ao njegovu motivaciju, jo{ u ranom detinjstvu promenio ime u Sozaburo (obi~no narodno ime), uz obrazloènje, da tek treba da zasluì da se zove Tokimune. Tako je gotovo ceo svoj ìvot, mladi Takeda proìveo u senci svog oca, permanentno dokazuju}i da zasluùje ime i poreklo koje nosi. Od 1925. godine, Sokaku je po~eo intenzivno da ga uvodi u tajne porodi~nog stila DAITO RYU AIKI BU JUTSU. Tokimune ga je od tada stalno pratio na njegovim putovanjima i seminarima, pa je tokom narednih nekoliko godina, uspeo da se izbori za status Sokaku-ovog asistenta - KYOJU DAIRI. Po{to se uvrstio me|u najelitnije Sokaku-ove majstore, zajedno sa najboljim u~enikom svog oca, Yukiyoshi Sagawa-om, postaje stalni predava~-asistent borila~ke obuke na vojnoj akademiji Sendai i centru za obuku policije Hokkaido, kao specijalista za AIKI JU JUTSU. Godine 1942, Tokimune se dobrovoljno prijavljuje za rat, zamoliv{i Sagawa-u, pre svog odlaska, da ostane sa tada ve} bolesnim Sokaku-om, kao potencijalni naslednik stila, u slu~aju da on pogine. Kada je 1943. godine Sokaku iznenada umro, Sagawa je progla{en za naslednika s obzirom da je Tokimune-ova sudbina bila neizvesna, me|utim on se odrekao te privilegije u korist Tokimune-a, ~ekaju}i njegov povratak. Zbog izuzetno nepovoljnih socijalno-istorijskih okolnosti koje su sledile, Tokimune Takeda, kao formalni naslednik porodi~nog stila DAITO RYU, nije bio u mogu}nosti da u~ini gotovo ni{ta. Ratnim porazom Japana, 1945. godine, rasformirao se vojno-policijski sistem koji je pruào osnovnu podr{ku njegovom stilu, a novouspostavljene ameri~ke okupacione vlasti, striktno su zabranile praktikovanje borila~kih ve{tina koje se baziraju na nacionalnoj tradiciji, me|u kojima je DAITO RYU AIKI BU JUTSU bio na prvom mestu. Preostali majstori stila, nastavili su da ve`baju individualno, u strogoj konspiraciji, bez mogu}nosti za okupljanje i organizovanje. 73

Koriste}i stare veze, Tokimune se 1945. godine, nastanio u gradu Abashiri i zaposlio u policiji Hokkaido. U po~etku je to u~inio sa namerom da mu se omogu}i neometano uve`bavanje ve{tina JU JUTSU i BO JUTSU, koje su praktikovane kroz standardnu policijsku obuku, ali je ubrzo odlu~io da se potpuno posveti policijskom pozivu. Zbog izuzetne hrabrosti i sposobnosti, brzo je napredovao do ranga detektiva, a zbog u~e{}a u velikom broju opasnih policijskih akcija, vi{e puta je nagra|ivan i pohvaljivan. Uspe{nu policijsku karijeru napustio je 1951. godine, kada je procenio da je sazrelo vreme da se posveti {irenju porodi~nog borila~kog stila DAITO RYU. Te godine, Tokimune je uspostavio kontakt sa ve}inom Sokakuovih u~enika, vode}ih instruktora DAITO RYU stila. Njegovom pozivu, me|u prvima su se odazvali majstori {kole TAKUMA KAI iz Osake, kao i majstori drevne samurajske porodice Obata, koji su tradicionalno negovali ovaj stil pod nazivom TAKEDA RYU. U prole}e 1953. godine, u gradu Abashiri, Takeda Tokimune osniva centralnu instituciju porodi~nog stila, pod nazivom DAITO KAN AIKI BUDO. Za sve to vreme, DAITO RYU je uìvao glas “ ekskluzivne borila~ke ve{tine” , zatvorenog tipa, dostupne samo odabranim potomcima samurajskih porodica. Od 1976. godine, Tokimune odlu~uje da omogu}i pristup izu~avanju ve{tine {irem krugu zainteresovanih, pa po~inje da putuje po Japanu i da drì seminare otvorenog tipa, kao i brojne javne demonstracije AIKI JU JUTSU. Njegova aktivnost pobu|uje veliku pa`nju i interesovanje, pa je broj sledbenika ovog u~enja porastao na nekoliko hiljada. Do kraja 1988. godine, Tokimune je uspeo da objedini skoro sve borila~ke {kole koje su se metodolo{ki bazirale na stilu DAITO RYU. Tokimune Takeda je prenosio u~enje borila~kog sistema svojih predaka izvorno, bez sopstvenih dorada i intervencija u tehnici. Samoodbrambena ve{tina AIKI JU JUTSU obra|ivana je kao osnovna metodologija, a kao nadgradnja visokog majstorstva izu~avana je tehnika ma~evanja ONO HA ITTO RYU. Borbena, uputrebna vrednost ve{tine, bila je na prvom mestu. Jedina korekcija koju je izvr{io odnosila se na 74

uvo|enje stepenovanja po KYU i DAN rangovima, {to je preuzeo od KODO KAN sistema. Tokimune nikada nije teìo da prevazi|e svog oca, ve} samo da sa~uva porodi~nu ve{tinu. Posle njegove smrti, 1993. godine, vode}u ulogu u {irenju ve{tine AIKI JU JUTSU, preuzeli su majstori iz porodice OBATA, kao direktni potomci srednjovekovnih ratnih komandanata samurajskog klana Takeda. MORIHEI UESHIBA (1883-1969), ro|en je 14. decembra 1883. godine, u gradu Tanobe - okrug Motomachi. Od rane mladosti bio je opsednut filozofijom i religijom, kao fanati~ni sledbenik OMOTO KYO sekte30. Kao mladi}, preselio se u Tokio sa namerom da se uklju~i u trgovinske poslove, me|utim, tu je po~eo da izu~ava borila~ke ve{tine KITO RYU JU JUTSU i SHINKAGE RYU KEN JUTSU, u ~emu je otkrio svoj novi ìvotni smisao. Godine 1904., dobrovoljno se prijavljuje u vojsku i odlazi u rusko-japanski rat, da bi u realnim, ratnim situacijama, oja~ao borila~ki duh. Kada se 1912. godine, preselio na Hokkaido, ve} je bio iskusan poznavalac borila~kih ve{tina. Tu je, 1915. godine, upoznao velikog majstora Takeda Sokaku-a i po~eo da se usavr{ava u stilu DAITO RYU. Sokaku ga je procenio kao ~oveka velikih sposobnosti, sa kvalitetnim predznanjem iz borila~kih ve{tina, pa je kroz intenzivnu, sedmogodi{nju obuku, stvorio od Ueshiba-e vrhunskog majstora. Ueshiba je video svoju budu}nost u pozivu profesionalnog instruktora borenja. Uz velika odricanja i fanati~an rad, uspeo je da se 1922. godine, zajedno sa jo{ dvadesetak majstora izbori za status Sokakuovog asistenta - KYOJU DAIRI. Specijalizovao se za JU JUTSU obuku vojnih i policijskih kadrova. Nekoliko godina je putovao sa Sokaku-om, a zatim po~eo da radi samostalno. Oko 1930. godine, formirao je svoju borila~ku {kolu AIKI JU JUTSU u Tokiju. Bio je izuzetno strog instruktor. Njegovi treninzi bili su te{ki i okrutni, sa veoma ~estim slu~ajevima povre|ivanja me|u u~enicima, pa je {kola koju je vodio s pravom postala poznata kao “ PAKLENI KLUB” . 75

Tokom vremena, Ueshiba je po~eo da vr{i samostalne tehni~ke dopune, uvode}i u AIKI JU JUTSU elemente drugih borila~kih ve{tina, kao i neke svoje zahvate. Kada je bio na vrhuncu borila~ke karijere, 1936. godine, donosi odluku da se odvoji od DAITO RYU-a i formira sopstveni stil, pod nazivom AIKI BUDO. Naime, Sokaku, koji je ve} za{ao u pozne godine, po~eo je da poboljeva, pa se me|u njegovim u~enicima, ozbiljno povelo pitanje naslednika ve{tine. Mada je Ueshiba vaìo za najomiljenijeg Sokaku-ovog |aka, prednost je imao Yukiyoshi Sagawa, kao najbolji majstor i vo|a celokupnog instruktorskog tima. Osim toga, tu je bio i Sokaku-ov sin, Tokimune, kome je po tradiciji pripadalo pravo nasle|a. Sokaku je realno sagledao situaciju, pre svega kroz ~injenicu da nijedan od potencijalnih naslednika nije dovoljno jak da se svojim autoritetom nametne Ueshiba-i. Zbog toga je zabranio da se Ueshiba odvoji od stila DAITO RYU, ali uz dozvolu, da svoju {kolu moè da nazove kako ho}e. Ueshiba je to ispo{tovao i do Sokaku-ove smrti radio je pod njegovim patronatom, striktno se pridràvaju}i DAITO RYU metodologije. Ime svoje {kole menjao je nekoliko puta, da bi je na kraju, 1942. godine, zvani~no registrovao u akademiji BUTOKU KAI, pod nazivom AIKIDO. Me|utim, Ueshiba-ina aktivnost iznenada je prekinuta nepredvi|enim okolnostima. Naime, te godine, dolazi do unutra{njopoliti~kih nemira u Japanu, kada je grupa ultranacionalisti~kih oficira zapo~ela proces preuzimanja vlasti u zemlji. Njima se, izme|u ostalih, o{tro usprotivila verska sekta OMOTO KYO, ~iji je fanati~ni sledbenik bio i Ueshiba, {to je potpuno poremetilo njegove planove31. Da bi izbegao represiju, Ueshiba, zajedno sa svojom porodicom, odlazi u dobrovoljno izgnanstvo, u nenastanjeni, severni deo Japana i tu ostaje do kraja rata. Posle vojnog poraza Japana 1945. godine, Ueshiba se vratio u Tokio i obnovio svoju borila~ku {kolu “ Wakamatsu dojo” , ovog puta kao {kolu sopstvenog, novog stila borila~ke ve{tine, AIKIDO. Na skupu starih i novih sledbenika, Ueshiba je konstatovao: “ Mada je na{ put potpuno razli~it od ratni~kih ume}a iz pro{losti, ne zna~i da treba potpuno odbaciti stare ve{tine. Poveìte ~asnu tradiciju sa ovim novim ume}em tako {to }ete je obu}i u novu odoru. Gradite na klasi~nim stilovima kako 76

biste stvorili bolje oblike” . Me|utim, ova nova, moderna ve{tina, vi{e nije bila ni nalik na JU JUTSU, niti je Ueshiba bio onaj èstoki i okrutni majstor kakvog su zapamtili u~enici iz “ paklenog kluba” . Godine provedene u dobrovoljnoj izolaciji, potpuno su rasplamsale njegov religiozni zanos, tako da je sada vi{e li~io na “ svetog mudraca” , nego na instruktora borenja. Ueshiba je napustio korene ve{tine i “ put ratnika” zamenio putem spiritualizma i metafizike. MODERNI AIKIDO Morihei Ueshiba-e postao je filozofija, koja se prezentira i usvaja kroz praktikovanje modifikovane borila~ke ve{tine. Teoretski osnov ove filozofije, zasniva se na spiritualnom pojmu univerzalne - vitalne KI energije, odnosno na Ueshiba-inom tuma~enju u~enja “ kineske kosmolo{ke {kole” 32 i metafizi~kog koncepta JIN-JANG principa, koje je preuzeo od starih teoreti~ara AIKI pravca. Cilj ve{tine nije borila~ka obuka, nego unapre|enje individualne li~nosti kroz AIKIDO, psihofizi~ko usagla{avanje sa univerzumom i uspostavljanje op{teg mira i ljubavi kroz unutra{nju harmoniju. U stilizovanim i ritualizovanim tehnikama MODERNOG AIKIDO-a, elegancija i gracioznost nadre|eni su efikasnosti, pa je prakti~na samoodbrambena vrednost ove ve{tine dovedena do besmisla. Potenciranjem ideje “ neborbene ve{tine” , posve}ene sveop{tem miru, ljubavi i prosperitetu, Ueshiba i njegovi sledbenici stvorili su uslove za veliki uspeh, koji je apsolutno nadma{io sve ostale stilove AIKI pravca. Ameri~ke okupacione vlasti pruìle su im bezrezervnu podr{ku i me|unarodni publicitet, pa se MODERNI AIKIDO, kao atraktivan filozofsko-rekreativni koncept, veoma brzo pro{irio po Evropi i Americi, gde je prihva}en prete`no u akademskim i intelektualnim krugovima. Tvorac MODERNOG AIKIDO-a, Morihei Ueshiba, umro je 1969. godine, ostaviv{i iza sebe mo}nu stilsku internacionalnu organizaciju “ AIKI KAI” . Nasledio ga je njegov sin, Kisshomaru Ueshiba, koji je ceo svoj ìvot posvetio {irenju ideje AIKIDO-a u svetu.

77

GOZO SHIODA (1915-1994), poti~e iz porodice poznatog i uticajnog lekara iz Tokija. Njegov otac je bio veliki poklonik borila~kih ve{tina, pa je u okviru svoje porodi~ne ku}e, gde mu se nalazila ordinacija, napravio i borila~ku salu u kojoj se ve`bao KODO KAN JUDO i KENDO. Tako je Shioda od ranog detinjstva po~eo da praktikuje borila~ke ve{tine, {to mu je kasnije posluìlo kao solidan osnov za dalje usavr{avanje. Sa nepunih osamnaest godina, 1932. godine, po~eo je da ve`ba kod Morihei Ueshiba-e, u tada ve} ~uvenom “ paklenom klubu” . Posle osam godina usavr{avanja stekao je visoko majstorstvo u ve{tini AIKI JU JUTSU i kao najbolji Ueshiba-in u~enik, postao njegov prvi asistent. Paralelno je studirao na Takushoku univerzitetu, na kome su tradicionalne borila~ke ve{tine posebno izu~avane i negovane. Diplomirao je 1941. godine i ostao zapam}en kao najbolji JU JUTSU majstor u svojoj generaciji. Te iste godine stupio je u japansku armiju i oti{ao u rat, u Kinu. Po zavr{etku rata, 1946. godine, Shioda se vratio u Japan i ponovo priklju~io svom u~itelju Morihei Ueshiba-i. Me|utim, Ueshiba je u me|uvremenu ve} pre{ao na svoj novi, spiritualni stil, {to Shiodi, koji je vi{e èleo da odrì borbeno efikasne metode AIKI JU JUTSU, nije odgovaralo. Zbog toga ga je ubrzo napustio i u nekada{njem klubu svog oca osnovao {kolu YOSHIN KAN. Metodolo{ki, Gozo Shioda je u potpunosti nastavio da sledi tradiciju stila AIKI JU JUTSU na na~in kako je to svojevremeno nau~io od Ueshiba-e u “ paklenom klubu” . Upotrebna, samoodbrambena vrednost ve{tine imala je prioritet u skladu sa starom definicijom Takeda Sokaku-a:

“ BORILA^KE TEHNIKE SU STVORENE DA BI POVREDILE ILI UBILE NAPADAÂ. KONTROLA PROTIVNIKA, BEZ NJEGOVOG POVRE\IVANJA, JE PO@ELJNA, ALI JE NJU MOGU]E PRIMENITI SAMO U ZAVISNOSTI OD TOGA KOLIKO VLADATE VE[TINOM I SITUACIJOM.” 78

[to se ti~e filozofskog smisla ve{tine, Shioda je prihvatio humanisti~ke ideje koje je kroz MODERNI AIKIDO propovedao Ueshiba. Pod uticajem svog starog u~itelja, mentalni aspekt individulanog usavr{avanja li~nosti, apsolutno je nadredio fizi~kom aspektu usavr{avanja samoodbrambene tehnike, potenciraju}i razvoj osobina kao {to su ~ovekoljublje, harmonija, upornost i uzdrànost, koje je postavio kao preduslov za sticanje borila~kih sposobnosti. Imaju}i u vidu da je u svom borila~kom sistemu objedinio metodologiju tradicionalnog stila AIKI JU JUTSU i filozofsku nadgradnju MODERNOG AIKIDO-a, novi stil YOSHIN KAN, koji je formirao Gozo Shioda, postao je poznat pod imenom TRADICIONALNI AIKIDO. Gozo Shioda je pred kraj ìvota osnovao YOSHIN KAN - INSTITUT ZA IZUÂVANJE TRADICIONALNOG AIKIDO-a. Po njegovom borila~kom programu obu~avane su brojne generacije japanske vojske i policije, a pomenuti program ostao je neprevazi|en do danas. Kao jedan od najve}ih majstora AIKI pravca, zauzima vode}e mesto u modernoj istoriji japanskih borila~kih ve{tina. Posle njegove smrti, 1994. godine, nasledio ga je sin Yasuhisa Shioda.

79

RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINE JU JUTSU U ZAPADNOM SVETU

U zapadnoj kulturi, postoje dve osnovne borila~ke ve{tine bez upotrebe oru`ja, koje egzistiraju vi{e od 2500 godina. To su anti~ko rvanje i anti~ki boks, ~iji nastanak dugujemo tekovinama gr~ke civilizacije. Obe ove ve{tine, vekovima su praktikovane u svom izvornom obliku, sa minimalnim izmenama i dopunama karakteristi~nim za pojedine evropske nacije, pa su njihovi principi i tehni~ka su{tina ostali isti do danas. Mada rvanje i boks imaju svoje prepoznatljive tehni~ke osobenosti, dominantni faktori u borbi su fizi~ka snaga, konstitucija i prirodne predispozicije. Su{tina borbe je nadmetanje, sa ciljem “ da se me|u jakima izabere najja~i” . Po tome se evropske ve{tine bitno razlikuju od borila~kih ve{tina Dalekog istoka, u kojima su tehnika, taktika i poznavanje anatomije, stavljeni ispred fizi~ke snage, sa ciljem iznalaènja na~ina “ kako da slabiji pobedi ja~eg” . Zbog velike geografske udaljenosti, dve civilizacije su uspostavile stalni kontakt relativno kasno, tek u drugoj polovini XVI veka. Na nesre}u, taj kontakt se, u kulturolo{kom smislu, sveo na sukob civilizacija, s obzirom da su jedni druge smatrali za varvare, pa niti su Evropljani èleli ne{to da nau~e od isto~njaka, niti su isto~njaci bili raspoloèni da Evropljanima otkriju “ tajne” svoje kulturne tradicije. To je doprinelo, da mnoge tekovine Dalekog istoka stignu do nas sa zaka{njenjem, a {to se odnosi i na isto~nja~ke borila~ke ve{tine. Tako je i borila~ka ve{tina JU JUTSU, masovno po~ela da se praktikuje u Evropi i Americi tek po~etkom XX veka. Mada je bilo evropskih nacija, koje su znatno ranije, delimi~no prihvatile isto~nja~ke samoodbrambene principe i ukomponovale ih u svoje nacionalne borila~ke ve{tine, to su bili samo izolovani napori, lokalnog karaktera. Su{tinski zna~aj 80

ve{tine JU JUTSU, zapadni svet je otkrio na inicijativu vojnih i policijskih krugova, koji su ovaj sistem ocenili kao najadekvatniji oblik samoodbrambene nadgradnje svojih kadrova. Me|utim, uz dosta lutanja, pre svega zbog nepoznavanja i neprihvatanja rezona filozofije Dalekog istoka, kao i zbog pomodarstva i politiziranja koji su pretili da devalviraju isto~nja~ke kriterijume i ovaj moderni razvoj ve{tine se odvijao relativno sporo, pa je tek u drugoj polovini XX veka, zapadni svet mogao da konstatatuje da je na planu samoodbrambenih ve{tina zaista ne{to prihvatio i nau~io od Istoka. Evropske nacije koje imaju najduù tradiciju razvoja dalekoisto~nih borila~kih ve{tina i najve}e zasluge za {irenje i razvoj ve{tine JU JUTSU u zapadnom svetu su Rusija, Francuska i Nema~ka, s tim {to im se kasnije priklju~ila i Amerika. RUSIJA - Kao zemlja nepreglednog prostranstva koje se proteè na dva kontinenta, od po~etka svoje istorije objedinjavala je veliki broj ruskih plemena, kao i etni~kih grupacija drugih nacionalnosti. U toj specifi~noj me{avini kultura, vera i obi~aja, paralelno se razvijalo na desetine nacionalnih borila~kih ve{tina, baziranih na karakteristikama anti~kog rvanja. Osim toga, zbog fizi~ke povezanosti sa Mongolijom i Kinom, do Rusije relativno rano dopiru uticaji dalekoisto~ne borila~ke metodologije, koja se spontano uklopila u zate~ene lokalne ve{tine, stvaraju}i istorijske preduslove za razvoj ruskog nacionalnog stila samoodbrane. Tu se pre svega isti~u dve srednjovekovne borila~ke ve{tine, koza~ki “ RUKOPA[NI BOJ” 33 i gruzijsko “ ÔHI” ili “ ÎDAOBA” rvanje. Njihove specifi~nosti sastajale su se u tome, {to su se borci rvali u ode}i, pa su se bacanja prete`no izvodila hvatom za rukave, revere ili pojas, uz potenciranje niza tehni~kih elemenata poluga na zglobovima ruku i nogu, {to nije bio slu~aj u ostalim narodnim stilovima. Za sada nije u potpunosti razja{njeno kako su ovi tehni~ki elementi, karakteristi~ni za dalekoisto~ne borila~ke metode, stigli do Kozaka i Gruzijaca. Prema jednoj od pretpostavki, zasluga za {irenje dalekoisto~nog uticaja pripisuje se kalmickim plemenima, budisti~kom narodu iz Zapadne Kine, kinesko-mongolskog etni~kog porekla, koji se u periodu kasnog srednjeg veka nastanio u ruskim podru~jima oko reke Volge, donose}i sa sobom posebnu borila~ku 81

ve{tinu, izvedenu iz drevnog kineskog samoodbrambenog sistema CHIN NA. Koza~ki “ RUKOPA[NI BOJ” i gruzijsko nacionalno rvanje, razvijali su se spontano i nezavisno sve do druge polovine XIX veka, kada se, zbog {irih potreba borila~kog obrazovanja vojske i policije, elementi ovih ve{tina povezuju u jednu celinu i formira ruski nacionalni samoodbrambeni sistem “ SAMOBORONA” (samoodbrana). Da bi pobolj{ali svoj sistem, ruski stru~njaci za borila~ku obuku ve} tada po~inju da pokazuju interesovanje za preuzimanje pojedinih elemenata iz japanskih samoodbrambenih ve{tina. U po~etku, intervencije takve vrste bile su neznatne, me|utim od perioda “ Oktobarske revolucije” 1917. godine, kada dolazi do politi~kog zbliàvanja Rusije i Japana i intenzivnih kontakata ruskih instruktora sa japanskim JU JUTSU majstorima, “ SAMOBORONA” potpada pod izuzetno jak uticaj KODO KAN metodologije. Pristup ve{tini sve je vi{e li~io na japanski, tehnika je dopunjavana i korigovana po ugledu na japansku i na kraju, dolazi do uvo|enja karakteristi~nog dela japanske opreme, gornjeg dela JUDO kimona, {to se u ruskom samoodbrambenom sistemu zadràlo do danas. Godine 1923., grupa ruskih stru~njaka za borila~ke ve{tine, {kolovanih na KODO KAN-u, zajedno sa nekoliko japanskih KODO KAN JUDO majstora, modernizuju i sistemski povezuju takmi~arske aspekte gruzijskog rvanja sa tehni~kim elementima “ SAMOBORONE” i uspostavljaju novi ruski nacionalni borila~ki sport “ SAMBO” 34. Mada je SAMBO priznat u celom svetu kao novi stil rvanja, uticaj JUDO-a je do te mere bio nagla{en, da je kod ve}ine sportskih stru~njaka ostala otvorena dilema kojoj vrsti sportova pripada ova nova ve{tina. Moèmo konstatovati da je KODO KAN metodologija ostvarila presudnu ulogu u razvoju modernih samoodbrambenih ve{tina u Rusiji. Savremena praksa, u potpunosti se sprovodi po japanskim programima obuke, mada uz puno uvaàvanje i negovanje svih specifi~nih elemenata koji karakteri{u rusku borila~ku tradiciju i nagla{avanje njene posebnosti u odnosu na druge samoodbrambene sisteme. 82

FRANCUSKA - Kao pomorska i kolonijalna evropska sila, Francuska je u XVII veku u~vrstila svoje pozicije na Dalekom istoku, prete`no se orijenti{u}i na podru~je Indokine. Tako su francuski mornari do{li u kontakt sa zate~enim borila~kim ve{tinama, kao {to je tajlandski MUAI TAI, odnosno drugim borila~kim varijatetima nastalim pod uticajem SHAOLIN-skog u~enja. S obzirom da su na brodovima zapo{ljavali lokalnu radnu snagu, me|u kojima je bilo i poznavalaca borila~kih ve{tina, prilikom dugih, vi{emese~nih putovanja, u cilju razonode i odràvanja fizi~ke kondicije, mornari su po~eli da u~e ove borila~ke metode. Ste~ena znanja pokazala su se kao izuzetno efikasna u brojnim kafanskim tu~ama kojima su ~esto bili izloèni (pre svega zbog udaraca nogama i upotrebe poluga na zglobovima {ake i prstiju, tj. borila~kih elemenata koji u Evropi tog doba nisu bili zastupljeni) pa je dalekoisto~ni borila~ki metod postao omiljen kod francuskih mornara i lu~kih radnika. Vremenom se za ovu ve{tinu ustalio naziv “ SAVATE” - “ FRANCUSKI BOKS” . Su{tinski, ve{tina se sastojala od dva funkcionalna aspekta, ofanzivnog - koji je najvi{e podse}ao na tajlandski boks MUAI TAI i defanzivnog - koji je imao karakteristike kineske ve{tine CHIN NA. Krajem XVIII veka, “ SAVATE” postaje omiljeni nacionalni sport {irom Francuske, zastupljen prete`no u radni~kim sredinama. Istovremeno, defanizivna komponenta ove ve{tine privla~i pa`nju buròaskih krugova i po~inje da se ve`ba kao dodatna disciplina uz ma~evanje, pod jednostavnim nazivom “ DEFENSE PERSONNELLE” (defons personel - samoodbrana). Tako je, u okviru ~asova ma~evanja, “ DEFENSE PERSONNELLE” uklju~en kao obavezni nastavni predmet i u francuske vojne akademije. Uvi|aju}i zna~aj borila~kih ve{tina u vojnoj obuci, francuski oficiri na slu`bovanju u Indokini, posebno su se angaòvali na uve`bavanju i savladavanju dalekoisto~ne borila~ke metodologije, u ~emu su mnogi od njih postali vrhunski stru~njaci. Mada je sve vreme uve`bavan samo kao sekundarna disciplina, uz ma~evanje, “ DEFENSE PERSONNELLE” je vi{e od sto godina vaìo kao najbolji sistem samoodbrambene obuke u zapadnom svetu, sve do 83

po~etka XX veka, kada dolazi do prodora japanske ve{tine JU JUTSU u Evropu. Francuzi me|u prvima prihvataju novu, neuporedivo efikasniju japansku metodologiju, zadràvaju}i terminolo{ku odredbu “ DEFENSE PERSONNELLE” samo kao op{ti pojam za ve{tinu samoodbrane. Pod njom se danas podrazumevaju moderni JU JUTSU pravci, KODO KAN JU JUTSU i AIKI JU JUTSU, koji su u ovoj zemlji od po~etka bili ravnopravno zastupljeni i razvijani. NEMA^KA - Samoodbrambeni elementi dalekoisto~nih borila~kih ve{tina, kao {to su poluge na zglobovima lakta, {ake i prstiju, praktikovani su u Nema~koj jo{ tokom XVII i XVIII veka. Uve`bavani su isklju~ivo kao dopunska disciplina u {kolama ma~evanja, pa se smatra, da su po pitanju uvo|enja ovih tehni~kih inovacija u oblast borenja Nemci prekopirali francuski sistem “ DEFENSE PERSONNELLE” , koji je u to vreme imao apsolutni primat u Evropi. U drugoj polovini XIX veka dolazi do naglog i velikog napretka u razvoju ve{tine samoodbrane u Nema~koj. Naime, u tom periodu, u okviru sprovo|enja “ MEIJI REFORME” , japanska vlada je angaòvala pruske vojne stru~njake da izvr{e rekonstrukciju japanske armije po evropskim standardima. Velikom broju pruskih oficira, koji su bili angaòvani na ovom poslu, pruèna je mogu}nost da izu~avaju japanske borila~ke ve{tine kod vrhunskih JU JUTSU majstora, {to je bila prilika koju oni svakako nisu propustili. Tako je, ve} na prelazu iz XIX u XX vek, u pruskim vojnim kasarnama predavana ve{tina samoodbrane od strane instruktora obu~avanih u Japanu. U periodu izme|u I i II svetskog rata, kada kroz KODO KAN JUDO i JU JUTSU zapo~inje prodor japanskih borila~kih ve{tina u Evropu, Nema~ka postaje centar {irenja ove metodologije. Kao starog partnera i glavnog evropskog saveznika na vojnom i politi~kom planu, Japanci favorizuju Nema~ku u svakom pogledu, pa je upravo tu inicirano stvaranje evropskog samoodbrambenog “ hibrida” JIU JUTSU, koji je vi{e poznat po nema~kom (grubo akcentiranom i pogre{no pro~itanom) 84

terminu “ D@IU D@ICU” . Zasluga za to pripisuje se nema~kom stru~njaku za borila~ke ve{tine ERIC-u RAHN-u, koji se smatra za “ oca evropske ve{tine samoodbrane” . Posle kapitulacije Nema~ke, 1945. godine, dolazi do petogodi{njeg zastoja u razvoju borila~kih ve{tina, ali ve} od 1951. godine, nema~ki majstori ponovo zauzimaju vode}e pozicije u krugovima borila~kih ve{tina u Evropi. U skladu sa tradicijom, favorizuje se KODO KAN metodologija, {to je ostalo prisutno i u sada{nje vreme. Interesantno je napomenuti da se evropski “ hibrid” - “ D@IU D@ICU” zadrào u Nema~koj ~ak i kada su se japanski stru~njaci odrekli tog programa, tako da i danas egzistira nekoliko internacionalnih organizacija koje su pomenuti program verifikovale kao moderni evropski JU JUTSU stil. AMERIKA - [to se ti~e ameri~kog kontinenta, razvoj dalekoisto~nih samoodbrambenih ve{tina intenzivno je zapo~eo tek po~etkom XX veka, {irenjem modernih JU JUTSU stilova. U samom startu, samoodbrambena obuka se pretvorila u “ veliki biznis” , pa vode}e metodologije, KODO KAN JU JUTSU i AIKI JU JUTSU i dan-danas vode bespo{tednu konkurentsku “ bitku” za ameri~ki prostor. Tako sada u Americi paralelno egzistira nekoliko stotina novih stilova, organizacija i federacija (neuporedivo vi{e nego u Japanu), {to je svakako doprinelo porastu masovnosti do neslu}enih razmera, ali je zato kvalitet toliko devalvirao, da se ameri~ka samoodbrambena obuka nigde u svetu ne prihvata za ozbiljno. Izuzetke ~ine {kole koje vode naturalizovani japanski JU JUTSU majstori i centri za obuku pripadnika specijalnih snaga vojske i policije, u kojima se ve{tina prezentira na najvi{em mogu}em nivou. Na {irem ameri~kom i južnoameri~kom prostoru, posebno se izdvaja “ BRAZILSKA JU JUTSU [KOLA” , koja se u poslednjih nekoliko godina svrstala me|u najbolje svetske samoodbrambene stilove. * *

* 85

Ne ra~unaju}i drevnu ve{tinu CHIN NA, koja je jo{ uvek relativno zatvorena i ograni~ena isklju~ivo na kinesko podru~je, kao ni ve{tine JUDO i MODERNI AIKIDO, koje su transformacijom u masovne sportsko-takmi~arske i rekreativne aktivnosti napustile primarni samoodbrambeni karakter, moderna japanska ve{tina JU JUTSU predstavlja danas osnovni sistem li~ne samoodbrane u celom svetu. Ova ve{tina se ozbiljno izu~ava i praktikuje prete`no u institucijama vojnopolicijskog tipa, zato ne treba da ~udi {to je njen dosada{nji a i budu}i razvoj baziran na licima iz tih dru{tvenih kategorija. Po zastupljenosti u procesu obuke, dve tre}ine zapadnih samoodbrambenih programa zasnovano je na KODO KAN sistemu, a samo jedna tre}ina na {kolama AIKI pravca. Mada je od po~etka XX veka, zbog specifi~nih zahteva, iskustava i uslova u razli~itim regionima sveta, stalno prisutna tendencija stvaranja novih stilova samoodbrane, svi ti mnogobrojni, novonastali stilovi, u osnovi se svode na interpretaciju metodologije KODO KAN JU JUTSU ili AIKI JU JUTSU, odnosno na kombinaciju ovih metodologija.

86

RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINE JU JUTSU U SRBIJI U istoriji Srbije, borila~ke ve{tine su vekovima uve`bavane i negovane kroz “ JUNA^KE NARODNE IGRE” , kojima je bilo obuhva}eno nekoliko disciplina: ve{tine sa oru`jem (sablja - buzdovan - luk i strela), jahanje, tr~anje, skok iz mesta, bacanje kamena s ramena, narodno rvanje, {akanje i drugo. Posebno je bilo popularno narodno rvanje slobodnim stilom, razvijano pod uticajem anti~kog rvanja, sa pravilima koja nisu bila precizno definisana i varirala su u zavisnosti od regiona. Prema raspoloìvoj istorijskoj dokumentaciji moè se zaklju~iti da su se Srbi prvi put susreli sa elementima dalekoisto~nih borila~kih ve{tina u vremenskom periodu od 1807. do 1812. godine, za vreme “ Prvog srpskog ustanka” , kada je na poziv Kara|or|a, Rusija uputila nekoliko vojnih formacija, sastavljenih prete`no od delova koza~kih atamanskih pukova, da pomognu srpskim ustanicima. Osim u~e{}a u neposrednim borbama sa Turcima, osnovni zadatak atamanskih pukova bio je da sprovedu elementarnu vojnu obuku ustani~ke vojske i organizuju je po ugledu na koza~ke jedinice. Obuka je vr{ena u nekoliko srpskih gradova, izme|u ostalih i u Beogradu, na platou ispod kalemegdanske tvr|ave, po koza~kim “ pe{adijskim egzercirnim pravilima” , a sastojala se uglavnom od uve`bavanja upotrebe oru`ja, formacijskog kretanja i borbene taktike. U skladu sa tradicijom koza~kih atamanskih pukova, u okviru jutarnje gimnastike, uve`bavani su samoodbrambeni elementi “ RUKOPA[NOG BOJA” , sa specifi~nim tehnikama hvatova, bacanja i poluga na zglobovima. Naàlost, nije ostalo zabeleèno kako su Srbi prihvatili ovu ve{tinu. Do sistematskog uvo|enja elemenata dalekostio~nih borila~kih ve{tina dolazi tek 1891. godine, kada “ Vojna akademija Kraljevine Srbije” , angaùje penzionisanog francuskog oficira, veterana iz Indokine, [arl Dusea (Charles Dousaie), kao stalnog predava~a ve{tine 87

borenja. U skladu sa evropskom praksom, Duse je kao glavni predmet predavao ma~evanje, sa dodatnim ~asovima samoodbrane, po principima francuskog “ DEFENSE PERSONNELLE” programa. Tako je ve{tina samoodbrane u Srbiji postala nezaobilazan faktor vojne obuke. U periodu priprema za “ Balkanski rat” , jo{ od 1903. godine, dva srpska oficira (kasnije su postali poznate li~nosti na{e nacionalne istorije) Dragutin Dimitrijevi} - “ Apis” i Vojislav Tankosi}, u nekoliko navrata organizuju dobrovolja~ke “ Komitske {kole” za obuku vojnih formacija ~iji je osnovni zadatak bio izvr{avanje borbenih dejstava u neprijateljskoj pozadini. Obuka je izme|u ostalog obuhvatala i ovladavanje specijalnim ve{tinama, kao {to su upotreba bodeà, metalnog boksera, ìce za davljenje i samoodbrambene borila~ke ve{tine. Najpoznatije “ Komitske {kole” formirane su u Prokuplju (1908.) i Kur{umliji (1912.), a glavni savetnik za opremu i naoruànje, kao i za programe specijalne obuke, bio je [arl Duse. Duseovo ime, spominje se u nerazja{njenom kontekstu i u okviru priprema grupe srpskih patriota koji su izvr{ili atentat na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda, u Sarajevu 1914. godine. U me|uvremenu, 1911. godine, u Srbiji se po prvi put spominje pojam JU JUTSU. U svojoj knjizi, “ Vite{ke igre i sportovi” , artiljerijski poru~nik Milenko Arsovi}, na izuzetno kvalitetan na~in, detaljno razra|uje obrazovni, vaspitni i samoodbrambeni zna~aj japanskog borila~kog sistema KODO KAN JU JUTSU, sugeri{u}i neophodnost uvo|enja ove metodologije u nastavni proces srpskih dràvnih institucija vojnopolicijskog tipa. Iz bibliografije Arsovi}eve knjige, vidi se da je kao izvornu literaturu koristio nema~ke i ruske autore, pa u skladu s tim, za ve{tinu koristi evropeizovani termin “ D@IU D@ICU” . Posle I svetskog rata, razvoj samoodbrambenih borila~kih ve{tina u Srbiji je u blagom porastu. Tome su znatno doprineli mnogi stru~njaci za ve{tine borenja iz redova ruske belogardejske emigracije, koji su se 1917/1918. godine, u velikom broju nastanili u Beogradu. Mnogi belo-gardejski oficiri izdràvali su se drànjem privatnih ~asova ma~evanja i samoodbrane. 88

Posebno je bila interesantna sudbina kalmickog belogardejskog puka, ~iji su oficiri, zajedno sa svojim mnogobrojnim porodicama, osnovali “ Budisti~ku koloniju” na Zvezdari. Kolonija je brojala oko 2.000 ~lanova, a kraj oko “ Cvetkove pijace” , me|u Beogra|anima toga doba bio je poznat kao “ Mala Kina” . Tu su Kalmici ìveli po svojim tradicionalnim obi~ajima, nosili su per~ine i kinesku narodnu no{nju i okupljali se oko budisti~ke pagode koju su sami sagradili.35 Prema kazivanju savremenika, ponekad su vi|ani kako ve`baju svoju “ usporenu borila~ku gimnastiku” 36, {to je kod Beogra|ana izazivalo ~u|enje ali ne i posebno interesovanje. Od 1920. godine, primeri organizovanog uve`bavanja dalekoisto~nih borila~kih ve{tina su sve ~e{}i, a japanska ve{tina JU JUTSU, preuzima apsolutni primat. [arl Duse je bio aktivan predava~ ve{tine borenja na “ Vojnoj akademiji” sve do 1923. godine kada je penzionisan, a nasledio ga je izvesni belogardejski borila~ki JU JUTSU instruktor, ~ije ime nije javno poznato. Negde u to vreme i “ Centralna policijska {kola” u Zemunu uvodi JU JUTSU kao obavezni nastavni predmet iz koga su pitomci polagali ispite. Godine 1930., belogardejski ruski emigrant, JU JUTSU majstor, EVGENIJE MAKSUTOV, formirao je u Beogradu “ Atletsko-ma~evala~ki klub” sa JU JUTSU sekcijom, a kasnih tridesetih godina, osniva na zemunskom Gardo{u, svoju privatnu JU JUTSU {kolu. To je bio prvi JU JUTSU klub na Balkanu. Najbolji u~enik Evgenija Maksutova bio je Zemunac, VLADISLAV PAUN, koji se smatra za za~etnika uvo|enja KODO KAN JUDO i JU JUTSU metodologije u na{oj zemlji. U periodu posle II svetskog rata, ve} 1946. godine, u okviru stvaranja organa bezbednosti nove Jugoslavije, zapo~inje proces stru~nog osposobljavanja velikog broja pripadnika OZN-e i KNOJ-a37. Zna~ajno mesto zauzimala je obuka u samoodbrambenim ve{tinama, koju su sprovodili ruski instruktori iz SSSR-a. Ra|eno je po programima ruske interpretacije JU JUTSU ve{tine, sa karakteristi~nim elementima “ SAMBO” borenja. Do 1951. godine, {tampano je nekoliko internih, stru~nih 89

ud`benika iz oblasti samoodbrane, u izdanju Ministarstva unutra{njih poslova FNRJ, u kojima je uo~ljiv ruski uticaj, kroz potenciranje brojnih, prepoznatljivih “ SAMBO” zahvata. [irenje i popularizacija ve{tine JU JUTSU me|u civilnim stanovni{tvom zapo~elo je 1947. godine, kada je u “ Srednju fiskulturnu {kolu” u Zemunu uveden nastavni predmet JU JUTSU. Predava~ je bio, tada ve} afirmisani majstor borila~kih ve{tina, Vladislav Paun. Dve godine kasnije, 1949. godine, Paun osniva prvi JU JUTSU klub u novoj Jugoslaviji, u okviru zemunskog SD “ Lokomotiva” , a ve} od 1951. godine, JUDO, kao sportska varijanta izvedena iz ve{tine JU JUTSU, sti~e veliku popularnost i {irom na{e zemlje po~inju da ni~u klubovi jedan za drugim. Po~etkom pedesetih godina, sticajem okolnosti, u na{u zemlju dolazi jedan veliki japanski majstor borila~kih ve{tina. Ime mu je bilo I[IRO BABA, gra|evinski inènjer, ~lan ekipe japanskih privrednih stru~njaka koji su bili angaòvani na izgradnji fabrike celuloze u Loznici. I{iro se od rane mladosti bavio uve`bavanjem borila~kih ve{tina po KODO KAN metodologiji, pa je jo{ u vreme studentskih dana postao poznat kao veliki majstor za JUDO i JU JUTSU. Tokom boravka u na{oj zemlji, I{iro je uvideo veliko interesovanje koje je vladalo za japanske borila~ke ve{tine, pa je 1953. godine, odrào prvi stru~ni seminar po izvornoj KODO KAN metodologiji. Asistent mu je bio Vladislav Paun, a seminaru su, osim velikog broja JUDO takmi~ara i trenera, prisustvovali i instruktori samoodbrane MUP-a Srbije. Pod I{iro-vim vo|stvom, nastala je prva generacija na{ih JUDO i JU JUTSU majstora, me|unarodno verifikovanih od strane KODO KAN-a. Od 1955. godine, planovi i programi borila~ke obuke u Ministarstvu unutra{njih poslova FNRJ, sastavljaju se i uskla|uju prema autenti~nom KODO KAN JU JUTSU sistemu. U me|uvremenu, ekspanzija sportskog JUDO-a bila je u punom zamahu, ali su borila~ki instruktori MUP-a, ina~e aktivni JUDO majstori iz prve generacije, na vreme 90

uvideli su{tinsku razliku izme|u sporta i samoodbrane i konstatovali da je JU JUTSU, zbog svoje funkcionalne vrednosti, daleko prihvatljivija i korisnija ve{tina za policijsku praksu. Od tada, inicijativu za dalji razvoj ve{tine JU JUTSU u potpunosti preuzima grupa MUP-ovih stru~njaka, me|u kojima posebno izdvajam uvaènog RADO[A JOVANOVI]A, zbog toga, {to sam imao sre}u da mi je taj skromni i plemeniti majstor nekoliko godina bio instruktor. Rado{ Jovanovi} se smatra za utemeljiva~a samoodbrambene obuke u Ministarstvu unutra{njih poslova Republike Srbije. Ceo svoj ìvot posvetio je borila~kim ve{tinama i sportu. Bio je predava~ borila~ke obuke na svim obrazovnim institucijama Ministarstva, a po njegovim planovima i programima, obu~avano je vi{e desetina hiljada pripadnika organa bezbednosti. Uz njegovo ime vezuje se puna afirmacija metodologije KODO KAN JU JUTSU u na{oj zemlji. [to se ti~e metodolo{kog pravca AIKI JU JUTSU, on se u na{oj zemlji pojavio znatno kasnije, tek u drugoj polovini {ezdesetih godina. Za uvo|enje AIKI pravca, moèmo zahvaliti poznatom jugoslovenskom majstoru borila~kih ve{tina, LJUBOMIRU VRAÂREVI]U. Vra~arevi} se, krajem {ezdesetih godina, kao mlad JUDO i JU JUTSU majstor, izdvojio sa grupom svojih u~enika i zapo~eo da ve`ba MODERNI AIKIDO po metodu Morihei Ueshiba-e, ~iji su uticaji do njega do{li preko instruktora iz zemalja Zapadne Evrope. Uz veliku popularizaciju koju je sproveo gospodin Vra~arevi}, AIKIDO je, kao nova ve{tina, brzo stekao zavidan broj sledbenika. Prilikom usavr{avanja u Japanu, 1978. godine, Vra~arevi} je stupio u kontakt sa velikim majstorom Gozo Shioda-om, susre}u}i se po prvi put sa u~enjima drugih AIKI stilova. Opredeliv{i se za stil koji favorizuje realnu - upotrebnu vrednost ve{tine, postaje Shioda-in u~enik i usavr{ava AIKI JU JUTSU po Shioda-inom metodu TRADICIONALNOG AIKIDO-a. Po povratku u Srbiju, Vra~arevi} nastavlja da {iri Shioda-in AIKI stil, koji je tokom narednih godina dopunio svojim metodolo{kim re{enjima i stvorio sopstveni pravac ve{tine poznat pod imenom REALNI AIKIDO.

91

* *

*

Od {ezdesetih godina, zapo~inje novo doba razvoja samoodbrambene ve{tine JU JUTSU u na{oj zemlji, sa mnogim poznatim i nepoznatim majstorima, me|u koje i sam spadam. Zbog toga }u prikaz savremene istorije, sa zadovoljstvom, prepustiti mla|im generacijama. Za poglavlja koja slede, zna~ajno je napomenuti, da je u poslednjih trideset godina bilo nekoliko poku{aja uspostavljanja novih metodolo{kih pristupa u oblasti samoodbrane, pa u tom kontekstu, treba posmatrati i moj poku{aj afirmacije metoda KYOKUSHINJUTSU.

92

DRUGO POGLAVLJE

KYOKUSHINJUTSU TEORETSKI KONCEPT

SMISAO I SU[TINA KYOKUSHINJUTSU

KYOKUSHINJUTSU, kao nov metod uve`bavanja samoodbrambenih borila~kih ve{tina, razvio sam na osnovu uspe{ne primene elemenata tradicionalnih dalekoisto~nih sistema samoodbrane, ~iju sam efikasnost (posredno ili neposredno) vi{estruko proverio i potvrdio u prakti~nim uslovima. Eksperimentisao sam vi{e od petnaest godina, rade}i prete`no sa grupama kandidata koji su, iz profesionalnih razloga, ~esto bili izloèni situacijama primene ove ve{tine u realnoj praksi. Svaku konkretno sprovedenu akciju, bez obzira da li je rezultat bio pozitivan ili negativan, analizirao sam do najsitnijih detalja. Tim povodom, organizovao sam brojne vanredne treninge sa neposrednim akterima i posmatra~ima akcije, kao i sa majstorima borila~kih ve{tina drugih profila, ~ije sam mi{ljenje smatrao za merodavno, na kojima je svaka konkretna akcija simulirana i ponavljana na desetine puta, dok se u potpunosti nisu iskristalisali zaklju~ci, relevantni za dalji proces borila~ke obuke. Striktno se pridràvaju}i principa: “ IZ PRAKSE - ZA PRAKSU” , eliminisao sam iz programa obuke sve elemente koji su se pokazali kao neefikasni, zadràvaju}i samo provereno primenljive tehnike nadgra|ene mojim metodolo{kim re{enjima pojedinih borbenih situacija, {to je, vremenom, rezultiralo stvaranjem potpuno novog sistema samoodbrambene obuke. Bio sam u prilici da posmatram kandidate razli~itih nivoa borbene obu~enosti, od potpunih laika i priu~enih poznavalaca ve{tine, do iskusnih majstora i {ampiona. Kao {to sam i o~ekivao, kandidati sa iskustvom i predznanjem napredovali su neuporedivo brè od po~etnika, me|utim, analizom kasnijih situacija “ realne borbe” pokazalo se da su rezultati bili interesantni i za~u|uju}i. Naime, i jedni i drugi pravili su identi~ne gre{ke u prakti~noj primeni borila~kih tehnika. Razlozi za to bili su vi{estruki, ali je dominantan razlog, svakako bila specifi~na psiholo{ka situacija koju name}u uslovi “ realne borbe” , koja ima malo ili nimalo sli~nosti sa uslovima “ simuliranog borenja” na treninzima ili 95

borbi po sportskim pravilima. Tako su sledbenici ve{tine udarca (karate, taekwondo), u slu~aju da borbu ne re{e prvom akcijom, dolazili u “ pat poziciju” i zbog faktora kao {to su strah, nedostatak borbene kondicije38, nedostatak koncentracije i dr., ulazili u “ klin~” , gde se njihovo majstorstvo pretvaralo u obi~nu “ lai~ku tu~u” u kojoj je po pravilu pobe|ivao teì i fizi~ki superiorniji protivnik. Ni{ta bolje nisu prolazili ni sledbenici ve{tine hvata (judo, aikido) koji su, kada im ne uspe prvi, iznenadni zahvat, obi~no “ zablokirali” i ako su bili fizi~ki slabiji, doìvljavali “ debakl” u “ realnoj borbi” . Ukratko re~eno, tok borbe ih je u jednom trenutku izjedna~io sa laicima, kada sva nau~ena tehnika postaje beskorisna. Analiza brojnih situacija te vrste pokazala je, da osim nedostatka psiholo{ke pripreme, problem leì i u jednostranosti primenjenih borila~kih tehnika, odnosno u isklju~ivoj i u datom trenutku neadekvatnoj orijentaciji samo na udarac ili na hvat. Razvojem metoda KYOKUSHINJUTSU, poku{ao sam da prevazi|em taj problem povezivanjem odabranih, kompatibilnih tehnika udaraca, poluga i bacanja, koje su apsolutno izjedna~ene po zna~aju i neograni~ene po broju kombinacija. Sam proces uve`bavanja postavljen je tako, da ukazuje na {iroku upotrebnu vrednost i daje realno samopouzdanje kandidatima, uz sigurnost da }e, u datoj situaciji, biti maksimalno efikasni. U dosada{njoj praksi, KYOKUSHINJUTSU se pokazao kao korektna samoodbrambena nadgradnja ostalih popularnih borila~kih pravaca (karate, judo, aikido, taekwondo), odnosno, kao kvalitetna i efikasna obuka za po~etnike koji, u ovom metodu, mogu nastaviti put ka JU JUTSU majstorstvu, ili iskoristiti ste~ena predznanja kao polazni osnov za eventualno bavljenje nekom drugom borila~kom ve{tinom. Kao {to sam na po~etku napomenuo, metod KYOKUSHINJUTSU baziran je na elementima tradicionalnih dalekoisto~nih borila~kih sistema - KODO KAN JU JUTSU, AIKI JU JUTSU, SHAOLIN CHIN NA i KYOKUSHINKAI KARATE DO-u39. Iz KODO KAN JUDO i JU JUTSU metodologije preuzeo sam tehnike bacanja (NAGE WAZA), koje su u ovom sistemu dovedene do savr{enstva. Iz AIKI JU JUTSU pravca, koji sam izu~avao preko metodologije REALNOG AIKIDO-a, preuzeo 96

sam tehnike poluga i kontrole (OSAE WAZA) i to, kako pojedina~ne i sloène poluge, tako i tehnike prelaska iz poluge u polugu, {to predstavlja glavnu osobenost REALNOG AIKIDO-a. Od metodologije SHAOLIN CHIN NA preuzeo sam kompletan metodolo{ki pristup uve`bavanja samoodbrane, u kome se potencira kompatibilnost pojedina~nih i sloènih akcija, {to daje neograni~enu mogu}nost kombinovanja izabranih elemenata u cilju spontanog prilago|avanja svakoj situaciji, kao i nekoliko tehni~kih zahvata karakteristi~nih za kineske borila~ke metode. I na kraju, iz KYOKUSHINKAI KARATE stila preuzeo sam tehnike udaraca (ATEMI WAZA) predvi|ene za bliske distance, kao i metod uve`bavanja razornosti udaraca - TAMESHIWARI40, koji je u KYOKUSHINKAI-u, kao jednom od najbrutalnijih karate stilova, doveden do maksimuma. Na temelje, sazdane od segmenata klasi~nih dalekostio~nih borila~kih sistema, nadgradio sam svoja tehni~ka, takti~ka i metodolo{ka re{enja po kojima se KYOKUSHINJUTSU bitno razlikuje od ostalih JU JUTSU stilova. Te razlike se ogledaju u slede}im karakteristikama: A) Apsolutna izjedna~enost po zna~aju i upotrebnoj vrednosti raznorodnih borila~kih tehnika, BACANJA - POLUGE UDARCI, koje se uve`bavaju i primenjuju isklju~ivo kroz metodolo{ku uzro~no-posledi~nu povezanost, uz stalnu mogu}nost da se svaka od ovih tehnika adekvatno zameni ili nadgradi drugom ponu|enom tehnikom. B) Uve`bavanje primene tehni~kih zahvata kroz “ simulaciju” borbenih situacija, koja je u metodu KYOKUSHINJUTSU dovedena do granice “ realne borbe” . C) Potenciranje psiholo{ke i takti~ke pripreme kandidata za nametanje (a ne ~ekanje) borbenih uslova pogodnih za efikasnu primenu uve`banih zahvata.

97

D) Uvo|enje obaveznih dovr{avaju}ih udaraca na kraju svake akcije, po ~emu se KYOKUSHINJUTSU najvi{e razlikuje od ostalih JU JUTSU pravaca. Naime, gotovo sve JU JUTSU metodologije takti~ki koncipiraju zavr{etak akcije na bacanju ili uspostavljanju kontrole nad protivnikom tehnikom poluge. To je u potpunom skladu sa drevnom filozofskom odredbom definisanom karakterom JU, pa se i ve}ina zavr{nica uve`bava tako da je fizi~ki gotovo nemogu}e na njih nadgraditi korektan finalni udarac. Uz puno uvaàvanje drevnih JU JUTSU principa, morao sam da konstatujem, da se u realnim uslovima to pokazalo kao neefikasno. Primeri za to bili su brojni - ili se protivnik posle bacanja otkotrljao sa neznatnim povredama, ili se za vreme intenzivnog pritiska poluge (koji ne moè trajati ve~no) privremeno primirio, a zatim “ oteo” iz zahvata, posle ~ega se borba nastavljala sa nepredvidivim ishodom. Zbog toga sam se kod izbora tehnika bacanja i poluga orijentisao samo na one koje se u svakom trenutku, mogu nadgraditi efikasnim udarcem. Prema mom konceptu, tehnika dovr{avaju}eg udarca je neophodna, a stvar je trenutne procene da li }e se u “ realnoj borbi” izvesti do kraja ili }e se samo negovestiti protivniku kao respektivna pretnja. E) Obavezno i redovno uve`bavanje i testiranje udaraca metodom TAMESHIWARI, {to je jedini na~in da izabrani udarci zaista postanu ozbiljno “ oru`je” . Osim toga, pokazalo se da TAMESHIWARI test razvija kod kandidata dodatno realno samopouzdanje i svest o upotrebnoj vrednosti ve{tine koju izu~ava. U ~ast svog pokojnog u~itelja, velikog japanskog majstora MASUTATSU OYAMA-e41, a u cilju izraàvanja idejne su{tine svog samoodbrambenog koncepta, metod sam nazvao KYOKUSHINJUTSU (KJOKU[INDJUCU). Karakter KYOKU (KJOKU) ozna~ava pojam za 98

“ ve~no - uvek prisutno” , karakter SHIN ([IN) defini{e pojam “ realnosti - apsolutne istine” , a karakter JUTSU (DJUCU), kao {to smo ranije napomenuli, ozna~ava (borila~ku) ve{tinu i prete`no se koristi kod nagla{avanja samoodbrambene upotrebne vrednosti. Tako da KYOKUSHINJUTSU opisno moèmo prevesti kao “ SAMOODBRAMBENA BORILA^KA VE[TINA PREDVI\ENA ZA ADEKVATNO REAGOVANJE U UVEK PRISUTNIM POTENCIJALNO OPASNIM REALNIM SITUACIJAMA.”

METOD UVE@BAVANJA

Samoodbrambeni sistem KYOKUSHINJUTSU sastavljen je od tri zaokruène metodolo{ke celine: OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM, MAJSTORSKI PROGRAM i OFANZIVNI PROGRAM. OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSU razra|uje tehniku i taktiku odbrane od nenaoruànog i neobu~enog napada~a (“ laika” ). Smisao ovog programa je efikasno suprotstavljanje uve`bane tehnike i taktike protiv fizi~ke snage i agresivnosti protivnika. MAJSTORSKI PROGRAM, koji sam nazvao KYOKUSHINJUTSU SPECIJALNE FORME, razra|uje tehniku i taktiku samoodbrane od naoruànog, odnosno obu~enog napada~a. Tim programom obuhva}ene su tehnike TANTO DORI (odbrana od napada noèm), BO DORI (odbrana od napada motkom) i IPPON KUMITE (borba na jedan korak odbrana i suprotstavljanje obu~enom protivniku koji vlada KARATE ve{tinom). U okviru razrade tehnike IPPON KUMITE, predvi|eno je da kandidati - JU JUTSU majstori - pro|u kroz korektan nivo obuke u KARATE ve{tini. Tre}i, OFANZIVNI PROGRAM, pod nazivom KYOKUSHINJUTSU - KOBUDO42 FORME, predvi|en je za visoke nivoe majstorstva i po ugledu na tradiciju izvornog stila AIKI JU JUTSU 99

koji sam uzeo kao uzor, predvi|a razradu ve{tina upotrebe oru`ja kao {to su no` (TANTO JUTSU), motka (BO JUTSU), tehnika bacanja o{trih predmeta (SHURIKEN JUTSU) i drugo, u takti~kom suprotstavljanju ve}em broju protivnika. Ova knjiga posve}ena je isklju~ivo razradi OSNOVNOG SAMOODBRAMBENOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU pre svega zato {to u tom segmentu dolaze do izraàja sve karakteristike i specifi~nosti pomenutog borila~kog sistema. Pored toga, OSNOVNI PROGRAM u potpunosti odraàva samoodbrambenu su{tinu ve{tine i precizno defini{e cilj obuke kandidata. Programi za nivoe visokog majstorstva, KYOKUSHINJUTSU - SPECIJALNE FORME i KYOKUSHINJUTSU KOBUDO FORME, predstavljaju aspekte daljeg razvoja KYOKUSHINJUTSU sistema i njima }u se posebno baviti nekom drugom prilikom. Polaze}i od rezultata analize brojnih primera primene samoodbrambene tehnike u realnoj praksi, zaklju~io sam da neobu~en protivnik, bez obzira na fizi~ke predispozicije i uslove pod kojima je borba zapo~ela, u odsudnom trenutku po~inje da insistira na primeni “ lai~kog hvata” , odnosno, da borbu svodi na blisku distancu, gde vidi svoju sigurnost u mogu}nosti upotrebe sirove fizi~ke snage. Svi analizirani primeri “ bliskog napada” , s obzirom na relativno ograni~en broj mogu}nosti “ lai~kog” zahvata, u osnovi se svode na {est KLJU^NIH POZICIONIH SITUACIJA kojima su obuhva}eni i mogu}i varijateti. OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSU upravo se bavi adekvatnim reagovanjem u klju~nim pozicionim situacijama bliske realne borbe i metodolo{ki se uve`bava kroz tri nivoa: KYOKUSHINJUTSU - OSNOVNE FORME, KYOKUSHINJUTSU - SLO@ENE FORME i KYOKUSHINJUTSU - SLOBODNE FORME. Nivo KYOKUSHINJUTSU - OSNOVNE FORME razra|uje osnovne borbene pozicije primenom {est adekvatnih tehni~kih 100

kombinacija, koje se uve`bavaju po {ablonu, sa minimalnim mogu}nostima improvizacije. Na ovom nivou, potencirano je uve`bavanje tehnike i {ablonizovano povezivanje raznorodnih tehni~kih elemenata, zatim, nametanje ili realizacija adekvatnog takti~kog re{enja za svaku pojedina~nu borbenu situaciju, kao i uve`bavanje razornosti udaraca do perfekcije. Posle temeljno savladanog osnovnog nivoa, prelazi se na nivo KYOKUSHINJUTSU - SLO@ENE FORME, na kome se borbene situacije razra|uju uz {iroku mogu}nost “ dirigovane improvizacije” . Naime, svih {est OSNOVNIH FORMI kompatibilne su svaka sa svakom i daju trideset mogu}nosti adekvatnog reagovanja na situacije, kada bilo koji segment OSNOVNIH FORMI ne moè biti korektno izveden po {ablonu. Na nivou SLO@ENIH FORMI uve`bava se mogu}nost adekvatne “ dirigovane” zamene raznorodnih borila~kih tehnika, uz razvijanje sposobnosti SPONTANOG PRELAZA IZ RADNJE U RADNJU (po sistemu: neuspeli udarac je uvod u uspe{no bacanje - neuspelo bacanje je uvod u uspe{nu polugu - neuspela poluga je uvod u uspe{ni udarac itd.). U takti~kom smislu, uve`bava se spontano prilago|avanje toku borbene situacije, koji prevazilazi {ablon OSNOVNIH FORMI u bilo kom predvi|enom segmentu akcije. Korektno savladane sloène forme su preduslov za prelazak na nivo KYOKUSHINJUTSU - SLOBODNE FORME, koji karakteri{e slobodna improvizacija i refleksna, odnosno, intuitivna primena adekvatnih tehni~kih zahvata u zavisnosti od toka borbene situacije. Imaju}i u vidu da su svih trideset SLO@ENIH FORMI kompatibilne svaka sa svakom po svim segmentima, pruà se neograni~ena mogu}nost njihovog povezivanja i uzajamne dopune, u zavisnosti od inventivnosti, individualnih afiniteta i predznanja kandidata, kao i uslova koje name}e “ realna borba” . KYOKUSHINJUTSU - SLOBODNE FORME, u pravom smislu predstavljaju respektivnu pripremu za “ BORBU BEZ PRAVILA” . Metod uve`bavanja OSNOVNOG SAMOODBRAMBENOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU, na svim nivoima, sprovodi se kroz partnerski rad, u formi KATA KUMITE43. Tehni~ko uve`bavanje kombinovanih elemenata (udarci - poluge - bacanja) radi se isklju~ivo na 101

partneru u cilju sticanja rutine, kontinuiteta i redosleda pokreta, dok se pojedina~no usavr{ava samo razornost udaraca po metodu TAMESHIWARI, {to }e detaljno biti razra|eno u narednim poglavljima.

TAKTI^KI I PSIHOLO[KI ASPEKTI “ REALNE BORBE” Taktika primene ve{tine u “ realnoj borbi” permanentno se uve`bava na svim tehni~kim nivoima samoodbrambenog sistema KYOKUSHINJUTSU, me|utim stvarne - ozbiljne borbene situacije, zbog niza specifi~nih faktora koje je nemogu}e u potpunosti “ simulirati” na treninzima, name}u potrebu posebne takti~ko-psiholo{ke pripreme kandidata, koja je znatno sloènija od tehni~kog usavr{avanja. Osnovni problem predstavljaju racionalni i iracionalni strahovi od “ realne borbe” koji su, u ve}oj ili manjoj meri, prisutni kod svih poklonika borila~kih ve{tina. Ti strahovi su deo na{e praiskonske prirode i nemogu}e ih je potpuno eliminisati ({to uostalom nije ni potrebno), ali ih je mogu}e prevazi}i razvijanjem visokog stepena objektivnog samopouzdanja, koje se sti~e ozbiljnim praktikovanjem borila~kih ve{tina. Faktori koji uti~u na formiranje i stabilizaciju samoodbrambenog samopuzdanja su slede}i: a) Tehni~ki perfekcionizam i razaraju}i kontraofanzivni zahvati, koji formiraju svest o realnoj, prakti~noj upotrebnoj vrednosti ve{tine. b) Permanentno izlaganje kontrolisano grubim “ simuliranim” borbenim situacijama na treninzima, {to postepeno dovodi do stvaranja “ psiholo{ke otpornosti” prema stresnim stanjima, karakteristi~nim za “ realnu borbu” . c) Usvajanje takti~kih principa primene samoodbrambene ve{tine u realnim uslovima, {to daje sigurnost kandidatima da 102

}e, u svakom kriti~nom trenutku, imati na raspolaganju unapred pripremljeno adekvatno re{enje za prevazilaènje krizne situacije. Teorija taktike primene borila~kih ve{tina u realnim uslovima usko je povezana sa filozofijom i religijom dalekoisto~nih naroda i predstavlja izuzetno {iroku oblast kojom su obuhva}eni razli~iti pristupi, karakteristi~ni za brojne borila~ke pravce i stilove. Imaju}i u vidu da KYOKUSHINJUTSU spada me|u ve{tine JU JUTSU pravca, takti~ki koncept je u potpunosti podre|en samoodbrambenoj su{tini i bazira se na dve osnovne karakteristike koje defini{u njen smisao. Prva karakteristika je DEFANZIVNOST, odnosno, “ KADA NEMA NAPADA - NEMA NI UPOTREBE VE[TINE” . Druga karakteristika je ODBRANA OD NEOBUÊNOG NAPADAÂ, odnosno, “ SUPROTSTAVLJANJE TEHNIKE SIROVOJ SNAZI I AGRESIVNOSTI” . Polaze}i od tih okvira, takti~ki koncept KYOKUSHINJUTSU tretira niz faktora od kojih svaki, na svoj na~in, predstavlja bitan preduslov za uspe{nu i efikasnu primenu ve{tine u “ realnoj borbi” .

1. TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SITUACIJE Podrazumeva se da su kandidati, koji prolaze proces borila~ke obuke, mentalno zdrave osobe, potpuno svesne iracionalnosti fizi~kih sukoba pa, samim tim, u okviru svojih redovnih ìvotnih aktivnosti izbegavaju mesta i potencijalno opasne okolnosti u kojima bi, eventualno, mogli biti izloèni neprijatnim situacijama fizi~kog napada. S druge strane, kandidati koji su iz profesionalnih razloga permanentno izloèni takvim okolnostima, imaju na raspolaganju niz preventivnih mera kao i efikasnih namenskih tehni~kih sredstava koji, u velikoj meri, otklanjaju potrebu primene borila~kih ve{tina. Naàlost, svi smo povremeno izloèni brojnim nepredvidivim sticajima okolnosti, odnosno, zadesnim situacijama, koje nas, mimo na{e volje, mogu dovesti u poziciju da budemo fizi~ki napadnuti, pri ~emu efikasna upotreba ve{tine samood103

brane postaje jedini na~in re{avanja problema. Takve okolnosti japanska borila~ka teorija defini{e pojmom “ ATARI” , odnosno, situacije neposredne ozbiljne opasnosti po ìvot i telo. U takti~kom smislu “ ATARI” moè biti blagovremeno uo~en ili potpuno iznenadan. Kod blagovremeno uo~ene “ ATARI” situacije, mogu}nosti takti~kog sagledavanja i reagovanja su znatno {ire - od spre~avanja, odugovla~enja i odlaganja sukoba, preduzimanja drugih mera za{tite kori{}enjem namenskih ili priru~nih sredstava za li~nu odbranu, pa i, u krajnjem slu~aju, sklanjanja ili bekstva, {to kod razumnog ~oveka predstavlja odraz mudrosti, a ne kukavi~luka. Ukoliko je primena ve{tine ipak neminovna, ostaje dovoljno vremena za takti~ku procenu ostalih relevantnih faktora i borbenu pripremu u smislu izbora mesta i momenta kada }e napad biti prihva}en. Kod potpuno iznenadne “ ATARI” situacije, mogu}nosti za {ire sagledavanje ne postoje i neophodno je odmah pre}i na taktiku efikasne primene borila~ke tehnike, o ~emu }e vi{e re~i biti u daljem tekstu.

2) TAKTI^KO SAGLEDAVANJE PROTIVNIKA

Teorija borila~kih ve{tina Dalekog istoka pridaje veliki zna~aj takti~koj proceni i upoznavanju protivnika. Veliki kineski teoreti~ar SUN TZU44, s tim u vezi konstatuje: “ Onaj ko poznaje svoga neprijatelja i poznaje samoga sebe, ne}e biti ugroèn ni u stotinu bitaka. Onaj ko ne poznaje svoga neprijatelja a poznaje sebe, ima}e po|ednake izglede i za pobedu i za poraz. Onaj ko ne poznaje ni svoga neprijatelja ni samoga sebe, bi}e poraèn u svakoj bici.” Mada se u na{em slu~aju, pod pojmom neprijatelj podrazumeva neobu~eni napada~, ni u kom slu~aju ga ne smemo potcenjivati. Naprotiv, ~ak i povr{na procena takvog protivnika moè imati kapitalan zna~aj za ishod borbe. Tokom svojih izu~avanja, analizirao sam brojne primere u kojima su “ èstoki laici” naneli veliko zlo iskusnim majstorima borila~kih ve{tina, izme|u ostalog i zbog toga 104

{to je pristup protivniku bio neadekvatan. Zato insistiram: NIKADA NE POTCENJUJ SVOG PROTIVNIKA. U slu~ajevima kada je “ ATARI” situacija blagovremeno uo~ena, prvo treba izvr{iti brzu procenu da li uop{te postoji objektivna, realna opasnost po ìvot i telo. Histeri~no dete, razbesneli starac, nemo}ni maloumnik ili neki alkoholisani nesretnik koji jedva stoji na nogama, ne mogu vas ozbiljno ugroziti. Prihvatanje borbe sa takvim osobama je potpuno nepotrebno i predstavljalo bi, najblaè re~eno, “ skrnavljenje ve{tine” . Sasvim je dovoljno oprezno ignorisati njihove namere i i}i dalje svojim putem. Me|utim, kada procenite da je va{ potencijalni protivnik osoba koja vas moè ozbiljno ugroziti, PONA[AJTE SE KAO DA JE BORBA VE] POÊLA i skoncentri{ite se na brzo izu~avanje njegovih motiva, mentalnog stanja, fizi~ke konstitucije i eventualnih manifestacija borila~kih iskustava. Za takvu procenu uvek }ete imati dovoljno vremena. Ako treba, “ razvla~ite situaciju” ili, kako to savetuje SUN TZU: “ U~inite neki prijateljski ili neprijateljski gest, privla~e}i time protivnikovu pa`nju, tako da vam otkrije na~ine njegovog postupanja” . I dalje: “ Pod ovim se podrazumeva da se koristite raznovrsnim metodama zbunjivanja ili uznemiravanja neprijatelja da bi ste posmatrali oblike njegovog reagovanja. Nakon toga, dejstvujte na osnovu onoga {to ste uo~ili, pa }ete znati koje okolnosti zna~e ìvot, a koje smrt.”

A) MOTIVI I NAMERE NAPADAÂ Bitno je konstatovati motiv napada~a. Da li je, iz sebi i vama poznatih razloga, odlu~io da vas napadne isklju~ivo zbog toga da bi vam naneo zlo? Da li vas je, po slu~ajnom izboru, iz vama nepoznatih razloga, odabrao kao objekt svog napada? Ili je u pitanju napada~ koji pretnjom upotrebe fizi~ke sile namerava da vas natera da u~inite ne{to {to ne èlite? U sva tri slu~aja fizi~ki sukob je gotovo neminovan. U prvom slu~aju napada~ }e sigurno i}i do kraja u svojoj nameri, u drugom slu~aju tok je potpuno nepredvidiv, dok, u tre}em slu~aju moète ra~unati sa tim da }e 105

napada~ verovatno odustati ukoliko mu ozbiljno date do znanja da }ete pruìti otpor (npr. zauzimanjem samoodbrambenog borila~kog stava). B) MENTALNO STANJE NAPADAÂ Uo~avanje manifestacija koje ukazuju na mentalno stanje napada~a od izuzetnog je zna~aja za adekvatno postupanje u “ realnoj borbi” . Najpoznatiji japanski samuraj i ma~evalac - MIYAMOTO MUSASHI45, u svojoj borila~koj doktrini kaè: “ U dvoboju je osnovno shvatiti li~nost protivnika, na}i mu jake i slabe strane i osujetiti njegove namere. Treba znati uspone i padove protivnika, njegov ritam i duìnu intervala izme|u pojedinih perioda njegovog ritma i tako preuzeti inicijativu. Ako si dovoljno inteligentan, uvek moè{ da shvati{ tok stvari” . U samoodbrambenim borbenim situacijama, pod tim se podrazumeva uo~avanje manifestacija psihopatolo{kih stanja, manifestacija agresivnosti i manifestacija straha kod napada~a. Normalni ljudi nemaju potrebu za bezrazlo`nim fizi~kim sukobljavanjem, prema tome, poku{ajte da uo~ite nenormalne, psihopatolo{ke manifestacije kod svog protivnika. Ne morate biti stru~njak za psihologiju ili psihijatriju da bi ste pred sobom prepoznali agresivnog psihopatu, alkoholiziranu i narkotizovanu osobu u sumanutom stanju, ili frustriranog ~oveka u stanju “ suène svesti” . To vaì za sve situacije, bez obzira da li su motivi napada interpersonalni, kriminogeni ili iracionalni. Ma koliko takav protivnik bio ili izgledao opasan, treba iskoristiti njegovo nesre|eno psihi~ko stanje. Va{a samoodbrana treba da se zasniva na manipulisanju psihopatolo{kim stanjem protivnika. Psihopatolo{ko stanje napada~a ispoljava se kroz manifestaciju AGRESIVNOSTI, kao osnovne pokreta~ke snage napada. Psihijatrijska teorija razlikuje dve vrste agresivnosti: prirodnu ili racionalnu i natprirodnu ili iracionalnu. Prirodna agresija temelji se na instinktu i karakteristi~na je za ìvotinjski svet (mada pojedini psiholo{ki pravci i teoriju o ljudskoj agresivnosti baziraju na prirodnom - uro|enom 106

instinktu). Moderna psihijatrija akcenat stavlja na natprirodnu agresiju, tretiraju}i je kao socijalnu tekovinu civilizacije, koja je prouzrokovana delatno{}u ljudskog razuma i bazirana na samozaslepljenosti i iracionalnosti. To je tipi~no ljudska agresija, psihopatolo{ka pojava proizi{la iz predrasuda i strahova apstraktnog mi{ljenja, potisnutih nezadovoljstava, umi{ljenosti i iracionalne samouverenosti. Izvori ljudske agresivnosti su brojne socijalnopatolo{ke pojave kao {to su ljubomora, zavist, osvetoljubivost i sl., ali i frustracije prouzrokovane nesporazumima ili pogre{no protuma~enim okolnostima. Povodi za takvo pona{anje su naj~e{}e neadekvatni i nesrazmerni koli~ini ispoljene agresivnosti. U kriminolo{kim statistikama alkohol zauzima prvo mesto, kao faktor koji osloba|a i potencira agresivne impulse. Agresivno pona{anje karakteri{e neodoljiva potreba za napadom. Kod agresivnog napada~a, evidentna je isklju~iva usmerenost na nameru, bez osmi{ljenog plana realizacije. On, u tom trenutku, ~vrsto veruje u sebe i svoje borila~ke sposobnosti, trude}i se da izgleda mo}no i surovo, mada je tehni~ki ograni~en na nestru~ne i neuve`bane akcije hvata ili udarca koje, po pravilu, izvodi neprecizno i nekontrolisano, uz presudno oslanjanje na fizi~ku snagu. Njegove akcije mogu biti izuzetno opasne, ali su istovremeno i predvidive. Druga karakteristika agresivnog napada~a je stanje “ suène svesti” , odnosno odsustvo mogu}nosti racionalnog reagovanja i pra}enja situacije, tako da opreznost u odnosu na objekat napada gotovo da ne postoji. [to je prag ispoljene agresivnosti ve}i, nivo predostro`nosti je manji, u ~emu se ogleda osnovni borbeni nedostatak takvog napada~a. Zato va{a samoodbrana treba da se zasniva na manipulisanju sa agresivno{}u protivnika. Pozadina agresivnosti je STRAH. Naime, u svim pojavnim oblicima agresivnog pona{anja, neodoljiva èlja za napadom paralelno egzistira sa neodoljivom potrebom za bekstvom, koje jedna drugu potiskuju i smenjuju se nepredvidivim tokom. U gotovo svim situacijama kada se agresivnom napada~u predo~i ili suprotstavi ozbiljan otpor, ofanzivnu nameru smenjuje nekontrolisani strah, pa napada~ u momentu odustaje od svoje namere i 107

po~inje da se povla~i ili beì. Strah je osobina svakog agresivnog napada~a. Zato va{a samoodbrana treba da se temelji na manipulisanju sa strahom protivnika.

C) FIZI^KA KONSTITUCIJA NAPADAÂ Od fizi~ke konstitucije napada~a umnogome zavisi izbor samoodbrambenih tehnika koje }e, eventualno, biti primenjene ili izbegnute. Napada~ moè biti debeo ili mr{av, visok ili nizak, razvijen ili slab itd., {to prema rezultatima prakti~nih iskustava ne predstavlja nikakvu garanciju njegovih borila~kih kvaliteta, ali je od izuzetnog zna~aja kod odre|ivanja borbene distance, momenta u kom }e napad biti prihva}en i takti~kog pristupa neposrednoj akciji. Nemojte zazirati od krupnog napada~a niti potcenjivati slabijeg od sebe - ishod borbe ne}e zavisiti od konstitucije protivnika, ve} od va{eg pravilnog pristupa problemu. U okviru ovog konteksta treba izvr{iti i procenu psihomotornih osobina protivnika, uo~avanjem eventualnih manifestacija koje ukazuju na drhtanje udova, tromost pokreta, usporene reflekse i probleme sa ravnoteòm, prouzrokovanih alkoholisano{}u, potiskivanjem straha, fizi~kim zamorom i sl. Ako konstatujete neki od navedenih problema, pobedili ste pre nego {to je borba zapo~ela. Sve konstatacije, koje sam izneo u okviru teme TAKTI^KO SAGLEDAVANJE PROTIVNIKA, odnose se na blagovremeno uo~enu “ ATARI” situaciju. U iznenadnim “ ATARI” situacijama to je nemogu}e zbog nedostatka vremena. Me|utim, sama ~injenica da vas je protivnik napao iznenada, govori o njemu mnogo vi{e nego da ste ga sami izu~avali. Va{ protivnik je nesposobna kukavica i budite uvereni da je jedva prikupio minimum hrabrosti ~ak i za taj, iznenadni napad. U takvim situacijama, morate odmah pre}i na takti~ko-tehni~ku realizaciju samoodbrambene akcije. Ako to, iz bilo kojih razloga, niste u mogu}nosti, u~inite bilo {ta, ~ak je i pogre{an potez bolji od nikakvog poteza. Ni po koju cenu ne smete ostati pasivni. U krajnjem slu~aju, poku{ajte da se oslobodite i povu~ete desetak koraka. Takvom distancom, ustvari, dobijate 108

blagovremeno uo~enu “ ATARI” situaciju, pa ako va{ protivnik nije pobegao, sprovedite novi takti~ko-samoodbrambeni proces od po~etka.

3) TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SOPSTVENIH MOGU]NOSTI (PSIHOLO[KA PRIPREMA ZA BORBU)

Proces sagledavanja faktora “ ATARI” situacije i takti~ko izu~avanje protivnika traju izuzetno kratko i treba jasno da vam daju do znanja na ~emu ste. Ukoliko je “ realna borba” neminovna, tu nema mesta filozofiranju - morate u}i u sukob i pobediti. Ta neminovnost sigurno }e vas dovesti u stanje zabrinutosti i straha, pogotovo ako nemate dovoljno iskustva u “ realnim borbama” , {to se moè prevazi}i samo svojevrsnom psiholo{kom pripremom kroz TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SOPSTVENIH MOGU]NOSTI. Naime, okolnosti “ realne borbe” su posebne situacije u kojima su se mnogi od nas, po prvi put, suo~ili sa nepoznatim stranama sopstvene li~nosti, doìvljavaju}i vrlo neugodan emocionalni ose}aj “ razbijanja idealizovane slike o samom sebi” . Ti trenuci prevazilaènja navale sopstvenog straha, sa svim prate}im vegetativnim i psihomotornim tegobama (od mu~nine u stomaku, drhtanja, ubrzanog lupanja srca, poja~anog znojenja, oteànog disanja, pa do nesvestice i ose}aja potpune nemo}i), neuporedivo su teì od same borbe, ali kada jednom to prevazi|ete na racionalan na~in, posta}ete pobednik bez obzira na ishod konkretnog sukoba. Naime tada, kada se svrstate me|u - OTOKADE - ljude koji su spremni da se sukobe sa zlom i pruè otpor nasilju, stupili ste na “ stazu ratnika” i nasilje }e jednostavno po~eti da vas izbegava. Od tada morate strogo voditi ra~una da vas taj - specifi~an ose}aj mo}i ne zavede, da sami ne bi ste postali nasilnik. 109

Za razliku od patolo{kog straha, koji je sastavni deo li~nosti agresivnog napada~a, va{ strah je odraz racionalnog samoodbrambenog impulsa ~oveka koji je realno fizi~ki ugroèn od strane konkretnog protivnika. Sama konstatacija pojave straha neka vas ne zbunjuje, s obzirom da je to, imaju}i u vidu situaciju u kojoj se nalazite, prirodna reakcija na opasnost i ne}e predstavljati problem dokle god vladate svojim strahom (dok je strah racionalna reakcija na ono {to se zaista de{ava). Problem nastaje ako strah po~ne da vlada vama, odnosno, ako se pretvori u iracionalni strah (od svega ekstremno negativnog {to bi hipoteti~ki moglo da se desi), a to sebi ne smete dopustiti. Strah od smrti i fizi~ke povrede je biolo{ki opravdan, strah od poraza koji vas ugroàva moralno i materijalno ima svoje socijolo{ko opravdanje, ali ako to preraste u “ strah od straha” , va{ poraz bi}e neminovan. U tom slu~aju predstoji vam iracionalni sukob sa samim sobom, kada nesvesno postajete najbolji saveznik svog realnog protivnika. Zapamtite: KOLIKO BUDETE VLADALI SOBOM - TOLIKO ]ETE VLADATI SITUACIJOM, KOLIKO BUDETE VLADALI SITUACIJOM - TOLIKO ]ETE VLADATI I SVOJIM PROTIVNIKOM. Potpuno je pogre{an pristup potiskivanja straha po principu “ stisni zube i navali na neprijatelja” . Tada se va{ strah transformi{e u agresivnost i potpuno vas izjedna~ava sa mentalnim stanjem napada~a. Va{e pona{anje posta}e patolo{ko i iracionalno, kao i njegovo, a planirana upotreba borila~ke ve{tine poprimi}e osobenosti obi~ne “ uli~ne tu~e” u kojoj sigurno gubite ako ste fizi~ki inferiorniji. Osim toga, ne moète predvideti da li }e se (i kada) va{ trenutni agresivni impuls ponovo transformisati u stanje parali{u}eg straha. Sa strahom se ne smete sukobljavati - morate ga prevazi}i ili, kako to kaè drevna narodna mudrost: “ Hrabrost se ne ogleda u odsustvu straha, nego u sposobnosti da se ìvi i dela sa svojim strahom” . U teoriji japanskih borila~kih ve{tina, pristup racionalnom prevazilaènju straha defini{e se pojomom “ SANTA” - RAVNODU[NOST PREMA STRAHU, a metodi, koji treba da dovedu do takvog mentalnog stanja, razra|ivani su u mnogim borila~kim stilovima. Jedan od najpouzdanijih metoda, na kome posebno insistiram, je zen-budisti~ki 110

pristup zastupljen u KYOKUSHINKAI KARATE STILU, prema kome se ose}aj straha prevazilazi dovo|enjem svesti u iskustveno imaginarno stanje karakteristi~no za TAMESHIWARI test. Metod se zasniva na disanju, koncentraciji i autosugestiji, a ograni~en je isklju~ivo na kategoriju sledbenika borila~kih ve{tina, koji praktikuju stilove u kojima se favorizuje TAMESHIWARI tehnika. Taj mentalni proces traje samo nekoliko sekundi i u konkretnom smislu sprovodi se na slede}i na~in: a) U momentu navale straha treba skrenuti pogled sa protivnika, udahnuti duboko, potisnuti udahnuti vazduh u abdominalni deo i tu ga zadràti za trenutak. b) Izdahnuti vazduh sa nekoliko sna`nih, uzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme. c) Usresrediti svest na imaginarnu predstavu da ispred sebe imate gomilu crepova koje treba da razbijete udarcem. d) Prizvati u svest se}anje na prakti~no TAMESHIWARI iskustvo, odnosno na specifi~an iskustveni doìvljaj ose}aja razornosti i prodora kojeg je nemogu}e opisati, a koji ste na treninzima doìveli nebrojeno puta. e) Kada taj ose}aj prevlada va{im duhom, smirite disanje, podignite pogled i usresredite se na protivnika. Proces se moè ponoviti vi{e puta i mentalno stanje “ SANTA” bi}e uspostavljeno samo od sebe. Neuporedivo blaì oblik straha koji moè nastupiti je trenutna kriza samopouzdanja. To je, u pravom smislu re~i, “ trema pred nastup” i spontano nestaje prelaskom na konkretne radnje. Osim toga, realnim sagledavanjem faktora sopstvenih mogu}nosti, kao {to su svest o usavr{enim razornim borbenim tehnikama kojima vladate, iskustva brojnih brutalnih fizi~kih napora kojima ste bili izloèni na treninzima 111

pripremaju}i se upravo za ovakve situacije i uverenost u ~injenicu da imate na raspolaganju takti~ka re{enja koja va{ protivnik ne poznaje, svakako }e doprineti stabilizovanju va{eg samopouzdanja. U svakom slu~aju, morate postupiti tako da va{ protivnik ne primeti ili ne oseti da ste se upla{ili. Tokom procesa stabilizacije duha i sagledavanja sopstvenih mogu}nosti, morate biti “ bezli~ni” u odnosu na napada~a ili, kako to preporu~uje SUN TZU: “ Budite kranje suptilni, ~ak i do nivoa bezli~nosti. Budite krajnje tajanstveni, ~ak i do nivoa potpune ti{ine. Na taj na~in moète upravljati sudbinom protivnika” . Postizanje mentalnog stanja “ SANTA” je preduslov za uvo|enje svesti u stanje zenovske “ realne ni{tenosti” , koje japanska teorija borila~kih ve{tina defini{e pojmom “ MUSHIN” (mu{in). “ MUSHIN” podrazumeva “ prazninu” , sposobnost da se um o~isti od svih misli koje su nepotrebne, kako bi se jasno sagledala odre|ena realna situacija, {to u borbi moè imati presudan zna~aj. Poznati japanski KARATE majstor HIDETAKA NISHIYAMA46 to stanje svesti obja{njava kroz princip MIZU NO KOKORO, koji je primenjivan u tehnici drevnih majstora: “ MIZU NO KOKORO - odgovara potrebi da se smiri um, kao {to je miran odraz na povr{ini neuzburkane vode. Prate}i dalje ovu simboliku, mirna voda trenutno odraàva lik svih objekata i to bez izobli~enja, pa ako je um u tom stanju, odgovor na protivnikove poteze }e biti i psiholo{ki i fizi~ki adekvatan. Ako se odraz na vodi poremeti, likovi koje ona odraàva }e biti iskrivljeni, ili po analogiji, ako je um okupiran mislima o napadu i odbrani, ne}e predosetiti protivnikove namere, stvaraju}i protivniku priliku za napad” . Kineska borila~ka teorija ide jo{ dalje, pa pod uticajem filozofskog u~enja manastira SHAOLIN, stanje smirenog uma tretira kao obavezni faktor svakodnevnog ìvota. Veliki majstor SHAOLIN-a, LIU BAO SHAN47, ovako me je ispratio posle surove i naporne obuke: “ Smiren kada pobe|uje{, smiren kada gubi{, smiren kada si èstoko isprovociran, miran kada si suo~en sa zlom sudbinom, neustra{iv kada se suprotstavlja{ nesre}i i promenljivim tokovima zle sudbine. Zdrav pogled na ìvot moè 112

da ti pomogne da izna|e{ put u prevazilaènju svih te{kih situacija. Sa smirenim stanjem uma, protok vitalne energije koja dominira tvojim bi}em, treba da postane sve lak{i i lak{i, {to }e definitivno doprineti stvaranju stanja mo}nog tela i mo}nog duha kome ni jedno zlo ne moè naneti {tetu.” Kod iznenadnih “ ATARI” situacija, sposobnost adekvatnog reagovanja sti~e se samo dugotrajnom i studioznom samoodbrambenom obukom. To su situacije kada nemate vremena za strah, ve} morate reagovati u momentu, refleksno izvedenom, adekvatnom defanzivnom akcijom. U slu~aju i da do|e do naglog izliva straha, on }e isto tako naglo nestati, ~im primenite prvu samoodbrambenu tehniku. U svakom slu~aju, imajte na umu da je strah kod va{eg napada~a neuporedivo intenzivniji nego kod vas. ZATO REAGUJTE!!!

4) TAKTI^KO UVO\ENJE U BORBU

Mada traje samo nekoliko trenutaka koji prethode neposrednom fizi~kom kontaktu, proces uvo|enja u borbu je od odlu~uju}eg zna~aja kada se radi o sukobu sa neobu~enim protivnikom. U najve}em procentu “ lai~kih tu~a” , pobednik je poznat ve} tada, pa se teì{te “ lai~kog” koncepta napada upravo svodi na uvod u prvi udarac ili zahvat, od koga, prema njihovom na~inu razmi{ljanja, zavisi sve. Vo|en agresivnim impulsom, neobu~eni napada~ po pravilu nastupa jednoli~no, kruto i grubo, a sa minimalnim protokom vremena, nivo njegove koncentracije, volje i opreza, drasti~no opada. To su ~inioci koje treba da iskoristi efikasna samoodbrana. Osmi{ljenim, takti~kim uvo|enjem u borbu preuze}ete inicijativu, a da va{ protivnik toga nije ni svestan. Teorija japanskih borila~kih ve{tina defini{e ovu situaciju kao “ YOI NO KISEN” - duh spremnosti - koncentraciju volje i uma na 113

protivnika kao uvod u izvo|enje akcije i nazna~ava tri segmenta na koje treba obratiti pa`nju: distanca, pravilna upotreba o~iju (usmerenog pogleda) i nametanje izabrane taktike. Distanca - “ MAAI” podrazumeva uspostavljanje i kontrolu bezbedne udaljenosti od protivnika u psiholo{kom i fizi~kom smislu, tj. kao distancu u odnosu na procenjenu nameru i distancu u odnosu na telo (i oru`je), sagledavaju}i pri tom uslove i za odbranu i za napad. Pravilna upotreba o~iju, odnosno, usmerenog pogleda - “ ME NO TSUKE” - tako|e ima vi{estruki zna~aj. Od neposrednog sagledavanja ukupne protivnikove aktivnosti i uo~avanja relevantnih pokazatelja do provociranja odre|enih psiholo{kih i fizi~kih reakcija kod protivnika. Pod nametanjem taktike podrazumeva se stvaranje konkretnih uslova koji obezbe|uju pobedu, dovo|enjem protivnika u {to nepovoljniji poloàj zbunjivanjem, dezorijentisanjem ili dovo|enjem u zabludu. Kod razrade TAKTI^KOG UVO\ENJA U BORBU, za potrebe metoda KYOKUSHINJUTSU, najvi{e sam se oslanjao na drevne isto~nja~ke borila~ke doktrine, SUN TZU-a i MIYAMOTA MUSASHI-a, opredeljuju}i se za nekoliko alternativnih re{enja, proverenih i potvr|enih u praksi.

A) UPLA[ITI PROTIVNIKA U slu~aju da procenite ili osetite da je va{ protivnik neposredno pred izvr{enje napada neodlu~an ili nesiguran, treba ga upla{iti. To se postiè zauzimanjem korektnog odbrambenog stava, uz prodoran borbeni uzvik (KIAI), koji treba da izrazi va{ nepokolebljiv duh. U tom trenutku morate delovati zastra{uju}e, jasno daju}i do znanja da ste obu~eni u primeni borila~kih ve{tina. Pogled mora biti prodoran, fiksiran u o~i protivnika, ~elo nabrano, izraz lica strog i odlu~an. Distanca u odnosu na protivnika skra}ena, adekvatna za primenu aktivne samoodbrambene tehnike. Ova taktika moè biti posebno delotvorna u iznenadnim “ ATARI” situacijama. Zauzimanjem odbrambenog stava uz prodoran uzvik, 114

istovremeno stabilizujete sopstveno samopouzdanje i naru{avate mentalni koncept protivnika. âk i ako se protivnik ne upla{i, budite sigurni da mu ne}e biti svejedno - njegov napad }e za trenutak biti zaustavljen, ~ime dobijate “ psihi~ku sekundu” za preduzimanje aktivne odbrane. Primeri koji pokazuju delotvornost ove taktike su brojni.

B) NALJUTITI PROTIVNIKA U situaciji kada va{ protivnik odlaè neposredni napad, zbog nepovoljnog poloàja u odnosu na vas, fizi~ke prepreke koja mu smeta ili nekog drugog razloga koji remeti njegovu koncentraciju, treba ga naljutiti. To moète izvesti adekvatnom uvredljivom re~i ili gestom, koji }e povrediti njegove emocije i nesvesno ga naterati na neopreznu akciju. Va{ pogled mora biti odlu~an, fiksiran u o~i protivnika, a izraz lica podrugljiv. Distanca u odnosu na protivnika treba da bude duga i bezbedna za prihvatanje pasivne odbrane. MUSASHI savetuje: “ U svakoj situaciji je mogu}e uznemiriti, izbaciti iz (mentalne) ravnoteè ili naljutiti protivnika - iskoristi stanje kada je protivnik uznemiren i ne daj mu vremena da odahne” . Primer koji na karakteristi~an na~in oslikava upotrebnu vrednost ove taktike je slu~aj koji se dogodio jednom mom u~eniku: Zadesiv{i se u situaciji da bude napadnut od izuzetno superiornog i opasnog protivnika, moj u~enik je odlu~io da se udalji sa lica mesta, me|utim, napada~ je bio uporan i nastavio je da ga proganja nekoliko stotina metara. Uvidev{i da }e biti sustignut, stao je iza jedne kaljuge {iroke oko dva metra, koju je njegov progonitelj morao ili da pregazi ili da zaobi|e. Kada se i napada~ zaustavio, moj u~enik ga je pljunuo, {to je kod ovog izazvalo takav izliv besa da je potr~ao preko kaljuge, pritom nesvesno vode}i ra~una da se ne oklizne i da {to manje isprlja cipele. Ta neopreznost ko{tala ga je poraza.

115

C) UMIRITI (“ USPAVATI” ) PROTIVNIKA Kod psihopatskih napada~a, koji procene da su dominantni i superiorni u odnosu na izabranu `rtvu, pojavljuje se potreba za odugovla~enjem neposrednog napada. Takav protivnik unapred likuje zbog pretpostavljene lake pobede, ili naprosto uìva u tome da vas psihi~ki terori{e pre nego {to fizi~ki nasrne. Kada se, napokon, odlu~i na akciju, to }e u~initi teatralno, samouvereno i sporo, sa namerom da vas ponizi i samim na~inom napada (pr. - “ mogu da te bijem levom rukom”.) Takvom protivniku treba “ uspavati sujetu” , umiriti ga upravo na na~in kako on to èli, posebno u momentu kada se odlu~i za napad. “ Protivnika treba naterati da mu postane dosadno, da stekne ube|enje da si podre|en u odnosu na njega” - (MUSASHI). Polaganim takti~kim povla~enjem ili kretanjem oko prigodne fizi~ke prepreke (stolovi u restoranu, parkirani automobili i dr.) odugovla~ite sukob sve dok je to mogu}e. “ Svojom skromno{}u pobudite njegovu oholost. Izmorite ga uzmicanjem.” - (SUN TZU). [to vi{e budete odugovla~ili, va{ protivnik }e biti neoprezniji, pa }ete tako stvoriti veoma povoljne takti~ke uslove za preduzimanje efikasne samoodbrane. Ovu vrstu protivnika nemojte gledati u o~i, izbegavajte da vam se pogledi susretnu i samo pratite njegovu figuru. Distanca treba da bude promenljiva i strogo kontrolisana, odnosno, kako to savetuje SUN TZU: “ Kada ste blizu, trudite se da ostavite utisak kao da ste daleko, kada ste daleko, trudite se da ostavite utisak kao da ste blizu.” Ma kako takav protivnik izgledao opasan, njegova neopreznost treba da bude prilika za va{u pobedu. D) ZAVARATI PROTIVNIKA Taktiku zavaravanja protivnika posebno preporu~ujem u metodu KYOKUSHINJUTSU. Iskustvo je pokazalo da je takav pristup bio

116

delotvoran kod ve}ine “ realnih borbi” sa agresivnim napada~ima, bez obzira da li je “ ATARI” situacija bila o~ekivana ili iznenadna. Pod pojmom zavarati podrazumevam dovo|enje protivnika u zabludu, po pitanju va{ih samoodbrambenih sposobnosti i spremnosti da se na napad efikasno reaguje. Neposredno pred napad, a naro~ito u toku samog napada, morate stvoriti privid inferiornosti i nemo}i, da bi ste uverili protivnika u sigurnost njegove pobede i naveli ga da deluje lakomisleno i neoprezno. Pasivno prihvatite napad, a onda reagujte munjevito i razorno. Za uspe{nu primenu ove taktike morate biti dobro uve`bani i pripremljeni. SUN TZU nagla{ava: “ Ako èlite da izigravate kukavicu da bi ste razotkrili neprijatelja, morate prvo biti izuzetno hrabri, jer samo u tom slu~aju moète glumiti boja`ljivost. Ako èlite da izigravate slabost da bi ste u protivniku izazvali oholost, morate prvo biti izuzetno jaki, jer samo u tom slu~aju moète se uspe{no pretvarati da ste slabi}.” Pravilna upotreba pogleda je tako|e vaàn faktor kod zavaravanja protivnika. Preporu~ujem drevni samurajski princip “ ENZANNO MECUKE” gledati protivnika kao ta~ku na udaljenoj planini, {to zna~i sagledavati protivnika u celosti gledaju}i “ kroz njega” . I distanca mora biti uskla|ena sa taktikom. Preporu~ujem da u toku do~ekivanja napada, iskora~ite prema protivniku, ali tako da to izgleda kao odraz va{e nemo}i i neume{nosti. Svojim izgledom i ukupnim pona{anjem ne smete dati do znanja da ste spremni da pruìte otpor. Kada va{ napada~ otkrije da ste poznavalac borila~kih ve{tina, to za njega treba da bude prekasno. âk i u slu~aju da iz bilo kojih razloga va{ samoodbrambeni zahvat ne uspe u potpunosti, napada~ }e biti zbunjen i uspani~en, {to vam daje mogu}nost da ponovite akciju nametanjem borbene situacije iz znatno povoljnije pozicije. E) IZNENADITI PROTIVNIKA Svaka osmi{ljena taktika borbe, u osnovi se svodi na iznena|enje protivnika. U ovom slu~aju, faktor iznena|enja posmatra}emo generalno,

117

kao takti~ki potez sam po sebi. Vojna teorija nagla{ava: “ IZNENA\ENJE JE POLA POBEDE” . Isto pravilo vaì i u pojedina~nim sukobima, {to se posebno odnosi na borbu protiv neobu~enog agresivnog napada~a koga, uostalom, nije ni te{ko iznenaditi. MIYAMOTO MUSASHI preporu~uje: “ Kada protivnik od tebe o~ekuje planinu, daj mu more, ako o~ekuje more, daj mu planinu. Iznenaditi ljude - to je u~enje moje doktrine” . I dalje: “ Treba u~initi ne{to iznenada, ne{to {to protivnik ne o~ekuje, pa iskoristiti njegov strah i pobediti” . Taktika iznena|enja treba da ostvari vi{estruki efekat. Treba da zbuni, dezorijenti{e i upla{i napada~a na takav na~in da njegova akcija bude momentalno zaustavljena, pruàju}i vam mogu}nost da preuzmete inicijativu u borbi. Veoma je va`no da va{a kontraakcija usledi neposredno posle iznena|enja, ne daju}i protivniku {ansu da se pribere. MUSASHI navodi karakteristi~an primer: “ Kada ti se protivnik, zapo~inju}i napad, pribliì, povuci se tako da izgleda kao da beì{. Onda se naglo vrati i pobedi ga u jednom dahu.” Ovaj faktor posebno dolazi do izraàja u iznenadnim “ ATARI” situacijama, kada se “ na iznena|enje reaguje iznena|enjem” . Na primer, u slu~aju (neo~ekivanog) iznenadnog napada treba ~u~nuti ili kleknuti na jedno koleno i iz tog niskog stava preduzeti akciju odbrane ili, kada protivnik napadne iznenadnim {irokim hvatom spreda - treba mu okrenuti le|a i iz te pozicije izvesti kontraofanzivnu akciju. Ovi takti~ki potezi, na prvi pogled, deluju nelogi~no i sigurno }e zbuniti i na trenutak zaustaviti napada~a, stvaraju}i uslove za primenu adekvatne samoodbrambene tehnike. Manevar iznena|enja treba stalno uve`bavati. PRAVILNO PROCENJENO I ADEKVATNO SPROVEDENO TAKTI^KO UVO\ENJE U BORBU, TREBA DA BUDE - UVOD U POBEDU. Zaklju~uju}i ovu temu, citira}u SUN TZU-a: “ Stoga, oni koji ume{no iznu|uju poteze protivnika stvaraju okolnosti (u originalnom tekstu: formacije) koje }e njihovi protivnici sigurno slediti, nude ono {to 118

}e njihovi protivnici sigurno prihvatiti. Oni mame protivnike dobrim izgledom za pobedu, ~ekaju}i ih u zasedi.”

5) TAKTIKA NEPOSREDNE PRIMENE SAMOODBRAMBENE TEHNIKE SUN TZU nagla{ava: “ NEPOBEDIVOST JE STVAR ODBRANE, RANJIVOST JE STVAR NAPADA” . Pa, verujte u efikasnost i razornost svoje samoodbrambene tehnike. Verujte u ~injenicu da sve osobenosti “ lai~kog” agresivnog napada upravo zbog toga {to su takve, pruàju idealnu priliku da va{u samoodbrambenu akciju uspe{no sprovedete do kraja. Osmi{ljenim prihvatanjem bliske borbe ili aktivnim nametanjem borbenih uslova bliske distance, upravo ~inite ono {to va{ protivnik najvi{e èli, a da pri tom nije svestan da u takti~kom smislu vi preuzimate inicijativu. Po metodu KYOKUSHINJUTSU, prihvatanje ili nametanje “ KUMI UCHI” 48 pozicije ima samo jedan cilj, a to je da va{ prvi fizi~ki kontakt sa napada~em bude njegov “ hvat” , ~ime ga dovodite u situaciju da zaposli obe ruke, a {to se kod neobu~enog protivnika de{ava gotovo refleksno. Konkretno, “ hvat poziciju” moète PRIHVATITI, ako je protivnik ve} krenuo da vas napadne tehnikom hvata. Moète je ISPROVOCIRATI, hvataju}i protivnika u trenutku “ psiholo{ke pauze” , kada ne preduzima ni{ta, ~ime ga dovodite u situaciju da na va{ hvat reaguje hvatom. I na kraju, tu poziciju moète IZNUDITI, {to se odnosi na situacije kada vas protivnik napada udarcem tako {to }ete udarac zaustaviti (blokirati) hvatom i prisiliti ga da se nesvesno prilagodi va{oj taktici. Uve`bavanje tehni~ke realizacije “ hvat pozicije” treba da bude obavezni sastavni deo svakog treninga. Upravo u trenutku kada fizi~ki osetite da je hvat uspostavljen, iz manifestovane defanzivnosti i prividne popustljivosti, prelazite na primenu brze, èstoke i razorne kontraofanzivne akcije, sprovode}i do 119

kraja neku od adekvatnih, spontano izabranih varijacija KYOKUSHINJUTSU tehnike. Sve tehni~ke mogu}nosti predvi|ene za neposrednu borbenu primenu detaljno su razra|ene u TRE]EM, ÊTVRTOM i PETOM POGLAVLJU ove knjige. Momenat neposredne realizacije samoodbrambenog procesa japanska borila~ka teorija defini{e pojmom “ SEN” - automatska primena adekvatnog tehni~kog re{enja kao odgovor na zapo~eti napad. Prema tuma~enju velikog japanskog majstora NISHIYAMA-e, “ SEN” ozna~ava: “ Ta~no shvatanje protivnikovih pokreta i u skladu sa njima, svesnu primenu najsvrsishodnije tehnike. Oba dela ovog procesa (procena i reagovanje) izvode se kao jedinstveni, trenutni ~in i posmatra~u sa strane izgledaju kao refleksna akcija” . NISHIYAMA dalje konstatuje: “ Osobina borila~ke ve{tine je da stvara samopouzdanje kod svog sledbenika, {to zna~i da }e njegov um (u odsudnom trenutku) reagovati neposredno, ne moraju}i da “ misli” {ta da radi.” Napominjem, da je u borbi izme|u obu~enih protivnika - majstora ve{tine “ SEN“ obostran, pa samim tim izuzetno kompleksan i rafiniran proces. To nije slu~aj kada je u pitanju sukob obu~enog borca protiv “ laika” , gde se pod pojmom “ SEN” podrazumeva jednostrana, samoodbrambena sposobnost adekvatnog automatskog reagovanja kao faktora na kome se zasniva mo} ve{tine.

6) TAKTI^KO SAGLEDAVANJE REZULTATA “ REALNE BORBE” Obu~avani ste da pobedite. U borbi izme|u iskusnih rivala, koji vladaju nekom od borila~kih ve{tina, pobeda ili poraz su neminovnost sa kojom se takvi borci suo~avaju bez optere}enja rezultatom, obostrano svesni ~injenice da }e pobediti bolji. Me|utim, u samoodbrambenim borila~kim ve{tinama, koje se baziraju na izu~avanju borbe protiv neobu~enog protivnika, pobeda se podrazumeva. Uostalom zato i ve`bate. 120

Prema osnovnoj filozofskoj postavci BUDO ve{tine JU JUTSU, kao sinonim najve}e pobede smatra se izbegavanje sukoba - pobeda bez borbe, ~emu svakako treba teìti. Moderni japanski majstori nagla{avaju: “ Ako se borba ve} zapo~ne - treba pobediti, ali borba ne sme biti cilj. Ratni~ka ve{tina je ve{tina mira, a ve{tina mira je najteà. Treba pobediti bez borbe.” Na nesre}u, realnost se malo obazire na filozofske principe ina~e ne bi bila realnost. Ekstremne situacije, kao {to su izloènost neskrivljenim napadima agresivnih pojedinaca, postale su deo na{e svakida{njice. Problemi, koje moète re{iti samo besmislenim fizi~kim sukobima, u kojima, hteli vi to ili ne, morate pobediti na bilo koji na~in, da ne bi ste postali `rtva tu|eg patolo{kog nasilja. Specifi~no psiho-fizi~ko stanje, karakteristi~no za zavr{etak borbenog procesa, teorija japanskih borila~kih ve{tina defini{e pojmom “ ZANSHIN” (ZAN[IN). To je trenutak kada se duh i telo vra}aju u normalno, predborbeno stanje, sa istovremenim svesnim sagledavanjem u~inka sprovedene borbene akcije. “ ZANSHIN” po pravilu karakteri{e pobedu i pona{anje u pobedi, kao sloèni proces koji objedinjava oprezno opu{tanje, tihu meditaciju, spontanu analizu upravo zavr{ene borbe i eti~ki odnos prema poraènom protivniku. Pobeda u “ realnoj borbi” protiv agresivnog napada~a moè rezultirati na nekoliko mogu}ih na~ina, od kojih svaki zahteva posebno postupanje. Prva mogu}nost je da protivnik, sagledav{i va{u spremnost i obu~enost u borila~kim ve{tinama, odustane od napada ili pobegne pre neposrednog fizi~kog kontakta. U tom slu~aju ishod sukoba je idealan, odnosno, u pravom smislu - pobeda bez borbe. Takvog protivnika nemojte proganjati, jer bi ste tim gestom samo produìli besmislenost situacije, a uostalom, za to niste ni pripremani ni obu~avani. Zadrìte borbenu koncentraciju dok ne utvrdite da ste potpuno bezbedni, zatim smirite disanje i produìte dalje kao da se ni{ta nije dogodilo. Druga mogu}nost je da napada~, u toku va{e, ve} zapo~ete samoodbrambene akcije, shvati da je ugroèn pa odustane, mole}i vas da ga ne povredite. Prema tako poraènom napada~u budite milosrdni i 121

dostojanstveni, sna`no ga odgurnite od sebe i naloìte mu da se udalji. Va{e pona{anje mora biti isto kao i u prvom slu~aju, s tim, {to morate biti znatno oprezniji zbog mogu}nosti da se protivnik predomisli i ponovi napad. Obavezno izbegavajte svaki verbalni kontakt (rasprave - izvinjenja - obja{njenja) i ni u kom slu~aju nemojte dopustiti poraènom napada~u da vam se pribliì. Ako krene prema vama pod bilo kojim izgovorom to je siguran znak da }e se borba nastaviti. Tre}a mogu}nost je da, uspe{no sprovedenom samoodbrambenom akcijom, uspostavite potpunu kontrolu nad napada~em, drè}i ga pod polugom. To je vrlo delikatna situacija, kada morate da odlu~ite da li da protivnika dovr{ite ili ne, {to ve} postaje pitanje etike i psiholo{ke procene protivnika. Ukoliko se dvoumite, preporu~ujem da u toj situaciji zategnete polugu do kraja i izazovete jak bol kod napada~a, ~ak i po cenu da mu polomite ruku, a zatim se brzim pokretom udaljite od njega. Mogu}nost da }e tako poraèni napada~ ponoviti napad je minimalna, ali ipak morate ostati maksimalno skoncentrisani i oprezni. Zavr{ite borbu kao u prethodna dva slu~aja, odse~no naloìte protivniku da ode, bez uplitanja u razgovor, ili se vi jednostrano udaljite. Napominjem da je nepotrebno, a i neeti~ki, dovr{avati protivnika koji vas vi{e ne ugroàva. Osim toga, morate biti svesni da bi ste takvim gestom, bez obzira na motive napada~a i vi potpali pod udar zakona. I na kraju, ~etvrta mogu}nost je da savladate napada~a kompletnom samoodbrambenom akcijom, finalizovanom dovr{avaju}im udarcem. Ukoliko je takav udarac dobro uve`ban i izveden pravilno, sigurno }e te{ko povrediti ili usmrtiti va{eg napada~a. Tu ~injenicu morate imati stalno u svesti, strogo vode}i ra~una o neophodnosti i opravdanosti izvo|enja zavr{nice. To moraju biti zaista ekstremne situacije kada se sukobite sa surovim protivnikom koji vam ozbiljno ugroàva ìvot, ili kada napada~, koga ste ve} porazili i pustili, odlu~i da ponovi napad, prisiljavaju}i vas na beskompromisnu odbranu. Te{ko povre|enom protivniku, po mogu}nosti pruìte prvu pomo}49 ili omogu}ite dolazak medicinske ekipe za hitne intervencije. Tako|e preporu~ujem, da bez obzira na posledice, incident obavezno prijavite nadle`noj slu`bi bezbednosti. 122

U svakom slu~aju, va{e pona{anje u pobedi mora biti racionalno i staloèno. Tu zaista nema mesta za trijumfalno pona{anje i ushi}eno raspoloènje. Okolnost da ste uspe{no re{ili jednu, od samog starta besmislenu situaciju, nikako ne moète tretirati kao uspeh vredan samohvalisanja. Pona{ajte se bezli~no, kao da se sve to doga|a nekom drugom. Uostalom, niste pobedili vi - nego ve{tina. Mada borila~ka teorija “ ZANSHIN” apriorno tretira kao pona{anje u pobedi iskustva “ realnih borbi” i istraìvanja na tu temu su pokazala da je neophodno pripremati kandidate koji se bave borila~kim ve{tinama i za adekvatno pona{anje u porazu. Naime, u pobedi svi mi, manje-vi{e, znamo da se pona{amo, {to nije slu~aj sa porazom, gde se oblici na{eg pona{anja kre}u u {irokom rasponu - od ose}anja sramote i razo~aranosti samim sobom, pani~nog straha od iìvljavanja agresivnog napada~a, pa do “ mirenja sa sudbinom” i pasivnog i{~ekivanja {ta }e da se desi. Izuzetno je va`no pripremiti ljude za racionalno pona{anje u porazu. Ja to zovem “ ZANSHIN - PORAZA” - psiholo{ku i fizi~ku pripremu za saniranje izgubljene borbene situacije. Mnoge nepredvidive okolnosti mogu doprineti porazu u “ realnoj borbi” , kao {to je, na primer, potpuno iznenadna, veoma brza “ ATARI” situacija, sa kojom bi i veliki majstori te{ko iza{li na kraj. Osim toga, gre{ke, kao {to su neadekvatna procena i pogre{no izvedena samoodbrambena tehnika, mogu se desiti svakom, bez obzira na nivo znanja i iskustva. âk i u porazu, va{a osnovna prednost bi}e u borila~koj obu~enosti, ako ni zbog ~ega drugog, onda zbog toga, {to ste na treninzima nau~ili pravilno da padnete, da refleksno izbegnete ili amortizovano primite zadati udarac, ~ime maksimalno smanjujete mogu}nost protivniku da vas nokautira u prvom naletu. Ali to nije dovoljno, jer ako ste pri svesti, borba jo{ nije zavr{ena ni za va{eg napada~a ni za vas. Morate se usredsrediti na problem kako da se sa~uvate od potpunog poraza. Re{enje problema je u poznavanju pona{anja agresivnog napada~a. Naime, svi agresivni napada~i, bez obzira da li su u pitanju psihopate ili 123

(relativno) normalni ljudi, kod kojih je agresivni impuls nastupio kao posledica trenutnog stanja “ suène svesti” , pona{aju se sli~no u odnosu na savladanu `rtvu. Njihovi postupci su stereotipni i predvidivi zato {to su vo|eni agresivnim impulsom, a ne racionalnim odlu~ivanjem. Po pravilu, agresivni napada~ se ose}a kao pobednik ve} kada obori `rtvu, ili kada “ padne prva krv” . On ~ak ni ne poku{ava da ustanovi teìnu povrede koju je naneo, a sama konstatacija da je nadvladao `rtvu dovoljna je da ga uvede u stanje “ pobedni~ke euforije” , kada agresivni impuls menja svoj izraàjni oblik. Tada zapo~inje proces psiholo{kog maltretiranja `rtve vre|anjem, {ikaniranjem i pretnjama, i {to je `rtva upla{enija i nemo}nija, njegov nagon za maltretiranjem je izraèniji. U toku tog mentalnog “ samozadovoljavanja” , agresivni impuls kulminira i napada~ prelazi u zavr{nu fazu fizi~kog zlostavljanja i dovr{avanja `rtve. Za sve to vreme je eufori~an i usresre|en isklju~ivo na potrebu da {to vi{e naudi `rtvi. Nervozno {eta oko `rtve, trude}i se da zada {to ve}i broj udaraca nogama i rukama, ne vode}i ra~una gde udara. Udarce prete`no izvodi u serijama, prave}i ~este pauze da bi se odmorio. Prilikom zlostavljanja `rtve, agresivni napada~ je potpuno neoprezan, zato {to `rtvu vi{e ne doìvljava kao potencijalnu opasnost, ve} isklju~ivo kao predmet ispoljavanja svojih patolo{kih nagona. NJEGOVA NEOPREZNOST TREBA DA BUDE VA[A [ANSA. Zato, kada konstatujete da ste nadvladani (udarcem ili obaranjem), skoncentri{ite se na strpljivo ~ekanje uslova za izvla~enje iz te situacije i pogodnog momenta za zadavanje sigurnog udarca, koji treba da vam omogu}i bekstvo. U slu~aju eventualnog nastupa straha setite se ~injenice da }ete, u svakom slu~aju, biti izloèni zlostavljanju i donesite ~vrstu odluku o akciji. SLOBODNO RAÛNAJTE NA NEOPREZNOST NAPADAÂ. Preporu~ujem da sa~ekate momenat kada napada~ do|e u fazu psiholo{kog maltretiranja, pa poku{ajte da sa njim zapo~nete konverzaciju, izvinjenjem ili laskanjem (agresivni napada~i vole kad im se laska), pa ako vam on dopusti da ustanete, odaberite trenutak kad vam pri|e i udarite ga laktom u predeo vilice (udarac laktom spada me|u osnovne tehnike KYOKUSHINJUTSU). Druga mogu}nost je faza kada 124

se napada~ odlu~i za fizi~ko zlostavljanje. Vrebajte poziciju kad je u raskoraku i udarite ga sna`no u genitalije, a zatim se otkotrljajte u stranu. (Ovaj manevar se ~esto ve`ba na KYOKUSHINJUTSU treninzima). Usredsredite se samo na jedan udarac u koji }ete uloìti svu svoju volju i energiju. Taj udarac treba prioritetno da vam omogu}i da pobegnete, pa ~ak i u slu~aju da sa njim i oborite protivnika nemojte se upu{tati u nastavak borbe ve} idite {to dalje od tog mesta. Suzbijte svaki eventualni osvetni~ki ili agresivni poriv i budite zadovoljni {to ste se iz poraza izvukli sa minimalnim posledicama. Doìvljeni poraz }e vas kasnije sigurno navesti na razmi{ljanja o tom doga|aju. Budite po{teni prema sebi i poku{ajte da objektivno izanalizirate ceo sukob, traè}i prave uzroke koji su doprineli negativnom ishodu. Na kraju, iz poraza moète nau~iti mnogo toga i o samom sebi i o svojim protivnicima. U svakom slu~aju, neka vam to bude dodatni podstrek za dalje bavljenje borila~kim ve{tinama.

125

ETI^KI I KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKTI UPOTREBE VE[TINE KYOKUSHINJUTSU U “ REALNOJ BORBI”

1) ETI^KI ASPEKT Istorija borila~kih ve{tina Dalekog istoka nedvosmisleno ukazuje na vi{evekovni dominantni uticaj budizma i ~an, odnosno zen filozofije, ~ija su u~enja prihva}ena kao mentalna nadgradnja svih borila~kih pravaca. Neraskidiva povezanost ve{tine i filozofije doprinela je da visoki eti~ki kriterijumi postanu osnovni preduslov tehni~kog usavr{avanja. Taj aspekt posebno je nagla{en u BUDO ve{tini JU JUTSU, koja je po svojoj filozofskoj definiciji zami{ljena kao ve{tina nenasilne samoodbrane i u kojoj je, briga o fizi~kom integritetu protivnika, tretirana kao prioritet. U teoriji modernih JU JUTSU pravaca, eti~ki aspekt podignut je na jo{ vi{i nivo, imaju}i u vidu da je ukupan akcenat borila~ke obuke stavljen na razvoj individualne li~nosti, dok je tehni~ko-borila~ka komponenta potisnuta u drugi plan. To je naro~ito do{lo do izraàja kod razgrani~avanja smisaonog pristupa ve{tini i striktnoj podeli na sportski i samoodbrambeni koncept. JU JUTSU pravci koji su se transformisali u moderne sportove, JUDO i delimi~no AIKIDO, prihvatili su sportska pravila kojima je u potpunosti prevazi|ena njihova borila~ka su{tina. Stara ratni~ka etika, u svom unapre|enom obliku, zadràna je samo u samoodbrambenom konceptu, u kome je ostao dominantan aspekt realne upotrebne vrednosti ve{tine. Mada savremena teorija samoodbrane, i u svetu i kod nas, defini{e JU JUTSU kao: “ oblik bespo{tedne borbe, pri kojoj nikada ne treba napada~u ili protivniku dati mogu}nost za uzvra}anje ili ponavljanje napada” , plemenitost i etika JU JUTSU majstora nikada nisu dovo|eni u pitanje. Ta ~injenica garantovana je brojnim okolnostima koje do maksimuma otklanjaju svaku potencijalnu opasnost da ve{tina bude 126

zloupotrebljena. Kao prvo, psiholo{ki profil kandidata koji se odlu~uju za bavljenje defanzivnom borila~kom ve{tinom dovoljno govori sam za sebe. Iskustva su pokazala da se, po pravilu, radi o tipu ljudi koji nisu skloni ekscesnom pona{anju i koje je, pre zapo~injanja borila~ke obuke, karakterisao visok nivo osnovnog vaspitanja i izgra|enih elementarnih eti~kih principa. Pored toga, borila~ka obuka je relativno dug metodolo{ki proces koji pruà mogu}nost instruktorima da permanentno prate i pozitivno uti~u na kandidate koje obu~avaju. Posmatranjem kandidata kroz pona{anje u interpersonalnim odnosima na treninzima, mogu}e je blagovremeno uo~iti i reagovati na eventualne sklonosti ka devijantnom pona{anju. Imaju}i to u vidu, instruktori su obavezni da obrate pa`nju na psiholo{ke i moralne osobenosti svojih u~enika, da bi blagovremeno isklju~ili iz obuke sve one koji manifestovanim pona{anjem indiciraju eventualne zloupotrebe ste~enih borila~kih sposobnosti. U praksi se to retko de{ava zato {to se, po prirodi agresivni ljudi, ili ne odlu~uju za ovaj vid ve{tine, ili sami odustaju ve} u po~etnoj fazi obuke. Metod KYOKUSHINJUTSU poseban zna~aj pridaje pravilnom izboru, odnosno pra}enju i vaspitavanju potencijalnih kandidata, prihvataju}i samo one sa individualno psiholo{kim osobinama, koje garantuju visoke eti~ke kriterijume. Podse}am da je metod predvi|en isklju~ivo za primenu u “ realnoj borbi” i da za razliku od drugih popularnih metoda samoodbrane nema za cilj samo pasivnu odbranu na planu trenutnog otklanjanja protivni~kih napada, ve} akcenat stavlja na èstok i beskompromisan kontranapad, kojim se protivnik u potpunosti nadvladava. Kao usavr{ena ve{tina, KYOKUSHINJUTSU }e sigurno postati razorno i efikasno samoodbrambeno “ oru`je” , ~ija upotrebna vrednost ne sme biti dostupna svakom. Na sre}u, nemogu}e je nau~iti bilo koju borila~ku ve{tinu iz knjige, {to zna~i, da }e svi zainteresovani kandidati biti upu}eni na kvalifikovane JU JUTSU instruktore, koji }e, bez sumnje, znati da nametnu adekvatne eti~ke kriterijume. Ti kriterijumi, koji su vaìli vekovima, vaè i danas, a svode se na nekoliko eti~kih imperativa koje }u posebno razraditi u nastavku teksta.

127

A) “ NEMOJ ZLOUPOTREBLJAVATI VE[TINU!” Pod ovim eti~kim imperativom podrazumevam zabranu zloupotrebe ve{tine u naj{irem smislu. Naime, i sam akt provociranja ili svesnog pristajanja na situacije koje }e dovesti do potrebe kori{}enja ve{tine, smatra}e se zloupotrebom. Napominjem da moderna teorija samoodbrane drevnu filozofsku odredbu JU - (nenasilno izbegavanje protivni~kih napada), tretira mnogo {ire, odnosno kao “ sveukupno izbegavanje konfliktnih, nasilnih situacija” . To se posebno mora imati u vidu kada je u pitanju metod KYOKUSHINJUTSU, koji je baziran na izuzetno opasnim borila~kim tehnikama, ~ija neadekvatna primena moè rezultirati tragi~nim posledicama. Zbog toga, o etici upotrebe ve{tine mora{ razmi{ljati pre nego {to sebe dovede{ u situaciju upu{tanja u “ realnu borbu” . Ako si borbenu situaciju sam izazvao, ili si na bilo koji na~in doprineo njenom uzroku, zloupotrebi}e{ ve{tinu i opravdano }e{ biti odgovoran za sve posledice koje nastupe. ZATO MUDRO IZBEGAVAJ SITUACIJE KOJE VODE U SUKOB. B) “ NEMOJ SKRNAVITI VE[TINU!” Pod skrnavljenjem podrazumevam upotrebu ve{tine prema neadekvatnom protivniku. Slab i nemo}an protivnik, bez obzira na situaciju i motive njegovog napada, ne moè te ozbiljno ugroziti, pa takav problem moè{ re{iti i bez primene borila~kih sposobnosti. Upu{taj se u borbu samo sa protivnikom ravnim sebi ili boljim od sebe, u protivnom, bi}e{ moralno poraèn i pre nego {to borba zapo~ne. NE SRAMOTI VE[TINU PRIMENJUJU]I JE PREMA PROTIVNICIMA KOJI TO NE ZASLU@UJU. C) “ NIKADA NE NAPADAJ” Opredelio si se za samoodbrambenu defanzivnu borila~ku ve{tinu ~ije osnovno geslo glasi: “ KADA NEMA NAPADA - NEMA NI UPOTREBE VE[TINE” . Zato nikada ne preuzimaj ulogu i moralnu 128

odgovornost napada~a. âk i u slu~aju da se opredeli{ za taktiku “ nametanja borbene situacije” , to mora biti u trenutku kada je protivni~ki napad ve} zapo~eo i nikako se ne sme pretvoriti u tvoju ofanzivnu akciju. MO] I ETIKA TVOJE VE[TINE TREBA DA SE ZASNIVAJU NA STRPLJIVOM ÊKANJU PROTIVNIKOVOG NAPADA. D) “ NEMOJ POVREDITI PROTIVNIKA AKO TO NIJE NEOPHODNO!” Ovaj eti~ki imperativ posebno je potenciran u teoretskim radovima svih velikih JU JUTSU majstora. Sokaku Takeda konstatuje: “ KONTROLA PROTIVNIKA BEZ NJEGOVOG POVRE\IVANJA JE PO@ELJNA.” Jigoro Kano ublaàva tu konstataciju stavom: “ NIJE NEOPHODNO POVREDITI PROTIVNIKA DA BI GA POBEDIO.” Na kraju, Morihei Ueshiba idealizuje tu eti~ku dilemu filozofskim zaklju~kom: “ POVREDITI PROTIVNIKA ZNAÎ POVREDITI SAMOG SEBE.” U svakom slu~aju, morate biti svesni mo}i ve{tine kojom vladate, pa se i va{a moralna veli~ina mora ogledati u humanom odnosu prema nadvladanom protivniku. Zato savetujem: “ KADA TI SE PROTIVNIK NAMETNE TU\OM VOLJOM ILI STICAJEM OKOLNOSTI, PORAZI GA NA NAÎN DOSTOJAN ZVANJA MAJSTORA VE[TINE, BEZ [TETE PO NJEGOVO ZDRAVLJE ILI PONOS. KADA TI SE PROTIVNIK NAMETNE SVOJOM VOLJOM, PORAZI GA TAKO DA NE UGROZI[ NJEGOV @IVOT, MO@DA ]E IZ PORAZA IZA]I MUDRIJI.” E) “ NE PO@ELI ZLO ÂK NI ONDA KADA SI PRIMORAN DA GA UÎNI[!” EKSTREMNE BORBENE SITUACIJE u kojima opasni agresivni napada~ ozbiljno ugroàva tvoj ìvot i tvoje telo, dovode}i te u poziciju da beskompromisno mora{ da primeni{ sva raspoloìva sredstva odbrane, OSLOBA\AJU TE ETI^KIH DILEMA. Svu moralnu odgovornost, za eventualne posledice koje nastupe, u potpunosti }e snositi tvoj protivnik, 129

samim ~inom takvog napada. Ali ni tada, kada si prinu|en da preduzme{ brutalne mere samoodbrane, tvoja kontraakcija ne sme biti stvar èlje i emotivnog naboja, nego nu`na potreba da tako postupi{, svestan ~injenice, da je to jedini na~in da se izbavi{ iz zla koje ti ozbiljno preti. AKO POSLEDICE KOJE NASTUPE NE BUDU BILE PLOD TVOJIH EMOCIJA, NEGO OBJEKTIVNE NU@NOSTI, TVOJA MORALNOST NIKADA NE]E BITI DOVEDENA U PITANJE.

130

2) KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKT

[to se ti~e KRIVI^NO-PRAVNOG aspekta, sledbenici i poznavaoci JU JUTSU ve{tine, koji se u situacijama “ realne borbe” od po~etka pa do kraja budu pridràvali eti~kih principa, uìva}e punu krivi~no-pravnu za{titu od svih negativnih posledica koje eventualno budu nastupile po napada~a. Pravna teorija i pozitivno zakonodavstvo svih zemalja sveta apriorno se zalaù za za{titu integriteta napadnute strane, {to je precizno definisano krivi~no-pravnom institucijom NU@NE ODBRANE. Kod razrade ovog problema posluì}u se Krivi~nim zakonom SR Jugoslavije, koji je u potpunosti usagla{en sa svetskim pravnim standardima. ^LAN 9. KRIVI^NOG ZAKONA SR JUGOSLAVIJE, precizno defini{e institut NU@NE ODBRANE kroz tri stava: (1) Nije krivi~no delo ono delo koje je u~injeno u nu`noj odbrani. (2) Nu`na je ona odbrana koja je neophodno potrebna da u~inilac od sebe ili od drugog odbije istovremeni protivpravni napad. (3) U~inilac koji je prekora~io granice nu`ne odbrane moè se blaè kazniti, a ako je prekora~enje u~inio usled jake razdraènosti ili prepasti izazvane napadom, moè se i osloboditi od kazne.

Prema stavu zakonodavca i komentarima krivi~no-pravnih stru~njaka, NU@NA ODBRANA je osnov koji isklju~uje krivi~nu odgovornost, a delo koje je tako u~injeno ne}e se smatrati protivpravnim. Za postojanje ovakve odbrane potrebna su dva kontinuirana elementa, NAPAD i ODBRANA (ODBIJANJE NAPADA), koji moraju ispunjavati odre|ene uslove da bi delo bilo izvr{eno u NU@NOJ ODBRANI.

131

a) NAPAD NAPAD podrazumeva delovanje ~oveka (napada~a), kojim se stvara prete}a opasnost za drugoga, da }e biti povre|ena neka, pravno za{ti}ena, dru{tvena vrednost. NU@NOM ODBRANOM se moè odbraniti protivpravni (kriminalni) napad na svako dobro, za{ti}eno krivi~nim pravom, tako da objekti napada mogu biti brojni (ìvot, fizi~ki i psihi~ki integritet, sloboda, imovina, ~ast itd.) uz uslov da su na~in i sredstvo kojima se napad odbija bili neophodno potrebni za uspe{no odbijanje napada. NAPAD MORA BITI PROTIVPRAVAN (kriminalan), naime, mora biti objektivno u suprotnosti sa pravnim normama, a pod tim se moè smatrati svaki napad na neko tu|e pravno dobro, koji napadnuto lice nije du`no da trpi. NAPAD MORA BITI ISTOVREMEN SA ODBRANOM. Istovremenost napada i odbrane postoji u slu~ajevima ako napad neposredno predstoji, ako je ve} otpo~eo ili ako jo{ uvek traje. Smatra se da istovremenost postoji i u slu~aju kada napada~ jo{ nije usmeren na povre|ivanje odre|enog objekta, ali se prema preduzetoj prethodnoj radnji, moè, po realnoj oceni, o~ekivati da }e neposredno uslediti radnja, kojom }e biti povre|en napadnuti objekt. (Primer: Napada~ proganja `rtvu da bi je povredio). NAPAD NE SME DA BUDE PROVOCIRAN, pa prema tome, ne postoji pravo na NU@NU ODBRANU u slu~aju ako je napadnuti namerno provocirao napad, da bi u navodnoj “ nu`noj odbrani” naneo povredu ili o{te}enje dobra provociranog lica. (Napominjem da takti~ka varijanta “ NALJUTITI PROTIVNIKA” podrazumeva da je protivni~ki napad ve} zapo~eo, pa ta situacija nije obuhva}ena ovom ta~kom). I na kraju, NAPAD MORA BITI STVARAN, tj. da je objektivno preduzet i da realno postoji kao stvarna i ozbiljna opasnost po napadnutog. 132

b) ODBRANA (ODBIJANJE NAPADA) Pravo napadnutog na NU@NU ODBRANU uslovljeno je postojanjem istovremenog protivpravnog napada, koji neposredno ugroàva neko njegovo pravno dobro, pa ba{ zato, napadnuto lice nije du`no da uzmi~e pred napadom, ve} je, naprotiv, u cilju odbrane svog pravnog dobra, ovla{}eno da istovremenim napadom na napada~eva pravna dobra onemogu}i postoje}i protivpravni napad. Zakon dozvoljava i mogu}nost NU@NE ODBRANE U KORIST TRE]EG LICA koje je izloèno istovremenom protivpravnom napadu (tzv. “ nu`na pomo}” ). ODBIJANJE NAPADA tako|e mora ispunjavati odre|ene uslove da bi se smatralo odbranom u smislu NU@NE ODBRANE. Kao prvo, ODBRANA MORA DA REZULTIRA IZVR[ENJEM KRIVI^NOG DELA (telesna povreda ili smrt napada~a) pa da se to krivi~no delo ne smatra krivi~nim delom u smislu NU@NE ODBRANE. (Napominjem da borbene situacije koje se zavr{e bez fizi~kih posledica po napada~a nisu tretirane krivi~nim zakonodavstvom, pa se izme|u ostalog i zbog toga u teoriji samoodbrambenih borila~kih ve{tina insistira na savladavanju protivnika bez njegovog povre|ivanja). Dalje, ODBRANA MORA BITI USMERENA ISKLJUÎVO PROTIV NAPADAÂ, odnosno njegovog ìvota i tela, i mora se ostvariti kroz neku aktivnu delatnost branioca. (Napomena: [to se u slu~aju primene ve{tine JU JUTSU podrazumeva). Na kraju, ODBRANA MORA BITI NEOPHODNO POTREBNA za odbijanje protivnikovog napada. Dakle, mora biti NEOPHODNA da bi se smatrala NU@NOM ODBRANOM, po{to se napad nije mogao otkloniti na drugi na~in. Pri tom, mora postojati SRAZMERNOST izme|u vrednosti za{titnog dobra napadnutog i napada~evog dobra koje je povre|eno ili ugroèno odbijanjem napada. (Primer - ne moète u samoodbrani ubiti ~oveka koji vas je samo gurnuo ili krenuo da vas o{amari). Dakle, izme|u odbrane i napada mora postojati proporcionalnost - srazmernost u intenzitetu. Samo ako postoji ova srazmernost, odnosno ako nije u~injeno ni vi{e ni teè nego {to je bilo potrebno da se napad odbije ili ublaì, takva odbrana }e se smatrati NEOPHODNOM NU@NOM ODBRANOM.

133

Imaju}i to u vidu, situacije u kojima odbrana nije srazmerna izvr{enom napadu mogu prouzrokovati fakti~ko stanje koje dovodi do kvalifikacije PREKORAÊNJA GRANICA NU@NE ODBRANE. Za krivi~no delo u~injeno u prekora~enju nu`ne odbrane, odnosno, kada intenzitet odbrane nije u dovoljnoj srazmeri sa intenzitetom napada, u~inilac se moè blaè kazniti ili osloboditi od kazne, ako je do prekora~enja do{lo usled jake razdraènosti ili prepasti prouzrokovanih napadom. Komparativnim sagledavanjem ETI^KIH i KRIVI^NO -PRAVNIH aspekata upotrebe samoodbrambenih borila~kih ve{tina u realnim uslovima, moèmo konstatovati da su eti~ke norme znatno kompleksnije od zakonskih. Striktnim po{tovanjem eti~kih normi, stvori}ete uslove da va{a samoodbrana ne poprimi obele`ja protivpravnog akta, odnosno, da va{ sukob sa napada~em ne preraste u sukob sa zakonom.

134

NAMENA METODA KYOKUSHINJUTSU

Metod KYOKUSHINJUTSU prioritetno je namenjen pripadnicima slu`bi bezbednosti, odnosno specijalnih snaga vojske i policije koji se iz profesionalnih razloga bave uve`bavanjem borila~kih ve{tina. Dosada{nja iskustva su pokazala da metod ispunjava osnovni cilj, a to je: LAKO I BRZO UÊNJE SAMOODBRANE. Naime, KYOKUSHINJUTSU daje niz apsolutno primenljivih i u praksi proverenih tehnika udaraca i zahvata, koji se lako u~e i jo{ lak{e odràvaju. Osim toga, metod se bez problema uklapa u sva prethodna borila~ka znanja i iskustva, pa se moè upra`njavati i kao osnovni i kao dopunski program u savladavanju ve{tine samoodbrane. Druga kategorija lica kojima je ovaj metod namenjen su sledbenici borila~kih ve{tina baziranih isklju~ivo na tehnikama udaraca, kao {to su KARATE, TAEKWONDO, KICK-BOX i dr. Njima KYOKUSHINJUTSU nudi mogu}nost prevazilaènja problema jednostranosti primenjenih borila~kih tehnika i najefikasnije takti~ke solucije za re{avanje bezizlaznih “ klin~” situacija, do kojih ~esto dolazi u uslovima “ realne borbe” . Imaju}i u vidu da se u ponu|enom metodu razra|uju bacanja i poluge, koji se najadekvatnije nadovezuju na standardne tehnike udaraca, to }e u potpunosti kompletirati njihovu borila~ku pripremu za realne uslove i podi}i samoodbrambenu sposobnost na vi{i nivo. Tre}a kategorija su sledbenici JUDO-a i AIKIDO-a (odnosno drugih ve{tina koje se baziraju na tehnikama hvata i bacanja), kojima KYOKUSHINJUTSU pruà mogu}nost najefikasnijeg re{avanja problemati~nih situacija u “ realnoj borbi” do kojih dolazi kada, iz razli~itih razloga, ne uspe izvo|enje nameravanog zahvata, pa borba poprimi tokove nekontrolisane “ uli~ne tu~e” . Naime, uve`bavanjem planiranih KARATE udaraca, koji se lako nadgra|uju na skoro sve JUDO i AIKIDO zahvate, stvaraju se objektivne mogu}nosti za apsolutno preuzimanje 135

borbene inicijative i efikasne pobede. Osim toga, povremenim, ali dugoro~nim praktikovanjem TAMESHIWARI tehnike, sti~e se dijapazon ozbiljnih razornih udaraca, ~ime se nadopunjuju nedostaci pomenutih ve{tina. Mada su JUDO i AIKIDO proizi{li iz drevnih JU JUTSU pravaca, iz njih su opasne tehnike udaraca ili isklju~ene ili potpuno zanemarene. Iz JUDO-a udarci su izba~eni, a onaj minimalan broj, koji je zadràn u samoodbrambenom programu GOSHIN JUTSU, uve`bava se retko i neobavezno, pa je izgubio zna~aj sa aspekta upotrebne vrednosti. U AIKIDO tehnici, udarci su u principu zadràni, ali je njihova upotrebna vrednost, formalnim na~inom uve`bavanja, dovedena do apsurda, tretiraju}i ih samo kao demonstracione akcije markiranja. Zbog toga KYOKUSHINJUTSU, forsiranjem udaraca ~ija je razornost nadgra|ena TAMESHIWARI tehnikom, nudi soluciju da udarci, koji su zastupljeni u ovim ve{tinama, poprime sve karakteristike prave i ozbiljne ATEMI WAZA akcije. U ~etvrtu kategoriju spadaju VETERANI BORILA^KIH VE[TINA koji su, zbog niza objektivnih okolnosti, kao {to su godine, zapu{tena razgibanost, prekomerna kilaà, oslabljena kondicija i fizi~ka snaga i dr., morali da napuste bavljenje svojim osnovnim borila~kim pravcima. Za njih KYOKUSHINJUTSU moè postati osmi{ljena samoodbrambena rekreacija, koja }e ih jo{ dugo, aktivno zadràti u svetu borila~kih ve{tina. U petu kategoriju, spadaju kandidati koji su se od po~etka, dugoro~no opredelili za bavljenje JU JUTSU ve{tinom kao osnovnim na~inom borenja, a koji su se, od mno{tva metoda, opredelili ba{ za KYOKUSHINJUTSU, kao novom pristupu uve`bavanja efikasne samoodbrane. Upravo toj kategoriji namenjeni su precizno izra|eni programi obuke koji }e ih, pod uslovom kontinuiranog i upornog ve`banja, metodolo{ki dovesti od nivoa u~enika, do nivoa visokog majstorstva. NA KRAJU, POSEBNO NAGLA[AVAM DA DECI PRED[KOLSKOG I [KOLSKOG UZRASTA NE PREPORUÛJEM 136

BAVLJENJE VE[TINOM PO METODU KYOKUSHINJUTSU. Instruktorima je ~ak strogo zabranjeno da sprovode obuku sa decom zato {to smatram da sa eti~kog, psiholo{kog i pedago{kog aspekta postoje brojni razlozi zbog kojih je {tetno obu~avati decu brutalnim oblicima borbe i samoodbrane. Pored toga, efikasnost metoda je izme|u ostalog, bazirana na forsiranom usavr{avanju TAMESHIWARI tehnike, {to predstavlja stalni rizik od povreda na treninzima, ~emu ne smemo izlagati decu ni pod kakvim opravdanjima. Instruktori KYOKUSHINJUTSU su du`ni da takve zainteresovane kandidate i njihove roditelje upute na adekvatne borila~ke klubove sportsko-rekreativnog tipa, posebno specijalizovane za rad sa decom.

137

TRE]E POGLAVLJE

KYOKUSHINJUTSU OSNOVNE FORME

KYOKUSHINJUTSU OSNOVNE FORME Na nivou OSNOVNIH FORMI, razra|uje se samoodbrambeno reagovanje na [EST OSNOVNIH BORBENIH POZICIJA NAPADA TEHNIKOM HVATA. Osnovnim hvat-pozicijama obuhva}eni su: hvat za nadlaktice, hvat za revere, frontalni hvat preko ruku, hvat preko ruku sa zadnje strane, hvat oko vrata i hvat za podlaktice. Forme se razra|uju sa partnerom po konceptu KATA KUMITE, a kroz proces obuke potencira se: a) Uve`bavanje takti~ke realizacije uspostavljanja hvat-pozicije prihvatanjem, iznu|ivanjem i nametanjem. b) Uve`bavanje osnovne tehnike {ablonizovanim povezivanjem adekvatnih raznorodnih tehni~kih elemenata u osmi{ljenu borbenu celinu do nivoa automatizma, uz minimalne mogu}nosti improvizacije. c) Uve`bavanje pravovremenosti, preciznosti i razornosti kontraofanzivnih akcija, do nivoa perfekcionizma. Samoodbrambeno reagovanje, u uèm takti~ko-tehni~kom smislu, uve`bava se kroz tri kontinuirane faze - UVODNU, PRELAZNU i ZAVR[NU. Mada korektno izvedena forma predstavlja nedeljivu borbenu celinu, svaka faza ima precizno utvr|en cilj i zna~aj sa edukativnog i prakti~nog aspekta. UVODNA FAZA: Ima za cilj zbunjivanje protivnika i razbijanje koncepcije njegovog napada, ~ime je napad u principu zaustavljen, uz stvaranje uslova za izvo|enje prelazne faze - kontinuiranog kontranapada. PRELAZNA FAZA: Realizacija kontranapada primenom adekvatne tehnike, kojom se protivnik privremeno onesposobljava u cilju stvaranja uslova za kontinuirani zavr{ni zahvat. ZAVR[NA FAZA: Primena dovr{avaju}ih tehni~kih zahvata, kojima se napada~ apsolutno nadvladava, bez mogu}nosti da ponovi napad. Prilikom procesa obuke, prvo se razra|uju pojedina~ni tehni~ki elementi formi, zatim se obuka nastavlja povezivanjem pojedina~nih elemenata u razdeljene faze akcije, da bi se na kraju, kompletna forma izvodila kao jedinstvena samoodbrambena celina. Usavr{avanje razornosti udaraca metodom TAMESHIWARI sprovodi se ili na zasebnim treninzima, ili se TAMESHIWARI test radi neposredno posle izvo|enja uve`bavane forme sa potenciranjem udaraca koji su zastupljeni u datoj formi. 141

PRVA OSNOVNA FORMA PRVA OSNOVNA FORMA razra|uje samoodbrambeno reagovanje na protivni~ki napad izveden HVATOM ZA NADLAKTICE (F-1). To je uobi~ajena po~etna borbena pozicija u sportskom judo-u i

1

2

rvanju, koja je, kao prirodni poloàj za napad hvatom, ~esto zastupljena u ofanzivnim akcijama neobu~enih napada~a. Ovu borbenu poziciju veoma je lako prihvatiti, iznuditi ili nametnuti. Uvodna odbrambena faza zapo~inje ~im se hvat uspostavi i to: munjevitim udarcem glavom u lice protivnika (F-2), brzim udar-

3

4

cem nogom u genitalije - kin geri (F-3) i sna`nim udarcem kolenom u slabine - hiza gedan (F-4). Kod izvo|enja uvodnih udaraca data je mogu}nost slobodnog izbora po pitanju njihovog redosleda i broja, u zavisnosti od trenutne distance i fizi~ke konstitucije protivnika. Mada ovi udarci mogu biti izuzetno opasni 5 (posebno udarac glavom), njihov cilj je samo da za trenutak zaustave napad, da bi se sprovelo razbijanje protivnikovog garda kratkim i odse~nim pokretom - shuto uke (F-5). 142

Momenat kada je protivnikov napad zaustavljen, sa istovremenim razbijanjem njegovog garda i osloba|anjem jedne ruke - koja je sada pripravna za dejstvovanje - je preduslov za sprovo|enje prelazne faze akcije, zadavanjem dva èstoka udarca koji imaju za cilj da parali{u napada~a.

6

To su, udarac bridom dlana - shuto gammen uchi u predeo slepoo~nice (F-6) i kru`ni udarac laktom u glavu mavashi hiji jodan ate (F7). Udarci se zadaju jednom rukom, kao vezana akcija i ako su korektno izvedeni, skoro sigurno }e onesposobiti napada~a. Ali, bez obzira na efekat udaraca, akciju treba nastaviti dalje. 7

143

Udarac laktom u glavu - hiji jodan ate - je idealan za dovo|enje protivnika u uvodnu poziciju za efikasno bacanje (F-8), u ovom slu~aju za judo bacanje - osoto gari (F-9), koje treba izvesti energi~no i brzo kao po~etak zavr{ne faze akcije. 8

9

144

10

11

12

Na izvedenu akciju bacanja - osoto gari, spontano se nadovezuje tehnika poluge na laktu - hiji jime - sa kojom se uspostavlja trenutna kontrola nad protivnikom (F-10). Akcija se zavr{ava sa dva razorna udarca, udarac bridom dlana - shuto jodan (F-11) i niski udarac laktom - hiji oroshi uchi (F-12), kojima se protivnik u potpunosti pasivizira. Pre izvo|enja zavr{nih udaraca treba obavezno zategnuti polugu na laktu da bi efekat zavr{nice bio potpun. 145

DRUGA OSNOVNA FORMA

13

14

16

146

DRUGA OSNOVNA FORMA razra|uje reagovanje na napad koji je izveden HVATOM ZA REVERE (F-13). To je stereotipna vrsta hvata karakteristi~na za neobu~ene napada~e i naj~e{}e je povezana sa namerom protivnika da posle toga zada udarac glavom. Kod prihvatanja ove vrste hvat-pozicije neophodna je maksimalna opreznost, {to zna~i, da treba spustiti glavu i prebaciti teì{te tela unazad.

15

Uvodna faza zapo~inje kratkim i brzim udarcem nogom u genitalije - kin geri (F-14) na koji se nadovezuje dvostruki udarac bridovima dlanova u predeo slepoo~nica protivnika - shuto awase tsuki (F-15), {to treba da omogu}i kontinuiranu akciju razbijanja protivnikovog garda energi~nim blok udarcem - shotei (F-16).

Prelazna faza akcije bazirana je samo na jednom udarcu - mavashi hiji jodan ate - sa punim iskorakom prema protivniku (F-17) uz istovremeno prihvatanje i podizanje ruke protivnika sa privla~enjem njegovog teì{ta prema sebi. Mora se izvesti beskompromisno i èstoko.

17

Bez obzira da li }e udarac uzdrmati napada~a ili ne, zavr{na pozicija bi}e takva, da }ete u odnosu na protivnika zauzeti gotovo prirodan poloàj za uvod u judobacanje (F-18) u ovom slu~aju - ippon seoi nage (F-19), koje }e se, sasvim sigurno, nadovezati spontano i lako, kao logi~na borbeno-tehni~ka zavr{nica. 18

147

20

21

22

Zavr{na faza akcije koja je zapo~ela bacanjem - ippon seoi nage - nastavlja se uspostavljanjem kontrole preko poluge na laktu - hiji jime - nad oborenim protivnikom (F-20), kao priprema za dovr{avaju}i udarac. U ovom slu~aju, predvi|en je udarac petom - kakato geri - s tim, {to kod izvo|enja ove tehnike treba obratiti pa`nju da se u uvodnoj poziciji za udarac (F-21) obavezno mora zategnuti poluga na laktu protivnika, da bi zavr{nica bila efikasna (F-22). 149

TRE]A OSNOVNA FORMA

23

24

TRE]A OSNOVNA FORMA razra|uje samoodbrambeno reagovanje na napad koji je izveden FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU (F-23). Ova hvat-pozicija tako|e je ~esto zastupljena u ofanzivnim akcijama neobu~enih napada~a i moè biti veoma neugodna ako je protivnik jake fizi~ke konstitucije.

25

Imaju}i u vidu delikatnost borbene situacije, korektno izvedena uvodna odbrambena faza je od presudnog zna~aja, pa je treba stalno uve`bavati. U ovom slu~aju koriste se dve tehnike udarca - kratki i odse~ni udarac glavom u stranu (F-24), na koji se nadovezuje udarac kolenom u slabine - hiza gedan (F-25), a koji se, da bi postigao èljeni efekat, moè ponoviti dva ili tri puta. Cilj ovih udaraca nije da "uzdrmaju" napada~a, ve} samo da omogu}e minimalan me|uprostor u odnosu na telo protivnika, da bi se "provukao" prelazni udarac shotei jodan ate (F-26). 150

26

Shotei jodan ate (F-26), je snaàn i respektivan udarac, koji, ako je dobro uve`ban i precizno izveden (u vrh brade), moè zaustaviti protivni~ki napad. Me|utim, ~ak i u slu~aju lo{e izvedenog udarca, stvaraju se povoljni uslovi za zapo~injanje akcije efikasnog obaranja protivnika (F -27) izvo|enjem "velikog kineskog bacanja" (F -28).

27

29

30

Korektnom zavr{nicom "velikog kineskog bacanja", protivnik }e spontano biti doveden u poziciju poluge na laktu - hiji jime (F-29), kada se akcija veoma lako moè finalizovati udarcem laktom - hiji oroshi uchi (F-30).

153

ÊTVRTA OSNOVNA FORMA ÊTVRTA OSNOVNA FORMA razra|uje samoodbrambeno reagovanje na protivni~ki napad koji je izveden HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE (F-31). To je veoma delikatna hvat-pozicija karakteristi~na za neobu~ene napada~e i prete`no je zastupljena u iznenadnim "ATARI" situacijama. 31

32

33

34

Uvodna odbrambena faza bi}e efikasna samo ako se izvede kao trenutna reakcija na uspostavljeni hvat vezanom serijom tehnika: ~vrst pritisak na {ake protivnika (F-32), odse~an udarac glavom unazad (F-33), niski udarac bridom dlana unazad - shuto gedan (F-34) i kratki udarac laktom u stomak protivnika - hiji ushiro chudan ate (F-35). 35

154

Uvodna tehni~ka serija ima za cilj da zaustavi napad, oslabi hvat protivnika i omogu}i ~vrsto prihvatanje zgloba protivnikove {ake (ili rukava), da bi se uvodna faza finalizovala ponovljenim - ali znatno sna`nijim udarcem laktom - hiji ushiro chudan ate - sa istovremenim izvla~enjem protivnikove ruke (F-36).

36

155

37

Izvla~enje ruke protivnika treba da omogu}i realizaciju prelazne faze, a to je, saginjanje ispod protivnikove ruke i prihvatanje poluge na laktu - hiji jime (F-37). Zatezanje poluge izazva}e trenutan intenzivan bol kod napada~a, {to }e omogu}iti kontinuirani tehni~ki prelazak iz poluge hiji jime u fiksiranu polugu na {aci - nikajo (F-38), ~ime }e biti uspostavljena potpuna kontrola nad protivnikom.

38

156

39

Zavr{na faza sprovodi se izbacivanjem protivnika iz ravnoteè brzim iskorakom, uz istovremeno zatezanje poluge na {aci (F-39) i njegovim obaranjem u poziciju zavr{ne kombinovane poluge na {aci i laktu - dodatno fiksirane pritiskom kolena (F-40). Akcija se finalizuje sna`nim udarcem - tettsui - u potiljak protivnika (F-41) (F-42).

40

41

42

157

PETA OSNOVNA FORMA

43

PETA OSNOVNA FORMA razra|uje reagovanje na napad koji je izveden HVATOM OKO VRATA - tzv. "rva~ka kragna" (F-43). To je svakako najzastupljeniji borila~ki zahvat kod neobu~enih napada~a. Zna~ajno je napomenuti da napada~ ose}a veliku sigurnost kad uspostavi ovu hvat-poziciju, pa je taj oblik napada, u takti~kom smislu, veoma lako prihvatiti, nametnuti ili iznuditi.

44

45

Uvodna odbrambena faza zapo~inje sna`nim udarcem pesnicom u predeo genitalija - uraken shita uchi gedan (F-44), koji treba uzastopno ponoviti dva do tri puta. To }e svakako doprineti da napada~ refleksno pomeri teì{te tela unazad uz istovremeno popu{tanje intenziteta njegovog hvata, {to je momenat, kada treba iz sagnutog poloàja zadati kratak i odse~an udarac korenom dlana u vrh brade - shotei jodan ate (F-45). 158

Kratki uvodni udarac - shotei, ima za cilj da na trenutak zbuni i zaustavi napada~a, stvaraju}i uslove da se isti udarac izvede jo{ jednom, ali ovog puta u funkciji sna`nog guranja protivnikove brade prema gore uz istovremeno energi~no dizanje svog tela zajedno sa protivnikom, koriste}i pri tom i snagu druge ruke (F-46). Na taj na~in protivnik se dovodi u poziciju pogodnu za efikasno obaranje na le|a, tehnikom - kansetsu geri (F-47) (F-48). 46

47

48

159

49

50

Na obaranje tehnikom - kansetsu geri, veoma lako se nadovezuje zavr{na poluga na laktu - hiji jime (F-49), kojom se protivnik dovodi u poziciju pogodnu za zadavanje finalnog udarca laktom - hiji oroshi uchi (F-50). 160

[ESTA OSNOVNA FORMA

51

52

54

[ESTA OSNOVNA FORMA razra|uje reagovanje na napad koji je izveden HVATOM ZA PODLAKTICE ILI ZGLOBOVE [AKA (F-51). To je jedna od stereotipnih vrsta hvata karakteristi~nih za neobu~ene napada~e. Sam na~in uspostavljanja ovakve hvat pozicije ukazuje da je protivnik nesiguran i neodlu~an. Uvodna odbrambena faza zapo~inje ~im se hvat uspostavi, sna`nim udarcem

53

glavom u lice protivnika (F-52), a zatim, brzim niskim udarcem nogom - kin geri (F-53). Kod izvo|enja ovih udaraca data je mogu}nost slobodnog izbora po pitanju njihovog broja i redosleda, u zavisnosti od trenutne distance i fizi~ke konstitucije protivnika. Njihov cilj je samo da zaustave napad i omogu}e osloba|anje jedne ruke energi~nim trzajem prema unutra (F-54). 161

55

56

Prelazna faza nastavlja se u kontinuitetu: fiksiranjem {ake protivnika kojom vas drì za drugu ruku (F-55), naglim pritiskom na lakat sa donje strane i uvrtanjem njegove ruke (F-56) do uspostavljanja poluge na laktu - hiji jime, sa dodatnom polugom na zglobu {ake (F-57). 57

162

58

59

Zatezanjem poluge na laktu treba izazvati trenutni bol kod napada~a i iz poluge - hiji jime - pre}i u sloènu polugu - ude garami (F-58), dodatno fiksiranu sa polugom na vratu (F-59), ~ime }e biti uspostavljena potpuna kontrola. 163

61

Akciju zavr{iti sna`nim udarcem kolenom u glavu - hiza jodan (F-60) i niskim udarcem laktom u potiljak - hiji oroshi uchi (F-61). 165

ÊTVRTO POGLAVLJE

KYOKUSHINJUTSU SLO@ENE FORME

KYOKUSHINJUTSU SLO@ENE FORME

Posle temeljno savladanih i usvojenih takti~ko-tehni~kih principa OSNOVNIH FORMI, prelazi se na nivo SLO@ENIH FORMI, na kome se borbene situacije razra|uju uz {iroku mogu}nost "dirigovane improvizacije". Naime, svih {est OSNOVNIH FORMI, kompatibilne su svaka sa svakom i daju ukupno trideset varijeteta adekvatnog samoodbrambenog reagovanja u kriti~nim pozicijama, kada bilo koji segment OSNOVNIH FORMI, iz mnogobrojnih razloga, ne moè biti korektno izveden po {ablonu. SLO@ENE FORME tako|e se razra|uju sa partnerom - po principu KATA KUMITE - a kroz proces ovog, naprednog nivoa obuke potenciraju se slede}i faktori: a) Takti~ko uve`bavanje spontanog prilago|avanja nepredvidivim tokovima borbene situacije koji prevazilaze nivo "{ablonizovanog reagovanja". b) Uve`bavanje primene adekvatnih alternativnih odbrambenih re{enja, "dirigovanom" zamenom ranije savladanih borbenih tehnika, uz razvijanje sposobnosti automatskog (refleksnog) tehni~kog prelaza iz radnje u radnju. c) Usavr{avanje takti~ko-tehni~kih me|ufaza koje treba da omogu}e efikasan prelaz sa tehnike na tehniku, uz uvo|enje novih, dopunskih borbenih me|uzahvata. d) Usavr{avanje primene predvi|enih tehni~kih elemenata iz svih borbenih pozicija, odnosno i iz levog i iz desnog garda.

169

SLO@ENE FORME su podeljene u {est tehni~kih grupa, zavisno od opredeljuju}e uvodne hvat-pozicije. Svaka tehni~ka grupa sadrì po pet varijacija borbenog reagovanja, predvi|enih za saniranje neuspelih zahvata u UVODNOJ, PRELAZNOJ ili ZAVR[NOJ fazi akcije, po principu: neuspeli udarac je uvod u uspe{no bacanje - neuspelo bacanje je uvod u uspe{nu polugu - neuspela poluga je uvod u uspe{ni udarac i sl. Prilikom procesa obuke, prvo se izdvojeno razra|uju problemati~ne situacije, da bi se kasnije, kompletna forma izvodila kao spontana borbena varijacija.

170

PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI

PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI razra|uje problemati~ne samoodbrambene pozicije u borbenim situacijama koje zapo~inju HVATOM ZA NADLAKTICE. Do neuspele primene osnovnih samoodbrambenih zahvata moè do}i tokom celog borbenog procesa. U UVODNOJ fazi problemi se pojavljuju kada ne uspe "razbijanje" protivnikovog hvata zbog lo{e izvedenih uvodnih udaraca, zbog toga {to je napada~ prozreo va{e namere, ili zato, {to su uvodni udarci izazvali kontraefekat, pa umesto da protivnik popusti intenzitet hvata, on u trenutku iznena|enja i straha jo{ vi{e poja~a pritisak na nadlaktice poku{avaju}i da vas obori. Problemi PRELAZNE faze nastaju kada protivnik blagovremeno uo~i preduzeti kontranapad pa ga izbegne izmicanjem ili naprosto poku{a da se izvu~e iz situacije povla~enjem unazad. I na kraju, problemi u ZAVR[NICI mogu nastati kada protivnik slu~ajno, namerno ili va{om gre{kom, izbegne zavr{no bacanje, odnosno, kada je fizi~ki superiorniji pa na zapo~eto bacanje reaguje "ukopavanjem u gard" {to onemogu}ava primenu nameravane akcije. Svi ti problemi, razre{avaju se takti~ko-tehni~kom nadgradnjom PRVE OSNOVNE FORME adekvatnim tehni~kim elementima ostalih OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako PRVU GRUPU SLO@ENIH FORMI.

171

A) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA Prvi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik zapo~inje HVATOM ZA NADLAKTICE (F-62) moè nastati kada posle uvodnih udaraca (F-63) (F-64) ne uspe zahvat osloba|anja ruke od napada~evog hvata planiranim blokom - shuto uke (F-65) i napada~ pri tom ostane u stabilnom stavu. U tom slu~aju treba izvesti brz pokret, pune rotacije dlana oko podlaktice protivnika (F-66) (F-67), a zatim se osloboditi protivni~kog hvata energi~nim blok-udarcem shotei (F-68) uz istovremeno povla~enje teì{ta tela unazad.

64

63

62

66

65

172

67

68

69

70

71

72

73

Prakti~no, re{avanjem problema UVODNE FAZE PRVE OSNOVNE FORME, do{li smo u poziciju PRELAZNE FAZE - DRUGE OSNOVNE FORME. Zato akciju treba nastaviti po takti~ko-tehni~kom konceptu DRUGE FORME, odnosno, zadavanjem prelaznog udarca - hiji jodan ate sa punim iskorakom u protivnika (F-69), zauzimanjem pozicije za judo bacanje (F-70) i izvo|enjem bacanja - ippon seoi nage (F -71), uz zavr{nu polugu - hiji jime (F-72) i dovr{avaju}i udarac - kakato geri (F-73) (F-74).

74

173

B) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA

Drugi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije zapo~ete protivnikovim HVATOM ZA NADLAKTICE (F-75), moè nastati kada posle serije uvodnih udaraca (F-76) (F-77) (F-78), ne uspe osloba|anje ruke planiranim blokom shuto uke, a odbrambena pozicija se dodatno iskomplikuje zato {to protivnik, povu~en silom neuspe{no izvedenog bloka, pomeri teì{te unapred, potpuno smanjuju}i distancu (F-79). U tom slu~aju treba reagovati izvo|enjem brzog i sna`nog udarca - shotei jodan ate (F-80) iz bliske distance.

75

76

79

174

77

78

80

81

Na taj na~in, problemati~nu poziciju UVODNE FAZE - PRVE OSNOVNE FORME, transformi{emo u PRELAZNU FAZU - TRE]E OSNOVNE FORME, pa razre{avanje problemati~ne situacije treba nastaviti po tehni~kom konceptu TRE]E FORME, odnosno, izvo|enjem "velikog kineskog bacanja" (F-81) (F-82) i zavr{nicom hiji jime (F-83) sa dovr{avaju}om tehnikom - hiji oroshi uchi (F-84).

83

82

84

175

C) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA TRE]A VARIJACIJA razre{ava problem koji moè nastati u PRELAZNOJ FAZI reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu HVATOM ZA NADLAKTICE. Problem se obi~no pojavljuje kada posle uspe{no izvedene UVODNE FAZE treba primeniti prelazni udarac - shuto jodan - koji protivnik izbegne povla~enjem unazad (F-89). Pozicija se razre{ava tako, {to se rukom kojom je zapo~et udarac prihvata {aka protivnika uz istovremeni pritisak drugom rukom na njegov lakat - sa donje strane (F90), nastavljaju}i akciju dalje, polukru`nim pokretom, do uspostavljanja poluge - hiji jime, sa dodatnom polugom na zglobu {ake (F-91).

85

86

89

176

87

88

90

91

U ovom slu~aju, neuspe{no izvedena akcija PRELAZNE FAZE - PRVE OSNOVNE FORME, transformisana je u UVODNU FAZU - [ESTE OSNOVNE FORME, pa akciju treba zavr{iti po takti~ko tehni~kim principima [ESTE FORME.

92

93

94

95

177

D) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - ÊTVRTA VARIJACIJA Prvi problem u ZAVR[NOJ FAZI borbene situacije koju napada~ zapo~ne HVATOM ZA NADLAKTICE, moè nastati kada se i pored uspe{no izvedenih UVODNIH i PRELAZNIH odbrambenih tehni~kih zahvata, protivnik "ukopa" u ~vrst i stabilan stav (F-102), {to onemogu}ava realizaciju zavr{nog bacanja - osoto gari.

96

97

98

99

100

101

178

102

103

104

105

106

U tom slu~aju, umesto ZAVR[NE FAZE - PRVE OSNOVNE FORME, treba primeniti zavr{nicu - PETE OSNOVNE FORME, odnosno, bacanje - osoto gari - transformisati u obaranje po tehni~kom principu - kansetsu geri (F-103) (F-104) i akciju finalizovati primenom tehnike - hiji jime (F-105) sa dovr{avaju}im udarcem - hiji oroshi uchi (F-106).

179

E) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA Drugi problem u ZAVR[NOJ FAZI borbene situacije koju napada~ zapo~ne HVATOM ZA NADLAKTICE, moè nastati, kada se posle uspe{no izvedene UVODNE i PRELAZNE odbrambene FAZE, zapo~ne zavr{no bacanje - osoto gari (F-114), koje protivnik, slu~ajno ili namerno izbegne sklanjanjem noge (F-115), dovode}i vas u pat-poziciju (F-116). Ta problemati~na pozicija efikasno se prevazilazi izvo|enjem sna`nog me|ufaznog i u ovom slu~aju ponovljenog udarca - hiji jodan ate - sa ulaskom u gard protivnika (F-117).

107

108

109

110

111

112

113

114

115

180

116

117

118

119

Me|ufaza, kojom se sanira neuspelo zavr{no bacanje PRVE OSNOVNE FORME, treba da posluì kao uvod u dalju primenu tehni~kog koncepta ÊTVRTE OSNOVNE FORME. Podvla~enjem ispod ruke

protivnika izvesti prelazni udarac - hiji chudan ate (F-119) na koji se nadgra|uje poluga - hiji jime (F-120), zatim u kontinuitetu transformisati polugu na laktu u polugu na {aci - nikajo (F-121), oboriti protivnika u zavr{nu poziciju - hiji jime (F-122) i dovr{iti ga udarcem - tetsui jodan .

122

120

123

121

124

181

DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI

DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI bavi se prevazilaènjem samoodbrambenih problema do kojih dolazi u borbenim situacijama koje zapo~inju protivni~kim napadom HVATOM ZA REVERE. Do neuspe{ne primene predvi|enih - osnovnih samoodbrambenih zahvata, naj~e{}e dolazi u UVODNOJ i ZAVR[NOJ FAZI akcije. U UVODNOJ FAZI, problemi se pojavljuju kada napada~, tokom uspostavljanja hvat-pozicije, neo~ekivano zauzme takav poloàj ruku, da je nemogu}e reagovati uvodnom tehnikom DRUGE OSNOVNE FORME. [to se ti~e ZAVR[NE FAZE, problemi obi~no nastaju kada zbog lo{e zapo~etog uvoda u bacanje primena te tehnike postaje neizvodiva, ili kada protivnikova fizi~ka konstitucija, odnosno njegova visina i teìna, objektivno onemogu}avaju realizaciju tehnike bacanja. Svi ti problemi, razre{avaju se takti~ko-tehni~kom nadgradnjom DRUGE OSNOVNE FORME, adekvatnim tehni~kim elementima ostalih OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako, DRUGU GRUPU SLO@ENIH FORMI.

183

A) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA

Prvi problem u UVODNOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na borbenu situaciju koju protivnik zapo~inje HVATOM ZA REVERE (F125) moè nastati u slu~aju da napada~ u momentu uspostavljanja ove hvat-pozicije, postupi na neuobi~ajen na~in, pa potpuno ispruì ruke, guraju}i vas unazad (F-126). S obzirom da je takvu poziciju nemogu}e re{iti takti~ko - tehni~kim elementima UVODNE FAZE - DRUGE OSNOVNE FORME, potreb-

125

127

184

126

128

no je primeniti adekvatnije odbrambeno re{enje, a to je, brzo podizanje obe ruke u vis - izme|u ruku protivnika (F-127), naglo spu{tanje podlaktica preko protivnikovih ruku (F-128) i zadavanje sna`nog udarca - shotei - u vrh brade napada~a (F-129).

129

130

Na taj na~in, problemati~nu poziciju UVODNE FAZEDRUGE OSNOVNE FORME, transformi{emo u ZAVR[NU FAZU - TRE]E OSNOVNE FORME, pa razre{avanje problemati~ne situacije treba nastaviti po tehni~kom konceptu TRE]E FORME, odnosno, izvo|enjem "velikog kineskog bacanja" (F-130) (F-131) i zavr{nicom - hiji jime (F-132) sa dovr{avaju}im udarcem - hiji oroshi uchi (F-133).

132

131

133

185

B) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA

134

135

Drugi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije zapo~ete protivni~kim HVATOM ZA REVERE (F134), moè nastati kada protivnik blagovremeno uo~i da ste zapo~eli sa zadavanjem uvodnog, niskog udarca nogom - kin geri - pa refleksno pomeri teì{te tela unazad da bi izbegao udarac (F-135). U tom slu~aju, dalja primena uvodnih elemenata DRUGE OSNOVNE FORME ne bi bila delotvorna, pa treba reagovati prebacivanjem jedne svoje ruke preko ruku protivnika, da bi se ~vrsto fiksirala njegova {aka (F136), drugom rukom naglo potisnuti protivnikov lakat prema gore (F 137) i izvo|enjem energi~nog polukru`nog pokreta dovesti ga u poziciju poluge na laktu - hiji jime (F-138).

136

137

186

138

U ovom slu~aju, neuspe{no izvedena UVODNA FAZA - DRUGE OSNOVNE FORME, transformisana je u PRELAZNU FAZU - [ESTE OSNOVNE FORME, pa akciju dalje treba nastaviti po tehni~kim principima [ESTE FORME, odnosno, iz poluge - hiji jime - pre}i u sloènu polugu - ude garami (F-139) sa dodatnim fiksiranjem pomo}u poluge na vratu (F-140), a zatim zadati zavr{ne udarce - hiza jodan (F-141) i hiji oroshi uchi (F-142).

139

140

141

142

187

C) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA Tre}i problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik zapo~inje HVATOM ZA REVERE (F-143), moè nastati kada posle uvodnih udaraca (F-144) (F-145) ne uspe zahvat osloba|anja od protivnikovog hvata planiranim blok-udarcem - shotei (F-146). U tom slu~aju treba izvesti brz pokret rotacije dlana prema unutra (F-147) sa uvla~enjem svoje podlaktice izme|u ruku napada~a (F-148) i osloboditi se hvata energi~nim blokom - shuto uke (F-149) pomaù}i se pritom delimi~no i snagom lakta.

143

144

147

188

145

148

146

149

Prakti~no, razre{avanjem problema UVODNE FAZE - DRUGE OSNOVNE FORME, do{li smo u PRELAZNU FAZU - PRVE OSNOVNE FORME, pa akciju treba zavr{iti po konceptu PRVE FORME.

151

150

152

154

155

153

156

189

D) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI ÊTVRTA VARIJACIJA êtvrta varijacija razra|uje problem koji moè nastati u ZAVR[NOJ FAZI reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivnikovim HVATOM ZA REVERE. Problem se naj~e{}e pojavljuje u slu~ajevima kada posle izvedene UVODNE i PRELAZNE FAZE treba primeniti zavr{no bacanje - ippon seoi nage - koje protivnik, ako je fizi~ki superiorniji, moè poku{ati da osujeti pruàju}i otpor celim telom (F-162). U tom slu~aju treba ponoviti udarac laktom - mavashi hiji jodan ate (F-163) i to iz mesta, kao brzu - skra}enu varijantu, {to }e posluìti kao dobar uvod za obaranje protivnika tehnikom - kansetsu geri (F-164).

157

161

190

158

162

159

163

160

164

Zbog preglednijeg prikaza transformacije neuspe{nog poku{aja bacanja IPPON SEOI NAGE u obaranje KANSETSU GERI borbena pozicija je snimljena i iz drugog ugla (F-165) (F-166) (F-167). Prakti~no, neuspe{no izvedena ZAVR[NA FAZA DRUGE OSNOVNE FORME, sanirana je transformacijom u ZAVR[NU FAZU PETE OSNOVNE FORME, pa akciju treba finalizovati po takti~ko-tehni~kom konceptu PETE FORME (F-168) (F-169).

166

165

168

167

169

191

E) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA PETA VARIJACIJA tako|e se bavi razradom problema koji moè nastati u ZAVR[NOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivnikovim HVATOM ZA REVERE. Problem se javlja, kada vas, posle realizovane UVODNE i PRELAZNE FAZE, prilikom zauzimanja pozicije za zavr{no bacanje - ippon seoi nage - protivnik "poklopi" teìnom svoga tela i natera vas da zauzmete poloàj iz koga je planirano bacanje gotovo nemogu}e izvesti (F-175). Ova problemati~na situacija razre{ava se relativno lako, zadavanjem sna`nog udarca - ushiro hiji chudan ate (F-176) sa istovremenim izvla~enjem ruke protivnika i uspostavljanjem poluge na laktu - hiji jime (F-177).

192

170

171

172

173

174

175

176

177

Prakti~no, neuspela ZAVR[NA FAZA - DRUGE OSNOVNE FORME nadgra|ena je PRELAZNOM FAZOM - ÊTVRTE OSNOVNE FORME, pa nastavak akcije treba sprovesti po takti~kotehni~kim principima ÊTVRTE FORME.

180

178

181

179

182

193

TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI

TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI razra|uje prevazilaènje problemati~nih samoodbrambenih situacija u veoma delikatnoj borbenoj poziciji protivni~kog napada FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU. To je hvat-pozicija u kojoj je neuspe{na primena osnovnog odbrambenog zahvata sasvim izvesna u slu~ajevima kada je napada~ fizi~ki superiorniji. Problemi se obi~no pojavljuju u UVODNOJ FAZI - osloba|anja od hvata - koja u prakti~nim uslovima, prema izuzetno sna`nom protivniku te{ko uspeva ~ak i kada je samoodbrambena tehnika odli~no uve`bana, pa je neophodno usavr{iti i alternativna takti~ko-tehni~ka re{enja. Drugi problemati~ni momenat ove hvat-pozicije je izvo|enje zavr{nog bacanja, ~ija uspe{nost primarno zavisi od trenutne distance i fizi~ke konstitucije protivnika. Svi ovi problemi, uspe{no se prevazilaze takti~ko-tehni~kom nadgradnjom TRE]E OSNOVNE FORME adekvatnim tehni~kim elementima ostalih OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako TRE]U GRUPU SLO@ENIH FORMI. Posebna karakteristika TRE]E GRUPE SLO@ENIH FORMI je ta, da se predvi|ene varijacije po pravilu sprovode u pravcu leve strane protivnika, {to podrazumeva uve`banost primene osnovnih takti~kotehni~kih elemenata i iz levog i iz desnog odbrambenog stava.

195

A) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA Prva varijacija razra|uje problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik zapo~inje FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU (F-183), u slu~aju kada je fizi~ka superiornost napada~a dominantna. U tako delikatnoj situaciji morate odustati od osnovnog takti~kotehni~kog koncepta predvi|enog za pomenutu hvat-poziciju i pre}i na alternativno re{enje. Poku{ajte da zadate udarac glavom u stranu (F184), a onda spustite teì{te kao da ho}ete da se izvu~ete iz hvata (F-185) i iznudite poziciju - hvat oko vrata (F-186). Ovaj takti~ki manevar uspeva gotovo sigurno kod svih neobu~enih napada~a.

196

183

184

185

186

187

188

190

189

191

192

Na taj na~in, UVODNA FAZA - TRE]E OSNOVNE FORME transformi{e se u UVODNU FAZU - PETE OSNOVNE FORME pa razre{avanje problemati~ne borbene situacije treba nastaviti po tehni~kom konceptu PETE FORME. 197

B) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA Drugi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije zapo~ete protivni~kim FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU (F-193), moè nastati kada zbog siline drugog uvodnog udarca - hiza gedan - napada~ refleksno povu~e teì{te tela unazad (F-195).

194

193

196

198

195

Iz takve pozicije, predvi|eni prelazni udarac - shotei - ne bi bio delotvoran, pa zato treba iskoristiti poloàj tela protivnika i energi~nim polukru`nim okretom izvesti bacanje - ippon seoi nage (F-196) (F-197). Prakti~no, problemati~na pozicija UVODNE FAZE - TRE]E OSNOVNE FORME, razre{ava se transformacijom u ZAVR[NU FAZU DRUGE OSNOVNE FORME, pa u skladu s tim, zavr{nicu treba nastaviti uspostavljanjem poluge - hiji jime (F-198) i dovr{avaju}im udarcem - kakato (F-199)(F-200).

197

198

199

200

199

C) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA Tre}i problem koji se pojavljuje u UVODNOJ FAZI borbene situacije zapo~ete protivni~kim FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU, moè nastati kada zbog siline i iznena|uju}eg efekta uvodnih udaraca (F -202) (F-203), napada~ poku{a da se skloni povla~enjem unazad, zadràvaju}i kontakt u hvat-poziciji samo jednom rukom (F-204).

200

201

202

203

204

205

206

U tom slu~aju, UVODNU FAZU - TRE]E OSNOVNE FORME treba transformisati u UVODNU FAZU - [ESTE OSNOVNE FORME i akciju nastaviti po takti~ko-tehni~kim principima [ESTE FORME, odnosno, energi~nim uspostavljanjem poluge na laktu - hiji jime (F205)(F-206), spontanim prelazom u sloènu polugu - ude garami (F-207), dodatno fiksiranu sa polugom na vratu protivnika (F-208) i akciju dovr{iti udarcima - hiza jodan (F-209) i hiji oroshi uchi (F-210).

207

208

209

210

201

D) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - ÊTVRTA VARIJACIJA

211

ÊTVRTA VARIJACIJA razra|uje problem koji moè nastati u PRELAZNOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU. Problem se pojavljuje kada posle uspe{no izvedene UVODNE FAZE, prilikom zadavanja prelaznog udarca shotei - protivnik zarotira telo u stranu (F-214), {to potpuno onemogu}ava izvo|enje planiranog zavr{nog zahvata "velikog kineskog bacanja".

212

213

202

214

215

Zato treba iskoristiti trenutni poloàj tela protivnika i primeniti judo-bacanje - osoto gari (F213) (F-214). U ovom slu~aju, problemati~na situacija PRELAZNE FAZE - TRE]E OSNOVNE FORME, razre{ena je transformacijom u ZAVR[NU FAZU - PRVE OSNOVNE FORME, pa u skladu sa tim, akciju treba dovr{iti po takti~ko-tehni~kim principima PRVE FORME - (F-215), (F-216),(F-217), (F-218) i (F-219).

217

218

216

219

203

E) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA PETA VARIJACIJA razra|uje problem koji se moè desiti u ZAVR[NOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivni~kim FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU. Problem se ponekad pojavljuje kada posle uspe{no sprovedene UVODNE i PRELAZNE faze, zapo~nete izvo|enje zavr{nog zahvata "velikog kineskog bacanja". Naime, doga|a se da u trenutku zauzimanja po~etne pozicije za bacanje, protivnik refleksno pomeri teì{te unazad (F-224) i svesno ili nesvesno osujeti va{u nameru.

221

220

223

204

222

224

226

225

U tom slu~aju primenjuje se adekvatno takti~ko-tehni~ko me|ure{enje, odnosno, prihvatanje isturene ruke protivnika (225) i sna`no zadavanje niskog udarca laktom - ushiro hiji gedan ate (226) sa polukru`nim

okretom tela i spu{tanjem stava na jedno koleno. Iz tako stvorene me|upozicije, nastavak odbrambene akcije treba sprovesti po takti~ko-tehni~kom konceptu PRELAZNE i ZAVR[NE FAZE - ÊTVRTE OSNOVNE FORME.

229

227

230

228

231

205

ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI

ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI bavi se prevazilaènjem problemati~nih samoodbrambenih situacija u veoma delikatnoj i opasnoj borbenoj poziciji protivni~kog napada HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Ova hvat-pozicija moè biti izuzetno neugodna i te{ka za adekvatno reagovanje, posebno kada se radi o iznenadnim "ATARI" situacijama. Problemi se naj~e{}e pojavljuju u UVODNOJ FAZI akcije, odnosno u procesu osloba|anja iz hvat-pozicije, ~iji ishod vi{e zavisi od fizi~ke konstitucije napada~a nego od spretnosti odbrane. Zbog toga se uve`bavanju alternativnih re{enja za prevazilaènje problemati~nih situacija kod odbrane od HVATA PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE pridaje poseban zna~aj. Svi potencijalni problemi uspe{no se re{avaju takti~ko-tehni~kom nadgradnjom ÊTVRTE OSNOVNE FORME, tehni~kim elementima OSTALIH FORMI, odbrazuju}i tako, ÊTVRTU GRUPU SLO@ENIH FORMI.

207

A) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA PRVA VARIJACIJA razra|uje problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik zapo~inje HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE (F-232) u slu~aju kada je fizi~ka superiornost napada~a dominantna. U tako te{koj odbrambenoj situaciji, morate odustati od osnovnog koncepta predvi|enog za ovu hvat-poziciju i usredsrediti se na alternativna re{enja. Svakako, poku{ajte da zadate uvodne udarce - udarac glavom unazad (F-234) i niski udarac bridom dlana - shuto gedan (F-235) a onda naglo spustite teì{te kao da ho}ete da se izvu~ete u stranu (F-236) i iznudite poziciju - hvat oko vrata (F-237). Ovaj takti~ki manevar uspeva gotovo sigurno kod svih neobu~enih napada~a.

232

233

236

208

234

235

237

Na taj na~in, UVODNA FAZA - ÊTVRTE OSNOVNE FORME, transformi{e se u UVODNU FAZU - PETE OSNOVNE FORME, koja je u ovom slu~aju znatno pogodnija za samoodbrambeno reagovanje, pa razre{avanje problemati~ne situacije treba nastaviti po tehni~kom konceptu PETE FORME.

238

239

240

241

242

243

209

B) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA DRUGA VARIJACIJA tako|e se bavi razre{avanjem problema UVODNE FAZE borbene situacije zapo~ete protivni~kim HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Naime, moè se desiti da posle serije zadatih uvodnih udaraca (F-245), (F-246) i (F-247), protivnik zadrì delimi~nu ali ~vrstu hvat-poziciju jednom rukom (F-247), {to onemogu}ava finalizaciju UVODNE FAZE po osnovnom konceptu. U tom slu~aju, treba prihvatiti protivnikovu nadlakticu (F-248), provu}i lakat druge ruke prema gore i iz mesta zadati skra}eni udarac - mavashi hiji jodan ate (F-249).

210

244

245

246

247

248

249

Kratki udarac laktom, kao tehni~ka me|ufaza, treba da posluì kao uvod za judo bacanje - osoto gari (F250)(F-251). Na taj na~in, neuspe{na UVODNA FAZA - ÊTVRTE OSNOVNE FORME, transformi{e se u ZAVR[NU FAZU - PRVE OSNOVNE FORME, pa akciju treba dovr{iti po tehni~kom konceptu PRVE FORME - (F-252), (F-253) i (F-254).

250

252

253

251

254

211

C) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA I tre}a varijacija, na svoj specifi~an na~in razra|uje problem UVODNE FAZE borbene situacije zapo~ete protivnikovim HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Problem moè nastati, kada zbog siline uvodnog udarca laktom (F-258) protivnik teìnom svoga tela nalegne na vas, nesvesno onemogu}avaju}i primenu zahvata osnovnog koncepta. U tom slu~aju treba prihvatiti ruku protivnika (F-259) i energi~no izvesti judo bacanje - ippon seoi nage (F-260).

255

256

258

212

257

259

Na taj na~in, neuspe{na UVODNA FAZA - ÊTVRTE OSNOVNE FORME, bi}e transformisana u ZAVR[NU FAZU - DRUGE OSNOVNE FORME, pa akciju treba dovr{iti po tehni~kom konceptu DRUGE FORME (F-261)(F-262)(F-263).

260

261

262

263

213

D) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI ÊTVRTA VARIJACIJA ÊTVRTA VARIJACIJA razre{ava problem neuspe{ne zavr{nice UVODNE FAZE reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivni~kim HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Mada skra}eni, a posebno dugi udarac laktom (F-268) i (F-269), sa kojima prema osnovnom konceptu treba okon~ati UVODNU FAZU odbrane, spadaju u red izuzetno sna`nih udaraca, moè se desiti da zbog lo{eg tehni~kog izvo|enja ili natprose~ne fizi~ke otpornosti napada~a, ne izazovu predvi|eni efekt, {to onemogu}ava dalji tok planirane odbrambene akcije. U tom slu~aju, treba istom rukom zadati dodatni, tre}i udarac laktom, ali ovog puta u glavu protivnika - ushiro hiji jodan ate (F-270).

264

265

268

214

266

269

267

270

Dodatni udarac laktom u glavu treba iskoristiti za naglo okretanje celim telom prema protivniku i zauzimanje me|u-pozicije (F-271) iz koje }e biti lako izvesti "veliko kinesko bacanje"(F-273). Tak272 271 vim takti~kim manevrom neuspe{na UVODNA FAZA - ÊTVRTE OSNOVNE FORME bi}e sanirana ZAVR[NOM FAZOM - TRE]E OSNOVNE FORME.

274

273

275

215

E) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA PETA VARIJACIJA razra|uje problem PRELAZNE FAZE samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Problem se moè pojaviti u slu~aju neuspe{ne transformacije prelazne poluge - hiji jime (F-281) u planiranu polugu - nikajo - kada protivnik, u me|u-fazi transformacije pruì otpor, tako {to ukruti ruku usmeravaju}i snagu otpora na suprotnu stranu od pravca uspostavljanja nameravane poluge (F-282).

276

277

280

216

278

281

279

282

283

Problem se razre{ava jednostavnim kori{}enjem usmerene snage protivnikovog otpora, odnosno uspostavljanjem sloène poluge - ude garami (F-283)(F284), koja se u ovom slu~aju realizuje kao spontana radnja. Prakti~no, problem neuspe{ne PRELAZNE FAZE ÊTVRTE OSNOVNE FORME, razre{en je nadgra|ivanjem tehni~kih elemenata PRELAZNE i ZAVR[NE FAZE - [ESTE OSNOVNE FORME.

284

285

286

287

217

PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI

PETA

GRUPA

SLO@ENIH

FORMI

razra|uje

mogu}nosti prevazilaènja problemati~nih samoodbrambenih pozicija u borbenoj situaciji koja zapo~inje protivni~kim HVATOM OKO VRATA. Imaju}i u vidu da je pomenuta hvat-pozicija (tzv. "rva~ka kragna") najzastupljeniji oblik ofanzivnog nastupa neobu~enih napada~a, neophodno je razraditi sva eventualna alternativna re{enja za nepredvidive tokove koji mogu proizi}i iz ove borbene situacije, a koji se naj~e{}e susre}u u praksi. Problemi kod primene osnovnog koncepta odbrane od HVATA OKO VRATA mogu nastati u UVODNOJ, PRELAZNOJ i ZAVR[NOJ FAZI akcije, a uspe{no se prevazilaze takti~ko-tehni~kom nadgradnjom PETE

OSNOVNE

FORME

adekvatnim

tehni~kim

elementima OSTALIH OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako

PETU

GRUPU

SLO@ENIH

FORMI.

Posebna

karakteristika PETE GRUPE SLO@ENIH FORMI je ta, da se predvi|ene varijacije po pravilu sprovode u pravcu leve strane protivnika, {to podrazumeva uve`banost primene osnovnih takti~ko-tehni~kih elemenata i iz levog i iz desnog odbrambenog stava.

219

A) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA PRVA VARIJACIJA razra|uje problem u UVODNOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na borbenu situaciju koju napada~ zapo~inje HVATOM OKO VRATA (F-288), kada ve} posle prvog uvodnog udarca (F-289) protivnik popusti hvat i refleksno povu~e telo unazad, zadràvaju}i stisak hvat-pozicije samo jednom rukom, {to tehni~ki oteàva nastavak odbrambenog procesa po osnovnom konceptu. U tom slu~aju, treba prihvatiti podlakticu i rame protivnika, i izvu}i se brzim pokretom ispod njegove ruke sa istovremenim uspostavljanjem poluge na laktu hiji jime (F-290)(F-291).

220

288

289

290

291

Akciju nastaviti transformacijom poluge na laktu u polugu na {aci nikajo (F-292), zatim, pod pritiskom poluge izbaciti protivnika iz ravnoteè (F-293), uspostaviti zavr{nu polugu nad oborenim protivnikom (F294) i zadati dovr{avaju}i udarac - tettsui (F-295)(F-296). Na taj na~in problemati~na pozicija UVODNE FAZE - PETE OSNOVNE FORME, razre{ava se nadgradnjom tehni~kih elemenata ÊTVRTE OSNOVNE FORME.

294

292

295

293

296

221

B) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA DRUGA VARIJACIJA razra|uje problem PRELAZNE FAZE borbene situacije zapo~ete protivni~kim HVATOM OKO VRATA. U praksi se moè desiti, da posle uspe{no izvedenih uvodnih udaraca (F-297)(F298), prilikom zadavanja prelaznog udarca - shotei - sa istovremenim podizanjem protivnika, protivnik refleksno pomeri teì{te unazad i uko~i se u me|u-poloàju, spre~avaju}i tako dalji tok planirane odbrambene akcije (F-299). U tom slu~aju, treba iskoristiti poloàj tela protivnika, brzim polukru`nim pokretom u}i prema protivniku, spustiti teì{te i uspostaviti uvodnu poziciju za judo bacanje - ippon seoi nage (F-300).

296

297

299

222

298

300

Prakti~no, neuspe{no izvedenu PRELAZNU FAZU - PETE OSNOVNE FORME, treba transformisati u ZAVR[NU FAZU - DRUGE OSNOVNE FORME i akciju zavr{iti po principima DRUGE FORME, odnosno bacanjem - ippon seoi nage (F-301), uspostavljanjem poluge hiji jime (F-302) i zadavanjem dovr{avaju}eg udarca - kakato (F-303) (F -304).

301

302

303

304

223

C) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA TRE]A VARIJACIJA tako|e razra|uje problem PRELAZNE FAZE samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM OKO VRATA. Naime, de{ava se, da zbog siline otpora koji pruà protivnik, prelazni zahvat sa udarcem - shotei - ne moè biti izveden do kraja (F-308). U tom slu~aju treba preduzeti specifi~an tehni~ki me|uproces, odnosno, {irokim kru`nim pokretom provu}i svoju (u konkretnom slu~aju desnu) ruku ispod ramena protivnika (F-309), uspostaviti kontrolu nad protivnikovim balansom (F-310) i oboriti protivnika izvo|enjem "velikog kineskog bacanja" (F-311) (F-312).

305

306

308

224

307

309

310

311

Prakti~no, neuspe{no izvedeni zahvat PRELAZNE FAZE - PETE OSNOVNE FORME, treba transformisati u ZAVR[NU FAZU - TRE]E OSNOVNE FORME i akciju zavr{iti po tehni~kom principu TRE]E FORME.

313

312

314

225

D) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - ÊTVRTA VARIJACIJA ÊTVRTA VARIJACIJA razra|uje prvi od problema ZAVR[NE FAZE samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM OKO VRATA. To je situacija, kada posle uspe{no sprovedene UVODNE i PRELAZNE faze akcije, protivnik pruì snaàn otpor zavr{nom obaranju, usredsre|uju}i svoju snagu prema napred (F-318). U tom slu~aju, treba iskoristiti skoncentrisani otpor protivnika i brzim, kru`nim pokretom (F-319)(F-320) u smeru otpora, nad njim uspostaviti polugu na ramenu i laktu. Koriste}i tu me|upoziciju, treba prihvatiti polugu na {aci (F-321) i dovesti protivnika u sloènu polugu - ude garami (F-322), dodatno

226

315

316

317

318

319

320

osiguranu uspostavljanjem poluge na vratu (F-323) a onda zavr{iti akciju vezanim udarcima hiza jodan (F-324) i hiji orushi uchi (F-325). Na taj na~in, problemati~na situacija ZAVR[NE FAZE - PETE OSNOVNE FORME razre{ava se transformacijom u ZAVR[NU FAZU [ESTE OSNOVNE FORME. 321

322

323

324

325

227

E) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA PETA VARIJACIJA razra|uje drugi problem ZAVR[NE FAZE samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM OKO VRATA. To je situacija, kada, zbog nenamerne rotacije protivnikovog tela, pod silinom "guraju}eg" udarca - shotei (F-329)(F330), nismo u mogu}nosti da primenimo planiran zavr{ni zahvat obaranja tehnikom - kansetsu geri. U tom slu~aju treba iskoristiti poloàj tela protivnika i umesto planiranog obaranja, primeniti judo bacanje - osoto gari (F-331)(F-332).

228

326

327

328

329

330

331

Konkretno, problemati~na situacija ZAVR[NE FAZE - PETE OSNOVNE FORME, prevazi|ena je transformacijom u ZAVR[NU FAZU - PRVE OSNOVNE FORME, pa akciju treba i dovr{iti po tehni~kom konceptu PRVE FORME (F-333) (F-334) (F-335).

332

333

334

335

229

[ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI

[ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI bavi se prevazilaènjem samoodbrambenih problema do kojih dolazi u borbenim situacijama koje zapo~inju HVATOM ZA PODLAKTICE (ili zglobove {aka). Problemi obi~no nastaju kada je protivnik izuzetno jake fizi~ke snage i superiorne konstitucije, pa UVODNA FAZA AKCIJE ne uspe da ispuni svoj cilj - osloba|anje od hvata, tj. kada zbog istog razloga ne uspe izvo|enje zahvata sloènih tehnika poluga u PRELAZNOJ FAZI AKCIJE. Svi ti problemi razre{avaju se takti~kotehni~kom nadgradnjom [ESTE OSNOVNE FORME, adekvatnim tehni~kim elementima ostalih OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako, [ESTU GRUPU SLO@ENIH FORMI.

231

A) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA Prvi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnik zapo~inje HVATOM ZA PODLAKTICE (F-336) moè nastati kada posle izvedenih uvodnih udaraca (F-337)(F-338) ne uspe zahvat osloba|anja ruke od napada~evog hvata, a da pri tom, napada~ ostane u stabilnom stavu (F-339). U konkretnom slu~aju treba reagovati brzim i ùstrim blokom - shuto uke (F-340) i kontinuiranim zadavanjem prelaznih udaraca - shuto gammen uchi (F-341) i mavashi hiji jodan ate (F-342) - istom rukom, uz sinhronizovano prihvatanje protivnikove nadlaktice. Na taj na~in, problemati~nu poziciju UVODNE FAZE - [ESTE OSNOVNE FORME, transformi{emo u UVODNU i PRELAZNU FAZU - PRVE OSNOVNE FORME, pa dalji tok odbrambenog procesa treba nastaviti po tehni~kom konceptu PRVE FORME.

336

337

339

232

338

340

341

342

343

344

345

346

347

233

B) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA Drugi problem UVODNE FAZE borbene situacije zapo~ete protivnikovim HVATOM ZA PODLAKTICE, moè nastati kada posle uspe{no zadatih uvodnih udaraca, ne uspe zahvat osloba|anja ruke od protivni~kog hvata (F-351) a odbrambena pozicija se dodatno iskomplikuje, zato {to protivnik, povu~en silom neuspe{no izvedenog osloba|anja, izgubi ravnoteù i pomeri teì{te prema napred, potpuno smanjuju}i distancu (F-352)(F-353). U tom slu~aju, treba reagovati zadavanjem brzog i sna`nog udarca - shotei jodan ate (F-354) iz 348 bliske distance.

234

349

350

351

352

353

354

355

U konkretnom slu~aju, problemati~na pozicija UVODNE FAZE - [ESTE OSNOVNE FORME, bi}e transformisana u PRELAZNU FAZU - TRE]E OSNOVNE FORME, pa dalji proces odbrane treba nastaviti po tehni~kom konceptu TRE]E FORME, odnosno, izvo|enjem "velikog kineskog bacanja" (F-355)(F-356) i zavr{nicom - hiji jime (F-357) sa dovr{avaju}im udarcem - hiji oroshi uchi (F-358).

357

356

358

235

C) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA Tre}a varijacija razra|uje problem PRELAZNE FAZE borbenog reagovanja na napad zapo~et HVATOM ZA PODLAKTICE. De{ava se

359

236

da posle uspe{no zadatih uvodnih udaraca (F360)(F-361) i trenutnog osloba|anja od napada~evog hvata (F-362), ne uspe izvo|enje prelaznog zahvata, odnosno, planiranog uspostavljanja prelazne poluge na laktu, zato {to protivnik sna`no ukruti ruku, onemogu}avaju}i dalju akciju (F-364). U tom slu~aju treba zadati brz i snaàn udarac - mavashi hiji jodan ate (F-365) sa punim iskorakom u gard protivnika i

360

361

362

363

364

365

366

zauzeti poziciju za judo bacanje - ippon seoi nage (F-366). Akciju zavr{iti bacanjem (F-367) i uspostavljanjem zavr{ne poluge - hiji jime (F368) sa kontinuiranim zadavanjem dovr{avaju}eg udarca - kakato (F-369)(F-370). Prakti~no, neuspe{no izvedenu PRELAZNU FAZU - [ESTE OSNOVNE FORME treba transformisati u PRELAZNU FAZU - DRUGE OSNOVNE FORME i akciju okon~ati po tehni~kim principima DRUGE FORME.

368

369

367

370

237

D) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - ÊTVRTA VARIJACIJA

371

238

ÊTVRTA VARIJACIJA tako|e se bavi problemom PRELAZNE FAZE reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivni~kim HVATOM ZA PODLAKTICE. U ovom slu~aju, problem moè nastati ako do|e do zastoja u kontinuitetu planirane transformacije uspostavljene prelazne poluge - hiji jime (F-377) u polugu - ude garami - zato {to protivnik pruà otpor, guraju}i ukru}enu ruku u drugom pravcu (F-378). U tom slu~aju treba iskoristiti pravac

372

373

374

375

376

377

378

sile protivnikovog otpora, pa umesto poluge - ude garami - uspostaviti polugu - nikajo (F-379). Akciju zavr{iti izbacivanjem protivnika iz ravnoteè brzim pokretom unapred (F-380), uspostavljanjem zavr{ne poluge nad oborenim protivnikom (F-381) i zadavanjem dovr{avaju}eg udarca - tetsui (F382)(F-383). Na taj na~in, problemati~na pozicija PRELAZNE FAZE [ESTE OSNOVNE FORME bi}e razre{ena transformacijom u PRELAZNU i ZAVR[NU FAZU - ÊTVRTE OSNOVNE FORME.

381

379

382

380

383

239

E) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA I na kraju, PETA VARIJACIJA razra|uje jedan specifi~an problem do koga eventualno moè do}i u PRELAZNOJ FAZI odbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM ZA PODLAKTICE. Naime, na samom kraju PRELAZNE FAZE, prilikom uspostavljanja sloène poluge - ude garami (F-391), moè se desiti da se protivnik naglo uzdigne, pruàju}i otpor celim telom (F392) da bi onemogu}io nameravani zahvat.U tom slu~aju treba iskoristiti pravac sile protivnikovog otpora (F-393), napraviti kratak polukru`ni zaokret i zadati snaàn udarac - shotei (F-394), a zatim protivnika oboriti tehnikom - kansetsu geri (F-395). 384

386

385

389

240

387

390

388

391

Ovim manevrom, problemati~na pozicija PRELAZNE FAZE - [ESTE OSNOVNE FORME, bi}e transformisana u ZAVR[NU FAZU - PETE OSNOVNE FORME, pa akciju treba zavr{iti po tehni~kom konceptu PETE FORME.

392

393

394

395

396

397

241

PETO POGLAVLJE

KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME

KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME

Potpuna usavr{enost takti~ko-tehni~kih principa SLO@ENIH FORMI, sa postignutim visokim nivoom tehni~kog izvo|enja svih planiranih pojedina~nih i kombinovanih zahvata, kao i ste~ena sposobnost besprekorne demonstracije razornosti udaraca na TAMESHIWARI testu, su preduslovi za prelazak na najvi{i nivo OSNOVNOG SAMOODBRAMBENOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU - KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME. Imaju}i u vidu da su svih trideset SLO@ENIH FORMI, zajedno sa OSNOVNIM FORMAMA, kompatibilne svaka sa svakom, po svim samoodbrambenim fazama i takti~ko-tehni~kim varijetetima, pruà se prakti~no neograni~ena mogu}nost njihovog povezivanja, dopune i transformacije, u zavisnosti od inventivnosti, individualnih afiniteta, {irih predznanja i iskustava kandidata. Nabrajanje, prikaz i analiza potencijalnih mogu}nosti SLOBODNIH FORMI otegli bi se u nedogled. To, uostalom, nije ni potrebno, s obzirom da je koncepcijom metoda KYOKUSHINJUTSU predvi|eno da kandidati, koji su do{li do ovog nivoa, samostalno odlu~uju o modalitetima odbrane, biraju}i prema sopstvenom naho|enju adekvatna takti~ko-tehni~ka re{enja koja im, u konkretnoj situaciji, ulivaju najvi{e sigurnosti, koja su najbolje uve`bali i koja im se, na kraju, najvi{e dopadaju. Najkra}e re~eno: NA NIVOU SLOBODNIH FORMI, KANDIDATI POÎNJU DA STVARAJU SVOJU SOPSTVENU INDIVIDUALNU SAMOODBRAMBENU KONCEPCIJU. Ovaj nivo, karakteri{u slobodna borbena improvizacija i refleksna, odnosno intuitivna primena adekvatnih takti~ko-tehni~kih samoodbrambenih zahvata, u zavisnosti od uslova koje name}e “ realna borba” , tj. od okolnosti po~etka i toka borbene situacije, fizi~ke konstitucije i eventualnih {irih borila~kih sposobnosti protivnika, prostora u kome se borba odvija i dr. Zbog toga KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE 245

FORME u pravom smislu predstavljaju respektivnu pripremu za “ BORBU BEZ PRAVILA” . U prakti~no-trena`nom smislu, SLOBODNE FORME se uve`bavaju i razra|uju sa partnerom, po konceptu JIU KUMITE (SLOBODNA BORBA - SPARING). Za razliku od drugih borila~kih ve{tina koje se baziraju na borbenom nadmetanju i primarnoj orijentaciji na sportskotakmi~arski karakter, KYOKUSHINJUTSU JIU KUMITE ima za cilj da maksimalno pribliì “ simulirane borbene uslove” na treninzima - realnoj borbenoj situaciji. Da se ovaj vid borbenog uve`bavanja ne bi pretvorio u “ stvarnu tu~u” i da bi do kraja bio ispo{tovan osnovni JU JUTSU princip - PRIORITETNE ODBRANE, morao sam da uveden minimalna, ali su{tinska pravila. Tako su uloge protivnika striktno podeljene, na napada~a - TORI i odbranu - UKE, od kojih svaki ima svoju funkciju, prednosti i ograni~enja.

A) TORI Kod uve`bavanja nivoa KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME, TORI ima veoma va`nu i nezahvalnu ulogu, da ofanzivnim akcijama, uz primenu ograni~enih tehni~kih potencijala, najozbiljnije ugrozi svog protivnika. Mada predvi|ena tehni~ka ograni~enja imaju za cilj da manifestuju karakteristike “ lai~kog napada” , TORI-u su ipak stavljene na raspolaganje respektivne ofanzivne mogu}nosti:

1) Sve raspoloìve borbene tehnike koje se baziraju na napadu - hvatom za kimono, odnosno, sva ofanzivna judo bacanja, gu{enja i poluge na laktu i ramenu.

246

2) Sve raspoloìve borbene tehnike koje se baziraju na napadu - hvatom za neki deo tela, odnosno, lai~ki-rva~ki zahvati, podizanja, bacanja, saplitanja, gu{enja i dr. 3) Neograni~ena upotreba {irokih kru`nih udaraca otvorenom {akom (“ {amari” ) - dlanom ili nadlanicom, po glavi i telu. Upotrebom ovih tehnika TORI ima zadatak da ugrozi i po mogu}nosti nadvlada protivnika na neki od slede}ih na~ina: a) obaranjem na tlo upotrebom judo ili rva~kog zahvata; b) prisiljavanjem na predaju pod pritiskom uspostavljene poluge ili zahvata davljenja; c) punim udarcem dlanom u glavu ili stomak. Imaju}i u vidu da }e TORI biti izloèn izuzetno razornim i opasnim tehnikama kontranapada, obavezno mora biti opremljen adekvatnom za{titnom opremom kao {to su kaciga, za{titni prsluk i tvrdi {titnik za genitalije.

B) UKE UKE }e biti izloèn napadu koji treba verno da odrazi uslove “ realne borbe” sa neobu~enim protivnikom i mada je ograni~enje ofanzivnih tehnika zami{ljeno tako, da maksimalno smanji opasnost od povreda, uloga odbrane ne}e biti ni laka ni ugodna. Naime, UKE ima samo jedan cilj, a to je, da pravovremenom, brzom i efikasnom samoodbrambenom akcijom savlada napada~a, pa su mu za to stavljene na raspolaganje {iroke takti~ko-tehni~ke mogu}nosti. U tehni~kom smislu, odbrana ima pravo da koristi gotovo sve:

247

1) JUDO bacanja i druga obaranja obuhva}ena metodom KYOKUSHINJUTSU, sa svim modalitetima i varijacijama. Pored toga, poznavaocima i majstorima JUDO ve{tine, data je mogu}nost {ireg kori{}enja JUDO tehnike, uz neograni~enu upotrebu svih defanzivnih zahvata, pod uslovom da se izvede kratko, brzo i efikasno, odnosno, da se samoodbrambeni proces ne bi pretvorio u sportsku - judo borbu. 2. Pojedina~ne i kombinovane tehnike poluga, obuhva}ene metodom KYOKUSHINJUTSU, sa svim modalitetima i varijacijama. Pored toga, poznavaocima i majstorima AIKIDO ve{tine, data je mogu}nost {iroke upotrebe svih ostalih tehnika poluga, uz napomenu da moraju strogo voditi ra~una da kod eventualne primene riskantnih zahvata obaranja pod polugom, slu~ajno ne povrede protivnika (pod pretpostavkom da ovaj od ranije nije savladao specifi~ne aikido padove). 3. [irok dijapazon tehnika - uvodnih, prelaznih i zavr{nih KARATE udaraca, obuhva}enih metodom KYOKUSHINJUTSU, uz izri~itu napomenu da udarci moraju biti adekvatno dozirani, imaju}i u vidu da za{titna oprema koju koristi TORI nije dovoljno otporna na razorne udarce usavr{ene metodom TAMESHIWARI. Posebno treba voditi ra~una kod primene dovr{avaju}ih udaraca, koji se obavezno moraju izvoditi kontrolisano, kao naznaka uspe{nog zavr{etka akcije. Pored toga, poznavaoci i majstori KARATE ve{tine, pod istim uslovima mogu koristiti sve ostale raspoloìve KARATE udarce, osim direktnih udaraca pesnicom u glavu i telo, udarnom povr{inom - seiken, da se samoodbrambeni proces ne bi pretvorio u sportsku - karate borbu.

248

Delikatnu situaciju kojoj je izloèn UKE posebno oteàvaju uslovi koji unapred preciziraju na~in njegove pobede. Naime, UKE moè pobediti samo u dva slu~aja: 1) Ako finalizuje samoodbrambenu akciju kontrolisanim, tehni~ki ispravnim, respektivnim dovr{avaju}im udarcem. 2) Ako uspostavi kontrolu nad protivnikom izvo|enjem tehni~kog zahvata poluge kojim ga prinudi na predaju borbe. Osim toga, u slu~aju pobede, UKE je obavezan da neposredno po zavr{etku borbe, dokaè upotrebnu vrednost konkretno primenjenih (uvodnih, prelaznih ili zavr{nih) KARATE udaraca na TAMESHIWARI testu.

C) KONTROLA BORBENOG PROCESA Borbeni proces KYOKUSHINJUTSU JIU KUMITE moè se sprovoditi isklju~ivo uz strogu kontrolu i nadzor majstora-instruktora ~iji je zadatak da povremenim intervencijama u potpunosti odrì prakti~notrena`ni smisao koncepta izvo|enja SLOBODNIH FORMI. S obzirom da borbeni proces nije vremenski ograni~en, intervencije majstorainstruktora mogu biti su{tinske, edukativne i savetodavne, a prakti~no se svode na slede}e: 1) Spre~avanje mogu}nosti da borba poprimi karakter “ nekontrolisane tu~e” . S tim u vezi, majstor instruktor mora da posveti posebnu pa`nju blagovremenom uo~avanju eventualnih pokazatelja koji indiciraju agresivno, maliciozno ili nekorektno pona{anje kod boraca. U takvim slu~ajevima borbu treba zaustaviti, a kandidate kazniti privremenim ili stalnim udaljavanjem sa treninga. 2) Spre~avanje mogu}nosti da borbeni proces poprimi karakter sportske judo borbe. Naime, ako se uspostavljena hvat-pozicija pretvori u judo-nadmudrivanje sa nizom obostranih 249

neuspelih poku{aja primene zahvata bacanja i obaranja, pa to potraje vi{e od desetak sekundi, borbu treba prekinuti, da bi se borcima skrenula pa`nja na smisao SLOBODNIH FORMI, uz insistiranje na {iroj upotrebi borila~kih tehnika. 3) Spre~avanje mogu}nosti da borbeni proces poprimi osobenosti KARATE nadmetanja. To se odnosi na situacije kada i TORI i UKE poku{avaju da re{e borbu sa bezbedne distance, obostrano razmenjuju}i udarce i blokove, pa to potraje duè od desetak sekundi. Takvu borbu tako|e treba prekinuti, uz insistiranje na {iroj upotrebi borila~kih tehnika. 4) Spre~avanje mogu}nosti da protivnici zamene primarne uloge u borbenom procesu, pa UKE po~ne da primenjuje ofanzivne tehnike, a TORI da se povla~i. U tom slu~aju, UKE-u treba zabraniti da se kre}e unapred, odnosno, ograni~iti mu mogu}nost takti~kog nametanja hvat-pozicije. 5) Konstatacija situacije u kojoj je pobedio TORI na neki od predvi|enih na~ina i potpuni prekid borbe. 6) Konstatacija presudnog samoodbrambenog zahvata koji je izveo UKE, a koji bi, prema slobodnoj proceni majstorainstruktora, u uslovima “ realne borbe” , ozna~avao prekretnicu u borbenom procesu (korektno izvedena uvodna ili prelazna faza akcije). U tom slu~aju, borbu treba zaustaviti u zate~enoj (“ zamrznutoj” ) poziciji i UKE-u dati mogu}nost, da u roku od tri sekunde prednosti (tri pljeska dlanom o dlan) dovr{i zapo~etu akciju po sopstvenom konceptu, uz pasivnu asistenciju napada~a.

250

7) Procena kvaliteta i upotrebne vrednosti zavr{ne akcije koju je sproveo UKE da bi se konstatovala njegova pobeda i prekid borbe, odnosno nastavak borbe, ukoliko tehnika nije izvedena korektno i precizno. 8) Procena upotrebne vrednosti udaraca koje je u konkretnom slu~aju zadao UKE, na TAMESHIWARI testu. Ukoliko test ne bude uspe{an, borbu treba nastaviti.

D) ANALIZA BORBENOG PROCESA Svakako najzna~ajniji segment kod uve`bavanja nivoa - KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME, je razrada i analiza zavr{enog borbenog procesa. Bez obzira da li je borba rezultirala pobedom ili porazom odbrane, sagledavanje konkretnih pozitivnih i negativnih pokazatelja, u svim fazama takti~ko-tehni~kog reagovanja, ima presudan zna~aj za dalji proces pojedina~nog usavr{avanja kandidata. U analizi u~estvuju majstor-instruktor, nosilac odbrane - UKE, nosilac napada - TORI, kao i drugi majstori, posmatra~i borbenog procesa, koje majstor-instruktor moè uklju~iti u raspravu. Svaki u~esnik analize iznosi svoje mi{ljenje, impresije i sugestije, na osnovu ~ega majstor-instruktor treba da donese kona~an zaklju~ak o adekvatnim instrukcijama koje treba da pobolj{aju i podignu samoodbrambeni nivo njegovog u~enika. Sa edukativnog stanovi{ta, preporu~ljivo je, po mogu}nosti, snimanje borbi digitalnom kamerom, imaju}i u vidu, da se vi{ekratnom, naknadnom analizom snimljenog materijala, moè do}i do niza korisnih zaklju~aka, a osim toga, to je jedini na~in da kandidat vidi sopstvene takti~ko-tehni~ke propuste, {to mu moè neuporedivo vi{e pomo}i od bilo kakvog saveta. U svakom slu~aju, ciljevi analize borbenog procesa su slede}i:

251

a) Uo~avanje op{tih takti~ko-tehni~kih propusta odbrane i precizno upu}ivanje kandidata na obnavljanje odre|enih OSNOVNIH i SLO@ENIH FORMI. b) Uo~avanje takti~ko-tehni~kih propusta odbrane u pojedinim FAZAMA AKCIJE i precizno upu}ivanje kandidata na obnavljanje odre|enih VARIJACIJA SLO@ENIH FORMI. c) Uo~avanje takti~ko-tehni~kih zahvata koje je kandidat maksimalno usavr{io i usvojio kao “ specijalku” . Takvog kandidata treba precizno uputiti na povezivanje odre|enih VARIJACIJA SLO@ENIH FORMI i iznalaènje novih takti~ko-tehni~kih re{enja kroz novoizvedene VARIJACIJE SLOBODNIH FORMI u kojima }e njegova individualna “ specijalka” najadekvatnije do}i do izraàja. d) Uo~avanje takti~ko-tehni~kih zahvata u kojima je kandidat adekvatno i efikasno iskombinovao segmente metoda KYOKUSHINJUTSU, sa svojim ranijim znanjima i iskustvima iz drugih borila~kih ve{tina (judo, aikido, karate). Takvog kandidata treba precizno uputiti na usavr{avanje povezivanja odre|enih VARIJACIJA SLO@ENIH FORMI sa elementima svoje osnovne borila~ke ve{tine, na planu iznalaènja novih takti~ko-tehni~kih re{enja, kroz novoizvedene VARIJACIJE SLOBODNIH FORMI, u kojima }e njegova osnovna ve{tina najadekvatnije do}i do izraàja. Sa uspe{no savladanim nivoom KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME, proces savladavanja OSNOVNOG SAMOODBRAMBENOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU je zaokruèn. TO JE NIVO NA KOME KANDIDATI PRAKTI^NO POSTAJU MAJSTORI JU JUTSU VE[TINE.

252

[ESTO POGLAVLJE

“ ORU@JA” KYOKUSHINJUTSU (BACANJA - POLUGE - UDARCI)

TEHNIKA BACANJA - NAGE WAZA

Borila~ke tehnike BACANJA - NAGE WAZA, imaju za cilj da se protivnik adekvatnim, uve`banim zahvatom odvoji od podloge i baci na tlo. Prema metodolo{kom konceptu KODO KAN JUDO-a, ~iji je borila~ki sistem u potpunosti baziran na tehnikama NAGE WAZA, trenutni proces izvo|enja akcije bacanja podeljen je na tri kontinuirane faze od kojih svaka ima svoj funkcionalni zna~aj sa aspekta uspe{ne primene zahvata, a to su: a) KUZUSHI - faza nestabilnosti protivnika - koja se moè izazvati ili sa~ekati, kao preduslov da bi se primenila akcija. b) TSUKURI - faza ulaska u pogodnu hvat-poziciju kojom se uspostavlja kontrola nad protivnikovim balansom. c) KAKE - faza neposrednog izvo|enja akcije bacanja, uz upotrebu minimuma sopstvene fizi~ke snage, tehni~kim izazivanjem rotacije protivnikovog tela, koje tako, prividno gubi na teìni. Ova pravila su neprikosnovena za sve borbene situacije u kojima se primenjuje NAGE WAZA, bez obzira da li je tehnika bacanja sama sebi postavljena kao cilj - {to je slu~aj u JUDO-u, ili se izvodi samo kao segment u kombinaciji sa drugim vrstama borila~kih zahvata - kao {to je slu~aj u ve{tini JU JUTSU. U samoodbrambenom metodu KYOKUSHINJUTSU, razra|uju se ~etiri tehnike bacanja, odnosno obaranja, koje su odabrane po kriterijumu potpune kompatibilnosti sa ostalim, raznorodnim, borila~kim tehnikama zastupljenim u sistemu. Njihova upotrebna vrednost potencirana je u ZAVR[NOJ FAZI AKCIJE i to samo kao segment koji treba da omogu}i kontinuiranu primenu drugih, sa samoodbrambenog aspekta, efikasnijih tehni~kih re{enja. To prakti~no zna~i, da se kod primene borbenih zahvata 255

bacanja, metod KYOKUSHINJUTSU apsolutno pridràva osnovnih tehni~kih principa KODO KAN JUDO-a, ali njihov takti~ki smisao sagledava na ne{to izmenjen, karakteristi~an na~in. Naime, po takti~ko-tehni~kom konceptu KYOKUSHINJUTSU, tehnika bacanja - NAGE WAZA moè se raditi isklju~ivo posle uvodnog udarca. Mada }e udarac, ako je korektno izveden, predstavljati sam po sebi respektivnu borbenu akciju, u ovom slu~aju njegova funkcija }e biti ispunjena bez obzira na primarni efekt, imaju}i u vidu da }e u svakom slu~aju, sekundarna reakcija kod protivnika biti izbacivanje iz ravnoteè, odnosno, njegovo dovo|enje u KUZUSHI poziciju, pogodnu za kontinuiranu primenu tehnike bacanja. ZBOG TOGA SE UVODNI UDARAC TRETIRA KAO OBAVEZNI INTEGRALNI SEGMENT TEHNIKE BACANJA. Druga faza bacanja - TSUKURI - uspostavljanje kontrole nad balansom protivnika pogodnom hvat-pozicijom, kao i tre}a faza - KAKE - neposredno izvo|enje akcije bacanja, u potpunosti se sprovode po principima KODO KAN JUDO-a. Me|utim, neposredno po izvedenom bacanju, koncept KYOKUSHINJUTSU insistira na obaveznom, kontinuiranom, uspostavljanju poluge nad oborenim protivnikom, {to predstavlja drugu karakteristiku ovog metoda. Naime, analiza iskustava “ realnih borbi” je pokazala, da samostalno izvedena tehnika bacanja nije dovoljna da bi se realizovao samoodbrambeni smisao ve{tine. ZBOG TOGA SE U METODU KYOKUSHINJUTSU ZAVR[NA POLUGA TRETIRA KAO OBAVEZNI INTEGRALNI SEGMENT TEHNIKE BACANJA.

256

1) OSOTO GARI

OSOTO GARI (veliko spolja{nje ~i{}enje) spada u standardna JUDO bacanja, iz tehni~ke grupe “ NO@NIH BACANJA” , a zastupljeno je i u ve}ini karate stilova u kojima se ve`ba kao sekundarna borbena tehnika. Najpogodniji KARATE udarci koji se mogu primeniti kao uvod u bacanje OSOTO GARI sa ciljem dovo|enja protivnika u KUZUSHI poziciju su: udarac bridom dlana u glavu - shuto gamen uchi (F-398) i

398

399

kru`ni udarac laktom u glavu - mavashi hiji jodan ate (F-399). Udarci se zadaju suprotnom rukom u odnosu na zauzeti stav - gyaku varijanta - sa istovremenim fiksiranjem i povla~enjem jedne ruke protivnika prema sebi.

Odmah nakon zadatog uvodnog udarca, kontinuirano se nastavlja uspostavljanje adekvatne pozicije za nameravano bacanje, {to se prakti~no manifestuje kroz tri istovremena sinhronizovana pokreta: a) ruka koja je dràla protivnika nastavlja da ga vu~e prema sebi b) ruka koja je zadala udarac gura protivnika od sebe - ili pritiskom na bradu korenom dlana (ju jutsu va400 401 rijanta) ili hvatom za 257

kimono (judo varijanta) i c) istovremeno nadkora~ivanje noge protivnika i savijanje njegovog tela unazad prema dole (F-400) (F-401). Zavr{na faza bacanja izvodi se energi~nim savijanjem tela prema napred sa istovremenim izbijanjem protivnikove noge svojom nogom. Ukoliko se na sve napadne ta~ke bacanja (povla~enje ruke - guranje brade - ko{enje noge) bude delovalo sinhronizovano, zahvat }e se izvesti efikasno uz minimalnu upotrebu fizi~ke snage (F-402) (F -403).

402

Imaju}i u vidu da pomenuto bacanje, ma kako efikasno bilo izvedeno, ne}e ni povrediti ni pasivizirati napada~a, posebno nagla{avam da se osoto gari obavezno mora finalizovati dovr{avaju}om polugom na laktu - hiji jime (F-404) u cilju uspostavljanja kontrole nad oborenim protivnikom.

403

258

404

Sa aspekta SLO@ENIH i SLOBODNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU, bacanje OSOTO GARI je veoma zna~ajno zbog mogu}nosti efikasnog saniranja situacije kod neuspe{no izvedenih drugih zahvata bacanja i obaranja. U slu~aju neuspe{no izvedenog bacanja IPPON SEOI NAGE - zbog lo{e prihva}ene po~etne hvat-pozicije, otpora ili teìne protivnika (F-405), dovoljno je izvesti kratki me|u-zahvat pomo}u udarca laktom (F-406), i protivnik }e biti doveden u idealnu poziciju za bacanje OSOTO GARI (F-407).

405

407

406

Na sli~an na~in moè se postupiti i kod neuspe{nog poku{aja obaranja protivnika tehnikom - KANSETSU GERI (F-408), jednostavnim prelaskom u akciju bacanja - OSOTO GARI (F-409).

408

409

259

2) IPPON SEOI NAGE

IPPON SEOI NAGE (bacanje preko ramena) je standardno JUDO bacanje iz tehni~ke grupe “ ru~nih bacanja” . U osnovi se svodi na prihvatanje jedne ruke protivnika, podizanje protivnika preko ramena i bacanje preko sebe. Najpogodniji udarac koji se moè primeniti kao uvod u IPPON SEOI NAGE, sa ciljem dovo|enja protivnika u KUZUSHI - poziciju, je kru`ni udarac laktom u glavu - mavashi hiji jodan ate (F-410) (F-411). 411 410 Izvodi se sa punim iskorakom, uz istovremeno prihvatanje, podizanje i povla~enje jedne ruke protivnika.

Nakon zadatog udarca, kontinuirano se nastavlja zauzimanje adekvatne pozicije za nameravano bacanje {to se manifestuje sinhronizovanim okretom tela prema protivniku sa spu{tanjem teì{ta, povla~enjem protivnikove ruke sa istovremenim podvla~enjem svoje druge ruke ispod nadlaktica protivnika i nabacivanje protivnika na rame (F-412) (F413). 412

260

413

Zavr{na faza bacanja izvodi se energi~nim savijanjem tela u napred - (u pravcu bacanja) - sa trenutnim opruànjem nogu u kolenima i povla~enjem ruke protivnika prema dole. Ukoliko je uvodna pozicija zauzeta ispravno, bacanje }e se realizovati efikasno uz minimalnu upotrebu fizi~ke snage (F-414). Ovo bacanje moè biti izuzetno opasno, posebno ako je protivnik krut i neobu~en tehnikama padova. Me|utim, u svakom slu~aju bacanje treba zavr{iti uspostavljanjem poluge na laktu - hiji jime (F-415) zbog stvaranja uslova za adekvatnu finalizaciju samoodbrambenog procesa. 415

Sa aspekta SLO@ENIH i SLOBODNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU bacanje IPPON SEOI NAGE je veoma zna~ajno zbog mogu}nosti efikasnog saniranja situacija kod neuspe{no izvedenih drugih akcija bacanja. Konkretno, kod neuspe{no izvedenog bacanja OSOTO GARI, kada protivnik izbegne obaranje podizanjem noge - spontano dolazi u poziciju pogodnu za IPPON SEOI NAGE.

416

262

417

418

419

420

421

422

Na sli~an na~in postupa se i kod saniranja neuspelog poku{aja zahvata “ velikog kineskog bacanja” kada protivnik povu~e teì{te unazad, jednostavnim prelaskom u akciju bacanja IPPON SEOI NAGE.

3) KANSETSU GERI

Obaranje KANSETSU GERI (gaènje no`nog zgloba protivnika) karakteristi~no je za KARATE ve{tinu i kroz razli~ite tehni~ke forme izvo|enja, zastupljeno je u svim KARATE stilovima. U metodu KYOKUSHINJUTSU izvodi se na specifi~an na~in, koji podrazumeva obavezni uvodni udarac i hvatanje protivnika za kimono, pre neposrednog preduzimanja akcije obaranja. KANSETSU GERI je predvi|en za uslove veoma bliskog borbenog kontakta. Kao najadekvatniji uvodni udarac zadaje se isklju~ivo - shotei (u vrh brade) i to na takav na~in, da istovremeno izazove efekat {oka i 263

efekat guranja brade uvis. Sinhronizovano sa udarcem, uspostavlja se hvat drugom rukom za kimono protivnika, u predelu zadnje strane okovratnika ili ramena (F-423) (F-424). 423

424

Proces obaranja se nastavlja guranjem i vu~enjem protivnika unazad i nadole, sa istovremenim prolaskom kukovima pored protivnika, da bi se zauzela pogodna pozicija za - kansetsu (gaènje) - odnosno za zadavanje udarca - sokuto (bridom stopala) u predeo pregiba protivnikovog kolena (F-425)(F-426). Energi~nim izvo|enjem tehnike KANSETSU GERI protivnik }e biti efikasno oboren i doveden u veoma neugodan poloàj (F-427).

425

264

426

Ali ma kako ovo obaranje bilo neugodno po protivnika, ne}e ga ni povrediti ni pasivizirati, pa se zbog toga KANSETSU GERI obavezno mora finalizovati dovr{avaju}om polugom na laktu - hiji jime (F-428). 428

Sa aspekta SLO@ENIH i SLOBODNIH formi KYOKUSHINJUTSU obaranje KANSETSU GERI je zna~ajno zbog mogu}nosti efikasnog saniranja situacija kod neuspe{no izvedenih drugih bacanja. U slu~aju neuspe{no izvedenog bacanja IPPON SEOI NAGE (F-429), dovoljno je izvesti kratki me|u-zahvat pomo}u udarca laktom (F-430), i akciju nameravanog bacanja transformisati u obaranje KANSETSU GERI (F-431).

429

430

431

Na sli~an na~in moè se postupiti i kod neuspe{nog poku{aja bacanja OSOTO GARI (F-436) jednostavnim prelazom u akciju obaranja KANSETSU GERI (F-437) (F-438).

266

432

433

434

Zna~ajno je naglasiti da izme|u obaranja KANSETSU GERI i bacanja OSOTO GARI postoji potpuna kompatibilnost. Koja }e od ovih tehnika biti primenjena u konkretnoj situaciji, zavisi isklju~ivo od trenutnog poloàja tela u odnosu na telo protivnika i protivnikovog balansa, odnosno poloàja i rasporeda nogu protivnika.

4) VELIKO KINESKO BACANJE

Sa “ VELIKIM KINESKIM BACANJEM” prvi put sam se susreo kasnih {ezdesetih godina, s obzirom da je moj prvi KARATE u~itelj, Vojislav dr Bilbija50, posebno nagla{avao samoodbrambenu upotrebnu vrednost ove borila~ke tehnike. Kasnije, prilikom boravka u Japanu, zapazio sam da i Masutatsu Oyama primenjuje taj zahvat za re{avanje bliskih borbenih situacija, me|utim, tek posle obuke u Kini, uvideo sam potpuni borbeno-takti~ki zna~aj i tehni~ko savr{enstvo pomenutog 267

bacanja. Mada moderna teorija i praksa borila~kih ve{tina tretira “ VELIKO KINESKO BACANJE” kao zastarelu arhai~nu formu, u metodu KYOKUSHINJUTSU dato mu je zna~ajno mesto, kao jednoj od osnovnih samoodbrambenih tehnika. Najpodesniji KARATE udarac koji se moè primeniti kao uvod u “ VELIKO KINESKO BACANJE” je - shotei - udarac korenom dlana u vrh brade protivnika (F-435) (F-436). Imaju}i u vidu da se radi o izuzetno sna`nom udarcu, neophodno je, u procesu zadavanja udarca, jednom rukom uhvatiti i zadràti protivnika, {to ima dvostruko dejstvo - poja~ava efekat udarca i stvara uslove za 436 435 nastavak akcije. Uspostavljanje adekvatne pozicije za bacanje mora se izvesti brzo i u pravom trenutku, s obzirom da se protivnik ve} nalazi u fazi potpunog debalansa koji je kontrolisan samo na{im pridràvanjem. To prakti~no zna~i pu{tanje protivnika i brzo provla~enje ruke izme|u protivnikovih nogu, da bi se ponovo uspostavila kontrola nad njegovim balansom, ~vrstim hvatom za le|ni deo pojasa ili kimona. 437

268

438

Zavr{na faza neposrednog bacanja se izvodi naglim povla~enjem protivnikovog tela prema sebi uz istovremeno guranje protivnikove glave unazad, ~ime se tehni~ki uspostavlja rotaciono kretanje protivnikovog tela i dobija efekat “ klackalice” , {to zna~i da protivnikovo telo u tom trenutku, prividno gubi na teìni, pa se proces bacanja izvodi bez napora (F-439).

440

441

270

Napominjem da ovo bacanje moè biti izuzetno opasno, posebno ako se namernim i uve`banim pokretom, protivnikova glava, potilja~nim delom udari o podlogu (F-440). Me|utim, bez obzira na eventualne propratne efekte “ VELIKOG KINESKOG BACANJA” , akciju obavezno treba zavr{iti uspostavljanjem poluge na laktu - hiji jime (F-441).

TEHNIKA POLUGE I KONTROLE - OSAE WAZA -

POLUGE - KANSETSU WAZA - su najglavniji i najprepoznatljiviji tehni~ki elementi samoodbrambene ve{tine JU JUTSU, ~ija je osnovna namena uspostavljanje kontrole nad protivnikom - OSAE WAZA. Mesta na kojima se izvode poluge su zglobovi na ekstremitetima i ki~mi, a tehni~ki se realizuju kroz istezanje ili uvrtanje zglobova preko anatomske granice pokretljivosti, odnosno, u suprotnom pravcu od anatomske konstrukcije zglobova, {to izaziva intenzivan parali{u}i bol kod protivnika. U osnovnom samoodbrambenom programu KYOKUSHINJUTSU razra|uje se {est vrsta poluga, koje su odabrane po kriterijumu potpune kompatibilnosti sa ostalim, raznorodnim, borila~kim tehnikama zastupljenim u sistemu. Njihova upotrebna vrednost potencirana je u PRELAZNIM i ZAVR[NIM FAZAMA AKCIJA, a prema takti~kotehni~kom konceptu, podeljene su na tri grupe: 1) pojedina~ne poluge, 2) kombinovane poluge, 3) dovr{avaju}e poluge. Funkcionalna karakteristika pojedina~nih poluga je da se rade isklju~ivo posle uvodnih udaraca i imaju ulogu povezuju}eg faktora UVODNE FAZE AKCIJE SA PRELAZNOM FAZOM. Kombinovane poluge su karakteristi~ne po tome {to se pojavljuju u formi transformacije iz poluge u polugu, kao faktor preuzimanja borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI AKCIJE. Na kraju, dovr{avaju}e poluge, figuriraju kao klju~ni element nadvladavanja i uspostavljanja pune kontrole nad protivnikom kao uvod u dovr{avaju}e udarce u ZAVR[NOJ FAZI AKCIJE.

271

1) POJEDINA^NE POLUGE Za potrebe metoda KYOKUSHINJUTSU, odabrao sam dve, relativno jednostavne i lako primenjive poluge na laktu, iz {iroke tehni~ke grupe - HIJI JIME - koje se, kao pojedina~ni tehni~ki elementi, funkcionalno uklapaju u osnovi takti~ko-tehni~ki koncept i borbene varijetete pomenutog metoda, sa primarnom ulogom povezuju}eg faktora. Mada na prvi pogled deluju sli~no, bitno se razlikuju po takti~kom postavljanju u odnosu na protivnika i ukupnoj tehni~koj realizaciji.

A) HIJI JIME - SOTO WAZA U teoriji AIKIDO-a, ova vrsta poluge spada u tehni~ku grupu NIKAJO OSAE. Njena osnovna karakteristika je borbeno reagovanje uspostavljanjem poluge na laktu i zglobu {ake protivnika, tehni~kim zahvatom sa spoljne strane - SOTO KAITEN.

442

443

Po~etna borbena pozicija u kojoj se primenjuje ova tehnika moè biti protivni~ki napad hvatom za nadlakticu, podlakticu ili rever, a u zavisnosti od trenutne distance i

visine protivnika, kao efikasni uvodni udarci mogu se koristiti - niski udarac nogom - kin geri (F-442) i udarac glavom u lice protivnika - hitai tsuki (F-443). Efikasno uspostavljanje poluge na laktu sa dodatnom polugom na {aci, u potpunosti }e zavisiti od po~etnog procesa prihvatanja i fiksiranja

272

protivnikove {ake, sa istovremenim delovanjem druge ruke na lakat protivnika - pritiskom odozdo prema gore, uz energi~an polukru`ni okret celog tela, ~ime se postiè efekat prisilnog kru`nog kretanja protivnikove ruke - uvrtanjem od spolja prema unutra (F-444) do (F-447).

444

445

446

447

Ceo proces treba da se odvija kao jedan brz, spontan pokret i sa minimalnom upotrebom fizi~ke snage, pritiskom protivnikovog lakta prema dole i podizanjem njegove {ake prema gore i prema telu, protivnik }e biti doveden u poziciju poluge na laktu i {aci, ~ime }e biti uspostavljena efikasna (prelazna) kontrola HIJI OSAE SOTO WAZA (F-451).

448

449

450

273

B) HIJI JIME - UCHI WAZA Osnovna karakteristika ove tehnike je provla~enje ispod ruke protivnika sa unutra{nje strane - UCHI KAITEN - da bi se uspostavila poluga na laktu i ramenu, {to podrazumeva manevar okretanja celog tela za tri ~etvrtine kruga u pravcu unutra{nje strane protivnikovog garda. U AIKIDO-u, pomenuti manevar kretanja se razra|uje kroz tehni~ke forme SANKAJO i GOKAJO, s tim, {to se u ovom slu~aju, akcenat zavr{nice stavlja na tehniku kontrole HIJI OSAE. Sa aspekta metoda KYOKUSHINJUTSU navedeni zahvat je predvi|en za samoodbrambeno reagovanje na napad s le|a, ali i u funkciji povezuju}eg tehni~kog faktora u SLO@ENIM i SLOBODNIM FORMAMA. U procesu uve`bavanja tehnike HIJI JIME - UCHI WAZA, zauzima se frontalna po~etna pozicija, protivni~kim hvatom za nadlakticu ili podlakticu. Kao najefikasniji uvodni udarci, koji se istovremeno uklapaju u manevar kru`nog kretanja prema protivniku, koristi se vezana tehnika udaraca laktovima - levom i desnom rukom, mavashi hiji jodan ate (F-452) sa punim iskorakom i ushiro hiji chudan ate (F-454) drugom rukom.

452

453

454

455

U me|ufazi udaraca (F-453) vr{i se prihvatanje zgloba {ake protivnika, karakteristi~nim AIKIDO hvatom u obliku “ kuke” . Posle zadatih uvodnih udaraca i prihvatanja zloba {ake protivnika, poluga se uspostavlja

275

456

jednostavnim prolaskom ispod ruke protivnika uz fiksiranje njegovog lakta (F455). Guranjem protivnikovog ramena prema dole uz intenzivan pritisak na lakat i istovremeno izdizanje {ake protivnika sa energi~nim uvrtanjem cele ruke, uspostavlja se efikasna (prelazna) kontrola na laktu i ramenu - HIJI OSAE UCHI WAZA (F456).

2) KOMBINOVANE POLUGE Prema konceptu KYOKUSHINJUTSU pojedina~ne poluge imaju trenutno, kratkoro~no dejstvo i ne mogu se smatrati za faktor koji zavr{ava borbenu situaciju. Zbog toga metod razra|uje sistem KOMBINOVANIH POLUGA, koje se adekvatno uklapaju u ovaj takti~ko-tehni~ki koncept, a funkcija im je potpuna pasivizacija napada~a. Prakti~no, uspostavljanjem KOMBINOVANE POLUGE, napada~ je savladan i samo je pitanje procene i odluke da li }e se na tome borba zavr{iti ili }e se odbrambena akcija nastaviti do dovr{avaju}eg udarca. Osnovna karakteristika 276

KOMBINOVANIH POLUGA je TRANSFORMACIJA IZ POLUGE U POLUGU. Tu u potpunosti dolazi do izraàja princip - BOLOM KONTROLISATI BOL - {to zna~i da bol, koji je izazvan uspostavljanjem jedne poluge, treba iskoristiti da bi se uspostavila druga poluga, pogodnija da protivnika prinudi na predaju. U metodu KYOKUSHINJUTSU zastupljene su dve vrste KOMBINOVANIH POLUGA - NIKAJO OSAE i UDE GARAMI - koje se spontano nadgra|uju na sve varijacije prelazne poluge HIJI JIME. Osim toga, me|usobno su potpuno kompatibilne i lako se mogu transformisati jedna u drugu, {to je posebno zna~ajno kod razrade SLO@ENIH i SLOBODNIH FORMI.

A) NIKAJO OSAE U teoriji AIKIDO-a, pod tehni~kom grupom NIKAJO obuhva}ene su mnogobrojne varijacije poluga na zglobu {ake u kombinaciji sa drugim polugama. U konkretnom slu~aju, radi se o uspostavljanju kontrole polugom na {aci dodatno fiksiranoj pritiskom na lakat. Uvodna pozicija za primenu ove tehnike je HIJI OSAE (F-457) sa istovremeno ili naknadno dodatom polugom na zlobu {ake (F-458). NIKAJO OSAE se uspostavlja kratkim zatezanjem uvodne poluge, a zatim, savijanjem ruke protivnika prema dole do pravog ugla, sa istovremenom fiksacijom njegovog lakta uz svoje telo i permanentnim intenzivnim pritiskom na nadlakticu uvrnute ruke, {to }e izazvati parali{u}i bol i pot~injavanje protivnika na{oj volji (F-459).

457

458

277

B) UDE GARAMI UDE GARAMI je jedna od najpoznatijih kombinovanih poluga i zastupljena je u svim samoodbrambenim sistemima. Njena osnovna karakteristika je potpuna blokada protivnika istovremenim delovanjem na zglobove {ake, lakta i ramena. U metodu KYOKUSHINJUTSU primenjuje se posebna varijacija ove tehnike sa izvo|enjem dodatne poluge na vratu protivnika. Uvodna pozicija za uspostavljanje kombinovane poluge UDE GARAMI je (kao i u prethodnom slu~aju) HIJI OSAE (F-460), sa istovremeno ili naknadno dodatom polugom na zlobu {ake (F-461). UDE GARAMI se uspostavlja podizanjem protivnikove ruke, uz konstantan pritisak poluge na {aci (F-462) i istovremeno guranje protivnikovog ramena na dole sa uvrtanjem lakta (F-463) dok ga potpuno ne fiksiramo ispod svog pazuha (F-464).

460

461

462

463

279

Trzajem tela u suprotnu stranu od smera uspostavljene poluge, izazva}emo bol kod protivnika u sve tri napadne ta~ke ({aka - lakat - rame).

464

280

465

U momentu potpunog osiguravanja poluge na laktu i ramenu treba pustiti polugu na {aci i slobodnom rukom uspostaviti dodatnu polugu na vratu KUBI KANSETSU WAZA (F-465).

3) DOVR[AVAJU]E POLUGE DOVR[AVAJU]E POLUGE imaju osnovnu funkciju da omogu}e adekvatne tehni~ke uslove za zadavanje zavr{nog udarca. Metod KYOKUSHINJUTSU razra|uje dve vrste ovih poluga, koje su odabrane po kriterijumu kompatibilnosti sa ostalim zavr{nim tehnikama zastupljenim u sistemu. 281

A) NIKAJO NE OSAE NIKAJO NE OSAE je jedna od uobi~ajenih zavr{nica u AIKIDOu. Spada u tehni~ku grupu NIKAJO - poluge na zglobu {ake kombinovane sa ostalim polugama, s tim, {to se u ovom slu~aju, pojavljuje kao tehnika uspostavljanja kontrole nad protivnikom koji je oboren na tlo. U metodu KYOKUSHINJUTSU primenjuje se varijanta sa dodatnim fiksiranjem protivnikovog lakta - pomo}u kolena, a predvi|ena je za situacije, kada iz visoke pozicije NIKAJO OSAE treba dovr{iti protivnika udarcem, {to je tehni~ki izvodljivo samo ako se protivnik obori na tlo.

466

467

468

469

Realizuje se jednostavnim obaranjem, tako {to se iz pozicije NIKAJO WAZA (F-466) iskora~i napred, uz permanentni pritisak poluge na zglobu {ake (F-467) i polukru`nim pokretom izazove opruànje protivnika po tlu. Poluga na zlobu {ake dodatno se fiksira pritiskom kolena (F-468), da bi jedna ruka ostala slobodna za zadavanje zavr{nog udarca (F-469). 282

B) YOKO HIZA GATAME Ova tehnika karakteristi~na je za KODO KAN JUDO i JU JUTSU metodologiju gde se razra|uje u okviru tehni~ke grupe - poluga na ruci UDE KANSETSU WAZA. Prakti~no se izvodi istezanjem zgloba protivnikovog lakta na suprotnu stranu od anatomske konstrukcije, tehni~kim zahvatom preko kolena. U konceptu KYOKUSHINJUTSU zastupljena je zbog toga {to se lako i spontano nadgra|uje na sve planirane tehnike bacanja i obaranja, kao adekvatan preduslov za zadavanje zavr{nog udarca.

470

283

TEHNIKA UDARCA - ATEMI WAZA TEHNIKA UDARCA, kao najopasniji borila~ki segment, zauzima zna~ajno mesto u samoodbrambenoj ve{tini JU JUTSU gde ima isklju~ivo defanzivni karakter, sa tri osnovna funkcionalna cilja: 1) DA ZAUSTAVI NAPADAÂ - izazivanjem psiholo{kog ili fizi~kog {oka51, zbog koga }e protivnik, ili potpuno odustati od napada, ili }e zastati na trenutak, {to treba da bude dovoljno za preduzimanje drugih mera odbrane. 2) DA OMOGU]I PREUZIMANJE BORBENE INICIJATIVE - kao uvod u primenu drugih odbrambenih zahvata. 3) DA PASIVIZIRA NAPADAÂ - izazivanjem telesne povrede koja treba da spre~i svaku dalju aktivnost protivnika. Zbog toga, efikasna samoodbrana podrazumeva uve`bavanje i upotrebu ATEMI WAZA koje su striktno zabranjene u sportskim borila~kim disciplinama, pa su u ve{tini JU JUTSU, zastupljeni upravo takvi KARATE udarci. Da bi se postigli funkcionalni ciljevi, svaka ATEMI tehnika mora ispunjavati slede}e uslove: a) TEHNI^KA ISPRAVNOST - Udarac mora biti tehni~ki ispravan, da bi bio efikasan. To je, uostalom, osnovna razlika izme|u obu~enih boraca i “ laika” . b) PRAVOVREMENOST - Udarac mora biti pravovremen, da bi bio efikasan. Pod tim se podrazumeva psiholo{ka i fizi~ka pravovremenost u odnosu na protivnika i borbenu situaciju. Najbolji je onaj udarac, koji je zadat u vreme i na na~in koji protivnik ne o~ekuje, odnosno, na koji ne moè da reaguje. c) BRZINA - Udarac mora biti adekvatno brz, da bi bio efikasan. U ovom slu~aju, faktor brzine je direktno povezan sa faktorom pravovremenosti. Udarac koji porani, bi}e isto tako lo{, kao i udarac koji zakasni. d) PRECIZNOST - Udarac mora biti precizan da bi bio efikasan. Zna~i, mora biti zadat isklju~ivo u vitalni deo tela protivnika, da bi se postigao o~ekivani efekat. 284

e) SNAGA i RAZORNOST - Udarac mora biti adekvatno snaàn i razoran, da bi bio efikasan. Ovaj faktor direktno odraàva upotrebnu vrednost udarca, mada intenzitet snage i razornosti ne mora biti isti kod svih ATEMI tehnika. OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSU razra|uje osam vrsta udaraca koji su odabrani po kriterijumima jednostavnosti, efikasnosti i kompatibilnosti sa ostalim borila~kim tehnikama zastupljenim u sistemu. Njihova upotrebna vrednost potencirana je u svim fazama odbrambenog procesa, sa precizno utvr|enom takti~kotehni~kom namenom: UDARCI UVODNE FAZE: Primarna namena im je da zbune i na trenutak zaustave napada~a, u cilju stvaranja uslova za izvo|enje kontinuiranog kontranapada, ali to ne isklju~uje mogu}nost da se UVODNIM UDARCEM protivnik u potpunosti nadvlada. UDARCI PRELAZNE FAZE: Imaju dvostruku takti~ku namenu u smislu preuzimanja borbene inicijative, odnosno, povezuju}u funkciju u slu~aju potrebe transformacije tehni~kog koncepta, kao i u cilju stvaranja uslova za primenu kontinuiranog zavr{nog zahvata, uz objektivnu mogu}nost, da se PRELAZNIM UDARCEM protivnik u potpunosti pasivizira. UDARCI ZAVR[NE FAZE: Namena im je apsolutna pasivizacija napada~a uz nano{enje te{kih telesnih povreda i primenjuju se samo u situacijama kada je to neophodno potrebno. Prema konceptu KYOKUSHINJUTSU, ATEMI WAZA se uve`bava na partneru, kroz OSNOVNE, SLO@ENE i SLOBODNE FORME, {to pruà optimalne uslove za usavr{avanje tehni~ke ispravnosti, pravovremenosti, brzine i preciznosti udaraca. Snaga i razornost udaraca, uve`bavaju se po metodu TAMESHIWARI do perfekcionizma, odnosno do nivoa upotrebne vrednosti koju japanska borila~ka teorija defini{e pojmom - KOROSHI - tehnika kojom se protivnik onesposobljava za dalju borbu ili IKKEN HISSATSU - UBITI JEDNIM UDARCEM. 285

1) UDARAC GLAVOM - ATAMI TSUKI UDARAC GLAVOM spada me|u osnovne UVODNE UDARCE. Izuzetno je efikasan u uslovima bliske borbe. To je brz i snaàn udarac, koji se lako zadaje i koji moè iznenaditi svakog protivnika. U kineskoj borila~koj teoriji i praksi posebno se nagla{ava upotrebna vrednost ovog udarca, kao faktora koji treba da predstavlja prekretnicu u borbenom procesu.

A) MAE ATAMI TSUKI UDARAC GLAVOM NAPRED - MAE ATAMI TSUKI ili HITAI TSUKI (udarac ~eonom kosti) je jedan od najja~ih udaraca u borila~kim ve{tinama (F-471). Obi~no se zadaje u vrh brade, koren nosa, jagodi~nu kost ili vili~nu kost, me|utim, gde god da pogodi, ako je izveden iznenada i u pravom trenutku, sigurno }e izazvati {ok kod protivnika. Ima izuzetan psiholo{ki i fizi~ki efekat, u smislu zaustavljanja i odvra}anja napada~a, pa se ~esto de{ava, da se ceo odbrambeni proces svede samo na

471

286

472

zadavanje ovog udarca. Kod uve`bavanja i izvo|enja ove tehnike veoma je va`no obratiti pa`nju na to da zubi obavezno budu stisnuti, a jezik priljubljen uz nepce. MAE ATAMI TSUKI se moè uve`bavati metodom TAMESHIWARI, mada to nije obavezno, imaju}i u vidu da je udarac sam po sebi izuzetno razoran. Prilikom eventualnog izvo|enja TAMESHIWARI testa, treba udarati isklju~ivo preko vi{estruko presavijene tkanine, da krhotine od predmeta koji se lomi ne bi povredile lice.

B) YOKO ATAMI TSUKI UDARAC GLAVOM U STRANU predvi|en je za situacije apsolutno bliske distance. Zadaje se energi~nim trzajem glave u stranu sa ciljem da se bo~nim delom ~eone kosti pogodi vilica protivnika. Primarna namena mu je da izazove psiholo{ki efekat koji treba da omogu}i nastavak akcije. U~inak ovog udarca je nepouzdan i neizvestan pa se obavezno radi u kombinaciji sa jo{ jednim udarcem. Zbog veoma osetljive udarne povr{ine nije preporu~ljiv za usavr{avanje metodom TAMESHIWARI.

C) USHIRO ATAMI TSUKI UDARAC GLAVOM NAZAD predvi|en je za reagovanje na protivni~ki napad s le|a. Zadaje se sna`nim trzajem glave unazad sa ciljem da se povr{inom potilja~ne kosti pogodi nos, vilica ili jagodi~na kost protivnika. Namena mu je da izazove psiholo{ki efekat koji treba da omogu}i nastavak akcije. Fizi~ki u~inak ovog udarca je neizvestan pa se obavezno radi u kombinaciji sa jo{ jednim udarcem. Zbog veoma osetljive udarne povr{ine nije preporu~ljiv za rad metodom TAMESHIWARI.

473

474

287

2) UDARAC BRIDOM DLANA - SHUTO SHUTO je jedan od najefikasnijih i svakako najprepoznatljivijih KARATE udaraca. U metodu KYOKUSHINJUTSU posebno se favorizuje kao tehnika koja se lako u~i i lako primenjuje, pa je zastupljen u svim fazama samoodbrambenog reagovanja. Osnovna karakteristika ovog udarca je velika razorna mo}, pa ako se zada pravovremeno i precizno, borba }e se prakti~no svesti na IKKEN HISSATSU.

A) SHUTO GEDAN ATE NISKI UDARAC BRIDOM DLANA UNAZAD - SHUTO GEDAN ATE - je uvodna tehnika, predvi|ena za reagovanje na protivni~ki napad s le|a. Radi se u kombinaciji sa UDARCEM GLAVOM UNAZAD, kratkim i energi~nim trzajem, uz kori{}enje zamaha prethodnog udarca. Zadaje se u predeo slabina protivnika, sa primarnim ciljem da izazove psiholo{ki efekat (nesvesno povla~enje protivnikovog teì{ta) {to treba da stvori uslove za nastavak borbene akcije. Redovno se uve`bava metodom TAMESHIWARI da bi se pove}ala efikasnost tehnike.

475

288

476

B) SHUTO GAMMEN UCHI UDARAC BRIDOM DLANA U GLAVU - SHUTO GAMMEN UCHI - je veoma opasna tehnika, predvi|ena za preuzimanje inicijative u PRELAZNOJ FAZI borbene akcije (F-477). Korektno i pravovremeno zadavanje ovog udarca, po pravilu zna~i kraj borbe, sa te{kim posledicama po protivnika. Udarac se zadaje sa strane, brzim polukru`nim pokretom ruke, u slepoo~nicu protivnika (F-478) ili u vratni deo ispod vili~nog zgloba (F-479). Redovnim usavr{avanjem ove tehnike metodom TAMESHIWARI, postiè se efekat velike razornosti (F-480), {to upotrebnu vrednost ovog udarca potpuno izjedna~ava sa efikasno{}u oru`ja.

478

477

479

289

Posebna vrsta ovog udarca je dvostruki - SHUTO AWASE TSUKI, koji se radi u funkciji UVODNOG UDARCA. Osnovna namena te tehnike je da izazove psiholo{ki {ok kod napada~a, pa je treba izvoditi brzo i pre481 cizno, bez optere}ivanja problemom koncentracije snage, s obzirom da fizi~ki efekat udarca, u konkretnom slu~aju nije od primarnog zna~aja.

C) SHUTO NE WAZA - DOVR[AVAJU]I UDARAC Kao dovr{avaju}a tehnika, SHUTO se izvodi sa namerom da se protivnik te{ko povredi ili ubije. Glavni preduslov za efikasnost ovog udarca je da protivnik prethodno bude blokiran polugom na laktu - hiji ne osae. Udarac se zadaje u slepoo~nicu ili koren nosa, {to zavisi od trenutnog poloàja glave protivnika. Kao zavr{na tehnika, redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI, da bi se postigao efekat ekstremne razornosti, a upotrebna vrednost udarca izjedna~ila sa efikasno{}u oru`ja.

482

291

3) UDARAC KORENOM DLANA - SHOTEI

SHOTEI JODAN TSUKI - UDARAC KORENOM DLANA U VRH BRADE - je precizna, razorna i opasna ATEMI tehnika, predvi|ena za preuzimanje borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI samoodbrambene akcije. Da bi se stekla sigurnost u pomenuti udarac, potreban je ne{to duì period uve`bavanja, ali kada se jednom savlada, posta}e nezamenljiv u sukobima na bliskom odstojanju. Redovnim usavr{avanjem ove tehnike metodom TAMESHIWARI, postiè se sposobnost osloba|anja velike energije sa relativno kratkim zamahom, {to }e doprineti, da zadavanje tog udarca iz bilo koje pozicije rezultira pobedom, sa te{kim posledicama po protivnika (F-484)(F-485)(F-486).

484

485

293

4) UDARCI PESNICOM Kod formiranja metoda KYOKUSHINJUTSU, maksimalno sam se trudio da u OSNOVNOM SAMOODBRAMBENOM PROGRAMU, izbegnem upotrebu udaraca stisnutom pesnicom. Naime, pesnica - kao karakteristi~ni tehni~ki element KARATE VE[TINE, spontano name}e ofanzivni takti~ki odnos prema borbenom procesu. Kod sledbenika JU JUTSU ve{tine, koji se ne bave KARATE-om kao paralelnom disciplinom, sam faktor stisnutih pesnica, podsvesno inicira “ boksersku psihologiju” , {to stvara konfuziju kod adekvatnog izbora i primene ostalih raspoloìvih borila~kih tehnika. Zbog toga sam se opredelio samo za dva udarca iz ove tehni~ke grupe, ~ija je funkcionalna uloga precizno utvr|ena i podre|ena samoodbrambenom smislu sistema.

A) URAKEN SHITA UCHI GEDAN Ovaj udarac je predvi|en isklju~ivo kao uvodna tehnika za samoodbrambeno reagovanje na protivni~ki napad - hvatom oko vrata. Zadaje se u seriji od dva do tri udarca (jednom rukom) u predeo genitalija napada~a. Ima pouzdan psiholo{ki i fizi~ki efekat. S obzirom na osetljivost dela tela u koji se zadaje, udarac ne mora biti snaàn, ali je va`no da bude izuzetno brz i precizan. Ne usavr{ava se metodom TAMESHIWARI. 487

295

B) TETTSUI NE WAZA Udarac donjom stranom pesnice - TETTSUI - predvi|en je isklju~ivo kao dovr{avaju}a tehnika koja se moè adekvatno nadgraditi na zavr{nu polugu NIKAJO NE WAZA (F-488) (F-489). Zadaje se u predeo baze lobanje sa namerom da se protivnik te{ko povredi ili ubije. Kao dovr{avaju}i udarac, redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI da bi se postigao efekat ekstremne razornosti (F-490).

488

489

296

5) UDARAC LAKTOM - HIJI WAZA UDARAC LAKTOM spada me|u najsna`nije udarce u KARATE ve{tini i {iroko je zastupljen u metodu KYOKUSHINJUTSU, kako sa namenom preuzimanja borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI AKCIJE, tako i kao pouzdana dovr{avaju}a tehnika u ZAVR[NOJ FAZI. Obavezno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI, da bi se ovom, ina~e sna`nom udarcu, dodala komponenta ekstremne razornosti.

A) MAVASHI HIJI JODAN ATE KRU@NI UDARAC LAKTOM U GLAVU - MAVASHI HIJI JODAN ATE - lako se u~i i lako primenjuje. Veoma je razoran, pa ako se zada pravovremeno, borbeni proces }e se prakti~no svesti na IKKEN HISSATSU. Preciznost nije od primarnog uticaja, {to zna~i, da }e udarac posti}i o~ekivani efekat ako pogodi bilo koji deo glave protivnika. Predvi|en je za preuzimanje borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI samoodbrambene akcije ali i kao povezuju}i faktor u SLO@ENIM FORMAMA. Redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI (F-493).

491

298

492

B) USHIRO HIJI CHUDAN ATE UDARAC LAKTOM UNAZAD - USHIRO HIJI CHUDAN ATE, prioritetno je predvi|en za samoodbrambeno reagovanje na protivni~ki napad s le|a, sa ciljem preuzimanja borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI AKCIJE. Pored toga, ~esto se pojavljuje kao povezuju}i faktor u SLO@ENIM FORMAMA. Zadaje se vrhom lakta u solarni pleksus protivnika u cilju postizanja fizi~kog ili psiholo{kog efekta koji treba da omogu}i nastavak odbrambenog procesa (F-494) (F-495). êsto se doga|a da se borbeni proces zavr{i zadavanjem samo ovog udarca. Redovno ga treba usavr{avati metodom TAMESHIWARI (F-496).

494

495

496

300

C) USHIRO HIJI JODAN ATE UDARAC LAKTOM UNAZAD - u GLAVU PROTIVNIKA, pojavljuje se samo kao povezuju}i faktor u SLO@ENIM FORMAMA (F497). Izuzetno je opasan - ali neprecizan. Primarna funkcija mu je da izazove psiholo{ki efekat kod protivnika {to treba da omogu}i nastavak odbrambenog procesa, ali ni njegov fizi~ki u~inak nije za potcenjivanje. Redovno ga treba uve`bavati metodom TAMESHIWARI (F-498).

497

498

301

D) HIJI OROSHI UCHI Kao dovr{avaju}a tehnika, UDARAC LAKTOM - HIJI OROSHI UCHI, izvodi se sa namerom da se protivnik te{ko povredi - ili ubije. Preduslov za potpunu efikasnost udaraca je da protivnik prethodno bude blokiran zavr{nom polugom - HIJI NE OSAE (F-500) ili UDE GARAMI (F-499) pa se u zavisnosti od toga, zadaje vrhom lakta u predeo grudne kosti ili bazu lobanje protivnika, uz uno{enje teìne celog tela u udarac. Redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI, da bi se postigao efekat ekstremne razornosti i upotrebna vrednost udarca izjedna~ila sa efikasno{}u oru`ja (F-501). 499

500

302

6) UDARAC KOLENOM - HIZA GERI HIZA GERI je jedan od najsna`nijih no`nih udaraca, a u metodu KYOKUSHINJUTSU {iroko je zastupljen, kao univerzalni uvodni udarac i kao pouzdana dovr{avaju}a tehnika. Obavezno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI, da bi se osim snage udarca, razvila i razornost.

A) HIZA GERI GEDAN

B) HIZA GERI YODAN

Niski UDARAC KOLENOM, zastupljen je u ve}ini KYOKUSHINJUTSU FORMI. Zadaje se u predeo slabina protivnika, sa ciljem da izazove psiholo{ki i fizi~ki efekat, {to treba da stvori uslove za nastavak borbene akcije (F-502). U svakom slu~aju idealna no`na tehnika za borbu na bliskoj distanci.

Kao dovr{avaju}a tehnika UDARAC KOLENOM U GLAVU - izvodi se sa namerom potpune pasivizacije protivnika uz mogu}e te{ke posledice po njegov ìvot i zdravlje. Preduslov za efikasnu primenu tog udarca je da protivnik bude blokiran polugom UDE GARAMI sa dodatnom polugom na vratu (F-503).

502

503

304

7) NISKI UDARAC STOPALOM KIN GERI

505

KIN GERI je univerzalni uvodni udarac, zastupljen u ve}ini formi metoda KYOKUSHINJUTSU. Zadaje se gornjom povr{inom stopala u predeo genitalija protivnika (F-505). Imaju}i u vidu veliku osetljivost ATEMI ta~ke u koju se zadaje, udarac ne mora biti snaàn, ali mora biti izuzetno precizan i brz - “ kao udarac bi-

~em” . Primarna funkcija ovog udarca je da izazove psiholo{ki efekat na protivnika (zaustavljanje napada i nesvesno povla~enje tela unazad), {to treba da omogu}i nastavak odbrambenog procesa. Ne testira se metodom TAMESHIWARI.

8) DOVR[AVAJU]I UDARAC PETOM KAKATO FUMIKOMI GERI DOVR[AVAJU]I UDARAC PETOM - KAKATO FUMIKOMI GERI, predvi|en je isklju~ivo kao dovr{avaju}a tehnika koja se moè adekvatno nadgraditi na zavr{nu polugu - HIJI NE OSAE. Zadaje se sa namerom da se protivnik te{ko povredi ili ubije. Kao dovr{avaju}i udarac, redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI.

506

306

507

TAMESHIWARI

Usavr{avanje TEHNIKE UDARCA metodom TAMESHIWARI zauzima klju~no mesto u samoodbrambenom sistemu KYOKUSHINJUTSU. To je faktor koji najvi{e doprinosi da upotrebna vrednost odbrambene tehnike dostigne nivo efikasnosti ozbiljnog i respektivnog oru`ja. Nagla{avaju}i {iri zna~aj TAMESHIWARI usavr{avanja u borila~kim ve{tinama koje se delimi~no ili potpuno oslanjaju na upotrebu TEHNIKE UDARCA, veliki KARATE majstor MASUTATSU OYAMA konstatuje: “ KARATE TEHNIKA, BEZ TAMESHIWARI-ja, ISTO JE [TO I VO]KA KOJA NE DONOSI PLOD!” . U prakti~nom smislu, TAMESHIWARI se manifestuje kao razbijanje ~vrstih-krutih predmeta, zadatim KARATE udarcem, u cilju demonstracije efekta razornosti. TO NIJE EGZIBICIJA - nego ozbiljan metod uve`bavanja kvalitativnih svojstava ATEMI WAZA, koji je znatno teì, ali neupredivo efikasniji od drugih primenjivanih metoda, kao {to su rad na bokserskoj vre}i ili makivari52. Stalnim praktikovanjem TAMESHIWARI-ja, uz postepeno i postupno pove}avanje koli~ine predmeta koje treba razbiti udarcem, dolazi do spontanog sticanja ekstremnih sposobnosti za trenutno osloba|anje energije, kada svaki udarac - postaje smrtonosni udarac. Me|utim, to nije sve. Usavr{avanjem udaraca metodom TAMESHIWARI, paralelno se usavr{avaju i drugi borila~ki kvaliteti, odnosno, fizi~ki i mentalni faktori od kojih bitno zavisi efikasnost samoodbrambenog procesa.

308

1) USAVR[AVANJE FIZI^KIH FAKTORA A) USAVR[AVANJE TEHNIKE UDARCA Samo tehni~ki ispravan udarac moè ostvariti dobar rezultat na TAMESHIWARI testu. To prakti~no zna~i, da se stalnim praktikovanjem TAMESHIWARI-ja, paralelno usavr{ava i tehnika izvo|enja udaraca. Mada i tehni~ki neispravan udarac, u principu, moè izazvati efekat razornosti, taj efekat }e biti sveden na ograni~en broj poku{aja, uz obavezno, lak{e ili teè povre|ivanje udarne povr{ine, {to }e predstavljati konkretan pokazatelj neispravne tehnike.

B) USAVR[AVANJE PRECIZNOSTI UDARCA Samo precizan udarac moè ostvariti dobar rezultat na TAMESHIWARI testu. To prakti~no zna~i, da se stalnim praktikovanjem TAMESHIWARI-ja, paralelno uve`bava i preciznost izvo|enje udaraca. Neprecizno izveden udarac, ma koliko bio snaàn, ne}e izazvati efekat razornosti. Osim toga, svaki neprecizan poku{aj, predstavlja}e rizik za lak{e ili teè povre|ivanje udarne povr{ine, {to }e biti konkretan pokazatelj nepreciznosti tehnike.

C) OJAÂVANJE UDARNIH POVR[INA Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, spontano se oja~avaju udarne povr{ine preko kojih se realizuje sila udaraca. To prakti~no zna~i, sticanje sposobnosti za trenutnu i pravovremenu kontrakciju mi{i}nog i vezivnog tkiva udarne povr{ine, koja }e se, tokom vremena, potpuno adaptirati na podno{enje sile otpora i o~vrsnuti u dovoljnoj meri, da se udarac moè bezbedno testirati neograni~en broj puta.

309

D) USAVR[AVANJE RAZORNOSTI UDARCA Osnovni cilj metoda TAMESHIWARI je usavr{avanje razornosti udaraca kroz spontano sticanje sposobnosti za trenutno osloba|anje energije do neslu}enih razmera. Stalnim i postupnim praktikovanjem ovog metoda, dolazi do prakti~ne realizacije fundamentalnog principa japanske borila~ke teorije - SHUCHU RYOKU - KONCENTRACIJA PA@NJE I SNAGE U JEDNOJ TA^KI ZA VREME IZVO\ENJA AKCIJE - bez koga je upotrebna vrednost ve{tine nezamisliva.

2) USAVR[AVANJE MENTALNIH FAKTORA A) STICANJE SIGURNOSTI U UPOTREBNU VREDNOST TEHNIKE UDARCA Permanentnim demonstriranjem razornosti udaraca na TAMESHIWARI testu, kandidati sti~u spontanu sigurnost u upotrebnu vrednost svoje tehnike. Mada }e realizacija te tehnike, u uslovima konkretne “ realne borbe” , zavisiti od niza drugih okolnosti, svest o razornosti uve`banih udaraca, sama po sebi je dovoljna, da kandidatu pruì realno samopouzdanje i sigurnost u sopstvene sposobnosti.

B) PRIVIKAVANJE NA STRESNE SITUACIJE Proces TAMESHIWARI testa, posebno ako se radi pred drugim ljudima ili {irim auditorijumom (kao javna demonstracija), predstavlja svojevrsnu blokiraju}u - stresnu situaciju, sa navalom ose}aja nesigurnosti, odnosno racionalnih i iracionalnih strahova. Uop{teno posmatrano, takvo mentalno stanje je po kvalitetu pribli`no sli~no stanju stresa koji se pojavljuje u uslovima “ realne borbe” , s tim, {to je kandidat ovde suo~en 310

samo sa samim sobom i auditorijumom. Stalnim izlaganjem ovoj vrsti situacija, kod kandidata postepeno dolazi do spontanog privikavanja na “ udara~ki stres” i formiranja emocionalne otpornosti na takve i sli~ne situacije. Osim toga, kao {to je ve} navedeno u drugom poglavlju ove knjige, TAMESHIWARI iskustvo, kao specifi~an psiho-fizi~ki doìvljaj, je veoma zna~ajno za proces prevazilaènja ose}aja straha, naknadnim dovo|enjem svesti u imaginarno iskustveno stanje karakteristi~no za TAMESHIWARI test.

3) METOD IZVO\ENJA TAMESHIWARI TESTA A) TEHNIKA DISANJA Pravilno disanje je generalni preduslov za izvo|enje razornog udarca. Prilikom uve`bavanja i testiranja udaraca metodom TAMESHIWARI, primenjuje se abdominalno - IBUKI - disanje, koje se odvija kroz ~etiri faze.

a) UVODNA FAZA: UDAH - dubok polagani udah kroz nos, sa potiskivanjem udahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratko zadràti. IZDAH - usporeno izdisanje vazduha kroz nos, sa nekoliko sna`nih uzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme. (Sve vreme zubi treba da su ~vrsto stisnuti a jezik pritisnut uz nepce).

311

b) PRIPREMNA FAZA: UDAH - dubok polagani udah kroz nos, sa potiskivanjem udahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratko zadràti. IZDAH - usporeno izdisanje vazduha kroz nos, sa nekoliko uzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme, s tim, {to se prilikom poslednje kontrakcije, usporeno fingira izvo|enje zadatog udarca, sa istovremenom kontrakcijom muskulature i udarne povr{ine koji u~estvuju u udarcu. (Zubi treba da su ~vrsto stegnuti a jezik pritisnut uz nepce). c) FAZA UDARCA: UDAH - dubok brz udah kroz nos sa potiskivanjem udahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratko zadràti uz dodatnu kontrakciju dijafragme i trbu{nih mi{i}a. IZDAH - nagli brz izdah sa prodornim uzvikom - KIAI - uz istovremenu, trenutnu kontrakciju celokupne muskulature koja u~estvuje u udarcu i koncentracijom snage u udarnu povr{inu (SHUCHU RYOKU). d) FAZA OPU[TANJA: UDAH - dubok polagani udah kroz nos, sa potiskivanjem udahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratko zadràti. IZDAH - usporeno izdisanje kroz nos i usta, sa nekoliko uzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme, uz opu{tanje celog tela (ZANSHIN).

312

Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, posle izvesnog vremena, ceo proces }e se odvijati spontano, kao jedinstvena, trenutna akcija.

B) KONCENTRACIJA U po~etnim fazama uve`bavanja koncentracija treba da bude podeljena na tri segmenta TAMESHIWARI testa: a) koncentracija na ispravno disanje, b) koncentracija na osloba|anje snage preko udarne povr{ine, c) koncentracija na razaranje predmeta koji se razbija udarcem. Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, posle izvesnog vremena, ceo proces }e se odvijati spontano, kao jedinstvena, trenutna akcija - SHUCHI RYOKU.

C) RAZARAJU]I UDARAC Udarac koji se testira, treba izvesti silovito i beskompromisno, sa ciljem trenutnog osloba|anja energije preko udarne povr{ine. Svako, ~ak i minimalno kolebanje ili zastoj u akciji, negativno }e se odraziti na rezultat testa, uz veliki rizik da udarna povr{ina bude povre|ena. Udarac treba da bude usredsre|en na sredinu predmeta koji se lomi i na zami{ljenu ta~ku ispod ili iza predmeta, da ne bi do{lo do preranog osloba|anja energije. Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, posle izvesnog vremena, sti~e se sposobnost spontanog, trenutnog osloba|anja energije, ~ak i bez prethodne mentalne i fizi~ke pripreme.

D) NAÎNI TESTIRANJA UDARACA METODOM TAMESHIWARI Prvi na~in testiranja je lomljenje predmeta koji je postavljen sa dvostrukim ~vrstim osloncem - “ na most” . To je najbezbedniji i najlak{i na~in. Drugi na~in je lomljenje predmeta koji drì partner, {to je znatno 313

teè, imaju}i u vidu da u momentu osloba|anja energije, nenamernim pomeranjem ruku partnera pod pritiskom sile, dolazi do delimi~ne amortizacije i slabljenja snage udarca. I tre}i na~in, predvi|en za TAMESHIWARI usavr{avanje vrhunskih majstora, je lomljenje predmeta bez oslonca, odnosno predmeta koji vise na konopcu ili su ba~eni u vazduh. Tu do izraàja dolazi maksimalna sposobnost trenutnog osloba|anja energije iz udarca.

E) PREDMETI NA KOJIMA SE TESTIRA UDARAC Predmeti na kojima se uve`bava i testira razornost udaraca moraju biti tvrdi i krti. Naj~e{}e su u primeni crepovi, cigle i daske. Ja sam se, u svom metodu rada, opredelio za - ravni crep - i to iz vi{e razloga. Kao prvo, na treninzima se koristi polovni crep, koga je lako nabaviti uz minimalne materijalne izdatke. Zatim, crepovi pruàju mogu}nost postupne obuke i usavr{avanja udaraca, jednostavnim pove}avanjem broja koji je lomi. Na kraju, efekat razornosti je znatno upe~atljiviji u odnosu na druge predmete koji se mogu koristiti u tu svrhu.

F) PREDUSLOVI ZA BEZBEDNO IZVO\ENJE TAMESHIWARI TESTA Postoje dva principa za bezbedno uve`bavanje i izvo|enje TAMESHIWARI testa, kojih se u metodu KYOKUSHINJUTSU, treba obavezno pridràvati. Prvi je, preventivna za{tita udarne povr{ine, postavljanjem vi{estruko presavijene tkanine preko predmeta koji se razbija udarcem. Takva vrsta za{tite }e, u zavisnosti od debljine tkanine, minimalno uticati na efekat razornosti udarca, uz maksimalno smanjivanje rizika od eventualnih povreda udarnih povr{ina. Testiranje udaraca bez za{titnih mera mogu sprovoditi samo majstori ve{tine i to u izuzetnim prilikama javnih demonstracija ili kada je to neophodno u procesu obuke. Drugi princip je, postupnost u TAMESHIWARI usavr{avanju. Naime, potpuno je jasno da jedan crep moè polomiti bilo 314

ko, bez ikakve obuke, me|utim, lomljenje crepa nije samo sebi cilj, ve} je cilj usavr{avanje i izvo|enje pravilnog udarca. Zbog toga, kandidati ne smeju shvatiti TAMESHIWARI kao egzibiciju, ve} kao sastavni deo procesa obuke, u kome je postupnost, osnovni edukativni faktor. Odluku o pove}anju broja predmeta (crepova) na kojima }e svaki kandidat pojedina~no, usavr{avati odre|eni udarac, moè doneti samo MAJSTORINSTRUKTOR, na osnovu procene trenutnih tehni~kih, fizi~kih i mentalnih sposobnosti kandidata. Napominjem da ~ak i vrhunski majstori, koji na demonstracijama lome desetine crepova, na treninzima, prilikom usavr{avanja udaraca, razbijaju neuporedivo manje koli~ine, svesni ~injenice da efekat razornosti ne zavisi od predmeta koji se lomi nego od na~ina na koji se to radi.

315

PRIMER BROJ 1 - [kolski na~in testiranja udarca SHUTO, metodom TAMESHIWARI, na crepovima koje drì partner.

PRIMER BROJ 2 - [kolski na~in testiranja udarca SHOTEI, metodom TAMESHIWARI, na crepovima koje drì partner.

316

PRIMER BROJ 3 - Testiranje udarca TETTSUI, metodom TAMESHIWARI, na crepovima postavljenim sa dvostrukim osloncem - “ na most” .

317

PRIMER BROJ 4 - Demonstracija razornosti udarca SHOTEI, usavr{enog metodom TAMESHIWARI.

318

SEDMO POGLAVLJE

PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA UÊNI^KA KYU ZVANJA PO JU JUTSU METODU KYOKUSHINJUTSU

PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA UÊNI^KA KYU ZVANJA PO JU JUTSU METODU KYOKUSHINJUTSU, sastavio sam na osnovu sagledavanja programa polaganja za u~eni~ke pojaseve koji primenjuje “ SVETSKI CENTAR ZA REALNI AIKIDO I JU JUTSU” , zatim, na osnovu “ PROGRAMA OBUKE I POLAGANJA ZA UÊNI^KA KYU ZVANJA U KYOKUSHINKAI KARATE STILU” , kao i na osnovu rezultata dvogodi{njih iskustava jugoslovenskih JU JUTSU klubova koji rade po metodu KYOKUSHINJUTSU. U skladu sa japanskom borila~kom tradicijom, razvojni put, od po~etnika do majstora, podelio sam na pet u~eni~kih KYU NIVOA, koji se obeleàvaju standardizovanim bojama pojaseva, s tim, {to sam uz svaki nivo dodao i opisne definicije koje se primenjuju u kineskoj borila~koj tradiciji. Za svaki KYU nivo predvi|eni su precizno utvr|eni zahtevi koji obuhvataju tri segmenta ve{tine, a to su: DEMONSTRACIJA TEHNI^KOG NIVOA, DEMONSTRACIJA TAMESHIWARI TESTA I KOREKTNO POZNAVANJE TEMA IZ TEORIJE BORILA^KIH VE[TINA. TEHNI^KI NIVO - odraàva su{tinu ve{tine i mora biti besprekoran. TAMESHIWARI test - odraàva upotrebnu vrednost ve{tine i mora biti uspe{an. TEORETSKI DEO - podrazumeva usvajanje osnovnih teoretskih znanja iz oblasti borila~kih ve{tina i polaè se kroz neformalni razgovor. Organizacija i proces polaganja za nià u~eni~ka zvanja (peti, ~etvrti i tre}i KYU) potpadaju pod isklju~ivu nadle`nost MAJSTORA INSTRUKTORA, koji donosi samostalnu odluku o unapre|ivanju kandidata na vi{i nivo. Kod procesa polaganja za vi{a u~eni~ka zvanja (drugi i prvi KYU), pored MAJSTORA - INSTRUKTORA, obavezno je prisustvo i jednog svedoka, tako|e majstora JU JUTSU ve{tine. Kriterijumi za ocenjivanje nivoa kandidata moraju biti maksimalno strogi i realni.

321

PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO UÊNIKA POÊTNIKA PETI KYU - @UTI POJAS

Program polaganja za PETI KYU sadrì demonstraciju TEHNIKE IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA, na osnovu ~ega }e MAJSTOR - INSTRUKTOR doneti odluku da li je kandidat savladao nivo ve{tine za navedeni KYU. Napominjem da su u~enici ovog nivoa tek “ zakora~ili u ve{tinu” i da u prakti~nom smislu, njihovo znanje nema upotrebnu vrednost. Period za koji }e kandidat savladati program za PETI KYU zavisi od individualnih psiho-fizi~kih predispozicija, odnosno ranijih predznanja i iskustava, a u proseku moè trajati od jednog do tri meseca, pod uslovom da se treninzi poha|aju najmanje tri puta nedeljno.

1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE Tehnika je jedini pokazatelj napredovanja kandidata na nivou PETOG KYU-a, pa treba insistirati na besprekornom prezentiranju zadatih elemenata. Demonstrira se pojedina~no izvo|enje TEHNIKA BACANJA - NAGE WAZA i izvo|enje OSNOVNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU A) NAGE WAZA - OSOTO GARI - IPPON SEOI NAGE - “ VELIKO KINESKO BACANJE”

322

(Sve tehnike bacanja izvode se sa obaveznim uvodnim udarcem po slobodnom izboru i obaveznom dovr{avaju}om polugom HIJI NE OSAE). B) OSNOVNE FORME - PRVA OSNOVNA FORMA - DRUGA OSNOVNA FORMA - TRE]A OSNOVNA FORMA (Kod izvo|enja predvi|enih osnovnih formi, treba obratiti pa`nju na tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i potencijalnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija).

2) TAMESHIWARI TEST

Mada se kandidati za PETI KYU, od samog po~etka postupno uvode u usavr{avanje tehnike udaraca metodom TAMESHIWARI, na ovom nivou TAMESHIWARI TEST SE NE POLA@E.

3) TEORETSKI DEO PRVA TEMA: “ BORILA^KE VE[TINE DALEKOG ISTOKA SA UPOTREBOM I BEZ UPOTREBE ORU@JA” - uop{tena elementarna znanja.

323

PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO MLA\EG UÊNIKA ÊTVRTI KYU - NARAND@ASTI POJAS

Program polaganja za ÊTVRTI KYU sadrì demonstraciju TEHNIKE IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA, na osnovu ~ega }e MAJSTOR - INSTRUKTOR doneti odluku da li je kandidat savladao nivo ve{tine za navedeni KYU. Napominjem da u~enici ovog nivoa, u principu treba da su savladali osnovne elemente JU JUTSU tehnike, mada u prakti~nom smislu, njihovo znanje jo{ uvek nema realnu upotrebnu vrednost. Period za koji }e kandidat savladati program za ÊTVRTI KYU zavisi od individualnih psiho-fizi~kih predispozicija, odnosno ranijih predznanja i iskustava, a u proseku moè trajati od tri do {est meseci, pod uslovom da se treninzi poha|aju najmanje tri puta nedeljno.

1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE Tehnika je jedini pokazatelj napredovanja kandidata na nivou ÊTVRTOG KYU-a. Demonstrira se pojedina~no izvo|enje TEHNIKE POLUGA - OSAE WAZA i izvo|enje OSNOVNIH FORMI - KYOKUSHINJUTSU. A) OSAE WAZA - HIJI JIME SOTO WAZA - HIJI JIME UCHI WAZA - NIKAJO - UDE GARAMI

324

(Sve tehnike poluga izvode se sa obaveznim uvodnim udarcem po izboru MAJSTORA - INSTRUKTORA). B) OSNOVNE FORME - ÊTVRTA OSNOVNA FORMA - PETA OSNOVNA FORMA - [ESTA OSNOVNA FORMA (Kod izvo|enja predvi|enih osnovnih formi treba obratiti pa`nju na tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i potencijalnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija).

2) TAMESHIWARI TEST Mada se kandidati za ÊTVRTI KYU redovno usavr{avaju metodom TAMESHIWARI, na ovom nivou TAMESHIWARI TEST SE NE POLA@E.

3) TEORETSKI DEO DRUGA TEMA: “ ISTORIJSKA GENEZA BUDO VE[TINE JU JUTSU” . TRE]A TEMA: “ JU JUTSU STILOVI I NJIHOVE OSOBENOSTI” .

325

PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO NAPREDNOG UÊNIKA TRE]I KYU - ZELENI POJAS

Program polaganja za TRE]I KYU sadrì demonstaciju TEHNIKE IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA i demonstraciju razornosti udaraca na TAMESHIWARI TESTU, na osnovu ~ega }e MAJSTOR INSTRUKTOR doneti odluku, da li je kandidat savladao nivo ve{tine za navedeni KYU. Napominjem da se sa nivoom TRE]EG KYU-a zavr{ava elementarna borila~ka obuka, {to zna~i, da kandidat koji je solidno ovladao ovim nivoom, moè ra~unati na znatnu psiho-fizi~ku superiornost u “ realnoj borbi” sa protivnikom prose~ne konstitucije, koji nije poha|ao borila~ku obuku. Za kandidate, koji se iz profesionalnih razloga obu~avaju borila~kim ve{tinama, zaklju~no sa nivoom TRE]EG KYU-a obuka je zavr{ena, a njihovo dalje uve`bavanje treba orijentisati ka odràvanju kvaliteta i efikasnosti ste~enih borila~kih sposobnosti. Period za koji }e kandidat savladati program za TRE]I KYU, zavisi od individualnih psihofizi~kih predispozicija i moè trajati od {est meseci do godinu dana, pod uslovom da se treninzi poha|aju najmanje tri puta nedeljno.

1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE Tehnika se demonstrira izvo|enjem OSNOVNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU - iz borbene pozicije, gde treba obratiti pa`nju na tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet, brzinu, èstinu i realnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija.

326

- PRVA OSNOVNA FORMA - DRUGA OSNOVNA FORMA - TRE]A OSNOVNA FORMA - ÊTVRTA OSNOVNA FORMA - PETA OSNOVNA FORMA - [ESTA OSNOVNA FORMA (Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|ene tehni~ke zahteve u svim detaljima, ne moè pre}i u drugi krug polaganja).

2) TAMESHIWARI TEST Program obuhvata razbijanje crepova odre|enom udarnom povr{inom u cilju demonstriranja razornosti osnovnih karate udaraca zastupljenih u metodu KYOKUSHINJUTSU. Kandidat koji je ovladao tehnikom izvo|enja JU JUTSU akcija, a na TAMESHIWARI testu pokaè slab rezultat, ne moè biti promovisan u nivo TRE]EG KYU-a. Podse}am, da se od kandidata na nivou TRE]EG KYU-a o~ekuje znatna superiornost u “ realnoj borbi” sa neobu~enim protivnikom (laikom), a osnova te superiornosti, velikim delom leì u natprose~noj razornosti udaraca, {to se sti~e i proverava praktikovanjem TAMESHIWARI-a. A) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA KOJE DR@I PARTNER - SHUTO GAMMEN UCHI (DESNOM RUKOM) - SHUTO GEDAN ATE (LEVOM RUKOM) - SHOTEI JODAN TSUKI (LEVOM I DESNOM RUKOM) - MAVASHI HIJI JODAN ATE (DESNOM RUKOM) - USHIKO HIJI CHUDAN ATE (LEVOM RUKOM) - HIZA CHUDAN (LEVIM I DESNIM KOLENOM)

327

(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje drì partner, lomi se samo po jedan crep - zadatom udarnom povr{inom).

B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA POSTAVLJENIM SA ^VRSTIM OSLONCEM

- SHUTO (DESNOM RUKOM) - TETTSUI (LEVOM RUKOM) - HIJI OROSHI UCHI (LEVOM I DESNOM RUKOM) - KAKATO FUMIKOMI GERI (DESNOM NOGOM) (Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji su postavljeni sa ~vrstim osloncem, lome se po ~etiri crepa - zadatom udarnom povr{inom).

3) TEORETSKI DEO ÊTVRTA TEMA: “ JU JUTSU METOD KYOKUSHINJUTSU” - uop{teni prikaz. PETA TEMA: “ ETI^KI I KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKTI UPOTREBE VE[TINE KYOKUSHINJUTSU U USLOVIMA REALNE BORBE” .

328

PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO STARIJEG UÊNIKA DRUGI KYU - PLAVI POJAS

Program polaganja za DRUGI KYU sadrì demonstraciju TEHNIKE IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA i demonstraciju razornosti udaraca na TAMESHIWARI TESTU, na osnovu ~ega }e MAJSTOR - INSTRUKTOR i MAJSTOR - SVEDOK doneti odluku, da li je kandidat savladao nivo ve{tine za navedeni KYU. Ukoliko njihova odluka ne bude jednoglasna, kandidatu }e se pruìti prilika da ponovi sporni krug polaganja. Napominjem da se od kandidata na nivou DRUGOG KYU-a o~ekuje da je poprimio sve psihofizi~ke osobine JU JUTSU borca i sposobnosti da tehni~ki ispravnom, razornom akcijom, u svim uslovima potvrdi spremnost na nivou najvi{eg u~eni~kog zvanja. Period za koji }e kandidat savladati program za DRUGI KYU, zavisi od individualnih psiho-fizi~kih predispozicija i u proseku moè trajati od jedne do dve godine.

1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE A) OSNOVNE FORME Od kandidata se o~ekuje da SVIH [EST OSNOVNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU demonstrira tehni~ki savr{eno, brzo i rutinirano, iz borbene pozicije koja, na zahtev MAJSTORA - INSTRUKTORA, moè biti takti~ki prihva}ena ili nametnuta.

329

B) SLO@ENE FORME Tehnika izvo|enja SLO@ENIH FORMI KYOKUSHINJUTSU, demonstrira se iz zate~ene borbene pozicije. Tu treba obratiti pa`nju na tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i brzinu prelaza iz forme u formu, kao i na realnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija. Za DRUGI KYU - polaù se: - PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI (Napomena: Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|ene tehni~ke zahteve u svim detaljima, ne moè pre}i u drugi krug polaganja).

2) TAMESHIWARI TEST TAMESHIWARI TEST mora biti besprekoran. Na nivou DRUGOG KYU-a od kandidata se o~ekuje da je u stanju da demonstrira razornost svih predvi|enih udaraca i desnom i levom udarnom povr{inom. A) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA KOJE DR@I PARTNER - MAE ATAMI TSUKI - SHUTO GAMMEN UCHI - SHUTO GEDAN ATE - SHOTEI JODAN TSUKI - MAVASHI HIJI JODAN ATE - USHIRO HIJI CHUDAN ATE - USHIRO HIJI JODAN ATE - HIZA CHUDAN 330

(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje drì partner, lome se po dva crepa svakom udarnom povr{inom).

B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA POSTAVLJENIM SA ^VRSTIM OSLONCEM - SHUTO - TETTSUI - HIJI OROSHI UCHI - KAKATO FUMIKOMI GERI (Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji su postavljeni sa ~vrstim osloncem, lomi se po {est crepova svakom udarnom povr{inom).

3) TEORETSKI DEO [ESTA TEMA: “ ANATOMIJA SA POSEBNIM OSVRTOM NA VITALNE TA^KE ÔVEÎJEG TELA I EFEKTIMA NAPADA NA POJEDINE VITALNE TA^KE” . SEDMA TEMA: “ OSNOVI PRVE POMO]I I REANIMACIJE” .

331

PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO KANDIDATA ZA MAJSTORSKO ZVANJE PRVI KYU - BRAON POJAS

Program polaganja za PRVI KYU sadrì demonstraciju TEHNIKE IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA i demonstraciju razornosti udaraca na TAMESHIWARI TESTU, na osnovu ~ega }e MAJSTOR INSTRUKTOR i MAJSTOR - SVEDOK doneti odluku, da li je kandidat savladao nivo ve{tine za navedeni KYU. Ukoliko njihova odluka ne bude jednoglasna, kandidatu }e se pruìti prilika da ponovi sporni element polaganja. PRVI KYU JE PRELAZNI NIVO NA KOME SE ZAVR[AVA “ PUT UÊNIKA” , A KANDIDAT KOJI JE SOLIDNO OVLADAO OVIM NIVOOM DEFINITIVNO STUPA NA “ PUT MAJSTORSTVA” . Napominjem da se od kandidata na nivou PRVOG KYU-a o~ekuje da je ovladao tehni~kim i borbenim finesama metoda KYOKUSHINJUTSU i stekao sposobnost da u svim uslovima potvrdi kvalitet KANDIDATA ZA MAJSTORSKO ZVANJE. Period za koji }e kandidat savladati program za PRVI KYU, zavisi od individualnih psihofizi~kih predispozicija i u proseku traje oko dve godine.

1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE A) OSNOVNE FORME Od kandidata se o~ekuje da SVIH [EST OSNOVNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU demonstrira tehni~ki savr{eno, brzo i rutinirano, iz borbene pozicije koja na zahtev majstora-instruktora moè biti takti~ki prihva}ena ili takti~ki nametnuta. 332

B) SLO@ENE FORME Tehnika izvo|enja SLO@ENIH FORMI KYOKUSHINJUTSU demonstrira se iz zate~ene borbene pozicije. Tu treba obratiti pa`nju na tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i brzinu prelaza iz forme u formu, kao i na realnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija. Za PRVI KYU polaè se: - ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI (Napomena: Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|ene tehni~ke zahteve u svim detaljima, ne moè pre}i u drugi krug polaganja).

2) TAMESHIWARI TEST TAMESHIWARI TEST mora se odraditi savr{eno. Na nivou PRVOG KYU-a od kandidata se o~ekuje da je u stanju da demonstrira razornost svih predvi|enih udaraca i desnim i levim udarnim povr{inama. A) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA KOJE DR@I PARTNER - MAE ATAMI TSUKI - SHUTO GAMMEN UCHI - SHUTO GEDAN ATE - SHOTEI JODAN TSUKI - MAVASHI HIJI JODAN ATE - USHIRO HIJI CHUDAN ATE - USHIRO HIJI JODAN ATE - HIZA CHUDAN

333

(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje drì partner, lome se po dva crepa svakom udarnom povr{inom). B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA POSTAVLJENIM SA ^VRSTIM OSLONCEM - SHUTO - TETTSUI - HIJI OROSHI UCHI - KAKATO FUMIKOMI GERI (Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji su postavljeni sa ~vrstim osloncem, lomi se po osam crepova svakom udarnom povr{inom).

3) TEORETSKI DEO OSMA TEMA: “ TAKTIKA UPOTREBE VE[TINE KYOKUSHINJUTSU U REALNIM BORBENIM USLOVIMA” .

334

OSMO POGLAVLJE

PROGRAM POLAGANJA MAJSTORSKOG ISPITA BUDO VE[TINE JU JUTSU PO METODU KYOKUSHINJUTSU

MAJSTORSTVO KYOKUSHINJUTSU

“ Majstorstvo je postignuto onda - kada se niti gre{i niti okleva.” NIÊ Sticanjem majstorskog zvanja u borila~kim ve{tinama, kandidat se svrstava u posebnu kategoriju ljudi, od kojih se apriorno o~ekuju visoki eti~ki kriterijumi, sposobnost racionalnog pona{anja u ekstremnim situacijama i mogu}nost mudrog i efikasnog suprotstavljanja nasilju. Prakti~no, u skladu sa defanzivnim karakterom BUDO ve{tine JU JUTSU, MAJSTOR PRVOG DANA mora biti maksimalno osposobljen za adekvatno samoodbrambeno reagovanje u borbi protiv neobu~enog i nenaoruànog protivnika. Prema drevnim borila~kim principima, on mora biti prosvetljena osoba, izbalansirane li~nosti i razvijene samokontrole, sa savr{eno izgra|enim ose}ajem za pravi momenat akcije ili mirovanja. Mora biti svestan svojih kvaliteta i svojih slabosti, i znati kako da ih dovede u harmoniju sa li~no{}u protivnika da bi ostvario svoj cilj. Polaganje MAJSTORSKOG ISPITA moè se omogu}iti samo kandidatima ~ije psiholo{ke i fizi~ke karakteristike garantuju navedene kvalitete. Komisija pred kojom se polaè MAJSTORSKI ISPIT sastavlja se pojedina~no za svaki konkretan slu~aj i mora imati PET ^LANOVA: MAJSTOR - INSTRUKTOR BUDO ve{tine JU JUTSU sa minimalnim majstorskim rangom TRE]EG DANA, dva MAJSTORA - SVEDOKA sledbenika stila KYOKUSHINJUTSU i dva MAJSTORA BORILA^KIH VE[TINA predstavnika drugih borila~kih pravaca. Odluka komisije mora biti jednoglasna i donosi se za svaki krug polaganja posebno.

337

Ispit se polaè individualno iz ~etiri dela: TEHNI^KI DEO, TAMESHIWARI TEST, BORBENI DEO i TEORETSKI DEO. TEHNI^KI DEO - odraàva su{tinu ve{tine i mora biti besprekoran. TAMESHIWARI TEST - odraàva upotrebnu vrednost ve{tine i mora biti uspe{an. BORBENI DEO - konkretno odraàva samoodbrambenu spremnost i sposobnost kandidata, i mora biti korektan. TEORETSKI DEO podrazumeva usvajanje filozofskih znanja iz oblasti borila~kih ve{tina Dalekog Istoka i polaè se kroz neformalni razgovor sa komisijom.

1) TEHNI^KI DEO MAJSTORSKOG ISPITA U okviru tehni~kog dela MAJSTORSKOG ISPITA od kandidata se o~ekuje da tehni~ki savr{eno, brzo i rutinirano, demonstrira izvo|enje SVIH [EST GRUPA SLOŽENIH FORMI KYOKUSHINJUTSU. Svaka pojedina~na varijacija izvodi se sa takti~kim prihvatanjem ili nametanjem borbene pozicije, po slobodnom izboru kandidata. Asistente na kojima se demonstriraju forme bira majstor-instruktor i moè ih zameniti posle svake grupe izvedenih formi. Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|ene tehni~ke zahteve u svim detaljima, ne moè pro}i u drugi krug polaganja.

2) MAJSTORSKI TAMESHIWARI TEST Od kandidata se o~ekuje da savr{eno odradi MAJSTORSKI TAMESHIWARI TEST uz vrhunsko demonstriranje razornosti predvi|enih udaraca svim udarnim povr{inama. U slu~aju neuspe{no izvedenog udarca, svaki pojedina~ni test se moè ponoviti najvi{e jo{ dva puta, pa ako i tada rezultat bude bio negativan, polaganje MAJSTORSKOG ISPITA treba prekinuti.

338

A) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA KOJE DR@I PARTNER - MAE ATAMI TSUKI - SHUTO GAMMEN UCHI - SHUTO GEDAN ATE - SHOTEI JODAN TSUKI - MAVASHI HIJI JODAN ATE - USHIRO HIJI CHUDAN ATE - USHIRO HIJI JODAN ATE - HIZA CHUDAN Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje drì partner, lome se po tri crepa svakom udarnom povr{inom. Asistente bira kandidat i moè ih zameniti po èlji.

B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMA POSTAVLJENIM SA DVOSTRUKIM ^VRSTIM OSLONCEM - SHUTO - TETTSUI - HIJI OROSHI UCHI - KAKATO FUMIKOMI GERI Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji su postavljeni sa dvostrukim ~vrstim osloncem, lomi se po deset crepova svakom udarnom povr{inom. Crepove postavljaju asistenti koje izabere kandidat.

339

3) BORBENI DEO MAJSTORSKOG ISPITA Kandidat koji polaè MAJSTORSKI ISPIT mora da odradi ÊTIRI BORBE po pravilima SLOBODNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU, sa protivnicima koje odabere majstor-instruktor. Svaka borba moè trajati maksimalno deset minuta, pa ako rezultat bude bio nere{en, ra~una}e se da je pobedio kandidat - UKE. Da bi poloìo ovaj deo MAJSTORSKOG ISPITA, kandidat mora pobediti u sve ~etiri borbe.

4) TEORETSKI DEO MAJSTORSKOG ISPITA U ovom, zavr{nom delu MAJSTORSKOG ISPITA, kroz neformalan razgovor sa ~lanovima komisije, kandidat mora pokazati korektan nivo poznavanja filozofije na kojoj se zasniva teorija borila~kih ve{tina Dalekog istoka, po slede}im TEMAMA: - “ FILOZOFIJA ZEN BUDIZMA” - (sa posebnim osvrtom na istorijat, osnovni koncept, tehnike disanja, koncentracije i meditacije). . - “ OSNOVI TAOISTI^KE I KONFUÎJANSKE FILOZOFIJE” - (sa posebnim osvrtom na teoretski koncept Î energije i principe YIN i YANG).

340

ZAVR[NA NAPOMENA Period za koji }e kandidat pre}i put od po~etnika do majstora zavisi od individualnih psiholo{kih i fizi~kih predispozicija i moè trajati od dve do ~etiri godine. Me|utim to nije pravilo. Talentovani kandidati sa eventualnim prethodnim borila~kim iskustvima i predznanjima, mogu majstorirati i pre tog roka. Isto tako, kandidati sa lo{ijim predispozicijama, uz kontinuirano, marljivo i istrajno usavr{avanje ve{tine, kad-tad }e dosegnuti nivo majstorstva. U skladu sa japanskom borila~kom tradicijom, majstorski nivo se obeleàva crnim pojasom, a po tradiciji samoodbrambene ve{tine AIKI JU JUTSU, koju sam uzeo kao uzor, majstori KYOKUSHINJUTSU imaju pravo da nose crne hakame, kao odraz statusnog simbola. POSEBNO NAPOMINJEM DA SE SA MAJSTORSTVOM PRVOG DANA, ZAVR[AVA OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSU I DA PRAVO IZUÂVANJE VE[TINE TEK TREBA DA ZAPO^NE, UVO\ENJEM U ZNATNO SLO@ENIJE PROGRAME OBUKE PREDVI\ENE ZA VISOKE NIVOE MAJSTORSTVA.53

341

POGOVOR KINESKOG RECENZENTA

Veliko mi je zadovoljstvo {to mogu da konstatujem da je uvaèni majstor Filipovi}, koji je u kineskim borila~kim krugovima poznatiji pod SHAOLIN-skim imenom Liu Guangpo, svojim metodolo{kim pristupom u samoodbrambenim borila~kim ve{tinama, u~inio zna~ajan korak na planu vra}anja ve{tine izvornim kineskim principima. U njegovom spoju specifi~nih evropskih iskustava, pojednostavljenih japanskih tehni~kih re{enja i temeljnih u~enja kineske borila~ke tradicije, uspostavljen je interesantan metod koji znatno unapre|uje razvoj modernih samoodbrambenih ve{tina u naj{irem smislu. Posebno mi je drago {to pred sobom imam knjigu jednog evropskog autora, koji je prvi put u literaturi ove vrste, detaljno razjasnio zna~aj i presudnu ulogu kineske borila~ke tradicije na razvoj samoodbrambenih borila~kih ve{tina u celom svetu.

Manastir SHAOLIN

LIU HAICHAO

20. februar 1999. godine

DIREKTOR MANASTIRSKOG INSTITUTA ZA IZUÂVANJE BORILA^KIH VE[TINA

343

DODATNA OBJA[NJENJA

1 - BUDO - Japanski termin koji uop{teno obuhvata sve ratni~ke - borila~ke ve{tine (BU-ratno, DO-put). Vidi: BU JUTSU (fusnota br. 20). 2 - TAOIZAM – Drevni kineski filozofski pravac. Zasniva se na u~enju o PUTU ISTINE – TAO – koji predstavlja suštinu spoznaje univerzuma. Smatra se da je pomenuti filozofski pravac utemeljio kineski mudrac LAO TZE (Lao Ce) u VII veku p.n.e. (Za širu informaciju vidi - D. M. Filipovi}: “ Vudang Šan – sveta gora taoizma ” / Beograd 2007. godine). 3 - TAO TE \ING - “ Knjiga mudrosti i vrline” , osnovno delo TAOIZMA. Pripisuje se velikom kineskom mudracu LAO TZE-u. Vidi: TAOIZAM (fusnota br. 2). 4 - Kod navo|enja japanskih i kineskih termina, koristi}u me|unarodnu transkripciju izgovora, s tim, {to }u prilikom prve pojave odre|enog termina nazna~iti u zagradi kako se izgovara na srpskom jeziku. 5 - LAI^KI NAPAD - Osnovni JU JUTSU koncept razra|uje odbranu od neobu~enog protivnika - “ laika” sa ciljem da se ve{tina suprotstavi sirovoj snazi. Sistem odbrane od obu~enog napada~a, gde se ve{tina suprotstavlja ve{tini - izu~ava se na vi{im nivoima JU JUTSU majstorstva. 6 - MORIHEI UESHIBA - Morihej Ue{iba (1883-1969), jedan od najve}ih JU JUTSU majstora, tvorac borila~ke ve{tine AIKIDO. 7 - UME]E MIRA - Termin koji Morihej Ue{iba koristi za sve borila~ke ve{tine koje se zasnivaju na “ nenasilnom izbegavanju protivni~kih napada” . 8 - POLUGA - Borila~ki zahvat koji se tehni~ki realizuje kao istezanje ili uvrtanje zglobova na telu (rukama ili nogama) protivnika, preko anatomske granice pokretljivosti, odnosno, u suprotnom pravcu od 345

9

10

11

12

13

14

15 346

anatomske konstrukcije zglobova. - JIN i JANG - (YIN - YANG) - U tradicionalnoj kineskoj filozofiji defini{e princip dualiteta, suprotnosti koje se me|usobno smenjuju i dopunjavaju (ènski principmu{ki princip, tama-svetlost, hladno-toplo, itd.). - BUDIZAM - Filozofski pravac koji je u VI veku pre na{e ere uspostavio indijski sveti mudrac Sidharta Gauthama (oko 553-483 p.n.e.), severnoindijski kralj koji je abdicirao da bi postao sve{tenik-prosjak i propovednik. Na osnovu vlastitih misti~kih iskustava, razradio je filozofski, mentalni i prakti~no-delatni sistem, koji je dobio ime po njegovom sve{teni~kom imenu - BUDDHA (BUDA - prosvetljeni, probu|eni) i do danas predstavlja jedan od najrasprostranjenijih dalekoisto~nih filozofsko-religijskih pravaca. BUDINA filozofija se bavi razre{avanjem problema - patnje i spasenja - po osnovnom konceptu: “ @ivot je patnja a uzroci te patnje su strasti i èlja za ìvotom. Osloboditi se èlje i strasti zna~i osloboditi se patnji. To je put ka nirvani - stanju ve~nog blaènog mira” . - SAQYAMUNI - ([akjamuni) - “ Utihnuli mudrac iz plemena [akja” , filozofsko ime Sidharta Gauthama Buddha-e. Vidi: BUDIZAM (fusnota br. 10). - KONFUÎJANIZAM - Drevni kineski filozofski pravac koji je u VI veku pre na{e ere osnovao kineski mudrac Konfu~ije (KUNG FU CE , 551-479 p.n.e.). Zasniva se na u~enju o vrlini, moralu, prirodi i dru{tvenom ustrojstvu. - CH´ AN BUDIZAM - (ÂN BUDIZAM) - Kineska {kola BUDIZMA koja svoje u~enje bazira na meditaciji, sa ciljem, da navede sledbenika da postigne prosvetljenje putem ve`banja mentalne usredsre|enosti. (Za širu informaciju vidi - D. M. Filipovi}: Budisti~ki manastir [aolinsu / Beograd 2002. godine). - BUDINSTVO - BUDASTVO - Samospoznaja. Po~etna faza bu|enja - stupanje na pravi put ka potpunom prosvetljenju - BUDDHA. - INTUITIVNOST - Nadintelektualna spoznaja (sanskrit -

16 17 -

18 -

19 -

20 -

21 -

22 -

23 -

prajna). Istinska mudrost iznad intelekta i konvencionalne istine. Mo} funkcionisanja prosvetljenog uma. CH´ I - (Î) - Vitalna energija koja kruì telom svih bi}a i deo je sveukupne univerzalne energije. HAIKU - Oblik klasi~ne japanske poezije od tri stiha, ~iji je cilj da do~ara trenutni doìvljaj ili trenutno mentalno stanje pesnika u odnosu na temu kojoj je posve}ena. Nastala pod uticajem ZEN filozofije. SUMIYE - (SUMIJE) - Vrsta klasi~nog japanskog slikarstva, ~etkicom i tu{em na pirin~anoj hartiji, jednim nadahnutim potezom, sa ciljem do~aravanja trenutne impresije slikara. Nastalo pod uticajem kaligrafije i ZEN filozofije. [INTOIZAM - Originalna japanska religija, nastala iz starih paganskih verovanja u transcendentalnu, bezli~nu i natprirodnu mo} duha - boànstva KAMI. Obuhvata veliki broj boànstava: neba, zemlje, prirodnih sila i pojava, porodi~nih predaka, mo}nih i uticajnih ljudi iz pro{losti i dr. BU JUTSU - Stari japanski termin koji uop{teno obuhvata sve ratni~ke ve{tine (BU-ratno, JUTSUve{tina). Kasnije zamenjen terminom BUDO. Vidi: BUDO (fusnota br. 1). GEMPEI RAT - Rat koji je vo|en izme|u feudalnih porodica TAIRA i MINAMOTO, po~etkom XII veka, spada me|u najzna~ajnije doga|aje u japanskoj nacionalnoj istoriji. Tragi~na sudbina ~lanova ovih porodica pojavljuje se kao naj~e{}i motiv japanske srednjovekovne knjièvnosti i umetnosti. D. T. SUZUKI - Daisetz Teitaro Suzuki (1870-1966.), najpoznatiji japanski filozof, psiholog i teoreti~ar ZEN BUDIZMA modernog doba. Do XII veka, samuraji su kod izu~avanja borila~kih ve{tina - BU JUTSU - favorizovali isklju~ivo ve{tine sa upotrebom oru`ja. Od ve{tina bez upotrebe oru`ja, 347

24 -

25 26 -

27 -

28 -

29 -

30 348

praktikovano je samo “ rvanje u oklopu” (KOGUSOKU), kao sekundarna - neobavezna disciplina. Istorijski doga|aji vezani za smrt [ingen Takede, posluìli su kao inspiracija velikom japanskom reìseru Akiru Kurosavi za snimanje kultnog filma “ KAGEMU[A - SENKA RATNIKA” . KI - Japanski naziv za vitalnu CH´ I energiju. Vidi: CH´ I (fusnota br. 16). KATA - Osnovna formalno tehni~ka ve`ba u borila~kim ve{tinama, odnosno, skup ofanzivnih i defanzivnih tehnika koje se izvode po ta~no utvr|enom redosledu, kao borba sa zami{ljenim protivnikom. Formalne kata vežbe se tako|e mogu usavršavati i kroz partnerski rad po specifi~nom konceptu KATA KUMITE. Vidi KATA KUMITE (fusnota br. 43). KI-AI - Trenutno i usmereno osloba|anje vitalne KI energije, kao proces objedinjenog fizi~kog i mentalnog delovanja prema protivniku. MOMENAT AKCIJE - Psiho-motorna sposobnost koja podrazumeva spontano izvo|enje najadekvatnijih pokreta u najadekvatnijem trenutku. Odraàva su{tinu virtuoznosti u svim psihomotornim ve{tinama, sportovima, umetnostima i dr. Sti~e se stalnim uve`bavanjem i usavr{avanjem, a u izuzetno retkim slu~ajevima pojavljuje se kao uro|eni talenat. TAKAMORI SAIGO - (1827-1877), vo|a ustanika protiv “ Mei|i reìma” 1877. godine. Ustanak je propao zbog lo{e organizacije i slabog odziva naroda, pa je Saigo, posle poraza 24. 11. 1877. godine, izvr{io ritualno samoubistvo. Posle smrti, postao je jedan od najve}ih japanskih junaka, a njegov kip u Kago{imi danas je svetili{te japanskog nacionalisti~kog duha. Njegov istorijski lik posluìo je kao inspiracija za snimanje poznatog holivudskig filma “ Poslednji samuraj” . OMOTO KYO - Verska sekta nastala u drugoj polovini

31 -

32 -

33 34 35 -

36 -

37 -

38 -

XIX veka u Japanu. Spada u grupu takozvanih “ novih religija” kao me{avina neo{intoisti~kog misticizma i hri{}anstva. Osnovno u~enje ove sekte bazira se na ideji sveop{te ljubavi me|u ljudima i uspostavljanju mira i blagostanja u celom svetu. Smatra se da je sektu osnovao japanski mistik Saburo Deguchi, dok se zasluga za popularizaciju i {irenje ideja sekte pripisuje velikom majstoru borila~kih ve{tina Morihei Ueshiba-i. Vidi: MORIHEI UESHIBA (fusnota br. 6). Prema kazivanju Takeda Tokimune-a, Ueshiba je 1941./1942. godine, bio predava~ na obave{tajnoj akademiji japanske carske armije “ RIKUGUN NAKANO GAKKO” , pa njegovo me{anje u unutra{nje politi~ke doga|aje u Japanu nije moglo biti tolerisano. KINESKA KOSMOLO[KA [KOLA - taoizam i neotaoizam, kao i kasnije neokonfu~ijanizam, baziraju svoja u~enja na JIN-JANG konceptu, odnosno kosmolo{koj teoriji vasione kao ure|ene celine i op{tih zakona koji vladaju u vasioni. U filozofskom smislu to je deo metafizike koji raspravlja o ideji sveta kao celokupnosti svih pojava u prostoru i vremenu. (Za širu informaciju vidi - D. M. Filipovi}: “ Vudang Šan – sveta gora taoizma” / Beograd 2007. godine). RUKOPA[NI BOJ - “ borba prsa u prsa” . SAMBO - Naziv ve{tine izveden od ruske skra}enice za “ samoodbranu bez oru`ja” . Budisti~ka pagoda kod “ Cvetkove pijace” uni{tena je prilikom nacisti~kog bombardovanja Beograda 06. 04. 1941. godine. “ USPORENA BORILA^KA GIMNASTIKA” Najverovatnije da se radi o drevnoj kineskoj borila~koj ve{tini TAI CH´ I CHUAN. OZN-a i KNOJ - “ Odeljenje za{tite naroda” i “ Korpus narodne odbrane Jugoslavije” , institucije formirane pred kraj II svetskog rata, iz kojih je kasnije nastao moderni policijsko-bezbednosni sistem Jugoslavije. BORBENA KONDICIJA - Specifi~an oblik psihofizi~ke kondicije, karakteristi~an isklju~ivo za borila~ke 349

39 -

40 -

41 -

42 -

43 -

44 -

45 -

46 350

ve{tine. KYOKUSHINKAI KARATE - Jedan od najpoznatijih karate stilova u svetu, karakteristi~an po brutalnim pravilima borbe sa punim kontaktom bez za{titne opreme. U tehni~kom smislu predstavlja me{avinu koreanskih i klasi~nih japanskih stilova. Osnovao ga je veliki japanski majstor Masutatsu Oyama, po~etkom pedesetih godina XX veka. TAMESHIWARI - Metod oja~avanja udarnih povr{ina i razvijanja razornosti karate udaraca, sistematskim uve`bavanjem razbijanja ~vrstih i krtih predmeta (daske, cigle, crepovi, led i dr.). MASUTATSU OYAMA - (1923-1994) jedan od najve}ih japanskih karate majstora, osniva~ KYOKUSHINKAI KARATE stila. Vidi: KYOKUSHINKAI KARATE (fusnota br. 39). KOBUDO - Op{ti naziv za japanske ve{tine upotrebe kratkih - sekundarnih oru`ja (no`, palica, lanac), odnosno specifi~nih oru|a (tonfa, nun~aku, i dr.). KATA KUMITE - Tehni~ko uve`bavanje borbe sa partnerom, kroz izvo|enje ofanzivnih i defanzivnih tehnika po ta~no utvr|enom redosledu, gde svaki od partnera ima unapred precizno utvr|ene takti~kotehni~ke zadatke. SUN TZU - (SUN CU) - Kineski filozof i ratni teoreti~ar iz perioda pre na{e ere, najve}i teoreti~ar ratne doktrine svih vremena, postavio je temelje u~enja vojne strategije i taktike. MIYAMOTO MUSASHI - (1584-1645) najpoznatiji samuraj u japanskoj istoriji. Prona{ao i usavr{io posebnu tehniku upotrebe japanskog ma~a. Tako|e je dao i veliki doprinos unapre|enju teorije borila~kih ve{tina Dalekog Istoka. Upotrebnu vrednost svojih teoretskih i prakti~nih postavki proverio je i potvrdio u vi{e od {ezdeset dvoboja. HIDETAKA NISHIYAMA - Jedan od najpoznatijih

47 -

48 49 -

50 -

51 -

52 -

53 -

japanskih karate majstora SHOTO KAN karate stila. LIU BAO SHAN - Veliki majstor manastira SHAOLIN, osniva~ MANASTIRSKOG INSTITUTA ZA IZUÂVANJE BORILA^KIH VE[TINA. KUMI UCHI - Pozicija bliske borbe - “ prsa u prsa” . OSNOVNIM PROGRAMOM KYOKUSHINJUTSU, predvi|eno je da kandidati obavezno pohadjaju specijalizovani kurs “ prve pomo}i” . VOJISLAV Dr BILBIJA - Jedan od pionira jugoslovenskog karatea, zasluàn za uvo|enje i razvoj “ tvrdih” karate {kola. Spada u prvu generaciju WADO-RYU majstora u Evropi. Kasnije se preorijentisao na KYOKUSHINKAI karate stil i postao prvi majstor ovog pravca u na{oj zemlji. [OK - U teoriji borila~kih ve{tina ovaj pojam ozna~ava iznenadan potres i te{ki poreme}aj u nervnom sistemu i krvotoku. [okirani se nalazi u stanju smanjene sposobnosti ìvotnih funkcija, krvotoka i disanja. Krajnji stadijumi te{kog {oka su nesvest i smrt, {to zavisi od vitalnog centra u koji je udarac upu}en. MAKIVARA - Specifi~na japanska naprava od drveta predvi|ena za uve`bavanje udaraca i ja~anje udarnih povr{ina - doslovno “ drvo za udaranje” . Za širu informaciju vidi – D. M. Filipovi}: Specijalne forme samoodbrane / Beograd 2007. godine.

351

BIBLIOGRAFIJA

1. - Kazuzo Okakura - KNJIGA O ÂJU - GZH - Zagreb 1983. 2. - Morihei Ueshiba - UME]E MIRA - Global book - Novi Sad - 1995. 3. - Zbornik radova Instituta za stare kineske borila~ke ve{tine - Peking - 1969. - kineski tekst 4. - SHAOLIN KUNGFU (manastirsko izdanje na kineskom i engleskom jeziku) - SHAOLIN - 1998. 5. - Liu Haichao - SHAOLIN KUNGFU TRADITIONAL FORMS (izdanje na kineskom i engleskom jeziku) Henan scientific and technical publishing house - 1993. 6. - Fung Ju Lan - ISTORIJA KINESKE FILOZOFIJE NOLIT - Beograd - 1997. 7. - Norman Mekenzi - TAJNA DRU[TVA - IRO “ Nova knjiga” - Beograd - 1990. 8. - R. H. P. Mason and J. G. Caiger - A HISTORY OF JAPAN - Tokyo - 1973. 9. - D. T. Suzuki - ZEN I SAMURAJI - IP “ Svetovi” - Novi Sad - 1992. 10. - Toshishiro Obata - SAMURAI AIKIJUTSU - Dragon books - USA- 1990. 11. - Inazo Nitobe - BU[IDO - B. Stani} - Beograd - 1984. 12. - Dejan Razi} - ZEN - “ De~je novine” - Gornji Milanovac - 1985. 13. - D. T. Suzuki - ZEN - “ PANPUBLIK” - Beograd - 1988. 14. - Takeda Tokimune - INTERVJUI - (baza podataka INTERNET) 15. - Hancock - Higashi - THE COMPLETE KANO JIUJITSU - Bover books - USA - 1979. 353

16. - KODOKAN INSTITUT TOKYO - ARHIV (pristup preko INTERNET-a) 17. - RUKOPA[NI BOJ - PRIRU^NIK ZA KOZAKE INSTRUKTORE (prevod - skripta SCRA - Beograd 1996.) 18. - A. A. Haralampiev - SISTEM SAMBO Moskva -1990. 19. - M. Gavrilovi} - ISPISI IZ PARISKIH ARHIVA (Gra|a za istoriju I srpskog ustanka) Beograd - 1904. 20. - J. Erdeljanovi} i M. Filipovi} - UPUTSTVA ZA ISPITIVANJE NARODNOG @IVOTA, OBIÂJA I OSOBINA U JUŽNOJ SRBIJI - Srpsko nau~no dru{tvo - 1938. 21. - SPOMENICA SEDAMDESETOGODI[NJICE VOJNE AKADEMIJE 1850 - 1925 - Beograd 1925. 22. - Milenko Arsovi} - VITE[KE IGRE I SPORTOVI Beograd - 1911. 23. - Branko Halhold - HRONIKA ZEMUNSKOG SPORTA - “ ALTERA” - Beograd - 1989. 24. - SAMOODBRANA - Glavna uprava milicije - MUP FNRJ - Beograd - 1951. 25. - SUN TZU - UME]E RATOVANJA - “ Global book” Novi Sad - 1995. 26. - Mijamoto Musa{i - PET KRUGOVA - “ De~je novine” Gornji Milanovac - 1988. 27. - Prof. Dr. Petar Bokun - AGRESIJA KAO PSIHOPATOLO[KI FENOMEN SOCIJALNOG @IVLJENJA (radovi i predavanja) 28. - Prof. Dr. Ljubisav Ne{i} - KRIVI^NO PRAVO Beograd 1995. 29. - Nikola Srzenti} i Prof. Dr. Ljubi{a Lazarevi} - KOMENTAR KRIVI^NOG ZAKONA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE - “ Savremena administracija” - Beograd - 1995. 30. - Kazuzo Kudo - JUDO - TEHNIKA BACANJA - “ Mladost” - Zagreb - 1976. 354

31. - Konstantin Momirovi} - JUDO I JU JITSU - 1958. 32. - Gozo Shioda - AIKIDO - “ Mladost” - Zagreb - 1977. 33. - Ljubomir Vra~arevi} - REALNI AIKIDO - SCRA Beograd 1996. 34. - Masutatsu Oyama - THIS IS KARATE - Tokyo - 1975. 35. - M. Nakayama - DYNAMIC KARATE - Tokyo - 1975. 36. - Dragan Filipovi} - PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA UÊNI^KA KYU ZVANJA U KYOKUSHINKAI KARATE STILU - Beograd - 1997.

355

S A D R @ A J - PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU ......................................................5 - PREDGOVOR PRVOM IZDANJU .........................................................6 - PRVO POGLAVLJE.................................................................................9 - UVOD.........................................................................................................9 - JU JUTSU - POJAM I DEFINICIJA......................................................11 - ISTORIJA SAMOODBRAMBENE VE[TINE JU JUTSU...............14 - PRVA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU..............................15 - SHUAI JAO..............................................................................................15 - DRUGA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU..........................18 - SHAOLIN CHIN NA...............................................................................18 - TRE]A FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU...........................26 - DAITO RYU AIKI JU JUTSU................................................................26 - ÊTVRTA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU......................46 - MODERNI JU JUTSU PRAVCI.............................................................46 - KODO KAN JU JUTSU...........................................................................49 - AIKI JU JUTSU........................................................................................62 - RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINE JU JUTSU U ZAPADNOM SVETU.......................................................80 - RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINE JU JUTSU U SRBIJI ................................................................................87 - DRUGO POGLAVLJE............................................................................93 - KYOKUSHINJUTSU - TEORETSKI KONCEPT...............................93 - SMISAO I SU[TINA KYOKUSHINJUTSU.........................................95 357

- METOD UVE@BAVANJA.....................................................................99 - TAKTI^KI I PSIHOLO[KI ASPEKTI “ REALNE BORBE” ..........102 - TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SITUACIJE.................................103 - TAKTI^KO SAGLEDAVANJE PROTIVNIKA............................104 - MOTIVI I NAMERE NAPADAÂ................................................106 - MENTALNO STANJE NAPADAÂ............................................106 - FIZI^KA KONSTITUCIJA NAPADAÂ....................................108 - TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SOPSTVENIH MOGU]NOSTI (PSIHOLO[KA PRIPREMA ZA BORBU).......109 - TAKTI^KO UVO\ENJE U BORBU.................................................114 - UPLA[ITI PROTIVNIKA................................................................115 - NALJUTITI PROTIVNIKA.............................................................115 - UMIRITI (“ USPAVATI” ) PROTIVNIKA....................................116 - ZAVARATI PROTIVNIKA............................................................117 - IZNENADITI PROTIVNIKA..........................................................118

- TAKTIKA NEPOSREDNE PRIMENE SAMOODBRAMBENE TEHNIKE...................................................119 - TAKTI^KO SAGLEDAVANJE REZULTATA “ REALNE BORBE” ...........................................................................121

- ETI^KI I KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKTI UPOTREBE VE[TINE KYOKUSHINJUTSU U “ REALNOJ BORBI” ..............126 - ETI^KI ASPEKT.................................................................................126 - KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKT.........................................................131 - NAMENA METODA KYOKUSHINJUTSU.....................................135 - TRE]E POGLAVLJE............................................................................139 - KYOKUSHINJUTSU OSNOVNE FORME.......................................141 - PRVA OSNOVNA FORMA...............................................................142 - DRUGA OSNOVNA FORMA...........................................................146 - TRE]A OSNOVNA FORMA.............................................................150 - ÊTVRTA OSNOVNA FORMA.......................................................154 - PETA OSNOVNA FORMA................................................................158 - [ESTA OSNOVNA FORMA.............................................................161 358

- ÊTVRTO POGLAVLJE.....................................................................167 - KYOKUSHINJUTSU SLO@ENE FORME.........................................169 - PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI...................................................171 - PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA............................................................................172 - PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................174 - PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................176 - PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI ÊTVRTA VARIJACIJA....................................................................178 - PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.............................................................................180

- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI...............................................183 - DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMIPRVA VARIJACIJA..................................................................... ......184 - DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMIDRUGA VARIJACIJA.................................................................. .....186 - DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA............................................................. ............188 - DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI ÊTVRTA VARIJACIJA...........................................,,............ .........190 - DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.................................................................. ........192

- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI................................................195 - TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA.................................................................. .........196 - TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................198 - TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................200 - TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI ÊTVRTA VARIJACIJA....................................................................202 359

- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.............................................................................204

- ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI..........................................207 - ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA............................................................................208 - ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................210 - ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................212 - ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI ÊTVRTA VARIJACIJA....................................................................214 - ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.............................................................................216

- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI....................................................219 - PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA............................................................................220 - PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................222 - PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................224 - PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI ÊTVRTA VARIJACIJA....................................................................226 - PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.............................................................................228

- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI..................................................231 - [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI PRVA VARIJACIJA............................................................................232 - [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI DRUGA VARIJACIJA........................................................................234 - [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI TRE]A VARIJACIJA.........................................................................236 - [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI ÊTVRTA VARIJACIJA....................................................................238 - [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI PETA VARIJACIJA.........................................................................240 360

- PETO POGLAVLJE.......................................................................... 243 - KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME....................................245 - TORI.................................................................................................246 - UKE..................................................................................................247 - KONTROLA BORBENOG PROCESA...........................................249 - ANALIZA BORBENOG PROCESA...............................................251 - [ESTO POGLAVLJE........................................................................253 - “ ORU@JA” KYOKUSHINJUTSU (BACANJA - POLUGE - UDARCI)...................................................253 - TEHNIKA BACANJA - NAGE WAZA............................................255 - OSOTO GARI..................................................................................257 - IPPON SEOI NAGE.........................................................................260 - KANSETSU GERI...........................................................................263 - VELIKO KINESKO BACANJE......................................................267 - TEHNIKA POLUGE I KONTROLE - OSAE WAZA......................271 - POJEDINA^NE POLUGE..............................................................272 - HIJI JIME - SOTO WAZA...............................................................272 - HIJI JIME - UCHI WAZA................................................................275 - KOMBINOVANE POLUGE...........................................................276 - NIKAJO OSAE................................................................................277 - UDE GARAMI.................................................................................279 - DOVR[AVAJU]E POLUGE.........................................................281 - NIKAJO NE OSAE..........................................................................282 - YOKO HIZA GATAME..................................................................283 - TEHNIKA UDARCA - ATEMI WAZA............................................284 - UDARAC GLAVOM - ATAMI TSUKI..........................................286 - UDARAC BRIDOM DLANA - SHUTO.........................................288 - UDARAC KORENOM DLANA - SHOTEI....................................293 - UDARCI PESNICOM......................................................................295 - UDARAC LAKTOM - HIJI WAZA................................................298 361

- UDARAC KOLENOM - HIZA GERI..............................................304 - NISKI UDARAC STOPALOM - KIN GERI...................................306 - DOVR[AVAJU]I UDARAC PETOM KAKATO FUMIKOMI GERI..........................................................306

TAMESHIWARI..................................................................................308 - USAVR[AVANJE FIZI^KIH FAKTORA.................................309 - USAVR[AVANJE MENTALNIH FAKTORA..............................310 - METOD IZVO\ENJA TAMESHIWARI TESTA.......................311 - SEDMO POGLAVLJE.......................................................................319 - PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA UÊNI^KA KYU ZVANJA PO JU JUTSU METODU KYOKUSHINJUTSU.............319 - PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO UÊNIKA POÊTNIKA - PETI KYU - @UTI POJAS.........................................322 - PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO MLA\EG UÊNIKA - ÊTVRTI KYU - NARAND@ASTI POJAS................324 - PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO NAPREDNOG UÊNIKA - TRE]I KYU - ZELENI POJAS...........................326 - PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO STARIJEG UÊNIKA - DRUGI KYU - PLAVI POJAS......................................329 - PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO KANDIDATA ZA MAJSTORSKO ZVANJE PRVI KYU - BRAON POJAS............................................................332 - OSMO POGLAVLJE.........................................................................335 - PROGRAM POLAGANJA MAJSTORSKOG ISPITA BUDO VE[TINE JU JUTSU PO METODU KYOKUSHINJUTSU................................................335 - POGOVOR KINESKOG RECENZENTA.........................................343 - DODATNA OBJA[NJENJA .............................................................345 - BIBLIOGRAFIJA...............................................................................353 362

Kyokushinjutsu I Srp

Recommend Documents