ГРА ГРАЂАНСКИ ЂАНСКИ РАТОВИ ПОСЛЕ ЦЕЗАРОВЕ ЦЕЗ АРОВЕ СМРТИ 1. Рим после Цезарове смри Заве аверени рениц ци су дејс дејств тво овали али под паро аролом лом борб борбее про против тиран ирани ије и успост успоставља ављања ња ,,прад ,,прадедо едовск вског ог““ начи начина на управљ управљања ања,, али су се сенато сенатори ри након након убиства разбежали и побегли на Капитол. Пометеност и одсуство перспективе за даље планове планове је каракт карактери ерисало сало и цезаро цезаровце вце на челу челу са Мар!ом А"о"и#ем и Мар!ом Емили#ем Лепи$ом. нтоније је припадао познатом плебејском роду. !н је "#. године пре н.е. при$ао %езару. &ио је народни трибун #'. године пре н.е., а следе(е године године се борио на %езаровој страни код код )арсале. *гу$ио *гу$ио је покрет сиротиње под руководством +олабеле. нтоније је био конзул ##. године пре н.е. и подржавао је %езарове монаријске тежње. Заваљују(и пријатељству са %езаром, стекао је велику имовину. !н није ни$та знао о завери против %езара. -арко милије /епид је био представник старог патрицијског рода и син конзула из 01. године године пре н.е. који се борио против 2улини 2улини присталица. ристократско ристократско порекло је било његова главна одлика. /епид је био командант командант коњице ##. године пре н.е., заузимао је друго место после диктатора. Први је повео реч о освети за %езарову смрт, ме3утим положај нтонија и /епида није био чврст. +ва дана после %езарове смрти у раму богиње Земље је одржана седница сената сената коју коју је сазвао сазвао нтон нтоније. ије. Поднесен Поднесен је предло предлогг да се %езар %езар прогл прогласи аси за тиранина и да се изјави завалност његовим убицама $то није про$ло. 2енатори су пристали на %ицеронов предлог да се сва %езарова акта и наредбе признају за важе(е, а да у исто време убице остану некажњене. !длучено је да се %езар сарани о државном тро$ку и да се отвори његов тестамент. 4едан од %езарови убица, +ецим &рут, појављује појављује се у тестаменту. 2тајало 2тајало је да римски плебс треба да добије 566 сестерција на човека и држави су на располагање стављени %езарови вртови са оне стране 7ибра. 2арањен је неколико дана после амнестије, нтоније је држао говор, говор, била његова војска. 2паљен је на )оруму )оруму после чега су гомиле гомиле кренуле кренуле да сру$е ку(е убица. 8а месту месту где где је сара сарање њен н је поди подигн гнут ут жртв жртвен еник ик посве посве(е (ен н %езар %езару у. 8еки 8еки 9еро:ил, ;рк, прозвао се -аријевим унуком и позвао на освету за %езарову смрт. 7ако 7ако је поника поникао о култ култ %езара %езара,, деи:ик деи:иков ован ан је. -арко -арко &рут и Касиј Касијее /онги /онгин н су напу напуст стили или <им <им и крен крену ули су после после лета лета на =сто =сток. к. =з <има <има је отпу отпуто това вао о и %ицерон. Покрет лажног -арија је приморао нтонија и друге цезаровце да се приближе сенаторској партији. нтоније је уапсио лажног -арија и погубио га без су3ења. !вај покрет је скроз угу$ио нтонијев колега, Публије Корнелије +олабела који је примио конзулске конзулске дужности убрзо после %езарове смрти.
%. По&еа! О!ави#а"ове О!а ви#а"ове $ела"оси $ела"оси
* свом свом теста тестаме мент нту у %еза %езар р је као као насл наслед едни ника ка имен именов овао ао свог свог ро3а ро3ака ка ;аја ;аја !ктавија. >егов отац је припадао муниципалној аристократији и доспео је до претуре јер је био ожењен не(аком 4улија %езара. * тренутку %езарове смрти, он се налазио у полонији где су се вр$иле припреме за поод против Пар(ана. Кад је сазнао са тестамент, !ктавијан је кренуо у =талији и у априлу се искрцао у &рундизиј, где је оду$евљено дочекан. Поред подр$ке војске, он је ступио и у прег прегов овор орее са ноби нобили лите тето том. м. * <иму <иму је !кта !ктави вијан јан изра изрази зио о жељу жељу да преу преузм змее %езарово насле3е. !н је почео да се назива ;ајем 4улијем %езаром !ктавијаном и иза$ао је пред плебсом да би објаснио да је нужно да становни$тву исплати своту коју је %езар заве$тао народу. нтоније је гледао !ктавијана са висине сматрају(и да је млад да би преузео насле3е. !нда је !ктавијан подигао глас против нтонија оптужују(и оптужују(и га за измирење са %езаровим убицама. нто нтони није је је спро спрове вео о зако закон н који оји је дикт диктат ату уру ликв ликвид идир ирао ао зау заувек век $то $то је представљало уступак аристократији. 8а његов предлог сенат је донео одлуку по којој којој се 2ексту 2ексту Помпеју Помпеју гарант гарантуј ујее лична лична безбед безбедност ност и вра(а вра(а имовин имовина, а, али та сарадња сарадња није није била била дуго дугогг века. века. Предст Представни авници ци ви$ег ви$ег нобили нобилитет тетаа су тежили тежили да потпу потпуно но истисн истисну у цезаро цезаровце вце из полит политик ике, е, а нтон нтоније ије је тео тео да учврс учврсти ти свој свој положај преко цезароваца, ветерана. 2проведен је низ закона у њиовом интересу од који који ј посебан посебан знача значајј имао имао аграрн аграрни и закон закон који који је предло предложи жио о брат брат -арка -арка нто нтони нија, ја, наро народн дни и триб трибу ун /уци /уције. је. !вај !вај зако закон н је пред предви ви3а 3ао о доде доделу лу земљ земљее ветеранима. !дноси изме3у сената и нтонија су посебно постали затегнути када је у комицијама примљен закон о ,,замени провинција“ по коме је нтонију имала да се повери ;алија у којој је тада намесник био +ецим &рут. 8а челу опозиције против нтонија у сенату био је %ицерон који се вратио у <им. Крајем ##. и почетком почетком #5. године пре н.е. %ицерон је одржао ?# говора које је назв назвао ао )или )илипи пика кама ма.. %ице %ицеро рон н му је преб пребац ацив ивао ао кр$е кр$ење ње римс римско когг уста устава ва и принципа под којим којим је извр$ено измирење са сенатори се наторима ма ?0. марта. !н затева да се сви слојеви дају да ју у борбу против против њега. %ицерон је припадао групи која је тежила раскиду са цезаровцима. * тајном савезу су деловали !ктавијан и %ицерон. Пред крај ##. године пре н.е. до$ло је до отвореног сукоба. +ецим &рут је напустио ;алију због нтонија и учврстио се у граду -утини. нтоније је упутио своје трупе и опсео град.
'. М(и"с!и ра Поку Поку$а $аји ји изми измире рења ња са нто нтони нијем јем су били били неу неуспе$н спе$ни и и прот против ив њега њега су послате трупе под командом 9ирсе и Пансе, као и легије !ктавијана који је добио титулу титулу пропретора и империјум. империјум. Прогла$ено је ванредно стање. * априлу #5. године пре н.е. близу -утине је до$ло до одлучног сукоба у ком је нтоније претрпео пораз. &ио је приморан да дигне опсаду града и да се повуче повуче на северозапад. 8а %ицеронов предлог нтоније је прогла$ен за непријатеља ота@бине.
Кад је опасност од нтонија била готова и када је цезаровска партија уни$тена сматрали су да не морају да одрже обе(ања !ктавијану, ме3утим преварили су се. !ктавијан није кренуо да гони нтонија и није спојио своје легије са трупама +ецима &рута. !дноси изме3у !ктавијана и сената су се зао$трили. 2енат није испунио његов затев да се награде војници који су се борили код -утине, а предлог центуриона да се !ктавијан изабере за конзула је био дочекан са негодовањем. нтоније је кренуо на северозапада и спојио се са /епидом у 8арбонској ;алији којом је овај управљао од ##. године пре н.е. !дбијање сената да !ктавијана прогласи за конзула је натерало овог да крене на <им којим је овладао без борбе. 2провео је свој избор за конзула и кренуо је да казни %езарове убице.
). *р(+и ри#(мвира и прос!рип,и#е !ктавијан је укинуо сенатске одлуке којима се нтоније и /епид прогла$ују за непријатеље римског народа да не би разјарио војску. 2 обзиром да је раскинуо са сенатом, !ктавијан је морао да ступи у савез са %езаровим пријатељима. 2поразум је закључен у новембру #5. године пре н.е. близу &ононије под називом $р(+и ри#(мвира. !ни су морали да скупе снаге за борбу против републиканаца и да задовоље затеве ветерана и војника. =звр$или су ме3у собом поделу западни провинција и ре$или су да уведу проскрипције. Крајем новембра ри#(мвири су до$ли у <им и спровели кроз народну скуп$тину одлуку о признавању њиове власти. 2пецијалним законом нтоније, !ктавијан и /епид добили су ванредна овла$(ења као ри#(мвири за уре3ење државе. !бјављивање проскрипција је била једна од први мера тријумвира. !не се нису протезале само на сенаторе ве( и на лица позната по свом богатству. 7ако је погинуло 566 сенатора и A.666 витезова. -е3у погинулима био је и %ицерон на предлог нтонија. 7ада је %ицерон ре$ио да побегне из =талије, али се искрцао на обалу јер није могао да издржи пут. 7у га је издао један занатлија, а после му је један центурион одсекао главу и послао нтонију у <им. 7ријумвири су обе(али велику награду сваком ко изда проскрибоване, обра(али су се и робовима којима су обе(авали слободу и гра3анска праба, велику новчану награду ако издају господаре који су пали у немилост.
-. и!а !о$ /илипа и Пер(зи"с!и ра <епубликанци су се енергично спремали за борбу против цезароваца. 8а 2ицилији се учврстио 2екст Помпеј, а 2ирија, зија, ;рчка и -акедонија су пре$ле у руке Касија и &рута који су се обрачунавали са цезаровцима. <епубликанци су створили јаку војску својим освајањима. Bојне снаге &рута и Касија биле су концентрисане у -акедонији и 0лиз( /илипа је био утвр3ени логор. 7амо су тријумвири упутили своје војске на челу
са нтонијем и !ктавијаном. &рут и Касије су тели да противничке снаге савладају замарањем, али им то није по$ло за руком. * јесен #A. године пре н.е. у двема биткама код )илипа републиканска војска је потучена, а &рут и Касије су извр$или самоубиство. После ови битака до$ло је до нове поделе провинција ме3у тријумвирима. нтоније је кренуо у источне провинције, !ктавијан се вратио у =талију где је морао да ре$и аграрно питање и додели земљу ветеранима. 7ријумвири су ре$или да ветеране населе по колонијама основаним на територији ?C италски градова. 7о су били старии најзначајнији градови северне и средње =талије као $то су нкона, римин, Капуа итд. Земљи$та ти становника су кон:искована, становници су протерани са земље, а нови поседници добијали су обра3ену земљу заједно са робовима, са живим и мртвим инвентаром. Bетерани су се према италским становнцима пона$али као освајачи, бирали су најбоље парцеле, узимали много преко додељеног и одма ступали у сукобе са старим власницима. 8езадовољством становни$тва су се послужили нтонијев брат /уције, нтоније и )улвија, његова жена. !ни су оптужили !ктавијана за насиља која су учињена у вези са насељавањем ветерана на земљи$та италски становника.*веравали су становни$тво да (е нтоније вратити своја ванредна овла$(ења и успоставити слободу чим се врати из источни провинција. 8емири су били по целој =талији, али је -арко Bипсаније грипа, командант !ктавијанови трупа, успео да борбу са устаницима ограничи на подручје етрурског града Перузије. Пер(зи"с!и ра је почео крајем #?. године пре н.е. и завр$ио се у проле(е #6. године пре н.е. победом !ктавијана. ;лад је устанике натерала на предају. )улвија је побегла у ;рчку где је ускоро умрла, /уције је добио амнестију, а његове трупе су примљене у службу !ктавијана, а становници Перузије били су свирепо кажњени, али овај рат није зауставио додељивање земљи$та ветеранима. После битке код )илипа нтоније је кренуо на =сток где је намеравао да скупи средства за исплату војника и да регули$е односе у источним провинцијама. нтоније је кажњавао градове који су пружили подр$ку &руту и Касију, награ3ивао идавао привилегије онима који су им пружили отпор и вр$ио династијске промене. * 7арсос је нтонију стигла египатска краљица Клеопатра да би скинула са себе оптужбу за подржавање Касија. нтоније је кренуо за њом у лександрију где је провео зиму #?D#6. године пре н.е. као Клеопатрин гост. +ок је у =талији трајао гра3ански рат, источне провинције су почели да нападају Пар(ани, а нтоније се бааналисао. 7ек у проле(е #6. године пре н.е. напустио је гипат и по$то је посетио источне провинције кренуо је у =талију где је склопио савез са 2екстом Помпејем. 8а југу =талије је чак до$ло до борбе, али је до$ло до измирења јер војници нису желели рат. * &рундизију је склопљен споразум по коме је извр$ена нова подела провинција. !ктавијану су додељене западне провинције са =лиријом, нтоније је добио =сток, а /епид задр$ао :рику. нтоније је могао да мобили$е војску за
рат са Пар(анима, а !ктавијан са 2екстом Помпејем. 2поразумеје учвр$(ен браком нтонија и !ктавије, !ктавијанове сестре, удовице. =талски становници су се понадали да (е њиово стање бити боље после овог споразума. ристократе су бежале од проскрипција 2ексту Помпеју. * исто време њему су долазили одбегли робови које је Помпеј примио у морнарицу и војску. * <иму је расло незадовољство према тријумвирима јер је Помпеј ометао снабдевање намирницама својим бродовима. 7ријумвири склопили споразум 5'. године пре н.е. са 2екстом Помпејем у Путеоли. Признат је за команданта сви поморски снага, додељена су му 2ицилија и 2ардинија, добио је на управу Пелопонез и обе(ано му је да (е му се исплатити накнада за кон:исковану имовину његовог оца. !ни $то су бежали код њега од проскрипција су добили амнестију. <обови који су служили у његовој војсци су постали слободни. *брзо после споразума нтоније је поново кренуо на =сток. !н се надао да (е остварити %езарове планове и осветити се Пар(анима за пораз који је претрпео Крас, а победом би учврстио свој положај у <иму и =талији. Пар(ани су били лукави. !ни су #A. године пре н.е. обе(али подр$ку &руту и Касију, а #6. године пре н.е. су упали на територију римске државе, освојили 2ирију и неке малоазијске области који су пре$ли на њиову страну. 7ек 5'. године пре н.е. је нтонијев војсково3а Bентидије &ас успео да потуче Пар(ане и поврати освојене области. 2леде(е године су сузбијени поку$ају Пар(ана да отпочну нову о:анзиву .
. О!ави#а"ова 0ор0а са Се!сом Помпе#ем 2поразум тријумвирата са 2екстом Помпејем је био краткотрајан. Помпејева :лота је отежавала кретање бродова у правцу =талије и он је наставио да прима одбегле робове. !н је водио аристократску политику као и тријумвири. После споразума у Путеоли ве(ина аристократа се вратила у =талију. Помпеју су остали верни ослобо3еници његовог оца. Bладају(и кругови италски робовласника су се оподили пре 2ексту Помпеју као према пирату. !ктавијан је то искористио како би објаснио нужност сукоба са њим. 8езависно од нтонија је ступио у борбу са њим. Почетак рата је био неодре3ен и то је приморало !ктавијана да склопи нов споразум са нтонијем који је био закључен 50. године пре н.е. у 7аренту. По$то је од нтонија добио ла3е за рат са 2екстом Помпејем, !ктавијан му је у замену за то предао неколико легија за поод против Пар(ана. 8а чело :лоте је постављен -арко Bипсанике грипа. 8ајпре у 0и,и !о$ Мила 5C. године пре н.е., а затим у 0и,и !о$ На(ло2а 2екст је претрпео одлучан пораз и побегао у зију где су га следе(е године убиле присталице -арка нтонија. милије /епид је дуго година стајао по страни, али је на !ктавијанов затев ступио у борбу са 2екстом Помпејем, а када је овај б ио побе3ен, поку$ао је да освоји власт на 2ицилији, али је !ктавијан привукао /епидове трупе на своју страну. /епид је био ли$ен власти. *пркос споразуму у Путеоли, 56.666 робова је
вра(ено својим господарима. !ктавијан и присталице су овајрат приказале као бробу са пиратима и одбеглим робовима.
3. ор0а изме4( О!ави#а"а и А"о"и#а !ткако је /епид ли$ен власти, !ктавијан је био апсолутни владар на Западу, а нтоније је и даље био на истоку. !дноси ме3у њима су се све ви$е погор$авали. 8акон споразума у 7аренту, нтоније је кренуо у зију где се поново састао са Клеопатром и склопио брак са њом упркос томе $то се није развео од !ктавије. нтоније је 5C. године пре н.е. кренуо са великом војском против Пар(ана. *нутра$ња ситуација у Партији је и$ла на руку нтонију. 2тупање на престо )раата EF је изазвало династијску борбу. нтоније је рачунао на подр$ку од зависни пар(ански краљевина. =забрао је пут преко 4ерменски планина уместо пустињског преко -есопотамије. *спео је да стигне до престонице -едије, тропатене )рааспе и да приступи њеној опсади, али је његов помо(ни одред био уни$тен. Пар(анске трупе су узнемиравале римску војску с ле3а. нтоније је морао да се врати изгубив$и при повлачењу много војника. !н је поново кренуо у поод 5#. године пре н.е. али се ограничио на операције у 4ерменији где није било отпора. нтоније је заробио и покорио јерменског краља јер га је издао. Клеопатра је прогла$ена за краљицу над краљицама, а њена деца су добила од нтонија посед у областима самостални краљевина или чак римски области. нтоније је рачунао да (е му неисцрпна средства египатски краљева омогу(ити да организује поод против Пар(ана, а Клеопатра је ма$тала да (е уз помо( римске војске васкрснути краљевину /агида у границама које су постојале на почетку 5. века пре н.е. * <иму нису били задовољни нтонијевим акцијама јер су кр$иле обичаје и то је искористио !ктавијан. <о раскида ме3у њима је до$ло 5A. године пре н.е. !ктавијан је отворио његов тестамент који је чуван у раму богиње Bесте. * тестаменту је писало да нтоније моли да се сарани у гипту заједно са Клеопатром, признаје %езариона, сина Клеопатре и 4улија %езара за правог %езаровог сина и додељује својој деци ро3енојод Клеопатре прекомерне дарове. Клеопатри је објављен рат, читава 5A. и прва половина 5?. године пре н.е. су про$ле у припремама за рат. +о сукоба је до$ло A. септембра 5?. године пре н.е. близу обала западне ;рчке, код рта кција. 8а почетку битке Клеопатра је кренула својом ла3ом натраг, као и нтоније. 4едно време се нтонијева војска борила без во3е, а онда је пре$ла на !ктавијанову страну. !ктавијан је морао итно да се врати у =талију како би смирио побуну ветерана. * =талији се поново делила земља ветеранима, али нису дељена одузимана земљи$та ве( она купљена за новац од италски градова. После тога, !ктавијан је кренуо на =сток , посетио грчке и малоазијске градове, пребацио се у 2ирију, која је пре$ла на његову страну и преузео о:анзиву на гипат 56. године пре н.е. !тпор нтонија и Клеопатре је лако угу$ен. нтоније је извр$ио самоубиство, Клеопатра је поку$ала да се спасе тако $то би стала на
!ктавијанову страну, али по$то је видела да он жели да је одведе у <им, убила се. %езарион и остале нтонијеве присталице су биле погубљене. гипат је изгубио самосталност и био је прикључен <иму. !ктавијан је постао вровни господар гипта и од тада египатско жито игра огромну улогу у снабдевању становни$тва града <има. !ктавијан се вратио у <им A'. године пре н.е. и прославио је своје тријум:е. Постао је неограничени наследник читаве римске државе. ;ра3ански ратови су представљали последњу етапу историје <епублике. Прелаз у монарију био је исод класне борбе и споља$ње експанзије <има. * току ратова ноблитет је изгубио свој значај са почетка <епублике. <атови су пра(ени одузимањем земље, прекомерним порезима, принудним мобилизацијама војника, бекствима робова и одсуством личне безбедности. 8арочито је страдало становни$тво =талије.
АВГ5СТОВ ПРИНЦИПАТ 1. Ос"ива6е ,арсва =талско становни$тво је после дугог периода гра3ански ратова, немира, устанака, кон:искација, пореза тежило за миром. Pax RomanaGримски мирH је била парола која је уједињавала разне групе робовласничког дру$тва. 8емири и ратови су допринели популарности идеје о про$лим временима, о једноставном животу $то је !ктавијан знао и по повратку у =талију стално нагла$авао. 4една од први !ктавијанови мера била је рстаурирање стари рамова и осве(ивање нови. Почев од 5?. године пре н.е. !ктавијан је сваке године биран за конзула. +обио је цензорска овла$(ења A'. године пре н.е. на основу који је A'IA1. године пре н.е. саставио нов списак чланова сената и спровео ценз који је #A године није спроводио. &рој сенатора се попео на ?666 људи. !ктавијан из сената искључује оне који по свом пореклу нисму могли припадати најви$ем сталежу чиме је подвукао да се стара о достојанству сенаторског звања, а у исто време то је пружало могу(ност да се из сената искључе нтонијеве присталице. * новом списку !ктавијаново име је стављено на чело, отуда његова титула princeps senatus. !ктавијан је вратио ванредна овла$(ења и прогласио успостављање старе <епублике ?5. јануара A0. године пре н.е. са жељом да се повуче у приватан живот, ме3утим то је било :ормално. =стог дана !ктавијан је добио низ овла$(ења која су му :актички обезбедила вровну власт, а ?C. јануара је добио почасни назив вгустGуве(ан, узви$енH. !ктавијан је променио име, он се сад назива =мператор %езар вгуст, син божанскога. !н није узео титулу краља или диктатора, одрекао се магистратура које нису у складу са обичајима. вгуст је био апсолутни владар државе.
%. Римс!о полии&!о (ре4е6е
Ав+(сова влас вгустова власт се заснивала на спајању разни магистратура у својим рукама. * његовим рукама се налазила најви$а војна властIJKLMNJOK коју је имао од 5?. до A5. године пре н.е. као конзул, а A5. године пре н.е. добија JKLMNJOK KPJOQ који се протеже на све провинције. !д ?'. године пре н.е. он добија до краја живота знаке конзулског достојанства и на тај начин имао је најви$у војну и гра3анску власт. !н командује војском и има власт над провинцијама. 8ад неким од провинцијаGцарскимH управљао је по свом нао3ењу. 8ад сенатским он од A5. године пре н.е. има право најви$е контроле. !н је јо$ 5C. године пре н.е. после победе над 2екстом Помпејем добио доживотну трибунску власт, а од A5. године пре н.е. она се истиче у његовој титулатури. Положај трибуна давао је вгусту нај$ира овла$(ења, он је његову личност чинио светом и у исто време симболисао демократско порекло сви вгустови власти насле3ени од %езара. На#ви7а во#"а влас89:;<=9>:? и ри0("с!а влас8@=9A>B9C9D ;E@егова лична веза са читавим римским гра3анством била је означена у титули ,,отац ота@бине“ која му је дарована A. године пре н.е. 8ајви$и ауторитет је по њему био основа његове власти. вгуст је био најутицајнији човек у римском дру$тву. >егов ауторитет се темељио на томе $то је дао унутра$њи мир гра3анима.
Се"а 2таре римске државне установе су и даље постојале и нису Gормал"о претрпеле ве(е измене. 2енат је и даље сматран најви$им државним органом. 8а њега прелазе неке :ункције, он добија законодавну и судску власт. вгуст спроводи низ ре:орми које регули$у сенатске седнице. &ројао је C66 чланова. 2енатска одлука добија снагу закона. 8а дан оснивања принципата извр$ена је подела провинција. Пограничне провинцијеG2ирија, три галске провинције, северне области Rпаније и др.H су признате за царске. 2таре провинцијеG:рика, &етика, 8арбонска ;алија, -акедонија, зијаH су сенатске и њима су управљали проконзули или пропретори бирани од сената. Подељене си и државне :инансије. Поред старе благајнеGераријаH, којом је располагао сенат, ударени су темељи новојI :иска. * ерариј су притицали приоди од сенатски провинција, а у :иск од царски. 2енатска благајна је ковала бакарни нова, а царска златни и сребрни. рариј је у ствари био зависан од цара који га је попуњавао својим улозима. 2енат
је послу$но примао вгустове предлоге који су разра3ивани у принцепсовом савету, бираном коцком из редова сенатора. !д A5. године пре н.е. у вгустове руке је пре$ло руководство над свим спољнополитичким пословима.
Наро$"е с!(п7и"е 8а комицијама су доно$ени закони на предлог самог вгуста или други магистрата, али ти избори нису били слободни. ;ласало се за оне које је вгуст истицао по ius commendationisIправу препоруке. 7ако су комиције послу$но приватале вгустове одлуке. !не су изгубиле политички значај. *брзо после вгустове смрти, од ?#. године н.е. изборне комиције су престале да се састају.
Ма+исра(ре Задржане су све магистратуре. Конзулат је и даље био положај коме су тежила лица из сенаторског сталежа, а за једну годину се бирало ви$е конзула, не само два, како би се задовољила част многим лицима. +авали су години своје име ?. јануара, а после њи ступали су на управу редом други парови. %ензура је изгубила значај јер је ценз и састављање спискова правио сам вгуст. &рој претора је смањен на ?6 и њиове :ункције су про$ирене. Sитава делатност магистрата је зависила од воље принцепса. вгустов утицај се про$ирио и на суд. 8ајважнија кривична дела су разматрале сталне судске комисије. 2ам вгуст је као JKLMNJOK KPJOQ претресао кривична дела и доносио смртне пресуде у <иму. По неким делима подно$ене су апелације на цара као најви$у судску власт. >ему су ради су3ења упу(ивани римски гра3ани сви провинција.
иро!рас!и апара Почео је да се развија бирократски апарат код чијег је стварања вгуст искористио на првом месту личне везе. %арски чиновници добијају оп$тедржавни значај. 8а најви$е положаје постављана су лица која припадају најви$им сталежима. =з редова сенатора биран је преGе! +ра$а чија је главна :ункција чување реда у <иму. =з редова сенаторски сталежа бирани су легати са пропреторским рангом за намеснике царски провинција. Bелики значај су стекли витезови чији је врунца каријере положај команданта преторијанске гарде тј. пре:ект преторија. Преторијанци су чували вгустову личност и пазиле на ред у <иму и =талији. =з редова витезова постављан је пре:ект Е+ипа који је том провинцијом управљао као царевом својином. Bелики значај су стекли про!(раори којима је поверено убирање пореза и управа над мањим провинцијама. !ни су тако3е вр$или разне привредне :ункције. Постављани су из редова витезова и ослобо3еника. =з редова царски ослобо3еника и робова су попуњавани нижи чинови бирократије. !во уре3ење је добило назив принципат зато $то су републиканске установе остале сачуване, али је власт припадала принцепсу. Принципат је представљао посебну врсту монарије у <иму.
'. Ав+(сово за!о"о$авсво
За!о" о поро$и,и и 0ра!( вгуст је својим законодавством тео да врати многе старинске обичаје које је било у вези са расположењем владају(ег робовласничког дру$тва. =талско дру$тво је жудело за миром, говорило се о опадању римске наравиGKTNMQ KPJTNOKH, о нестајању традиционалне верностиGUJVMQH и побожностиGLJMWPQH. вгуст је спровео низ мера које су имале за циљ да уздигну морал јо$ A1. године пре н.е., али су главни закони спроведени ?1. године пре н.е. >иов циљ је био јачање породице и пове(ање броја римски гра3ана. За лица из сенаторског и вите$ког сталежа је утвр3ено обавезно ступање у брак. Посебним законима против разврата уведене су строге казне за нару$авање супружничке верности. Закон из '. године н.е. је повлачио границу изме3у они који нису ступили у брак и и они који немају деце. =мовинска права и једни и други су била ограничена и у исто време су утвр3ене повластице за лица која немају децу. 4ачање породице је значило јачање традиционални дру$твени основа. вгуст је спровео закон који ограничава раско$.
За!о"и о ро0овима вгуст је спровео низ мера које су имале циљ да повуку границу изме3у робова и слободни људи. вгуст је тео да потврди чврстину закона да господар има право над животом и смр(у свог роба. 8еки гра3ани су се претварали у робове како не би и$ли у војску и вгуст је ради спречавања ове појаве наредио ревизију ергастула.? вгуст је настојао да ограничи пу$тање робова на слободу. За!о" Ели#а Се",и#а8). +о$и"а ".е.? је утврдио да се ослоба3ање робова од стране њиови господара може извр$ити само под одре3еним условима, предви3ена је старост оног који ослоба3а и оног који се пу$та на слободу. За!о" /(Gи#а Ка"и"и#а8%. +о$и"а пре ".е.? је ограничавао број робова који се пу$тају на слободу на основу тестамента. 2пецијалном сенатском одлуком потвр3ен је стари републикански закон ?6. године н.е. по коме се у случају господаревог убиства сви робови осу3ивани на смртну казну. вгустово законодавство је имало за циљ да учврсти темеље римског робовласничког дру$тва уздрмане за време гра3ански ратова.
). Ав+(сова со,и#ал"а полии!а За вгустову политичку политику је карактеристично да је он суделовао ме3у различитим групама $то је радио и %езар, али је био опрезан јер је имао за циљ да покаже да жели да обнови прадедовски поредак.
О$"ос према се"а( вгуст је утврдио ценз за чланове сената у износу од милион сестерција. 2астав сената је као $то је речено три пута уре3ивао сам принцепс. %иљ 1
просторија за робове који су учинили неку кривицу, радили су у оковима
састављања ови спискова је искључивање недостојни људи из сената, тј. његови противника $то се сенаторима није допало. вгуст се ?1. године пре н.е. појавио са $титом на седници сената, а сенатори су били претресани. Представници стари :амилија су заузели у сенату почасно место. !ни су бирани на најви$е положаје. вгуст је пове(ао број патрицијски робова као %езар, али је опет тежио да нагласи да привилеговани положај старе аристократије зависи од његове милости. !н је пружао материјалну помо( пропалим аристократама. 2енатори су вр$или његова наре3ења као пријатељиGPKJXJH и сапутнициGXTKJWMQH. &ез принцепсове дозволе нико није смео да напусти =талију. вгуст није допу$тао да било који сенатор има ве(у популарност од њега. 2енаторима је забрањено да прире3ују игре ви$е од два пута годи$ње, а број гладијатора није смео да прелази одре3ени број парова. 7о је била борба против расипни$тва, тј. тиме је нагла$авано да нико не може да надма$и принцепса. вгуст је и ,,скоројеви(е“ унапредио у сенаторе углавном из италски градова како би показао по$товање према старинским породицама. Против вгуста је склопљено неколико сенаторски завера, али сулако откриване. 8а сенатским седницама су се увек приватали вгустови предлози или су се претресали по његовој иницијативи. =ако је изгубио политичку мо(, сенат је задржао преиму(ство у економији јер су имали земљи$ни посед $то је и доводило до кон:ликта са царем.
Виезови вгуст је утврдио ценз за витезове од #66.666 сестерција. 8а њи је он гледао као на сталеж. 2ваке године су се прире3ивале параде на којима учествују витезови од 5". године. вгуст је ревидирао спискове вите$ког сталежа и прогони недостојне чланове. 7о је имало за циљ да уздигне престиж и значај витезова. Постоје два елемента у овом сталежуY • •
стари ,,наследни“ витезови, повезани са римском аристократијом нови који се састоје од ислужени војника, најистакнутији представника италске муниципалне аристократије и од ос лобо3еника који су се богатили
!вај сталеж је углавном представљао основу принципата. * рукама витезова су остале разне трговачке и зелена$ке операције. вгуст је тежио да искористи пословно искуство витезова.
Пле0с вгуст је довео до краја систем дистрибуција који је започео за време ;ај ;раа. Преко A66.666 гра3ана добијало је сваког месеца бесплатно жито. вгуст је у ви$е наврата делио неиму(ним гра3анима новац, при чему је свако добијао око #66 сестерција. вгуст је велику пажњу посветио организовању представа. Посебну популарност су имале тзв. секуларнеGвековнеH игре које су прире3ене ?0. године пре н.е. $то је задовољило плебејце који су тражили ,,леба и представа“G panem et circenses) кад ве( нису имали политичку мо(. 8арод је од вгуста AA. године пре н.е. затевао да узме диктатуру. вгуст је молио да га
ослободе те части и ограничио се на овла$(ења за снабдевање раном. Када је вгуст био одсутан, ?'. године пре н.е. је при конзуларним изборима до$ло до борбе. Посебан успе је постигао -арко гнатије <у: $то је вгуста приморало да се врати у =талију. !н је дао предност сенаторском кандидату и овог бацио у тамницу. +истрибуције и представе су имале за циљ да одвоје градско становни$тво од политике. Предузете су све мере да се осујете немири слободне сиротиње.
М("и,ипал"а арисо!раи#а =талски пословни људи су задржали свој привилегован положај у провинцијама. По многим градовима се развило занатство и трговина до најудаљенији градова. =стакнути представници италски градова унапре3ују се у вите$ки и сенаторски ранг.
Прови",и#е По пограничним провинцијама су се налазиле трупе које су стајале под вгустовом командом. * скоро свим провинцијама су гра3ени рамови посве(ени богињи <оми и вгусту. При главном раму провинције састајали су се сваке године све$теници из разни градова ради свечаног богослужења. !н је служио и за молбе упу(иване цару које се тичу локални питања. Култ вгуста и богиње <оме се налазио у рукама локалне привилеговане аристократије и представљао израз лојалности провинцијског становни$тва. 2тарије провинције су добијале повластице од њега. <егулисан је порески систем. * неким провинцијама GКиренаикаH привилеговане групе локалног становни$тва су упоредо добијале са <имљанима право уче$(а у судовима за разматрање кривични дела која се кажњавају смртном казном,а искључиво од становника провинција су састављане судске колегије по провинцијама за разматрање градски парница. !ве мере су имале за циљ да се у провинцијама створи сталеж заинтересован за одржање римске државе који (е подржавати %арство. * новоосвојеним провинцијама су ствари биле другачије. ксплоатација локалног становни$тва је изазвала устанке у RпанијиGA#I?'H, ПанонијиGCI' н.е.H и ;ерманијиG' н.е.H. * ове колоније су слане колоније ветерана. гипат је другачије уре3ена провинција. !н је сматран царевом својином и њим је управљан пре:ект из вите$ког сталежа. вгуст је у гипту представљао наследника /агида. По$тован је као вечити живи бог и спасиоц, као љубимца Птаа и =зиде. 4една од први вгустови мера било је чи$(ење канала. *брзо после освајања гипта, вгуст је наложио кон:искацију пре свега црквени земљи$та с чим је јачао и порески притисак. 7о је довело до побуна становни$тва које је угу$ио први пре:ект гипта, Корнелије ;ал.
-. Во#с!а по$ Ав+(сом вгуст је реорганизовао војску тако да би, ослањају(и се на њу, управљао %арством. Командно особље је било потчињено вгусту. -ноги војници су
добили земљу у новоосвојеним колонијама, а неки су добили знатне новчане комбинације и вратили се у завичајне муниципије. Завр$ен је прелаз на сталну најамничку војску. <едовна војска је распоре3ена по пограничним провинцијама. Пред крај вгустове владавине она се састојала од A" легија, укупно ?"6.666 људи. /егије су попуњаване римским гра3анима. 2 обзиром да је било мало добровољаца, долазило је и до принудне нобилизације. Sак сусе робови укључивали у легије који су претодно пу$тани на слободу. По источним провинцијама трупе су попуњаване ве(им делом од римски гра3ана који су тамо живели. Постојале су и помо(не трупе које су попуњаване провинцијалцима. /егија је била потчињена легату са звањем пропретора или је командовао посебан легат. Bојни трибуни су спадали у ви$е командно особље. /егати и војни трибуни су постављани из редова сенаторског сталежа,а пре:екти из вите$ког. * средње командно особље су спадали центуриони који су били ислужени војници, неки који би се истакли би били у вите$ком сталежу. !бични легионари су ступали у војску од своје ?0. до A6. године, а служба је трајала од A"I56, чак и #6 година. * привилегованом положају су се налазиле преторијанске коорте распоре3ене у <иму и =талији ради за$тите цареве личности и одржавања унутра$њег реда. 2пецијалне коорте су вр$иле службу полиције у <иму. +исциплинована и реорганизована војска је чинила материјални ослонац вгустове власти. Предузимане су мере за редовне исплате војницима. +а би се обезбедили ветерани, основана је посебна благајна за испла(ивање отпуснине.
. Ав+(сова споH"а полии!а =сторија вгустове спољне политике може се поделити у две етапеY •
од A0IC. године пре н.е. у којој су се освајале неке територије на западу и
•
када су <имљани постигли успее на истоку од CI?#. године н.е. када су <имљани били прину3ени да пре3у на систем одбрамбене политике
Раови ( Iпа"и#и *брзо после оснивања принципата је завр$ено покоравање Пиринејског полуострва. Против <има су устали Ка"а0ри који су се ујединили са суседним племенима ме3у којима су се посебно истакли Ас(ри. * Rпанију је кренуо сам вгуст AC. године пре н.е. вгустови легати су A". године пре н.е. покорили стуре и Кантабре, али они су убрзо дигли нов устанак тако да и је грипа коначно покорио ?'. године пре н.е. !д тог времена се читаво Пиринејско полуострво на$ло под римском вла$(у. Поред про$иривања граница, <имљане су у овој области привлачили рудници злата.
Алпс!е и по$("авс!е о0ласи Подручја лпски планина и подунавске области су биле независне. Копнени путеви који воде у Rпанију, северне границе =талије и -акедоније нису били за$ти(ени од напада разни племена. 2редином ?. века <имљани су успели да поставе протекторат над 7рачком краљевином која је лежала на истоку -акедоније, али је од времена %езара велику опасност представљала +ачка краљевина. 7ако3е је у =лирији била несигурна ситуација. * ратовима на северним границама је учествовао грипа, а велику улогу су играли вгустови пасторци 7иберије и +руз. 8а западним лпима је A". године пре н.е. до$ло до сукоба са келтским племеном Саласима чији је један део истребљен, а други продан у ропство. !д ?C. године пре н.е. је почело покоравање области које леже на источним лпима и на горњем току +унава. <имљани су утвр3ивали власт у <ецији и 8орику. 8а тајначин је област =лирије про$ирена и ојачана чему су допринеле победе над Па"о",има. !бразована је посебна провинција Па"о"и#а ?6. године пре н.е. <имљани су често одбијали нападе племена на средњем и доњем току +унава. <имске војске су прелазиле +унав и долазиле до +њестра. <имљани су постигли да граница %арства на северу буде +унав. Протекторат над 7ракијом је био учвр$(ен којом су владали династи зависни од <има. Пред крај вгустове владавине је основана провинција Мези#а.
Раови са Герма"има <имљани су имали велике те$ко(е на североисточним границама ;алије где су се граничили са слободним германским племенима која су нападала римске области са подр$ком незадовољни ;ала. <имљани су ?C. године пре н.е. претрпели пораз од германски племена, али су ве( ?A. године пре н.е. римске трупе под командом +руза кренуле у напад против ;ермана тако да су племена са у$(а <ајне признала римску власт. Поод против ;ермана је во3ен и следе(и година. +руз је '. године пре н.е. успео да до3е до лбе, али је исте године преминуо. <ат против ;ермана је настављен и после његове смрти. Пос ебан значај су имали пооди његовог брата 7иберија. !ко ". године н.е. <имљани су се трајно учврстили изме3у <ајне и лбе где је створена нова прови",и#а Герма"и#аJ али је свему томе ускоро до$ао крај. 8а југу новоосноване провинције је образована !раHеви"а Све0а којом је управљао краљ -аробод добро упознат са римском војном организацијом. Против краљевине 2веба је требало да крену две војске, једна са <ајне, друга са +унава, али тај план није успео.
Па"о"с!и (са"а! *станак у Панонији је почео C. године н.е. *зрок устанка су били прекомерни порези које су <имљани убирали, а непосредни повод мобилисање војске за борбу против -аробода. *станак је почео масакрирањем римски гра3ана. =звори говоре да је било 166.666 устаника. !ни су напали -акедонију. * римску војску су позвани ветерани, гра3ани су морали да дају робове. 2пецијална
овла$(ења је добио 7иберије који је водио борбу три године. !н је учврстио поједина подручја из који је повео о:анзиву. 8а крају су се предводници устанка предали. *станак је био угу$ен '. године н.е. 7ада је у <иму мало по мало почело да расте незадовољство вгустовим поступцима.
JJКви"или#е ВареJ враи ми мо#е ле+и#еKL 8амесник провинције ;ерманије био је Публије Квинтилије Bар који је тамо почео да уводи римски поредак, пре свега римске судове. 7о је довела до устанка којим је руководио во3а племена 9ерускаIрминије који је припадао угледном роду, стајао у служби <имљана и био увр$тен у вите$ки сталеж. Bар је мислио да (е мо(и лако да се избори са устаницима који су и одвлачили римске трупе у дубину земље, терен који су добро познавали, све док три римске легије нису у$ле у 7еутобур$ку $уму где су варвари напали <имљане када су све три легије биле уни$тене. Квинтилије Bар је извр$ио самоубиство, а вгуст је прем 2ветонију често понављао ,,Квинтилије Bаре, врати легије“. * <иму и =талији је објављена принудна мобилизација. 8акон тога, у ;ерманију је упу(ен 7иберије, а затим +рузов син, ;ерманик. 8о, вгуст је одустао од даљег освајања и закључио да римска граница треба да буде <ајна.
Ав+(сова исо&"а полии!а ;лавну улогу на истоку играло је пар(анско питање. Песници су позивали вгуста да крене у поод против Пар(ана како бисе осветио за њиова злодела јо$ из времена Краса, али вгуст је тео да и придобије дипломатским путем $то је било успе$но. *спесима римске политике су допринеле тада$ње прилике у Партији. )рат EFG51D50I5DA. н.е.H је био заузет борбом са својим супарницима и није имао освајачке намере. <имљани су A6. године пре н.е. успели да од њега добију заставе које су оставили Крас и нтоније које су сме$тене у једном од капитолски рамова. * част овоме уведени су празници сваке године, сагра3ен је лук и издат новац на коме су биле сцене предавања заставе. !ввај договор је допринео и развоју караванске трговине која је доприносила и римској 2ирији и пар(анској -есопотамији. Bажну улогу је играло и јерменско питање. Пар(ани нису могли да трпе римски утицај у 4ерменији због опасности по њиову -есопотамију и западне страпије. <имљани нису могли да се помире са владавином Партије над 4ерменијом јер је то била препрека за везе са источном обалом %рног мора и стварало је опасност по 2ирију и Кападокију. вгуст је тежио да 4ерменијом влада римски $ти(еник и то је A6. године пре н.е. успела да постигне иста она мисија која је добила заставе од Пар(ана, али се тај римски настројен владар није дуго задржао. <имљани су морали да почну ратне операције у 4ерменији. =сод је био неповољан по <имљане јер тријум: није дуго трајао, а ни Пар(ани нису могли да се учврсте. 8а Понту, у Кападокији, Комагени и &ос:орској краљевини су владали династи зависни од <има. &ив$а ;алатска краљевина је претворена у провинцију. =род Bелики, који је добио власт #6. године пре н.е. је успео и да под вгустом
задржи власт над 4удејом. После његове смрти јудејска држава је подељена изме3у њргови синова, а њен главни део је у$ао у сас тав провинције 2ирије. вгуст је из гипта A". године пре н.е. упутио трупе у 2ре(ну рабију $то је за циљ имало успостављање контроле над трговачким путевима који воде у =ндију, али све је то било неуспе$но. * Киренаици и провинцији :рици је морао да одбије напад јужни племена. 8умидија је дата 4уби EE, сину %езаровог противника, који је био ожењен (ерком нтонија и Клеопатре. 8умидија је присаједињена провинцији :рици A". године пре н.е., а 4уба је добио -есопотамију на управу -авретанију. вгуст је два пута примао посланства индијски краљева, као и слободни народа из црноморски области.
3. Ав+(сова $и"аси#с!а полии!а Прелаз власти по наследству је једно од обележја монарије. Sлановима царске породице су додељиване посебне почасти, добијали су пре времена магистратуре, повераване су има разне војне и дипломатске мисије.
Ав+(сова поро$и,а вгуст није имао директног му$ког наследника. &ио је ожењен три пута. Први његов брак је склопљен после склапања тријумвирата из политички разлога. !женио се Клодијом, нтонијевом по(ерком, (ерком народног трибуна Клодија и )улвије. *брзо се развео и из политички разлога склопио други брак са ро3аком 2екста Помпеја, 2крибонијом која му је родила 4улију. =стог дана кад се она родила он се развео од 2крибоније и поново ступио у брак са /ивијом +рузилом која је морала да се разведе од 7иберија Клаудија 8ерона, противника тријумвира. !ни нису имали деце, али је /ивија из првог брака имала два сина, 7иберија Клаудија 8еронаGбуду(и царH и 8ерона Клаудија +руза који је победио ;ермане и рано преминуо. После повратка са истока, вгуст је приближио себи сина своје сестре !ктавије, -арцела, који је ступио у брак са вгустовом (ерком 4улијом и незванично био одре3ен за наследника, али је A5. године пре н.е. -арцел умро. 4улија је по вгустовој жељи ступила у брак са његовим пријатељем, грипом. !н је добио ванредна овла$(ења, додељена му је трибунска власт и појављује се у улози вгустовог савладара. Као вгустов зет, грипа је био његов наследник, ме3утим и он је умро ?A. године пре н.е. 4улија је удата за старијег вгустовог пасторка 7иберија који није постао наследник. вгуст је усвојио синове грипе и 4улије, ;аја и /уција %езара који су пре времена добили право да присуствују у сенату, бирани на најви$е сужности и били одре3ени за разне мисије. После смрти /уција и ;аја, вгуст је усвојио 7иберија #. године н.е. вгуст је тестаментом усвојио /ивију и од тада се она назива вгустом.
M:9C9 <@ CE:9@
Bелику улогу на вгустовом двору је играо Га# Цил"и#е Ме,е"а који је припадао истакнутом роду из вите$ког сталежа. 2коро све уговоре које је !ктавијан тад закључио, припремио је -ецена. Привлачио је себи песнике, како би имао образоване људе као присталице новог режима.
Ав+(сова смр вгуст је умро у кампанском граду 8оли у 0C. години живота. По сенатској одлуци је прогла$ен за божанског.
*ИНАСТИNА N5ЛИNЕВАЦАO КЛА5*ИNЕВАЦА 1. Ти0ери#е81)O'3. +о$и"е ".е.? После смрти вгуста и његови наследника, власт је пре$ла на чланове његове породице, на 4улијевцеIКлаудијевце. После вгустове смрти власт је пре$ла на његовог пасторка 7иберија Клаудија 8еронаGпосле усвајања 7иберије 4улије %езар, а као цар 7иберије %езар вгустH. вгуст није гајио симпатије према свом синовцу, али по$то су му сви остали помрли, једини преостали избор је био он. 7иберије је имао "6 година када је до$ао на власт. После вгустове смрти сенат му се обратио са молбом да наследи претодника $то он испрва није тео, али је то ве( раније било ре$ено. 4една од први 7иберијеви мера било је јачање сената. После вгустове смрти изборне комиције су престале да се састају и избор магистрата прелази на сенат. 2енат је постао најви$а изборна установа. Прве године 7иберијеве владавине су обележене слогом изме3у цара и сената, $то (е с е касније нару$ити. *брзо после вгустове смрти је избио устанак панонски легија ?#. године н.е. који је изазван течким положајем војникаIредова у легијама. !ни су се пре свега борили за пове(ање плате, скра(ење војног рока и отпу$тање ветерана. * Панонију је кренуо 7иберијев син +руз који је угу$ио устанак. Због овог су се побуниле и рајнске легије. После Bаровог пораза оне су биле попуњене римским плебејцима и робовима који су били иницијатори немира. Bојници су тели да за цара прогласе свог војсково3у ;ерманика, 7иберијевог не(ака, али ;ерманик је сматрао да не могу устаници да му дају царску власт. !н је задовољио затеве војника и убедио и да треба да успоставе дисциплину и издају иницијаторе. После тога је ;ерманик предузео низ поода против ;ермана, али је убрзо опозван у <им и пооди преко <ајне су заустављени можда због средстава можда због ;ерманикове популарности. *брзо после 7иберијевог доласка на власт био је убијн најмла3и син 4улије и грипе, кога је вгуст послао у прогонство. После
неког времена један од робова погубљеног је почео да се представља као он и имао је приличан број присталица док 7иберије није иза$ао на крај са њим. По повратку са запада, ;ерманику су у <иму предате операције на истоку. ;ерманик је на јерменски престо довео римског кандидата и регулисао односе изме3у <има и Партије. Кападокија и Комагена су претворене у римске провинције. После је ;ерманик оти$ао у гипат, а затим се вратио у 2ирију. !н се ?'. године н.е. у нтиоији разболео и умро, а његови остаци су пренесени у <им. После ;ерманикове смрти, односи изме3у 7иберија и сената су се погор$али. * 7ракији су почели немири A?. године н.е. као и у ;алији, изазвана теретом пореза. ;лавну улогу у устанку су играла племена дуа и 7ревера којима су се придружила и друга племена, али је устанак био угу$ен уз помо( во3а неки галски племена. 8ајтежи је био устанак у 8умидији под во3ством Та!Gари"аа који је пре тога служио у римској војсци. *станак је почео ?0. године н.е. 2наге 8уми3ана су биле толико велике да су <имљани морали да по$аљу једну легију из Паноније. *станак је угу$ен A#. године н.е. 4едан војник из преторијански коорти, Куртизије, је припремао побуну робова на југу =талије A#. године н.е. Квестор Курције /уп је успео да угу$и покрет на самом почетку. *обичајене дистрибуције су и даље задржане, али су зато ре3е прире3иване представе $то је изазивало протесте и аплаузе када би неко рекао неслану $алу на рачун 7иберија. 2ве је то изазвано недостатком новца. Посебна криза је била 55. године н.е. када је одлучено да се поведе борба против зелена$тва. Криза је заустављена када је 7иберије унео у мењачнице ?66.666.666 сестерција како би одржао валуту. 7иберије је одустао од пове(ања пореза. Позван је велики број управника провинција на одговорност због изну3ивања и злоупотребе своје власти. 7итула императора није у$ла у састав 7иберијеве титуле, као ни отац ота@бине. 2амо је робовима допу$тао да га зову господарем. Под 7иберијем су се за увреду величанства почели најпре да се оптужују они чији су поступци или речи вре3али успомену на вгуста, а после и опаске на рачун 7иберија. !н је приближио себи пре:екта преторијанске гарде, витеза /уција лија 2ејана који је отровао 7иберијевог сина +руза. Почели су процеси против истакнути сенатора којима се одузимала земља, убијани су итд. 2традали су чак и ро3аци цара. Погинули су и ;ерманикови сродници, његова жена грипина, (ерка грипе и 4улије, као и њена деца 8ерон и +руз. 7иберије је напустио <им и оти$ао у Кампанију AC. године н.е. ,а следе(е године на острво Капри где се затворио у себе. 2ејан је тео да га погуби, али је завера откривена и 2ејан је погубљен. 7иберије је умро 50. године н.е.
%. Га# Цезар8Кали+(ла% '3O)1? 2
чизмица
После 7иберијеве смрти власт је пре$ла на ;ерманиковог сина ;аја 4улија %езара, званог Калигула. Почео је своју владавину са амнестијом сви они који су били осу3ени под 7иберијем. Закон о увреди величанства је престао да се примењује. +опу$тено је служење књигама које су биле забрањене под вгустом и 7иберијем. Први период владавине је обележен слогом са сенатом, али је то кратко трајало јер је Калигула злоупотребљавао власт. !н је себе сматрао неограниченим монаром и затевао је божанске почасти за себе. 8еки су га поздрављали као 4упитера /ацијарског. 7ро$ио је новац на раско$. Попуњавао је државну благајну кон:исковањем земље, принудним лицитацијама, високим порезима. Калигула је наредио да се његова статуа постави у 4ерусалимском раму, а то је могло да изазове устанак јер је 4удејцима, као монотеистима било дозвољено да не учествују у култу. Калигулина политика је изазвала покољ 4удејаца који је организовало еленистичко становни$тво лександрије. Калигули је упу(ена делегација састављена од 4удејаца у којој је учествовао :илозо: )илон. Против Калигуле је склопљена завера и ?". јануара #?. године н.е. га је убио преторијански војни трибун Касије 9ереа.
'. Кла($и#е8)1O-)? После Калигулине смрти неки сенатори су поми$љали на вра(ање <епублике, док су други тели принцепса из своје средине. !ве расправе су прекинули преторијански војници који су за цара прогласили 7иберија Клаудија 8ерона ;ерманика, Калигулиног стрица и ро3еног ;ерманиковог брата. Клаудије се родио ?6. године пре н.е. и никад му није пала на памет политичка делатност, волео је књиге. Познавао је грчки и етрурски језик. 2ви у породици су га понижавали. Калигула му је дао титулу конзула, али то ни$та није значило, и он га је понижавао. Клаудијево прогла$ење за цара је приказало снагу преторијанске гарде. 2енат је приватио ту одлуку и од Клаудија као награду свако је добио по ?".666 сестерција. Клаудије је своју владавину почео са амнестијом и укидањем одлука свог претодника. 2ледио је вгустову политику. * почетку је тежио да се сложи са сенатом, али га је поку$ај устанка војника у =лирији #A. године н.е. који су подржавали неки сенатори натерао да промени политику према сенату. Према плебсу је наставио вгустову политику. 7ро$ена су средства на игре и приредио је секуларне игре иако није про$ло ?66 година од ?0. године пре н.е. Зида се нови водовод, граде се путеви, подиже се !стија, главна италска лука. 2проведена је вода из )учинског језера. %арска бирократија је подељена на три надле$тваY • • •
ab epistulis која се старала о царевим наредбама a libellis која се бавила примањем и разматрањем жалби a rationibus тј. надле$тво за управљање царском имовином
* царским канцеларијама су били запослени ослобо3еници. Канцеларије су зависиле директно од цара. Про$ирена су права прокуратора који су могли да доносе и судске одлуке. +еловао је као поборник старе римске религије. * ;алији је забранио религију друида, а у <иму је поку$ао да ограничи источне култове, тако је нпр. прогнао 4удејце из <има. Клаудије је предузео мере да доведе крају борбу изме3у 4удејаца и еленизовани становника лександрије. *кинуто је Калигулино наре3ење о сме$тању статуе у 4ерусалимски рам. 4удеја је претворена у вазалну краљевину за чијег је краља Клаудије поставио пријатеља 9ерода грипу који је ујединио све земље 9ерода Bеликог, али после смрти 9ерода грипе, 4удеја је поново постала прокураторска провинција. %ар је #1. године н.е. предложио сенату да додели становницима ;алије право да буду бирани за сенаторе. Први уведени у сенат су били дуи. 2ве ове мере су водиле ка војничкој диктатури $то је изазвало незадовољство сената. &орба против опозиције је о0#е!ив"о била последица јачања царске власти, кон:искација је пунила благајну, уве(авала царев земљи$ни :онд итд. 2кандали су били у вези са Клаудијевом женом, -есалином. 9тела је да у Клаудијевом присуству прогласи свечано брак са једним младим сенатором. &ила је оптужена и приморана на самоубиство. Bелику улогу су играли мо(ни ослобо3еници ме3у којима су се истицали 8арцис и Палант. *брзо после смрти -есалине, Клаудије је ступио у брак са грипином -ла3ом, ;ерманиковом (ерком која је уклонила све људе који јој се нису допали. Клаудије је имао сина &ританика, али је на инсистирање грипине, усвојио њеног сина /уција +омиција енобарба, који је добио име 8ерон Клаудије %езар. грипина је отровала мужа и уз помо( преторијански трупа њен син је ступио на прес то.
). СпоH"а полии!а Кали+(ле и Кла($и#а Калигула је поку$ао да поново крене путем освајања. Калигулин поод против ;ермана није дао неке резултате, ве( је био повод за прославу тријум:а. !стали су и неостварени Калигулини планови да освоји &ританију. Под Клаудијем <имљани нису допу$тали уједињење германски племена ве( су подржавали њиове динстичке сукобе. 2а )ризима је во3ен рат ви$е година без +рузила значаја. * земљи *бијаца је "6. године н.е. основана колонија грипинаGКелнH која је постала центар романизације. 7ек је Клаудије успео да завлада ве(им делом &ританије. Поод је организован #5. године н.е. , а на челу експедиције је био ул Плаутије коме се касније прикључио и цар. Bо3а племена &рита ј е признао власт <имљана у јужном делу острва, али су се водиле те$ке борбе са северним племенима. * освојеном делу је основана колонија ветерана, КамулодунумGКолчестерH која се са трговачким градом /ондинијемG/ондонH претворила у римски центар у &ританији. Калигула је позвао мавретанског краља Птолемеја, сина 4убе EE у <им и натерао га да се убије. * -авретанији је избио устанак и покорење ове области је
завр$ено тек #". године н.е. Подељена је на две царске провинцијеY -авретанију 7ингитанску и %езаријску. Под Клаудијем је престала да постоји и трачка краљевина #C. године н.е. 4едан њен део је припојен -езији, док је од другог направљена прокураторска провинција. /егијама у -езији је командовао легат чији је задатак био да чува земље на доњем +унаву од упада варвара. * римскоIпар(анским односима и даље је велику улогу играло јерменско питање. <имљани су успели да се у једном периоду учврсте у 4ерменији заваљују(и кавкаским племенима, али се пред крај Калудијеве владавине на пар(анском престолу учврстио Bологаз E који је на власт довео свог брата 7иридата.
-. Неро"8-)OP? 8ерон је почео своју владавину изјавом да (е по$товати одлуке сената, а за себе је задржао само ре$авање питања у оним провинцијама у којима се налази војска. +о CA. године н.е. 8ерон се налазио под утицајем пре:екта преторија 2екста :ранија &ура и :илозо:а /уција неја 2енеке који су подржавали добре односе са сенатом. грипина је тежила управљању $то је забринуло 8ерона и она је на крају изгубила свој значајна двору. Клаудијев син &ританик је отрован, а затим је 8ерон послао убице на своју мајку. &ур је умро CA. године н.е., а 2енека се повукао, њиово место је заузео пре:ект преторија !тоније 7игелин, који је био присталица суровости и цареви ниски страсти. 8ерон се оженио Попејом 2абином. 8астављени су прогони по закону о увреди величанства, против сенатора су дизане оптужбе које су доводиле до одузимања имовине. Прогони аристократије си били једно од средстава борбе против сенаторског сталежа. Први и најкрупнији земљопоседник је постао римски цар. !позиција се нарочито истакла у завери Га#а Калп(р"и#а Пизо"а C". године н.е. &ио је одре3ен и дан за 8ероново убиство, али је завера откривена, Пизон је исекао себи вене, многи су погубљени. По 8ероновом наре3ењу, 2енека је погубљен. 2амоубиство је извр$ио и песник /укан. * <иму је C?. године н.е. од руке роба убијен пре:ект града Педаније 2екунд. %ар је због побуна морао да изда едикт у коме је осудио поступак да се не побије сви #66 2екундови робова и да по$аље јаку пратњу која је ува(ене повела на погубљење. 8ерон је тро$ио много новца на позори$та и дистрибуције $то га је учинило популарним ме3у плебсом. Bелику несре(у за град је представљао пожар из C#. године н.е. који је трајао ?6 дана. Кружиле су гласине да је сам цар изазвао пожар како би преуредио град и цар је, да би и пресекао, подвргнуо казни јудејске секте. <им је поново подигнут, а посебно се истицао царев ,,златни дворац“. 8амети на провинције су се пове(али и пове(ани су порези чиме је 8ерон поку$ао да заведе ред у провинцијама. 8ерон је чак тео да укине све непосредне порезе, али је сенат одбацио тај предлог јер смањује мо( %арства.
5са"а! ( риа"и#и <имљани су имали проблеме у &ританији. Крајем "'. године н.е. &ританијом је управљао ;ај 2ветоније Паулин. !н је организовао експедицију на острву -ону која је била центар друизма. * одсуству 2ветонија Паулина избио је устанак у &ританији. Краљ племена =цена оставио је пред смрт за свог наследника римског цара, а за сунаследнице две (ерке, али су после краљеве смрти центуриони почели да пусто$е земљу, а царски робови су управњали свиме у његовој ку(и. Краљица &оудика је била подвргнута телесној казни, а над њеним (еркама је извр$ено насеље. =ценско племство је претворено у робље. &оудика је позвала саплеменике на устанак. *станици су напали главне римске центреGКамулодунум, /ондиниј и BероламијH. !ко 06.666 <имљана је погинуло. 7ек кад се 2ветоније Паулин вратио у &ританију, устанак је угу$ен C?. године н.е.
По&еа! N($е#с!о+ раа 8а истоку једна од најнемирнији провинција је била 4удеја. /окални сукоб 4удејаца са ;рцима CC. године н.е. довео је до устанка који у почетку није био битан, али када је легат 2ирије приликом поку$аја заузимања 4ерусалима претрпео пораз и устанак се про$ирио на целу 4удеју, послат је конзул из CC. године н.е. 7ит )лавије Bеспазијан.
Исо&"а полии!D <имљани су се на почетку 8еронове владавине уме$али у јерменско питање. * 4ерменију је "". године н.е. послат +омиције Корбулон који је дејствовао са сиријским легатом. <имски кандидат је ускоро морао да напусти престо и на његово место је до$ао 7иридат, брат пар(анског краља Bологаза. <имљани су C5. године н.е. успели да из 4ерменије повуку пар(анску војску и склопе мировни уговор. <имљани су 7иридата признали за јерменског краља, али је 7иридат занек краљевског достојанства примио из руке римског цара које му је 8ерон дао CC. године н.е. !во је представљало компромисно ре$ење јерменског питања. Пред крај владавине 8ерон је сањао да покори кавкаска племена и тиопију. =з -езије је предузета експедиција који су опсели 9ерсонес, којом је руководио Плаутије 2илван, који се одликовао у &ританији. * 8ероново време је била окупација &ос:орске краљевине и 7ауриде, ме3утим северна обала %рног мора никад није претворена у римску провинцију. 8ерон је наставио Клаудијеву политику претварања вазални краљевина у провинције. <иму је присаједињена вазална краљевина ПонтGисточни део понтски поседа -итридата FEH.
JJКа!ав (ме"и! пропа$аK 8ерон је почео да води раскала$ан живот. !ду$евљење бављењем уметно$(у је пре$ло границе и он је CC. године н.е. кренуо на пут по ;рчкој надају(и се да (е се ;рцима свидети његова уметност. ;рчким градовима је објављена слобода и ослобо3ење од сви пореза. 8ерон је ма$тао да прокопа
канал на Коринтској превлаци, али је то био један од многи неостварени пројеката. !н се вратио у =талију C1. године н.е. и прославио своје победе на грчким утакмицама. * провинцијама је настао антиримски покрет, тако и у <иму. Први се дигао намесник /угдунске ;алије, ;ај 4улије Bиндекс кога су подржавала галска племена, оптере(ена високим порезима, као и управници други провинцијаG7араконска Rпанија, /узитанија, :рикаH. 8ерон је против Bиндекса послао трупе из ;орње ;ерманије. Bиндекс је био потучен и извр$ио је самоубиство. Против 8ерона су устали преторијанци и цар је побегао из <има. 2воје последње сате 8ерон је провео у вили једног од ослобо3еника где је извр$ио самоубиство. 8естала је династија 4улијевацаIКлаудијеваца.
