Иван Хуђец
ПРЕДАЊА И МИТОВИ старих Словена Илустрације Карол Ондрејичка Са словачког превео Михал Харпањ
O прабогу Сварогу
Ч
.
овек веруЈС да све има с в о ј почетак и Kpaj, зато што до дан данас нијс одгонетнуо тајне света. Свако сазнање је несавршено и човск омсђује свој живот рођењем и смрћу. Нико од нас из властигог искуства не зна ништа о времеиу кад нас мајка још није родила. И наша размишљања о томе шта нас чека носле смрти у ствари су тагжања у непознатом. Човск слично размишља и о свим осталим бићима свога света, ria чак и о бићима која, додуше, спадају у његов свет, интервенишу v њему, управљају њиме, а инак су и изван његовог света. Овако размишља и о боговима и демоиима - даклс некаквим нижим боговима, божићима. И овако, замислите само, размишља и о богу богова, самом творцу наших богова - о прабогу. Овај прабог се зовс Сварог. Свако дође на свет тако што сс роди и свако мора и да умре. Сви, дакле, имамо родитеље а всћина нас има, или ће једном имаги, децу, овакву или онакву, па чак и исту такву као што смо ми. Једном he, дакле, сви би ги одрасли а једном he и умрети и живсћс у успоменама своје деце - тако да људски род траје, а они што cv живели давио пре нас, имају с нама и с онима што ћс доћи после нас више заједиичког него i i i t o мислимо. Говор, песму, тугу, радосг, радозналост, пријатеље, снове и разочарања - све јс то исто као што cv исте две руке и две ноге, riap очију и ушију, на чак и две ноздрве и један пупак. Пупак који је сваког сиајао са мајком док је живео у њеиој утроби, у всликом jajerv од прозирне опне и на пупчаној врпци висео је његов живот. Живот у јајету које је исиод срца носила свака мајка. Мудар човек се никада не хвалишс зато i i i t o зна да је увск вишс тога што о свегу не зна од тога што о њему зна. Ако мало зна о свомс животу, још мање зна о животу целог човечанства, а гакорсћи ништа не зна о жи-
воту Свсмира, дакле свега шго постоји, дакле и о звездама и о томе шта се налази иза њих, од чсга су звезде рођене и како умиру... Ако, даклс, живот човска има свој почетак v рођењу, а има и свој крај, онда има почетак и живот целог човечанства, једном је такођс морао настати и зато мора једном и да се оконча. Цео живот човечанства зовемо Ера. О целој нашој Ери , о овом раздобљу зна само нрабог Сварог који снава у унутрашњости Сунца као дете у ирозирном јајету. Златне бојс мрекраснс сунчаме писанице може да гледа само бог - човека ова лепота заслепљује. У сунчаном јајету прабогу Сварогу је топло и слатко. Сварог спава и скупља снагу. Када сс заврши наша Ера, доћи he Ера после нас. Исто као што је прс наше Ере била Ера npc нас. Ко то зна, а тај што зна nehc рећи, нису ли у Ери ире nac живели неки друкчији људи и да ли у Ери после нас неће некакви друкчији, можда нама слични, али и неслични људи nehe живети. Раније су живели некакви, а иекакви he и после нас живети, иако њихово име nehe бити као наше, дакле такво какво нам је дао Сварог. Они мре иас су били разумни, и они после нас he бити разумни, претпостављамо и због тога што је Сварог само један и што исто почиње и завршава сваку Еру. Како? Овако: ирабог Сварог у Сунцу спава својим дугачким сном. Спава иакои тешког рада, пуше и одмара се, јер му расте трећа нога коју је изгубио када је разбијао тешку, тврду куглу. Куглегина је тада експлодирала и настао је наш Свемир - дакле и наша Земља и Месец, Сунце и звезде, све, све што око себе видимо и можемо опипати, чак и то што не видимо и опипати не можемо. Прабог Сварог спава склупчан као дете. Снажне pvкс склопљене су му у крилу а дланове држи изнад места са којег му полагано расте r p e h a нога. Небески снавач неће ни примети како h e n p o h n време Ере, дакле прабогова H o h , и почеће да свиће Сварогов кратки дан, називан и Дан смећа. Током своје Hohn нрабог Сварог спава, његове снажне паметне груди - ирабогу је мудрост у грудима, директно у срцу, и због тога увек ствара жива створења и зато и ми живимо - зраче топлоту коју ми људи не осеhavto, и светлост коју не видимо. Ова светлост и топлота одржавају цео Свемир у равнотежи. Кад се Сварогова
noh приближава крају, слаби и његова свстлост и топлота, и тада вишс ништа не може одржати Свемир у равнотежи; приближава се време Xzioca-IIepejw. He траје дуго. Прати га огромни прасак, лупа и зима, густа тама и дим, смрад и ирашина. Велика бука пробуди прабога Сварога. Прожме га сгуден јајета-лежаја, продрма га хладноћа, кине. Напипа трећу ногу и имири се, јер mv је у сну нарасла. Сварог има девет глава. Осма му кружи слева надесно и одгоре надоле, чак и спреда назад, девета пази да остале буду у равнотежи и у покрету, да се ие свађају и једна другој не сметају. Деветоглав и деветопаметан прабог се спреми за посао, испружи своје дивовске. снажне руке, напиње и напиње своје rpvди, више ни дланове не може да види, ни ирсте да изброји. тако су му далеко, и почне да згрће сво смеће што јс остало од Свемира. Гомила испред себе као лед хладне и оштре крхотине, прљаве громаде, прах и пепео, чак и гар и дим, сваки, и онај најмањи, трун. У овај Дан смећа згрне испред себс својим ручердама васколик разбијен Свемир. У овом тренутку не постоји ништа друго само Сварог и остаци разбијеног Свемира... И тек онда Сварог ваљано, мушки засучс рукаве! Узме ону огромну гомилу крша и смећа, напне снажне мишиће и почнс да је меси својим ручердама. Стење, уздише, главе се окрећу брзо, прсбрзо. већ су усијане. Сварог дахће од претешког напора, гело му се тресе у грчевима а из груди почиње да му исијава оштра светлост. Но ирабог ништа не хаје, ништа не гледа, само меси руине, меси, од гомилетине већ јс само гомила, од гомиле гомилица, остао је само балван, онда смо комад глине-смећа велики као Сварогова девста глава, онда као његова песница, најзад ту грудву стисне v длану. Сварог нс престаје, меси даље, већ обликујс међу длановима o h v куглицу као грашак. Пред крај Дана смећа не смс у Свемиру ссм Сварога и оне куглице ништа постојати, замссићс дакле v њу и Хаос-Неред. Куглица са стално смањује, али Сварог нс ирссгајс да мсси све док од ње не остане само мрвица. Тада ирабог дубоко удахне, рикне и снажно гресне тешку Мрвицу смеНа, једва видљиву тачкицу, о своју rpehv ногу. Кад је прабог Сварог рикиуо први пут, била је то језива рика бизона. Сва cpeha што тада у Свемиру тог тренугка није било ни птичице, јср она друга рика из прабогових груди уништила би све живо и нсживо.
10
ЈАРОГ - старословснски бог, заштитн и к нсбеске ватрс. У митолошким тумачењима поистовсћују r.i са старогрчким Хсфссгом. Сварог ј с оличавао нсбсску свстлост и топлоту(ватру) ч сматрали су ra творисм свих сгвари и друш твених закона. У суштини ј с представљао Бога Oua и припадао јс старчјо ј генераци ј и богова. Након сгварања света повукао с е у позадину и престао је д а будс предмет култа. Наводи седа јеустановио закон јсдноженства и јсдномуш гва, а о н и кој и га сс н и с у придржавали. требало је д а буду бачсии у ватрсну nch Па осчову неких митоло ш кн х бслсжака Свароry су na нсбу из руку испала ковачка клсшта и од тогдоба љ уд и на Зсмљи кују оружјс.
Сварог јс урликнуо кад је малену куглицу треснуо о своју иараслу ногу и она јс експлодирала. Ваистину, нема још у нашем свету таквог уха које би тај урлик бола излржало. Шикнула је огромна смага коју јс прабог Сварог у куглицу умесио, и разлетела сс на све стране, да би сс у трену одмах вратила као у одјеку и онда ноново полетела у недоглед. И тада је већ прабог Сваpor последњи пут рикнуо од победничког бола... Завршава сс Дан смећа и свићс почетак наше Ере. Из патрљка Сварогове rpehe ногс јс никнуо. израстао или настао први Сварогов потомак, његов син - бог Сварожић.
Измучен прабог Сварог нареди свомс сину шта трсба да ради, а сам изабере најлепшу свстлосну куглу, једну од многих, што су као искре нрхнуле у врсмс праска из Сварогове тачкицс-куглице, простре себи у њој лсжај као што се простирс детегу у колевци. Тог тренутка се завршава његов Дан смећа и уморан прабог може да заспи, да би сс одморио у хиљаду nv ra хиљадугодишњсм сну, док ra крајем овс Ере поново не пробуди вечни и неуништиви Хаос-Перед.
Сварожић, бог Сунца и ватре, највиши бог Словена варожић, бог Сунца и земаљске ватрс и највиши бог наше Ере, бог свих оних који су савлалали слово. и Словени су даклс - за разлику ол оних који слово нису савладали, и неми су дакле, зовемо их немци - одмах је знао шта му је чинити. Пажл>иво је подупро намученог, на смрт уморног oua ирабога Сварога, помогао му је да сс угодно смссти у врући лежај, у Сунце. Још му ни ноге на лсжај није ставио а отац прабог је всћ тонуо у сан. Они који би од богова добили тај дар и могли би да Потговлњг. гледају у Сунце, а да за казну нс ослепе, видсли би како животињл Н IIA IЛНСКИ КУЈП' се у Сунцу - топлом јајашцу, одмара Сварог. Могли би CJIOBEHA да гледају како тамо прабог снава свој дуги can који hc У nurnncKoj рслигији старих C jiobchu всјш ки трајати чак до краја наше Ере. значиј су имали И тек што је Сварожић, једини госиодар целог света, животињс У култнс ставио свога oua на лежај, полстео је брзином мисли обрсдс и испољавања спадалс су скулптуре и мсђу звездану прашину. Пакон огромног праска, када кипови богова (идоли) са cv из куглицс мрснули врући комадићи на свс странс, људским ликом, глинени животињски прегворио се Свсмир у прашину и дим и у њихов идоли и чсс го највсћи облак журио јс Сварожић. Тамо у беложутој жртвовањс животиња, о чсму свсдочс писани изпрашиии, која има укус млека са мсдом, масе златно- вори ii археолошка гриви коњ. Чува га златни петао који стално бди. Јед- проучавања. У М икулчицама у ном му смава лево око а једном oncr десно. Бог Моравској (Чсшка Сварожић се прикрада с one стране са које златни Рспублика) открили су петао уираво не види. Пажљиво, на врховима прстију култно мссто са грубо изм одслираним гли н е н и м ириближава сс злаш огривом ату, исиод ока гледа на фш урицама живо тиња. око златног петла и na моздрве златиогривог коња. седла птичица и главица и з раздобља upc Всликс Ако би га коњ опазио. зарзао би, пробудио нетла, a Моравс. М еђ уњ и х спада овај би продорним кукурикањем уплашио чудотвор- и кип вспра из Рсгрс, иалазишта лобања ног коња. Сварожић би брзог ата тешко ухватио и ко бнзона и з Н аклсу зна ш га би са светом онда било. Вероватно би потонуо П ољској које се сматра у неповраг и са нашим судбинама. а нас не би било... Али бог Сварожић је јунак, како вал>а, па и за го што има очи и напред и позади, па и са страна, нећс
С
13
за масовно жртвовање животиња прс почстка мзгралње храма. Са лухом плодиости всроватно ј с иовсзивана змија Поред вспра и рогатс стокс изузстни значај ј с имао коњ. У околини Брандснбурга, П омсранији и у срсдишту И сгочних Словена открили су кчповс оседланих и нсоседланих коња који су ималн и ф ункцију привсзака. Кон,и су всроватно спадали међу карактернстичнс зиаке богова рата. К о њ јс био значајаи саставни део прорицања побсдничког и ли изгубљенограта, рсзултата битке. Пас, којег архсолози чссто н а ла зсу гробовима, счм болиш с всрпост. У гроб су стављали и пстла, сим бол најављиван,а југра. кокошке, п н л и ћ с и кокошија ја ји Овај традициоиални старословснски обичај задржан је д о срсдњег вска ii након примања хришћанства. Код Источних Словена распросграњсна су била осликана гли н ен а јаја, звалч су их пчсанке Открили су и х и у Иољској а недавно, током археолош ких истраживања и у Словачкој - у околини Њитре и у Братислави. Овај израз с с у украјинском је зи к у сачувао до ланас. У савремсном украјинском ј сзику писанки значс писаниис.
погрешити, скочи, у трену пребаци улар нреко гривс златног коња и попнс сс на њ. Бог Сварожић укроти звезданог коња и дојаха на њему до Сунца. Упрегне златногривог коњића у раскошну кочију. чврсто ухвати дизгине у руке и извучс Сунце - Сварогово јаје na нсбо. Од првог дана наше Ере вози свакодневно на тој кочији Сунце и посматра цео свст. У исти мах чува дубок сан свога божанског опа. Свет јс огроман, простран, краја му нема, као што ни круг нема почетак и крај, и тек што зацрташ иелу његову дужину, тамо си био и на почетку, и то на почетку првом, дванаестом. И зато сс не говори о почегку или крају света, о његовим крајсвима, о његовој средини. Говоримо само о његовом горњем и доњем крају, о месгима десно од иас, или j i c b o од нас L U T O може да буде тачно супротно код других, na пример за онс што живе десно од нас, ми смо - лево. И зато, да се то нс брка, измислио је бог Сварожић имена страна. И тако од гада познајемо страну поноћну, коју
данас зовемо север, страну подневну, даклс југ, а странс доподневну, односно јутарњу, и поподневну, односно всчерњу - данас означавамо и као исток и заиад - према страни одакле нолази Сварожићева сунчана кочија на небо и са које са неба силази. Стране света назвао је бог веома тачно, јср иначс други богови би сс свађали због крајева којс им је одредио. Земља је пространа, има многс територије и крајеве гдс на рсд у Сварожићево имс и његовим оком пазе други богови. Јер са.мо у природном реду сс развија свс живо и нсживо што чини Свемир. Бог Сварожић јс, дакле, најпре сгворио стране света, чимс јс свету дао име, и овако подељен свет нанунио јс боговима. Тако као што су владике, кнсзови или касније жупани владали и владају над људима са својих тврђава и из својих одаја, Сварожић је поделио главне богове: себи сличнс Радгоста или друкчије званог Радегаста, бога Дажбога, бога Световида и бога Перуна. Овс божанске владикс прсузеле су управљање сгранама света у властите рукс и могло се иочсти са стварањем врсмена. I Ipa6orv Сварогу време нијс мотребио, па и чсму, јер само спава, и зато га ни нс познаје. A тај који не познаје свој почстак и крај, не може да има меру. To што јс бог Сварожић бог наше Нрс, што је као суза изронио из уда Свароговог, и јесте и поред бесмртности у нашој Нри смртни за нрабога Сварога, приморало је Сварожића да створи време. Време је ред и откако је Сварожић почсо да слажс догађаје један за другим и није дозволио да иостојс један поред другог, један уз други, или сви одједном, B e h по реду, и приморао их јс да проистичу један из другог, можемо ми људи да говоримо о узроку и последици. Од гада овако постоји врсмс: најпрс треба зрно поссја ги и тек онда h e из њега иикнути стабл>ика и на овој стабљици ће нарасти клас и тек из o b o i ' класа има много зрневл>а, а из много зрнсвл>а буде брашно, а из овог брашма хлеб којим h e мо сс наситити кад смо гладни... He можемо се наситити из једног зрна, ни од стабл>ике ,јер нас неће наситити. А ко неће да поссјс, не може ни да жање, а ко не жање, умреће од глади... Овако су, дакле, догађаји поређани a време им додајс стрпљење, јер не може се истог дана иоссјати зрно и одмах из њега испећи хлеб. Онда је Сварожић спојио време и стране света. Спојио их је у кретање. Ми, људи, не знамо како то
стварно и з г л е д а , али га п о з н а Ј е м о , j e p и сами знамо да сс крећемо. А ово кретање, које подстиче ватра и носе га земља, ваздух и вода, номогло је Сварожићу у стварању свих осталих ствари. Ствари које познајемо, али и ствари којс не можемо знати, јер тада, кад су постајале, још нисмо били створени, или ствари које ће гек бити створене, можда гек пред крај наше Ере. Кад је бог Сварожић створио врсме, стране света и крстање а с њим ватру, земљу, воду и ваздух, створио јс и све остале ствари и стварчице, граву и скакавце, мраве и пчеле, шеву и медведа, водену змију и пастрмку, коња и нса, чак и камење, злато и сребро у њима. Вио је веома задовољан. Одлучио је да ништа nehc препустити случају и зато јс створио још и судбину. Судбину, даклс то што нас чска и што нас неће мимоићи, али створио ју је тако што јс с ње скинуо клетву, јер судбина, то су мисли прабога Сварога које повремено испусти уснули бог из Сунца-јајета. Неке да, неке не. A то што спава и сања, понекад је та судбина свакојака - добро је што је можемо слагати, преварити, a међу нама има таквих којима то лако успева. Да не би бог Сварожић над толиким деловима света изгубио контролу, створио је за њихово управљање помоћнике - демоне. Ових снретника је веома много, ииаче их за овакво диринчење не би било довољно. Због тога имамо демоне ватре, земл>е, водс и ваздуха, демоне времена, демоне судбине... To су прасгари демони због тога што их је Сварожић створио пре осталих богова који cv касније почели да им владају. кретањ е
O главним боговима - како изгледају
ог Сварожић, главни бог, уместо главе има куглу. Та кугла се стално окреће ма све странс да би свугде и истовремено видела. свс у исти мах чула, у сваки угао света истовремено говорила. Глава-кугла се не окреће истом брзином и у истим правцима, и зато главни бог Словена има и на глави руку којом ово клумчс очију, ушију и устију даноноћно покреће и зауставља. Сварожић има толико очију, толико ушију, носева и уста да на његову главу-куглу не може да стане ни једна једина длака косс, на и радост или гнев мора да изрази друкчије но осмехом или бором. Али бог Сварожић сс ретко љути и радује - иовремено га разл>уте богови. Ради са.мо оно што је неопходно, а повремено и оно што му чини задовољство. Задовољства cv му тиха, и још тиша, али ако успе да сс осами, богами cv и нсобуздана. Мада је највиши бог, не прсиушта се само сластима, мора да влада, јер би иначе дошло до нереда. A много тога важи и за човска. О његовом златногривом вранцу и сунчаној кочији ширс сс различите гласине, ваљда и зато што је ретко којем смртнику успело да их властитим очима угледа. Златногриви коњ је упрегнут v најгиздавију кочију какву је икад бог Радгост успео да искује; ако замисли гс ону нај-нај- и ги-ги- гиздавију, онда је ова његова још гиздавија. У тој кочији вози Сунце а у њему свог oua који књава и има раздробљену ногу. Сварожић свако јутро снажно ухвати дизгине и прекрасни златногриви коњић коракне. Многи одважници знају c b v ноћ да сгојс на високој нољани или на обали мочварс нс би ли сачекали божанску запрегу. Људске очи мак могу да ухвате само јутарњу светлост. Кад ночне да свиће, угледају само комадић Сунца, његову четвртину, половину, чак и његово насмејано лице. Од сјаја
Б
предивне кочије смртник би ослепео, зато нико жив не може да угледа бога Сварожића како вози Сунашце-јајашце, златну писаницу, и његовог златногривог коњића. Коња има и Перун, љутит и страшан бог олује, што риче громовима и баца муње, али и та његова љутња нечему користи - грми, сева, заплаче небо, спусти се киша a то је добро, јер киша доноси велики род - иа је тако Перун и бог рода. Овај божански владика има седиште на трулом кутку севера, на ноноћној страни света. Наши преци нерадо су се тамо селили, плашили су се његових испада, радије су бирали друге стране свега. Од Перуновог имена постале су и неке рсчи наших предака: ПЕР и УН значи ТАЈ КОЈИ СНАЖНО БИЈЕ. To је стварно тако, јер док мањи богови воде мале ратове, Перун управља великим ратовима, такорећи светским ратовима. Има страшно лице, али га join нико нијс огшсао, јер пре но што би га било ко усиео запамтити, од страха је умро. Перуна нико не сме љутити ни иркосити му, јер ако безобразника нс ошине муњом и не удари громом, може да лугш ногом гако снажно да се рас гвори земља и прогута све што је покрива. Злоћа Перун може и да се умилостиви, воли жртвовање, а нарочито високи пламен сгарог храста којег и сам муњом често запали - из ове ватре расте његова снага. Радгост или Радегост, словенска нлемена су га различито звала (и данас још постоје различита словенска наречја), јесте бог ноћи. Влада у земљама поиодневне стране света. Са црног лица урокљиво гледају црне очи, коса и длаке су му црње од перја гаврана. И он је бог ватре, али ватре вечерњих светлости. Пали звездс и бди нам стражарским ноћним ватрама луталица. Ратари су r а тако поштовали што су му жртвовали само летину, пошто је доносио гопле кише и вруће ноћи, али поштовали су га и у врсме ратова. Најмилије су му жртве које му доносимо у време равнодневица, почетком мролећа и јесени, али и у време кратког дана за Крачун и Празник купања. Световид је велики славни бог. Има четири главе, ria ако Сварожић није на храсту, прати не само своју страну света, већ и остале три. Световид је Сварожићев љубимац и зато има већа права од остале тројице божанских владика. Радгоста је Сварожић створио скоро потпуно према своме лику, само му је дао црну боју и једну обичну главу. Свеговиду је подарио четири чу-
Ц р НОГЛАВ - био јс један од богови митске Рујане (данашњн Нсмачка). Н ије искл,учсно да ј е то био Радегост. Означаван ј с и као богпобсдс који јс пратио победнччкс поворке. Прсдстављао је ратно божанство у словенским ирибалтичким земљама (данаш њ и дсо севсрнс Пол,скс и Нсмачке).
СВЕТОВИДсловенски бограта и заштитник поља. Прсдставл,ао ј е јед н о од гла вн и х божанстава Западних Словена. Световида помињ у хроничари и з 12. вска, кад ј с њсгов култ вероватнодож ивео највећи процват. Световид јс имао особинс бога рата и приврсђивања. Из његовогрога, напуњ еног вином, прорицао је словенски свсштсник род за следе!)у годчну. За тој е служио и вслики колач од мсда. Њсгова ратна обслежја су била мач, зубало и свсти коњ бслуш којсг ј е могао да ја ш с само свсш гсник и С всговид Коњ ј е служио ратним прорицањима.
варске главе. Радгост, бог вечерње и ноћне ватре, чувао је свет ноћу, а Световиду је највиши бог оставио део своје дневне власти. Овако подељене, а вал>да и љубоморне, владар Сварожић је оставио моћне богове да му не би правили смицалице и лишили га власти. Бог Дажбог личи на Сварожића и многи богови из дал,инс мисле да је то он. Његова младићка лепота изазива међу богињама много свађе и зависти. Дажбог у, наизглед хладним, грудима има врело срце и пали њиме сваки дан - јутарње зоре су жар који потпирује управо он и на њему после хладне ноћи угреје смрзнуте прсте божански кочијаш Сварожић пре но што ће извести Сунце изнад наших глава. Дажбог је владика доиодневне или јутарње стране, управо оне на којој је штала коња са златном гривом. Шануће се да због овог вечитог младића нису љубоморне само богиње. Радгост, Световид и Перун се мргоде кад виде како се људи клањају највишем богу Сварожићу, зато што се истовремено несвесно клањају и Дажбогу. Тројица владика му зато радо пркосе - застиру Сунчев излазак облацима и поклонима придобијају богињу Припелагу. Богиња времена је веома хировита и сујетна. Радо
слуша ласкања којима је частс префригани љубоморници. Ова тројица богова лако је наговоре да намучи ратаре. Онда мирно гледају како људи узалуд моле за кишу. А зато што је реч дажд слична речи Дажбог, молс људи веома покорно. Осећају да се богови на њих љуте, а Дажбога опет расрђује њихов страх - зато Дажбог доноси мало кише. Кад богови на r озби пију медовину од меда који су накупиле пчеле богиње Припелаге са цвећа планинских ливада и олисталих шума у првом пролећном скупљању, Сварожић седи на трону од храстових младица. Са десне стране му јс Световид са чстири главе, с лсвс Радгост са нокривеним цриим лицем а иза леђа му стоји Перуи са испруженом руком пуном муња и орловским очима тражи непозване. Код ногу му седи његов л>убимац, лемотан и такорећи његова млађа копија, Дажбог. Остали богови и богиње седе око ових главних богова на чслу са највишим Сварожићем. Богови се забављају у крошњи божанског храс га, огромног дрвета. Његово корење се састоји од жила руде у утроби нрамајке Земље, пањ му је невидл>ив, и мада сс уздиже као огромни стуб у средишту светог храстовог луга, нс знамо тачно где расте. Кад су богови на гозби, Перунов коњ пасе заједно са Сварожићевим златногривим атом, Триглавовим ждрепцем и коњима Ругевида и Јаромила на бледожутој звсзданој нрашини која има укус млека са медом. Тада је мир и људи радс на пољу.
20
21
Како је настао наш свет
ре но што је прабог Сварог заспао у Сунцу-јајашцу, посаветовао је свог сина Сварожића, највишег бога нашс Ере:
П
Од оиог измета што га избаци зла гриви коњић умесићеш глину, око ње остали свст и на том свету направићеш реда. јер ја вишс нсмам снаге, зсвнуо је прабог тако да су му вилице пуцале. Бог Сварожић примио је к срцу речи оца-створитеља. И стварно - иза злагногривог коњића остајао је измет, врућ и блистав као ватра. Како се измет-огањ хладио, рађао сс из њега свет под брижним оком СварожиИа. Позвао је бог Сварожић остале богове који су са страхом зинули na његова нрва дела. Позвао је one које је створио од излучине из патрљка ноге бога Сварога, и оне које је направио од остагака очеве прабожанскс ноге. Бог СварожиИ нустио из руку два голуба - белог и црног. Голубови cv слетели на охлађени измет и почели су сс борити. Ila почетку је изгледало да јс бели голуб снажнији, кад одједном предност јс имао црни, да би бели поново надјачао a црни се није тек гако предавао. Вечна је то била борба, и не би победио ни један од њих, зато што су голубови били из руку Највишег. Како су сс борили, претварао је бели голуб измет у плодну земљу а црни у стење. Бог Сварожић им је само мало помагао - овде јс одвојио планине од долина, тамо је штапићем нацртао потоке и речице, чак и велико море. Дунуо је у море, одувао са њега облаке и нала је прва киша. Корита брзака и поточића, рсчица и река су се напунила, у многим провалијама настала су језера и мочварс. Задовољан је био бог Сварожић јер је видео да је добро урадио. Како су се иуниле реке, испуњавало море, тако се први пут појавило Зло. Киша јс са вруће земље одмах испарила, пара је отежала облакс који нису могли да носс своје
бремените трбухс - лило је данима и ноћима, дословцс јс потапало нашу земљу. Страшно се уплашио бог Сварожић, всћ се спремао да пробуди из дубоког сна прабога Сварога, мада би га за то сустигла велика казна. Всћ се снремао да покуца на златну писаницу, кад су у тој гужви почеле да врве у води и на копну рибс и свакаква руља: морскаЈезерска, речна и мочварна. Биљке су се помаљале из црницс и озелениле су њену повришну, и гмизавци и бубс покренули су тсшку, мртву глину а из ње су се полако на површини помаљале питоме и дивље животиње - од мрава до медведа, од бивола, бизона и коња, дивокозе и вука до јсжа и змије - као да сами од себе испуњавају целе крајсве. Бог Сварожић не може да сс нагледа ових чудеса којс јс створио - а ни оком није морао да трепне, таква је снага дрсмала у глини која је настала од измета златногривог коњиИа. Вода јс нагло оиадала и све више земље је израњало из њс. Том ватреном снагом прамајка Земља побеђивала је Зло, снагом своје топлине терала га јс из хладне водс. Свс јс почело да се креће и иари, размножава и укршта, тако да је од замисли и воље бога Сварожића зависило, иовремено јс и другим боговима излазио усусрет, каква hc прачудесна створења ходати по леђима прамајчице Земље. To је Он, огац неба, бог Сварожић, овако обухватио мајку Земљу, јер је његовом снагом она глина оплођена и почела је да дајс првс плодовс у води, на земљи и у земљи, и у ваздуху, јер cv сс разноврсне птице појавилс на свету. Изгледало јс да је све тако како треба да буде и да ништа не можс да ноквари Сварожићев божански план. Али како се иза сваког Добра потајно прикрада Зло, и сваку добру моћ уравнотежава зла моћ, и у куглици измешене од крша Свемира скривао се његов заметак. Из разбијсне куглице ирснула је огромна снага, а из њсне добре половине настале су и све с гваралачке снаге, \ioh других добрих богова, па чак и доброта свих створења ма земљи. Од добрс половине потиче и моћ највишег бога Сварожића, а од његове воље и моћ осталих богова. Тако је по Свемиру разбацано и Зло, дакле Неред, или Хаос, који на крају сваке Ере најзад наизглед победи, да би га прабог Сварог, који се дотад одмарао у вруИем јајету - Сунцу, сваки пут савладао. Зло Свемира - Неред или Хаос покушало је да порази бога Сварожића и сада, тек што
je почсо да сгвара свет, и тек што се прамајка Земља мало прибрала након нсчувеног потопа. Зло је измешало облаке. Нске крајеве уништавале су ноплаве, у другим јс од врућинс пуцала земаљска кора и гинуло је на њој свс што се кретало, што је расло и размножавало сс. Умирале су шуме, гинула су стада, свугдс је побсђивала злослутна тишина. Кретање је замирало још злослутније. Срећно врвљење, несташлуци, парење и хировитс игре утопиле су се у води, и што није уништила суша, спалио је иначе благонаклон жар Сунца. Тамо где јс стално лила киша, нијс било Сунца, његова топлота и светлост које покрећу живот, нису стигле до оних којима су биле меопходнс. Зло јс церило кривс рстке зубе у злурадом смеху а своје дело завршило је тако што је из рукава исгресло јаку зиму. Пије дозволило сунцу да загреје земљу и жбуње. Живогиње су бсжале из негостољубивих крајева. Бог Сварожић је посматрао уништење које је Зло унело у његов свет живих створења и размишљао јс како да заусгави његову рушилачку снагу. Док је Зло уништавало свс живо, он јс стално измишљао нове и нсобичне биљке и дрвеће: такве које успевају под безоблачним небом, на врућини и суши, и такве које одолевају хладноћи, јер Сварожић, да би зауставио рушилаштво Зла, подарио је природи снег. Највиши бог савлађивао јс Зло досетљивошћу и његове нереде новим животом. И тако како су се појавиле новс бил>ке и дрвеће, почеле су се појављивати и иовс животиње. Једне cv тражиле хладноћу и воду, другс су биле о гнорие на жсђ и врућину. Дуг и оштар јс био двобој Сварожића са Злом. И остали богови cv му помагали, а пошто јс био правичан, касиије им јс уделио таквс почасти и повластице каквс су заслужили. Овако јс Сварожић исправл>ао сваки неред који јс Злу својствен. Али ни Зло није одустајало, измипЈЈђало јс нова и нова лукавства. 'Гек што јс бог Сварожић поправио што јс Злу успело да моквари, летео јс на позив у иомоћ на други крај света. Да је бог Сварожић стварно знао да сс наљути, већ би био тсшко казнио Зло. Ho on сс није ии хтсо наљутити, није знао да будс зао. Изгреди Зла напокон су га уморили и зато је поделио свет на четири дела. Измсђу богова одабрао је најодважније и најмудрије помоћникс, а пошто их јс било четворица, означио јс четири стране света гако како их данас означавамо. Наредио је да на свакој од
24
СвАРРОЖИЋ -
западни
Словенм су r.i поштовали н с само као uora Сунца ч ватре. всћ и као бога рата и прорицања. Сматрају ra сином Сварога, бога небескс ватре и посредником н дариваоцсм овчх н а јо сн о вн и ји х услова живога na зсмљи. К лањ али су му сс п риликом сваког сунцоврата и равноднсвицс, нарочито у везн са ратарством. Cnaja сс и са им сном Дажбог, којег пореде са грчкнм богом Сунца Х сли јсм и отслотворава дарнвање боглтства. КодЈуж них Словсна нас гупао јс као Дабог и према млађим изворима у прибалтичким областима понсTOBehneao се са Радгостом. Постао јс симбол борбс полапских Словена у одбрани особитости од свс снаж није нсмачко- германскс скспанзијс.
Култ п л о д н о с т и
код Словена ј с стварно постојно. Исказивао се полном слободом за врсме забава омладине. Љубавне игре су сс одржавалс за врс.че срсдњегвека чакдо новог вска, иако су постспсно под угицајем хришћанства ограничаване. О овом култу сведочи на прим ср и познати ид ол из Алтфрисака (Altfriesack) са отвором за м уш ки уд. Уд су м у стављали приликом обрсда и свечаних прилика.
њих влада бог којег јс одредио. Да би покорио Зло, пренео је многа од својих овлашћења Перуну, Световиду, Дажбогу и Радгосту, чак им јс и дозволио да сс претварају у њсгов лик и да владају у његово име, тако како би владао он сам. Дозволио је да примају почасти Највишем и да почну истеривати Зло са света, или да га барем ублажавају, јер сс Зло не може уништити, тако како се не може уништити ниједна вечна ствар. И тако је бог Псрун столовао на поноћној с грани, у најтрулијем кутку севера, где Зло најрадије мрави несташлуке. Радгост је кренуо у поподневне крајеве, на вечерњу страну заласка Сунца. На супротну страну, на сами крај света, одакле Сунце излази, отишао је Дажбог. У крајевс јужне и лужне, топле и ваљда најмањс угњетаване Злом послао је Сварожић бога Световида. Ваљда и зато да му повери и друге задаткс. Али борба са Злом није била завршена. И гако јс помрло још много птица, гмизаваца и говеда, риба и буба, црва и другог дивног звериња, исто тако биљака и дрвећа, цветова и бобица, док није завладала каква-таква равнотежа и док бог Сварожић нијс завршио општење са прамајком Земљом и дао јој је божје имс Прииелага.
Како је настао човек
Б
огињи Припелаги, нашој прамајци Земљи, обратио се бог Род, бог плодности:
- Богињо Припелаго, пече тс утроба, пече те Сунце. Загрлићеш ме? Одаћу ти тајну. - Како ти можеш да ми помогнеш, боже Роде?! јаукала је Припелага. - У утроби те псче остатак ватре од ужареног измета Сварожићевог коња што но небу вози Сунце у којем сиава онај што ти је одредио судбину. А пошто прабог Сварог спава, даћу ти савет шта може да је промени и t o h e бити крај твојих патњи. - He знам шта hem гражити заузврат, само кажи! Говори! Чујеш? Го-в-о-р-и! - рикала је у боловима Припелага, наша прамајка Земља. Њен крик је нестао у буци с којом је из своје утробе избацила ужарену лаву. - Ona јара неће се стишати, - викао је бог Род, да би надјачао буку, док из своје утробс не избациш створења налик боговима. Али морају да буду смртни и бесмртни истовремено - таква је судбина. Ја, бог плодности, саветујем ти, не бори се против судбине! Свако од тих створења мора да умре, ако им богови не дају бесмртност - но бесмртни he остати у ланцу потомства, својој деци, деци своје деце. И тако he се размножавати као бил>ке и животиње, биће скоро као богови, но npoKjiehe их неизбежна смрт... Овако је наговарао богињу Прииелагу бог плодности Род и она га је најзад послушала. У првом следећем грчу избацила је уз велику буку и бацање камења, сумиора и дима уместо ужареног теста своје утробе људе. Били су прл>ави од пепела, наги, жедни и гладни. О свету ништа нису знали, чак још мање од стоке и птица, риба и буба - ови су барем храиу проналазили и градили су пребивалишта. Ови људи, избачени уместо лаве и камења, главама су скоро дотицали облаке. Ди-
26
П рипнлагасловеиско божпнство познато код Западних, полапских Словена. Прстпоставља ссда јс било пре свега божанство плодности. Управо у вези са овнм божанством постоји писана информација о принош ењ у жртава у крви - у повсл>и надбискупа Аделгота (Adclgott) из Магдснбурга и з 11OS. године П рипелага се упорсђујс са античким богом плодности Прпјапом. У стручној литературн доводи с с у везу са идолом из Алтфрисака (данашња Немачка). Идол од храстовог дрвста прсдставл>а изм одслиран л и к са главом, nai OBCLu тсиом фризуром и отвором за стављањс муш ког полногуда.
вовска тела су им била од глине, кости од камења, крв од мора, очи од сунчевог свитања, коса од траве и празне утробе. Били су шупљи, шупљина у њима била је као пећина, тајанствена, у којој се може залутати. A у овој утроби сместило се Зло, Неред. Опазио је бог СварожиН ове дивове од камења и глине, који су слични боговима, али богови нису, и осетио је нешто као тиху тугу. Никоме од богова није било жао ових неспретних створења, беспомоћних и глупих. Но божјим очима нису остале скривене намере Зла. Бог Сварожић је погледао дубоко у пећине и шупљине и спазио јс Неред који тек што се није у њима заувек сместио. Највиши је, дакле, удахнуо и поучен од прабога Сварога, дунуо је у људе дашак кратке вечности. Тако се у њима нашла душа и људи-дивови одједном су знали многе ствари које су им олакшале живот. И тако су дивови почели да имају децу, а ова опет децу, и њихова деца такође, чак и деца деце њихове дсцс и тако је то досад. Само што су дивови изумрли и мочели су сс рађати људи толико високи колики је распон њихових руку, толико велики колики можс да будс њихов загрљај. И зато тело, кости, крв и коса људи припадају после смрти земљи која је некад избацила њиховс прстке, и сагореће до пепела или иструлити у земљи - кости ћс сс распасти као камен, на песак и прашину, само душа, пошто је од Сварожића, не нрипада земљи. Али земља је послс смрти чува. Пошто је Сварожић удахнуо душу у људе, послс смрти му се враћа у подземл>е у којем влада бог Велес. ... Кад је бог Сварожић удахнуо v људе душу, то сс могло чути. A t o llito се чуло, назвао јс слово. И тако је бог Сварожић знао да је словом створио Словене. Зато што је хтео да го слово и друга слова људи схвате, нољубио их је у чело. Тако је вековима остало видљиво место душе испод чела. И тако су и нова сгворења добила име, од чела до векова - человскови (человски) - чловек, човек. Човек испод чела има два прозора у душу - два зрака, одмах иоред чела два отвора кроз које душа слуша, испод очију нос са њухом, језик са укусом и нарочито са вратима кроз које душа испушта властите речи, опонашајући тако свог највишег бога Сварожића. И као што гавран учи речи човека, учиће људи све llito he и м богови дозволити. Постоје и друга седишта душе, на пример додир, односно жеља.
усправни став - али иснол чела, као испол крова, скривсна су она најзначајнија. Кад је Сварожић видео да јс добро урадио, позвао јс са све четири стране света божанске владике: Перуна, Световида, Дажбога и Радгоста да прославе корисно дело. Богови су били срећни због оних који he им отад доносити радост и бриге и који ће сигурно узалуд покушавати да схвате њихову божанску мудрост. Сместили су се у своје престоле и пили су медовину. За време ове прве божанске гозбе и сам нрабог Сварог се мешкољио у Сунчевом јајету, радо би и сам окусио, али чврст сан био је много јачи од примамл>ивог укуса медовине. Овај укус примамио је и друге богове, разбацане по добрим и злим ћошковима Свемира. Највиши бог Сварожић осмотрио је богове који су долазили и који су са мање или више смелости потурали коштаие роговс испод пехара са медовином, и одлучио је да друкчијс уреди живот богова од дотадашњег. И било је крајње време! У густим луговима, испод брежуљака и поред мочвара луњају они што морају слушати богове и пош говати њихов ред. Наше време сс испуњава, ово је Време снова, звонким гласом јс проговорио Сварожић и остали богови за тренутак cv прскинули гозбу. Слутили су да је главно дело ове Ерс завршено. Схватили cv да је Време снова прабога Сварога, којег ни прва гозба са медовином није иробудила, на врхунцу. Долази Времс снова за људс, јер ови ваљда нису ни живели, мада је у њихове глинене утробе удахнуо бог духа. Сиавали су и будили сс, гледали cv и иису видели, начуљили су уши да ухвате звуке, а нису чули. Глинени дивови, дакле, почели су тик прсд свитање да сањају свој најслађи јутарњи сан. За сада су сс пак само слатко стапали са светом около, ничим се нису разликовали од биљака пити од животиња - бол и глад, си гост и угодност иримали су као иормално стање. Плакали cv и смејали се, али већином су само тужно посматрали живот који им је почсо ирипада ги. Тражили су блажснство, којег је око њих било v изобил>у, и уживали су у њему. Нису слутили да живе Време снова које пролсти као шишмиш у нећини, неког уплаши, неког обрадује својим мишјим ирисуством. Нису слутили да живе у време на које сс са болом ceha, јер јс то времс неповратне хармоније, и рсда, мира и блажснства управо рођене душе.
Јесте, први људи ироживљавали су своје Време снова које се у нашој Ери вишс неће вратити. He зна се да ли he такво време постајати и у Ерама које слсде. О томс ће одлучити највиши богови оних Ера. Време снова сс дакле у нашој Ери никад нећс вратиги као Lin o се неће вратити н и друга раздобља, на пример Век камема или почетак Гвозденог доба којс граје до данас. Из тога проистиче да вечни круг n o којем сс у бесконачном времену вози прабог Сварог, јесте круг само за њега самог, а за осгале је прекинут - има дакле почетак и крај, као и путања иарадне кочијс но којој његов син, највиши бог наше Ере, бог Сварожић, вози Сунце-јаје. Видимо како ујутро крсће на пу г а увече сс његово путовање завршава. Глинени дивови проживл>авају своје Време снова. У златној писаници снива и прабог Сварог, у његовом дубоком сну је сигурност да наше доба поуздаио и неометано тече.
O светом Великом храсту, седишту богова
СлОВЕНСКИ ЏАНТЕОН
Г
де јс седиште богова? Питају се људи од памтивека. Прабог Сварог сс повукао у прекрасно јаје-писаницу, у наше Сунце.
Спава у њему као у колевци и возе га по небеском своду. Остали богови седе у крошњи дивовског дрвета. Свети Велики храст јс чудесно дрво. Корсње овог велехраста је испреплетено кроз цело царство највишег бога наше Ерс Сварожића, доссже на све странс - на страну поноћну, односно северну, на страну подневну, односно јужму, на страну јутарњу, односно источну и на страну вечерњу, односно западну. Свс стране Сварожићевог царства напајају корење Великог храста и на његовим највишим гранама уживају владари ових страна. Божански владика Перун седи са поноћне странс и гресе свежњем муња. Радгост, зван и Радегаст, посматра своју ноподневну страну, тамно лице. оперважено црном косом бојс гаврана, мршти сс на чуваре ватри всчерњих свстлости и трсптавих ватрица звезда и звездица које палс Планегници. Сварожићев љубимац, Световид, седи са стране подневие а лепотан Дажбог седи поред Сварожића на јутарњој страни. Према главном престолу, на којем се раскомотио Сварожић, упрти су погледи осталих богова. Свог највишег бога сви поштују, добровољно и обавезно, чак и моћни бог Велес, владар подземља, којем је учињена мала ненравда. Вслес је углавном намргођен, чешка сс међу роговима и пружа свој огромни црвени бичји украс, колац плодности. Поред њсга седи богиња плодности Жива, Велесова всчна дружбеница и пожудна богиња која зна како се спаја смрт са настављањем живога. Њихова три сина, божански крал>евићи Ругевид, Поренут и Норевид, богови младалачке
С ловсии слично као Грци, Рим љ ани и Гсрман н зам иш љ али су п р и р о д у у оживљеном облику. Сматрали суда су природне силс божанска бића. У сунцу, у зсмљи. у води - елсмснтима суштински значајним за егзистснц и ју живота - дсловала ј с no њима нсвидљ ива духовна снага, и зато су и х рсдовно, н е само жртвам.% поштовали. У д ивном ш уму лстине у сазревању, у шуштању разгранатог храста и л и п с зам иш љ али су лсм онс и духовс. По њима ј е у снажном храсту имао седиште нспобсдиви боглетинс, рода. Огслотварао ra је жир и зато су од храстовог дрвста правили подовс у својим кућама и у господарским зградама. Свако илсм е јс имало властитог бога којсг су поштовали и којсм су најчсш ћс град или светилиште храм. Из многобожачких (политеистичких) р ели ги ја знамо да сс јсд н о тс исто божанство могло појављивати на различнтим мсстима и у различитим облицима, п р и чсму су га свугдс поштовали посебним култом и поддругим имсном, обично изведеним од његових атрибута. С ловени су м о г л и у сваком крају чак и у сваком граду (градишту) да имају свог
oo/a. Њ сгово имс је сачувано сам оу случајсвима кад је његов значај превазишао границе места, области, нарочито тада кад су га забележили тадашњи хроничари и писари. Но всћином су се словснска божанства подударала са класичним - рим ским и гсрманским боговима. Словснски пантсон имао је виш с и иижс богове. Прсовлађивало ј с у њсму митолошко спајањс одпосно укрш гањ с и преузимањс (митолошки синкрегизам) npc свсга пз рим ског пантеона, који је опсг био под утицајем грчкс митологијс Словенска митологија, дакле, дслом јс могла да извирс, a сигурно ј с и извирала чз римске митологијс коју је прилагођавала својим условима. Тешко ј с са данаш њсг становишта и cratba научннх проучавања потпуно реконструисати њ сн савршен облик, npc свсгл због непостојања потпуних информација из тадашњег доба Недостају и сц р п н и извори о конкретним божанствима, нарочито са територија којс сс граничс са класичним античким свстом. Н ису сачуванс н и бслсш ке о каснијем природном контакгу као н и о зближавању са м ислима хриш ћанске р е л и ги је једнобоштва (монотсизма).
снаге, али нажалост и неразборитости, богови су рата и M oh n плодности. Ирипелага је њихова тетка. To је ћудљива и разуздана богиња. Уме да оплоди саму себе и зато јој је судбина одредила да породи прве људе - дивове. На Припелагу су љубоморне нарочито две следеће богиње - дебела Мокош са дивовским црним крилом и огромним дојкама из којих кроз многе брадавице шикља млеко, и старија богиња Жива, Велесова љубавница. Бог Прове, Сварожићев верни службеник, чува право и правичност; он јс отац близанаца Сима и Ригла, богови који су срасли кичмом. Двојица су, а један без другог не може да се покрене - где иде један, мора и онај други. Заједничко тело не дозвољава им да забораве да свака стварност може да има најмањс две истине као шго њихово једно тело има две воље. За сваку реч су имали најмање два израза а за сваку појаву најмање два мишљења, често противречна - а ово им није дозвољавало да забораве да се баш у супротности скрива свака мудросг. Божански близанци Сим и Ригл имају и посебна обличја. Прво заједничко је тело коња са орловским крилима и двоглави врат са једном главом Сима и другом Ригла. Пошто су богови, на Великом храсту могу да се крећу одвојено. Са дрвета често слете као чудесна птица са двс главс. У крошњи Великог храста раскомотила се и Подага, богиња времена. Подага има сина Стрибога, бога ваздуха и ветрова, и четири помоћника, заштигника демона ваздуха: Краља ваздуха са женом Ветреницом, братом Мразом и Баба Јегом. Богиња Месеца Хорс тајно је заљубљена у богињу Пизамар, нераздвојну пријатељицу Весне и Ладе, богиња пролећа и љубави. У густом лишћу огромног дрвета седе и близнакиње Весна и Морена. Весна је нс само богиња npojieha и љубави, всћ и пролећног сунцоврата. Морена је богиња зимског сунцоврата. Док је Весна сва у белом и стално насмејана, Морена се стално мршти и њено ружно лице, за које није крива, само је додатак тужном црном оделу. Морену је обљубио само Црнобог, бог зла и несреће, који седи на доњим гранама Великог храсга и радо међу боговима изазива свађе и спорове. Најзадовољнији је гада када нскога наговори на злочин. Морена му је родила Триглава, бога ратника и приврсђивача, лакомца и невероватног тврдицу. Несит
Триглав има три главе - једном ждере људе, другом стоку а трећом рибс. Своју грану има и бог Белбог. Богу љубави, доброте и опраштања богови се радо ругају. Нарочито тројица: Ругевид, Поренут и Поревид, божанска браћа рата, подсмевају му се и приређују му несташлуке, а с њима и њихов рођак, нодмукли бог ратне сиаге и снаге нролећне, Јаровид... Но добричина Белбог увек им опрости, само што се пожали Переплуту, богу сећања са најнеобузданијим смехом. Има ли мало или много богова? Немој да бројиш богове, каже људска мудрост. Само ће ти наудити. Тридесетак их тамо на Великом храсту седи, од њих је десет богиња и четири виша бога, један највиши и сам прабог - бројимо ли? Велики храст се налази на граници светова - света земље и света воде, света ваздуха и света ватре. Пржи га сунце, искушава га мраз, скрива се у тами и у његовом лишћу несташно се играју демони ветрова. Прислушкују о чему причају богови. Наговара их Зора, њихова мезимица, чак и звезде, деца Сунца, и Месец па после сви богови радо оговарају... Као што смо всћ рекли, све штити огромна крошња Великог храста, високог до самих облака и дубоког чак до Велесовог подзсмља. У крошњи влада хармонија, али и немири. За време слатких тренутака богови слушају песму и свиралу Пизамарину, пију из рогова млеко са медом, једу, госте се, напијају се медовином и квасом од свих нлодова зсмље. А испод светог храста, у самом средиш гу храстовог луга скупљају се демони, нижа божанства, којих има трипут вишс од богова. Служс боговима и наређују људима, владају благом богова и људи морају да их поштују. Испод Великог храста наместио јс лежај Ковлад, моћни супруг Руне и сгражар земаљског блага и пећина, владар вила планинкиња, пермоника - патуљака из рудника, дивова Ашилка и Лабуса. Овде се cycpehe са Лесником и Водењаком, с Краљем вода и рска и с његовом жсном Воденом краљицом. Додува овде Краљ ветрова и заnpiure овде и демони ватре, цикавац и патуљци, ватреник, блудица као лутајућа ватра и светлоносац. И величанствени Краљ врсмена долази овде, чак и служавке Провеа, суђенице Беда, Срећа и Освета, лоповска кума и Смрт. Довлаче се овамо и шумски демони Променко, Мамуиа и Гргалица, шумске виле, чак и
32
Т р ИГЛАВ - божанство полапских Словена, поред рскс JJaoc. Иеки истраживачи сматрају да сс ради о мссном прилагођавању бога Свстовида у подручју уш ћа реке Одрс. Отуд се њсгов култ постепено прош ирио на Бранденбург (данашња Нсмачка) идаље. Триглава нз Ш ћсћина (на данаш њој територији Пољске) представља култни кип који ј е према писаним информацијама из првс половине 12. вска преко о чију и уста имао златну траку - да н с би видео људске грехе. Њ сговс трн главс, наводно, представљају три сфсре угицаја његове моћи: небо, зсмљ у и пакао. Всроватно је, као и остала изворна локалча божаиства имао д војну ратиу и привређивачку функцију.
татрански шумски дух Борут. Свадљиви пољски демони, нарочито Пољевик, житни дед, Рарог, Змија чуваркућа, Пикулик и Ласица задиркују људске демоне. Домаћи, Вештац, Злодух (Бећах - Мадра), Мора, Вукодлак, Кикимора, Планетник, Коргоруша, Вампир и Страшило не остају им дужни. Кад се туку, дигну такву вику и грају да из крошње изнад њих често слеги реч прекора, узвик, али и оглодана кост. Кад не помаже опомињање, полију их богови јаком медовином. Јесте, често се тек тада демони изгредници дозову памети, јер и божанско стрпљење има границе. У крошњама Великог храста најчешће зева слатки угођај. Разиграни богови понекад доведу код себе и смртника и дозволе му да их види. Збијају с њим шале, дозволе му да их додирне, понекад се с њим и иомазе. Догоди се чак да богови човеку дају бесмртност и он добија место на њиховој гозби. Такав је славни владар Словена Само. Богове и њихов Велики храст смртник неће угледати. Ile може их видети, јер за смртнике су нешто још прозрачније и мекше од чистог ваздуха. Јер и ваздух се може напипати, удахнути и издахнути, осетити његову врелину, мразну студен, влагу, што се претвара у росу, његову сувоћу на испуцалим уснама. Човек добија знамења само преко божјих посредника, свет богова познајемо само преко њих. Али нешто ипак можемо погледати - лице Месеца и лице Сунца. И када неки од богова дозволи човеку да га упозна, када их смртник ипак угледа, исприча о томе другим људима. Друкчије не би настале ни ове приче.
34
35
Како је истекло Време снова и како је почело Камено доба ог јс словом, душом створио човека Словена-Словјена. Први људи су седели у храстовом лугу, испод светог Великог храста и слушали су речи Богова. Богови су дозволили да им се људи диве, да се одушевљавају њиховим способностима и чудесним делима. Људи испод Великог храсга нису били ни - гладни, ни жедни, нису познавали ни студен, ни умор. Уплашили су се богови да ће човек бити као и они, јер живи без заслуга за своја добра. Поврх свега, често су се посвађали због људи, мешали су се у њихове сукобе и чинове, једном су им помагали, други пут су сметали судбини и бог Прове је имао пуне руке посла да би одржао какав-такав ред. И богови су се сложили да је Црнобог у праву и узрок њихових непотребних свађа не може да буде онај бедник иснод дрвета - човек. Истекао је најслађи део наше Ере - Време снова. Бог Сварожић је уз помоћ демона завршио стварање свега јер је знао како ће изгледа ги живот људи на земљи. Истекло је време слично сањању, време живота-неживота. Истекло је време кад су људи живели тако што су само спавали и будили се, јер мада су гледали - нису још видели, мада су наћулили уши - нису чули ништа. Завршено је слагко стапање са околним светом, неправда их је учила да упознају Зло а Зло им јс показало да се разликују од богова. Чинило им се да их богови мрзе. Зло их је приморало да се бране од великог бола, и тако су зажудели за безбрижним животом богова. Жудели су за сигим и слатким животом, што су могли често постићи само помоћу Зла. А сит је био човек, сито је било и Зло. ЈБуди су боговима завидели на раскоши и на обиљу и трудили су се да им наликују. Зло им је повремено
бацило мрвицу сласти богова и човек је почео да буде Злу захвалан. Богови су, дакле, и нехотице изгнали л>уде из сенкс Великог храста, јер дивовско стабло и сеика његове крошње их више није штитила. Пробудио се човек од глади и хлади - како су само блиска ова два јада. Јер људи су живели у шумама као звери, али нису имали њихове канџе и оштре зубе, нису имали гако брзе nore и густу длаку која би их шти гила од кише и зиме, нису имали њихове папке, њихова крила, њихов оштар вид и осетл>ив слух, нежан и непогрешив њух. Живели су у шуми, али нису разликовали јестиво корење од отровних гшодова, нису знали да се бране од зи.ме и кише, од гаме и суше. Спавали су у јазбинама, одакле су истеривали лисице и медведе, у хладним пећинама, тресли су се од страха: nehe ли се у њихово пребивалиште увући вук или рис. Ноћу су се уплашени стискали у гомилу, плашили су сс таме пуне вучјег арлаукања и незнаних ћошкова пуних змијског шиштања и изгрсда злоћудних демона који су их мучили и светили им се због њихове нсхотичне смелости да живе и изван сенкс светог Всликог храста на којем пребивају, гостс сс и веселе богови а i i o b ремено и они с њи.ма. Први људи су се такмичили са живогињама. Тражили су исгу храну као животиње - слатке, сочне плодове дрвећа и жбуња, нису чак одбили ни укуснијс младо лишће и граву. Кад су приметили да неки глодари пронађу коренчић и сласно га сажваћу, чсиркали су no земљи и они, и био им јс укусан. Кад су грабљивице усмртилс нску животињу и наситиле се, понашали су се као дивл>е звсри и крваво месо им је пријало... Шумски плодови, бобице, корење и остаци уловљених животиња који су преостали од грабљивица и рибе што cv ухватили рукама, нису их заситили. Тада је један безимени младић предосегио да је дошло његово време. Имеиа су v то доба људи добијали касно, неки чак носле смрти. Смелији и cpehнији људи добијали су име према неком извршеном великом делу. Њихово дело нијс морало да буде угодно. Овај бсзимени младић радо би урадио нешто што би помогло њему и породици, па и породици девојке с којом се најрадије сусретао и доносио јој је половину нронађене хране.
Људи су често иомињали ириче о чудесној високој биљци са великим слатким зрневљем. Једном су је пронашли преци за време далеких иутовања за храном, чак иза дивовских уклетих планина чији врхови се скривају у облацима између подневне и вечерње стране, на крају света испред велике реке, где живе и други, нсми људи. Узалуд су га старији одговарали. да не изгуби свој млади живот узалуд, јер у нланинама живи превртљиви демон Борут који вреба на људе. Планине су високе и засуте дубоким снегом, досад се у њима изгубио свако ко није умилостио боговс и демоне - уклели су га и више се никад није вратио међу своје. Младић се није дао одговорити. Једне ноћи се опростио само са својом драгом. Након пе г пута по пет дана дошао је до уклетих планина, које су биле све више засграшујуће што вишс их је обавијала густа магла - то јс Борут тсрао уљезе. Зима и глад тск што нису сломиле младића, надао је на косинама, борио се у сметовима до појаса и стопала пуна рана болела су га више од рањених удова. Није ни знао како сс изверао на прсвој, како се провукао кроз теснац. Запањио га је друкчији свет, какав досад није видсо и о каквом ни старији нису говорили. Није било у њему толико снега, onrrap встар и сива магла остали су му иза леђа. Док сс всрао до врхова пуних оштрог камења и леденог снега, било му јс свс хладније и ненријатније. Ова страна, rio којој се снуштао у долину била је топлија и нријатнија, беличаст снег није изгледао хладан. Но путовање и сградање још сс нијс завршило. Сећајући се речи старијих, стално јс корачао но граници између подневне и вечерњс стране. Путовао је тако дуго да јс полако престао да се нада да he наћи неку велику реку и илодни крај где расте она чудесна бил>ка са великим слатким зрневљем. Богови су нратили путешествије одважног младића. Бог Велсс се љутио, јер је она слагка бил>ка припадала њему и само он јс познавао њену тајну. Велес ју је чувао као око у глави, јер она бил>ка је расла тик испред улаза у његово подземно краљевство. И тако се Велес жалио. Удовољено му је. Богови нису имали ништа против тога да Прове просуди о Велесовом огорчењу. Краљ времена послушао је Велеса. Младић, којем тек i i i t o су изникли први брчиИи иснод носа - одједном је остарио...
В е ЈЊ С - стпрословснски бог стада и приврсђивињн, нирочито заш титник домаћих животиња. У његову надлеж носг ј с спидала и лстина са поља. повезана са различитим жсгела чким обнчајима. Прс свсга ј с отслотворавао снагу плодности од које ј с зависило размножавање сгокс и успсшност ратарсвог рада уопштс. У новом веку постао ј е зашгитн и к животиња н стоке. Њ сгову ф уикцију прсузео ј е хриш ћански свсти Блажуј а код Јужн и х Словсна Свети Сава. Докази о култу Велеса сачувани су npc свега у л и ч н и м имснима, пословицама и у народннм песмама и з 15. и 10. века.
I
I I
Даноноћно му je Краљ времена додавао боре, брада му је порасла до појаса, корак му је отежао, сагнуо се до земље. Младић није ни слутио какву цену треба да плати за своју смелост, како Велес жели да му се освети. Кад је коначно стигао до широке висоравни заталасаних златних биљки, није га било могуће преиознати, од њега је постао исушен, згрбљен старац. Одмах је схватио да је пронашао оно што је тражио. Скоро је ускликнуо, тако му је срце заиграло од радости. Задрхтале су му усне, али гласа није изустио. Како и не би, кад је, већ изгубљене наде, нашао управо сазрелу биљку, пуну златног, млечног зрневља. Откинуо је један клас и окусио је ону сласт коју је скривало златно зрневље. Што је више јео, то вишс је заборављао на повратак кући. Сажалила се над њиме суђеница Срећа и уснио је један сан. Нашао се међу људима измрцвареним глађу. Пружали су према њему празне дланове и очима су га молили. Није познавао те људе, мада су то били његови најближи. Суђеница се брзо претворила у његову драгу и ушла му је у сан. Спавача је то продрмало, лецнуо се и скочио је равно на ноге. Са очију је обрисао сан а и суђеница Cpeha дала му јс довољно воље да савлада умор. Брзо је начупао око три туцета класова и одмах је кренуо натраг. Bpahao се према планинама већ други дан, кад је Велес подсетио краља времена. Старац-младић већ је једва вукао ноге али суђеница Cpeha умолила је свога драгана, сина крал>а времена Марта. Март је своме оцу дао да попије тако јак биљни напитак да је три месеца спавао. Cpeha је дала знак нашем одважнику - и нашао јс најкраћи пут, чак јс и мећаву у уклетим планинама отерала. Слабашни старац путем јс проналазио скромну храну и добра скровишта где је ноћу склањао главу. Путовао је већ дванаести месец, годину дана су га всћ оплакивали код куће... Срећно се приближавао кући. Стигао је већ до почетка атара, који му је био на пола дана пута до својте. Уморан али срећан, хтео је последњи пут да се одмори. Кад је у кладенцу прао лице, није га иреиознао. Горко је заплакао - како he се појавити иред очима своје драге? Ho Cpeha није напустила у несрећи тога коме је толико помогла. Рекла је Кикимори, која је радо пакостила мушкарцима, али још радије женама, да, ако тога
старца прствори у младића, одједном ће направиги месрећним две жене, жену старца чији лик је нреузео дечак, и девојчицу која he га заменити са драгим. И зашто Кикимора овакву накост не би направила? Омамила је својим дахом младића и једва се из омаме пробудио - нема браде, ни бора, ни тегоба ни старачког хода, чак су му и сви зуби наново израсли. Тако се npecpehau вратио међу своје и људи су слатко зрнсвл>с почели да сеју, брину се о њему, из класја га мрве, туцају и погаче пеку. Зато што је зрневље било божје, иазвали су га збожје.* И сви су се сложили да је младић учинио неизмерно велик нодвиг, и гако је добио име Слав, не само због својс славе, Beh и због подсећања на све Славе Словене. Као што је прво слово, којим је бог Сварожић удахнуо у човекову празнипу душу, означило ночетак Време снова, нрва људска суза, горка суза Слава, означила је почетак Каменог доба. Јестс, управо обична слаиа кап воде која је пала из ока а онда још много пута и са чела Словена на земљу, иаучила је људе да се плаше богова и иокорности. Људи су почели да се клањају боговима а истовремено су се трудили да одгонетну и упознају њихове тајне. Али богови веома савесно чувају своје тајне. У очима људи уздигли cv их изнад свега живог и мртвог. Тајну ватре, тајиу мена ствари, тајну времена, тајну плодности. тајну припитомл>авања животиња и многе друге брижио су чували и тако су сс људи у првим годинама Каменогдоба неизмерно мучили.
* H;i словачком zbožie значи зиједнички назив за житарице. Писац ј с всома сфсктно употребио o eyfiguru eiymologicu, коју ј е пак немогућс прсвссти, јс р у српском јс зи к у н с постоји реч за житарнцс која би у корену имала реч бог. Због тога остављамо словачку реч збожје; само штоуместо словачког дифтонга -ie корисгимо -је (П рим. прев.).
43
O борбама Сварожића
ад јс највиши бог Сварожић у првим данима наше Ере помагао код порођаја Припелаги, богињи плодности и земље, свудаприсутни остаци Зла зграбили су мало снаге од породиље - мајкс Земље. Сварожић се радо Припелагином новорођенчету а зли демони су изм ли његовој стваралачкој пажњи. Од тога јс настала велика пометња. Приликом уређивања света, помоћу украденс снаге, изазвали су потоп, али Сварожић их јс најзад иоразио, мада јс мало потрајало док након њиховог лоповлука ионово није довео свет у рсд. Зли демони мрака нису се помирили са поразом. Знали су да he овладати Свемиром само ако заробе Сунце, дакле јаје у којем спава прабог Сварог. Прабог је у сну био беспомоћан, тако је њихов супарник остао само бог СварожиИ који је по небу возио Сунце у златној кочији. Тек што се Сварожић ујутру пробудио, снагом мисли као стрела је полетео ка Млечном путу. Тамо се напасао његов звездани ат. Помиловао га је, ставио му је узде и летели су, утркујући се са вихором, чак на крај света. тамо где се помаља Сварогово јаје - гшсаница. Сварожић пред крај сваке ноћи упрегне звезданог златногривог ата у златну кочију, откотрља на њу ужарено јаје, скочи на козлић и зграби у руке узде. Златногриви коњић загребе, зањишти и напне снагу. Златна кочија почне да се креће. Свиће. Али чим сс златна запрега приближи хоризонту, Сварожић постане опрезан. Сваког тренутка могу да га нападну зли демони, који су се претворили у беса* Мрачника, демона облака. Овај бес диевно изгуби три живота, а стално је бесмртан, као што су вечни зли демони али и сам Сварожић.
К
* бес - зао лух
Има дана кад дсмоии немају смелости за борбу - тих дана небо јс чисто као огледало, плове по њему само овчице које напаса добри демон Ветровњак. Понекад умссто њега напасају његови синови, који знају да буду и несташни. Али има дана, а таквих је већина, кад добри демон Ветровњак своје овчицс ни не истера из тора на пашњак, или их брзо утсра натраг. To бес Мрачник iio цслом небеском своду развлачи свој прљави огртач дима, магле и мрачних облака. Тих дана између њега и смелог бога Сварожића води се борба на живот и смрт. Борс сс за Сунце, којс живот значи. LLIra би се десило када би бсс Мрачник победио и заробио Сунце са уснулим Сварогом? Тада би настала вечпа тама, зима. Хаос-Перед, грозота каква долази само при смаку нашег света, даклс на крају сваке, па и иашс Ере - али иошто ro нико од оних који живс и мамте није могао доживети, иико не може ни оповрћи да крај Ере не настаје победом злих демона... Дакле - борба! Бсс Мрачиик јс огромна змајска птица са телом суиа. Њсгове истурене груди су од најтврђег гвожђа. Има снажан пар ногу са дивовским канцама v којима можс да монесе и ону највећу планину, чак и цслу долину и област коју вид може обујмити и да одлети с њомс куда год зажели. Има три главе са кљуновима од кремсна пуне змајевских, огровних зуба. Колута са шесторо очију. плази ватрену језичину а из кљунова и ноздрва му куља крвавоцрвсна ватра и сумпорни дим. Кад махме десиим крилом, затресс десном половином свода. кад удари левим, затресс сс лсва. Сваки замах иодигне прашину и облакс, но ако замахнс репом, свет обавијс магла. Вес Мрачник има једини ц и љ - ископати Сварожићу очи. рашчсречити звсзданог ата и зграбити v канџс Сварогово јаје - наше Суице. Х гсо би с њимс да полеги у тамне даљинс Свемира, гдс га чекају зли демони. Имају припремл>ен, затвор v који жслс да баце Сунце са Сварогом. заувек. Оваква заседа чска на Сварожића и на цсо н>егов и наш свет: бсс Мрачник нагло искочи пред златне Сварожићеве запреге као разбојник. Звсздани ат сс уплаши. зањишти. тако јако да жмарци по леђима искоче. Уздигне сс и закрсшс предњим копитама. Сварожић извуче из корица златни мач и гек што га стисне обсма рукама, заиршти оштрица плавичастим
страшним пламеном, а тога се Мрачник страшно плаши. Али сам мач Сварожићу није довољан. Бес има три главе, и док би Сварожић секао једну, остале две би му кљуцале очи. Мора да му помогне звездани коњић којег на звезданом пашњаку хране медом и млеком. Звсздани ат први пут изненади Мрачника тако llito се претвори у златног иса. Бесно напада iMpa4ника и тако Сварожић одсече бесу прву главу. Тада Мрачник још упорније јуриша на Сварожића, једном главом напада бога а другом пса. А спреда је бес непобедив. Борба бесни и Сварожић је све уморнији. Палацају њсгови ватрени језици, каиље с њега ватрени зној, снаге му понесгаје и чини сс да води неравноиравну борбу. 'Гада сс злагни riac, у којег се претворио звездани коњ, огелотвори у бесном златном бику. Сјајни оштри рогови заслепљују беса, из раширених ноздрва ирште отровне слине које свс спаљују... Бес у жару борбс открије и другу своју шију. Ударац! Ватрени златни божји мач најзад одсечс и другу главу. Али бес и без две главе види да је Сварожићу и златном бику снага на истеку. Накриви врат и последњом трећом главом узлети. Нсбо подрхтава, борце прекривају облаци прашинс и дима. Бес извуче своје најстрашније оружје - канџе. У ногама има огромну снагу. Љута је то борба. Бик већ клечи, предња колена сва су му у ранама, крв из њега липти потоцима, нема више снаге. Сварожић јс сав изгребан, ни он нема вишс снаге, једва узмиче смртоносним ударцима змајске птице. Бес користи и следеће страшно оружје - уместо крви у жилама му тече врући катран. Ова врућа коломаст капље из његових рана и повремено штрцне из патрљака одсечених глава. Бсс пресеченим вратовима као цревима циља своје иротивнике, ови се једва склањају и одскачу... Чини се да јс борба на врхунцу и да јс лош завршетак неминован. Али у највећој муци ту је још златни петао. Тај злагни пстао јс чувао златногривог звезданог ата још пре но што га је Сварожић зауздао, уираво на самом почетку стварања света. И сада златии петао изнебуха долети и на сав глас кукурикне! Птица се птице увек уплаши, кажу до дан данас, а тако и беше. Бес, змајски обесник, окрене главу на онај крик-кукурик, открије свој трсћи врат и чини се да је срећни крај на видику. Али Сварожић више нема снаге да замахне
47
златним мачем, а камоли да одсече и последњу зловољну главу авети. Златни бик на коленима већ риче, жели ударац из самилости, очи заливене крвљу већ не виде... Најзад се ипак уздигне, сакуии последње остатке снаге и крене у напад. Смелост и поштење бика подстакну и Сварожића. Бог извуче мач и замахне њиме високо изнад главе. Златни бик забоде рог у шију беса, управо испод змајеве губице пунс оштрих отровних зуба. Бес узмиче испред оштрице златног мача, али са сваким узмаком се дубље набија на бичји рог. Сварожић се једва држи на ногама, por је цео потонљен у змајски расол од отровних сокова, кад ваљда само властитом тежином зазвижди Сварожићев мач - и трећа глава немани се скотрља до ногу победника...
I lco Свемир сс затресе од јаука и рике злих дсмона. Бес Мрачник B eh са безглавим лешинарским вратовима бесно скочи, рашири крила и наслепо одлети у тајанствене даљине својим господарима. До ујутру изp a i u h e му све три главе, ране hc зацелити и Мрачник h e би ги сиреман за нову борбу. Златни петао донеће v кљуну медио млеко са Млечног пута и пажљиво he канути у уста Сварожићу и звезданом ату. Тог тренутка дубоке pane he зацелити и од болова и патњи неће остати ништа. Дан се приближава крају. Злагна кочија довози Сунце до циља на хоризонту Bch пева Даница-Вечерњача, сестрица Сунца и Месеца, која има два лица - сада посматра вечерњим. Ујутру ће се насмеши ги као јутарња Даница. Вечерњача зажели добродошлицу свом брагу Сунцу и свом највишем [ осподару, богу Сварожићу. Бог Сварожић у знак поздрава махне седом главом старца. Свестан је, исто као и Даница, да he се ујутро пробудити као Сварожић - младић. И заиста, понекад му је мало сна, ноћ после љуте борбе зна да буде кратка. У таквим ириликама и Ковлад, владар земаљског блага мора да донесе три наручја златног и другог скуиоценог блага потребног за поправку сунчане кочије после битке на живот и смрт.
Како су богови почели да помажу људима
богове мучи самоћа, жуде за љубављу и дивљењем, љубоморно чувају своје повластице и не скривају своју гордост, чак се хвалишу тиме што им се људи обраћају. Зашто скривати, људи су се у почетку више плашили богова но ш го су их волели и приносили им жртве из љубави. У тешком диринчењу су страдали и дивовски преци, стално су се смањивали, тако да су постали такви какви смо ми данас. Повремено неко још пронађе дивовску кост наших прапредака и ову греба онда однети дубоко у шуме и високо у планине - јер тамо лутају њихове душс, ако им то љубазно бог нодземља Вслес изузетно дозволи. Једно од првих доброчинстава које је људима доносило радост био је повратак пролећа. Господар громова Перун радо се забављао у спору - која је од богиња млодности значајнија - да ли Припелага, зачета на подстицај бога Рода, која је зачаравала живот дрвећа и биљака у ситне коштице, зрневл>е и плодове, да би их онда no Псруновом наређењу стисла у свој загрљај, где су малени плодови проклијали и израсли у дивовско дрвеће, или богиња илодносги Мокош. M o k o i l i је земљишту давала хранљивост и влагу. Перун је добро знао да једна без друге не могу, и тако јс само изазвао пакосну свађу и онда се тиме забавл>ао. Али међу богињама јс било и страствених, заводљивих лепотица. Сварожић их је нс једном казнио због тога што нису послушале његово наређење да један и једна буду у л>убави без трећег, и гако су на љубав морале да чекају: у чекању да нреживе зиму док им неко не изјави л>убав. Хорс, богиња Месеца, од ове дуге жудње сс разболела. Мршава, бледа, туговала је због своје неиспуњене љубави према богу Радгосту и
И
према богињи Лади, богињи пролећа и љубави. Хорс 50 је нравила интриге и радовала се тајној љубави других. Млада лепотица Весна се снашла. Тако дуго јс око Перуна плела нежне изазовне нити док се није дубоко заглсдао у њене очи. Како ју је загрлио око струка, бацио је из загрљаја сувишну муњу-копље и то је била прва пролећна муља, што јс означавало крај владавине негостољубиве зиме док је по свету правила изгреде љутита Веснина сестра, јалова Морена. Кад је ударио први гром, пробудила су се добра божаиства природе, њени добри демони и богиње M o k o l u , Припелага, Жива, бог Јарило, али и божанска браћа Ругевид, Поренут и Поревит, и демони земљс, воде, ваздуха, ватре, и демони планински и шумски, пољски и људски ослушкивали су унутрашњи глас који су им шапутали највиши богови Радгост, Дажбог, Перун, Световид и Велес: Пробудите се, владавина хладног сна и одмора смрти је завршена! Кад су људи приметили да Перун у Веснином загрљају буди живот, пожелели су да скрате време хладног сна и одмора. И тако су изградили, несвесио, Перуну први храм, ни не знајући шта чине, јер су само оградили део дубраве, неколико најдражих Перунових дрвета да би му их, ма њсгову радост, штитили. У Мокош - јсдина свети храстов луг поставили су чувара и овај је богињп и з руског гшнпозната и з инала н свссрдно и свом снагом молио Перуна да услиши мол- тсона трактата пи са ни х од 10. до12. вски У млађим бс свих људи. A то сс свидело Перуму, молбс је услинародним изворима шио, али су тада остали богови постали љубоморни. наводи сс као чуварица Прва се снашла Мокош. Преобратила се у прекрасну оваца и прсла. Сштрамо ои могла бити отслодевојку, пошла је међу људе и завсла је младића зва- да гворење влажног плодног Митран - нлавокосог, као сунашце насмејаног и н о г зсмл.иш га сгаситог. Прсфригана Мокош јс осетила како у њој „мајчице сивс зсмље ‘ коју ј е словснски ратар буја нови живот, и намолила је свога оца Рода да убрза волео као своју мајку рођење дечака тако као што зна да увећа приносе, хранитељицу. Неки чи спа ја ју размножи породицу, иа и цео народ. И тако је нреобра- ињсснтражива култ са полним ћеиа богиња Мокош до јутра родила дечака, до под- настраностима у ононсва је овај израстао у одраслог мушкарца и до вечери врсм сној словенској средини. Изван је од њега постао први нолучовек-нолубог, први жрец источнословснскс обласМокошић. Постао је од њега жрец који је призивао ти име богињс се појављ ујс на прим ср у саму Мокош, богињу плодности, оваца и прела, и ши- презимсним а у рио је њену славу међу људима. Испод велике лине на Словачкој и л и у мссном називу п ла н и н с огромном камену приносио јој јс жртве у крви. Молећи М окош ин код Пшелоуча је за добре приносе, пресецао је јагањцима вратове, (Prelouč) у Чешкој.
ховом крвљу мазао је лице и руке чак до лаката, клечао јс на земљи и љубио је. Ila крају је на њу са раширеним рукама полегао, грлио је мајчицу земљу, стварну мајку свих. А Мокош му сс за то приказивала у c h v , учила га је да стрижс овцс, псрс вуну и да од ње на преслици испреде нит. Од гог доба жене вишс нису моралс да руна сашивају исушемим црсвима, већ су од нити могле да ткају... О томе можда касније. Први јс дошао да се жали Стрибог. Владар простора, ваздуха и ветра био је љубоморан због Перуновог светог луга и због Мокошића. Тражио је од Сварожића да казни Мокош и да уништи полубога-получовска Мокошића. Бог Сварожић сс тешко подигао
ca престола, пун гнева, као кад је изгубио ћерку коју је имао са Хорс, и из очију су му полетеле ватрсне стреле у храст и на олтарни камен поред којег је спавао син богињс Мокош. Стиснуо је неснице, тренутак је делио одлучног бога од чина, кад се испред ногу најправичнијег бацила сама Мокош. - Прове, Прове, заузми се за ме, - молила је усплахирена. Провс је само окренуо оба лица - било му је жао очајне мајке, но њен грех није смео остати некажњен. - Добро! - подигао је десну руку Сварожић. - Можда неће бити на одмет, ако he нас, богове, људи више поштовати. Твога сина нећу уништити али због тога, Мокош, што си урадила, и пошто си прва грех начинила, вечно ће живети између живота и смрти - постаће слуга код Велеса, смениће Симаргл и уместо ње стражариће на улазу у подземље, чуваће Велесово сгадо и штитиће његову чудесну биљку са слатким зрневл>ем које су смртници једном већ украли. A приношење жргава у крви биће дозвол>ено само највишим боговима. Отада људи богињу Мокош поштивају леваницама и мрвицама. Прва кап из чаше мора да падне на земљу а од првог залогаја прва мрвица мора да се баци преко левог рамена иза леђа. Такве су поште и дарови богињама M okolu и Припелаги. Прове јс научио људе да морају да воде бригу о правичности и праву, да га поштују и слушају га, надахнуо их је мишл>у да се не сме изручити онај који је уточиште нашао у светим луговима. Свеговид их је научио прорицању. Триглав јс људима дао точак. Јарило их је опет научио како да брусе камење и да ору земљиште, Подага да нредвиђају време, Хорс да певају успаванке и да говорс у римама - то данас зовемо пссма. Богиња Пизамар им је дала једну од својих свирала и показала им је остале уметнос ги, Белбог им је одао гајне лековитог биља. 11оказао им је којс видају ранс и које приликом болова треба жвакати. И Велес јс хтсо да има свој храм, и тако их јс научио мужи. Дажбог их је orier научио да граде пребивалишта у земл>и и тимс их је ослободио од пећина. Чак и Црнобог је жудсо за поштовањем и тајно је људе научио да ловс животиње, постављају замке и конају рупс за лов. Ругевид им је дао копље, Поренут лук са стрслама a 11оревид честиту секиру.
П р ОВЕ - био јс плсм снско божанство полапских и прибалтичких Словсна. Поштовали су га у В агрији (данашња Немачка) - најзападн и јо ј словснској зсмл,и. Стручњаци сматрају да ј с био бог„олдснбурш кс покрајине ". С ловени су О лд снб ургзвали Старград. Овом богу био ј с посвећен л у г свстих храстова. Н ијс ra представљао никакав познати идол, само помснута ограђена храстова шумица у коју је имао чр и сгуп само свсштсник. онај који жртвује и онај који тражи угочиште (азил).
A.
53
Сваки бог је крадом одавао тајну за тајном, којс су заувек требале да остану у божанској остави, њихове вечне тајне. Но богови су се разликовали од људи не само својим тајнама и бесмртношћу, већ и њеним тумачењем. Зашто? Богови су знали да бесмртност сама по себи ништа не значи. Оспуњавају је бесмртна дела која мењају свет. А сви ти дарови које су крадом поделили људима, да би купили њихову побожност, омогућавају прекорачивање граница живота и смртнику дају наду да управо захвал>ујући делима, која остају у људском сећању, иако човек умире, приближава се човечанство бесмртности. И због тога човек са човеком нису човеци, већ људи. Више од двојице су људи сами за себе, и због тога се и друкчије зову. Овако је то људима објаснила Подага: Погледајте моју пчелињу кошницу. И оиа ситна пчелица се роди и умре, али ви на роју ништа нс примећујете, јер мед који даје има исти слатки укус.
O белом коњу
Б
or Световид је научио људе прорицању. Вио је то велики дар, и чему крити, богови су се око тога страшно посвађали. Десило се то овако: Сви су завидели на златногривом звезданом коњићу Сварожићу. Кад јс по нсбу вукао златну кочију са сунием, а бес Мрачник и остали зли демони су се нећкали и нису имали храбрости да се упусте с њим у коштац, померао сс нолако по путу који је морао да трајс тачно од свитања до мрака. Нарочито у летњс безоблачне дане, кад су људи на њивама тешко аргатовали, знојили се и болна леђа све чсшће исирављали, с времсна на врсмс јс стао, испрсгао је свог бујног ата, скочио му је на леђа и дивље је на њему јахао. Хо-хо, хи-хи, - одјекивало јс по нсбу, срце му је од радости пиштало и својом божанском разузданошћу то јс и показивао. На овој забави су остали богови Сварожићу, богами, и завидели. Бог Сварожић нс би свога коњића дао низашта на свсту заго што је верна животиња увек прва приметила опасиост, неку промену или смицалицу судбинс, или лукавство неког од богова. Није коњ узалуд ностао симбол снаге света. па и на самом његовом ночетку и.мао је, и сада има. значајну улогу. Судбина се увлачи у све а срцс коња јс најосетљивије, прво је осети, нрво почне да лупа од радос ги, али и од зсбње. Ногови су то знали, зато су и они тајно себи набављали коње. Хватали су најлепше атовс у дивљим крдима која су јурила по широким и пустим нољима, и оне који су се скривали у густим шумама и излазили су на чистину само да пасу или да пију са планинских извора. Кротили су их и скривали код својих жреца у храмовима.
Радгост је имао таквог коњића у далекој Ретри што лежи на самом крају Словенства, и био је то чувени ат. Световид је имао највише таквих коња који су предосећали судбину и зато су највишс слутили шта ће се у будућности догодити, али најдражи му је био онај у Аркони. Триглав је сам ишао да храни свога коња у Шћсћин, Перун је често галопирао иа свом темпераментном мркову чак до Кијсва. Шашави и обесни бог Јарило, којег су салетале младе девојке, позајмљивао је свога коња свсштеницама са Девина. Дажбог је опет скривао свога коња на Хвару, бог Прове у Њитри а Стрибог на Велеграду иза Моравског Града. Богови су их скривали од очију Сварожића, јер су слутили да бог Сварожић свога златногривог коња схвата као право највишег бога и нису хтели да му се супротставе, још мање да га увреде својом, ваљда превсликом, храброшћу да се изједиаче с њиме. Али шта може да промакне орловском оку Највишег? Једном је Сварожић наишао иа коњски измет, и то на месту где је са звезданим атом дошао први пут, где његов коњ никад није галопирао, нити се дотад напасао. Сварожић је, наравно, видео богове како се мувају око крда коња, што су му богови увек порицали. Али сада, да је хтео, могао им је носеве гурнути у непорсциви доказ. Само то је било још у време кад су богови људима давали дарове, да би им ови опет заузврат градили кинове, клањали им сс и приносили жртве. Ваистину, то је управо тада било. Први се снашао бог Световид: - Ја припитомљавам и учим свога коња, - нризнао је после строге грдње највишег бога Сварожића, - да бих га могао даровати људима. Сваки бог им је открио неку тајну. Неки и две! Чак и три! - Без мојс дозволе! - поново је Сварожић почео да грди. - Али нико од вас није их научио сналажењу у будућности. Нимало. Као слепци су, - прословио је Световид. - На шта? - промрмљао је бог Прове. - He знаш да судбина погичс од воље прабога Сварога? - запрепастио се Сварожић. - Само још то фали да неко од вас богова измол}ака за све људе бесмргност! Ваљда неће ге да оне бедне црве иозовете на наше дрво?
56
Ц р НОБОГ - пом ињ е сс у описима всли к и х гозби. Претпоставља седа су постојала два божанства: „добри" Белбог и ,,зли' Црнобог. О њсму говори свештсник Хслмонд који ј е 1155-1156. r. бно у иратњи свога учитсља бискупа Гсролда нз Олдспбурга на мисионарском путовањуу словенској у Вагрији: чаводи обичај тамошњих Словсна да на гозбама наздрављају добром и злом богу који сс зовс Црнобог.
- Извини, Сварожићу, - јавила се Хорс, - учила сам их да певају и рецитују... - Певаље и песме ирипадају боговима, људи их и тако никад стварно нс схвате, - промрмљао је Сварожић. - Зар је точак неки велики дар? - бранио се Триглав. - Сам најбоље знаш какав, - узвратио му је Сварожић и расрђен се сместио на највишој грани и са пола уха је слушао изговоре богова који су као мала дсца умањивали своје грехе, да би се иовећали греси других. Јарило је исмевао брушење оштрог камења и ра гарска рала, Подага је мрмљала да иредзнаке лошег времена и кише и мало дете всћ одавно познаје, Пизамар је стидљиво нешто прозборила о свирали, Белбог је довсо v сумњу лековито бил>е и нанитке од њега као и Дажбог земунице, Велсс мужу, Ругевид, Поревид и Поренут копл>е, лук и секиру. Само је I (рнобог ћутао, чак се и смејуљио. - Ћутите већ! - обрецнуо сс на њих Сварожић. - A ти се не кревељи! - Извини Највиши, - иодигнуо је руку Црнобог. - Да, ја с гојим иза оних дарова, ја се свога дела не стидим. - Још се и хвалиши! - хтео је да га ућутка Сварожић. - Све су то драг оцени дарови и велике тајне, - није Црнобог дозволио да му сс одузме реч, - а осталс су тајне, јер само богови знају да их употребљавају тако да се не би окрснуле против гога ко их открива. И ја сам дао људима дарове. Научио сам их да лове животиње и разним другим спреш осгима које је добро познавати приликом убијања. Ха-ха! Мислите да људи овс дарове чувају само користи своје ради? Точак, опггро камење, колац, па и читање знакова приликом нромене времена окренуће се против н>их, ако их нс буду чували и уважавали како треба. Власгито несавршенство и храбро истрчавање ће их казнити! Ха-ха! - скоро сс гушио од смеха Црнобог. Богови су заћутали. Нрестали су да се свађају а ни Сварожић, како сс чинило, више иикоме није замерао што су распродали божанске светиње. Нико Световиду нијс бранио да омогући људима да сазнају барем мрвицу од тога што их чека и што их нсће мимоићи. Ако буду хтели да ратују, укрстиће на земљи копља и пророчански коњ he их прекорачити. Ако их прекорачи најпре десном ногом, рат hc сс завршити победом, али ако левом, радије нека гледају да сс с ненријатељем номире.
Добро, - пристао је најзад бог Сварожић, - али то мора да буде коњ друкчији од мог, и мора да буде друкчији од осгалих коња. Тежак задатак? Световид је загонетку рсшио једноставно - није своме коњу дао другу главу, ни други pen, на примср птичији, није му дао ни рогове, како му је злурадо саветовала Жива, Вслесова л>убавница, ни друкчије уши или губицу. Ништа није променио, a опет је у потпуности испоштовао Сварожићев налог. Богови су ускликнули од узбуђења кад га је привео на узди. Свеговидов коњ је наиме цео-целцат био - бео! Нико није смео да има таквог коња. Отад се по небеским ливадама напасао и Световидов белац. Као шго је на свету постојао само један златногриви коњ Сварожићев, тако нико није могао да има белца сличног Световидовом. Богови су ову неизречену забрану поштовали и нико из галопирајућих дивљих крда није издвојио белца. Али какав би то био закон, ма како строг, ако га неко барем једном, уз већу или мању тајност, не би прекршио? А није то био нико други до обесни Јарило, бог плодности и пролећних необузданих забава. У пролеће се свима све оирашта и љубав је једина дужност живих. Одважио се всчно иијан Јарило да се попне у седло свог сивог коња, скоро белог, и ионосно је јахао ма њему на челу поворке. Раздрагани људи преиуштали су се веселим забавама, и богове је ова безбрижност заразила, тако да су Јарилу прогледали кроз прс ге због његове дрскости. И тако је Јарило могао да се хвалише са својим сивцем, и зато llito је био такав какав је био, и тајно и нескривено га је иозајмљивао свештеницама на Девину, зато l u t o је сам најбоље знао где играју и певају најленше девојке на свету.
59
Пизамар
ан богова је друкчији од дана људи. Hoh прабога Сварога јесте наша Бра а његови дани су кратка доба између сра. Нико не зна колико дуго трају и пошто нема људи, ни других живих створења, нема ни хроничара - а сећања нема ни дела. Када бисмо поредили дан као делић живота, дан наших богова је дужи но цео живот човека - човека смртника, наравно, јер богови могу и људском створењу подарити божанску природу ако му дају бесмртност. Ова кратка прича је посвећена Пизамар, богињи музике и хармоније, богињи чији подређени демони уирављају лепотом и свим уметностима. Бог Сварожић се понашао као строг владар над боговима, људима и над свиме на свету, али је врло добро знао да богови додушс слушају његове речи, али његова наређења извршавају само наизглед, а иза лсђа радс но својој божанској вољи омо што зажеле, i i i t o и м срцс заиштс. Ila зато су богови... Упркос свим забранама љубави, упркос томе што је био убеђен у њихову исправност, и њега је једном опхрвала жудња, и тако јс његова наклоност припала лепотици нсвиђене лспоге, неодољивој Пизамар. Ова земаљска лемотица била је однекуд са обала Дунава, са срца срдаца свих Словсна. Из дана у дан посматрао је божански кочијаш бог Сварожић са сунчаних висина, од једног словенског краја до другог, од његове највише стране до најниже, но целом крају тражећи нешто лагодно оку, нешто llito ће му улепшати путовање по своду. Од морске обале код Ретре до кијсвске равницс, од Балта до Средоземног мора, преко Татра и Карпата, чак и до Алпа, преко језера, брзака и река, преко велетока
Д
Пиз/ 13AMAP
о овој богињи има.чо мало конкрстних података. Из писаних извора на пример сазнајсмо да су јс поштовали у Јасмунд у у севсроисточном делу Рујане (на тсриторији данашње Немачкс). Године 1168. тамо су сп а л и л и њ ен кнп - идол.
Дунава до Дњепра, преко густих шума и сунчаних гајева до широких нуста и илодних мочвара, чак до лужних шума и стеновитих планина ишао је његов зрак и видео јс што је видсо. Радост и тугу, верност и издају, рађање и умирање, љубав и мржњу, благостање и глад, злато и блато. Насмешио сс над лепотом и растужио над злобом, обрадовао се скромности и горко је прогутао охолост и осорност. Волео је људе, и one који су живели на крају, изван средишта његовог света - свакакве дивл>аке, номадс луталице и оне који су испуштали само неразумл>иве звуке- немце. Најрадије је његов зрак гражио широку траку средином словенског света - Дунав. Тамо је, поред једне од притока једном угледао лепоту невиђену: једноставну и мирисну, нежну и природну, срећну због тога што дише и пева, далеко од било какве жеље за бога гством, младу дсвојку Пизамар, најмлађу од седам кћери једноставног ратара и рибара, којем се, упркос великој жел>и, син није родио. Ко зна да ли је то била понављана случајност или тачна рука пепредвидиве судбине, да је бог Сварожић опет угледао Пизамар. Ако се први пут само осмехом насладио њеном лепотом, други и трећи пут почео је проучавати њену љупкост. Ако случајно следећих дана није изашла из кућице, или није била на обали реке, тражио ју јс. Beh је самог себе уловио да мочиње да сс плаши за њу, и једва је погиснуо жељу да о њој све тачно сазна. Времена има доста, и што би се радо видело, на време сс ne гледа. Ирелепа Пизамар није ни слутила да њена чежњива песма привлачи не било каквог удварача. И ваистину, одједном је бог као сунчани освит загрлио њено младо тело, иомиловао је њено лепо лице, тако да се уплашила. Иза божанског Сварожићевог rioљупца остао је у њој непознаги страх и још непознатија жудња. Сварожић је приметио њен дрхтај након загрљаја и то му би пријатно. И ваистину, другог пута, као магла која гуши огромну речну струју која лењо тече, или као лахор, кад га је Краљ ветрова повукао за косу за сувише смело удварање, ни не слу гећи да чупа Највишег, па као мирис, или киша, привијао се бог Сварожић уз Пизамар, нродирао јс у њу и сваки пут је оплодио. Стидео се онда бог Сварожић због своје слабости и за своје изгреде и увск је његово полубожанско-полуљудско дете рођено мртво. Бог Сварожић није
лозволио да процвета душа 6nhy које се рађало. Имао јс грижу савссти због својих чинова, но ујутру кад је угледао Пизамар, није могао да одоли. Пре гужна је ходала лепотица од Дунава, пењала се на високу стену изнад рске и хтела је да умре. Демон судбине, Смрт, већ је врсбала у хладним таласима испод стене, B e h је од среће звецкала костима. Мокошић је већ отварао кесу за нови новчић од новог покојника и сиремао се да отвори шкрипутава врата у Велесово подземно краљевство таме и духова. Но пробудила се горда Сварожићева савест и дао је бог тачну наредбу Провеовим кћерима, суђеницама. Увск кад се девојка загледала у провалију, јавили су Ноћници и ова је на Пизамар спустила чврсти can. Девојка је уснула тамо где је стала, а чврсти сан није дозволио да начини онај послелњи судбоносни корак који ју је делио од провалије. На Пизамарину патњу више није могла да гледа Лада, богиња пролећа и љубави, мада се у почетку радовала Сварожићевој успламтелости, гунђала јс и мршава Хорс, која се такође заљубила у прекрасну дсвојку, гледајући у њој своју изгубљену кћер. Напокон јс управо Хорс попустила, на Ладин наговор, и да би сс и она нашла у близини девојке, убедила јс Сварожиha да среди ствари. Подари јој бесмртност! - шапнула је Сварожићу. Ја hy јс за њу због гебс украсти, само сс онда заузми за менс иред судом и нред боговима. Нека мс Прове не изложи својој немилости и не мреда демонима зла. Двоумио се бог Сварожић, општио јс са девојком Низамар као дим и као комарац, као цвст на њеним грудима и као одећа која нежно грли њено младо свеже гело. A Пизамар јс боловала од божанске љубави, старсшинс њеног рода већ су иочелс да сумњају да се среће са злим демонима, па и са самим црноглавим Црнобогом, богом зла и necpehc. To би за н>у представљало сигурну смрт на жртвеном олтару. Најзад је бог Сварожић пристао. Слабуњава богиња Хорс уронила је Пизамарину уснулу душу у напитак богова. Медовину од меда који су накупиле божанске нчеле чувала је богиња Подага и заљубљена Хорс морала је од ње некако украсти. Помогао јој је бог Сварожић. Највиши је лако завео Подагу, и док су се волели, Хорс је зграбила чуварки бесмртности чудесии напитак. Подага је још дуго касније сумњала у
63
с в а к о г к о j e п о ч с о д а јој с с у д в а р а , и р а д и Ј е с е л и ш и л а у ж и в а њ а , са м о д а сачува напитак, л ак ом а б о г и њ а !
Окуиаиа Пизамарина душа цела је зрачила и таква у Велесово крал>свство без заштитног руна није могла ући. У подземл>е, нс само сунчани зрак, всћ ни одсјај месечевог свитања није смео да залута јер би узнемирио душе мртвих. Након тога је Сварожић наредио Велесу да одмах избрише отисак Пизамариног длана са зида у својој псћини. Само што је то Велес урадио, смрт више није могла да препозна и није имала на основу чега да откријс смртницу, и тако јс и носледња прстња њеном животу заувск нестала. Пизамар је дакле постала бесмртна. Бог Сварожић ју је сместио у крошњу Великог храста и иравио се да јс то у рсду. Покретом руке је ућуткао гунђање. Богови су морали да ћутс, јер Највишег су, као, заболеле све главс... Па, бог Сварожић није само највиши бог Словена, всћ и највиши бог осталих богова. Предивна Пизамар још сс нролепшала. A кад се насмешила и извукла из недара свиралицу, дунула у њу и ночела да свира на њој, као први снег отопили су сс облаци са лица богова и богиња. Својом л>упкош!1у одмах је иридобила наклоност свих богова, чак и Црнобог је радо седео и слушао њену свирку са склопл>еним очима и чинило се да зло у његовој души управо тоне у сан. А све то се десило за један-једини дан богова. И да би бог СварожиИ био миран, одредио је да Пизамар буде богиња уметности, музике и хармоније. Видите, како може да се повсћава број богова - зато никад нс гш гајте колико их има. Можда их јс и данас један вишс.
O тројици браће
о би помислио да су људи поштовали тројицу божанске браће само због њихових дарова, био би у всликој заблуди. Људи би им се клањали и без Ругевидовог копља, Поренутових стрела са луком и Поревидове секирс сличне секири Псруновој, мада су им се неизмерно обрадовали, јер нису били само симболи ловачких и војничких дарова. Њих тројица су браћа над браћом, јер њихова је снага у томе што све раде заједно, ваљда се ни не макну један од другог. Ова три сима Велеса и Живе су као три стуба сваког успеха: мудрос, снага и лепота. Ругевид представља снагу. Има седам лица, једно иоред другог, свс испод једног темена као испод шешира, седам мачева за појасом а осми стеже у десној руци. Свако лице представља једну од врлина снаге: брзину, издржљивост, сиретност, огромносг, немир, жел>у за победом и непомирљивост. Ругевид није Р у Г Е В И Д - (Rugjevit, лепотан, и ако тренутно не лови или се нс бори у Rujevit) - седмоглаво божанство словснских неком рату, скрива се у светом лугу на Рујани. Тамо Рањана (настањивали су вребају на њега удовице и старе неудате девојке које се територију данашњс Всроватно је преврћу по постељама у бесаним ноћима, да би сс Немачкс). био бог рата, и зато ra у коначно сла гко наспавале на његовој ложници. научним списима упорсђују са Марсом. Средњи, Поренут, представља мудрост. Док су Руге- Ругевида приказују са видових седам глава седам врлина снаге, Поренут има осам мачева и њсгов култ с всроватно настао нз нег глава, односно лица. Свс су лукаве, њихови погле- јстарих митова о лсгенди наиред, позади и на све стране прсдстављају буд- дарном вођи племена. ност у сваком тренутку. Вребају на опасност која може Цснтар њсговог култа био ј с na градишту Гарц доћи одасвуд и у свако доба. Пето лице има пак на (Gcirz) на Рујанн. Оногрудима - и да му пресеку врат, лице није могуће узети. времсно описан дрвенм ид ол (кип) био је тако И тако му остане и његова властита памет коју чува високда кад јс бискуп испод чела на сваком лицу. Левом руком глади чело a Абсолон стајао код ногу н и је могао десном подупире браду. To је мислилац и измишљач - идола, секиром доссгнуги до на и лук са стрелом је он измислио - зашго би он iberoBC брадс
К
65
трчкарао за брзоногим животињама! Стрела из загегнуте тстиве погодиће их пре но што нањуше ловца. Без напора ћс тако убити животињу или непријатеља много ирс no што му они стигну наудити. Рођак, бог Јаровид, нс воли га због њсговс оштроумности. Јаровид је препредењак, често подмукао, радо поставља замке и клогжс другима и још радије се над њиховим мукама забавља. Натезања Поренута и Јаровида најчешће увесељавају остале боговс... Али вратимо сс тројици браће. И трећи од браћс, најмлађи Поревид, има пет глава. Прву нежну, другу налик огледалу са обе у длаку исте половине, трсћу осликаиу, четврту веселу и псту превртљиву. Свака од њих на други начин јс дивна и свака у истој мери обожавана. Ленотаи Поревид мора веома пазити да похвале његовој лепоти нс потисну у сенку самог бога Дажбога, јер овај владика није желсо да има такмаца v лепоти. Зог тога су богиње делилс своју наклоност између старијег и моћнијег Дажбога и младића Порсвида тако да то ни један не сазна. Ипак
66 су чешћс заводиле наивног Поревида и радо су га подучавале љубавним тајнама. А Поревид се опет захвално правио неискусан и науживао се у љубави више но његова старија браћа заједно. Док су браћа расла, као сви враголани, не једном су се потукли, а кад су били старији, често се дешавало да је за тренутак између њих запламсало непријатељство. Због тога је бог Вслес одлучио да укроти њихову братску суревњивост. Послао је у лов снажног Ругевида са лепим Поревидом. Паметни Поренут морао је да остане код куће. Узалуд је Ругевид бацао копље као Перун громовник, a ништа није могао да уради ни лепи Поревид са сјајном златном секиром. - Недостају нам лук и стрела брата Поренута, рекла су браћа опустивши носеве и без улова су се вра- ПоРЕНУТ (Porenutius) већ им сиом подсећа на тили кући. nocTojaibC култа Перуна - А где вам је орао? - исмевао их је отац, бог Велес. и у прибалтичким (данашња Онда је тата Велес послао у лов паметног Поренута крајевима севсрна Пољска и севери лепог Поревида. Велес се претворио у огромног иа Немачка). риказивали су ra са бизона. Бизон је имао длаку оштрију од репа вепра a П четири лица и са петим кожу тврђу од коре стогодишњег храста. Лобања је смештеним на грудима, била као од камена а снагу је имао - као бог Велес. п р и чему је л с в о м руком додиривао чело а десном Није ни чудо, јер је то био он. браду. Чистином звижде Поренутове стреле али се одбијају од панцирне длаке бизона, дотрчи до њега лепи Поревид и већ се сирема да секиром засече бизонов врат. Бизон - Велес нападне и Поревид једва одскочи. Узалуд жели да се покаже Поренутова памет - бизон избегне сваку замку и клопку - отац је најзад сина учио како да их поставља. Грди отац и ове неуспешне ловце, сетно их исмева. Кад заврши са грдњом, пошаље у лов снажног Ругевида и паметног Поренута. Овога пута остави код куће лепог Поревида. Браћа одолевају наравоученију, и ова двојица се боговски смешкају, јер богови друкчије ни не могу, осећају се као сигурни победници. - Чему најзад лепота у лову? - надмено се смеше најмлађем брату. Сада Велес потражи господара шуме, демона Jlecника који је чувао стада јелена и кошу га. Сам се претвори у краљевског јелена са роговљем какво још ниједан смртник није угледао. Њихови украси узбудили би сваког ловца.
Шумске девице, службенице Лесникове, помагале су у чувању стада и прекраћивале су време играма и задевицама. Радо би се с боговима забавиле, али ни снажни Ругевид, шго је могао и планине да преноси и хиљадугодишње храстове са корењем да ишчупа, ни препредени Поренут не само што се нису истицали лепотом, већ кад то не би вређало њихово божанско достојанство и не би било ругање, рекли бисмо да су били гек мало лепши од грдобе. Прекрасни јелен маше величанственим роговљем, ваби оба нестрпљива божанска ловца. Милина гледати! Бог Велес спретно скрива своје јелење тело у крду, прелази са једне стране стада на другу, дражи ловце и као обазриви предводник стада стално њуши великим
ноздрвама, и док се браћа спремају да му задају смртну рану узмиче, при чему умирује кошуте и младе јелене. Ругевид и Поренут обилазе стадо против ветра и скривају се тако како то ловцима приличи. Тако се прикрадају а очи са трофејне жртве не спуштају, ни не иримете да су се обрели међу шумским девицама. Префригани отац, бог Велес, са Лесником је то удесио. Ове би се уплашиле и много лепших ловаца, мада би код наочитог само запиштале, намерно би одале своје присуство. Огромни Ругевид и ружни Поренут само су буљили у пометњу коју су направили. Шумске девице су завриштале, цикнуле и са вриском су потрчале према стаду, према свом господару и заштитнику Лес-
нику. Наравно, јелење стадо јс отрчало са чистине бржс од ноћне муње. У густишу је нестао и величанствени предводник стада а божански краљевићи су могли да обришу своје носеве. Тата Велес је већ чскао код кућс и гушио се од смсха. Кад јс угледао неуспешне ловцс, поздравио их је речигим махањем своје рогате главе. Нису биле потребне речи и његова три, често посвађана сина, всома добро cv наслутила го што би им божански отац отприлике могао рсћи. Од т о гд о б а један другог су више поштовали и прихватали предности друтога, радо cv свој део предавали у братски млин. А да им је брашно издашно сипало, говори всћи број ирича о божанској братској тројици. 'Гаква је и слога Словена. Поукс морају да примају к срцу и разборито. Више глава - вишс памети, а код свих глава - највише. Овако би требало не само да говоре, већ и да делају сви што знају и што воде. И како је го до сада бивало, свиђа ли се то некоме или нс, биле су то вал>да најпаметнији владе, можда cv се двоумиле, али због тога cv тачније иоштовале сваку одлуку. Шта додаги божанској браћи Ругевиду, Поренуту и Поревиду? Ми Словени их поштујемо и као богове рата. мада гих богова рата имамо тушта и тма. Вал>да за го што тај њихов pa r не вреди много. Гледајте само: Световид, Триглав, Јаровит, a join и Црнобог, па и наша брагска тројица приде. О Велесовим синовима свсдочи и друга истина. Ако сс муж са женом воли у њиховој близини, код њиховог жртвемика или храма који им примада, споје се тако чврсто да их могу одвојити само иза зидина града, или иза видика краја где им сс то десило. Па, такви су рагиички богови!
68
Зима, пролеће и лето. А јесен?
јесен где је? Весна и Морсна су близнакиње. Весна, богиња пролсћа, сваке годинс заводница w бога Перуна, налик је вечито младој девојци. Шали се, изводи, шири око себе заразан смех и још заразнију мелодију. Пријатељица је са Ладом, богињом љубави, пролећа и младости и са Пизамар. Око сваког бога радо сс заустави на њиховој лепоти, младости и свежини и заиста је тешко одлучити која је од њих најлепша. Веснина сестра близнакиња је ружна богиња зимс, Морсна. Бог Сварожић је тек после исграјних молби неплодне Морене наредио богињи плодности Мокош да један једини пут дозволи ружној богињи зиме да роди. Морсна је са Црнобогом, богом рата родила Триглава. Злоћудна и зловољна богиња барсм на тренутак мекшс гледа кад једним оком зашкил>и на сииа. Каква да јс, ииак се придржава реда. Нека некога тај ред плаши мртвилом - она је заштитница одмора током којег могу сви људи, земља и природа, скупити нове снаге. Богиња Mopena је, даклс, старица, богиња Весна младица, а Жива, богиња лета, рода, ситости и благостања је зрела, дивна жена са летњим цвећем и класјем у наручју. Летњи цвет је трајан, мирисан и користан, док јс пролећни само крхки, рањаван касним снегом и избоден јутарњим ињем. Клас је плод целогодишњег напора природе, не само да прехрањује, већ и осмишљава ратарев рад. Управо Жива јс подарила људима умеће обрађивања земље, орање, сетву, посаветовала их је како да зрневље складиште за следећу годину. Научила их је да напасају стада и да сс брину о њима. И тако ове три богиње стражаре над три годишња доба. Морсна чува одмарајућу и нељубазну зиму, Весна пролсће шго се буди а Жива топло лето пуно жеља.
А
A ко je јесен? 70 И богови имају своје тајне. И они о неким стварима међу собом говорс шапатом - ако уопште смогну смелости да о њима говоре. Бог ветра Стрибог сс заљубио у Хорс, богињу Месеца. Немојте се чудити i j j t o га је бледа и скоро нрозрачна Хорс очарала - бог Стрибог је био самотњак а самотњаии воле ствари и људе само ако у њима слутс крхки наговештај духовног. Стрибог је знао да се у љубави неискусна и плаховита Хорс загледала у Радгоста, божанског владику, једног од највиших. Украо је дакле Радгосгу дивни црни огртач украшен сребрним и златним звездама. Звезде су распоређене тако да би свака могла брзо наћи своје месго на ТРИБО!' - повезиван ноћном небу. Богиња Хорс је лутала ноћним нределом јес ■са богом вегровл. У и пазила је да сс њеном љубимцу Месецу ништа не сгироруском јуначком догоди. Пред јутро, кад је уморна Хорс након дугс епу Слово о пуку Игорово.м и з 12. века ноћи утонула у сан, ушао је код ње Стрибог у црном ветрови који суд ува ли са мора на војску кнсза огртачу и зачели су девојчицу. Игора називају „унуци Бог Радгост је киптео од беса. Није тако ни жудео за Стрибога миловањима са крхком Хорс, није га ни једило лукавство бога ветрова којс му јс помогло да заведе мссечеву девицу. Увредила га је Стрибогова смелост да му украде огртач. Узалуд га је увече тражио, тукао ниткова, демона Светлоносца, који је био код њега у служби, а чини се да је то всчс пазио само са пола ока. Морао је да оде на стражу без њега и љут сам себе је клео због неуредности. Кад се ујутру вратио на Велики храсг, пронашао јс огртач нребачен преко свога престола, као да јс тамо одувек. Веома брзо је од злурадих богова, који cv сс забављали на његов рачун, сазнао како је подвалио С грибог неискусној Хорс. Радгост није био великодушан - тражио је од Сварожића строгу казну. Богиња Хорс, несрећна и због тога што је Радгост више правио испаде због свог огр гача no због њеног поштења, и у страху за дете што је носила испод срца, молила је све богове за милост за невинашце које је требало да се роди. Видела је своју судбину г орке богиње веома јасно и покушавала јс да јс избегне. Усрдно је молила, са сузама и разумом: Имамо богињу пролећа - Весну. Имамо богињу лета - Жива седи овде. Чак и зима има своју i осподарицу и владарицу - богиња Морена влада
строго и иравично. Моја кћи би могла да буде богиња врсмена које више не припада лсту, јер плодови с поља су однети а још нијс дошао дан Крачуна, најкраћег дана у години кад у краљевству природе прсузима скинтар наша Морена. - А онда неко смисли да треба одредити бога оног времсна кад још није пролеће, јер још има мразсва, оног времена кад се још не убирс летина, а већ су летње ноћи. Ile Хорс! - строго је одговорио највиши бог Сварожић, а бог Прове је климањем главе одобравао. - Сварожићу, смилуј се над мојом несрећном ћерком и не чини мс још гужнијом. Остави ми је бар неколико дана, док је још деге. Мриушти ми мало радости... Хорс је тако жалосно плакала да бог Сварожић није знао шта да ради. - Сиро га Хорс, - узео јс реч Прове, бог правичнос ги и права, - је ли иравичиије лишити живота младу девојку но непознато створење, мада божанско? - подигао јс десни кажиирсг и строго је поглсдао бога Стрибога. - Ослободи сс плода, - саветовао је Хорс, још је исти као несвестан човек или његово говече! Тихо је јецала богиња Хорс, жалосно је премештала поглед са једног неумољивог бога на другог, са богиња које јој нису биле наклоњене на оне које су саоссћале са њом. Ни богу Сварожићу одлука није била лака. Жао му је било несрсћне Хорс, мангупска подвала бога Стрибога му се свиђала, сам јс ироживео чежњу за лепотицом, но понижење божанског владике Радгоста одразило би се и на његово величанство. Радгост је ипак био његов застуиник на вечерњој сграни света, могао је да се огслотвори у његовом лику Највишег и у њсгово име да прима иочасти од дсмона и од људи... Најзад сс Сварожић одлучио. Одмах након рођења узсо је деге v своје руке, божанским оком га јс погледао и рекао: - Дете бога Сгрибога и богиње Хорс не постоји. Јесте сан. А дете се у његовим рукама расиршило. Нијс га уништио, није иослао дечју божанску душу Велесу у подземље, где спадају само душе смртника. Ос гавио јс да сс девојчица распрши као сан. А постоји ли сан? Чува га. невидљивог и за богове саме, а стално га по иоћном небу гражи joiu тужнија богиња Хорс. А иомаже јој отац овог сна, бог Стрибог. Овај сан је лакши но
72
плем ена Иолабљана (данашња Нсмачка). Истраживачи допуш гају могућност рсконструкц ијс ib C H o r имсна на Жива, што би одговарало привредиом култу плодности. /7редставља владарипу ж ивогних снага, слично као источнословсиска Мокош.
73
X o p c - божанство Мссеца. У словенској митологији сс спаја са сунчаним Дажбогом и изражава cnoj Сунца и Месеца. Загонетка ј с у словснском, конкретно кијевском паитсону и помиње с е у руским летописима и у млађим неканонским библијским списима и тскстовима.
развигор, најмлађи од ветрова и Сгрибогов љубимац, прозрачнији од месечевог свитања. Несрећница Хорс тражи свог љубимца-јединца, али сан је неухватљив и у кратким и несталним сећањима на њега. Је can! - рекао је Сварожић, и тако млађахна богиња никад нијс добила име. Али добило га је годишње доба којим јс требало да влада. Је can - је сен. Јесен, дакле, има име, али нема владарицу. Због тога се до дамас око неких јесењих дана гложе Жива и Mopena. Ако је дан ведар и сунчан, ако има довољно светлости и топлоте, скиптар у рукама држи Жива. Ако лијс киша, ако је влажно и ветровито, магловито и хладно, ако остатке зеленог живота иокрива иње, слана - Морена је отсла скипгар Живи. Људи радије хвале Живу и приносс јој жртве тако што коноиљано уље лију na земљу и у земљу закопавају мрвице од јела - нарочито на Крачунов нразник, да би тако омиљену богињу подсетили коме су поверене њихове наде. Али најрадије одају ночаст усред лета. Плету венцс од цвећа, украшавају њиме главе и иду до храмова ма брежуљцима да би их као молигву сгавили ма њен олтар. А кад јој полажу заклетву? To је велика заклетва, јер Жива може из чуване јазбине пустити Нсмаштину или неман Глад. А може дати дарове, али и одузети плодност, дар потомства. Због тога за време заклствс Живи, треба пољубити земљу. A то се ne може рећи за Морену.
O Морени или о краљевству душа
орена, Морена... Ко не зна песму приликом изношења Морене: песму - оду радосницу, јер ипак се завршила владавина зиме а Перунова прва пролећна муња, која му је испала из руку кад је грлио Весну, буди успавани живот у свему. Mopena, Морена... Морена, богиња одмора, одлази у Велесово крал>евство. У подземној царевини има своје одаје, али нико у њих без њене дозволе не сме да уђе. Ни Црнобог, бог са којим је родила сина. Право да уђе у њене одаје има само њен син, бог рата и привређивања Триглав, тмурни и прорачунљив бог. И овом је ипак понекад потребан неко близак, а мајка је мајка, мада је увек једнако ружна, вечно намрг ођена. Сада се мргоди још више, јер се завршила њена моћ над природом - уираво од Смрти тражи рачуне. И даноноћно, док напољу дивља живот а na Смрт вал>да ни старац не мисли, рачуна и контролише - отиске дланова и број душа, душе и отисци... Морена, Морена... Врата у Велесово краљевство чува Мокошић. Чува врата и напаса Велесова стада стоке. Чува и штити његове њиве пшенице. Од оних времена кад је човек Слав откинуо три туцета класова и људи су почели да raje житарице, има помоћника у чувању - троглавог вука. Укроћен троглави вук поједе све живо i h t o сс приближи Велесовом пољу, Велесовој ливади и његовом стаду, али нарочито вратима у његово краљевство. Између иоља и ливаде води узан пут по којем Смрт доводи душе умирућих. Мртве душе више не виде и не чују оно што су виделе и чуле кад су још биле међу живима. He осећају и изгубиле су памћење, Смрт их води препуштене и бесиомоћне. Узан пут излази до мостића изнад дубоке провалије, дно јој не видиш a
М
камен који у њу бациш никад до дна неће доспети и звук његовог пада провалија никад не испусти на свет. По дну провалије тече река од суза, исплакале cv је душе које су на вечност остале у Наву. Велесово крал>евство наиме има Рај и Нав. Рај је ливада са великим језером, пуна светлости, ватри, птица, цвећа, боја и музике. Рај разгаљује душе а оне сс радују скоро као и богови на Великом храсту. Али у Наву душе мртвих страдају. Личе на гавране и црне вране. Чекају док се судбина над њима не сажали и док се не ослободе из тмурне пећине без јединог зрака светлости, без и најмањег звука и без мириса. Врло рстко доспу међу живе и то смо ако живс треба казнити зато што се не брину о сећањима на њих, на њихове остатке или гробове. Рај не треба чувати, душе сс више не cehajy живота и ништа их не зовс натраг, никаква успомена, ни на најдраже, ни на најближе, ни на пријатеља, ни на ненријатеља. Нав чувају Мореиа и Смрт, њихова клетва чува душе поузданије но троглави вук улаз у подземље. Душа која зажуди за незаслуженим боравком у Рају више тамо никад неће доспети. Морена и Смрт сваком смргнику одмах након рођења и онда у време стрижбе на зиду пећине направе отисак длана. А на том зиду, поред огиска длаиа, сваком смртнику гори задимљена лампа. Нико не види унутар лампе, њено дно, и зато нико не можс да зна колико уља има још у њој. Само Смрт може у њу турити свој дуги прст, коску - и тако само она зна колико је коме још суђено. Каже се да богови међу смртницима имају своје љубимце. Тако се загледала, или боље заслушала, богиња Пизамар, заштитница певања, музике и осталих уметности, у очи и нарочито у испсване стихове младог Игрица. Игриц је био најстарији син једног од нрвих словенских великана. Стасит момак је уместо мача и коиља заволео певање и стих. Богиња, сама певачица, седела јс на обали речице која је тскла око седам гврђава Њитраве и тамо, у грмл>у, у врбацима слушала је како негује свој глас и довитљивост момак необичне лепоте. Игричев отац био је разочаран сином. Његов наследник, најсгарији син, презирао јс мужевне дужности ратника и препустио се женском дивл>ењу, мада би му његово стасито тело и снажна рука осигурале бесмртни глас одважног великодостој-
ника. Стари великаш нсрадо је гледао да његову досетку, тренутачну сналажљивост и прекрасан глас цене и они најпоштенији борци. Млада богиња свс чешће јс псвушила пссме јунака - смртника. Чимило се да почиње прича која hc се завршити тако како то обично бива - богиња tie се с момком мало поиграти, да би играчку на крају одбацила. IIo Пизамар се са Игрицом није играла - заљубила се у њега. Божјем оку једва he нешто промаћи - нарочито оку Највишег, бога Сварожића. Сварожић би се само насмејао да се Низамар са Игрицом само забављала, иајзад, откад је постала богиња, уопште је није примећивао. Но кад је приметио љубав и чежњу у њеним очима, пробудио се у њему грн увређеног поноса и позвао је бога Велеса. - Нареди Смрти нека гурне ону своју коску у лампу тога момка, - рече и покаже прстом на Игрица. - А треба ли и да иросие мало уља из ње? - смеје сс Велес, јер јс веИ давно приметио да Пизамар, обучена као пастирица, с Игрицом често разговара- и како разговара! Кад би се могло очима јести, прогутала би га у једином залогају. Сварожић није одолео да Мизамар мало не помучи. - Загледала си сс у оног младог певача? - иронично се иасмешио, наизглед равнодушно. - А знаш ли да су му дани одбројани? Смрт сс већ сирема да га доведе Велесу. Очајна Пизамар је туговала. Несрсћна богиња проклињала јс своју бесмртност која искључује заборав. IIIto је њена туга била већа, то је чешће седела са Игрицом. Узалуд јој је он певао оне најумилније а и оне најнесташније баладе, узалуд је тешио, ништа није помагало. Најзад се одлучила на очајнички корак. Није сумњала у речи и у одлуку Сварожића, ни у то да се божји закон nehe промениги. Заљубљена богиња најпре је донела глинену плочицу и Игриц је у њу отиснуо свој длан. Пизамар јс сакрила отисак у хаљину и кренула је у Велесово краљевсгво. Најпре јс замолила богињу Мокош и ова јој је сашила одело које јој је омогућавало да иеопажена крадом уђе у подземље. Имало је и ту предност што је Мокошино одело препознао и Мокошић и одазвао сс молби на невин изговор. Пизамар је преживела много страхова док јој није успело да нроиађе Игричев отисак. Онда је само долила уље у
76
његову црну лампу и кренула је натраг. Но приликом бега из нодземља узнемирила је троглавог вука и настала јс вслика узбуна... Богови нису били огорчени због оваквог кршења закона, мада су признали да Велес има право да казни Мизамар. И Сварожић је зиао зашто hc изрећи умерену пресуду, али ни Велес а ни Смрт нису се превише залагали за ред. И они cv ваљда знали зашто... Игриц је живео још веома много година, но лепу девојку вишс није угледао. Богиња Пизамар често је седела поред њега, али on о томе није ни слутио. Сварожићева пресуда је била таква да v младићевом присуству није могла узети никакав облик који људско око може да види, а није смела ни да испусти такав звук који људско ухо чује. И тако cv људи слушали тужне песме
Игрица, а само богови су знали да поред њега сузе рони прелепа Пизамар. Од тих времена сваки добар певач и стихотворац прозван је игрицом. Пошто Смрт мора да одлази по душе умирућих да би их превела прско мостића у Велесово краљевство, a сналажљиви богови би могли доливати својим љубимцима уље у лампе, отада свеге ламие чува огромни шишмиш са седамсто седамдесет седам очију. И богови га се плаше, зато што и један једини његов поглед занали свако одело и бог Велес тако сазна ко је прекршио закон и тражи за њсга строгу казну. А богови су то проверили управо на оделу бога Сварожића. Бог Велес се барем повремено може наговорити да пусти душе мртвих на свет, али Морена строго чува да душе у Наву испаштају у демонском служењу зато што нису схватиле богове. Чува ред, јер у томе види гаранцију да свет неће постати сувише лак и неозбиљан. Радост мора да остане радост, а лепота лепота - јер као l i i t o се у оглсдалу може видети истина о своме лицу, и наслада као позадину изискује бол, радост мора да буде замућена гугом и смрт постаје одмор у вечном кружењу - друкчије би сасвим нестао смисао ствари. И због овог сазнања јс богиња Морена тако хладна.
Како ce завршило Камено доба
М
ало тајни су богови чували тако пажљиво као тајну ватре. Размислите само, колико богова је владало над Сунцем, светлошћу, ватром, топлотом: прабог Сварог спава у Сунчаном јајету, бог Сварожић га свакодневно во небу, божанске владике - Перун баца муње, Ра бди над ватрама вечерњих свеглости звезда, Дажбог пали јутарње зоре, Световид влада ватром и светлошћу, месечева богиња Хорс светли у ноћи заједмо са звездама... А шга демони Светлоносац, Ватреник, Jlyтајућа ватра, дуга? А шта цикавац, Рарог и Плевник? A где је Сунце, Месец, Планетници, где је Зора-Вечерњача? А где су Ватрени змајеви и Спориш? Јесте, гајна ватре била је тајна над тајнама. Вог Перун је тешко нодносио превртљивост људи. Па њему првом су почели да се клањају после Највишег бога Сварожића, захваљујући нарочито оној муњи и грому којим је будио у пролеће све живо, кад је почињало пролеће и кад је владавину мад природом преузимала млађахна Весна. А сада? Клањају се другим боговима, јер су већ навикли, чак су се превише навикли да пролеће након зиме увск дође и моле га само тако, као кроз зубе и њихово клањање више је учтиво но покорно... И нијс заборавио Мокошића, првог жреца, а кад су га криво казнили чувањем Велесових вратију, мада је то било давно-прадавно, искрснула је у њему одлука да he људе задужити друкчије од осталих богова. Сазрело је време, Перун је одабрао дан и - догодило се. Кад је Перун са небсса на земљу бацао своје муње и громове, ватрене стреле су налиле дрвеће, суви шипраг, пољску траву, сочне борове пуне јаке мезге и суве храстове. Гореле су целе горе, планине, целе долине су
биле у пламену. Иа no томе су добиле име, обратите пажњу: горе - горс. Чујете, откуд су добиле име? Још једном: rope - горс, горе - горе... И да тајна ватре, њена корисност и њене моћи из којих ироизилазс многа чуда, нарочито рудно чудо знојења стена, одакле потсчс бакар, бронза и гвожђе, нс доспе људима v руке, након што је набацао муње и запалио њима земљу, подвикиуо је Мерун на демоне. A демони ветра са владарем и краљем встрова, са Облачником, слугс бога Сгрибога, почели су земљу шкропити кишом. Напухнули су лица и угасили су сваки пламен или пламенчић, дували cv и нухали све док је тињала последња искрица и док није нестао последњи траг дима на земљи. Људи су знали да ватра ждероња свс живо и мртво на земљи пождере, видели су како глину у камен нрсгвара и знали cv како страшно пали. Плашили су је се. Зато и нису знали и нису требали спознати корисност ватре. Бог Перун је намерно изабрао свету дубраву која је некад служила његовој слави и коју је некад всрно чувао МокопЈић. Изабрао јс усред њс храстић, пажљиво је иациљао и спустио јсдну малу муњу равно у његову невелику младу крошњу. Дрво сс заиалило и прождрљива ва гра је запуцкетала ждеруНи као несита сувље лишће. Уплашени жреци су се уснаничили. Од страха су зајаукали и дали се v трк. I Ior ађали су шта би могао да предсказује овај Перунов гнев и хватао их јс све већи и всћи страх. Бог Перун јс послао свој глас v гу ватру и овако је говорио пренлашеним жрецима: - Огрејте промрзле руке на топлоти Перуновој. Мала ватра биће вам од користи, само јс морате хранити сувим дрветом! И схватили cv, и нису схватили преплашени Нерунови жреци, ио страх од нламених језика био јс велик. Мису послушали Перунов нозив и тако се ватра угасила. Бог Перун сс окренуо и поново је посегнуо v тоболац. Извадио је повећу муњу и поново јс ударио гром. Сада је замалио већи храстић. Али сада уплашени жреци нису иобегли главом без обзира. Слушали су 11ерунове рсчи: - Огрејте промрзле руке на топлоти Иеруновој. Мала ватра биИс вам од користи, само је морате хранити сувим дрветом!
80
, РУН - словенско И митолошко божниство олује, грома и муње. У старој словенској Р усији поштовали су ra као на јви ш с божанство. Стајао је на прочељу словс 1 icicoi itan rcoi i;l Д еф иниш ем о ra као нзворног индосвропског бога олује и з раздобља експанзије нндосвропских пле.чсна. Након завршетка овог процеса П ерунов значај сс повсћао u спајао се са даривањсм лстинс, због тога што олуја доносч ки шmуа кчша летину. r r Њ егов ги п и ч н и знак била ј с секира, омиљсно оружје словенскнх pa rhhk ;l Према Повссћи вр см сн н и х љет П еруну и осталим боговима у К ијсву су жртвовалп и људс. А л и ипак пајчсшћа жртва био је бик. Овај обичај сс одржао и у н о ви је доба. У Буш рској na пример, на празник Свстог И л и је клао се бчк ч л ч крава ч прчређчванс су вслчке гозбс. Перуна судуго тајно поштовалч ч na гсрчторчјч Словачкс ; о чему свсдочч ч проналазак чдола П еруна у Братчславч. Хрчш ћанска црква н е ч а с ч л ч о ј е слабчла П ерунов култ тако u iro je његову ф учкцчју прсчосчла на пророка Илчју. п
Схватили су жреци речи свога божанског господара. Да, схватили су веома добро, али страх је био већи. И нису побегли, и пришли су ватри, и са пристојне удаљености су осетили да ватра не пече, већ греје. Испружили су према њој руке и сласно су окренули дланове према топлоти која је зрачила. IIo нису услишили жељу Перуна и суву грану на ватру нису бацили. Ватра се и сада угасила. Бог Перун је осмотрио остале богове. He треба изазвати срцбу својих другова у оваквој шкакљивој ствари, мислио је Перун, будући сам велик и владар громова. Чинило се да његово делање нико не примећује. И тако је одмах бацио из руке следећу муњу - и трећи храст, стасит великаш, запуцкетао је у ватри. Пламен се проширио по дрвету а Перун се поново обратио чуварима светог храстовог луга. Жреци су већ пажљивије слушали, и мада су се још увек плашили, добро су схватили. - Огрејте промрзле руке на топлоти Перуновој! грмео је бог. - Мала ватра биће од користи, само је морате хранити сувим дрветом! Приђите јој ближе, жреци моји. Неће вам наудиги! У то је његов говор чуо Стрибог. Бог Стрибог тек што није напућио уста, да додува облак, да зазвижди Облачнику, Краљу ветрова и његовој деци. Но бог Перун жустро је дотрчао до њега и дланом му је поклопио уста. - Осгави то, - умиривао га је префригано Перун, мала је то ватра, угасиће се као и оне прегходне. Шупљи ми је тоболац, ватрене стреле ми из њега испадају... He паничи за ситницу. Стрибог га је иослушао. Видео је да онај пламен заиста није вредан труда, а пошто је био лењ и сањив, радо је послушао. Послао је мисли да иду својим путем. Али то су већ жреци из свете Перунове дубраве набацали на вагру суве гране, рој искри полетео је ка небу и нахрањена ватра је живнула. А Перун је из пламенова шапутао чуварима: - На иосао и батине стављајте на ва гре! Радили су и ложили... Ала је то била свађа, вика у крошњи небеског дрвета! Један другом су набрајали старе грехове, трећи је на четвртог сваљивао прву кривицу, а онај опет другу, и трећи на петог. Гомила мала, хајде, Јанко, да је више војске!
С ловенска ПАГАНСКА С ВЕТИ Л И Ш ТА-О њима знамо из писаних извора и иа основу архсолош ких налазишта. Познајсмо неколико налазишта светилишта: храм на тврђави званој Радегаст (Riedigost) састојао се од украш ене д рвсн с грађсвинс Из разлога заштите сгајао ј е иа животињским роговима забоденим у темеље. Храм су украш авали изрсзбарсни рељсфи богова и богиња и д р в е н и кипови у пуи о ј ратничкој опреми. Храм на А ркони имао ј с д р в е и у сликама и резбаријама украш ену ограду уиутар које јс
Највише бог Сварожић дрхти од беса, Перун се на подеран тоболац изговара, Стрибог Перуна очима стреља, али ћути. Комотни бог осећа сукривицу и плаши се бога вишег, јер би понајмање морао због лењости да испашта... А дотле доле, постранце од Великог храста и његове бучне крошње, жреци одржавају ватру. Доносе суварке, чак и осушено дрво секу за залиху. Један од њих
била покривеиа грађевина подсљеиа завесама. У њ ој јс доминирао д р вен и кип надљудске вели ч и н с са четири главс. У храмовима ј е била смсшгсна р и зн и ц а плсмена и л и целе општине. У Грос Радену (Gross Roden) поред Ш верина (Schwerin, данашња Немачка) открили су вслику 1р ађевину и око њ с 53 кипа од храстовог дрвсга чије порекло су одрсдилн приликом проучавања. Гра1)свина се налазила иа крају нассобине поред градишта а истовремено је била јавио састајалиште. У Г а ли ц и ји
су ископали жртвсно место, у њсговој средини всроватно се налазио збручки идол. Култно мссто у облику круга п р он аш ли су и у П оханску код Бжсцлавс (Breclav, Мor(ivska). Паганска свстилишта су открили у б л и зи н и кнежсвскс палатеу К ијеву и у Новгороду. Култним сврхама су служ или и свсти лугови, на ирим ер поред Олдеибурга у Вагрији, где судо средњ ег века им али л у г бога Провеа. Простор свстилишта био је пажљиво ограђсн дрвеном оградом, кроз двс д и вн е капије м огли суулазит и са.мо о н и који су д о ла зи ли да жртвују.
С ловени су поштовали лугове, али и дрвсће и изворе водс. У Старој Коуржими (Stara KouYima, Чсшка) м али извор са водом од киша стварао је језерце. С ловсни су га оградили јарком и п а л и л и су тамо жртвспс ватрс. М ного свстилишта и култних места јс било посвсћсно локалним боговима и л и нижим божанствима, божићима - демонима извора и дрвсћа. Сачињавале су и х јсдноставпс узвиш ицс, заравни са стубом - дрвеиим кипом и л и идолом у срсдини, опточенс кружиим јарковима.
сазива цела племсна ради захвалница богу Перуну који и.м је дао највећи дар, дар укроћене ватре. Жреци узбуђено говорс о снази овог дара, о томе како глину v камен претвара и о другим пророчанствима везаним за ватру. Одједном је човск престао да сс плаши многих сила и осетио је v себи дотад непознату снагу. Радују сс људи као деца, сви се веселс и засигурно их је опхрвала она страст коју је ватра запалила у њиховим жрецима. A свађа и вика у крошњи божанског Всликог храста сс не стишава. Beh сс и бог Перун озбиљно-преозбиљпо мргоди, i i o l i i t o нс зна да скрије гордост божанског владикс. Највиши бог, Сварожић, због свега тога је зловољан, но кад види како сс остали богови уједају као осиис и једам другог нападају, његова срџба јс свс мања. Бог Провс тек што није почео да изричс пресуде, кадјс Сварожић нодигао руку. Вслика свађа се стишава. И жагор је тиши. - Трећи дсо Ере је почсо, - нро 1 овори Сварожић. Носледње доба Нре је ту - дар ватре јс завршио Камено доба и настаје Гвоздено доба. И тако јс настало времс којс траје до данас, време машсг. мојег и твојег ссћања.
He туци земљу - неће ти дати хлеба
уди су брзо схвагили да од богова дарована и укроћена ватра не даје само светлост и топлоту, већ је и најбољи заштитник од вукова и других звери. Временом су опазили да испод огњишта и у њ глине настаје топли камен и да из рудних стен ужарени поточићи из жила метала. Од метала нанрављено opyhe је спретније и боље од каменог или коштаног. На ватри ври вода и може са на њој кувати, иећи и димити месо. Бог Перун је људима дао добробит која се мало с чиме може мерити. Јер само топити руду и ковати оруђе је дар с којим не може да се мери ни точак, дар бога Триглава. Па и Триглавов дар био је даром ватре ојачан - колица, чскрк и вал>ак учвршћени и нобол>шани металним обручима. Али ватра и точак су усавршили и оруђа за убијање. Тако је то било и са ватром. Богови су се најзад помирили с тим да су људи освојили тајну ватре. Пошто је међу боговима било и много богова рата, људи су брзо сазнали да ватра може не само да помаже, всћ и уништава. Ватра је спал>ивала куће, насеља - све дрвене зграде. Убрзо су научили да ватру испаљују стрелама на непријател>а. Згаришта су их приморала да градс новс зграде од камена, кнежевске палате и храмове богова и да пажл>ивије чувају своја насеља. Богови рата Перун, Световид, Триглав, браћа Ругевид, Поренут и Моревид, Црнобог, али и демони, дивови Ашилци и змај који убија погледом бринули су о томе да се и у ратном умећу нримене дарови које су од њих добили људи - и тако су се сусрели интереси богова. Богова рата, додуше, има много, али сс они брину и о другим стварима, нс само о уништавању. Највише богова надзире плодност и летину: Сварожић, Радгост
Љ
Перун и Световид, Дажбог, Велес, Стрибог, Белбог али и браћа Ругсвид, Поренут и Поревид, њихов рођак Јаровид, али и Јарило, Принелага, Мокош, Жива, Весна, Лада и Подага и много, премного демона, којих има више но прсгију на обс руке. Једни су се радовали што су божански дарови коришћени у раду, други зато i i i t o је уз њихову помоћ настала ленота, уметност. Нскима се свиђало кад је ковач исковао чврсти штит или оштро копље. A многе богове радовало је и једно и друго јер су се бринули и о рату и о миру. Било јс то време всликих промена. Људи су почели да ору плугом уместо коцем. Научили су да искују oim ap мач, на копље уместо шиљатог камена причврстили су гвоздени шиљак, уместо грубс коже на главу cv ставили гвоздени шлсм, заклањали су сс иза непробојних штитова... Људима је било потрсбно много више метала и били су покупили сав што је био на површини. A метала је увек било мало. Незадовол>ници су почели да гунђају. На местима где је било највише руде почели су да копају и проналазили су новс комаде. Кад су их нокуиили, они одважнији су почели да ломе стене. Ударали су, секли веИ и камене литице јер жилице и жиле руде cv их вабиле, ревносно су ударали нланину, док се одјсдном нису све жиле изгубиле. - I Ic туци земљу - nehe ти даги хлеба! - огласили су сс поново старији упозорсњем и претили су одважницима много горим божјим казнама од овс која их јс задесила сада, кад су им богови сакрили руду. - Покајте се, жртвујте богињама Припелази, Мокош и Живи! - наређивали cv жреци. - A то мора да буде жртва највећа - живо људско биће. Многи cv почели да размишљају о њиховим речима а заиста су и наговорили смелије ратнике да крсну на крај света, код самих немаца и да ухвате једнога од немих којег би жргвовали ради смиривања богова. - Нарочито богињу Припелагу придобијмо, - говорили су, - јер јс она сама по земљи бацала комадс блага из земљс. - И Ковлада, владара пећина и подземних скровишта, - додавали су рудари који су богато камење скупљали и гражили у земљи. - Његову жену Руну и њихове слуге, пермонике, патуљке рудника, - подсећале су их жсне и деца.
- He тако, старине, огласио се млади жрец, - не крвљу, речју одобровољимо нашс богове и демоне. - Речју? - забрујали су људи сложно. - Речју? - са подсмехом повикаше ратници. - Речју! - саблазнили су се старији који су много знали јер су дуго живели. - Речју - иотврдио јс млади жрсц мирно, - ове ноћи је пун Месец. До следећег уштапа ћу се вратити и измолити за вас божју милост, - рекао је свечано пред скупом и замолио је старије за дозволу да напусти насеље. С устезањем су се сложили, али већс старијих и тако је наредило рагницима да крену на далеки пут. - Понесите са собом имелу, заштитиће вас, - дали су савет мушкарцима. Жрец је пошао у планине а ратници на крај постојбине да хвагају немце. Млади жрец је дуго лутао no планинама, претраживао је пећине једну за другом, никако да пронађе Ковлада. Са зебњом је посматрао Месец, како му се стално сужава лице, већ личи на срп, сгално се сужава, а он још није ни седиште Ковлада и Руне открио a камоли да их је умилостивио и савет од њих потражио. Месецу се всћ почсло пунити лице а свештенику је всћ било времс да крене кући, да бар моловину обећања испуни - да се врати до ушгапа. Губио је већ наду, чак је у једној пећини скоро залутао, на такву замршену је наишао. Уморан, најзад је у њој заспао. И уснио је чудан сан: подигла га је иепозната сила и заслепила га је снажна светлост. Из те светлости проговорио јс глас. Сам Ковлад дао му је кратки савет: - Одобровољи богињу Припелагу и оиа he укину ги наредбу да од људи занавек сакријемо златне, сребрне и гвоздене руде. He жудите сви за рудом, већ се окрени ге земљи - обрађуј ге је, јер јс у њој скривено злато драгоценије од оног шго је у стенама уклето. Жртвуј јој дивојарца што лежи са поломл>еном ногом испред њене пећине. Обрадовао се млади жрец кад се пробудио и присетио се сна. Изашао је из мећине и угледао је рањеног дивојарца - бацио га је на рамена и нонављао је речи које је уснио. Тако чесго их је ионављао да више није знао да ли их је сањао или му их је сам Ковлад у уши набрујао.
Журио је, ишао је путем и беспућем, само да стигне испунити своје обећање. Дан се ближио крају, на небо је испловио округли пун месец. Насеље је било празно, сви су се скупили око жртвеника. Ратници су га прстекли и довукли су заробљеникс. Жртвовање је било спремно. Жреци, који су у светим луговима, у пећинама и у храмовима чували свете ватре и нису смели дозволити да сс угасе, јер би морали да умру, добро су познавали страх од блиске смрти, зато су се страсно припрсмали за крваву прославу. Млади жрец сс журно попео на жртвени брежуљак и поновио јс што је доживео. - Да, старине, били сте у праву, - повикао јс из све снаге. - He туци земљу - неће ти дати хлеба! Али воли земљу, и хлебом ће те даривати. Развежите им конопце, - показао је на заробљенике, - и нека буду слуге у храмовима! He вређајте мајку Земљу, драгу Припелагу. Одобровољићемо је овом жртвом, - завршио је говор и пресекао је дивојарићу танки врат. Народ је узвикнуо кад је шикнула крв на жртвени олтар. Жрец се дубоко поклонио и пољубио земљу. Онда су жртвенику привели joiu седам жртвених бикова, довезли су седам окова пшенице и седам бурића медовине. Седморица жреца су умили лица и наиили се свсже крви, испевали су седам гласних молитви да их чују богиња Припелага, али и богиња Мокош и богиња Жива. Та ноћ пуног месеца била је веома дуга. Всћ је зарудела зора кад су одиграли последњу игру и уморни одлазили на кратак тежак сан потопљен у медовини. Омекшало је срце богиње Припелаге. Са радошћу је посматрала велику жртвену гозбу, плес и игре, благонаклоно је слушала молбе жреца. Од тога дана људи су поново почели да проналазе руду. Вадити руду из стена више није значило тући земљу.
Како су богови силазили на земљу
о данас може одличити шта је било прс име или особина на осиову које се даје име? Бог Радегаст или Радгост, наиме, волео јс гозбе и волсо је да као гост на тим гозбама буде чашћаван. Колико је тмурнија била представа о његовој ноћној владавини, утолико више су изненађивале њсгове тајнс навике. Ако јс начуо да јс неко умро, или да се негде спрема свадба, не говорећи о ирипрсмама за весеље код ређења - није се двоумио и седао је за сто, једном као игриц-певач луталица, други пут као пророк или чаробњак. Прорицати или правити чуда. наравно. богу није било тешко. Али ни као игриц, богами, није сс морао стидети. У њсговим баладама било је веома много туге и гајне изазовнс чежње за безбрижном срећом, какву може доживети само смртник, јер зна - оно што не окуси наискап, после смрти вишс нсће и.мати прилику. И тако сс весслио уз медовину или квас, иако нису били тако укусни као на божанском Великом храсту, али зато су их сипалс младе, лепе и пожељне жене које су мирисале на људски род. Ако му се општина свидела и општинари били према њему љубазпи, одмах их јс обдарио неочскиваним даром. Hcuie то једном у давна времена кад су мушкарцима расле браде дуже од трбуха а женама пре стомаци но језици, јсдном, кад је била всома неродна година, сео јс Радгост за гозбени сто сиромашних Словена. Мало су јели, али дали су и путнику. Код сваког стола се нађе неко ко свуда забада нос. Сваки путник имао је свој разлог зашто не седи код куће и нс тугује за својтом, а и не приличи странца сувише заии гкивати. Нарочито зато i i i t o је могао бити и тај који јс име изгубио па јс кренуо у свет да га поново нађе.
К
Р л Д Ш AC T (Radogost, Radhost, Riadigosl) - заједno са Сварожићсм je први СЈ10ВСНСКИ полапски бог познат no чмспу. За њега сс везујс н тврђава Радсгост са очувапим описом храма и његовог култа од xpot / 11 чара 'Гигмара (Thictmar). Радсгост јс изnopno всроватпо било ли ч н о имс и ис тражива чи koi i с татују д а је озпачавао опога који јс био„радо прихватап као госг". Као локалпо им сданас се појављује у Нсмачкој, у Чсшкој, на Морави и у доњој Аустрији. Од изворне ф ункцијс РадгостаСварожића, словенског плем епског божапства Ратарау Ретри (па дапашњој тсриторији Немачке) сачувапе су супчапе култпс животиње: коњ и вепар.
- Одаклс си и куда си се намерио, ха? -- питао је бога Радгоста, отелотвореног у игрицу луталици, старац K o j e i ' због његове глупости нису ни звали у скупштину старешина. - Да запевам? - насмешио се игрин и одсвирао је мелодију. Певао је о добрим боговима који воле своје људе и познају њиховс бриге. He само шго их нознају, већ ће добрима и помоћи. - Помоћи he? Номоћи he? - смејао се сгарац. - A чему? Смејали су се и остали гости, вал>да више крезубом старцу, благоглагољивом од медовине, но његовим питањима која cv могла богове и увредити. Игриц луталица се смејао заједно с њима и певао је код сиромашиог стола тако као да је кнежевски. Сутрадан ујутро, кад је гозбеницима после медовине прошла жтаравица, нашли су туце дебелих волова привезаних за спољашњу капију утврђења и нико није знао коме припадају. У онштини је важио закон према којем није било просјака и лопова, свеједно да ли cv били одевени v одело трговца или cv били одрпанци и бескућници - волове су, дакле, на три дана затворили у обор. Поред њега се напасао пророчански вепар и сви су са надом очекивали трећи дан. За три дана никакав трговац ни пастир нису дошли по волове. Пророк v храму ословио је богове и пророчански вепар му је дао знамење да су волови поклон Највишег. Од једног cv одмах жртвовали крв, кожу и кости, а месо су између себе ноделили, а са преосталих једанаест поступили cv сваког месеца на исги начин. Збило се то у Ретри, a тамо никад не заборављају ни на бога Радгоста - иоказали би се као велики назахвалници према томе кога су сиромашно угостили. a on их је богато наградио. Ако му се нека општина свидела. обдарио их је joui неочекиванијим даром - као једном на Рујани. Вила је то општина na коју Радгост није могао да се потужи због мало поштовања. А ипак је једном одлучио да их искуша. По целом крају је лутало неколико лажних пророка који су исповедали веру других, туђих богова. Њихова имена су била страна, а језик на којем су проповедали никоме није био познат. Ругали су се нашим боговима, али су се нашли неки лаковерни који су их саслушали.
Прерушио се бог Радгост, променивши лице и одело, ушао је у обор и почео је да проноведа о туђим божанствима. Скупили су сс радозналци на тргу. Није их било ммого јер трговци cv тих дана били на путу а и многи домаћи су убрзо напустили трг јер су сматрали да су ови проповедници шашави. Неки су ипак остали a лажни пророк их је убеђивао, најпре речима. Говорио је лепо, полетније од златоустог жрсца који је обилазио Рујану и једном годишње слао им га је кнез да га после лепог говора обилно напоје и насите. Бог Радгост је схватио да речима никога није придобио. To је било драго његовом лакомом срцу, но изложио јс своје вернике најтежем искушењу. Високо је подигао леву руку и из рукава му је излетео јастреб и почсо је да кружи над њиховим главама. На исти начин је подигао и десну руку и из десног рукава излетео му је дивљи голуб. - Мој бог ће сада зашти гити голуба! - узвикнуо је Радгост као пророк, и стварно, голуб је нестао у облапима а да га јастреб није напао. - A сада нећу молити свога бога за заштиту, - рекао је и поново замахнуо десном руком. Тек што је дивљи голуб махнуо крилима први пут, угледао га је јастреб и ухватио у лету неколико лаката изнад њихових глава. Сви су с одобравањем узвикнули. Радгост их је као пророк позвао да се одрекну својих слабих богова. Људи су се двоумили. - Замолите их дакле да заштите овог голуба! - рекао је и поново испружио десну руку. Трећи голуб је полетео изнад трговишта. - Јастреб је већ сит, ваши богови неће имати тежак задатак... - подсмевао се. Јастреб је и сада напао и голуб се нашао у његовим канџама. - Онда? - изазивачки је викнуо на Рујањане. Ови су у почетку ћутали. Следећег тренутка су почели да се надвикују. Огласила су се тројица као по заповести. У исти мах су сви лажном пророку Радгосту причали како је њихов најдражи бог Радгост заштитио њихову општину од непријатеља, како су му се обраћали и како су га молили док им није дао знамење и они су стварно одбили непријатеља. - А можда јс твој бог склон да услиши молбе свог пророка, можда те слуша и прави чуда, али ми га не
знамо и не можемо му лаковерно поверовати, - рекао је један од оних што су стајали поред Радгоста. - Чак нам сс чини да he најбоље бити ако одеш заједно с њим. Бога Радгоста прожела је велика захвалност, и да не беше бог, оданост Словена ганула би ra до суза. On их је још богатије наградио сутрадан кад се стражар свете ватре пробудио из јутарњег дремежа. Само што му очи нису испале. Одмах поред олтара бљештала је ра гничка опрема, сјајна као Сунце и Месец са звсздама, дивно украшена, а није недостајала ни кацига са штитом. Глас о овом драгоценом поклону брзо се проширио и сваки пророк је у њему видео знак необичне наклоности и заштите бога Радгоста. Они што су преживели тешке борбе, видели су Радгоста у оклопу како се бори са словенским ратницима. Миого мушкараца покушавало је да га обуче, али ни један није успео, чак је било и таквих који ни кацигу нису успели подићи. Оклоп је, напокон, припадао најсрчанијем борцу, богу Радгосту. Пије сс само бог Радгост добро ocetiao у своме храму и међу онима који су му одавали поштовање. Бог Стрибог радо је долазио на Мораву, Триглав у Illheћин, Перун у Кијев, Световид у Аркону а Сварожић у Њитраву или на Ћевин. А бог Јарило знао је да за време жетвених свечаности обиђе и пола света. И тако се десило да су људи v градовима и насељима имали своје миљенике којима су се најчешће обраћали na је изгледало да he се остали богови увредити. Али богови нису уображени, напокон свима је било добро међу људима ако су осетили жељу да зађу међу њих. Многи су дозволили људима да их размазе тако су људи имали више брига и невоља са нижим божанствима - недокучивим демонима - но са великим боговима, чак и оним највишим. Упркос томе, игрици људима најрадије причају управо о носетама богова... И толике песме о њима певају...
96
Птица Симаргл и дуга
ве живљи и шароликији живот људи мењао је и живот богова. Радо су се, барем тајно, распитивали шта има ново мсђу људима, и то не само на кнежевским дворовима, из дана у дан чувенијим и раскошни не само у гордим храмовима међу службеницим службеницама богова и богиња, не само међу ратницима и њиховим занатлијама, пре свега ковачима и коњушарима, већ и међу обичним ратарима, водичима паса, лађарима, рударима и сукнарима. Велики храст је додуше и даље остао седиште богова, њихова неосвојива тврђава, град чвршћи од грсда камених и гвоздених, али на његовим гранама било јс више места но раније. Божански близанци Сим и Ригл бивали су све тужнији. Радо су седели у друштву и веселиле cv их размирице богова. Близанци су били срасли, зато су углавном посматрали шта богови изводе. Кад су желели изблиза да иогледају свет, узимали cv облик чудне птице и на широким птичијим грудима имали су дојке пуне млека. Симаргл, божанска птичија мајка, дојила је боговс птичијим млеком. Бог Сим и бог Ригл, прстворени у богињу Симаргл, птичију мајку-дојиљу, дојили су мале богове и неговали. Симаргл јс била поуздана дадиља, са Великог храста могла је да сс удаљи само понекад. Само на веома усрдну молбу узлетала је са Великог храста... Дојити божића или малу богињу истовремено јс r e n i K o и лако као и дојити малог човека. Много теже је бити дадиља, нарочито кад богови, као и људи, одрастају. Једном је чак дошло до неприја гнс препирке... Близанци Сим и Ригл могли су да слете са божанског дрвета само као божанска птица. Довољно је било да се ухвате за руке, склоне очи и већ су зашуштали
С
СиМЛРГЛ- опо тајанствсно словснско божанство припада источнословснској срсдини. Помнње се у Владимировом na / / тсону у К ијсву из 980. године који описује ПовестБ врем енних лсг. Д р уги извор, Слово некосго христолкзба, наводи два бога, Сима и Ригла. Сматра ссда би божанство могло представљати и спојену д в о ји ц у - близанце, шго одговара и старим индоевропским прсдставама којс сс јављ ају у ми тологији Индуса, Иранаца, Хстита, Грка и Римљана. Стручњаци каодоказ иостојања овог култа, сада у западнословснској средипи. сма трају архсолош ки иалаз дрвсног кипа (идола) на Рибарском острву (Fischerinsel) код Нојбрандсрбурга (Neubranndenburg, данашња Немачка) који представља двоглаво мушко божанство.
сјајним перјем и широко су отварали своје бакарне кљунове. Њихове оштре бакарне канце биле су страх и трепет за грамзиве ловце који нису ловили животиње да би се хранили, већ из болесне жсље да убијају све што се креће. Сами су као двоједина божанска птица, богиња Симаргл, саосећали са пернатим, длакавим, чак и са крљушастим зверињем. Док је Симаргл прогонила бесне ловце и док су крвави трагови њених бакарних оштрих кании обележавали лица крволочних убица, богови су је сложно хвалили и корили. Кога, у ствари, греба да хвале - Сима или Ригла? Близанци су били поносни што их богови обилазе, и тако, кад су похватали и покажњавали ловокрадице, као стрела су полетели на божански Велики храст. Чак су и из шире околине позвали богове да се насладе њиховим чином. Све беше као што беше, а могло је да буде боље и горе, док Симаргл није почела да доји три брата љубимце велике божје породице. UTro су мали обесници брже расли и јачали, Симаргл је била несрећнија. У властиту кожу нс може да стане ниједно дете, из сваког детета три ђавола вире, али богови, Ругевид, Поревид и Поренут, три брата-несташка доводили су дадиљу Симаргл до очајања. И како су постајали старији, како су им се чунаве главе више уздизале, њихови несташлуци су били суровији. Мучили су богињу Симаргл, нису је оставили нимало на миру. Али узалуд их је нудила родитељима на неговање. Велес и Жива, поклоном или лепим обећањем изнуђсним од неваспитаних синова, увек су омекшали срце дојиље и дадиље. Три брага неваснитанца су расла и није их мимоишло то што их мимоићи није могло. Људи до данас стрижбом уводе младиће у живот. Богови су признавали зрелост младих богова и богиња тако што су јуношама поклањали оруђе које су онда као богови користили и без којег не би били такви богови каквс познајемо и којима се клањамо. И тако је младић Ругевид добио копље са златним шиљком, Поренут лук са сребрном тетивом и златним сгрелама а Поревид златну секирицу, сличну Перуновој. Ове дарове - знаке војничке и ловачке снаге млади богови су одмах испробали. И то како! И богови радо прослављају. Обичио се слављеник ретко забавља тако безбрижно као они који се веселе
98
на његовој слави. После рвања Ругевида, Поренута и Поревида богови су ночели да се веселс и радују скоро тако како су то виђали код људи. Смеху и задиркивању нијс било краја, као ни ноћи у којој cv се богови развеселили, не слутећи да ћс сан и онако уместо њих зажелети добродошлицу јутру. To су искористила три божанска брата да испробају чудесно оружјс како то младим божићима, тек унанређеним у богове рата, приличи. У планинама и шумама
no целом свету одЈутра je о;ЈЈекивало ш иш тањ е стрела, копља и ударпи сскире, уздаси и рика рањ ених животиња... Крошња божанског Всликог храста тресла сс и дрхтала друкчијим звуковима - богови су хркали, дивовско отпухивање било је скоро нежно и доброћудно. голико мира на једној гомили ваљда више никад нсНс бити. Али... Кад сс не би ирви пробудили близанци Сим и Ригл. Сим сс освссгио први, а пошто су били близанци, морао јс да устане и Ригл. Гунђао је и дахтао. нсраздвојног брацу је грдио за све што се у њему накупило, али ништа није помогло. Ако је устао један брат, морао је да сс пробуди и други. И тако су се ухватили за рукс, склопили очи и всћ cv зашуштали сјајним перјсм. Богиња Симаргл је отворила два бакарна кљуна na две бронзане главе и испружила бакарне јсзиве канџе. Слетела је са гране Великог храста и иочела је да кружи изнад земље која сс будила. Скоро је замрло њсно благонаклоно cpnc кад су јаук, рика. дрска и трубљење злостављаног звериња допрли до њених ушију. Ваздух је био натопљен задахом крви. Симаргл јс видела преплашене пгице, рибс које се конрцају у брзацима и рекама, јеленове и медвсде, бизоне и вепрове, рисовс и дивојарцс у безглавом бегу. Такву гунгулу, од које сс скоро тресло јутро, свет још није видсо ни доживео. Узаврела је крв богињс Симаргл. Снажним завеслајима крила полетела јс у висине. Гледала јс с једиог на други крај света, очи да јој испадну, али нијс пронашла на земљи ни један једини кутак где нс би умирала и не укрућивала сс мртва тела животиња. - Ко!? - загрмело јс јсзиво из два птичија грла. - Ко, ко, - зајецао је одјек. По Симаргл јс већ спазила окрутнике. Пије могла да всрује својим четворо очију која су видела шта крволочници чинс. Стрмоглавце сс стуштила на окрутнике, није се обазирала на ro што cv ro божански штићеници и што их је из властитих груди дојила и чувала одмалсна као очи у глави. Расрђена богиња је секла. Није чула, јср није хтела да чујс њихов позив уномоћ, само је секла и гребала - гдс јс стигла и доклс је досегла. Вслика вика и дозивањс у помоН пробудили су богове. Ишчупали су из канџи расрђене птице само нај-
млађег Поревида, но старији Ругевид и Поренут остали су заувск умакажени. Бог Велес и богиња Жива кукајући су трчали код Највишег. Тужили су Симаргл. Заклињали су бога сећања Переплута да никад не избришс из сећања богова неправду учињену њиховој деци. И од бога Провса су захтевали правичност и тражили су суђење Симаргл. Највиши бог Сварожић је ириметио да распусништво младих богова никога од богова нијс одушевило. Похвалио је спремност Симаргл, њену брзину и смелост, али је изгрдио због њене прсвелике ревности зато што није могао да занемари досађивање несрећних родитеља. Кад му се учинило да је ова гунгула сувишна, одлучио је да ћс Симаргл од сада позивати боговс na скупштину или на гозбу. Слушаће само Сварожића или његовог заменика Световида. И ако Симаргл позовс богове, сви морају оставити све и на врат на нос летети иа Велики храсг, било где да се налазе раштркани, у било ком кутку света. Из нужде или у великој журби може да их позове и бог Перун муњом или громом, a заборавни he бити подсећани градом или кишом. Пут ка мени иоказаће вам овде наша Симаргл, одлучио је Сварожић кад му је поглед пао на сјајне, необично изгланцане бакарне кљунове и канце близанаца Сима и Ригла који су се пресијавали у свим бојама. Отад, ако засветли муња или загрми, ако пада киша и са Сунца посматра богове у журби божански кочијаш Сварожић, слети Симаргл брзином светлосног зрака и са лакоћом семена маслачка у луку на земљу. Тада из свих кутака света угледају богови пут до крошње Великог храста куда сви одмах морају да крену. Погледајте у дугу, у каквим прелепим бојама се пресијавају угланцани кљунови и канџе птице Симаргл, гласиика богова.
Како је Перун привремено преузео владавину
102
ирни живот Словена с врсмена на време прекидала је ратна халабука са дивљацима који су рикали, гроктали и блејали као животиње и нико их није разумео, или крвав лов током којег су уместо животиње убили човека. Болест, смрт или друге несреће прихватили су Словени нокорио. Судбина човека ипак је била у божијим рукама. Али једнога дана прекинула их је у раду јако лоша вест. Дотрчао јс унлашеии младић, тек након стрижбе, и сав задихан им је рекао да је вода у светом језерцету постала црвена. Свс што је имало снаге скочило је на ноге. Одједном се целом долином проломила рика и хучање и сви су осстили како земља дрхти. Веиар! Нророчки вепар, којег су уважавали и с великим поштовањем сс према њему односили и који је проводио дане грокћући v блату на обали језера, бесно је гроктао, буљио закрвавл>еним очима и у дивљим грчевима Д р п г о и с н с с у и б сл сш к с хроиичара о добрим сс ваљао по земљи. особ и н ам а С л овси а ( на Крвава боја воде у јсзсру и вепрови иснади значили п р и м е р Рањана), cv само једно - љути рат! Јој, куку теби Словен, Слов- нарочито о њ и х о во м rocгоп ри м ст ву пош т овању јен, Славјен, по три пута куку, за свако твоје име једно родит еља, б р и з и о старима, б о л ссн и м а и куку! сиром аш нн м а. На острву Па бедсмима је било живо. Састајало сс всће старе- Р уја н а (данаш њ а Нсмачка), на п рим ер, шина. н и је б и л о просјака. И то Девет сивокосих мушкараца нонављало је врлине јс д о к а з м о р а л н и х својих родова и свога племена, поносили cv се гос- квалитста сл о в е н с к и х н и јс у за л у д гопримством и чувеним законом о предности госта, пагана, њ и х о в o ceh a j за социјалговорили су о безграничном поштовању родител:>а, о н у правичност б и о у з о р дужностима свих да сс брину о старима, беспомоћни- хриш 1)аискнм суседима. ма, болеснииима и несрећнима. Богови! - окренуо је лице према небу најстарији кмет. - Видите ли код нас просјака?
103
Ногови не виде ни једног иросјака, бедника и гребало би да буду наклоњени доброћудном народу. Али божије ухо није хтело да чује молбе стараца и свештеника. Само на трен се утишао жагор у крошњи Великог храста. Кад је лишће задрхтало од кукњаве старијих над худом судбином, наставили су богови са својим јаловим свађама и размирицама. Судбина поражених у рату, пошто се par завршавао узимањем заробљеника и робова, није их се ни најмање тицала. У ратним сукобима богови нису учествовали. Повремено је у рагним окршајима, из досаде или из уживања, овај или онај помогао ратницима, својим љу-
К у лтн и обреди СЛОВЕНЛ Обимна сазнања о култним прстхришћанским обредима и о„О лим пу“ полапских и прибалтичких Словсна налазимо у бележењима хроннка суссдних хриш ћанских зе.маља. С ловени суупорно истрајавали у својим паганским обичајима и традицијама. У своји.ч пророчиштима предвиђали су будућност приноса и л и резултатс војних похода. Замиш љали судуховс и богове као заштитнике свога рада и летинс, али су и х се истовремено и плаш или. Веровали су да разљућене снагс могу
природууништити, noслатн на љ уде кугу колсру и другс невоље. Иа овом страху се заснива и традиција жртвовања, молбс за опрост и помирсње. Н ајзначајнијс свсчаности плем ена и л и општинс б иле су почетком лста и жетвен их радова. Поред кориш ћсних свстих војничких знакова слали су, на примср, из Ретрсу борбу белца, коња бога Сварожића. Коњ н и јс имао јахача, али ј с био оссдлан, и тако ј с код Словена који су сс б о р и лн стварао иредставу да у њ иховој борби учествује и исвидљ и в и бог. С лично су корис ги ли Свстовидовог
бимцима, а ови су му ревносно захваљивали мирисним жртвама. И сада се мангуп Јаровид спустио на доњу грану Великог храста, да се са војскама мало нашали. Размакнуо је завесу од густог лишћа и укочио се. Још једном је, не верујући властитим очима, добро погледао и лако, као стрела је полетео равно код Сварожића. Богови су одмах заћу гали кад је Јаровид закукао! У муклој тишини су слушали како им описује колоне непријатеља - немих, како се сјатише на словенска станишта. Богови су скочили на крајевс грана и посматрали су слику која је Словенима предсказивала лош крај.
белог ждрспца уА р к о н и и војничког коња Триглава у Ш ћсћину (Szczecin). Домаћим божићима су се обраћали најчеш ће у всзи са плем снским и породичним животом рођење, вснчањс, смрт и сл. Још у другој полов и н и 12. вска било је прорицање у седиштима идолопоклонс гва веома раширсно. Иа пример, у словснској Вангрији, у области данаш њ ег Либска (Liibeek) сла ли су и з околних крајева у Световндово npopoчиштс скупоценс поклоне, чак и несловенски суседн, о чему свсдочи на пример скупоцеиа чаша данског краља Свена. У свстињу јс моrao уздржаног даха да
уђе само јсдан свсштсник и no сваки удисај морао јс д а отрчн доулаза. Након завршетка култних обрсда била је велика гозба. У Словснској хр о н и и и свештеник Хелмонд своје доживљајс описује овако: сам сам доживео оно шго сам npe rora знао само по чувсњу, да наим с ниједан народ што се гостопримства тичс, н е заслужује такво noiUTOBiUbC као С л о в с н и С л о в е н и су прсма гостима б и л н широкогруди, нико н и је смсо да м оли за гостопримство. Ако би доказали да сс нско колебао да при м и странца, м огли су м у запалитн кућу са цслим имањем. Кривца би извикали и
презирали су ra, јс р га „ нијс стидда страниу нс пружи хлсб ..." Сем поклона, С ловени су својим боговима п р и н о с и л и и људске жртвс. Након смрти плем енских кнсжева моралс суда ум ру и њ ихове удовице и робињ е Користили су пак и форму замсничке жртвс, кад н и су жртвовали на пример животињу, веh њ сну имитацију - гл и н с н у ф игурицу коња, козс, овна... Задатак свештсника у храму био је д а ове култне обрсдс чувају штитс и нарочито подстичу. Вера у боговс утицала ј е на сваку значајну одлуку о рату и л и м иру и такорсћи о свим унутрашњим и спољаш њим односима
Највиши бог Сварожић увек се суздржавао да прекомерно мења намере судбине а правични бог Прове му је давао за право. Али кукњава већа старешина смекшала је више богова. Перуну се Сварожићево оклевање није свидело, Световид је ћутао и чекао је на мишљење осталих. Триглав је најпре саветовао да се иомаже обојици непријател>а. Да би ратна халабука била што гласнија, нска овај бој буде уписан у најдубљем људском сећању. Обрадовали су се младићи Ругевид, Поренут и Поревид - побећиће на земљу и показаће боговима и људима шта они знају! Свој златни штит, што је тако заслепљивао непријатеља да није губио само вид већ и додир и снагу, и опхрвала би га пометња, тај штит који нико без његове дозволе није смео ни да додирне јер би га одмах наиустиле све снаге, хтео је Словенима да понуди Јарило. Љутио се јер су се приближавале жетвене свечаности а рат би могао да поквари време летине, весеља и изобиља. Белбог је саветовао да се на неме пошаље сан и да их оставе нека залутају у мочварама. Црнобог се смејуљио јер су се богиње љубави и миловања - Лада, Весна и Пизамар растужиле. У насељу Словена распламсала се нова ватра. Пророк је на њу бацио чудесну биљку, да би из дима прочитао каква судбина неће мимоићи Словене. Клањао се ватри, клањао се диму, мумлао је магијске речи, плакао је, вриштао, молио се. Младићи, девојке и деца стајали су око њега и слушали су његово иарицање. Всћ се спремало велико саветовање испред светилишта. Цвиљење рогова позивало је становнике. Журба је била присутна v свему, принреме за par су поспешене, јер често су уходе касно доносиле вест о непосредној опасности и било је потребно раније се припремити. Најпре је жрец убио петла - жртвовао га је на славу нрабога Сварога, уиравитеља судбине. Значајније нрорицање без тога није могло проћи зато што су се судбине нлашили више ио непријатеља. До жртвеног каменог стола иривели су бика. Бојама премазан, прерушен жрец са помоћницима призивао је Световида, бога рата, привређивања и прорицања да помогне спознају истине и само истине. Неће бити добра, неће бити добра, - слутио јс пророк, који јс малопре прорицао из ватрс и дима док га нису ућуткали.
Крв из бичијег врата шикља на жртвени камен, жрец пружа лланове и пере крвљу лице. Задах крви и жречева крвава уста пуна топлог сланог сока узбуђују присутне. Сви се придружују његовом покрету и песми. Руке се подижу нрема небу. Доводе белог Световидовог коња. Мушкарци су га пре тога трљањем осушили, јер је од ноћног галопа био сав ознојан. To је био добар знак. Кад га је ноћу бог Световид јахао, сигурно неће заборавити своје смртнике... Испред коња су укрштена конља. Коњ загребе, али не крене. На лицима окупљених огледали су се нестрпљење, несигурност, чак и запрепашћење. Били су још јачи кад је већ подигнуто десно копито спустио на земљу. Корак левом ногом не би био добро пророчанство - значио би изгубљени pa r! Најзад се сви победоносно озаре. Жрец је подстакао коња и белац је прекорачио укрштена копља десном ногом... Одмах потом младо и старо сјати се у гомили са бедема у свету дубраву до дивовског храста где треба да се обави велико жртвовање. Сви he молити за бољу судбину коју је наговестио колебљив корак коња. Свечано обучени дечаци и девојчице стављају уз корен храста месо жртвованог бика, житарице, млеко, мед и медовину. Главни жрец, којег често послуша и веће стараца, призива богове Перуна, Сварожића, Световида, Провеа, Триглава и Јаровида, открива на пладњу глинене фигурице немих непријатеља. Пева тиху окрутну песму, кружи изнад њих и прободе их копљем. Заклиње Црнобога да сигурно води руку Смрти... Ратници напињу лукове и стрељају у стари храст. Већина стрела и копаља забада се у тврдо дрво. Након сваког поготка огласи се победничка граја посматрача. Млади ратници још одлазе до блиског извора и квасе у хладној чистој води секире, копља, стреле и амајлије. Мушкарци призивају добре виле - заштитнице и самодиве да помогну. А шта на то богови? Богови се у међувремену саветују. Ниједан од њих више не одбацује помоћ Словенима, својим смртницима, само што и божији пореци имају строга правила a ни попустљиво срце бога не сме сасвим да преокрене одлуку судбине. Али богови ииак воле свој народ.
Перун говори најсигурније, најодлучније и чини сс да га сада слуша и сам Највиши - Сварожић... Након неколико сати већ испод самог Великог храста, непосредно испод његовс крошње, дивља љути бој. Копља сс одбијају од штитова и кацига, али многа се забадају и у људска тела. Стреле звиждс изнад глава, ломе се на штитовима, али и пробадају вруће груди ратника и њихова cpua испуштају носледњу светлоцрвену пљувачку живота. Изиад ратишта се све више узносе издахнуте, испуштене или искијане душс а мирна Смрт их у јатима одводи у Велесово крал>евство. Топот коња, усковитлана прашина, јаук, борбени узвик и звекет оружја тешко подноси плодна Припелага. Вогиња моли богове рата да престану са додавањем снаге и храбрости ратницима, мољака богињу Подагу, тражи од њс да ускови гла мрачне облакс и прашину и да облацима прекрије ратиште. Очајна Припелага мољака бога СварожиИа да као највиши бог обећа да ће потерати звезданог ата да одвезе Сунце у златној кочији с неба, нска ноћ ратницима доносс одмор од јуначких дела. Богови para, разјарсни и сграсно заузети крвопролићем, остали cv на њенс молбе глуви и слепи. Подстицали cv оружанике у окрутним сукобима којс hc, макон крагког врсмена, игрици са обеју страна опевати као јуначке подвиге. Али ни богиња Подага нсћс нрекршити обичаје и непристрасност, ни бог Сварожић неће промснити ток света због својих иоданика, мада се свс чешћс оглашава победничка рика нсмих. Гаврани, вуци, лисице и други стрвождери чупају, кидају и ждеру лешсвс словенских ратника. Словени сс повлаче, колебљивост пророчанства била је, даклс, само подстицај за унамред изгубљени рат... Најзад на бојно поље нада мрак. Ратници сс повуку до својих ватри да зацељују ране и да мало одремају, док их јутарња зора поиово не истера у бој. Из даљинедопире кукњава мајки и младих удовица, уздаси девојака и жсна. Јауци рањеника и мирис омамљујућих чајева, који отклањају боловс и доносс сан без снова, мешају сс са страхом од следсћсг дана. У табору немих пак влада радост због наслућиване побсде. Код Словена обрнуто, гиха тескоба и очекивање несигурне сутрашњице.
108
109
Богови ћуткс испијају свој божански наиитак, Пизамар на силу свира неку гужну мелодију на својој свиралици.... Вечсрњача је полако кренула у своје скровиште, а на њен престол села је Даница. Девојка ружичастог лица всћ јс скинула своју мекану свилсну црвену мараму јутарње зоре да би очешл>ала своју риђу косу. Али то што је у праскозорје угледала, стегло јој јс срце. Даница се расплакала. Трава и камење, свс цвеће, дрвсће, ливаде и пол>а заискрили су јутарњом росом. И сам Сварожић се укочио и намргодио кад је из своје кочије на почстку дневног путовања углсдао како су Словени ирошли у јучерашњој борби, и то га је заболело. Али хтео је да буде правичан и потерао јс коња напред. П обедник сс брже прибере и пре скупи снагу. И заиста, не.ми Bch почињу да равнају својс стројеве и њихови ждреппи већ копитају словенску земљу.
Ј.ЛРОВИД (Гсровит) поштовали су га jo in у првој п о ло ви н и 12. вска на обали југоисточно од Рујанс (данашња Немачка). Писано сведочанство о томсдају Ебо (Ebbo) и Хсрборд, бпографи бискупа Ота Бамбсршког. Јаровид јс пре свсга имао војничку ф ункцију II њсгов битни зчак (атрибут) био јс вслики златни штит окачен на зиду словенског светилишта. За врсмс борби н о с и л и су ra испред ратника, да би im осигурао победу. У хр о н и ц и ј е описана ч вслика пролећна свсчаност овог божанства (1128. година), што дозвољава размишл>ање о томеда јс оличавао и снагс обнављања п р и р о д еу пролсћс iijto су овако искрсно поздрављали словснск 11 зсмљорадници.
Изненада сс међу Словенима појавише чстири гиздава рагника у новој гордој сјајној ратној онреми. Раз\iehy сс речима утехе, бодрим узвицима буде и подстичу уморне и малаксале браниоце. Приморавају их да скрену поглед са бедема, куда би сс всроватно најрадије повукли. Одбрамбена битка би могла би ги и носледња. Од крви и страха уморнс очи Словена не виде и не иознају лица тајанствених ратника. Што људске очи нс виде. од богова се нс може скрити. Бог Сварожић с подозрен>см гледа срчане сјајне наоружане јунаке. Устане на козлићу кочије. Одсјај оклопа четворице јунака одједном му је одао њихово божанско порекло. СварожиИ је наслутио да су нс само оклопи, већ и они niTO сс у њему скривају, божанског порскла. Гри брага - Ругевид, Поренут и Поревид, заједно са божанским рођаком Јаровидом прскршили су наредбу Највишег и мувају се по словенском табору. Досађују и неуморно подбадају, уливају наду у душе и снагу v исушене жиле и ослабл>ене мишиће. Саветују ратиикс. Бог Провс први јс приметио превару и јури код Сварожића. ЈБут је, јер га је Световид одбио. Сварожић је саслушао жалбу, али нс може да остави Сунчану кочију, и зато нареди Провсу да одмах пошаље Сима и Ригла за четворицом одважника и подсети их каква казна можс да их снађе. Мтичија Симаргл одмах је полетела на ратно поље. Нс зна сс колико су корисних савета дала Словенима божанска браћа са Јаровидом, можда су се спремали и
да помогну у отвореној борби - али су неми одједном одушевљено забрујали. Помешали су Симаргл са својом богињом и видели су у њеном обличју обећавајући знак победе. Перуну је кипела крв. Горко је проживљавао разочарање ратом. Охрабрени Словени, додуше, почели су се борити невиђеном љутином, као да су се ратници сто година, а не једну ноћ одмарали, као да су у њих ушле све снаге предака, али на радосне узвике немих за тренутак су стали. Перун је у бесу искезио зубс. Свесно или не, Симаргл им јс својим птичијим изгледом нехотице помогла, - хучао је. - А то није правично! - и више се није колебао. Затегнуо је своју снажну руку и бацио је прву муњу равно у скровиште вође немих. Онда је бацио другу, трећу, десету. Кочије немих су букнулс као бакље од катрана, најлепши вранци су надали на колсна као покошени. А громови су пратили његов бес.
Узалуд је Сварожић скочио са кочије, узалуд је кршио руке и претио песницом због таквог нечувеног чина бога Перуна, борба је добила преокрет. Перун је забранио Нодаги да спусти кишу, са јасног нсба пламтели су само његови плотуни као ударци ватреном секиром. И глс, Словени су се подигли са колена, престали су да гледају под ноге и подигли су браде горе, одлучили су се за правичну одмазду освајачима. И то је био тренутак кад је Перун срећмо узео владавину свстом у своје рукс.
Шта je у тренутку победе увредило победнике
уте борбе трајале су још цео дан. Hohy је звекет оружја утихнуо, славјански војници гонили су неме по широкој околини. Ко није побсгао, пао је у заробљеништво и постао је плен - роб. Војници су се обрадо сваком лову, али највише кад су довели једног н ненемог - говорио је наиме и њиховим језиком. Каква је то била радозналост! И поред туге у многим породицама цело насеље се спремало за велику нрославу победе. Богови су посматрали величанствене иринреме. Знали су да ћс Сварожић казнити Перунову одлучност и младалачку непослушност четворице божанских младића, који су упркос забрани помогли Словенима, највише гунђањем. За време прославе победе, где никад нико није изостао, Словени су захвално приносили жргве боговима. Најочекиванији врхунац прославе била је деоба нлена, након које су нриређиванс велике гозбе са забавама и играма. Око заробљеника који је знао да говори њиховим језиком стално су се скуиљали радозналци, постао је центар пажње. Толико гужве око већа старешина, који је требало да га саслуша, вал>да још никад није било. Како се бранио заробл>еник? Говорио је да су га као малог дечака нашли у шуми они који су сада пали у заробљеништо Словенима као он. Узели су га са собом и одгајили. - Неми? - питао је један старешина. - He зову се тако. He разумете њихов језик а они не разумеју ваш. За њих сте неми ви! - Ууу. - забрујала је маса слушалаца. - Имају свој језик и не нанадају вашу територију, али желе да дођу до своје...
Љ
- Ууу, - забрујала је маса незадовољних Словена ноново, зато што није морало да буде истина то да су дечака нашли у шуми. Могао је сам да им се иридружи, или су га одвукли као плен. Такође им се нису свиђале речи заробљеиог ратника да им неко одриче територију. Маса је брујала, чак је морала да је утиша подигнута десница првог старешине. - Нисмо заузели ничију гериторију, живимо овде као што су живели наши дедови и дедови нашицх дедова, - иснравио га је сивокоси кмет мирно, али људи су и даље гунђали. Чак су неки и запретили. - Код нас, дакле код њих кажу да сте дошли из далека, чак отуд откуд излази сунце, - додао је бојажљиво заробљеиик, зато што је скуп на његове рсчи праснуо у смех. Подигнута рука старца поново је стишала масу која се забављала. - А Сунце, које ви иоштујете, јесте лажни бог, свадљиво је приговорио заробљеник и уз језиву тишину, која је одједном завладала, гихо је додао, - прави бог је Top. Мушкарци и жене би се и бацили на њега да није било уздржаних стараца. - Твор? - подругљиво је пигао огорчени жрец, који је са незадовољством пратио како се странац размеће. - Млад је. И глуп, - рекао је нрви од старешина и о герао је окупл>ене, јер су га у саслушању стално ометали. Кад су старци са заробљеником остали сами, обратио му се најстарији мирно: - Сада нам иснричај нешто вишс о страни света с које си дошао. Разумемо једни друге a то је чудно. Како се каже на њиховом језику рука? Заробљеник је одговорио. - А глава? Нога? Дрво...? Питања су пљуштала а заробљеник је увек одговарао. - Да не лаже? - иосумњао је један од стараца непотребно, јер није било начина проверити истину. Жреци су пожуривали да се старешине расгштају за то шго би требало да их занима као нрво. Колико далеко живе странци, да ли су богати и колико их је. Нису скривали срибу кад је заробљеник говорио о боговима које нису знали. Некада давно овде cv већ били некакви мушкарци који су тврдили да постоји
само један једини бог. Смешно, јер како би успео да обави толико послова! Огорчени жреци тражили су странчеву смрт. - Жртвујмо га боговима за победу у овом рагу! повикао је најмлађи, најсиловитији. Старци су сс намргодили. - Смелосг и охолост биће му судбинске, - изјавио је један од жрсца. - Увредио јс нашс богове. Бес људи нећете утишати, чак ни деци нећеге забранити да на њега пљују и бацају камење. Имајте на уму да је и од његове руке пало много маших! Старешине су веома дуго већале. Већ давно нису боговима жртвовали живог човска. Заробљеник је ваљда то и заслужио, јер је пролио крв њихових ближњих. Више старешина још је желело да испитује странца, али и увреде богова су се плашили, јој, још како су сс плашили! И тако су донели ову пресуду: - Заробљеник he бити подвргнут божјсм суду. У овом рату смо побсдили ми, победили су наши богови и нико не сумња у њихову величину и у њихову безграничну снагу. Али par смо већ и изгубили, а и сваки следећи рат не морамо добити. Нила би смелост и увреда досађивати нашим боговима да потврде своју величину, и зато се на божјем суду неће одлучивати о томе да ли су наши богови нрави и да ли овај безобразник лаже. Милости наших богова препустићемо и његов млади живот - они he одлучити да ли he за њихово вређање заслужити смрт или he му његову неразборитост опростити. Ако до тога доће, припашће храму. Жреци нису били задовољни. Старешине су својом изјавом поклониле странца храму а за време деобе ратног плена не сме се одбити ни најмањи поклон. И тако је заробљеник био подвргнут божјем суду ватром. - Ако је у нраву, наши богови cv правични и сачуваhe га, - шапутали су разборитији борци којима се инак свидела странчева смелост. Давно су пак знали да у страним земљама живе такви л>уди који исповедају лажне богове, често и сличне, али и сасви.м друкчије, чесго окрутнијс но што су били њихови богови. Л оваквих речи жреци су се највише плашили. - Видећете, nehe издржати испит, убеђивали су сваког ко није стигао да им се склони. - Тај њихов
115
смрдљиви Тор-твор му неће помоћи, јер му помоћи не може. Увредио је наше богове и нас, и заго he бити жртвован. Странцу he\io указати велику част, јер he његова душа yhn међу Планетнике и nocrahe демон који he служити нашим боговима. Одлуку Beha старешина одмах су извршили. Жреци су брижљиво припремили ватрени пут и молили cv богове да докажу своју моћ и на овом суду. A нашло се једно око младе девојке које није гледало страног младића са антипатијом - носебно кад су добро знали како њихови жреци знају да буду строги и доследни. Ни сада осуђеник није добио божији суд. Нијс прошао по ватреном путу до краја, онесвестио се и v његово стасито тело заболи су се пуцкетави пламенови... Посматрачи нису одушевљено новикали, нити су странца жалили. Прослава победе требало је да почне а они људску жртву нису често виђали. Многи су се са жрецима сложили да његова будућа судбина Планетника није најгора.
Главни жрсц јс најпре жртвовао јагње, онда теле. Обс животиње са крвљу. Опеченом заробљенику су онда дали да пије јаки одвар који га је омамио, извукли су га на дрво и свештеник му је на врату притегао омчу. Жртва се за гресла. Жрец је почео да пева нарицаљку. Тужна песма одлутала јс до крошње Великог храста а богови cv примили и ову жртву. Тако је странац постао Планетник а на небу је након ове жртвс био јсдан чувар звезданих ватри више. Од ратног плена највише јс припало храму, онда је савет старешина даривао онс који cv у овом рату неког изгубили, нарочито удовице са децом, а остатак су поделили ратници. Нико није негодовао, ни они који нису ништа добили. Вило им је драго што су њихове породипе сада остале празних шака, њима су, наиме, богови изволели сачувати живот. Нарочито су се млади опијали животом као медовином која је у чаше текла нештедимице. Свугде се певало и играло, многе игрс у част и радост богова добиле су новог победника.
Пред јутро су жрсци мртвог странца скинули а тело су дубоко у шуми засули камењем. Тако је већ била завршена забава, гозба и прича о нсобичном заробљенику.
Зашто се богови скривају
уди су постали изузетно надмени кад су даровима богова, њиховим разумним коришћењем и спретношИу откривали једну тајну за другом. А пошто су тајне једна с другом повезане, људима је у њиховом вању полазило све за руком, тако да су им у богови помогли да открију новс и нове тајне. И људи су на крају поверовали да се могу скоро равнати с боговима. Постепено, али све масовније, напуштали су всру својих отаиа, дедова и прадедова. Мајзад су потпуно престали да молс богове за помоћ и то им је било судбинско. Страни ратници узели су им слободу, власт из руку, а наметнули су им и нову веру. Спалили су им обитавалишта и утврде, али и свете лугове. Киповс старих богова су пообарали а словеиску част и понос су попљували. Храмове богова су срушили или су у њих населили нова божанства. Богови су били запрепашћени толиком смелошћу, нсразумном гордошћу и непоштовањем какво дотад нису знали. Чудили су се њиховој неразумности, кад су од слободних људи постајали робови, слуге и службеници, llito су се лакше мирили са понижавањем и нсслободом но дивље животиње, јер овс су морали да припитомл>авају цела поколења отаца, док нису научиле да слушају човека. Увређсни богови престали су да управљају судбином која излази из срца прабога Сварога, уснулог у топлом Сунцу. Људе су почеле да нрогоне разне несреће - болести какве дотад нису знали, ратови у којима вишс нису умирали само ратници већ нарочито жене и деца, глад и масовно умирањс од глади. Раширила сс бсда и њихов живот је био испуњен страдањем.
Љ
Богови су видели слабост људи, њихову неспособност да сс бране и чувају обележја својих богова - заштитника и доброчинигеља. Разочараии су одлучили да ћс боље подучити своје слугс - демоне и пружиће недостојним људима последњу велику, добру услугу. Демони - божићи преузели су од богова спремност да помогну људима, а делом и управљање судбином, јср је таква била божија воља. И тако су демони продрли у мисли л>уди, у њихов свакодневни живот, у њихов рад и одмор, у рођење и смрт - упркос новим верама које су исправљали тако да сачувају корисиа животна мравила. Али нису сви демони моштовали жељу богова и многи од њих вишс штете људима но што им помажу. Али и добрих има много, а богами, често међу њима долази до пренирке. Има и таквих које много људских очију нијс видело: О дивовима Ашилцима или о Светогору, о духовима чудесног камења, односно о Руни, Ковладовој жени, краљици блага земље и пећина, о Лабусу што ваби децу у пећине, или о Краљу вода, односно Воденој краљици, о Диви, владарки Русалки, о вилама Облакињама или о ватреним змајевима што лете у олујама, о Плевнику, односно о Планетницима, о Подневнику и о Кл>акавици, о лоповској куми, или о Променку, о Житној деви, о Бслоњу и о Споришу постоји толико правих и истинитих згода, прича, прсдања и повести да их један човек у своме животу нс би vcneo испричати, и када нс би спавао ни јео, и ничим другим сс нс би бавио, само приповедањем. Има демоиа и божића који наносе зло, а има таквих који помажу, углавном су превртљиви, јер добро знају да од њихове воље зависи корист човека. Краљ блага зсмље и пећина Ковлад, рударски патуљци пермоници, вилс Планинкиње, морски краљ са краљицом и њихове морскс виле, водене виле, русалке, краљ ветрова Облачник, Мраз, његов брат, огац встрова. Ветровњак, његова жена Ветреница и два најмлађа сина Развигор и Ветрић, Сунце и Месец - птица што лсти са Хорс, чак и Дуга, дете Суниа и богиње Подаге, Краљ времена, отац дванаесторо месеци, суђеница Срећа, али и господар шума, дивљи мушкарац Лесник, чак и Житни дед господар пол>а, али нарочито Домаћи, што се брине о куИи и газдинству, заједно са Торником, Гумником и Винарником, кочијашки Никулик и мачка Коркоруша
118
П реж ивљ лвлњ е СРЛРОСПОВЕНСКИХ ПА1АНСКИХ ОБИЧАЈЛ
У 'сло вен ско м народном стваралаштву сачували су сс м ноги остаии (рсликти) старијих пагаиских култова. Хришћанство јсугла вном прсузсло паганскс, прсдхриш ћанскс празиике и светковинс, али њ ихов смисао ј с надомсстило властитим врсдностима - порукама добра. љ убави и праштања. С прсживљавањем тих обичаја сс чак и пом ирило, а ф ункцијс нских паганских богова су преузели свеии - на прим ср П сруна код источних Словена јс замснио И лија Громовн и к а бога Велеса свети Блаж. У народном веровању преживсла су нижа божанства демоии, као разнолика бића ■русалкс, нимфс, ви ле, полудницс, вукодлаци, вампири, патуљии, шумске виле, лесници, као иаприм ср и Род и рожаницс, каснијс ђаволчићи. Била су то добра и зла бића, благосклона и злурада, чија наклоност се могла стећи, а ли и изгубити, ако се љ уд и заваде с њи.ма.
119
су добри демони - људима свесрдно помажу, ако су људи према њима и према себи добри, благонаклони. Али има и злих демона, таквих који људима чине зло, не од хира или несвесно, већ с предумишљајем, са радошћу. Такав је Лакат браде, закржл>али патуљак, или нсмани - змајеви и чудовишта који са нестрпље-
њем очекују човекове патње. Јуде - црне водсне виле, које даве људе, чак и водењаци и њихове жене са Самодивама нису друкчије. Велики неваљалци су и старији синови и кћери Ветровњака, оца ветрова, зато добро запамтите њихова имена - Вихор, Олујник, Ураган. Мелузина и Мећава. Ко још није чуо о Баба Јаги и Вешцу, којег понекад можете умилос гивити. Широким кругом трсба заобићи и Ватреника, Светлоносца, Цикавце и Рарог. Рарог-Рашарак има лепо име, али његови поступци иису лепи. Или Поноћница - ако сс појави у породици, неко ће у њој убрзо умрети, јер јс извидница Смрти. А шта је Крачун? Ако му људи нс запале бадњак, његово омиљено стабло дрвега, некога ће са великим задовољством уморити. И Подневница радо мучи људе и тера их са њива. Мамуна, шумска мајка и шумске вилс до смрти измуче лаковсрне. Змија чуваркућа и Ласица често се споре са добрим кућним духовима и често само зато што боцкају, ираве штету на кући и у кући. Одвратна је Кикимора, наноси зло
мушкарцима, квари добре чаролије, повређује животиње и женама мрси пређу. Један демон наговара слабиће на злочин, страшила и море злочинс саме чине, исто као и вампири и вукодлаци. Људи су заборављали старе обичаје, приморали су их да исповедају нове богове, звали сс они Бог, Јахве, Алах, који има три лица или обличја, и даља нижа божанства, дсмоне, свеце, пророке или благословене. Богови наших предака и нас верника временом су се умирили јер су постигли шта су хтели. Више их није болела људска незахвалност, људи су кажњени властитом неразумношћу. Толико моћи је владало њима, да више нису знали комс да се приволе. Словенски богови проводе своје слатко време на Великом храсту и веселс сс оном добром што је на свету остало. Чему се посвећују? Па Перун стално баца своје муње и громовс, и Сварожић свакодневно вози скупоцено јајс - Сунце по небу, само Мрачник му загорчава живот. А не чини ли ратожсл>ан Триглав са осталим боговима рата rio свету довол>но изгреда? Ни Смрт није лсња, носла има преко главе. Суђенице Срећа, Беда и Освета, кћсри бога Провеа често не знају којој колевци прво да приђу и тако често и не иду све три заједно. Али богови се много чсшће но било када раније забављају. Улог у игри су им животи људи. Проучавају њихова становишта и разрађују их. У томе сс истичу Јарило, Хорс и Пизамар. Переплут свс записује. И зато што богови имају своје миљенике, своје игрс и резултате игара уносе у мисли смртника. Некима одају нове тајне, многе шале ради заваде, другима опет позајмљују душе оних који веома патс или се прекомерно радују. Дозвољавају себи путовања у догађаје минуле и будуће. Могу да се играју с тим што постоји, што би могло да постоји, и с тим што постојати нс би могло или не би смело. И тако су божије игре реимкарнација постале омиљена забава као гозбе, сркутање божанског напитка из рогова благостања... Богови на Великом храсту стрпл>иво чекају своје време кад ћс иомово бити слављени. Па ни према новим боговима се људи не односе са већом захвалношћу и исто тако од њих окрећу своје назахвално лице.
121
Али богови предака нису злуради. Чекају. Скривени у крошњи чудесног дрвета, равнодушни према људској непажњи, ишчекују, јер веома добро знају цену гајни које још нису открили и које би људима наше Нре још могли предати.
123
СЛОНШИСКИОЈДВЉУЈУ ИЗМРЛКЛ
;шк11редстлвк о kojiebi ш cjiobfjia ЛУГ0ХГ011АТЕОРИЈЛ
МИГРЛЦИОНЛТНОРИЈЛ
СРНДИШТЕF-BPOIIF.- IIP11Л РУ11Л?
OOBEI1ИМЛ11ИЈЕ11ИНГГЛ I1РЕОСТЛЛО
РЕ Ч НА К Р Л ЈУ
Словсни. Одакле cy лош ли и какви су били иреци данашњих Словена који су узели учсш ћс у обликовању културних цивилнзацијских вредносги савремене Европе? На ова питања иастојс ла одговорс многе научне лисциплмне саврсмснс славистикс. Упркос томе uiTo се почеци Словена губс у давноирошлим дубинама историјског времена, постепено успевамо у слагању мозаика сазнања. Доста светлосги у давну историју наших предака баиају нс само фрагменти писаних извештаја већ и лингвистичке студије и „анонимни“ материјални извори добијсни система гским археолошким проучавањем. У последња два века постојале су пре свега две теорије које с у у различитим модификацијама образлагале и образлажу историјски насгуп Словспа у доба всликс, историјски локументоване сеобс иарода у току 5. вска нашс срс. Аутохтоиа тсорија научно доказује да су се словснска плсмена стално формирала на територији на којој су касније и наступила у „ о ф и и и ја л н о јве ћ писаној историји. Миграциона георија гражи и доказује прапостојбину Словена ссвероисточно и источно од Карпата, одакле су се наводно разиш ли у своја већ историјска станишта. Ова друга теорија размишља у смислу традицоиналне схеме: прапостојбина - миграција - историјски наступ Словена. Према нашем мишљењ у није могуће јсднозначно сс сложити или не сложити са наведеним закључцима обсју противречних теорија. Можда јс, како io најчешће бива, исгина у срсдини. Традиционална уибеничка тврдња да су се Словени једноставио доселили у своја всћ историјска станишга нестабилна је. На основу најновијих научних проучавања ова тврдња је знатно проблсматична. На пример, просто је невероватно да би на прелому првс и друге половине првог миленијума могла nocгојати управо у датој средњоевропској срсдини, у центру интсресовања рапоисторијских и раносредњовсковних етничких група, ничија територија коју би једноставно присвојила мигрирајућа пољопривредна племена Словена. Ова истрајна теорија има корене у прошлом вску. У ово доба мапу правека, старог века и раног средњег века Европе цртала јс npc свсга немачка и историјска и лингвистичка школа. На историјској мапн били су локализовани поједини историјски народи; а за Словене је остао простор који је карактерисао не само тадашње стање сазнања, већ
и мишљсња. Словенима јс прсостало место само на маргини, на обележсним периферним областима. О питању где са налазила прапостојбина или колсвка Словена стално се расправља. To је логично, јер судбина науке јестс у чињсници да пова огкрића ис водс до нових одговора, већ до новпх питања и до поновног прсвредновања и проучавања. Ово питање сс односи на две групс питања: где са налазила прапостојбнна Словена и када јс почела њихова експанзија (сеоба, продор) на ју г и na запад Европе. Управо овим кретањнма у промењеним друштвеним и привредним условима морали су посветити вслику пажњу тадашњи историчари и путописци, извештачи, нарочито из античког света. Па тако уибснички сазнајемо да су „ Словени на сцсну свропске историје" наступили тск половином првогмиленијума наше сре... Многа уибеничка глсдишта на почеткс словенског нассљавања вслнког дела срсдњс, источне и јуж не Европс су последииа перманснтних представа о свропском културном и духовном дуализму који сс састојао из напрсдније романско-германске и заосталије грчко-словеиске области. Овс концепције из доба романгизма 19. вска примио је велики дсо словенске интелигенције и на суш тински начин су утицали, а нажалост и даљс ути чу па наш у свсст. Зато ни нс изненађује да су након доба всликс ссобс народа у Евроин словснским племенима доделили неизражајну и сиромашну материјалну културу која јс, кажу, карактсристична за њихов начин и ниво живота и за њихов допринос свропској цивилизацији. Заборавља се на чињсницу да управо у овом раздобљу као последица политичких промена - нарочито након нестанка Римске империје и њених развијеннх провинција - долази до omuTcr привредног и културног пада који су појачали и чести рагни походи и покрети различитих етннчких група усмерених на ју г н на запад Европс. Криза и пад Римске Империје постали су и узрок кризс гзв. барбарика којн сс простирао ссверно од римскс граниие- limes Rommim. Ове друштвене промене нису узроковалс само прелазни пад всћ и дуготрајну привредну и културну стагнацију средњосвропскс срелине, дакле и у Карпа гској котлини и на срсдњем Подунављу. Л ли вратимо сс поменутим ироблсмским областима етногенезе Словена. Сматрам да су прапостојбина Словена биле nc са.мо простране територије око речних гокова Одрс, Висле, Дњспра, Дњсстера и Буга, всћ прсма најновијим резултагима, нарочито лингвистичких проучавања, п у области Карпатскс котлинс. Опако јс хипотетички размишљао всћ Иавсл Јозсф Шафарик и звао је ову коглину Подунављс, данас тачнијс названс средње Подунавље. На овим просторима су живела и формирала се словснска племена већ од половине наш ег првог миленијума. И управо у овом раздобљу, као последица већ поменугих, суштински промењсних политичких и привредних односа, и као последица покрета Хуна. Гепида, ЈЈангобарда и даљих етничких група, која су иш ла и за богатством у крнзи растрзаног crapor Рима, долази до приметног помака, односно покрета, словенских плсмена из закарпатских и кариатских области у јуж н и је и западнијс просторе пропадајућс старовсковне Европе.
124
ТЛЈНЛП0РГЈС1Л
l.HPOI1СКИДУЛЈ1ИЗЛМ
..!11;ЈСУ;ГГУР1!И“слонши
Н0ВИ110ГЛЦД НЛД1-ТГИЊСТВОСЈ10ВШЛ
випп: ,.i iPAi ioc i ОЈниил" СЛОВЕИЛ
ПОКР1ТИ СЈ10ВЕНСКИХ ILIIMHIA
125 СЛОВКНИ - РЛТЛРИ
НИСУ ЗЛВРШИЛИ КЛО ККТГИ
у к л »!
ш т ш и у сркди п ггу НВРОГШ
ЈГДИНСТВШ И У РЛЗНОЛИКОСТИ
НЛЈСТЛРИЈЛ ДРЖЛВЛ ВГЛИКЛ МОРЛВЛ
СЛМОВД ДРЖЛВЛ
У ЛВЛРСКОМ КЛ1 М !Л ГУ
Изгледа да јс дошло времс да сс најзад одбацс градиционалне погрсшнс представе о Словенима које трају jo in из времена романтизма - да су то била пре свсга сиромашна, али вредна и нарочито нерагничка племена. У суш тини су имали карактеристичне знаке пољопривредника, исто као и већина становншлтва тадашње Европе, али и особине свих раноисгоријских егничких група које су сс испољавале у жељи за бога гством а у тим бурним времснима и у склоности ка оружаним освајањима. Друкчије не би преживели, као на пример политички и културно развијени Кслти, који су пали у заборав и, са изузстком невсликих стничких торзоа на Британским острвима. прекриле су их виталније етничкс групе и народи настајању. Данас јс неспорно да су Словени, који су миленијумима живсл и као укљ еш тсни у срсдишту Европе, имали активне контакге са балтичким народима na ссвсру, као и са степским етничким групама на истокуи најугоистоку са античким постантичким свсгом на југу, али и са келтском и германском цивилизацијом која сс формирала на западу. Њихов географски положај неспорно је утицао на културни и привредни развој племена која нису само примала, била посредник, веИ су и пружала новс и јединствсно оплемењенс импулсс Европи која сс одликовала и мсњала. Контакги у разним областима стварали су и мењали њихово изворно јсдинство у разноликости кулгурних заједница, племенских савсза, заметака будућих најстаријих средњовековних натплеменских; а у крајњем исходу, и државних творсвина. Развој је ишао природно, дакле неравномерно, негде брже, другде спорије, углавном у зависнос ги од географског положаја у зависности са привредним и културно-политичким контактима и с њнма више или мањс повезаним друштвеним условима. Таква јс била и област Карпатске котлине, повезана са развијеним свстом старовсковнс антикс, римскс импсријс н њених провинција. Управо на овом простору почсли су сс стварати најбољи услови за настанак најсгарије државнс творсвине Западних Словена и великоморавских Словена - Велике Моравс. Тако јс било и у јуж н и ји м областима Европе, гдс у контактима и у коитинуитету са античком цивилизацијом и са Византијом настаје Бугарска држава. Овако пратимо и приметне тсжње за самосталношћу панонских идалматинских Хрвата, корутанских Словенаиа и Срба. Настаје српска кнежевина Рашка и хрватска кнсжевина у Далмацији. Средњодунавски или карпагски Словени, захваљујући својем положају, суседству са развијеним античким свсгом и захваљ ујући контактима посредством значајног сувоземног и дунавског рсчног грговачког пуга, стварају такво привредно и друштвено залсђс којс је већ у 7. веку помогло стваран>у првс noлитичкс творсвине - Самове државе. Самова држава успела је да се брани и да се одбрани притисцима франачке и аварске војске и ова словенска заједница сачувала је поштовање и након распада ове натплеменске творевине и након настанка аварског каганата. Постала јс његов значајпи, посебни саставни лео. Словени и Авари послс почетних непријагељстава остварили су у одређеном см ислу речи културну и иривредну сарадњу чак заједништво. Узајамно су се обогаћивали и зближавали, нарочи-
то за врсмс франачког притиска на околинуу току 8. века. Касније су сс Авари природно словенизирали, у новнм условима их јс прогугала виталнија словенска заједница која је била тсмељ њигранске и моравскс кнежевине, несумњиво всћ на хришћанским идејним основама првс половине 9. вска. Г1а и зато никога нс може да изнснади да се најстарија и најзначајнија словснска државност формирала управо у овој средини. Њ еном настајању доприносе нс само далековиди политичари Прибина, Мојмир, Растислав и Светоплук /, носиоци хришћанских духовних вредности, Адалрам, Константин Филозоф - св. Ћирило и св. Методије и њихови учсиици и противници окупљ ениу близини бискупа Вихинга, већ и привредно залеђе и културни контакти са западним и нсточним свегом. И уираво у овом раздобљу изоштрених мисаоних и импсријалних интсреса два света - Рима и Византијс; Велика Морава јс на одрсђени начин била мост нс само за узајамнс сусретс и супporna гледишта, већ јс доприносила и узајамном цивилизацијском обогаћивању. Всома добро сс о ово.ме изразио словачки писац Владимнр Минач, кад је пре впш с од четврт века написао: „ стварање јсзика и њсгова одбрана, то јс основни темељ, основна историјска чнњеница... то је стварни срсдишњи политички могив Великс Мораве и чин који има далекосежне послсдиие за политичку и културну историју Европе“. Всликоморавске, односно словенске културне вредности живсле су дубоко до срсдњсг века, обогагили су фсудалну европску цивилизацију у формирању и ш прилс су сс ripc свега према словенском свсту. Данас јс већ неспорно да су старословснски хришћански јсзи к и писмо, мисаоне струје, занатлијска всштина и умстничко осећањс словенских предака учсствовали у формирању бугарске, пол>скс и чешке државс, Хрватске, Кијевске Русије , али и у настајању и учврш ћивањ у фсудалне Угарске. Овде, на овом простору вековима је било живо сећање на Велику Мораву. Ово сећање постало је духовна основа на којој се формирала и срсдњовековна словачка народност, а касније и модсрни словачки народ а у наш см вску и држава. Саставии дсо живога најстаријих Словена било је култно поштовањс словснских божансгава. Ono сс данас, нажалост, всома тешко идентификујс, јср извори углавном ћуте, или пружају само фрагментарне податке. М исаони свст Словена био је неизмсрно богат, свсдочс о томе архсолошки налази и споменици којп подсећају na паганске култне обредс. У областима ближим хришћанском свету, с којим су даклс имали непосредне и интензивнс коптакте, постспено су примали једнобожачки (монотеистички) принцип. И у овмм рсгионима, ирс свега у ју ж н о ј и у срсдњој Европи, гајно су сс придржавалн старих паганских обичаја, преношених с генерацмјс na генерацију. Хриш ћанство их јс iwe reпено преиначавало и замсњивало нови.м принципима. Beh словенски пагански прсци, на пример, веома су славили Божић, који су сматрали за највсИи годишњи празник јср у ово доба „сгаро Сунце одлази и умире а рађа се већ ново“. Хриш ћанство је овај празник испунило дубљим смислом, изражсним у библијској посланици „ милости Бож јс свим људима божје вољс“. Овако јс хришћанство преузело много паганских обреда, и
126 CJIOBKI1ИЗЛ11ИЈЛЛВЛРА ЊИГРЛНСКЛИМОРЛВСКА КШ-Ж1ВИИЛ ПРИВИИЛ. МОЈМИР. РЛСГИСЛЛВИСВКГ01L'IVKI ЋИРИЛОИМКГОЛИЈГ.
ДВАСВ1ТЛ: РИМ ИВИЗЛНТИЈЛ СТВЛРЛ!I»F.ЈНЗИКА
ВЕЈ1ИКЛМОРЛВЛ и словшскл ЦИВИЛИЗЛЦИЈЛ
РНКОНСТРУКЦИЈЛ КОМЛДИЋЛ
ПРИДРЖЛВЛЊЕ ИТРЛНСФОРМАЦИЈЛКУЛТЛ
плглнствои ХРИШЋЛНСТВО
127
ЗНЛЧЛЈ НРИПЛЛТИЧКИХи ПОЛЛПСКИХКРЛЈЕВЛ
ГЕРМЛ11ИЗЛ11ИЈЛCJIOBFJ1Л -СУДКИ11ЛКЕЛТА
HI£311Л1hi- ВУДИPECIIEKT ДРМОНИ
HOBAСЛЗИАЊЛ рехлбилитују
.10КЛЛНИ11РИОРИТЕГЈВДНОГОДВОГОВЛ ГРОМОВНИК
словенских, заменило их je с в о ј и м идсЈама, квалитативпо вишом, хуманом повозаветном посланицом. У ссвсрнијим и источнијим областима Нвропе словенски пагански култни обичаји су сс залржали и у срсдњсм вску (у 11. и 12. веку). Заго из ових области и из овог времена имамо највише података о словснској митологији. Код Словсна поред Балтика паганска рслигија постала јс одређсна форма државне мдеологије. Moh поштованог бога зависила је од моћи владара. У Померанији и код полапских Словена зависила је од моћи и од приврсдног стања града или свстиње. Паганска рслигија старих Словсна је била политеистичка (хшогобожачка) и виш е ни на овој тсриторији у својој пазадној форми нијс могла да се суиротстави и са успехом опстане у војним и мисаоним сусретима односно контактима са развијенијом хришћанском цивилизацијом. Нажалост, за разлику од других области, у средњем веку су прибалтичка и иолапска словенска племена германизирана и у стничкој изолацији стигла их јс судбина всћ помснутих Кслта. Са изузетком малих острва Лужичких Срба, која су мале оазе словенства у нсмачкој средини; нису прсживсли. llouiTo у словенској митологији н еш довољно непосредних писаних сведочанстава, нарочито са исцрпнијом карактеристиком, гледишта појединих истраживача на њихов кулгни верски живог знатно сс разликују. Неки сматрају да најстарији Словени нису у правом см ислу имали богове са ашропоморфним и раздељеним функцијама. Наводио су у својој прапостојбини имали нскакву неодређену представу божанских тсла и познавали су само бића нижсг реда - дсмоне ( пандемонизам) које су уобличавали оживл>авањсм природних појава (анимизам) или култом предака ( манизам). По н>има представу бог ова формирао је тек угииај хришћанства и то стављањем неких биљних (вегетационих) елемсната и значајних прсдака на виш и степен антропоморфизаинјс, што значи прсношсњс људских особина на природне појавс и ствари око њих, алн и на прсдсгаве својих божанстава. Досадашњи рсзултати научних проучавања оповргавају ова гледишта која у суш тини духовпи живот Словена схватају само na нивоу природних примитиваца и то бсз икаквс способносги апстракције и виш их представа. Ближе истини су погледи чешког научника Здснска Вањс. Доказујс да су Словени многобошгво познавали већ од својих почетака, нису даклс м оглч бити у erногснстском процссу развоја рапоисторијских свропских народа изузсгак. Признавали су сгзистснцију групс богова са прерасподељеним функцијама. Према месним и временским условима један од њ ихувек је имао главну уло/у. Ове чињенице у 6. веку истиче и византијски исгоричар Прокопије из Цезарсјс (Caesareia) кад наводи да Словени, прсма опису плсмена и етничких група сматрамо да јс ro било у срсдњосвропском простору иош тују бога владара грома који јс у суш тини одговарао грчком Зеусу римском Јупитеру или германском Тору. Духовни свст Словена је био пеизмсрпо богат и оставио је свропској срсдини драгоиспо културно наслсђс којс јс обогашло стредњовековну свропску цивилизацију. Стварали су га пагански,
a касније хришћански Словени. Њиховом историјом преплићу сс раздобља напретка и јуначких победа, али и назадовања и горкнх пораза. Неспорио је да су пак, значајни саставни део свропске историјс. П иш ући овс редове, свсстан сам да у историји има догађаја и момсната којс због великс сложености и противрсчпости није могућс врсдновати једнозначно и непорсииво. На малом простору сам сс трудио да прикажем ланац npoucca који су стварали историју Словена у ш ирокој историјској панорами, нарочиго у току ирвог миленијума наш с срс. To није било лако, и због тога мојс мисли схватајтс као мој поглед на нека проблемска питања, нарочиго на егногснезу и димензијс духовног спекгра словенских прсдака у раздобл>у раноисторијскс и раносредњовсковнс европскс историје. П с тврдим да је моје разматрање исцрпло тему. П уг научногсазнања чочива нарочито у тражсњу истине, а н е у кагегоричној тврдњи да смо истину всћ нашли. Напокон, свет Словена је пун бога гих извора сазнања, инспирације, поука п гражсња истинигије слике о њиховој улози у целоевропском историјском происсу. Д УШ А Н ЧА П Л О ВИ Ч
128 кло сни остлли - слмо ншознлти
ТРЛЖКЊКИСТИНН
ПРЕГЛЕД БОЖАНСТАВА ИЗ МИТОЛОГИЈЕ СТАРИХ СЛОВЕНА ( Како се појављ ујуу овој рекоиструкцији)
ВИШЛ БОЖЛНСТВЛ Л. Прабог СВАРОГ - неактивни вечни прабог Б. СВЛРОЖИЋ - највиш м бог, син Сварога, владар богова В. Остали највиши обласни богови ПЕРУI I - бог муње и грома, даривалац летине РАДИГАСТ (Радгост) - бог вечсрње светлости, свстлосги звезда
ДАЖБОГ' - бог светлосги и ватре СВЕТОВИД- бог привређивања, пророчанства ирата, ватрс и светлости Г. Остала виша божанства - БОГОВИ
BEJ1EC - бог подземља, летине и стада СТРИБОГ - бог простора, ваздуха ивстра РОД - бог првобигне плодиости СИМ И РИГЛ - близанци (као богови) - види богињу Симарглу
ПРОВЕ - богправа и правичности 11РНОБОГ (Црноглав) - богзла и nccpche БЕЛБОГ - богдобра (супротност Црнобога) 'ГРИГЛАВ - бограга и приврсђивап>а РУГЕВИД ПОРЕНУТ (Porenutius) тројица божанскс браћс para и плодности
ПОРЕВИД Ј АРОВИД - бог пролсћпс и ратнс снагс ЈАРИЛО - бог плодности и жетвених свечаности IIEPEI1ЛУТ - б о гcchaiba
Д. Остала виша божанства - БОГИЊЕ ХОРС - богиња Мессца и неислуњене љубави (и лсзбијске) ПРИГ1ЕЛАГА - богиња Зсмље и првобитне плодности ЖИВА - богиња лета и зрсле плодности СИМАРГЛ - богиња од богова Сима и Ригла, божанска дојиља
MOKOIIJ - богиња оваца и прела, плодности ВЕСНА - богиња пролсћа и младалачке, неспугане љубави МОРЕНА - богиња зиме и смрти Ј1АДА - богмња пролсћа и нежне љубави ПОДАГА - богиња времена ПИЗАМАР - богиња музикс иуметности НИЖА БОЖАНСТВА (демони; божићи, бића из бајки) Л. Демони EJIEMEHATA (земље, водс, ваздуха, ватрс и нсбеског свода)
а. Демони ЗЕМЉЕ (подземља и псћина, планина, стења и камења) аа. Демони подземља и псћина КОВЈ1АД - владар закопаног блага и пећина РУПЛ (Господарииа земљс) - Ковладова жсна ПЕРМОНИЦИ - патуљ циу руднику Ј1АБУ С - злобни дух који ваби д ецуу иећине аб. Демони планина ВИЛЕ ПЛАНИНКИЊЕ - виле које живе на високим снежним планинама
СВЕТОГОР - o iромни демон плаиина, већи од највиш е планине
ДИВОВИ АШИЛЦИ - духови наших прсдака - дивова ав. Демони стења и камења ЛАКАТ БРАДЕ - планински пакосни патуљци ДУХОВИ ЧУДЕСНОГ КАМЕЊА - помажу прорииати из камења и кишнице из удубљења v стенама
б. демони ВОДЕ (мора, река, језера, рибњака) ба. Дсмони мора МОРСКИ КРАЛз, ЦАР - владар свих морских бића МОРСКА КРАЉИЦА, ЦАРИЦА - жсна Морског крал>а
MOPCKE ВИЛЕ (М орске девице, Морске жене) - пола жснс, пола рибс - бића са људским телом и рибљим репом
НЕМ АНИ - морскс аждаје и чудовишта 66. Демони река КРАЉ ВОДЕ - владар свих речних духова и бића ВОДЕНА КРАЉИЦА - жена Крал>а водс ВОДЕНЕ ВИЛЕ - прозрачне, златокосе лепотице од извора ЈУДЕ (Црне виле) - зле виле које даве л>удс ДИВА - владарка Русалкп РУСАЛКЕ - риђокосе водене девојке које волс оргијс БРОДАРИЦЕ - зле виле које живе на високим обалама рска ов. Демони јсзсра и рибњака ВОДЕЊАК (Хастрман, Топилац) - обласни господар водсних духова и свих бића, добричина и ш аљивац повремсно зао
ВОДЕНА КРАЉИЦА - његова жена САМОДИВЕ (Самовиле) - водене виле - ноћнс играчице в. Дсмони ВАЗДУХА (ветра и ваздуха) ва. Дсмони встра ОБЛАЧНИК (Краљ встрова) - владар встрова и ваздуха МРАЗ (Деда Мраз) - брат Облачника, добричина, доиоси поклоне
ВЕТРОВЊАК - отап встрова, всрних слугу Облачника ВЕТРЕНИЦА - жена Ветровњака, мајка псторо браћсветрова РАЗВИГОР - најмлађи од ветрова ВЕТРИЋ - чстврги од браће ветрова ВИХОР - средњи од браће встрова ОЛУЈНИК - други од браћс ветрова У РАГАН - најстарији од браће встрова, мрзовољан МЕЛУЗИНА - млађа ссстра встрова, пева у димњацима МЕЋАВА - једина превртљива ћерка добричине Мраза, зла вб. Демони ваздуха БАБА ЈАГA - зла старица, људождерка, лети на метли ВЕШТАЦ - брат Баба Jarc, будс зао, али може ia се омекшати ВИЛЕ ОБЛАКИЊЕ - кћсри Облачника, прозрачне ваздушнс дсвојкс
ВАТРЕНИ ЗМАЈЕВИ - синови Баба Jare, са виш е глава и зли, прстварају се у муње, ватрснс кугле
д. Дсмони Ватре ВАТРЕНИК - душа злог човска који се појављује и као ватрени сгуб или бачва
БЛУДИЦЕ, ЛУТАЈУЋЕ ВАТРЕ - душ еубијених жсна које живе у мочварама, на гробовима и у грулим стаблима
СВЕТЛОНОСАЦ - човечуљак са фењерому хладним ноћима IЈИКАВАЦ - мала ватрсна аждаја - лети као ватрена кугла, међуљудима сс крсћс као црно пиле
РАРОГ (Рарашак) - мали вагрени соко. излсгнс сс из јајста na пећи
ПЛЕВНИК - улсћс као ватрени ланац кроз димњ аку собу, жпвн исто као и иикавацу пилсту, спава на плеви
г. Демони Небеског свода СУНЦЕ - слуга највнш их богова, сја ј божанскс кочије МЕСЕЦ - њсгова cecrpa, птица - вози богињу Хорс ПЛАНЕТ1ШЦИ - душе жргвованих људи који чувају ватрс звсзда
ЗОРА (увеме ВЕЧЕРЊАЧА, ујутро ДАНИЦА) - кћи Сунца ДУГA - дстс Сунца и богиње Подагс Б. Демони ВРЕМЕНА КРАЉ ВРЕМЕНА - којн сгално умирс и поново се рађа, који се стално окрсћс на млинском точку
ДВА1IAECT МЕСЕЦИ (JAI1УAP - ДЕЦЕМБАР) - спнови Краља времсна који уместо њега владају врсмсном, смењ ују сс uo мссецима
КРАЧУН - господар зимскс краткодневице, ако му нису запалили бадњак (дсбло дрвега), задржавао је дане
П0Н0ЋНИ11А - ако се појави, наговсштава см рту породици
110ЛУДНИ11А - у подне тера људс из поља, воли да мучи П0Д1IEBI1ИК - бсли дечак; кажњава оне који праве ш тсту на пољ уза врсмс поднсвног одмора
КЉАКАВИ11А - краде и кажњава дсиу која лутају rio тами В. Демони СУДБИНЕ: СУЂЕНИ1 IE (СРЕЋА, БЕДА, ОСВЕТА) - кћери бога 11ровеа, проричу судбину над колевком новорођенчста СМРТ - као бсли косгур са косом прати м ртвеу подземље ЛОПОВСКА КУМА -узима имањс онима који сусе одупрли судбини
Г. ШУМСКИ демони: ЛЕСНИК (Господар шуме, Дивљи мушкарац, Див, Никола) длакави ш умски патуљак
ШУМСКЕ ВИЛЕ - дивне жене које ж и всу храстовима и липама
ГРГАЛИЦА - зла шумска жена, мучи нсопрезне мушкарце МАМУНА - прсата шумска дивља жена, Ш умска мајка ПРОМЕМКО - Шумско страшило којс плаш и људе ноћу БОРУТ - ш умски дух Татри, живи у рушсвинама Д. ПОЉСКИ демони: ЖИТНИ ДЕД (Пољевик, Господар поља, Пољски дух) пољски патуљак, владар бића која живе на пољима (духова и животиња), прствара с с у троглаво створење са ватреним јсзицима
Ж ИТНА БАБА - жена Житногдеда, волида стражари и једе грашак
ЖИТН А ДЕВА - припада пољским вилама, носи срп и малу косу
БЕЛОЊ - отац Подневника, пољскидух, помажсу жстви СПОРИШ - noMohnHK Житногдсдс, тсра лопове и пази на ва тр у(и и з ватрених језика Ж итногдсде)
Ђ. КУЋНИ дсмони (патуљци и други духови) а. Кућни ПАТУЉЦИ - ПОМОЋНИЦИ ДОМАЋИ (Домовик) - кућни дух-патуљак, помаже укућанима
ЗМИЈА ЧУВАРКУЋА - помоћниккао иДомаћи, пребива испод прага
ЛАСИЦА - прсвртљиви дух-помоћник, повремено наиоси ш тету
'ГОРНИК - код доброг газдс помажеу торовима, смрди ГУ МНИК - патуљак који помаже на гумну, има косу од сламс
ВИНАРНИК (Подрумар, Вински дедица) - помажеу подруму има црвени noc и ако нс псва, онда штуца
ПИКУЛИК - пагуљак који помажс кочијаш има, иајрадијс буде у иепу кочијаш евог капута, где се гости мрвицама
б. Остали КУЋНИ ДУХОВИ К И К И М О РА - жена-дух наноси ш тету мушкарцима, прави прспреке иДомаћем и другим кућним патул>цима-помоћницима, озлеђује животиње а женама мрси прсдиво
БЕЋАХ (Мадра) - злодух који подстиче људе на подвале КОРГОРУ III A - бори се са Кикимором, ж и ви у кући као мачка, воли да доноси кућиукраденс ствари, изазива гако нсвол>с
Е. ЉУДСКИ дсмони: СГРАШИЛО (Австиња, Сабласт) - прствара се у сснке, бсле ликове. звукс, станује на мсстима несрећс, тврђавама. замковима, у млиновима, на раскрсницама и гробљима MOPA - користи душ е мртвих сродника или живихљ уди који спавају гуш и у сну
ВАМПИР (Упир) - демон ко ји ул ази у лсш свсљ уди живих сахрањених и ноћу сиса крв живим људима и животињама тако остајсу живогу
ВУКОДЛАК - демон, ж и вн у човеку који попијс изудубљења вучјсг стопала - прствара се у вука у врсме изласка мссеца, понекад и прављењем колута
САДРЖАЈ
1. д е о
Вре м е
снова
О прабогу Сварогу Сварожић, 6oi' Сунца и ватре - највиши бог Словена О главним боговима - како изгледају Како је настао наш свет Како јс настао човек О светом Великом храсту, седишту богова Како је истекло Време снова и како је ночело Камено доба 2. д е о
12 16 21 26 30 35
КЛМЕНО ДОВА
О борбама Сварожића Како су богови почели да помажу људима О белом коњу Пизамар О тријици браће Зима, пролеће и лето. Л јесен? О Морени или о краљевству душа Како се завршило Камеио доба 3. д е о
7
43 49 54 59 64 69 74 79
ГВОЗДЕНО ДОБА
He туци земљу - uehe ти дати хлеба Како су богови силазили на земљу Пгица Симаргл и дуга Како је Мерун привремено преузео владавину ILTra је у тренутку победе увредило победнике Зашто се богови скривају Реч на крају - Душан Чаплович Преглед божанстава из митологије старих Словена
87 92 97 102 111 117 123 129
И ван Х уђец
ПРЕДАЊА И МИТОВИ СТАРИХ CJIOBEHA l l o io n o p Д уш ан Чаилович
С а словачког оригинала a myly starych Slovanov (Slovari. Bratislava 1994) npcRco M uxa.i Xapnan. IIpHo нздање. 1998. годи н с И зла ва чи
Занол за уџбсникс и настанна срслства. 1>еограл, О билићев всиац 5 Л соинчарско др уш тв о штампарија ..Култура", 1>ачки I Icipoiian. ВУ С В4-6 Р сцснзсиги
М ихал Ћ уга Влалимир Валснћик 3.1 и з д а в а ч с
Проф. лр Д обросав Бјслстић Јап Крижам I j a n n n и o ;ii о н о р н н у р е д п и п и
Мр Ннкола Стојанап Лр Ilcrap Пијановић Вмћазослав X p o iteu H .ty c ip a r o p
Карол Ондрсјичка K h .h i у г р а ф и ч к и о п р с м и о
Л>убомнр К ратки J lc K io p
.IpaiHua 'Губић Л иконнн ур сд н и ц и
Дссанка П ослон Гамара Поиовић-Иоваковић Гсхнички у р е д п и ц и
С всгозар К озом ора Јан Хлавач Ниблиотска Б ратислава(у ..К улгури"). књ.
1
3u Р с д а к ц и ј с к и K o.iei н ј у м .. К у . п у р с "
Л р М ихал Харпањ Ш гам па
Д еоничарско л р у и л в о ппам парнја „Кулгура" 1>ачки П сф о в а ц Гираж
10<х> примерака 0 6 и м 8 ,5 ппам иарских табака Ф ормат 28.5 X 21 cm Ш гам пан.с v m p m c n o у о к г о б р у I99S. г о л и н с
ISBN 86-17-06637-7 ISBN 86-7103-143-8 C IP - К аталогизација v публик.шиЈИ Б кблиотска М атицс срнскс, Н ови С ал 299 18 Х У ђЕЦ , Иваи Прсдања и митовн Старих Словсна / Иван Хуђсц ; (сасловачког прсвсо Михал Х ар и ан .; поговор Душан Чаилович ; илусгратор Карол Охдрсјичка]. - [I изд.ј.
- Бсоград : З а в о л за уибсникс и н а с к ш н а срсдства ; Бачки Н сгровац : Култура . 199S (Вачки П сгроваи : Култура). - 134 стр. : h;ivci р. ; 29 cm. (Бнблнотска Б ратнслава / Култура ; кн>. 1) Гираж МХК) - Рсч иа крају: стр. 123-128. ISBN 86-17-06637-7 (86-7103-143-8 (Збирка)) а) С ловснска м кголо! nja
0
Какви су били стари Словени? Одакле су дошли? Како су живели? Чиме су доиринели европској култури? Из давних врсмсна се јавља мноштво питања. У трагању за одговорима ауторјс био инспирисан историјским изворима. Многе под&тке је црпео из старих записа и до сада необјављених писаних извора о веровањима старих Словена. Резултат његовог путовања кроз векове је књижевна фикција, покшиај реконструкције тог доба, узбудљива прича о давној ВРпрошлости Словена, шго ће сигурно заинтересовати чигаоце од девет до деведесет година.
ISBN 86-17-06637-7 ISBN 86-7103-143-8
