KRABULJA CRVENE SMRTI Dugo je već Crvena Smrt pustošila zemljom. Nikad nije kuga bila toliko kobna ni toliko grozna. Krv joj je bila olićenje i pečat – rumenilo i uţas krvi. Najprije bi nastupili oštri bolovii iznenadna vrtoglavica, vrtoglavica, a zatim obilato krvarenje na sve pore i napokon svršetak. Skrletne pjege po cijelom tijelu, tijelu, a napose po licu, bijahu simptomi simptomi bolesti zbog kojih su ţrtve ostajale bez pomoći i suosjećanja bliţnjih. A cijela bolest, od samog poĉetka do kobnog kraja, ne bi trajala dulje od pola sata.Ali knez Prospero bio je sretan i neustrašiv i mudar. Kad su mu posjedi bili napola opustjeli, pozvao je tisuću krepkih i bezbriţnih ljudi, koje je izabrao meĊu vitezovima i damamana svom dvoru, i povukao se s njima u duboku osamu jedne od svojih utvrĊenih opatija. Bila je to prostrana i velebna graĊevina, sagraĊena po kneţevu hirovitu, ali profinjenu ukusu. Bila je opasana debelim i visokim zidinama, a vratnice su bile od ţeljeza. Kad su se dvorani uselili,dopremili su peći za taljenje i teške ĉekiće, pa su zavarili sve zasune. Htjeli su tako sprijeĉitiulazak onima izvana koje bi iznenada zahvatio oĉaj, i izlazak onima iznutra koje bi obuzelamahnitost. obuzelamahnitost. Opatija je svime bila dobro opskrbljena. Zahvaljujući takvim mjerama opreza,dvorani su mogli prkositi zarazi. Ostali svijet neka se pobrine sam za sebe! A dotle bi biloludo biloludo tugovati ili umovati. umovati. Knez je pripremio sve što što treba za razonodu. Bilo je tu lakrdijaša,improvizatora, baletnih plesaĉa, bilo je glazbenika, ljepotica, vina. Svega je toga, pa i sigur-nosti, bilo unutra. A vani je bila Crvena Smrt. Negdje potkraj petog ili šestog mjeseca ţivovanja u tom utoĉištu, dok je kuga vani najţ ešće harala, knez Prospero priredi za svojih tisuću gostiju neobiĉno veliĉanstven krabuljni ples. Ta je maskerada maskerada bila doista zamaman prizor. Ali, da da vam najprije opišem opišem odaje u kojimase odrţavala. Bilo ih je sedam – carski niz odaja. U mnogim palaĉama, meĊutim, odaje se pruţaju u dugom i ravnom redu, vrata se širom otvore i krila im se priljube gotovo uza samzid, te se jednim pogledom mogu vidjeti gotovo sve odaje. Ali ovdje je bilo sasvim drukĉije,kao što se moglo i oĉekivati, s obzirom na kneţevu sklonostbizarnosti Dvorane su bile takonepravilno rasporeĊene da se pogledom moglo obuhvatiti jedva nešto više od jedne. Iza sva-kih dvadeset –trideset metara ĉovjek bi naišao na oštar zavijutak, a iza svakog zavijutka pukaobi sasvim nov prizor. Lijevo i desno, usred svakog zida, visok i uzak gotski prozor gledao jena zatvoren hodnik koji je pratio zavijutke niza odaja. Ti su prozori bili od obojena obojena stakla, aboja se se mijenjala u skladu skladu s bojom koja je prevladavala prevladavala u toj odaji. Krajnja odaja na istoĉnojstrani, primjerice, bila je urešena plavim tkaninama, pa su joj i prozori bili jarkoplavi. U dr dr ugoj su sobi ukrasi ukrasi i tapiserije bili purpurni, pa su i okna bila purpurna. Treća Treća je bila potpunozelena, potpunozelena, pa su takvi takvi bili i prozori. Ĉetvrta je bila namještena namještena i osvijetljena naranĉasto, peta bijelo, šesta ljubiĉasto. Sedma je odaja bila sva u crnim baršunskim tapiserijama tapiserijama koje su pokrivalecijeli pokrivalecijeli strop i visile po zidovima, zidovima, padajući u teškim naborima na sag od iste tkanine i boje. Ali samo u ovoj sobi boja prozora nije se slagala s bojom dekoracija. dekoracija. Ovdje su okna bila bila skrletna crvena kao krv. MeĊutim, ni ni u jednoj od tih sedam odaja, usred svega tog obilja zlatnih uresa što su leţali razasuti na sve strane ili su visili sa stropa, nije bilo nijedne sv jetiljke ni svijećnjaka. U cijelom tom nizu odaja nije bilo svjetla koje bi potjecalo od svjetiljke ili svijeće. Ali u hodnicima duţ odaja stajao je, nasuprot nasuprot svakom prozoru, po jedan teţak tronoţac, na kojem je bila ţeravica iz koje su se širile zrake kroz obojeno staklo i na taj naĉin jarko obasjavaledvoranu. Tako se stvaralo mnoštvo šarenih i fantastiĉnih slika. Ali u zapadnoj ili crnoj odajiuĉinak odsjaja vatre, što je kroz krvavo obojena okna padao na crne zastore, bio je jezovit preko svake mjere, i pridavao je licima onih koji su ulazili toliko mahnit izraz da ih je malo bilo koji su se usuĊivali da stupe u nju. U toj je odaji stajala, uza zapadni zid, i golema ura od ebanovine. Njeno se klatno njihalo amotamo proizvodeći potmulu, tešku, jednoliĉnu zveku; a kad bi velika kazaljka obišla cijeli brojĉanik pa bi došlo došlo vrijeme da izbije sat, iz mjedene urobe razlegao razlegao bi se zvuk zvuk koji je bio
jasan, i zvonak, i dubok, i neobiĉno muzikalan, ali tako posebna tona i izraza da su sviraĉi u orkestru morali svaki sat namah prekinuti svirku da bi oslušnuli taj zvuk; a plesaĉi su bili primorani da se prestanu vrtjeti; i cijela bi se vesela druţi-na zakratko uznemirila; i dok je ura otkucavala, moglo se zapaziti kako i oni najobjesniji bli- jede, a postariji i staloţeniji ljudi prelaze rukom preko ĉela, kao da su utonuli u zbrkano sanja-renje ili razmišljanje. Ali, ĉim bi odjeci potpuno utihnuli, cijeli bi skup prasnuo u veseo smi- jeh, sviraĉi bi se zgledali i nasmiješili, kao da im je smiješna bila vlastita uznemirenosti lu-dost, pa su se šapatom zaricali jedan drugome da iduće otkucavanje sata neće u njima izazvatisliĉno uzbuĊenje; a onda, nakon isteka šezdeset minuta (koje sadrţe tri tisuće i šest stotinasekunda vremena što leti), ura bi ponovo poĉela otkucavati te bi zavladala ista onakva uzne-mirenost i strepnja i zamišljenost kao i prije. Ali, unatoĉ svemu tome, bila je to vesela i veliĉanstvena zabava. Knez je imao posebanukus. Imao je dobro oko za boje i efekte. Nije mnogo drţao do pomodnog jeftinog sjaja. Uvi- jek se zanosio smionim planovima, a zamisli su mu bile barbarski blistave. Bilo je ljudi koji su mislili da je sumanut, ali njegove su pristaše drţale da nije. Trebalo je da ga–ĉovjek ĉuje i vidi i dotakne pa da bude siguran da nije.Ukrasi u sedam odaja za ovu veliku zabavu bili su izraĊeni uglavnom po njegovim upu-tama, a njegov je osobni ukus odredio i karakter prerušavanja. Dakako da su krabulje bilegroteskne. Bilo je tu mnogo šarenila i sjaja i duhovitosti i opsjenarstva – mnogo od onoga štose poslije vidjelo u Hernaniju Bilo je šarolikih figura s neprikladnim udovima i opremom.Bilo je prilika koje kao da su bile plod luĊaĉke mašte. Bilo je mnogo lijepog, mnogo razuzda-nog, mnogo bizarnog, ponešto groznog, a nije bilo malo ni onoga što moţe izazvati gaĊenje.Amo-tamo po svim tim odajama koĉoperilo se zapravo mnoštvo likova iz snova. A oni – tilikovi – uvijali su se na sve strane poprimajući boju od soba, i reklo bi se da je pomamna svi r-ka orkestra samo jeka njihovih koraka. Pa ponovo poĉinje otkucavati ura od ebanovine, štostoji u dvorani zastrtoj baršunom, i naĉas se sve umiri i sve zanijemi osim glasa ure. Likovi izsnova skamenili su se u poloţaju u kojem su se zatekli. Ali odjeci otkucavanja ure zamiru – razlijegali su se samo trenutak-dva i lak, n apola prigušen smijeh odjekuje za njima. I svirkaopet nabuja, i likovi iz snova oţive, i uvijaju se na sve strane veselije nego ikad, poprimajući boju od šarenih prozora kroz koje prodiru zrake svjetla s tronoţaca. Ali nijedna se krabulja neusuĊuje više stupiti u onu odaju što leţi na zapadnoj strani, na samom kraju, jer noć je na i zmaku i kroz krvavo obojena okna navire ponešto rumenije svjetlo; i mrklina crnih zastorazastrašuje ĉovjeka; i onome tko stupi nogom na crni sag ĉini se prigušeno otkucavanje obli ţ-njeg sata od ebanovine nekako sveĉanije i znaĉajnije nego onima koji se vesele u udaljenijim odajama. MeĊutim, te druge odaje bile su dupkom pune i u njima je grozniĉavo lupalo srce ţivota. I pirovanje se vrtoglavo nastavljalo, sve dok nije sat poĉeo otkucavati ponoć. A tada glazba,kako rekoh, umukne, i plesaĉi se prestadoše vrtjeti, i zavlada nekakvo nelagodno zatišje, kao i prije. Zvono je na satu trebalo da otkuca dvanaest puta, pa se tako dogodilo, moţda, da su onizamišljeniji meĊu gostima, zato što su imali više vremena, dublje utonuli u razmišljanje nego prije. I tako se, takoĊer, moţda dogodilo da su mnogi pojedinci u toj svjetini, prije no što je posljednji odjek posljednjeg udarca dokraja zamro, dospjeli zapaziti prisutnost jedne zakrabuljene
osobe koja nije do tada bila privukla ama baš niĉiju pozornost. I pošto se glas o tom doš-ljaku šapatom posvuda pronio, iz cijelog se društva napokon diţe nekakav ţamor, gunĊanje,što izraţavaše neodobravanje i ĉuĊenje – pa najzad i stravu, uţas i odvratno st. U takvom jednom skupu fantastiĉnih likova, kakav sam opisao, nikakva obiĉna pojavazacijelo ne bi mogla izazvati takvo uzbuĊenje. Sloboda u prerušavanju bila je te noći uistinugotovo neograniĉena, ali krabulja o kojoj je rijeĉ prevršila je svaku mjeru i prešla je ĉak i onu daleku granicu pristojnosti koju je knez bio postavio. I u srcima najlakoumnijih ljudi ima struna u koje se ne smije dirati. Ĉak i u najvećih oĉajnika, kojima su i ţivot i smrt podjednakošala, ima stvari s kojima se ne smije šaliti. I zaista, reklo bi se da je cijelo društvo bilo proţetomišlju da u neznanĉevu kostimu i drţanju nema ni duha ni pristojnosti. Bila je to visoka i s uhonjava spodoba umotana od glave do pete u mrtvaĉki pokrov. Krabulja koja mu je sakrivala lice toliko je n alikovala na lice ukoĉena mrtvaca da se i najpomnijim promatranjem teško m ogla otkriti opsjena. Pa ipak, sve bi to moţda još nekako podnijeli, ako ne i odobrili, ludi sud ionici ovog pira, da nije zakrabuljeni neznanac išao tako daleko da je uzeo lik Crvene Smrti. Odjeća mu je bila poškropljena krvlju – a široko ĉelo, pa i cijelo lice bijahu mu osuti groznim skrletnim pjegama. Kad je pogled kneza Prospera pao na ovu avetinjsku priliku (koja se polagano i sveĉano,kao da ţeli što uvjerljivije odigrati svoju ulogu, šepurila tamo amo meĊu plesaĉima), svi pr imijetiše kako se grĉi, obuzet u prvi mah jakom drhtavicom od strave ili gaĊenja, i zatim kakomu ĉelo pocrvenje od bijesa. – Tko se to usuĊuje? – zapita promuklim glasom dvorane što su stajali oko njega. – tko se to usuĊuje da nas vrijeĊa tom bogohulnom porugom? Uhvatite ga i strgnite mu masku s lica da vidimo koga ćemo sutra u osvit zore objesiti niz bedem!
Dok je to govorio, knez Prospero stajao je u istoĉnoj ili plavoj odaji. Njegove su rijeĉi o d- jekivale jasno i glasno kroz svih sedam odaja – jer je knez bio odvaţan i kršan ĉovjek, a gla z-ba je na njegov mig bila umuknula.U plavoj je odaji stajao knez, sa skupinom blijedih dvorjana pored sebe. U prvi mah, dok je govorio, ĉinilo se da će ta skupina krenuti na nezvanog gosta, koji je u tom trenutku takoĊer stajao u blizini, a zatim se odmjerenim i dostojanstvenim korakom zaputio prema govorniku. Iz nekoga neodreĊenog straha, koji je luda preuzetnost zakrabuljenog uljeza ulijevala u cijelodruštvo, nitko se nije našao da pruţi ruku da ga zgrabi, tako da je neometan došao na korak do kneza; i, dok je golemi skup, kao po nekom nagonu, uzmicao iz sredine odaja do zidova, zakrabuljeni neznanac nastavi svoj put bez zadrţavanja, istim onim sveĉanim i ujednaĉenim k o-rako m kojim se isticao od sama poĉetka, kroz plavu odaju u skrletnu, kroz skrletnu u zelenu,kroz zelenu u naranĉastu, kroz ovu opet u bijelu, pa odatle u ljubiĉastu, a da nitko nije ni pr stom maknuo da ga zaustavi. Tada, meĊutim, knez Prospero, izbezumljen od bijesa i stida zbog svoga trenutnog kukaviĉluka, projuri brţe bolje kroz šest odaja; ali nitko ne poĊe za njim, izsmrtnog straha koji ih je sve bio obuzeo. Nosio je visoko u ruci bodeţ i primakao se, naglo iţestoko, na dva tri koraka spodobi što je uzmicala, kad se ova, stigavši do kraja baršunasteodaje, iznenada okrene i pogleda ga u lice. Razlegne se oštar krik – i bodeţ, sijevnuvši, padena crni sag, a za njim se odmah sruši mrtav knez Prospero. Tada, pomamno ohrabrena oĉ a- jem, nagrne gomila gostiju u crnu odaju. Zgrabiše zakrabuljena neznanca, ĉija je visoka pril ika stajala uspravno i nepomiĉno u sjeni ure od ebanovine, i zinuše od neizreciva uţasa kadvidješe da u mrtvaĉkom pokrovu i mrtvaĉkoj krabulji, koje su tako ţestoko i grubo šĉepali ,nema nikakva opipljiva lika. I tada svi spoznaše daje Crvena Smrt meĊu njima. Uvukla se bila noću kao lopov. Ijedan za drugim padahu gosti po krvlju poprskanim dvoranama u kojima su se veselili, i svatko je umirao u onom oĉajniĉkom poloţaju u kojem se zatekao. A kad i posljednji ĉlan vesele druţ ine izdahne, stade i ura od ebanovine. I ugasiše se plamenovi na tronošcima. I tmica i raspad anje i Crvena Smrt zadobiše nad svime neograniĉenu vlast.
