kupina i malina

                                 

UZGOJ MALINE I KUPINE                                      

Novembar, 2006 godine

                   

     

Uzgoj m aline i k upine 

¨UZGOJ M ALI N E I  K UP I N E¨  Priredili:  Prof. dr Mirsad Kurtović,   Adnan Maličević   Poljoprivredno­prehrameni fakultet Sarajevo 

Izdavač: 

  Caritas Goražde               

Tiraž:    

200 prim jerak a     

 

     

 K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

2 

     

         

                                       

 

Uzgoj m aline i k upine 

        I  d i o 

 

K ON VEN CI ON ALN A TEHN OLOGI JA  UZGOJA M ALI N E I  K UP I N E 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

3 

Uzgoj m aline i k upine 

U V O D    Malina (Rubus idaeus) i kupina (Rubus  spp.) u svjetskoj poljoprivrednoj praksi  predstavljaju  dvije  ekonomski  izuzetno  vrijedne  vrste  voćaka.  Takođe,  ove  kulture su veoma dobro prilagođene za uspješan uzgoj, spram agro­klimatskim  uslova  kojima  se  odlikuje  Bosna  i  Hercegovina.  Iako  je  njihova  trenutna  proizvodnja u BiH obimom mala, naša zemlja posjeduje izuzetne mogućnosti za  ekspanzijom proizvodnje istih, kako za domaće, tako i za inostrano tržište, i to  bez obzira dali se radilo o stonom voću, zamrznutim plodovima, ili pak njihovim  prerađevinama (sokovi, džemovi i dr.).   Mnogobrojni  su  razlozi  za  nisku  produkciju  plodova  ovih  kultura,  a  između  ostalih posebno se izdvajaju:      Niska  otkupna  cijena  plodova,  kao  rezultat  monopolističkog  pristupa  domaćih  prerađivačkih  kapaciteta.  U  BiH  90%  od  ukupne  proizvodnje,  posebno maline, namjenjeno je hladnjačama. Ovakav pristup ogleda se  u  tome  što  bosanskohercegovački  kupac  još  uvijek  nema  u  tolikom  obimu  pristup  za  kupovinom  svježih  plodova,  s  jedne  strane,  te  neadekvatna  ambalaža  i  kvalitet  plodova  koji  se  kao  svježi  nude  na  tržištu od strane proizvođača, s druge strane, te je i on  sam ograničen  samo  na  domaće  tržište.  Iz  ovog  razloga  većina  proizvođača  se  orjentiše  ka  domaćim  hladnjačama,  kojih  je  u  našoj  zemlji  još  uvijek  nedovoljan  broj,  te  istim  isporučuju  robu  po  prilično  niskim  cijenama.  Ovdje  je  važno  napomenuti  da  se  značajna  ekonomska  dobit  za  proizvođača  voća  može  ostvariti,  u  pravilu,  ukoliko  se  roba  koju  nudi,  proda  kao  stona.       

   

Sl.1. Adekvatna ambalaža za plodove  maline u nastupu na tržište zemalja  Evropske Unije 

  Nizak  tehnološki  nivo  u  proizvodnji.  Ovdje  se  prije  svega,  kod  malin e  posebno, misli na veoma siromašan sortiment, obzirom da 95% ukupne  proizvodnje  u  BiH  predstavlja  sorta  Wilamette,  a  kod  kupine,  sorta  Tornfree.  Takođe,  nedostatak  rasladnih  objekata  za  adekvatno  skladištenje plodova do momenta isporuke tržištu, ovom problemu daje  posebnu  dimenziju.  Dakle,  prisutnost  svježih  plodova  npr.  maline  na  tržištu samo tokom kraćeg perioda godine u kojem se javi i maksimalna  produkcija  drugog  voća,  uz  egzistiranje  neadekvatnih  uslova  čuvanja, 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

4 

Uzgoj m aline i k upine 

dovode  farmera  ponovo  u  poziciju  da  svoju  robu  plasira  hladnjači.  Još  jedan  faktor  koji ima  bitan  uticaj  u  proizvodnji maline  i  kupine,  koji se  inače na isti način odnosi i spram svih ostalih vrsta iz grupe jagodastog  voća je usitnjeni posjed, pri čemu su budući proizvođači rijetko u poziciji  za  donošenje  pozitivne  odluke  u  smislu  zasnivanja  novih  zasada  na  većim  površinama.  Iako  je  proizvodnja  maline  i  kupine  obzirom  na  klimatske  i  zemljišne  uslove  koje  posjeduje  BiH,  sigurna  i  povoljna,  te  omogućuje  zavidne  prinose,  te  prema  tome  i  ekonomske  rezultate,  obično se novopodignuti zasadi ovih kultura zasnivaju na površinama 1­ 2 dunuma. Ovdje je važno  napomenuti da  je površina novopodignutog  zasada od 2 dunuma, generalno donja granica ekonomske isplativosti u  proizvodnji  jagodastog  voća,  dok  zasadi  zasnovani  na  manjim  zemljišnim  površinama,  u  ekonomskom  smislu  predstavljaju  amaterski  pristup. 

   

    Pojava bolesti i štetočina. Posljednjih godina uzgoj maline u BiH suočen  je  sa  ogromnim  problemima  kada  su  u  pitanju  bolesti  i  štetočine.  Neadekvatan  sadni  materijal,  osjetljivost  sorte,  nepravilno  odabrana  parcela,  godina  sa  obimnom  količinom  padavina,  neki  su  od  često   pominjanih  razloga  za  masovnu  pojavu  sušenja  zasada  maline.  Ova  pojava posebno je izražena u Istočnoj Bosni, gdje se farmeri sve manje  opredjeljuju  za  ovakvu  vrstu  proizvodnje.  Rješenje  ovog  problema,  uz  uređeniju  zdravstvene  ispravnosti  sadnog  materijala,  ogleda  se  i  u  uvođenju  novih  kultivara  maline  otpornih  prema  pomenutim,  posebno  patološkim  pojavama,  kako  bi  se  i  ovako  mala  produkcija  održala,  a  naravno u narednom periodu razvijala u pozitivnom smislu.  

Sl.2. Masovno sušenje malinjaka  tokom 2005/06 g. na područu   Istočne Bosne 

    Razvoj  tržišta  stolnog  voća,  u  dopuni  sa  prerađivačkom  industrijom  takođe,  veoma je važan segment za realizaciju  maksimuma  proizvodnje  navedenih  kultura,  koji  omogućuje  stabilan  profit  farmeru.  Dugoročni  razvoj  tržišta  stolnog  voća  i  prerađivačkih  kapaciteta  za  preradu maline i kupine zahtijevat će kontinuirana poboljšanja u proizvodnji, te  tehnologijama  postupaka  nakon  berbe,  a  sve  vezano  za  produženjem  perioda  plodonošenja,  uz  uvođenje  novih  kultivara,  te  korištenje  različitih  savremenih  zaštitnih  struktura.  Prinos  maline  i  kupine  od  dvije  tone  po  dunumu  plodova 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

5 

Uzgoj m aline i k upine 

namjenjenih  svježoj  potrošnji  predstavlja  minimum  koji  se  može  realizovati  primjenom propisanih tehnologija uzgoja.   Na  kraju,  treba  naglasiti  da  proizvodnja  maline  i  kupine,  i  pored  troškova  koji  uključuju  cijene  sadnog  materijala,  sistema  za  navodnjavanje,  troškove  sredstava  za  zaštitu  od  bolesti  i  štetočina,  struktura  koje  čine  naslon  pri  špalirskom uzgoju, te radne snage prilikom sadnje, rezidbe, zaštite, a posebno  berbe,  ipak  može  biti  vrlo  profitabilna.  Takođe,  istovremeno  postoje  čvrste  domaće i internacionalne tržišne prilike za sve proizvođače koji mogu proizvesti  dosljedne  količine,  ali  i  plodove  visokog  kvaliteta  ove  dvije  vrste  voćaka.  Međutim,  izuzetno  je  važno  napomenuti  da  naši  proizvođači  moraju  da  se  upoznaju, te potom slijede standarde po pitanju kvaliteta i zahtjeva koji vladaju  na  tržištu  zemalja  EU  kada  je  u  pitanju  proizvodnja  i  maline  i  kupine,  što  je  garancija njihove konkurentnosti i aktuelnosti.   Svrha ove publikacije je da jasno predstavi obimne tehničke informacije o  svim  aspektima  proizvodnje  maline  i  kupine,  kako  bi  proizvođači  mogli  biti  konkurentniji  na  današnjem  surovom  tržištu  plodova  i  ovog  voća.  Brošura  je  namijenjena  prije svega kao preporuka za one proizvođače koji se po prvi put  planiraju  baviti  ovim  oblikom  proizvodnje,  ali  i  kao  dopuna  prethodnim  i  sadašnjim  iskustava  i  svim  ostalim  farmerima  koji  se  već  dugo  vremena  bave  uzgojem maline i kupine.                              

Sl.3. Vrhunska tehnologija – mašinsko branje plodova maline 

  Postoji niz zajedničkih karakteristika kao što je npr. priprema zemljišta, sadnja i  dr.  koji  važe  za  uzgoj  obje  tretirane  vrste  voćaka,  te  će  se  ta  problematika  u  narednim  poglavljima  obraditi  kao  zajednička,  dok  će  pojedine  specifičnosti,  kao što su rezidba i sistemi uzgoja, biti naglašeni, posebno za svaku vrstu.  Takođe, često puta proizvođači maline odlučuju se i za uzgoj kupine zbog niza  zajedničkih  osobina,  kao  i  da  bi  što  veći  dio  godine  bili  prisutni  na  tržištu  sa  svojim  plodovima,  te  će  ova  brošura  i  jednima  i  drugima  nadamo  se  biti  od  cjenjene koristi.   K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

6 

Uzgoj m aline i k upine 

1.1. Značaj uzgoja maline i kupine    Pomološka  klasifikacija  svrstava  malinu  i  kupinu  u  grupu  jagodastog  voća,  i  u  istoj, po važnosti,  zauzimaju drugo i treće mjesto, odmah iza jagode. Obzirom  na  njihove  biološke  odlike,  ekološke  i  tehničko­tehnološke  zahtjeve,  polivalentnost u pogledu upotrebe plodova, mogućnosti plasmana i sl., za naša  voćarska  područja,  malina  i  kupina  predstavljaju  najprespektivnije  vrste  iz  grupe jagodastog voća.  U  odnosu  na  mnoge  druge  vrste  voćaka,  malina  i  kupina  imaju  niz  prednosti,  koje se uglavnom ogledaju u sljedećem:    ­  mogu se uspješno gajiti i na nešto slabijim zemljištima,  ­  nemaju velikih zahtjeva u pogledu klimatskih uslova,  ­  brzo stupaju na rod i daju redovne prinose,  ­  omogućuje brz obrt kapitala,  ­  rizik u proizvodnji je mali,  ­  tehnologija uzgoja je jednostavna,  ­  intenzivno su radne kulture i omogućuju angažovanje i fizički slabije  radne snage (žene, djeca, starije osobe i invalidna lica),  ­  daju  plodove  izuzetne  hranljivevrijednosti.  Osim  toga  plodovi  imaju  dijetalni,  kao  i  profilaktički  značaj.  U  sebi  sadrže:  šećere,  kiseline,  mineralnematerije,  pektinske  materije,  celulozu,  bjelančevine,  masnematerije  i  vitamine.  Posjeduju  i  ljekovita  svojstva  (plodovi  maline imaju antikancerogeno djelovanje),  ­  odlikuju  se  kontinuiranim  sazrijevanjem  i  berbom  plodova,  čime  se  omogućuje poželjan raspored radne snage,  ­  tražen su proizvod na tržištu, bilo kao stono voće, ili kao sirovina za  čitav niz prerađevina. 

 

   

Sl.4 i 5. Svježi plodovi maline i kupine 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

7 

Uzgoj m aline i k upine 

2. EKOLOŠKI USLOVI    2.1. Ekološki uslovi za uzgoj maline    Zemljište  ­  Malina  nema  specifičnih  zahtjeva  u  pogledu  zemljišnih  uslova  za  njen zavidan uzgoj. Ipak, najviše joj pogoduju duboka (preko 1 m), rastresita,  propusna,  dovoljno  vlažna  (75%),  slabo  kisela  (pH  6),  srednje  teška  (sa  oko  50%  gline)  i  plodna  zemljišta  (sa  oko  5%  humusa).  Gajnjače  i  duboki  aluviji  najpovoljniji su tipovi zemljišta za uspješno gajenje maline.    

Klimatski uslovi ­ U prirodnim populacijama malina se najčešće može naći u  brdskim područjima, i u uslovima svjetlosti, ali i u uslovima sjene, uz povećanu  vlažnost  vazduha  i  nešto  niže  ljetne  temperature.  Mada  malina  egzistira  i  na  nadmorskim visinama i do 2000 m, proizvodna područja koja se preporučuju za  podizanje novih zasada ove vrste ne bi smjela prelaziti nadmorske visine od    1000 m.  Za  uspješan  uzgoj  maline  najpodesnija  su  područja  umjerene  klime  (srednje  mjesečne  temperature  oko  10°C  i  godišnje  sume  padavina  800­1000  mm,  uz  njihov pravilan raspored), sa nešto svježijim ljetima i umjereno oštrim zimama.  Takođe,  za  dobro  projektovan  malinjak,  preporučuju  se  sjeveroistočne  ili  sjeverozapadne ekspozicije i nagibi terena do 10%.  Malina  cvjeta  nešto  kasnije,  te  njeni  cvjetovi  izbjegavaju  opasnost  od  izmrzavanja  (posljedicu  ranih  proljetnih  mrazeva).  Negativno  dejstvo  niskih  temperatura  u  ovom  periodu  može  se  odraziti  prvenstveno  na  bočna  razgranjenja na dvogodišnjim prirastima. Dobro sazreli prirasti maline uspješno  odoljevaju  dejstvu  niskih  zimskih  temperatura.  Kod  osjetljivih  sorata  nekih  godina  se  ipak  mogu  pojaviti  manje  ili  veće  štete  od  mraza.  Faktori  koji  utiču  na  osjetljivost  prema  niskim  zimskim  temperaturama  i  na  koje  pri  podizanju  zasada treba obratiti posebnu pažnju su:  ­  nedovoljna  otpornost  sorte  na  izmrzavanje,  kao  njena  biološka odlika,  ­  loša  zdrvenost  i  pripremljenost  prirasta  za  zimu,  koja  može  biti  posljedica  prekomjernog  đubrenja  azotnim  đubrivima na kraju vegetacije,  ­  oštećenja  prirasta  izazvana  napadom  štetočina  ili  biljnih  bolesti,  ­  nagli  pad  temperature  u  jesenjem  periodu  ili  u  periodu  kretanja vegetacije i dr. 

 

  Sl.6. Sazreli­odrvenjeli izdanak maline, kao uslov podnošenja nižih  temperatura tokom zimskog mirovanja 

U  regionima  sa  dosta  snijega  obavezno  treba  planirati  uzgojne  forme  sa  armaturom i sorte veće snage rasta koja će obezbjediti snažnije priraste koji se  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

8 

Uzgoj m aline i k upine 

najčešće ne postavljaju tokom zime uz  naslon, već se ostavljaju slobodnim da  bi  tokom  zime  bili  zaštićeni  snijegom  koji  ih  prekriva.  Tek  na  proljeće  ovi  se  prirasti,  po  odabiru  najboljih,  odnosno  neizmrzlih  i  neoštećenih  podižu  u  vertikalan položaj i vezuju za žicu naslona.   

2.2. Ekološki uslovi za uzgoj kupine 

  Zemljište  –  Mada  se  kupina  može  uzgajati  na  različitim  staniština,  ona  preferira  duboka,  srednje  teška  zemljišta  (50­60%  gline),  sa  umjerenom  vlažnošću. Ovakva zemljišta relativno su prikladna za održavanje­obradu, dobro  zadržavaju  vlagu,  a  uz  povoljnu  plodnost  (5%  humusa),  obezbjeđuju  važne  predispozicije  redovne  i  dobre  rodnosti.  Zemljište  treba  isto  tako  da  bude  povoljne pH reakcije, a optimalna vrijednost  ovog parametra za kupinu je 6,5­ 7,5.  Kiselost  sredine  veća  od  navedene  gornje  granice  može  da  uzrokuje  hlorozu na biljkama usljed nedostatka željeza. Veoma često pri izboru zemljišta  za  uzgoj  kupine  koristi  se  pravilo  da  ona  zemljišta  koja  odgovaraju  gajenju  maline,  odgovaraju  i  kupini  (gajnjače,  duboki  aluviji  i  sl.).   Svježe  krčevine  za  podizanje  zasada  kupine  ne  dolaze  u  obzir,  a  kao  dobre  predkulture  i  za  ovu  vrstu mogu se preporučiti leguminoze (grašak, boranija, heljda i sl.).   

Klimatski  uslovi  –  u  okviru  prirodnih  populacija  kupina  se  može  naći  i  u  relativno surovijim klimatskim uslovima u odnosu na jagodu i malinu, mada ista  u pogledu zahtjeva za ovim faktorima ima slične biološke predispozicije. Ona se  uspješno  može  gajiti  na  nadmorskim  visinama  do  700  m.  Najbolje  uspjevanje  ove kulture je na nadmorskim visinama 200­500 m, a ukoliko se želi gajiti izvan  ovog  intervala  odabiru  položaja  budućeg  zasada  treba  posvetiti  posebnu  pažnju. Područja umjerene klime, sa svježim ljetima i umjereno oštrim zimama,  napodesnija su za uspješan uzgoj kupine. Takođe, nagnuti tereni do 6% nagiba  najpogodniji  su  za  podizanje  kupinjaka,  obzirom  da  se  na  istim  u  kritičnim  periodima,  na  početku  i  na  kraju  vegetacije,  ne  zadržava  veća  količina  vode  i  vlažan  vazduh,  a  u  zimskom  periodu,  postepeno  otapa  snježni  pokrivač koji dugo služi kao koristan  izolator  od  nepovoljnog  dejstva  niskih zimskih temperatura.   

Sl.7. Ukoliko se tokom zime izdanci  kupine vežu uz žicu naslona, postoji  opasnost od izmrzavanja istih    U  južnim  područjima  i  na  manjim  nadmorskim  visinama  kupinjake  treba  podizati  na  sjevernim,  sjeverozapadnim  i  sjeveroistočnim  položajima,  dok  u  sjevernim krajevima i na većim nadmorskim visinama prioritet treba dati južnim  ekspozicijama, a potom jugoistočnim i jugozapadnim.   K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

9 

Uzgoj m aline i k upine 

2.3. Štete izazvane izmrzavanjem izdanaka maline i kupine     Određeni  kultivari  maline  i  kupine  podložni  su  izmrzavanju  tokom  zime,  posebno tokom hladnog zimskog perioda sa minimalnim sniježnim pokrivačem.  Osim  toga,  toplo  vrijeme  tokom  jeseni  nakon  kojeg  uslijedi  nagli  pad  temperatura  može  izazvati  izmrzavanje  izdanaka,  budući  da  isti  nisu  dovoljno  sazreli i aklimatizovani za takvu ekstremnu promjenu uslova. Simptomi većihih  ozlijeda  izazvanih  izmrzavanjem  očituju  se  sporadičnim  oštećenjem  generativnih pupoljaka na izdancima, koji se primjete u proljeće druge godine.  Oštećenja  izazvana  izmrzavanjem  manifestovat  će  se  kao  sporadičao  buđenje  generativnih  pupoljaka,  uz  isprekidane  fleke  izumrlog  tkiva  u  obliku  tački  na  izdanku.   

               

            Sl.7 i 8. Jako izmrzavanje izdanaka maline sorte vilamet čiji su idanci tokom  zime ostali u uspravnom položaju (lijevo); Sporadično izmrzavanje reducira  buđenje generativnih pupoljaka druge godine ­ sorta maline vilamet (desno) 

    Štete  od  izmrzavanja  kod  dvogodišnjih  kultivara  maline  mogu  biti  spriječene  puštanjem  izdanaka  da  padnu  prema  zemlji  u  kasnu  jesen,  kako  bi  se  tokom  zime nalazili pod sniježnim pokrivačem koji predstavlja dobar izolator i time štiti  izdanke od izmrzavanja. Dakle, ne preporučuje se izdanke maline sorti vilamet  ili miker tokom zime ostavljati uspravno, tj. vezane uz naslon.   Takođe, isto iskustvo, u pogledu izmrzavanja izdanaka maline, važi i za priraste  kupine,  te  se  u  cilju  neželjenih  efekata  i  kod  ove  kulture  izdanci  ne  vezuju  preko  zime,  već  se  slobodno  puštaju  po  zemlji,  da  bi  se  tek  u  proljeće  po  odabiru  i  prestanku  opasnosti  od  niskih  temperatura  vazduha  (posebno  golomrazice) vezivali za žicu naslona.   

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

10 

Uzgoj m aline i k upine 

3. BIOLOŠKE OSOBINE     3.1. Biološke osobine maline    Malina  je  višegodišnja,  žbunasta,  listopadna  biljka  čiji  podzemni  i  nadzemni  sistem  čine  dvije  grupe  organa:  vegetativni  i  generativni.  U  vegetativne  organe,  koji  su  u  funkciji  održavanja  života,  spadaju:  korjen,  stablo  i  list,  a  u  generativne,  koji  su u funkciji produženja vrste: cvijet, plod i sjeme.    

          Sl.9. Vegetativni i generativni organi maline    Podzemni  sistem  ili  korijen  u  osnovi  je  vegetativni  organ  maline,  obično  je  dobro  razvijen  i  posjeduje  radijalnu  simetriju.  Pored  intenzivnog  rasta  u  dužinu,  korijenov  sistem  maline  odlikuje  se  i  izraženim sekundarnim debljanjem, čija snaga rasta opada sa starošću jedinke.  Najveća  masa  korijena  ove  vrste  voćaka  razvija  se  na  dubini  do  50  cm,  dok  rijetko pojedino korijenje dostiže dubinu i do 1­1,5 m. Generalno, potencijalne  mogućnosti rasta i razvitka podzemnog sistema maline u intenzivnoj proizvodnji  ne  dolaze  do  izražaja,  odnosno  ova  kultura  definiše  se  kao  vrsta  sa  plitkim  korijenom,  što  u  odnosu  na  masu  nadzemnog  sistema  uslovljava  obavezu  podizanja  naslona,  ali  i  izuzetno  dobru  pripremu  zemljišta  za  zasnivanje  budućih  malinjaka,  te  kasnije  njegovo  besprijekorno  održavanje.      Sl.10. Izgled korijena maline    Iz  predhodno  navedenog,  u  praktičnom  smislu može se zaključiti sljedeće: nadzemni  sistem  maline  u  potpunosti  se  obnavlja  iz korijena,  te  i  manja  oštećenja  istog  mogu imati velike posljedice na prinos. Iz tog razloga medij u kojem se korijen  razvija  mora  biti  takvih  karakteristika  da  omogući  nesmetano  buđenje  pupoljaka i pojavu novih prirasta, gdje je posebno važno da isti ne smije ležati  u  vodi,  zbog  čega  uslijed  nedostatka  kiseonika  dolazi  do  gušenja,  a  zatim  do  pojave  bolesti  koja  izaziva  trulež  korijena,  i  konačno  slijedi  odumiranje  podzemnog  sistema.  Korijen  maline  nikada  se  ne  prekriva  različitim  materijalima  u  smislu  malčiranja,  obzirom  da  bi  isti  spriječili  pojavu  mladih  prirasta.  

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

11 

Uzgoj m aline i k upine 

Nadzemni  sistem  maline  nije  u  tolikoj  mjeri  trajan  kao  korijen.  Obzirom  na  plodonosne  karakteristike,  odnosno  na  vrijeme  plodonošenja,  generalno  postoje dvije podgrupe maline: jednogodišnje i dvogodišnje.   Dvogodišnji tip maline plodonosi na dvije godine starim izdancima tokom četiri  sedmice sezone sazrijevanja u periodu juni i juli. Ovom tipu pripadaju skoro sve  maline  koje  se  trenutno  uzgajaju  u  BiH,  uključujući  kao  predstavnika  sortu  Willamette, koja učestvuje sa 95% ukupne produkcije. Meeker je drugi sorta iz  ove  grupe,  koja  se  uzgaja  u  daleko  manjem  obimu.  Dakle,  prve  godine  po  sadnji kod ovog tipa maline nema roda.   S  druge  strane,  jednogodišnji  tip  maline  plodonosi  na  vršnom  dijelu  jednogodišnjeg  izdanka  tokom  nekoliko  mjeseci  u  p eriodu  august  ­  oktobar,  nakon čega se isti suše i propadaju. Tipičan predstavnik ovog tipa maline jeste  heritrejdž, autumn bliss i dr.   Obzirom  da  se  u  BiH  dominantno  za  sada  uzgaja  dvogidišnji  tip  maline,  u  nastavku pažnja će biti usmjerena samo na ovu grupu navedene kulture.  Osnovu  nadzemnog  sistema  maline  čine  dvogodišnji  prirasti  koji  su  nosioci  rodnih  elemenata  i  koji  po  donošenju  roda  odumiru.  Dakle,  u  morfološkom  smislu, kod maline moguće  je  razlikovati  dva  tipa  prirasta koji čine strukturne  dijelove  nadzemnog  sistema:      Izdanci  –  prirasti  nastali  iz  vegetativnih  tačaka  rasta  na  korijenu  –  žive dvije godine    Izbojci – jednogodišnji prirasti  (plodonosni mladari) iz tačaka rasta  (generativnih pupoljaka) na nadzemnom  sistemu ­ izdnacima. 

 

Sl.11. Nadzemni sistem maline:  

  a) vegetativni prirasti ­ IZDANCI,     b) plodonosni mladari ­ IZBOJCI    Dakle, kod maline postoje dva tipa pupoljka: vegetativni  koji se nalaze na podzemnom sistemu – duž korijena, i  generativni (mješoviti) koji se nalaze u pazuhu lista  jednogodišnjih  izdanaka.   

Sl.12. Vrste i položaj pupoljaka kod maline   

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

12 

Uzgoj m aline i k upine 

Morfogeneza grma kod dvogodišnjih sorata maline, kroz vegetacione cikluse,  odvija se na sljedeći način:    Prve  godine  počinje  rast  i  razvoj  prirasta  iz  vegetativnih  pupoljaka  na  korijenu  (rast  i  razviće  izdanaka).  Početak  diferencijacije  pupoljaka  na  izdancima (svi pupoljci na izdancima bit će generativni).      Druga  godina  –  rast  i  razvoj  postranih  prirasta  sa  rodnim  elementima  (plodonosni  mladari)  iz  generativnih  (rodnih)  pupoljaka  prošlogodišnjih   prirasta  (izdanaka).  Nakon  plodonošenja  i  berbe  prirasti  sa  rodnim  elementima odumiru, odnosno dvogodišnji prirasti (izdanci) se eliminišu.  

                          Sl.13. Morfogeneza grma kod dvogodišnjih sorti maline: prva godina ­ a)  pojava mladih izdanaka, b) vegetativni rast izdanaka, c) opadanje lišća i ulazak  u fazu mirovanja; druga godina – d) buđenje generativnih pupoljaka i  razvijanje plodonosnoh mladara, plodonošenje, e) nakon berbe prirodno  sušenje od vrha prema dnu, uklanjanje prirasta do osnove    3.1.1. Razmnožavanje maline    Malina  se  može  razmnožavati  na  više  načina.  Međutim,  u  praksi  posebnu  primjenu  nalaze  sljdeća  dva  načina  razmnožavanja:  razmnožavanje  reznicama  korijena  i  razmnožavanje zrelim i zelenim izdancima.  Razmnožavanjem reznicama korijena ostvaruje se  ubrzano  umnožavanje  maline.  Naime,  korijenove  reznice  se  sijeku  tako  da  imaju  najmanje  jedan  razvijen  podzemni  pupoljak,  a  optimalno  je  2­3.  te na ovakav način izrezane reznice trebaju imati  dobro razvijene žile, sa najmanjim prečnikom oko  3­4 mm.                     Sl.14. Korijenove reznice maline  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

13 

Uzgoj m aline i k upine 

Crvena  malina  se  masovno  razmnožava  zrelim  ili  zelenim  izdancima.  Najčešće  je  u  upotrebi  razmnožavanje  maline  zrelim  izdancima.  Takođe,  najkvalitetniji  izdanci  se  dobijaju  iz  matičnjaka  maline  koji  su  podignuti  od  sortno  čistog  i  zdravog  sadnog  materijala,  u  izdvojenim  zatvorenim  prostorima  (specijalan  sadni  materijal).  Nakon  proizvodnje  izdanaka  u  ovakvom  matičnjaku,  isti  se  dalje  mogu  razmnožavati  u  polju  (matičnjaku)  koji  je  prostorno  izolovan  od  drugih matičnjaka najmanje 400 m (standardni sadni materijal).    

Sl.15. Razmnožavanje  maline izdancima – iz  vegetativnih  pupoljaka na korijenu  majčinske biljke  razvijaju se novi  izdanci koji se nakon  određenog vremena  odvajaju od korijena  majčinske biljke i  predstavljaju  novonastale sadnice  maline      3.2. Biološke osobine kupine    Kupina  je  višegodišnja  polužbunasta  kultura  čiji  podzemni  sistem  predstavlja  višegodišnji korijen, a nadzemni čine jednogodišnji i dvogodišnji prirasti.   Iz  praktičnih  razloga,  a  obzirom  na  karakter  rasta  izdanaka  i  prirodnu  formu  habitusa najprikladnija podjela sorti kupine je na sljedeće grupe:       prema karakteru rasta – uspravne, poluuspravne i puzajuće,    prema morfologiji izdanaka – trnovite i bestrne i    na osnovu plodonosnih karakteristika – jednogodišnje i dvogodišnje.            Sl.16. Puzajući tip kupine            K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

14 

Uzgoj m aline i k upine 

Uspravno  rastuće  kupine  ne  zahtjevaju  naslon,  obzirom  da  se  njihovi  izdanci  održavaju  u  vertikalnom  položaju  bez  vezivanja  za  potporu.  Međutim,  u  intenzivnim  sistemima  uzgoja,  sorte  kupine  iz  ove  grupe  postižu  daleko  bolje  prinose ukoliko se uzgajaju uz korištenje naslona.   Kod  puzajućih  sorti  kupine  izdanci  nemaju  uspravan  rast,  te  uvijek  zahtjevaju  fizički naslon kako bi se isti održali u vertikalnom položaju, odnosno odignuti od  zemlje.  Mada  postoji  nekoliko  prelaznih  formi,  generalno  kupine  bez  bodlji,  koje  uglavnom  imaju  puzajući  rast,  rjeđe  poluuspravan  ili  uspravan  predstavljaju  privredno  najznačajniju  grupu,  odnosno  istu  koju  podrazumjeva  intenzivna  proizvodnja ove vrste. 

 

Sl.17. Puzajući i uspravnorastući tip  kupine generalno ostvaruje bolje prinose  ukoliko se uzgaja uz naslon 

  Podzemni  sistem  kupine  izraženo  je  razgranat,  obrastao  korijenovim  dlačicama,  a  njegova  snaga  i  dubina  prodiranja  prvenstveno  zavisi  od  nasljedne  osnove  jedinke,  ali  i  od  uslova  u  kojima  se  isti  razvija.  Naime,  podzemni  sistem  uspravnorastućih  sorti  kupine  dominantno  se  razvija  i  grana  u  površinskom  sloju  zemljišta  (0,5  m),  bez  značajnijeg dubljeg prodiranja, dok isti kod puzajućih  kultivara dostiže slojeve i  do dubine 1­1,5 m. Navedene odlike podzemnog sistema kod uspravnorastućih  sorti kupine, obezbjeđuju biološku prikladnost tipu razmnožavanja izdancima, a  kod puzajućih, potapanjem vrhova i ožiljavanjem reznica.  Osnovu nadzemnog sistema kupine čine izdanci čiji je životni vijek dvije godine.  U prvoj godini ovi prirasti rastu i razvijaju se, obično dostižući prirodnu dužinu  2­6  m,  a  u  drugoj  godini  na  ovim  prirastima  formiraju  se  bočna  razgranjenja, nosioci roda, koji se ,  kao  i  cijeli  dvogodišnji  prirasti,  po  plodonošenju,  do  kraja  godine  u  potpunosti suše.           Sl.18. Nadzemni sistem kupine        K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

15 

Uzgoj m aline i k upine 

Prema  tome,  morfogeneza  dvogodišnjeg  tipa  kupine  odvija  se  na  slijedeći  način:  iz  tačaka  rasta  na  korjenovom  vratu  kupine  u  prvoj  godini  razvijaju  se  prirasti  koji  te  godine  samo  rastu  i  razvijaju  se,  a  tokom  zime  gube  lišće  i  stupaju  u  fazu  mirovanja.  Druge  godine  iz  pupoljaka  koji  se  nalaze  u  pazuhu  listova  na  ovim  prirastima,  razvijaju  se  plodonosne  grančice  koje  donose  rod,  nakon čega počinje sušenje cjelih dvogodišnjih izdanaka od vrha prema osnovi,  a koje se do kraja druge vegetacije u potpunosti  i završi. Jasno je dakle, da u  drugom vegetacionom periodu, izdanci kupine ne rastu u dužinu, kao što nema  niti  njihovog  sekundarnog  debljanja,  već  je  kod  istih  u  ovom  periodu  obezbjeđeno samo razgranjavanje u funkciji plodonošenja (kao kod maline).  

Sl.19. Morfogeneza kod dvogodišnjeg tipa kupine    Kupina obrazuje pupoljke, kako na podzemnom, tako i na nadzemnom sistemu.  Podzemni pupoljci formiraju se na podzemnom stablu, odnosno na korjenovom  vratu  (mjesto  na  površini  zemlje),  što  znači  da  za  razliku  od  maline  čiji  podzemni  sistem  nosi  pupoljke  svom  svojom  dužinom  iz  kojih  se  tokom  vegetacije razvijaju prirasti duž cijelog reda, kod kupine svi prirasti se formiraju  iz  jednog  mjesta  (prikorjenski  izdanci),  te  nema  pojave  mladih  izdanaka  duž  korijena, što predstavlja značajnu razliku između  ove dvije vrste voćaka i kada  je u pitanju sistem uzgoja.                          Sl.20. Kod maline ­ izdanci koji se javljaju duž korijena (lijevo),                 a kod kupine  ­ izdanci se javljaju iz korjenovog vrata (desno)  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

16 

Uzgoj m aline i k upine 

Pupoljci  nadzemnog  sistema  obrazuju  se  u  pazuhu  listova  na  jednogodišnjim  izdancima,  i  to  obično  u  skupinama  po  dva,  raspoređeni  jedan  iznad  drugog.  Razvoj pupoljka nadzemnog sistema nije uravnotežen. Naime, pupoljci baznog  dijela  izdanaka  razvijaju  se  slabo,  ili  se  i  ne  obrazuju,  pupoljci  srednje  zone  izdanaka  razvijaju  se  srednje  intenzivno,  dok  je  razvoj  pupoljaka  vršne  zone  najintenzivniji.  Generalno,  razvoj  pupoljaka   podzemnog  i  nadzemnog  sistema  uslovljen  je  prvenstveno  sortom,  ekološkim  uslovima  uzgoja  i  nivoom  agrotehnike u zasadima kupine.  Cvjetovi  kupine  su  sakupljeni  u  cvasti,  boja  kruničnih  listića  je  bijela,  rjeđe  ružičasta.  U  našim  klimatskim  uslovima  kupina  cvjeta  krajem  maja,  tako  da  nema opasnosti od kasnih proljetnih mrazeva. Oprašivanje kupine vrše insekti,  a najznačajnija je medonosa pčela.  Plod  kupine  može  biti  različitog  oblika  i  krupnoće:  okruglast,  izduženo  kupast,  zatupasto  kupast  i  ovalan.  Boja  površine  ploda  kupine  je  obično  crna  i  sjajna  (razne nijanse crne boje), a nešto rjeđe i crvena i žuta, kao i sok. Interesantno  je istaći da se boja površine ploda i boja soka mogu razlikovati (npr. pokožica  crna,  a  sok  crven  i  sl.).  Kao  posebno  važna  osobina  ploda  smatra  se  njegova  čvrstoća, jer od nje u znatnoj mjeri zavisi transportabilnost, odnosno namjena  istih.  Pri  izboru  sorti  kupine,  zbog  transportabilnosti,  više  se  cijene  one  koje  imaju čvrste plodove.    

3.2.1. Razmnožavanje kupine 

  Kupina  se  razmnožava  na  sljedeće  načine:  sjemenom,  izdancima,  ukorjenjavanjem  vrhova  izdanaka,  korjenovim  reznicama,  reznicama  izdanaka  (zrelim i zelenim) i mikro­razmnožavanjem. Za praksu najveći značaj imaju dva  načina  razmnožavanja  i  to:  ukorjenjavanjem  vrhova  izdanaka  i  reznicama  izdanaka.  Razmnožavanje  ukorjenjavanjem  vrhova  izdanaka  koristi  se  samo  kod  puzajućih  sorti  kupine  čiji  prirasti  pri  normalnom  rastu  i  razvoju  poliježu  po  zemlji  i  dobro  se  ukorjenjuju.              

Sl.21. Razmnožavanje kupine  ukorjenjavanjem vrhova izdanka 

   

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

17 

Uzgoj m aline i k upine 

Proizvodnja sadnica kupine ukorjenjavanjem vrhova izdanaka može se obaviti u  specijalizovanim  matičnjacima  jednogodišnjeg  ili  višegodišnjeg  karaktera.  Jednogodišnji  matičnjaci  u  pravilu  obezbjeđuju  lakšu  produkciju  sadnica,  koje  su pri tom  i kvalitetnije i zdravstveno sigurnije. Ovi matičnjaci zasnivaju  se uz  sadna rastojanja 2x1 m i obzirom da svaka posađena sadnica obezbjeđuje i do  10  novih  izdanaka  nakon  njihovog  povijanja,  zagrtanja  zemljom  i  ožiljavanja,  isti po 1 ha obezbjeđuje i do 50 000 sadnica. Ukoliko se vrši zakidanje vrhova  izdanaka  u  cilju  poticanja  njihovog  grananja,  te  potom  ožiljavanja,  ova  produkcija može obezbjediti i do 100 000 kvalitetnih sadnica po hektaru.  Razmnožavanje  kupine  zrelim  i  zelenim  reznicama  izdanaka  primjenjuje  se  u  slučajevima  potrebe  masovnije  proizvodnje  sadnog  materijala  određene sorte,  a  čiji  je  broj  matičnih  biljaka  koje  su  na  raspolaganju  mali  (razmnožavanje  elitnog bezvirusnog sadnog materijala, razmnožavanje nove sorte i sl.). Zelene  i  zrele  reznice  (dijelovi  izdanaka  sa  1­3  pupoljka,  uzeti  u  vegetaciji  ili  van  vegetacijskog  perioda)  ožiljavaju  se  u  kontrolisanim  uslovima  (staklenici),  i  u  pogodnom supstratu (perlit, treset) i najčešće  uz primjenu hemijskih supstanci  (fitohormona).  Naravno,  ovakav  način  razmnožavanja  je  u  praksi  najekonomičniji, budući da se od jednog izdanka može obezbjediti neuporedivo  veći broj reznica­budućih sadnica, u odnosu na npr. samo jednu, koja se dobija  potapanjem  vrhova  izdanaka.  Unutar  ovog  vegetativnog  tipa  razmnožavanja  kupine,  najbolje  rezultate  daje  tehnika  ožiljavanja  zelenih  reznica.  Ove  reznice  čine  po  dva  lista,  i  pupoljka  u  njihovom  pazuhu.  Listovi  se  skraćuju  za  gornju  polovinu  njihove  ukupne  površine,  u  cilju  regulisanja  debalansa  nadzemnog  i  podzemnog  sistema.  Zelene  reznice  potapaju  se  u  vlažan  supstrat  čije  je  održavanje  nivoa  vlažnost,  kao  i  za  svako  drugo  ožiljavanje,  od  presudnog  momenta za uspješnost razmnožavanja.       

                                 Sl.22. Lisni pupoljak na reznici kupine      4. PREDRADNJE ZA PODIZANJE ZASADA MALINE I KUPINE     U okviru radnji koje se preduzimaju pred i tokom zasnivanja intenzivnih zasada  maline i kupine posebno se izdvajaju sljedeće:      izbor lokacije za podizanje zasada maline i kupine,    priprema zemljišta za sadnju,    izbor sadnog materijala za zasnivanje zasada maline i kupine,    tehnika sadnje maline i kupine,    izbor i oblikovanje uzgojne forme, 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

18 

Uzgoj m aline i k upine 

  mjere  upravljanja  zasadom  maline  i  kupine  –  rezidba,  đubrenje,  navodnjavanje, održavanje zemljišta i zaštita od bolesti i štetočina. 

  4.1. Izbor lokacije za podizanje zasada maline i kupine   

  Postoje  osnovni  faktori  koji  moraju  biti  razmotreni  prilikom  izbora  mjesta  za  podizanje  zasada  maline  i  kupine.  To  uključuje:  ocjenu  parcele,  analizu  predkulture,  tipa  zemljišta  i  njegove  plodnosti,  potrebu  obezbjeđenja  odvodnjavanja,  vjetrozaštitnih  pojaseva,  analizu  osunčanosti,  blizinu  izvora  vode i povezanost sa komunikacijama.  Pod ocjenom parcele podrazumjeva se  težnja da lokacija za zasnivanje zasada  treba  da  bude  dobro  osunčana.  U  tom  smislu,  dakle  potrebno  je  izbjegavati  zasjenjena  mjesta.  Idealno,  uzgajivači  bi  trebali  izabrati  zemljišta  koja  su  dobro­drenirana,  prirodno  plodna,  bogata  organskom  materijom    (2­4  %),  sa  pH  vrijednošću  6­7.  Za  malinu  su  izrazito  povoljne  pjeskovite  ilovače  ili  samo  ilovače,  kao  i  dobro  drenirana  glinovita  zemljišta.  Zemljišta  koja  sadrže  5­10  kg/dunumu  raspoloživog  fosfora,  25­30  kg/dunumu  kalija,  15  ­20  kg/dunumu  magnezija,  i  posjeduju  kapacitet  izmjeničnih  kationa  (CEC)  od  8­16  su  optimalna.  Odvodnjavanje,  odnosno  drenaža  je  takođe  važan  faktor  prilikom  izbora lokacije,  iz razloga što korijen maline i kupine doseže dubinu i do 1 m.  Parcele  koje  posjeduju  nepropusan  sloj  u  ovoj  zoni  treba  izbjegavati.  Nivo  podzemne vode ne smije biti viši od 1 m, obzirom da je korijen maline i kupine  izuzetno osljetljiv na nedostatak kiseonika u zemljištu. Takođe, mnogi kultivari  maline su podložni prema gljivicama koje inficiraju korijen, a koje dominiraju u  slabo  dreniranim  zemljištima.  Kada  izumre  korijen,  biljka  zakržlja,  što  je  izuzetno  izraženo  tokom  ljetnih  vrućina  i  nedostatka  vlage  u  zemljištu.  Postoji  jednostavan  praktični  test  kojim  se  može  ustanoviti  da  li  je  zadovoljavajuć a  drenaža­vodopropusnost u određenom sadnom mjestu.  Naime, iskopa se rupa  dubine oko 75 cm i širine 15 cm na mjestu gdje se planira zasnovati zasad, i to  u periodu ranog proljeća ili kasne jeseni, kada je zemljište zasićeno ­saturirano  vlagom, ali nije smrznuto. Nakon toga rupa se puni sa oko 20 litara vode, te se  vrši    provjera  nivoa  iste  nakon  jednog  sata.  Ukoliko  se  voda  zadržala  na  dnu  rupe takvo zemljište može biti suviše vlažno za uzgoj maline i kupine.  Malina  i  kupina  trebale  bi  biti  posađene  na  blagima  padinama,  gdje  ne  postoji  opasnost  od  zadržavanja  suvišnih količina vode.    

 

Sl.23. Parcele na  brežuljkastim terenima  idealno su rješenje za  sadnju maline i kupine 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

19 

Uzgoj m aline i k upine 

Takođe,  i  adekvatna  vazdušna  drenaža  između  biljaka  veoma  je  važna  za  uspješan  uzgoj  maline  i  kupine.  Kretanje  zraka  smanjuje  vlažnost  oko  biljke  i  sprečava  stanja  koja  dovode  do  pojava  bolesti  na  listu.  Vazdušna  drenaža,  takođe, smanjuje opasnost od proljetnih mrazeva. Ukoliko se zasad podiže na  nagnutim  terenima,  i  na  većim  nadmorskim  visinama  treba  znati  da  će  se  hladan vazduh kretati niz padinu prema najnižoj tački, obzirom da je  isti lakši,  što u krajnjem smanjuje opasnost od proljetnih mrazeva.  S  druge  strane,  u  nekim  slučajevima,  zasadi  maline  i  kupine  trebali  bi  biti  zaštićeni  i  od  jakih  vjetrova,  budući  da  isti  mogu  uslovljavati  značajna  mehanička oštećenja na plemenitim kulturama.  Odabir ekspozicije iako ne kritični faktor, takođe je važan, te bi isti trebao biti  razmotren pri podizanja zasada maline i kupine. Ove dvije vrsta voćaka, spram  ovog faktora, preferiraju, zaštićene sjeverne obronke­padine. Južne ekspozicije  mogle  bi  biti  korištene  za  zasnivanje  zasada,  ali  tada  treba  imati  u  vidu  da  bi  temperatura  biljaka  mogla  biti  visoka  za  vrijeme  sunčanih  dana  tokom  zime.  Tako  na  primjer,  nekoliko  toplijih  dana  tokom  januara­februara,  mogli  bi  biti  razlog  stimulisanja  pupoljaka,  tako  da  bi  sljedeći  hladni  val  u  ovom  periodu,  uslovio evidentne štete.   Takođe,  novi  zasadi  bi  trebali  biti  podizani  što  udaljenije  od  divljih  populacija  maline  i  kupine.  Naime,  divlji  zasadi  ovih  vrsta  voćaka  u  krugu  od  300  m  moraju  biti  elminisani,  budući  da  isti  predstavljaju  izvor  širenja  bolesti  u  novopodignutim zasadima.  Zasade  maline  i  kupine  ne  bi  trebalo  saditi  na  parcelama  gdje  su  kao  predkulture gajene: jagoda, paradajz, krompir, patlidžan, paprika, ili pak stariji  zasadi  maline  i  kupine,  obzirom  da  su  sve  vrste  podložne  oboljeljenju  izazvanom  gljivicom  Verticillium  venuti,  a  ista  može  preživjeti  u  zemljištu  godinama,  te  negativno  uticati  na  novopodignute  zasade  maline  i  kupine.  Leguminoze su generalno, dobre predkulture za nove zasade maline i kupine.     

      Sl.24. Primjer uticaja  predkulture na uzgoj  maline: zasad maline  podignut na mjestu gdje  je prethodno bio pašnjak  (lijevo), i jagoda (desno)         

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

20 

Uzgoj m aline i k upine 

4.2. Priprema zemljišta za sadnju maline i kupine     Od pravilne pripreme zemljišta za podizanje malinjaka u velikoj mjeri zavisit će  visina  budućeg  prinosa  i  kvalitet  plodova,  te  samim  tim  i  uspješnost  gajenja  odabranog sortimenta projektovanog zasada ovih kultura. Pri izboru parcele za  zasnivanje  novog  malinjaka,  dakle  prije  pristupanja  neposrednoj  pripremi  zemljišta,  od  posebne  je  važnosti  poznavanje  kultura  koje  su  bile  gajene  na  odabranoj površini. Naime, kao pogodne predkulture za malinu i kupinu mogu  se  preporučiti:  sve  kupusnjače  i  grahorice,  a  kao  izrazito  nepovoljne:  jagoda,  malina,  kupina,  vinova  loza,  te  krompir,  paradajz  i  sl.  Da  bi  se  zemljište  oslobodilo  korova  i  zemljišnih  insekata,  kao  što  su  ličinka  klišnjaka  i  bijelog  crva,  godinu  dana  prije  sadnje  maline  i  kupine  na  odabranu  parcelu  potrebno  je zasijati žitarice ili leguminoze (primjer dobrih predkultura).  Priprema  zemljišta  za  podizanje  malinjaka  podrazumjeva  provođenje  sljedećih  radnji:  analiza  zemljišta,  uređenje  zemljišta  i  popravka  njegove  plodnosti  meliorativnim  đubrenjem,  duboko  oranje  i  tanjiranje,  te  površinska  priprema  zemljišta za sadnju.   

4.2.1. Analiza zemljišta  

  Analiza zemljišta treba biti izvršena nekoliko mjeseci prije same sadnje, i to na  taj  način  što  se  uzorci  zemljišta  uzimaju  nasumice  sa  nekoliko  lokacija  na  parceli  i  sa  dvije  dubine  30  i  60  cm.  Preporučuje  se  uzimanje  dva  uzorka  po  dunumu. Na većim parcelama, uzimanje uzoraka iz samo jednog dijela ukupne  površine parcele može dovesti do netačnih rezultata, a time i do neadekvatnih  preporuka  kada  su  u  pitanju  intervencije  na  popravci  osobina  zemljišta.  Naravno, uvijek je lakše korigovati nedostatke odabranog zemljišta prije sadnje  nego kasnije tokom ekspoloatacije zasada. Kod analize zemljišta određuje se i  analizira:  pH  tla,  %  organske  materije,  sadržaj  soli,  sadržaj  makro  i  mikroelementi,  te  prisustvo  nematoda.  Ove  analize  obično  se  obavljaju  u  komercijalnim  laboratorijama,  ili  pak  u  naučnim  i  stručnim  institucijama.  Takođe,  moguće  je  nabavit  i  jednostavnu  opremu  za  mjerenje  pH  zemljišta,  sadržaja soli i određenih mineralnih elemenata, direktno   u poljskim uslovima.                                                           

            

Sl.25. Sonda za uzimanje  uzoraka zemljišta 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

21 

Uzgoj m aline i k upine 

4.2.1.1. pH zemljišta    

PH  vrijednost  zemljišta  može  se  odrediti  korištenjem  jeftinih  probnih  traka  ili  pomoću ručnog pH ­ metra. Procedura je jednostavna i podrazumjeva uzimanje  prvo, jedne supene kašike zemljišta  koja  se potom navlaži vodom tako da se  formira  blato.  Međutim,  prije  miksanja  zemljišta  i  vode,  potrebno  je  provjeriti  da pH vode koja se koristi ima neutralnu vrijednost, dakle pH=7,0. Vrh probne  trake  potom  se  uranja  u  blato,  tako  da  se  voda  počinje  kretati  niz  traku  ostavljajući čestice zemljišta po površini iste. Promjena boje na testnoj traci bit  će  gotova  za  nekoliko  minuta.  Prosječna  pH  vrijednost  može  biti  određena  upoređivanjem  boje  na  testnoj  traci  sa  bojom  na  listi  opskrbljenoj  testnim  trakama.   Prilikom  korištenja  pH  metar­a,  postupak  se  svodi  na  uranjanje  elektrode  u  napravljenu  smjesu  zemlje  i  vode,  te  potom  neposrednog  očitavanja  pH  vrijednosti  na  displeju.  Kada  je  pH  vrijednost  zemljišta  ispod  6,0  potrebno  je  istom  dodavati  kalcijum  karbonat,  u  cilju  korekcije  pH.  Količina  CaCO 3  –  kalcijevog  karbonata  kojeg  je  potrebno  dodati  za  podizanje  pH  vrijednosti  prema 6,5 u srednjoj ilovači kakva su  zemljišta većinom u BiH, prikazana je u  tabeli 1.    Potrebne količine kreča  Tabela 1. Orjentacione količine  Početna pH vrijednost   (kg/m²)  kalcijum karbonata kojeg je  6.0  0.25  potrebno dodati da bi se pH  5.5  0.50  vrijednost zemljišta sa početnih  5.0  0.90  vrijednosti podigla na 6,5  4.5  1.25      Ukoliko  je  i  sadržaj  magnezijuma  nizak  primjenjuje  se  dolomit  (kalacijum  magnezij  karbonat),  u  cilju  korekcije  pH  vrijednosti  zemljišta  i  popravke  sadržaja  Mg.  CaCO3  ili  pak  gašeni  kreč  u  prahu  treba  biti  primjenjen  nekoliko  mjeseci  prije  sadnje  kako  bi  se  obezbjedilo  dovoljno  vremena  za  hemijske  promjene  u  zemljištu.  Krečnjak  bi  trebalo  unijeti  u  zemljište  putem  rotovatora/freze, i to na dubinu od najmanje 30 cm. Za uspješan uzgoj maline i  kupine, u pravilu se preporučuje odabrane parcele tretirati krečnjakom. U cilju  ekonomičnosti,  primjena  kreča  se  može  obaviti  samo  u  trake,  odnosno  u  redove gdje će se nalaziti sadna mjesta. Sposobnost krečnjaka za popravku pH  zemljišta  određena  je  veličinom  čestica  istog  i  njegove  čistoće.  Manje čestice imat će bržu zemljišnu  reakciju i obrnuto.   

Sl.26. Ručna aplikacija kreča pred          zasnivanje  zasada          maline i kupine 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

22 

Uzgoj m aline i k upine 

4.2.1.2. Salinitet    Malina i kupina su osjetljive na povećan salinitet – sadržaj soli zemljišta, i ne bi  trebale bit sađene na zemljištima koja imaju sadržaj 800 ppm od ukupne soli.  Visoka  koncentracija  soli  u  zoni  korijenovog  sistema  ovih  vrsta  ima  za  posljedicu  teže  usvajanje  vode  i  hranjivih  materija  iz  zemljišta.  Visoka  koncentracija  topive/rastvorljive  soli  u  zemljištu  spriječava  n ovu  inicijaciju  korijena,  te  izdanci  postaju  slabiji  i  imaju  izrazito  zakržljao  rast.  Zaostatak  biljaka  u  porastu  i  pad  prinosa  može  se  pojaviti  prije  lisnih  simptoma  koji  su  obično  pouzdan  indikator.  Malina  i  kupina  posađene  u  zemljišta  sa  visokom  koncentracijom  soli  imat  će  rubnu  hlorozu/nekrozu  i  zakržljalost  na  listovima,  a  ozljede su izrazitije na starijem lišću.    

Sl.27. Nekroza starijih lisnih margina obično  su simptom solne toksičnosti. 

  Toksičnost  soli  u  zemljištu  mogu  biti  uzrokovane visokim razinama istih u vodi koja  se  koristi  za  navodnjavanje  ili  pak  u  zemljištima  na  kojima  je  siromašno  odvodnjavanje,  ali  i  pretjerana  primjena  mineralnih  đubriva  putem  fertilizacije  ili  njihovom  folijarnom  aplikacijom.  Malina  i  kupina  su  naročito  osjetljive  na  hlorid  i  natrijeve  soli,  a  štete  postaju  očitije  tokom toplijih mjeseci. Biljke koje rastu u slanim zemljištima ponašaju se slično  onima koje rastu uz nedostatak vode.  Veoma je važno imati unaprijed dobro testiranu vodu, kao i zemljište i slijediti  ispravne  procedure  navodnjavanja,  kao  i  fertirigacije,  kako  bi  se  izbjeglo  nagomilavanje  soli.  Analiza  lista  je,  takođe  od  bitnog  značaja  u  dijagnosticiranju simptoma soli i može otkriti potencijalno štetni natrijum hlorid  (akumulacije) čak prije nego simptomi budu vidljivi na listu. Marginalne i vršne  ožegotine  lišća  ovih  vrsta  voćaka  obično  su  jaki  indikatori  hlorida  ili  natrijeve  toksičnosti.  Ako  se  u  oštećenom  lišću  nađu  sadržaji  veći  od  0,2%  natrija  ili  0,5% hlorida, evidentna lisna ozljeda obično se pripisuje natrijevoj ili hloridovoj  toksičnosti.  Koncentracija  topive  soli  predstavlja  ukupnu  količinu  gnojiva  i  drugih  jona  koji  se  nalaze  u  zoni  korijena  biljaka.  Soli  u  zemljištu  prisutne  su  kao  pozitivno  ili  negativno  naelektrisani  mineralni  joni.  Ove  naelektrisane  čestice  povećavaju  sposobnost  provođenja  zemljišnog  električnog  kondiktiviteta, te  njihova  koncentracija  može  biti  procjenjena  mjerenjem  ovog  parametra (EC). Rastvorljive soli mjerene su korištenjem EC metra i izražene su  kao milioniti dio po centimetru (mmhos/cm) ili decisimens po metru (dS/m),  a  koji su brojno ekvivalentni. Vrijednost 1 mmho/cm je ekvivalentan približno 670  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

23 

Uzgoj m aline i k upine 

milionitom  dijelu  (ppm)  ukupne  topive  soli.  Prinos  sto lnog  (tržišnog)  voća  se  smanjuje  kada  je  kondiktivitet  zasićenih  ekstrata  u  korjenskog  zoni  zemljišta  veći od 1,2 DS­a/m. Prinos stonog voća se smanjuje približno 10% kod slanog  zemljišta  od  1,3  dS/m,  25%  kada  je  1,8  dS/m  i  50%  kada  zemljište  ima  kondiktivitet  2,3dS/m    mmhos/cm  (ove  vrijednosti  odgovaraju  približno  1300­ 1500  ppm  u  saturiranom/zasićenom  ekstraktu).  Ukoliko  analiza  zemljišta  pokaže EC veći od 1,2 dS/m, tada je preporučena temeljita bazičnost zemljišta.   

4.2.1.3. Sadržaj mineralnih elemenata 

  Analiza sadržaja makro i mikro elemenata u zemljištu trebala bi biti obavljena  prije same sadnje maline i kupine, kako bi se na pravi način odredio hranidbeni  status  zemljišta  na  kojem  se  podiže  zasad  navedenih  kultura.  Takođe,  ova  analiza provodi se i kao redovna mjera tokom eksploatacije zasada, a rezultati  ovog  testa  mogu  biti  kombinovani  i  sa  analizom  listova,  odnosno  pojedinih  organa  maline  i  kupine,  u  cilju  optimizacije  programa  đubrenja  u  svim  periodima  održavanja  voćnjaka.  Optimalan  sadržaj  mineralnih  elemenata  sa  adekvatnm  koncentracijama  obrađeni  su  u  poglavlju  ¨Đubrenje  maline  i  kupine¨ ove brošure.   

4.2.1.4. Nematode 

  Prilikom  provođenja  analize  zemljišta  veoma  je  važno  da  ista  podrazumjeva  određivanje  i  prisutnosti  nematoda.  Nematode  su  mikroskopski  valjkasti  organizmi koji nastanjuju zemljište.  Naime, postoje različiti tipovi nematoda,  a  neki od njih su veoma štetni pri uzgoju maline i kupine. Štete izazivaju hraneći  se  na  korijenu,  a  zaražene  biljke  ispoljavaju  slab  vegetativni  rast,  te  nakon  određenog  vremena  vidno  kržljaju.  Nematode,  takođe  mogu  biti  i  prenosioci  različitih  bolesti. Ovi organizmi se, naime kreću kroz pore zemljišta,  i mogu se  na ovaj način dislocirati i po  nekoliko centimetara. Međutim, mogu se, a što je  izuzetno  čest  slučaj  u  praksi,  proširiti  na  nove  površine  i  prilikom  redovne  obrade  odabrane  parcele.  Nekoliko  vrsta  nematoda  vezuje  se  za  slabiji  porast  maline,  a  najvažnija  nematoda  je  štetočina  korijena  (Pratylenchus),  sa  zastupljenošću od 500 ­ 1 000 jedinki po kilogramu suhog zemljišta. Naravno, u  skladu  sa  prethodnim  preporučuje  se  izbjegavanje  zemljišta  koja  imaju  veći  broj  ovakvih  štetočina  kada  je  u  pitanju  sadnja  maline  i  kupine.  Treba  napomenuti  i  to  da  ne  postoje  adekvatna  sredstva  za  suzbijanje  nematoda,  a  da  su  ista  dozvoljene  za  kontrolu  ovih  štetočina prilikom uzgoja maline i kupine  u BiH, s tim da zadovoljavaju preporuke  PERSUAP.   

Sl.28.  Štete na korijenu maline izazvane  nematodama 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

24 

Uzgoj m aline i k upine 

4.2.2. Uređenje zemljišta i popravka njegove plodnosti    

Obim  i  broj  zahvata  koji  iziskuje  uređenje  zemljišta  prvenstveno  zavise  od  zatečenog  stanja  površine  na  kojoj  se  želi  podići  novi  zasad  maline  i  kupine.  Čišćenje  i  ravnanje  površine  zemljišta  obavezna  je  radnja  u  sklopu  uređenja  odabrane  parcele,  a  ima  za  cilj  eliminisanje  svih  većih  ili  manjih  potencijalnih  fizičkih  i  drugih  smetnji,  kao  npr.  zemljišnih  depresija  koje  bi  kasnije  predstavljale  nepoželjna  mjesta  akumulacije  površinske  vode.  Eliminisanje  korova,  takođe  je  radnja  koja  se  u  ovoj  fazi  redovno  primjenjuje.  Herbicidi  Cidocor,  Herkules  i  Basta  efikasna  su  sredstva  za  uništavanje  najvećeg  broja  višegodišnjih i jednogodišnjih korova, te se u ovu svrhu najčešće preporu čuju.  Ukoliko  je  zemljište  na  kojem  se  želi  podići  malinjak  nešto  slabijeg  kvalteta,  obavezno  je  popravljanje  njegove  plodnosti,  odnosno  poboljšanje  njegovih  fizičkih  i  hemijskih  karakteristika.  Popravka  plodnosti  zemljišta  vrši  se  meliorativnim  đubrenjem  organskim  i  mineralnim  đubrivima,  a  prema  potrebi  izvodi  se  i  kalcifikacija  (korekcija  pH  vrijednosti),  te  odvodnjavanje,  odnosno  obezbjeđuje i sistem za navodnjavanje.  Zemljišta obogaćena organskom materijom su veoma povoljna za uzgoj maline  i  kupine.  Ista  poboljšavaju  teksturu  zemljišta,  te  zadržavaju  mineralne  elemente  usljed  bazičnosti  od  ispiranja.  Organska  materija  poboljš ava  vodni  režim  zemljišta,  odnosno  povećava  kapacitet  za  zadržavanje  vode.  Bogatsvo  zemljišta  organskom  materijom  često  ne  smije  biti  omalovažavana.  Količine  organske  materije  koje  se  dodaju  zemljištu  mogu  biti  bez  suštinskih  ograničenja.  Ova  forma  može  da  bude  sastavljena  od  slame  pomiješane  sa  stajnjakom,  zelenišnim  đubrivima  (sudanska  trava,  raž,  ozima  žita)  ili  p ak  komposta. Količina 3­5 tona po dunumu ovih materija trebala bi biti dovoljna u  najvećem broju slučajeva, a veće količine, u cilju povećanja vodnog kapaciteta  zemljišta, treba biti dodata na zemljištima pjeskovitog tipa, čime se poboljšava  i  njihova  struktura,  drenaža,  ali  i  aeracija,  spram  zemljišta  koja  imaju  veću  količinu gline.    

Sl.29. Nepravilna aplikacija  stajnjaka. Naime, odmah  poslije primjene isti je  potrebno zaorati kako bi se  gubici hranjiva sveli na  minimum    Razgradnja  ove  organske  materije  mikroorganizmima  zemljišta  zahtijeva  naknadne  količne  azota  osim  ukoliko  organmska  materija  nije  bila  od  leguminoza.  Oko  6  kg  stvarnog  azota  treba  dodati  na  svaku  metričku  tonu  slame  i  stajnjaka  i  12  kg  istog  treba  dodati  za  neleguminoznu  organsku  materiju  ili  zelenišno  đubrivo  u  cilju  pomoći  razgradnje.  Ukoliko  se  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

25 

Uzgoj m aline i k upine 

primjenjuje  kokošije đubrivo isto se dodaje u jesen, u količinama 0,5­1,0 t po  dunumu.  Idealno,  organska  materija  treba  biti  unešena  po  površini  10­15  cm  prije same sadnje. Organska materija povećava raspoloživost hranjiva, kationa,  zemljišni  kapacitet  i  naravno,  mikrohranjivi  sadržaj.  U  zavisnosti  od  zatečenog  nivoa  plodnosti  zemljišta,  količina  đubriva  za  meliorativno  đubrenje  za  mineralna  NPK  đubriva  (5:20:30,  5:22.35,  6:26:26,  7:14:21,  10:20:30)  kreće  se 1,5­2,5 t/ha. Ukoliko se primjeni meliorativno đubrenje, unošenjem u trake  (ne đubri se cijela površina – redukovano đubrenje) ove količine mogu biti i za  oko  3  puta  manje  od  navedenih.  Najpodesnije  vrijeme  provođenja  meliorativnog  đubrenja  je  u  dva  navrata,  po  50%  ukupne  količine,  prije  i  poslije dubokog oranja.  Nakon  rasturanja  stajnjaka,  mineralnih  đubriva,  a  po  potrebi  i  krečnjaka  obavlja  se  oranje  zemljišta  na  dubinu  30­40  cm.  Duboko  oranje  vrši  se  isključivo  pri  umjerenoj  vlažnosti  zemljišta ,  i  to  najmanje  mjesec  dana  prije  početka sadnje.  Ukoliko  postoji  nepropusni  sloj,  rigolovanjem  će  se  isti  prevezići  i  povećati  propusnost  zemljišne  podloge.  Rigolovanje  podrazumijeva  razbijanje  neporopusnog  sloja  zemljišta  primjenom  podrivača  koji  prave  uske  kanale  u  zemljištu,  na  dubini  75­100  cm.  Dlijeta  na  podrivaču  postavljaju  se  na  takvu  dubinu  da  obavljaju  funkciju  ispod  stvrdnutog  sloja  zemlje,  kako  bi  isti  bio  prekinut.  Razbijanje  nepropusnog  sloja  na  ovaj  način  trebalo  bi  biti  učinjano  dva puta po istoj parceli, tako što se u drugom prolazu traktor kreće pod uglom  od  90o  u  odnosu  na  predhodno  izvedenu  radnju.  Treba  napomenuti  da  zemljište  prilikom  izvođenja  ove  radnje  mora  biti  umjerene  vlažnosti,  obzirom  da  bi  ista  ukoliko  bude  povećana  imala  suprotan  efekat  od  onoga  koji  se  želi  postići  samom  operacijom.   

Sl.30. Razbijanje nepropusnog sloja   u zemljištu  

  Poslije  izvršenog  oranja  pripremana  parcela  čisti  se  od  krupnijeg  kamenja,  kao  i  ostataka  korijena  korovskih  i  drvenastih  biljaka,  a  po  ovoj  radnji  dalje  se  pristupa  detaljnijoj površinskoj pripremi zemljišta za sadnju, koja  podrazumjeva  dodavanje  druge  polovine  organskih  i  mineralnih đubriva, te tanjiranje i drljanje do potpunog  usitnjavanja  površinskog  sloja  zemljišta.  U  okviru  površinske pripreme zemljišta za sadnju preporučuje se  provođenja  mjera  njegove  dezinfekcije  i  dezinsekcije  preparatima, kao što su: Timet, Galation, i dr.  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

26 

Uzgoj m aline i k upine 

4.3. Izbor sadnog materijala za zasnivanje zasada maline  i kupine    Kod zasnivanja zasada maline i kupine ne smije se koristiti sadni materijal koji  vodi  porijeklo  od  prirasta  iz  starijih  proizvodnih  zasada,  budući  da  je  isti  najčešće zaražen, a i proizvodni potencijal ovakvih zasada je znatno umanjen.  Takođe,  materijal  iz  starijih  proizvodnih  malinjaka  može  predstavljati  generativno  potomstvo,  odnosno  može  predstavljati  sjemenjake  dobijene    iz  sjemena  plodova  koji  redovno  opadaju  u  zasadu  čime  se  gubi  sortna  čistoća,  odnosno dobijaju jedinke nepostojane i nepoznate nasljedne osnove.  Sadni  materijal  kojim  je  potrebno  zasnovati  nove  malinjake  i  kupinjake  mora  biti  izuzetnog  kvaliteta,  mora  posjedovati  atest  kojim  se  garantuje  sortna  čistoća  i  potpuna  zdrastvena  ispravnost,  a  u  morfološkom  pogledu  mora  zadovoljiti  standarde  opšte  razvijenosti  nadzemnog  i  podzemnog  sistema.  Standardna  sadnica  maline  i  kupine  mora  biti  duga  najmanje  50  cm,  srednje  debljine  8­12  mm,  i  sa  korjenovim  sistemom  od  najmanje  8­10  glavnih  žila,  dužine 12­20 cm, i debljine  2  mm,  koji  je  dobro  obrastao  postranim  žilicama  i  korjenovim  dlačicama.  Svaka  sadnica,  ili  pak  bunt  (obično  od  po  50  komada  sadnica)  mora  posjedovati  markicu  na  kojoj  piše:  vrsta,  sorta,  tip  sadnice,  deklaracija,  ime  proizvođača  i  adresa,  te  za  koju godinu sadnje  sadnice  važe.   

   

Sl.31. Sadnica maline i  kupine: a) izgled dobre  sadnice (prva klasa), b)  izgled loših sadnica 

4.4. Tehnika sadnje maline i kupine    Nakon  pripreme  zemljišta  i  unošenja  neophodnih  dodataka  istom,  u  cilju  njegove popravke, sljedeća radnja podrazumjeva formiranje redova za sadnju.  Malina  i  kupina  mogu  se  saditi  na  ravnim  parcelama,  pod  uslovom  da  su  iste  dobro  drenirane.  Međutim,  ove  vrste  voćaka  na  ravnim  parcelama  sa  slabo  dreniranim  zemljištem  treba  saditi  na  gredicama,  dimenzija  približno  25  cm  visine i 60 cm širine (slika). Udaljenost između redova trebala bi iznositi 2,2­2,5  m  za  malinu,  a  za  kupinu  minimalno  3  m.  Ovakav  razmak  će  obezbjediti  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

27 

Uzgoj m aline i k upine 

dovoljan  životni  prostor  potreban  za  obavljanje  i  neophodnih  agrotehničkih  radnji  (fertilizacija,  prskanje,  branje),  a  istovremeno  će  maksimizirati  produkciju.    

Sl.32. Formirane gredice prije sadnje  na slobo dreniranim zemljištima 

  Razmak  između  redova,  takođe  zavisi  od  veličine  mašina  koje  se  upotrebljavaju  prilikom  održavanja  zasada, ali bi isti trebao biti adekvatan  za  motokultivator,  odnosno  pomičnu  frezu.  Sadnja  maline  i  kupine  na  nagnutim,  dobro  dreniranim  parcelama,  trebalo  bi  organizovati  tako  da  ista  podrazumjeva  postavljenje  redova nasuprot padu terena, čime bi se spriječila erozija zemljišta.  Iako  se  sadnja  maline  i  kupine  može  obavljati  od  oktobra  do  početka  aprila,  zrelim izdancima (jesenja i proljetna sadnja), ipak najčešći termini sadnje ovih  kultura  su  kasna  jesen  i  rano  proljeće.  Jesenja  sadnja  se  najčešće  koristi,  budući da ima niz prednosti, odnosno da daje najbolje rezultate prijema.  Neposredno pred sadnju obavezno je podzemni sistem svake sadnice osvježiti,  prvo skraćivanjem žila za ¼ njihove ukupne dužine, a  potom potapanjem istog  u smjesu podjednakih dijelova balege i ilovače,  u vodi, uz dodatak sredstva za  dezinfekciju  korijena  (previcur).                Izdanci  maline  i  kupine  sade  se  u  pravilu  na  istu  dubinu  na  kojoj  su  bili  prije  vađenja iz matičnjaka, ali se u praksi zbog izvjesnog slijeganja zemlje, isti sade  za  3­4  cm  dublje.  Ovo  je  posebno  važno  kod  kupina  bez  bodlji,  u  cilju  elminisanja mogućnosti povrjeđivanja korijena i pojave odlike remutacije.  Sadnja  se  u  pravilu  obavlja  po  oblačnom  vremenu,  a  njena  tehnika  zavisi  od  nivoa pripreme zemljišta. Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno s ama sadnja  može se obaviti u brazde (što je u praksi  najčešći slučaj).    

Sl.33. Izvučene brazde za sadnju   maline i kupine 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

28 

Uzgoj m aline i k upine 

Međutim,  ukoliko  je  parcela  lošije  pripremljena,  tada  je  potrebno  kopati  pojedinačne  rupe,  i  to  za  malinu  dimenzija  20x20  cm,  a  za  kupinu  30x30  cm,  koje  će  omogućiti  neophodnu  dubinu  i  pravilan  raspored  žila  posađenim  sadnicama.  Oblačno  vrijeme  je  najpovoljnije  za  izvođenje  sadnje,  čija  se  tehnika provođenja bitnije ne razlikuje od tehnike sadnje ostalih vrsta voćaka.  Naime, nakon sloja plodne zemlje kojima se prekrivaju žile sadnice, nanosi se  sloj  zgorjelog  goveđeg  stajnjaka  u  količini  1­2  kg  po  sadnom  mjestu  i  0,1  kg  NPK, formulacije 8:16:22, a potom sadno mjesto, uz lagano gaženje, potpuno  prekriva zemljom.  Nakon  sadnje,  posebno  ukoliko  neposredno  po  sadnji  postoji  vjeraovatnoća  izostanka kišnih dana, svaka sadnica se zalijeva sa 3­4 l vode.  Skraćivanje  posađenih  sadnica  predstavlja  posljednju  radnju  koju  podrazumjeva  tehnika  sadnje.  Ona  se  obavlja  na  3­4  pupoljka,  odnosno  na  dužinu  oko  20  cm,  a  u  cilju  boljeg  prijema  i  stimulisanja  veće  vegetativne  snage  rasta  budućih  prirasta.   

   

Sl.34. Tehnika  sadnje maline i  kupine 

4.5. Izbor sistema uzgoja   

4.5.1. Sistemi uzgoja maline     U osnovi postoje dva sistema uzgoja maline, i to:      sistem grmova – sa kvadratnim i pravougaonim rastojanjem, i    sistem špalira (žive ograde) – vertikalni špalir i V­špalir (sistem)    Sistem  vertikalnog  špalira  za  proizvodne  zasade  maline  predstavlja  najbolji  i  danas standardni sistem uzgoja ove vrste. Naime, uzgoj maline u formi žbuna  danas se vrlo rijetko primjenjuje, i isti je odlika amate rskog voćarstva. Špalirski  način  gajenja  maline  između  ostalog  obezbjeđuje,  kako  dovoljno  manipulativnog  prostora  u  malinjaku,  tako  i  visoke  prinose  i  dobar  kvalitet  ubranih plodova.   Izdanci maline rastu uspravno, ali su skloni povijanju prema zemlji kada  dozriju  i počnu plodonositi. Iz tog razloga sistem špalira podrazumjeva naslon koji bio  trebao biti potpora izdancima, kako bi se isti održali u vertikalnom položaju i uz  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

29 

Uzgoj m aline i k upine 

teret roda koji nose na sebi. Kod sistema vertikalnog špalira naslon čine stubovi  od drveta, ili betona čija je dužina 2­2,5 m, a širina 8­12 cm, i među kojima se  učvršćuje  pocinčana  žica,  prečnika  3  mm.  Drvene  stubove  prije  postavljanja  naslona,  u  cilju  zaštite,  odnosno  produžetka  vremena  trajanja,  neophodno  je  do polovine njihove ukupne dužine nagorjeti, potopiti u motorno ulje, u rastvor  bordovske čorbe ili premazati masnom bojom.          

     

  Sl.35. Uzgoj  maline u  sistemu  vertikalnog  špalira 

  Stubovi  se  u  zemlju  ukopavaju  50­70  cm,  a  razmaci  istih,  pri  postavljanju  naslona, kreću se od 6­10 m, što prvenstveno zavisi od vrste stubova (drveni­6  m;  betonski­10  m),  te  bujnosti  sorte.  Postoje  dva  osnovna  tipa  naslona  kod  sistema uzgoja u vertikalnom špaliru u zavisnosti od položaja žica na istom, koji  su danas zastupljeni u voćarskoj praksi kada je u pitanju uzgoj maline, a to su:      stubovi  na  kojima  se  nalazi  dvospratno/trospratno  jedna  žica,  tzv.  I­ sistem,    stubovi koji nose dvospratno/trospratno duplu žicu u horizontali, tzv. t­ sistem   

Sistem  I­špalira  je  obično  u  upotrebi  kod  dvogodišnjih  kultivara,  dok  T­sistem  je  posebno  praktičan  kod  jednogodišnjih  kultivara,  ali  i  malog  broja  dvogodišnjih, kao što je sorta miker.  Kod  I  špalir  sistema  izdanci  su  pojedinačno  vezani  za  svaki  red  žice  i  na  taj  način  ne  poliježu  ka  zemlji  pod  težinom  roda.  Obično  su  u  ovom  sistemu  prisutna dva reda žice, prvi na visini 0,9 m,  a drugi na 1,8 m, dok je visina stuba iznad  zemlje  2,0  m.  Rastojanja  između  redova  kreću  se  2,5  m,  a  u  redu  broj  dvogodišnjih  izdanaka,  dakle  koji  plodonose  na  jedan  dužni  metar  treba  da  je  6­7.  Ovo  je  standardni način uzgoja sorte vilamet.              

Sl.36. I – sistem špalira 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

30 

Uzgoj m aline i k upine 

Kod  T­sistema  špalira  na  stubovima  se  postavljaju  dvije  oko  60  cm  duge  poprečne  letve  (dimenzija  2,0  x  2,5  cm  x  60  cm)  koje  su  fiksirane  za  svaki  stub,  na  visini  0,8  m  i  1,7  m  iznad  zemlje.  Za  svaki  kraj  drvene  prečage,  pružajući  se  u  dužinu  cjelokupnog  reda,  pričvršćuje  se  galvanizirana  ili  plastificirana žica. Širina imeđu dvije žice ili dva reda žice je 60 cm. Izdanci se  usmjeravaju  da  rastu  između  žica  ili  redova  žica.  Kod  dvogodišnje  sorte  maline  mikeer  broj  izdanaka  na  jedan  dužni  metar,  u  ovom  sistemu  uzgoja,  iznosi  5,  a  razmak  između  redova treba da je minimalno 3 m.   

                 Sl.37. T – sistem špalira        4.5.2. Sistemi uzgoja kupine     Postoje u osnovi dva glavna sistema uzgoja kupine:      sistem grmova – sa kvadratnim i pravougaonim rastojanjem i    sistem špalira – horizontalna palmeta i lepeza.    Naravno,  uzgoj  kupine  u  sistemu  grmova,  bez  obzira  na  raspored  žbunova,  odlika je amaterskog­ekstenzivnog voćarstva.  Sistem  špalira,  dakle  i  za  kupinu,  kao  i  za  malinu  predstavlja  standardni  i  najrašireniji  način  uzgoja  koji  istoj  obezbjeđuje  intenzivnost  proizvodnje,  gust  sklop  i  visoke  prinose.  Prednosti  ovog  sistema  ogledaju  se  i  u  tome  što  je  kupini  na ovaj način obezbjeđena puna osvjetljenost svih dijelova biljke, a što  opet  ubrzava  sazrijevanje  i  omogućuje  formiranje  krupnijih  i  kvalitetnijih  plodova.  Izdanci  biljaka  uzgajanih  u  špaliru  bolje  odrvenjavaju  i  manje  su  podložni opasnosti od izmrzavanja tokom zime. Izvođenje operacija, kao što su  prskanje,  rezidba  i  berba  su  isto  tako  olakšane  rasporedom  izdanaka  u  prostoru.  Špalirsko  gajenje  preporučuje  se  i  za  veće  površine  pod  ovom  kulturom,  a  istovremeno  podrazumjeva  u  osnovi  dva  sistema:  horizontalna  palmeta i lepeza.      Sl.38. Uzgoj  uspravnorastućih  sorti kupine u  sistemu lepeza   

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

31 

Uzgoj m aline i k upine 

Uzgojni  sistem  lepeza  danas  predstavlja  potpuno  intenzivan  načina  gajenja  kupine,  a  svoju  primjenu  nalazi  i  kod  uspravnorastućih  i  puzajućih  kultivara.  Naime, kod uspravnorastućih sorti (genotipovi koji stvaraju veći broj izdanaka)  najčešće su u upotrebi tri reda žica, broj izdanaka po jednom sadnom mjestu je  6­8, a redni razmak 2 m, odnosno međuredno, minimalno 3 m.  

Sl.39. Uzgoj puzajućih sorti kupine u sistemu lepeza 

  Kod  puzajućih  sorti  kupine  (genotipovi  koji  formiraju  manji  broj  prikorjenskih  izdanaka  –  većina  komercijalnih  aktuelnih  sorata)  takođe,  najraširenije  je  sistem  lepeze,  s  razlikom  da  isti  podrazumjeva  korištenje  tri  reda  žice,  broj  izdanaka  po  jednom  sadnom  mjestu  je  3­4,  a  redni  razmak  1  m,  dok  je  rastojanje  između redova, minimalno 3 m.                                        Sl.40. Zasad kupine u sistemu uzgojnog oblika lepeza  

  4.6. Mjere upravljanja zasadima maline i kupine   

4.6.1. Njega mladog zasada i rezidba maline    Njega  zasada  maline  u  prvoj  godini  po  sadnji  podrazumjeva:  redovnu  obradu  zemljišta, uništavanje korova, đubrenje, pomotehniku, zalijevanje, 3 ­4 puta, te  pravovremenu  i  efikasnu  zaštitu  od  štetnih  bioloških  agenasa.  U  pogledu  pomotehnike,  u  prvoj  godini  po  sadnji  dio  sadnice  koji  je  ostao  nakon  sadnje  (oko  20  cm  iznad  zemlje)  u  potpunosti  se  uklanja,  i  to  u  momentu  kada  novoformirani izdanci dostignu dužinu oko 25 cm.  

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

32 

Uzgoj m aline i k upine 

  Sl.41 i 42. Šematski i stvarni prikaz primljenih sadnica maline u proljeće prve  godine po sadnji, period u kome se uklanja stari dio sadnice 

  Ukoliko  se  stari  dio  sadnice  ne  ukloni  isti  će  se  tokom  vegetacije  razvijati  i  plodonositi (obzirom da je starosti dvije godine), ali na račun mladih izdanaka  koji  trebaju  da  se  formiraju  te  godine,  kako  bi  plodonosili  naredne,  a  u  tom  slučaju isti će zakržljati (neće se razviti dovoljno). Na kraju vegetacije doći će  do sušenja starog dijela sadnice, a obzirom da se nisu razvili novi mladi prirasti  koji  bi  trebali  plodonositi  naredne  sezone,  prinos  maline  za  naredni  period doveden je u pitanje.   

Sl.43.  Neuklonjeni stari dijelovi  sadnice maline nakon prijema imaju  za posljedicu veoma loš razvoj novih  izdanaka 

  Tokom  vegetacije  novoformirani  izdanci  se  razvijaju  popunjavajući  cjelokupan  redni  prostor.  Obzirom  da  su  mladi  izdaci  savitljivi  i  obaraju  se  ka  zemlji,  kako  bi  se  isti  održali  u  uspravnom  položaju  i  bilo  omogućeno  nesmetano izvođenje obrade zemljišta u zasadu, potrebno je  paralelno uz žicu  vezati  špagu,  te  između  nje  i  žice  provesti izdanke i tako iste održavati u  uspravnom položaju.     

 

Sl.44. Paralelno postavljena špaga uz  žicu olakšava zadržavanje  novoformiranih izdanaka uspravno   

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

33 

Uzgoj m aline i k upine 

Na kraju prve godine uzgoja maline svako sadno mjesto mora obezbjediti 2 ili 3  nova  izdanka,  na  potrebnom  rastojanju.  Po  završetku  vegetacije  špaga  se  odvezuje  i  izdanci  puštaju  slobodno  da  padnu  prema  zemlji  kako  bi  se  tokom  zime  nalazili  ispod  snijega,  i  na  taj  način  smanjila  opasnost  od  njihovog izmrzavanja.    

Sl.45. Puštanje izdanaka  maline u  jesen da slobodno  padnu prema zemlji 

  U  proljeće  na  početku  vegetacije  (godina  eksploatacije)  vrši  se  prorjeđivanje  izdanaka, tako što se do osnove uklanjaju izmrzli, slabi, polomljeni, nedovoljno  razvijeni, a ostavljaju najbolji. Broj ostavljenih izdanaka kod sorte vilamet treba  da iznosi 6­7 izdanaka po dužnom metru, dok je taj broj kod sorte miker nešto  manji  i  iznosi  5.  Nakon  prorjeđivanja,  ostavljeni  izdanci  vezuju  se  uz  žicu,  u  cilju  njihovog  razvođenja  i  fiksiranja,  klasičnim  vezivanjem  plastičnim  vezivima  ili  vezivanjem pomoću plastičnih kopči.     Sl.46. Vezivanje dvogodišnjih  izdanaka za žicu, plastične kopče    Nakon toga svaki ostavljeni izdanak prikrati se kosim rezom iznad pupoljka na  visinu 1,8  – 2,0 m od zemlje, ili u praktičnom smislu na toliku visinu da iznad  zadnje  žice  ostanu  četiri  pupoljka,  odnosno  na  cjelokupnom  izdanku  24  pupoljka.  Ovo  je  proljetna  rezidba  maline.  Nakon  rezidbe  slijedi  plitko  okopavanje rednih  traka u zasadu.          Sl.47. Šematski  prikaz rezidbe  maline   

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

34 

Uzgoj m aline i k upine 

Na početku vegetacije, u godinama eksploatacije, kontinuirano rastu novi­mladi  izdanci  (iz  tačaka  rasta  korijena),  od  kojih  se  prva  serija  uvijek  uklanja  do  osnove­zemlje,  u  cilju  stimulacije  razvoja  novih  prirasta  i  kontrole  bujnosti  nadzemnog  sistema.  Međutim,  postavlja  se  pitanje  do  kojeg  momenta  ove  priraste  treba  uklanjati.  Taj  momenat  mora  da  odredi  sam  farmer  za  sebe  prema  uslovima  u  svom  zasadu,  tako  da  slijedi  pravilo  po  kojem  su  najbolji  prirasti za narednu godinu oni koji u ovogodišnjoj vegetaciji dostižu visinu do 1  m  (momenat  kada  su  prerasli  prvu  žicu),  u  momentu  berbe  plodova  na  dvogodišnjim izdancima.     

Sl.48. Za  vrijeme berbe  starih  izdanaka  mladi trebaju  dostići visinu  prve žice        U  praksi  se  često  spominje  da  je  taj  momenat  15.  maj.  Međutim,  najbolje  je  uraditi  sljedeće:  sve  mlade  izdanke  koji  se  pojave  do  15  maja  uklanjati,  a  nakon  istog  ostale  ostavljati.  Ukoliko  ostavljeni  prirasti  u  vrijeme  berbe  dostignu  prvu  žicu,  to  je  pravi  momenat,  a  ukoliko  pređu  visinu  iste,  sa  uklanjanjem prve serije izdanaka je trebalo ranije prekinuti, npr 13. maja.  Nakon berbe orezani dvogodišnji prirasti se počinju sušiti od vrha prema bazi,  te  se  isti  uklanjaju  do  osnove.  Orezani  dvogodišnji  prirasti,  se  mogu  ostaviti  desetak dana u malinjaku, nakon rezidbe. U tom periodu oni služe kao zaklon  mladim  prirastima,  koji  ako  bi  se  naglo  izložili  direktnom  suncu  lako  dobijaju  ožegotine na listovima. Nakon tog perioda, dodatno se uklanjaju oštećeni mlađi  prirasti  i  zajedno sa  starim  se  iznose  i  odmah  pale,  da  nebi  predstavljali  izvor  zaraze.  Kako bi se omogućila efikasna obrada rednog prostora mladi izdanci se, kao što  je  već  opisano,  pomoću  paralelne  špage  uz  žicu  ostavljaju  u  uspravnom  položaju,  sve  do  kasne  jeseni,  kada  se  puštaju  slobodno  da  padnu  prema  zemlji.        Sl.49. Puštanje  izdanaka maline u  kasnu jesen 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

35 

Uzgoj m aline i k upine 

4.6.2. Rezidba kupine    Obzirom  da  kupina  obrazuje  veći  broj  izdanaka,  njena  rezidba  predstavlja  redovnu  agrotehničku  mjeru  koju  je  u  zasadima  ove  kulture  neminovno  provoditi. Rezidba kupine podrazumjeva dva termina primjene:   

  u vegetaciji i    pred kraj vegetacije. 

 

U prvoj godini po sadnji kupine, bez obzira da li je ona posađena u jesen ili  u  proljeće,  vrši  se  samo  proljetna  rezidba  koja  podrazumjeva  skraćivanje  izdanaka  na  dužinu  20­30  cm.  Tokom  prve  vegetacije  po  sadnji,  do  sredine  ljeta,  iz  korijenovog  vrata  dolazi  do  razvoja  2­4  izdanka,  tako  da  se  u  ovom  momentu na nadzemnom sistemu mogu definisati samo jednogodišnji prirasti.  Jednogodišnji izdanci se pomotehnički ne tretiraju, dok se samo dvogodišnji dio  sadnice elminiše do osnove.  Rezidba  kupine  u  rodu  podrazumjeva  intervencije  na  nadzemnom  sistemu,  dakle  kako  u  proljetnom  (pred  kretanje  vegetacije  –  mart),  tako  i  u  periodu  vegetacije (prva polovina juna i septembra).   Naime, obzirom da u sortimentu kupine dominiraju puzajuće sorte i da je kod  istih  najzastupljeniji  sistem  uzgoja  lepeza,  rezidba  tokom  vegetacije  kod  istog  podrazumjeva  tri  zahvata  (generalno  aplikativno  i  za  ostale  sisteme  uzgoja),  i  to:      uklanjanje  (do  osnove)  izdanaka  koji  su  donijeli  rod  (odmah  nakon  berbe),    prikraćivanje  (pinciranje)  izdanaka  za  zamjenu  na  dužinu  1,8­2  m  (do  polovine juna mjeseca),    prikraćivanje  bočnih  prirasta  na  6­7  listova  do  polovine  septembra  mjeseca).                   

Sl.50. Šematski prikaz rezidbe kupine 

  Proljetna rezidba, pred kretanje vegetacije (kraj marta mjeseca) podrazumje va  i  još  jedno  prikraćivanje  bočnih  prirasta,  tada  na  3­4  pupoljka.  Navedeni  pomotehnički  zahvati  uveliko  rješavaju  i  problem  prisustva  veće  količine 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

36 

Uzgoj m aline i k upine 

nedozrelih plodova kupine na  biljci,  što  je  naravno  nepoželjno,  obzirom  da  direktno umanjuje prinos.   

Sl.51. Proljetna rezidba  kupine, skraćivanje  plodonosnih mladara na 3­4  pupoljka 

  Neki  proizvođači,  poslije  berbe  skraćuju  čitavu  biljku  na  visinu  od  30  cm,  kako  bi  je ojačali. Glavni razlog ove mjere je smanjivanje pritiska od strane insekata i  bolesti, tako što se uklanjaju svi zaraženi izdanci. Prinos je u tom slučaju manji  sljedeće godine, jer se ne uklanjaju samo grančice koje su dale rod, već i novi  izdanci.  Još  jedna  mogućnost  je,  da  se  ova  mjera  provodi  svake  tri  do  četiri  godine, ako je to potrebno, tako da smanjenje prinosa bude manje.  Osim  navedenih  mjera  veoma  je  važna  i  tehnika  vezivanja  izdanaka  za  žice  naslona.  Kao  i  kod  maline,  tokom  zimskog  mirovanja  izdanci  se  puštaju  da  slobodno  padaju  po  površini  zemlje,  te  snijeg  služi  kao  izolator  u  borbi  protiv  izmrzavanja, a ponovno vezivanje se obavlja u proljeće sljedeće godine.      4.6.3. ĐUBRENJE MALINE I KUPINE    Adekvatna ishrana­đubrenje biljke, jedan je od temeljnih faktora za postizanje  odgovarajućeg  rasta,  zatim  prinosa  i  kvaliteta  plodova  i  maline  i  kupine.  Đubrenje  je  u  osnovi  dobrim  dijelom  pod  uticajem:  teksture  zemljišta,  pH  reakcije,  te  procenta­sadržaja  organske  materije  u  zasadu.  Prije  same  sadnje  potrebno je izvršiti analizu zemljišta, kojom će se odrediti sadržaj svakog makro  i mikrohranjiva u zemljištu, kao i pH reakcija istog. Takođe, analiza lista za sva  hranjiva,  i  analiza  iznošenja­pregled  iznošenja  N  i  K,  trebali  bi  biti  izvođene  tokom  vegetacione  sezone  za  što  preciznije  određivanje  hranidbenih  potreba  biljaka maline i kupine. Snaga rasta­ vigor  biljke,  debljina  izdanka,  veličina  i  boja  lista,  važni  su  indikatori  zdravstvenog  stanja  jedinki,  ali  i  potrebe  za  odgovarajućim režimom đubrenja.    Sl.52. Jaki i zdravi izdanci maline  sorte Villamette, kao rezultat  adekvatnog programa đubrenja  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

37 

Uzgoj m aline i k upine 

Malina i kupina u BiH se uobičajeno đubre kombinacijom četiri različite metode:  primjenom  stajnjaka,  rasipanjem  granuliranih­mineralnih  đubriva,  vodotopivim  đubrivima  ­  kristalonima  putem  sistema  za  navodnjavanje  i  folijarnim  aplikacijom  mikroelementima.  Udio  ukupnog  đubrenja  dodat  svakom  od  navedenih  metoda  ovisi  od  sadržaja  specifičnih  nutrienata,  prirodne  plodnosti  zemljišta,  te vodenog potencijala sistema za navodnjavanje koji je u upotrebi.  Ukoliko  se  ne  posjeduje  sistem  za  navodnjavanje  đubrenje  može  biti  izvršeno  kombinacijom rasturanja stajnjaka i rasipanjem granuliranih đubriva.   

4.6.3.1. Đubrenje stajnjakom  

  Mada je stajnjak najcjenjenije đubrivo i pri tom lako dostupno, ali sa relativno  niskim  sadržjem  analizom  utvrđenih  nutrienata­hranjiva,  preračunato  po  toni  istog,  on  predstavlja  veoma  vrijedan  dio  programa  za  đubrenje.  Sadržaj  hranjivih  materija  u  stajnjaku  je  veoma  varijabilan,  zbog  toga  što  vrlo  često  ima  poremećen  odnos  između  N­P­K.  Pored  toga  stajnjak  je  sporodjelujuće  đubrivo.  Prema  provedenim  istraživanjima,  djelovanje  istog  traje  tri  godine.  Prve  godine  se  iskoristi  50%,  druge  30%,  a  treće  20%.  Prema  tome,  sljedeći  uobičajnu praksu, obično bi u zasadima malime i kupine goveđi zgorio stajnjak  trebalo dodati svake treće godine, u količini 1­2 t po dunumu, naravno, ovisno  od  plodnosti  zemljišta.  Kokošiji  stajnjak­stajnjak  peradi,  koji  ima  visok  sadržaj  nitrogena­azota,  preporučuje  se  dodavati  u  količinama  0,5­1,0  t  po  dunumu.  Kada je stajnjak u potpunosti i pravilno prerađen njegova primjena može biti u  bilo  koje  vrijeme  tokom  sezone.  Preporučuje  se  korištenje  samo  zgorjelog  stajnjaka. Prilikom  primjene  organskih  đubriva, posebno  nezgorjelog  stajnjaka   obzirom  da  isti  nije  inaktiviran,  te  da  ga  sačinjavaju  nestruktuirani  materijali,  isti  je  veoma  teško  raširiti  u  rednom  prostoru.  Pored  toga,  nezgorjeli  stajnjak  predstavlja izvor sjemena različitih korovskih biljaka, te mnogobrojnih štetočina  i  bolesti.  Zgorjeli  stajnjak  ili  kompost  (dobro  razgrađena  organska  materija)  mnogo je lakše aplicirati primjenom lopate ili vila, a ima višestruko djelovanje  (popravlja i održava strukturu zemljišta, povećava plodnost zemljišta, stimuliše  razvoj korisnih mikroorgamizama i dr.). Istraživanja su pokazala da se iz jedne  tone  goveđeg  zgorjelog  stajnjaka  primjenjenog  u  zasadu  maline  i  kupine  iskoristi  2  kg  efektivnog  N.  Kompost  i  slama  izmješani  sa  stajnjakom  predstavljaju vrijednu dopunu organske materije zemljištu, ali ipak imaju manju  plodnost nego čist stajnjak.  U  zasadima  maline  i  kupine  organska  materija  ­  stajnjak  dodaje  se  u  jesen,  odmah  nakon  uklanjanja  izdanaka  koji  su  plodnonosili,  kako  bi  isti  reagovao  tokom  zime  i  oslobađao  hranjiva,  a  ujedno  i  zagrijavao  biljku.  Organsko  đubrivo može biti aplicirano na taj način da se sa obje strane reda otvore plitke  brazde na razmaku 45 cm od izdanka, te se u iste položi stajnjak, nakon čega  se  brazde  zatvore.  Prilikom  pripreme  zemljišta  za  zasnivanje  novog  zasada  maline i kupine kompost ili stajnjak najbolje je unijeti u redove/trake ili pak  na  uzdignute  lijehe  na  dubinu  10  cm,  prije  sadnje.  Stajnjak  se  može  dodati  i  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

38 

Uzgoj m aline i k upine 

nakon sadnje, kada biljke dostignu visinu oko 8 cm  i više. Đubrenje stajnjakom  treba da čini  jedan dio  ukupnog  godišnjeg  unošenja  hranjiva  u  zasade  maline  i  kupine,  ali  nikako  jedini  izvor  biljnih  hranjiva.  Naime,  obavezno  se  preporučuje,  uz  stajnjak,  dodatno  đubrenje  mineralnim  i  vodotopivim đubrivima.       

Sl.53. Pripremanje brazdi za aplikaciju stajnjaka 

4.6.3.2. Đubrenje mineralnim              (granuliranim) đubrivima 

  Tri su, naravno mineralna elementa koja malina i kupina zahtjevaju u najvećim  količinama,  i  to:  azot  (N),  kalij  (K)  i  fosfor  (P).  Tokom  prve  godine  za  rast  maline  i  kupine,  potrebno  je  dodati približno  3,5  kg/dunumu  N,  bez  obzira  na  tip rasta gajenih kultura. Međutim, dodavanje mineralnih đubriva u prvoj godini  trebalo  bi  odgoditi  sve  dok  se  izdanci  ne  pojave,  budući  da  su  mlade  biljke  maline  i  kupine  izuzetno  osjetljive,  i  time  podložne  oštećenjima  izazvanim  povišenom  koncentracijom  soli  u  zemljištu.  Tokom  narednih  godina,  preporučuje se minimalno 7,5 kg/dunumu N, i to za dvogodišnje tipove maline i  kupine, i 11 kg/dunum N godišnje, za jednogodišnje tipove ovih vrsta voćaka.  Fosfora treba dodati  svake godine u količini 2,5 ­3 kg/dunumu. Takođe, i kalij  treba  primjeniti  svake  godine,  i  to  u  količini  5­6  kg/dunumu.  U  slučaju  dvogodišnjeg  tipa  maline  mineralna  đubriva  treba  primjeniti  u  dva  ili  tri  odvojena navrata, idealno bi bilo, jedan u proljeće kada počinje novi rast, drugi  krajem maja ili početkom juna, i konačno treći sredinom jula. Doprinos azota iz  stajnjaka  trebao  bi  se  uzeti  u  obzir,  kako  bi  se  smanjile  količine  mineralnih  đubriva. Ukoliko se aplicira zgorjeli stajnjak, raspoloživost azota prve godine je  oko 50%, dok ukoliko je apliciran svjež stajnjak, raspoloživost ovog hranjiva u  istoj  godini  može  biti  90%,  što  se  mora  uzeti  u  obzir.  Mineralna  đubriva  primjenjuju  se  u  trake  25­30  cm  udaljene  od  biljaka  i  zatrpavaju  na  dubinu 5­10 cm.    

Sl.54. Đubriva se kod maline i kupine  apliciraju u redni prostor 

  Kombinacije  mineralnih  đubriva,  koje  se koriste u zasadima maline i kupine,  su: NPK 10:20:30, 10:12:26; te KAN i  UREA. Količine istih su sljedeće: svake  godine  u  kombinaciji  sa  stajnjakom  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

39 

Uzgoj m aline i k upine 

potrebno  je  dodati  400­600  kg/ha  NPK  navedenih  kombinacija,  a  u  godinama  kada  izostaje  primjena  organskih  đubriva,  u  količini  600­700  kg/ha.  Proljetno  đubrenje  predstavlja  prihranjivanje,  i  isto  se  obavlja  primjenom  azotnih  mineralnih  đubriva  KAN  ili  UREA,  u  količini  200­300  kg/ha.  Pored  navedenog,  prema  potrebi,  može  se  izvršiti  i  drugo  prihranjivanje,  i  to  u  cilju  eliminacije  simptoma nedostatka azota, opet Kan­om ili ureom u količini 150­200 kg/ha.   

4.6.3.3. Fertirigacija – đubrenje putem navodnjavanja 

  Oko 25% od ukupne preporučene količine azota (N), fosfora (P), i kalija (K), te  i  svih  mikro  elementi  (ako  je  potrebno),  može  biti  primijenjeno  prije  sadnje.  Preostale količine  N, P, i K treba primjeniti  i putem sistema za navodnjavanje,  tokom vegetacione sezone. Putem fertirigacije trebalo bi valjano korigirati dakle  preostale količine N, P i K, ukoliko isti nisu primjenjene granuliranim đubrivima,  ili pak stajnjakom. Na većim površinama, to će podrazumjevati dodavanje 3­5  kg/dunumu  stvarnog  N,  1,5­2  kg/dunumu  stvarnog  fosfora  i  3­4  kg/dunumu  stvarnog  kalijuma.  Većina  N,  P  i  K  treba  biti  primjenjena  između  novog  rasta  izdanaka  u  proljeće  i  za  vrijeme  berbe.  Nesmije  se  dodavati  N  nakon  sredine  avgusta. Na zemljištima bogatim organskom materijom, sav N, P i K može bit  primjenjen  putem  sistema  za  navodnjavanje,  što  će  zasigurno  obezbjediti  izvrstan  rast  biljaka  i  visok  prinos.  Najmanje  50%  N  treba  da  bude  dodato  u  nitratnoj formi. Malina i kupina postižu daleko veći i kvalitetniji rod ukoliko se N  i K unesu putem sistema za navodnjavanje unesu, u odnosu na unošenje istih  putem  granuliranih  đubriva.  Prilikom  fertirigacije frekvencioja je manje važna,  u  odnosu  na  količinu  đubriva  koja  se  primjenjuje.    

Sl.55. Postavljen sistem za  navodnjavanje tipa kap po kap služi i za  fertirigaciju      Međutim,  primjena  manjih  količina  đubriva,  više  puta,  putem  fertirigacije,  vrlo  često  može  smanjiti  potencijalne  probleme  od  ozlijeda  nastalih  usljed  povećane  koncentracije  soli  u  zemljištu.  Vodotopiva  gnjojiva  se  dodaju  tokom  1­2  sata  prilikom  navodnjavanja  tokom  dana  ili  pak  svaki  drugi  dan  tokom  perioda  cvjetanja  i  plodonošenja.  Komercijalana  vodotopiva  đubriva  često  su  sastavljena  od  kombinacija  N  i  K.  Koncentrirana đubriva su lakša za primjenu, obzirom da se u kratkom periodu  aplicira  dovoljna  količina  hranjiva,  u  odnosu  na  razvodnjena  gnojiva  čija  je  primjena  duža.  Prilikom  fertirigacije  treba  izbjegavati  mogućnost  zapušivanja  sistema, te đubriva koja se primjenjuju na ovaj način moraju biti visoko topiva  u  vodi.  Ukoliko  se  prilikom  đubrenja  primjenjuje  više  od  jednog  materijala,  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

40 

Uzgoj m aline i k upine 

kombinovana đubriva moraju biti takva da ne reaguju između sebe. Hemikalije  koje  se  primjenjuju  takođe,  moraju  biti  kompatibilna  komponenta  sa  elementima  sa  kojima  će  stupiti  u  kontakt  nakon  injektiranja  u  zelivnu  vodu.  Koncentrovana  gnojiva  sa  veoma  visokom  ili  niskom  pH  vrijednošću  mogu  korodirati  bakar,  cink,  bronzane  legure,  i  druge  metalne  dijelove  sistema  za  navodnjavanje.  Zbog  toga  komponente  sistema  koje  dolaze  u  kontakt  sa  korozivnom  smjesom  đubriva  trebaju  biti  izrađeni  od  nehrđajućeg  čelika,  plastike ili nekih drugih ne korodirajućih materijala.  Sljedeća  đubriva  su  dobar  izvor  azota  tokom  fertirigacije:  amonij  nitrat,  amonijev sulfat, kalcij­nitrat, urea, kalij nitrat, i amonijev fosfat.   Fosfor  koji  se  nađe  u  zemljištu  ima  značajnu  mobilnost  kada  je  dodat  putem  sistema za navodnjavanje u nižim mjerama. Malina i kupina generalno, trebaju  fosfor rano, tako da je veoma važno da isti bude primjenjen prilikom sadnje, ili  neposredno nakon iste. Fosfatna gnojiva injektirana u sistem za navodnjavanje  mogu reagovati sa klacijumom u zalivnoj vodi i dati nerastvorljive forme, što će  dovesti  do  začepljenja  emitera.  Međutim,  ispravno  postupanje  prilikom  aplikacije đubriva putem fertirigacije može spriječiti ovu pojavu. Rješenje ovog  problema  može  biti  zakiseljavanjem  fosforne  kiseline  u  skladištu,  ili  miješanje  sa  sumpornom  kiselinom,  ili  injektiranje  sumporne  kiseline  odmah  nakon  injektiranja  fosforne  kiseline.  Ubrizgavanje  kisele  otopine  u  zalivnu  vodu  neznatno sprečava taloženje fosfora bez izazivanja bilo kojih štetnih efekata u  zemljištu. 

  4.6.3.4. Folijarna primjena mikrohranjiva 

  Povoljan  raspon  za  pravilnu  primjenu  mikrohranjiva­mikroelemente  je  dosta  uzak i moguće je više štete izazvati, ukoliko se u zasadima maline i kupine isti  primjene  u  prekomjernim  količinama,  nego  u  slučaju  njihovog  nedostatka.  Ukoliko  se  nedostatak  nekog  mikrohranjiva  identifikuje,  pravilna  folijarna  aplikacija sa odgovarajućim mikroelementima treba biti dovoljna za ublažavanje  nastalih  poremećaja.  Nekoliko  folijarnih  tretiranja  u  intervalima  od  približno  deset  dana  razmaka­pojedinačno  mogu  biti  neophodni  sve  dok  simptomi  ne  nestanu.      

Sl.56. Folijarna primjena đubriva      Sredstvo  za  vlaženje  trebalo  bi  koristiti,  ukoliko  isto  već  nije  uključeno  u  formulaciju  mikrohranjiva.  Folijarna  aplikacija  mikrohranjiv imaa  ne  bi  trebala  biti  primjenjivana  tokom  fenofaze  cvjetanja  maline  i  kupine ,  zbog  mogućih  ožegotina  cvijeta.  Granulirane  formulacije  mikrohranjiva  dodate  u  zemljište,  generalno nisu učinkovite, u odnosu na tretiranje putem lista.    K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

41 

Uzgoj m aline i k upine 

4.6.3.5. Analize lista    Kako  bi  se  dobro  prilagodio  program  đubrenja,  uzgajivači  bi  trebali  svake  godine  provjeriti  sadržaj  hranjiva  u  biljkama  maline  i  kupine.  U  skladu  sa  rezultatima  analiza  tkiva,  promjene  u  mjerama  đubrenja  su  neophodne.  Ovaj  postupak podrazumjeva sljedeće: približno 5 mladih zrelih listova (plus peteljke  lista) trebajui biti izabrane od svake biljke, i na taj način dobiti reprezentativan  uzorak za analizu. Naime, dakle nasumično izabrane biljke sa različitih dijelova  zasada trebaju da budu testirane. Pored toga, biljke sa nedostatkom simptoma  takođe  bi  trebalo  testirati,  kako  bi  se  provjerilo  da  li  su  zaista  abnormalne  pojave povezane sa hranjivima. Optimum, ispod optimuma i koncentracija viška  i  njihove  varijante  za  svaki  element  predstavljeni  su  u  donjoj  tabeli.  Koncentracije  su  izražene  na  suhoj  težinskoj  bazi.  Smanjenje  prinosa  će  se  javiti ako koncentracija hranjiva bude ispod optimuma ili pak u suvišku.    

Tabela.2. Kategorizacija koncentracije hranjive tvari u listovima maline   

Element 

M ak roh ranjiva  (% )  Azot  Fosfor  Kalij  Kalcij  Magnesium  Sulfur  M ik rohranjiva (ppm )  Mangan  Iron  Cink  Copper  Boron 

Ispod  optimuma    < 2.2  < 0.2  < 1.0  < 0.5  < 0.3  < 0.3    < 20  < 30  < 15  < 2  < 25 

Optimum  Suvišak    2.8  0.3  1.5  0.6 – 2.5  0.4  0.4    80  50  35  10  50 

  > 4.0  > 0.6  > 3.0  > 2.5  > 1.0  > 0.5    > 300  > 200  > 80  > 40  > 80 

 

4.6.3.6. Simptomi nedostatka hranjiva    Hranidbeni status maline i kupine, često može biti određen vanjskim izgledom  lišća.  Simptomi  nezadovoljavajuće  plodonosti  često  se  otkrivaju  pomoću  karakterističnih  simptoma  za  pojedine  nedostatke.  Svaki  od  bitnih  makro  i  mikroelemenata  imaju  vlastite  karakteristične  simptome  nedostatka.  Vizuelna  dijagnoza simptoma nedostatka pojedinih hranjiva na biljkama maline i kupine  drugi  je  način  pomoću  kojeg  iskusni  uzgajivači  mogu  odrediti  njihov  režim  đubrenja  u  prevazilaženju  nastalih  problema.  Nažalost,  mnoge  štete  u  zasadu  dogode  se  prije  nego  što  simptomi  istih  postanu  vidljivi.  Ipak,  nedostatak  što  ranije ispravljen uslovlt će boljim i lakšim podnošenjem od strane biljke.  Tipični 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

42 

Uzgoj m aline i k upine 

simptomi  nedostatka  hranjiva  na  listu  maline  opisani  su  u  narednoj  tabeli  i  ilustrativano prikazani na slikama.   

Tabela.3. Simptomi nedostatka pojedinih hranjiva na listu maline i kupine  

       

H R A N J I V O 

A z o t 

 

 

   

 

   

F o s f o r 

  K  a l i j u m 

 

S I M P T O M I    Svijetlo zeleni do žuti  listovi sa crvenim obojenjima na  marginama, ali se isti mogu pružati i po cjeloj površini  lista.    Oslabljeni listovi­uveli­potamnjeli, bez sjaja, plavkasto­ zelene  ili  purpurne  boje.  Ljubičaste  promjene  boje  posebno  su  uočljive  na  nižen,  odnosno  osnovnom  dijelu  lisne  plojke­površine.  Slab  rast.  Listovi  su  sitni,  male površine.    Opekline,  ožegotine,  sušenje  i  žućenje  duž  lisnih  margina.  Zatamnjivanje  i  posmeđenje  tkiva  lisne  plojke.  Starije  lišće  obavezno  je  zahvaćeno  simptomima.  Listovi  imaju  tendenciju  kovrčanja,  odnosno  uvijanja,  i  to  unatrag,  iako  su  opečene  margine­rubovi okrenute naprijed.            

Sl. Marginalne ožegotine i posmeđenje  lista maline usljed nedostatka kalijuma.  Listovi su skloni povijanju unatrag prema  donjoj površi, a spaljeni rubovi se  kovrčaju naprijed.               

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

43 

Uzgoj m aline i k upine 

       

           

             

 

H R A N J I V O 

S I M P T O M I    Hloroza  na  starijim  listovima,  prvenstveno  uz  nerve­ intervenozno  i  duž  margina­rubova.  Nekroza­ propadanje nastupa u slučaju intentivnijeg nedostatka    

M  a g n e z i j  

Sl.56. Nedostatak magnezijuma se ispoljava  međurednim žućenjem na starijim listovima,  počinjući od rubova i progresivno se šireći ka  unutrašnjosti. 

H R A N J I V O 

K  a l c i j u m        S u m  p o r 

Ž e l j e z o 

 

S I M P T O M I    Spaljivanje  vrhova­sušenje  i  nabiranje  uz  rub  najmlađih listova.      Svijetlo zelena do žuta boja lišća. Slično nedostatku N,  ali  bez  pojave  crvene  boje.  Tokom  naprednije  faze,  nedostatka ovog elementa, javljaju se mala nekrotična  područja koja se razvijaju na lisnim plojkama.    Žućenje  i  pojava  hloroze  duž  nerava  lista,  i  to  dominantno  na  novim  listovima,  gubljenje  zelenih  nerava na listu. U slučaju velikih nedostataka dolazi do  izbjeljivanja listova i pojave smeđih područja.     

      K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

44 

Uzgoj m aline i k upine 

               

 

   

Sl.57. Nedostatak željeza se ispoljava jakom hlorozom na mladim listovim i  izdancima.  H R A N J I V O 

M  a n g a n 

C i n k 

  B  a k  a r        B  o r          M  o l i  b d e n 

 

S I M P T O M I    Žućenje  i  pojava  hloroze  duž  lisnih  nerava.  Žućenje  počinje  blizu  margine  lista  i  progresivno  napreduje  prema  unutrašnjosti,  sa  jasno  definisanim  područjem.  Stariji listovi ostaju zeleni ili manje hlorotični. U slučaju  velikog nedostatka dolazi do ožegotina i povijanja lisne  plojke prema marginama.     Kratke internodije, mali uski listovi, uvenuće izdanaka i  plodonosnih  dijelova.  U  naprednim  fazama  javljaju  se  mali, od vrha suženi listovi, sakupljeni u zavoje. Tipični  simptomi  nedostatka  su  u  ¨tipičnoj  rozeti¨  i  malim  listovima.    Svijetlozelena  boja  nezrelih  listova.  Područja  uz  nerve  postaju  svijetlozelena.  Dolazi  do  izbjeljivanja  površine  gornje  lisne  plojke  sa  jasno  uočljivom  zelenom  granicom.  Nabiranje  i  ožegotine  vrhova  na  mlađim  listovima,  praćeno  žućenjem  i  nabiranjem  margina.  Smanjen  porast  usljed  slabog  buđenja  vegetativnih  tačaka  rasta. Kratak, zdepast i potamnio korijen.   Uniformno­ujednačeno  žućenje  mladih  zrelih  listova  i  nekroza  na  starijim  listovima.  Lisne  plojke  se  od  margina uvijaju prema gore. 

  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

45 

Uzgoj m aline i k upine 

4.6.4. Navodnjavanje maline i kupine   

Odgovarajuća količina vode neophodna je prilikom uzgoja maline i kupine, kako  bi iste imale snažan rast i postizale visoke prinose. Nedostatak vode u periodu  razvoja ploda imaće za posljedicu sitne plodove. Najbolje bi bilo  kada bi voda  tokom  cijele  vegetacije  bila  ravnomjerno  raspoređena.  Količina  vode  koju  zahtjeva  malina  i  kupina  za  svoj  rast  i  razvoj  zavisi  od  vremenskih  uslova,  stanja biljke, te energije rasta. Međutim, utvrđeno je da se najviše norme vlage  koja  se  upotrijebi  od  strane  ovih  kultura  kreće  0,5­0,8  cm  dnevno.  Malina  i  kupina  mogu  da  koriste  skoro  svu  vlagu  koja  se  nalazi  u  površinskom  sloju  zemljišta,  do  60  cm.  Zemljišta  se  razlikuju  po  količini  vode  koju  mogu  zadržavati u ovoj zoni. Na primjer, dobro drenirana pjeskovita zemljišta mogu  zadržavati  vodu  svega  5  cm,  dok  ilovače  zadržavaju  razinu  iste  i  do  10  cm.  Generalno  se  smatra  da  sa  navodnjavanem  treba  početi  kada  je  50%  raspoložive­dostupne  vlage  u  temljištu  iskorišteno.  Sa  maksimalnom  procjenom,  ova  situacija  će  se  javiti  u  5­10  dana,  ovisno  od  tipa  zemljišta  i  padavina.   Kada je u pitanju izbor sistema za navodnjavanje maline i kupine, preporučuje  se  sistem  kap  po  kap.  Isti  posjeduje  sljedeće  prednosti:  potrebna  je  manja  količina  vode,  kao  i  snaga  iste,  omogućuje  ujednačen  raspored  vlage,  te  ne  stvara  povoljne  uslove  za  razvijanje  truleži  ploda.  Nedostaci  istog  podrazumjevaju:  potrebu  izvora  zavidno  čiste  vode  (kako  ne  bi  došlo  do  začepljenja),  periodičnu  zamjenu,  mogućnost  oštećenja  sistema  tokom  kultivacije  zemljišta,  te  podložnost  štetama  koje  mogu  nanijeti  glodari  ili  pak  čovjek. Postoje dva tipa sistema za navodnjavanje tipa kap po kap, i to:      klasični  sistem  za  navodnjavanje  tipa  kap  po  kap  sa  perforiranim  cijevima  koje  cijelom  svojom  dužinom  iskapavaju  vodu  bez  pritiska,  a  isti svoju primjenu posebno nalazi na ravnim parcelam a (T­tape), i    sistem sa kapaljkama iz kojih se voda pod pritiskom izlučuje u zemljište  blizu  biljke,  a  isti  svoju  primjenu  posebno  nalazi  na  parcelama  sa  izrazitim nagibom, u cilju što bolje distribucije vode. 

  Sl.58 i 59. Sistemi za navodnjavanje: tip sa kapaljkama (lijevo),   sistem T­tape (desno)  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

46 

Uzgoj m aline i k upine 

U  BiH  najzastupljeniji  je  prvi  tip  sistema  za  navodnjavanje,  odnosno  T ­tape.  Različiti tipovi sistema za navodnjavanje postavljaju se tako što se samo pruže  po  površini  zemljišta,  ili  se  pak  zatrpavaju  u  zemljište,  ili  postavljaju  u  visini  prve  žice.  Ukoliko  se  sistem  ukopava  u  zemljište,  kapaljke  se  postavljaju  na  dubini 10­20 cm, kako bi se spriječila  Sl.60 . N avodnjavanje m aline  opasnost  oštećenja  istih  prilikom  sistem om  k ap po k ap T­tape  obrade zemljišta.    Potreba  za  zalijevanjem  može  se  na  veoma  jednostavan  način  odrediti  sljedećom  metodom:  uzme  se  u  šaku  malo  zemlje,  te  se  od  iste  pokuša  formirati  grudvica.  Uzorak  zemljišta  treba  uzeti  sa  maksimalne  dubine  na  kojoj  se  razvija  korijen  uzgajanih  kultura  (oko  15­25  cm).  Ukoliko  prilikom  stiska  šake  uzorak  zemlje  ostane  kompaktno  zbijen  (formira  se  loptica)  sadržaj  vlage  u  zemljištu  je  zadovoljavajući.  Međutim,  ukoliko  se  uzorak  zemlje  raspe  u  šaci  sadržaj  vlage u zemljištu je u padu, te je potrebno početi sa navodnjavanjem. Vrijeme i  količina vode koju je potrebno obezbjediti navodnjavanjem mogu biti određeni i  putem tenziometra.  Naime, potrebno je uroniti dvije male sonde u zemljište, i  to toliko da vrh jedne dosegne dubinu 15 cm, a druge 30 cm. Kada se vlaga na  15  cm  dubine  zemljišta  spusti  ispod  40­50  %  poljskog  vodnog  kapaciteta  vrijeme  je  početi  sa  navodnjavanjem.  Radi  lakše  orjentacije  ugrubo,  malina  i  kupina zahtjevaju 2,5­3,8 cm vode za sedmicu dana, koju treba obezbjediti bilo  kišom ili navodnjavanjem od momenta cvjetanja do kraja berbe. Međutim, veće  količine vode od 3,8 cm tokom sedmice su neophodne tokom razvoja plodova  (juni). Uzgoj maline i kupine u zaštićenim prostorima zahtjevat će veće količine  vlage,  nego  kada  je  u  pitanju  uzgoj  istih  na  otvorenom  polju.  Generalno,  ne  preporučuje  se  navodnjavanje  dvogodišnjih  kultivara  maline  (Willamette,  Mikeer i dr.) u kasno ljeto i jesen, jer isto sprečava izdanke da potpuno dozriju  i  adekvatno  se  pripreme  za  zimu.  U  razmatranju  koliko  vode  dodati  navodnjavanjem, generalno se može reći  da je potrebno dodati  toliku  količinu  da se u sloju od 60 cm dubine, od površine zemljišta, vlaga održi 100%. Treba  napomenuti da je sistem za navodnjavanje samo oko 75% efektivan, tako bi se  3,3 cm vode moralo pustiti iz natapnog sistema  kako bi se obezbjedilo 2,5 cm  raspoložive  vlage  u  zemljištu.  Takođe,  ne  preporučuje  se  vršiti  navodnjavanje  većom bzinom isteka vode, nego što ista može biti upijena od strane zemljišta.  Prekomjerno  zalijevanje  je  rasipanje,  a  može  biti  i  štetno,  te  ga  treba  izbjegavati.  Ono  može  rezultirati  pojavom  nježnih,  mekanih  plodova,  koji  su  izrazito  osjetljivi  na  dodir,  čime  se  otežava  manipulacija  istim.  Takođe,  prekomjerno navodnjavanje ispire hranjiva, posebno azot, iz zone korijenovog  sistema,  te  sprečava  aeraciju  zemljišta,  zatim  normalan  rast  korjena,  te  pogoduje razvijanju bolesti, trulež korijena.   K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

47 

Uzgoj m aline i k upine 

5. BOLESTI I ŠTETOČINE MALINE I KUPINE   

  Tabela.4. Orjentacioni program zaštite maline i kupine  

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

48 

Uzgoj m aline i k upine 

6. AKTUELNI SORTIMENT MALINE U BiH    Vilamet (Willamette) – U SAD i Kanadi ovo je vodeća sorta maline. Takođe,  i za naša proizvodna područja trenutno je najaktuelnija sorta ove voćne vrste.  Američkog je porijekla, nastala na Univerzitetu u Oregonu, ukrštanjem, Njuburg  x  Lojd  Džordž.  Spada  u  grupu  srednje  ranih  sorata,  sa  početkom  sazrijevanja  plodova u drugoj polovini mjeseca juna.   Plod  joj  je  srednje  krupan  do  krupan,  prosječne  mase  5  g,  kupastog  oblika,  tamnocrvene  boje,  zadovoljavajuće  čvrstoće,  te  prijatnog  okusa  i  arome.  Plodovi  se  lako  beru,  pogodni  su  za  potrošnju  u  svježem  stanju,  ali  i  za različite vidove prerade.  Srednje  je  snage  rasta,  ali  pri  intenzivnoj  njezi  može  biti  izrazito  bujna,  tako  da  formira  veliki  broj izdanaka koje treba prorjeđivati.   Cvjeta srednje rano, samooplodna je i uglavnom  jednorodna  sorta,  mada  pojedinih  godina,  plodonosi  i  u  dva  navrata.  U  periodu  punog  plodonošenja,  uz  solidnu  njegu,  daje  prinose  i  preko 10­15 t/ha. Naš aktuelni sortiment maline  ne  samo  da  kreaciju  Vilamet  svrstava  u  grupu  ekonomski najznačajnijih sorti ove vrste, već joj  u ovoj grupi daje i vodeću poziciju.    Miker (Meeker) – Stvorena je u SAD. a u proizvodnju je  uvedena još 1967.  godine.  Pripada  grupi  srednje  kasnih  sorti,  sa  početkom  sazrijevanja  plodova  jednu sedmicu poslije Vilameta.  Plod  joj  je  krupan,  oko  5,5  g,  izrazito  čvrst,  prijatnog okusa  i arome.  Plodovi  se  mogu koristiti i kao stono voće, a posebno  kao  izuzetno  pogodna  sirovina  za  zamrzavanje.  Izrazite  je  snage  rasta,  stvara  manji  broj  izdanaka u odnosu na sortu Vilamet, ali su  isti znatno bujniji. Posebno se preporučuje  kao sorta prikladna za ravničarske terene,  kojoj  najviše  odgovaraju  međuredna  rastojanja  2,5  –  3,0  m.  Cvjeta  srednje  kasno,  samooplodna  je  i  jednorodna.  Obezbjeđuje  izuzetno  visoke  prinose  12­ 15 t/ha, pa čak i više. Zavidne je otpornosti prema antraknozi, ali je osjetljiva  na viruse i niže temperature, zbog nešto kraće vegetacije.  Sorta  maline  Miker,  danas  se  uz  Vilamet,  kod  nas  najčešće  preporučuje  kao  poželjan izbor za uzgoj ove vrste voćaka u intenzivnim zasadima.  K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

49 

Uzgoj m aline i k upine 

SORTIMENT KUPINE    Sortiment  kupine  jako  je  raznolik.  Najznačajnije  sorte  za  intenzivne  zasade  kupine su bez bodlji i puzajućeg rasta.     JUMBO  ­  kasna,  jako  prinosna  sorta,  nastala  mutacijom  genotipa  Black  Satin.  Ima  debele  i  jake  priraste,  a  rast  joj  je  snažan.  Plodovi  su  joj  izuzetno  krupni, sa nešto kiselijim okusom. Srednje je osjetljiva  na  većinu  bolesti  kupine.  Trenutno  je  u  svjetskom  sortimentu izrazito zastupljena sorta kupine.            BLACK  SATIN  –  američka  je  sorta,  nastala  ukrštanjem  SIUS  47  X  THORNFREE  .  Takođe,  je  krupnog  ploda,  crne  pokožice,  čvrstog  sočnog  i  aromatičnog mezokarpa. Može se koristiti kao stono  voće, a pogodna je i za preredu.             THORNFREE  –  američka  je  sorta,  nastala  ukrštanjem  hibrida  US  1410  X  US  1414.  Posjeduje  plod  srednje  krupan,    loptastog  oblika,  i  sjajno  crne  pokožice.  Sok  ploda  je  crn,  sa  visokim  sadržajem  suhe  materije,  ukupnih  kiselina  i  ukupnih  šećera.  Do  danas  je  standardna i vodeća sorta kupine u BiH.          THORNLESS  EVERGREEN,  takođe  američka  sorta,  plodovi  su  joj  srednje  krupni,  crne  boje,  slatkog  okusa,  a  sazrijevaju  sredinom  augusta  i  beru  se  sve  do  oktobra.  Otporna je na hladnoću i na sušu.          K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

50 

Uzgoj m aline i k upine 

Berba, klasiranje i pakovanje plodova maline i kupine    Obzirom  da  plodovi  maline  i  kupine  ne  sazrijevaju  jednovremeno,  to  se  i  njihova  berba  odvija  u  kontinuitetu,  trajući  vrlo  često  i  do  m jesec  dana.  Obezbjeđenje  sigurnog  plasmana,  u  cilju  postizanja  potpunih  ekonomskih  efekata, nije samo važan preduslov koji proizilazi iz dugog v remenskog perioda  berbe  plodova,  već  i  zbog  izražene  nepostojanosti  plodova  ove  vrste  koji  iziskuje  plasman  na  tržište  u  što kraćem roku.  Berba  maline  i  kupine  započinje  kada  plodovi  poprime boju pokožice karakterističnu za datu sortu i  kada  se  isti  lako  odvajaju  od  cvjetne  lože.  Prilikom  berbe  plodovi  se  ne  smiju  gnječiti,  a  beru  se  bez  cvjetne lože i bez peteljke.   

Sl.61. Pravilno berba plodova maline 

  Tokom  perioda  berbe,  u  zavisnosti  od  klimatskih  uslova,  ista  se  obavlja  svaki  drugi  dan,  a  sama  tehnika  berbe  podrazumjeva  kidanje  plodova,  bez  gnječenja,  korištenjem  palca,  kažiprsta  i  velikog  prsta. Za 1 ha zasada maline i kupine potrebno je i do 15 berača angažovanih  svakodnevno, u trajanju od jedan mjesec. Posljednji podatak jasno ukazuje da  je učešće troškova berbe u ukupnim troškovima proizvodnje  navedenih kultura  značajno  izraženo  (70­80%).  Rani  jutarnji  i  kasni  popodnevni  sati,  vremenski  su termini berbe plodova maline i kupine u toku dana. Plodovi ubrani pri većim  temperaturama vazduha ili po kiši, usljed nepoželjnih hemijskih procesa brzo se  kvare  i  gube  svoju  upotrebnu  vrijednost.  Distribucija  plodova  koji  s u  ubrani  u  ranim  jutarnjim  satima  mora  se  izvršiti  isti  dan,  a  plodovi  koji  su  ubrani  u  kasnim popodnevnim satima, naredni dan.  Plodovi maline i kupine  stavljeni u promet moraju pripadati jednoj od sljedećih  kvalitetnih kategorija:    ­  Ekstra  kvaliteta  (Plodovi  ove  kategorije  moraju  imati  oblik,  razvijenost  i  boju  karakteristične  za  tretiranu  sortu.  Takođe,  isti  moraju biti ujednačeni po veličini, obliku, zrelosti, boji pokožice i bez  čašice.),    ­  I  kvaliteta  (Plodovi  ove  kategorije  moraju  biti  pravilno  razvije ni,  ujednačeni  po  veličini  i  stepenu  zrelosti,  uz  odstupanje  do  2%  i  sa  izraženom  bojom  pokožice  karakterističnim  za  datu  sortu.  Takođe,  među  plodovima  ove  kategorije,  njih  do  5%  mogu  posjedovati  čašćicu.), 

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

51 

Uzgoj m aline i k upine 

­ 

II  kvaliteta  (Plodovi  ove  kategorije  ne  moraju  biti  ujednačeni  po  zrelosti, a njih i do 10% mogu posjedovat čašicu.). 

   Plodovi malina i kupina se pri samoj berbi pakuju u posebnu ambalažu koja ne  smije biti teška, skupa i koja mora biti podesna za rukovanje. Vrsta ambalaže  prvenstveno zavisi od krajnje upotrebe obranih plodova.  Ukoliko  se  plodovi  beru  za  potrošnju  u  svježem  stanju  isti  se  pakuju  u  kutije  (0,5­1  kg),  od  ljuštenog  drveta,  parafinskog  kartona  ili  perforiranih  plastičnih  supstanci. Dimenzije kutija tako su podešene da je njih 10­15 moguće smjestiti  u  male,  plitke,  otvorene  holandeze,  dimenzija  45x24x7,5  cm,  podesne  za  transport ubranih plodova.         

Sl.62. Ambalaža za berbu plodova  maline 

             Plodovi  maline  i  kupine  za  zamrzavanje  pakuju  se  u  drvene  ili  plastične  holandeze, i to obično u dva sloja kako bi njihovo zamrzavanje bilo što lakše.  Plodovi  za  preradu,  takođe  se  pakuju  u  holandeze  ili  neku  drugu  prikladnu  ambalažu,  dok  se  plodovi  za  preradu  u  pulpu  pakuju  u  pulpašku  burad,  uz  korištenje sumporaste kiseline kao konzervansa.           

   

Sl.63. Pakovanje zamrznutih plodova  maline             

K urtović M ., Jusović H. K anlić K ., J elešk ović A., M aličević A. 

52