Др МИРОЉУБ ЈЕВТИЋ Др МИЛОВАИ Р. ИЕЦЕЉ
ИСЛАМ И ГЕОПОЛИТИЧКА ЛОГИКА
ИСЛАМ И ГЕОПОЛИТИЧКА ГЕОПОЛИТИЧК А
ЛОГИКА
Издавач:
КОВИНГ - ИНЖЕЊЕРИНГ д.о 11000 Београд
За издавача:
Дипл. инг. Милан Ковач Уредник:
Др Ђуро Марић Рецензенти: Др Драгољуб Ђорђевић Др Милан Бачевић Технички уредник: Мирослав Нишкановић Илустрације: Љубиша Гвојић Насловна страна: Драгослава Ђорђевић
Прво издање 1995. Тираж: 1000 примерака Штампа: ГРАФИЧКО ГРАФИЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ ПРЕДУЗЕЋЕ „ПРОСВЕТА" 1100 1000 Београд, Ђуре Ђаковића Ђаковића 21
Др
Мирољуб
Ј
евшић
Др
Милован
Р.Пецељ
ИСЛАМ и
ГЕОПОЛИТИЧКА
Београд, 1995.
ЛОГИКА
Рукопис,
ИСЛЛМ
И
ГЕОПОШТИЧКА
ЛОГИКА,
представља заједнички рад два исграживача од којих је сваки урадио један део тексга. Поглавље о исламу иапис ао ј е д р М и р о љ у б
Ј е в т и ћ , професор Факултета
иолитичких наука у Београду, а о геополитици др М и л о ван
Р.
П е ц е љ, професо р Природно-математич-
ког факултета, Одсјек за географију у Сарајеву до избијања рата, а сада на истом факултету у Принггини. Књига има за циљ да прикаже како ислам као поглед на свет утиче на укупна збивања на нашим просго рима ри ма и ка ко се то одра од ража жава ва на геоп ге опол олит итич ичку ку ствар ст варно носг сг српских земаља и њима суседних обласги. Књига излази у тренутку када нажалосг ништа ни јс дефи де фини нити тивн вно о ре ше но у Босн Бо сни и и Херц Хе рцег егов овини ини,, Хрва Хр ваттској, нити на просторима СР Југославије. Једино што је консганта јесте сукоб који је латентно или манифестно
5
ра тн и и који ко ји нажа на жало ло ст нема нем а мног мн ого о изгледа изг леда да се зауста зау стави ви у колико се води на начин на који се водио. Стога текстови имају за циљ да барем делимично објасне логику и разлоге сукоба који су довели до рата, чије се жртве још не могу пребројати, са вером да су коначне. Део о исламу чини зборник објављених чланака др Мирољуба Јевтић а, који сваки за себе узети представљају представљају мале студије случаја и анализу појединих наступа радикалног ислама на нашим просторима са циљем да докажу како је понашање муслимана неодвојиво од исламске државно-политичке теорије која представља негацију секуларног уређења као претпоставке модерне цивилизације. Аутору се посебно чини да текстови који су објављени у разним приликама iracy ни најмање превазиђени ра зв ој ем дога до гађа ђаја ја већ да их они напр на прот отив ив сва кодне ко дневно вно потврђују, а то је разлог да се овако сакупљени у виду књиге нађу иред заинтересованим читаоцем који их тако може користити за барем делимично разумевање ситуације у бившој Босни и Херцеговини, Космету, Рашкој области, па и у централној Србији. Други део књиге представљају анализе и студије др Милована Р. Пецеља које су у основним цртама излагане на научном нивоу и публиковане у виду фељтона и
досијеа, а затим дорађене и опремљене неопходним научним референцама и у овој књизи предсгављене јавпосги. Анализом балканског геополитичког чворипгга у коме се пашао српски етнички просгор и српски народ после епохалних промена које су се догодиле у Европи (рушење Берлинског зида, пад комунизма, распад Варшавског уговора и Совјетског Савеза) аутор указује на све негативне манифесгације које су се рефлектовале по српски народ на бившој вишенационалној југословенској позорници. Ра збијањ е Југославије оружаном сецесијом уз велику помоћ међународне заједнице, двојни морал, несхватање осиромашеног Балкана и Исгока, империјални повратак антисрпског реваншизма на Балкан, десгрукци ја Српс Ср пско когг етнинког простора и етнички односи, представљају срж балканског геополитичког чвора. Анализа геополитичких консганти антисрпске садржине (балканизација и сажимање), које су пратиле сукоб и биле основа свих досадашњих "мировних пројеката" разграничења народа у бившој Босни и Херцеговини има за циљ да покаже модел разбијања једнога простора, по коме су се Срби требали наћи након свега у пет или шесг нових туђих држава. Такав модел је једино Србима забранио право на самоопредјелење и сгварање нациоиалнс државе. По њему је Србима осгављена бриљантна
историја која се и овога пута у виду диктата поновила, а Балкану нова политичка географија у којој се српски етнички простор десеткује, поклања неким новим народима и онима који немају државотворну традицију. Аутору се чини да су таквој геоиолигичкој логици неопходни фпски одговори у којима је поштујући свакога потребно исказати српски национални интерес. Посебни осврт на мировне иницијативе од Лисабона до Женеве обухвата та и нека друга питања у всзи са избијањем сукоба с обзиром на чињеницу да је текући план Коптакт групе за Босну у току, није обухваћен, јер није завршен а
не зна се шта ће са њим коначно бити. Ова гштања као и она која се тичу граничних подручја на којима су извршена етничка чишћења изузетно су значајна и актуелиа.
У Београду Јануара 1995. Аутори
8
Др Мирољуб Јевшић Први
део
КА ДА TIE СЕ БЕ ОГ РА Д П ОН О ВО ЗВ АТ И "Д АР AJI ЏИ ХА Д"
ДРУМОВИ ЋЕ ПОЖЕЈ1ЕТИ СРБА ШИПТАРИ СУ БИЛИ ТУРЦИ АЈШЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ ПОРЕКЛОМ ИЗ БЕОГРАДА СЦЕНАРИО БУДУЋИХ ОСВАЈАЧА РАЗРАЂИВАЊЕ СРБИЈЕ ИСЛАМИЗАЦИЈА РОМА СЦЕНАРИО СРПСКОГ ПОРАЗА ГТОРАЗ НА ПАРЧЕ
БРОЈКЕ ОПОМИЊУ ЗАТВАРАЊЕ КРУГА И М А Л И НА ДЕ ЗА МИР СА МУС ЛИМ АНИ МА
МУЏАХЕДИНИ ИЗ НАШЕГ СОКАКА Ћ Е Ј 1 Е К У Ј1 Ј1 А К А О П О Ж Е Љ Н О И С К У С Г В О СП ОМ ЕН ИК МУ РАТУ Н А ДОРЋ ОЛУ ОДАПЕТА CTPEJIA ИСЈ1АМА
9
Катастрофичне најаве да ће Република Срнска, не нрихвати ли план Контакт lpyne, бити немилосрдно уништена захвал>ујући заједничким нанорима хрватско-муслиманске војске и авијације НАТО-а ио неким људима као да нема алтернативу. За њих или мир сада, под условима који одговарају муслиманима, или војни пораз. А оно што би по њима било последица прихватања мировног плана је могућност да се преживи па се чак предвиђа и евентуално уједињење у далекој будућносги делова српске БиХ са Србијом и Црном Гором, односио Југославијом. Али, да би слика била комтшетна, потребно је употпунити је још неким важним детаљима који најбоље помажу да се с схвати где је исгина. Пре свега, ако је српском народу сгало до мира по сваку цену, онда је прихватање овога плана заисга пут ка миру. Међутим, српском иароду мора бити јасно да они који су му непријатељи, данас, неће због узимања једанаесг градова осгавити су1
М. Ј с н т и h, Друмови Друмови hc пожелети Срба, Дуга, 20. VIII
IW4, Нсофнд, 1994. стр. 93-96.
тра на миру Србе који жине у ] »ањилуци, Дрвару, Билећи, али ни у Приштипи, Пожаревл^ и Беофаду. Њихови, тј. циљеви српских непријател>а, нс офаничавају се само на делове Републике Српске, већ теже читавом сриском етиичком иросгору. Јер, читав је чинио део Османске импе рије ри је.. К а к о је та држа др жава ва била бил а васељеис васе љеиски ки исламс исл амски ки халихали фат већ од 1517. године и представља дар ал ислам (земљу, где се влада по исламским прописима) било је логично да се у њој сироводи исламска државно-иолитичка теорија. А ирема њој најважнији задатак шсфа државе халиф ха лиф а је да са мачем у руци шири исламски суверенитет, све док се читав свет не претвори у јединсгвену исламску државу са халифом као шефом на земл>и и Богом као сувереном који влада преко свога закопа објављеног у "Кур^ану". Ако халиф није у могућносги да шири исламски иоредак, онда је у обавези да до последње капи крви брани опо што је всћ освојено. Освојену земљу муслимани Moiy напусгити само у случају преке потребе и смртне опасносги и они тиме чине акт идентичан акту који је учинио Мухамед 622. године, када се из Меке преселио у Медииу и отуда долази термин мухаџири, тј. они који су начинили хиџру, значи иселили се. Најважнији задатак ових мухаџира је да се на новој земљи припремс за освету и да поново запоседну своје сгаре крајеве. То је најбоље и најпла сгичн ије изразио Хасан Ал Бана, отац модсрпог исламског фундаментализма и родоначелник егииатског покрета "Муслимаиска браћа", из кога су се испилили готово сви сунитски фундаменталисти речима: "Свака земл>а где је изговорено - Нема Бога осим Бога и Мухамед је његов посланик (то је такозвапа шехада, вероисповедна формула којом се постаје муслимап. Значи сваки онај човек ко је изговори пред хоџом, аутоматски има сва права муслимана) је света и за њу се мора водити џихад." 12
Тиме се види да према исламском учењу, које је нажеће и које нико осим нспогрешивог Бога не може оповргнути, нема нити сме бити ослобођења испод муслиманског суверенитета било кога дела исламске земЈве. То се, значи, сасвим конкретно односи па Србију, која је рођена у борби са муслиманима. Зато су сви исељеници из Србије називаии мухаџирима. Како јс процес ослобађања Србије текао и слободна територија се повећава ла, так о су идући ка југу све чешћа насеља са уметком мухаџир у имену као нпр. Мухаџир Бабуш. Сви ти исељени муслимани, било да су потурчени Срби, било Шиптари, одувек су имали и имају као свету дужноег да се у ослобођене крајеве врате. Према томе, цела Србија је циљ ци љ исла ис ла мско мс когг фу нд ам ен та ли зм а, а не само са мо Бо сн а.
ШИГГГАРИ СУ БИЛИ ТУРЦИ
Та глобална стратегија, која је важећа на доктринарном нивоу, није могла да се организовано и плапски сироводи у последњих еготињак година, јер исламски свет није имао ии војне ни политичке и економске снаге да би је реализовао. Али, она је, што је веома важно, остала као императив који су пред ссбе постављали сви делатници на иољу ислама, а као таква уткана је и у политичке иројекте који су рођени код појединих муслиманских парода тако да их заступају и оне политичке организације које формално немају никакву везу са исламом. То се најбоље види на примеру шиитарског сецесиоиизма. Прихватајући ислам, Шиптари су се потпуно изједначили са Османлијама. То је прворазредна чињеница 13
KOja ce веома чеего занемаруЈе и код наших наЈкомпетентнијих историчара. У њиховим радовима, пошто нису довољно проучавали ислам, веома често ће се наћи да су Шиптари колаборирали са Турцима, што уопште није тачно. Јер Шиптари су били Турци. Ислам не оперише појмом нације, он људе дели само на основу припадности вери. Са те тачке гледишта, ни сами Турци себе нису доживљавали као Турке него као муслимане. А појам Турчин није имао националну, већ верску садржину. Вук Ка ра џи ћ то сасви са сви м та ч но прим пр имећ ећуј уј е, го во ре ћи : "У царству турском ко гођ вјерује у свјеца Мухамеда, он се зове и јест Турчин..." Према томе, Турчин је једнако муслиман, отуда појам потурчивање, а не помуслимањење, што је језички исправније. Као Турци, тј. муслимани, Шиптари су на себе преузели део исламске мисије и били ударна песница многих османских војски на Балкану. Као такви, освајали су пространа подручја српских земаља. Између осталог, успели су да дођу чак до граница нишког атара и да у Топлици успоставе своја села, из којих су иретходно проте рал р ал и Ср бе . По с е бн о је ва жн о да су они он и у То пл ици иц и бо ра вили веома кратко време и да практично са њом немају никакве озбиљне везе, а ипак и данас у редовима шиптарских историчара, који претендују да имају световно образовање, исказују се територијалне претензије и према тим крајевима Србије. Тако је нпр. Емин Плана, који је дуго словио као критичар најекстремније националистичке шиптарске историографије писао о томе како су на силу његови преци морали да напусте "своје село" Велику Плану, у околини Прокупља, заборављајући при томе да каже како је то село постало "њихово" и колико је дуго било њихово.
14
У веома озбиљним етнографским радовима те су ствари више него јасне. Шиптари у Тонлици нису живели дуго, неки чак ни једну генерацију, па ипак траже те кра је ве , к ој е су ос воји во јили ли убиј уб иј ај ући ућ и српс ср пске ке се ља ке и отим от им ај ући им земл^у. Како је ишло кретање Шиптара пајбоље ће показати случај из села Меленци у Коиа оничк ој Шаљи, који је оп ис ао ак ад ем ик Ат ан ас иј е Ур ош ев ић , Б ех ра м Гима Ги ма,, син Мифтара, родио се у том селу, али му је већ дед ту дошао, населивши се из Малесијске Шал>е, из Албаније. Као дете прешао је са родител>има у село Пребрезу, код Блаца, у Топлици, а одатле се преселио чак у Алексинац. Када је само нешто после тога Алексинац био ослобођен, османске власги 1833. године, Бехрам се повукао у Топлицу и настанио у селу Бресничић, у садашњој општини Прокупље. Када је и то село ослобођено, 1878. године, он се вратио у Меленце, где се родио и као мухаџир умро 1880. године. Али, та чињеница да је у сваком од ових села живео само део свога живота и да је власник куће и имања посгао пошто су његови преци побили и протерали праве власнике - Србе, нимало није утицалона садашње шиптарске гене ра ци је да т р а ж е са "пун "п уним им пр ав ом " да се То нлиц нл ицаа при саса једи је дини ни њима њи ма . Уп р ав о на та ка в начи на чин н они ж е л е и чи та в Космет и све осгале регионе где данас живе.
АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ ПОРЕКЛОМ ИЗ БЕОГРАДА
Идентично су се понашали и потурчени Срби који су дуго владали Беотрадским пашалуком . К ао и Шинтари који носс прсчимена по селима у Топлици: Плана, Пре-
15
Турска је све те акције свесрдно ноздравила и сгала иза њих, јасно исгичући шта јој је цил 3, а то је "Турска од Кинеског зида до Јадрана' 1 . Турски интелектуалци у Европи су организовали конгрес на којем су расправљали о Турској у 21 веку и објавили карту те будуће државе.
TURSKA U 21-om VEKU
ЗАМИШЉЕНА KAPTA ТУРСКЕ У XXI ВЕКУ
А она подразумева садашњу Турску, Азербејџан, делове Ирана, Ирака, Сирије, Кипар, северну Грчку, делове Бугарске по линији Бургас-Пловдив-наша граница, читаву Македонију, Космет, читаву Албанију, Рашку област и читаву Босггу.
18
СЦЕНАРИО БУДУЋИХ ОСВАЈАЧЛ
Што је поеебно важно, то је само прва етапа, Друга нодразумева окупирање читаве Србије, Бугарске и даље ширење ислама у срце старог континента. О томе је веома отворено говорио једаи од истакнутих исламских теоретичара са универзитета М.Б. Сауда из Саудијске Арабије. "Ислам у Источној Европи и даље има чврсто ко ри ј ењ е, зб ог че га има све пред пр едис испо пози зици ције је да уз Ал ах ов у помоћ буде средиште политичке моћи и истовремено дифузни центар ислама преосталом дијелу Европе и Совјетског Савеза" Како видимо, веома одговоран човек из Саудијске Арабије, где је средиште светског ислама, јасно вели да ислам са наших простора треба да се шири у Европу. А то без победе у БиХ нема никакве шансе на успех, још мање ако се не сломи и читава Србија. Због свега тога, кренуло се у снажну офанзиву. Како видимо, у БиХ се настоји на све могућс начине приграбити што више за муслимански дсо. Зато се сада прихвата овај план Контакт групе. Тако без борбе треба да се добије једанаест градова са снажном индустријском и саобраћајном инфраструктуром. Резултат тога био би потпуно повлачење Срба из тих региона и њихово иретварање у муслиманске просторе. А по замшшвеиом сценарију, који више није никаква тајна, и који се осим у отворенијим разговорима са искренијим или можда дрскијим новинарима из исламских, а још више из западних земаља може чути, треба да се оствари на следећи на^шн: најпре би Срби из заузетих градова пребегли у Србију, а ие у остале регионе Републике Српске, за њима би крепуло иссљанаље из Бањалуке и осталих западних крајева, 19
јер ј ер та м о људи људ и не ће хт сти ст и да жи ве под стра ст рахо хом м да се та нк а црта коридора код Брчког може прессћи у сваком тренутку. Осим тога, у тим градовима би сс наставило са притисцима од преосгалих муслимана и Хрвата да им сс дозволи формирање локалне самоуправе, као што сс већ тражи у Бањалуци и то је један корак у томс смиелу. Ослабљена Република Српска под притиском међународних комисија које већ шпартају њоме, претпосгавља се, неће одолети овом иритиску и дозволиће сгварање муслиманских општина. То ће код Срба изазвати још већу несигурносг и исељавање у Србију требало би да се интензивира. За све то време, број сгановиика муелиманске Босне расте, она економски напредује и јача армију. Када постане довољно јака, долази до испровоцирања ипцидента који се претвара у оружани сукоб. Сада и техпички и бројно јачи, муслимани, уз коришћење свих сгратешких праваца који су им у рукама, крсћу у напад и војно поражавају слабије Србе и то је потпун крај Рспубликс Српске.
РАЗГРАЂИВАЊЕ СРБИЈЕ ИСЛАМИЗАЦИЈА ИСЛАМИЗАЦИЈА РОМА РОМА
За све то време Србија се раз1рађује па све могуће начине. Најпре се рачупа са чињеницом да у СРЈ, прсма попису из 1991. године има само 62% Срба, а да број националних мањина у укупном сгановништву расге, тако да се мења национална сгруктура Србије. Затим та oipoMiia мањина од готово половине сгановништва покушава да се стави у стални субвсрзивни однос према држави у којој живи. То је већ осгварено са Шиптарима, готово свим муслиманима, тј. потурченим Србима и Мађарима, а сада се насгоје активирати и осгала жаришта. При томе, посебно се рачуна са мо^ућим манииулисањем са
20
правима иаводио угрожсних Цигаиа. Ова чиљепица је посебно важна, јер је број Цигана у оквиру Србије веома велик и највећи број њих се не гшшу као Цигани, већ као Срби. Тако да, само ако се постигне да се они национално изјашњавају као Цигани или муслимани, по плановима ра з би ја ча Ср би је , то већ ве ћ предст пре дставл авл 3а огроман усиех. Тако би број Срб а био смањен чак за можда 5-6% јер се тачан број Цигана данас пе може утврдити због њихове националне мимикрије. Али, неки цсне да их има око 500600.000, чак можда и милион. У сваком случају, ако би се ово остварило, рачуна ју поме по мену нути ти нови но вина нари ри и ан ал ит ич ар и, бр ој Ср ба у Југ ославији већ сада не би био већи од 57-58%, са тенденци јо м да се њихо њи ховв бр ој јо ш ви ше смањ см ањи, и, А к о се при то м е Цигани доведу у субверзиван иоложај у основу па државу, као што то всћ чине потурчени Срби, Мађари и Шиптари, то би толико закомпликовало унутрашњу сИтуаци ју да ср би ја нс ке влас вл ас ти не би мо гл е ни гла ву да дигпу, дигп у, а камоли да мисле шта се збива у бившој БиХ. У ирилог овој тези већ иду неки можда несвесии поступци новооснованих циганских партија. Тако је иартија ове мањине из Крагујевца иослала писмо Маргит Савовић, у којем тражи веће разумевање за себе, а у противном ће се за помоћ обратити КЕБСС и тако интернационализовати свој ироблем. Иста партија, одиосно њен вођа, упутила је и иисмо Слободапу Милошевићу "добронаме рно му савегуј ући " да се повуче са поли тичк е нонозорнице. Ако подсетимо да је предсједник циганске партије из Скопља иедавно затражио и формирање циганске државе, онда је јасно колико далеко ствари могу да оду.
СЦННАРИО СРПСКОГ ПОРАЗА
Суштина је у томе да ее Србија толико измори својим унутрашњим тензијама, да нема могућиости да окрене главу према браћи са оне стране Дрине. После уништења Републике Српске, БиХ остаје практично муслиманска и може се мирно окренути своме иривредном и војном јачању. Следећа етапа јс коршпћење всћ посејаног семена раздора у Србији Путем ОУН КЕБС иосгавља се стално питање права националних мањина које бројем све више јачају и претварају Србију у несриску зеМљу и слабе могућносг одбране. Осим тога, оне се и нао ру жа ва ју . У ир вом во м пого по го дпом дп ом тр ен ут ку дола до ла зи до ор уж ан е побуне за коју се оптужује Србија а у тој побуни учесгву ју: Шинт Ши нтар ари, и, след сл едбе бени ници ци С Д А и ев ен ту ал но ирип ир ипад адни ници ци других мањина кој е то корис ге за свој личии ћар. У таквој ситуацији јака наоружана муслиманска БиХ заједно са исто тако већ ојачалом Албанијом улази у рат против ослабљене Србије, односно СРЈ и нормално, и без икакве помоћи НАТО авијације, војнички је поражавају. Резултат је припајање Рашке Босни, Космета са три јужносрбијанске општине: Прешево, Бујановац и Медвеђа Албанији, отцепљење делова Војводине и присаједињење Мађарској, а предвиђа се чак и могућносг давања делова источне Србије Румунији. Тако да се Србија своди на земљу од Велике Мораве до границе Босне и 1рада Рашке, значи, само половина Београдског пашалука. Али, ии то се не осгавља на миру, већ се планира и даље. У свету се шире неисгине да у Београду живи чак 150-200.000 муслимана. Сличне приче шире се и о Новом Саду, Пожаревцу, Смедереву, итд. При томе се мисли на новодосељене Цигане са Космета и из Македоније који заисга јесу муслимани и којих сгварно има веома много, али чији се бро ј не мо же утврдити. Углавном, и о њима се прича ка ко су угрож ени, как о немају своја своја гробља, џа22
мије, школе итд. Најважиији носилац приче о тим беофадским муслиманима је београдска Исламска заједница, која стално, у свим приликама, страним новинарима презентира Београ д као потенцијално велики велики муслиман муслиман-ски град који се, уосталом, у турско време звао "Дар ал џихад", тј. земл>а светог рата, јер је био на граници са немуслиманском Аусгријом. Исго се чини са шабачким муслиманима који су се сами побунили против хоџе, за кога веле да их је фундаменталистички индоктринирао и тражио да се учлане у СДА и дају материјалну помоћ Изетбеговићу за оружје. ЦИЈБ је да да и оии буду буду нредставЈБени нредставЈБени ка о угр оже ни пред светском јавношћу, да разне делегације почну да шпарта ју Шапц Ша пцем ем,, а све са тв рд њо м да је та ј град гр ад исто ис тори ријс јски ки део де о БиХ и да мора опет да јој припадне. Коначан резултат би био, како се види, потпуно уништење Србије.
ПОРАЗ НА ПАРЧЕ 2
Наступ др Здравка Томца, високог функциоиера у НДХ, на државној телевизији деловао је отрежгпавајуће на сваког ко иоле озбиљиије размишља о српским државпим интересима. Томац је рекао да круппих оружаних окршаја у бившој БиХ више неће бити, јср они нису ни иптереси муслимана, нити Хрвата. По Томцу, муслимани ће, уз свесрдну хрватску помоћ, мало-помало, по типу Вијенца, Голеша итд. наносити тактичке поразе српској војци. гГиме ће постепено повећавати своју територију, а истовремеио слабити српски морал. Коначни резултат биће, како вели Томац, стратешки пораз Рспублике Српске и њен крај. А самим тим, кад падне коридор нема више ни Републике Српске Кра јине ји не и Хрва Хр ватс тска ка ће та к о оствар ост варити ити свој сан о интег ин тегра рациј цији и УНПА зона без својих жртава и без опаљеног метка. Хладно и без и једног трептаја у гласу, Томац је изиео ове чињенице и на томе му хвала, јер је, ваљда, све то деловало као веома опомињуће па све људе који са зебњом иомишљају о српској судбини. Јер, ако Томчева предвиђања буду остварепа биће то крај српског сна. Посебно је важно да он ту није изнео 2
М. Ј с в т и ћ, Пораз на нарче, Јавносш, 11. VI 1994, Сарајево Сара јево,, 1994. 1994. стр. 11. 11.
24
други део приче, који га ее, уосталом, као Хрвата и нс тиче, али сс тиче муслимана и Срба. Њега је у скорашњем интервју изнео Ејуп Гапић, потпредседник хрватско-муслиманске фсдерације, човек родом из Црпе Горе. По Ганићу, рашка област је етнички и исгоријски дсо Босие и опа је, противио ВОЈБИ тамошгвег народа, отргнута акци јама јам а вели ве лики ких х сшш, сшш , а први пут 1878. 1878. год иие пос ле Бе рл ип ског конгреса. Зато, по њему, тај "део Босне" треба вратити матици.
БРОЈКЕ ОПОМИЊУ
Ствар је, дакле, више него јасна. Када буде пала Република Српска и тамошњи Срби слиминисани (ироте ри ва ње м, бе кс гв ом или маса ма сакр крим има, а, шт о ј е, зб ог сада са дапн пнве ве мржње, мпого вероватније), Босни остаје чисг пут да сс обрачуна са већ веома рањивом Србијом. Јзоспа би тада била етнички чисга насгањена само мусиманима и њиховим хрватским савезницима, а у Србији већ сада има ско ро ј една ед на тр ећ ин а ие - Ср ба . Такву Србију, растрзану разним сепаратизмима, трсба изложити поразу и осудити светске јавиосги због угњетавап>а националиих мањина, које ће у време рсализације ове идеје бити још бројније, и сгворити услове за међународно мешање у цил>у заштите угрожсних Јвудских права. Ако се иритом "угрожсни" и оружано побуне, утолико боље и лакше за осгваривање циља. А, како видимо, већ сс на гоме ради. ТВ слика свакога дана показује велике количине оружја и муииције која сс открива на Космету и у рашкој области. Сваком озбшвном иосматрачу је јасно да, ако се свакога дана понсшто о гкријс, да сс мпого више тога пикада не пађе. Јер 25
је ра чу н ве ро ва тп оћ е да ће увек ув ек от кр ит и ма ње не го шт о се, уствари, кријумчари. Тако се показује да прогноза Здравка гГомда почиње полако да се остварује. С тачке гледишта српског на рода ро да , то ви ше није ни је к ра ј Ре пу бл ик е Српс Ср пс ке , већ кр ај егзиег зистенције српске државе. Српска држава ће иа тај иачин сасвим нестати с лица земље. А одатле до престаика физичке егзистеиције српскога народа није далско. Уосталом, неке бројке показују да и без рата долази до нестанка Срба и Србије. Од 1981. до 1991. године, у Србији сс родило 478.(ХХ) беба. Од тога се само 130.000 ро ди ло у це нт ра лн ој Срби Ср бији ји,, а две тр ећ ин е на Ко см ет у. Те бројке врло јасно ноказују куда иде Србија.
ЗАТВЛРАЉЕ КРУГЛ
Би о би то крај не само Републике Српске, всћ и читавог српског народа. На жалост, ситуација на терену иде у прилог помснутом плану. Пораз на Вијенцу, велики српски 1убици иа Голешу, новииски извештаји да је само на Теочаку погипуло 600, што је неке иородице потпуно затрло, јасно показују куда све то води. Ако се овако настави на Теочаку, у предграђима Градачца, у Добоју, може погинути и вшие хшвада Срба. Све то битно умањује шансе за оствариван,с националног сна. Ко мисли да ће становници Добоја, под сталним гранатама, остати да тамо живе? То значи да ће, и без погибије на фронту, демографска база Срба у бившој БиХ да се смањује и тако потпомаже остваривању муслимапских идеја. 26
Тако ни над Пала не би био иекључен, јер се круг све више затвара и иде и ка центрима РепубликеСрпске. Једино решење које остаје је отрежњење. А оно подразумева схватање да сви иреговори који се воде и које муслимани саботирају нису плод некакве "муслиманске политике". Они то, дабоме, јесу, али да немају потиуну подршку САД, пикада не би могли да се осгваре. Значи, САД стоје иза разговора који само олакшавају riocao муслиманима, које нико не дира. Они сс одма рају ра ју,, на ор уж ав ај у и спре сп рема мају ју ма ле ак ције ци је ко је у ко на чн ом скоку дају по^бне разултате за Србе и позитивне за муслимане. На онима који воде српски народ у републици Српској јесте да одлуче шта ће учинити. Сигурно је да мирол^убивим акцијама не добијају иишта и да свако ми ро тв ор с г во ко је дола до ла зи од мусл му слим иман анаа л ич и на ио ж у ле во ј руци ру ци ко ја се кр иј е иза из а л е ђа и јаб ј абук уку у у десн де сној ој ко ја се ка вама пружа. Исламско ратно право ие познаје инсгитуцију трајног мира са "неверницима , \ Посгоји само примирје, које по теорији не може г фајати дуже од десет година. А и тада, ако се осете довољно јаким, муслимани MOiy прекинути прим ирје и ночет и рат. Без познавања темељн их исламских учења о џихаду, не може се разумети ништа што се збива у бившој централној југословенској рспублици. Отуд је сасвим јасна изјава командапта муџахедина, Расима Делића, а о наставку рата, његовим преласком "У ДРУГУ фазу1 ', дата у тренутку најинтензивнијих међуна родни ро дни х пр ег ов ор а о миру. мир у.
27
ИМЛЈ1И 11АД 11АДЕ Е ЗЛ МИР СЛ МУ 01 ИМЛ ПИМ Л
3
МУЏ МУЏЛХЕД ЛХЕДИН ИНИ И ИЗНЛ ИЗНЛШН ШНГ Г соклкл
Притисци мсђуиародне зајсдпице да сс у бишној БиХ успостави какав-такав мир и жеља Срба да престану војне операције су у очигледној колизији са изјавама муслиманског војног и политичког руководегва. Са једне стране, централа СДА тражи да се Рашкој области гараптује исти статус као и Рспублици Српској Крајиии, а са друге, командапт војске Алије Изетбеговића, Расим Делић обећава да ће његови војници изаћи из ровова и крепути у ослобађање читаве Босне. Што зпачи да војска пе прихвата никакве мапе и да нема могућности за егзиегенцију било какве посебнс сриске државе па простору бившс БиХ. Основно питање које би се могло поставити било би следеће: ако је, упркос војним поразима у досадашњем ра то ва њу код му сл им ан ск их во ј ни х ко ма нд ан ат а на тере те ре-ну присутна оволика ратоборност шта је то што их гони на даљу погибију? Одговор на ово питање је двострук: са је ј е д н е стр ане, ан е, ра ди се о ин ве ст иц иј и са којо ко јом м се ушло уш ло у рат, рат , а то је це ло вита ви та Бо сна сн а и Хе рц ег ов ин а зб ог ко је је
3
И с т и. Муџахеди Муџахедини ни из нашег сокака. Дуга, Бсоград. Бсогра д. јули јули 1994 1994.. стр. 27-30. 27-30.
28
СДА започсла сукоб са Србима, а сада нема снаге да одустане, јер би морала да положи рачуие за изневерене наде и бројне жртве, а са друге сгране, реч је о идеологији за коју се од иочетка СДА залагала. Већ приликом формирања ове странке свима, који иоле иознају ситуацију БиХ, било је јасно да сс ради о чисго верској оргапизацији која сс формирала као политички покрст. Људи који су стали на чсло: Алија Изетбеговић, Омер Бехмеи и други у бившој Босни познати су као искрени, предани верници који су читав свој живот заложили за тријумф иелама. Свесна тога Иеламска заједница је позд по зд рави ра вила ла формир фор миран> ан>ее СД А, оз на ча ва ју ћи је ка о аутентично муслиманску сгранку. Као таква, СДА је читав свој политички програм имттрегнирала исламом, одиосно оним што се назива исламском политичком теоријом. И, управо из те исламске политичке теорије извире одговор на питање зашто Расим Делић нозива иа рат за "ослобођење целе Босне". Према исламском ynciby не може се одвојити вера од државе. Да би се ислам као вера осгварио, потребна је исламска држава, јер правне нормс у исламу ие ствара скупштина већ свешенсгво, а држава мора да посгоји да би се обезбедила сапкција за непосгупан>е по ираву. У том смислу задатак сваке исламске заједнице је п да се уједини са сваком дру1 ом и да сгворе јединсгвену државу. Посебно је важно да се и немуслиманске земЈве морају потчииити исламском суверенитету. Уколико више је незамисливо да земл>а, која је икада дошла под исламску власг, сме да се од те власти ослободи. Таква акција се сматра директним ударом на Божју вољу. Зато је и пр оц сс осло ос лоба бађа ђагв гваа ба лк ан ск их наро на рода да од осматшке осматш ке власти био третиран као најјеретичкији мо1ући акт. Поготому сс 1'ак 1'ако о см ат ра ло за ЗСМЈВС које су сачувале каквутакну koMii.il-. шу муелиманску масу каква је Босна. Коли-
29
ко је та идеја имирегиирала свест homo kslamicusa најбоље се види из односа Турске према својим бившим балканским поседима. Чак и кемалистички, тј. секуларно уређена Турска је Босиу доживљавала као део своје баштине. Па је Инени, доглавник Кемала Ататурка, изјавио Нема Турске без Босне. А и како би, када су босаиски муслимански нукови вековима бранили западие границе империје. Слично су се понашали и понашају се и домаћи муслимани. То се посебно види из изјаве Адила Зулфикарпашића, човека који слови као либерални интелектуалац. Он каже: "У вријеме османлијске империје ми смо се с пуним правом идентификовали са османском управом, чији смо бшш носиоци и чије смо били присталице". Како видимо, апсолутна идентификација са Турском у данашњем смислу те речи, нгго је последица искључиво панисламске солидарности и ничега више. Јер, кога још јо ш треба тре ба убеђива ти да су Турци Турци и Срби муслиманске вероисповести по ичему слични, осим по вери. Из тога разлога идеологија СДА је импрегнирана тежњом да се муслимани са наших простора уједине са осталим муслиманима. И о томе Алија Изетбеговић у својој "Исламској декларацији' 1 вели: "У једној од теза за исламски поредак дана шњице навели смо да је природна функција исламског иоретка тежња за окупљањем свих муслимана и муслиманских за јед ница ниц а у свијету сви јету.. У дана да нашњ шњим им прил пр илик икам амаа ова те ж ња значи борбу за стварање велике исламске федерације од Марока до Индонезије, од тропске Африке до централне Азије".
30
Према томе, било је јасно да СДА и њен идеолог Алија Изетбеговић од почетка своје делатности не само да не могу да пусте било који део Босне из своје власти, већ ни било који други део СФРЈ настањен муслиманима. И то из два разлога: први је чисто идеолошки - исламски, а други практични, јер без везе са Рашком облашћу и Косметом није могуће остварити јединегво са осталим исламским земљама, односно са Турском. Због тога је СДА и била замишљена као "Југословенска муслиманска организација". Али, када се суочила са Законом о политичком организовању бивше БиХ, који је онемогућавао формирање политичких партија на верској и националној основи, онда се преименовала у СДА, да би била легално регистрована. Али, ако није добила општс муслиманско име, то није онемогућило деловање у осгалим крајевима СФРЈ. Подружнице странке су формиране у Рашкој, иа Космету, у Македонији и свуда где живе муслимани, а све са циљем осгваривања "зелене трансферзале". Када је формирана "Патриотска лига" као оружана формација сгранке, организовани су одреди за све земље настањене муслиманима: Рашкој, Космету итд. Та политичка и војна организација је од почетка била импрегнирана идеологијом џихада - светог рата против неверника. А џихад нема престанка све док читав свет, а камоли Босна, не буде покорен. Стога је сасвим разумљива изјава Расима Делића. Војска којом он руководи, војска је која ко ја учес уч есгв гвуј ујее у џихаду. Фетво Фе твом, м, тј тј.. верск вер ско-п о-п рав ним ни м на ре ђе ње м Исла Ис ламс мс ке заје за једни днице це ра т у садаш са даш њој њо ј Босн Бо сни и пропро глашен је верском, и то индивидуалном верском обавезом, сваког муслимана и муслиманке. Што значи да сваки од њих мора према својим могућностима узети учешће у џихаду. А џихад, како смо рекли, подразумева да се не може дозволити било какво посгојање Републике Српске на просторима бивше БиХ. Сваки онај муслиман који би
31
се дрзнуо да негира ову верску обавезу из1убио би карактер мусЈшмана. Асвакога муслимаиа који пегира било ко ју јасну ја сну ше ри ја тс ку обав об авез ез у че ка из оп шт ењ с из заје за је дниц дн ицее и казна смрти због тога акта. Зато је бесмислена тврдња како су у Босну иристигли муџахедини. Јер, они су већ ту, зато што је сваки онај човек који учествује у џихаду муџахедин. Ова доктрина, што је посебно важно, не може бити дезавуисана из једног једноставног разлога - кур'ански је ут ем ељ ен а. А Ку р' ан се см атра ат ра Б о ж ј о м књиг књ игом ом.. На основу те Божје књиге написана је теорија џихада. Тако да само незналице или непоштени Јћуди могу говорити како све религије имају исти став према убијању и рату. То једноставно иије тачно. На оспову Кур'ана, одиосно њсговог тумачења, рат је обавеза за муслимаие и убијање у том рату је чак богоугодно дело. И сваки муслиман има свету дужност да убија људе који се супроставе исламској мисији, ако се они другачије не могу нриволети да се муслиманима потчине. Када муслимански апологети настоје да прикрију ову тврдњу, они узимају из Кур'апа ајете, тј. целовите мисли којс су мирољубивог карактсра као пр: "У вјеру нема присиЈБавања" (Кур'ан, поглавл>е II ајет 256). Али, избегавају да кажу једну дру1у веома важну чињеницу да Куржан садржи принцип дерогације, тј. укидања једних ајета друГим. Према куржанским тумачима сваки ајепл који својим садржајем противуречи неком друГом ајету има се сматрати важећим у односу на њеГа, ако је накнадно објављен. А и та чињеница није производ вол^е Јвуди већ баш Кур'ана самог, где сеу ајету 106 у поглављу II каже: а Ми ниједан пропис ие промијенимо, нити га у заборав потиснемо, а да бољи од њега или сличан њему не донесемо. Зар ти не знаш да Алах све може". И то је капиталиа чињеница која је најважнија за разумевање
32
кур'анског учења о рату, а коју, муслимански апологети када разговарају са немуслиманима који ове сгвари не знају крију као змија ноге. Сви миролубиви ајети Кур,ана објављеии су раније. А сви најратоборнији су об јављ ја вљен ени и у сурама сур ама V и IX "TpIIeзa "TpIIe зa1, и "Покајање", које се сматрају последЈвим у кур'анској објави и које садрже најратоборније и апсолутао иепомирљиве сгавове према свима који нису муслимани. И таква порука Кур'ана се сматра коначном у Божијој објави и не може се укинути, а да сс не нападне Бог сам. Онај ко се дрзпе да тако неI.HTO предложи, осуђује се на смрт. И колико је то званична пракса у исламском свету најбоље се види из случаја бангладешке списатељице Насрин, која је ових дана осуђена на смрт од сгране исламских фундаменталисга. Али, што је иосебно важно, за чије је хапшење издала налог влада земље за коју се доскора уопште није говорило као фундаменталистичкој. А једини грех госиођице Насрии је та ј шт о је она он а смат см атра рала ла да се кур' ку р'ан анск скаа теор те ор ија иј а мора мо ра осавременити. За овај текст посебно је важно иоказати шта то о рату ра ту и односим одно симаа са принадн прин адницим ицимаа других вера вер а гово го вори ри Кур'ан, да би се видсло колико је изјава Расима Делића, али и сва преговарачка еквилибрисгика Алије Изетбеговића само завођење за Голеш планину, да се Власи не би досетили, а све са циљем потпуног уништавања Републике Српске, али и СРЈ у другој фази. С обзиром на то да је Кур'ан објављиван у дужем временском иериоду могуће је ноде но дели лити ти ај е те који ко ји се односе одно се на рат. ра т. И ти ајет ај ети и су увек уве к коренспондирали са војном снагом муслиманске заједнице. У првој фаз и објаве која је г фајала од око 610. године до чувене хиџаре практично нема ајета који су непријатељски према било коме. У њима сс позива на мир, разумевање и толеранцију других погледа на свет. АЈШ, са сељењем у Медину 622. године ситуација се мења. Ојачана муслиманска заједница по1 шње да корисги силу за реализовање зов ање својих циљсва. А как о је она искл^у искл^учив чиво о органи-
33
зована као верска, онда јој је за сваку акцију потребиа Божја подршка у виду ајета који силазс са неба посредегвом божијег посланика. И тако почиње еволуција муслиманеке ратне доктрине. Мухамедовим следбеницима се најпре дозвољава да се само бране, ако буду нападнути. иИ борите се на Алахову путу против оних који се против вас боре, али ви не отпочињите борбу - Аллах, доиста, не воли оне који заподијевају кавгу" (поглавље II ајет 190). Овај се ајет веома чес то користи да се док аже как о се муслимани само могу бранити. Али се чак и ту јасно види да се муслиманима дозвол.ава убијање немуслимана. Јер, већ ајет 191. из истог поглавља вели: "И иападајте такве гдје год их сретнете и прогоните их оданде одакле су они вас прогонили... И не борите се против њих код Светог храма, док вас они ту не нападну. Ако вас нападиу, онда их убијајте - нека таква буде казна за невјернике". Како видимо, овде се јасно дозвољава муслиманима да убијају оне који су њих напали . Нигде у "Новом завету" нема сличне наредбе . И ту се види види да је сваки покушај изједначавања хришћанства и ислама апсолутпо погрешан, те да је њихов став према убијању сасвим различит. Посебно је важно да се већ ајетом 193. из поменутог II поглавља дозвољава неигго пгго очигледно превазилази самоодбрану. А тамо стоји: "И борите се против њих све док многобонггва нестане и док се Аллахова вјера слободно исповједати не могне. Па ако се окане, онда непријатељство престаје, једино против насилника остаје". Значи, већ се овим ајетом назначава да чак и самоодбрана има за циљ нестанак многобопггва, а то превази34
лази сваку одбраиу и предсгавља атак на слободу исповедања вере. Но, како видимо, другим делом овога ајета дозвољавала се и нешто другачија ситуација. Али, како је ислам јачао као заједница, тако је еволуирао и сгав према рату, да би се завршио у тоталном одбијању дозволе за посгојањем било какве форме политеизма. Овога пута нема више питања да ли политеисги нападају или не на муслимане. Они једноставно немају право на посгојање и политеизам се мора немилосрдно исгребити. У поглављу IX то се сасвим јасно и без икакве двојбе истиче: "Када прођу свети мјесеци, онда убијајте многобошце, гдје год их нађете, заробљавајте их, опсједајте их и у сваком пролазу дочекујте! Па, ако се покају и буду молитву обављали и зекат давали, осгавите их на миру, јер Аллах заисга прашта и самилостан је". Према томе, сви они који су многобошци морају бити убијени само зато што нису муслимани. У пракси им је, осим убиства, остављена и могућност да буду претворени у робове. Али, у принципу нема никакве толеранције према политеизму. Посебно је важно да и забрана убијања у време светих месеци бива укинута ајетом 36, из истог поглавља: "Број мјесеци у Аллаха је дванаест... а четири су света... У њима не гријешите. А борите се против свих многобожаца, као што се они боре против вас, и знајте да је Аллах на страни оних који се Аллаха боје и гријеха клоне". Према томе, веома јасно се наређу је да се поли по лите теис исти ти у б иј а ј у свуда св уда и на сваком сва комее месту мес ту и у свако време. С обзиром на то да се у бившој БиХ сада ради о сукобу са л^удима који су делимично и атеисти, пгго значи да су још горе третирани него политеисги, онда је јасан
непомирљив етав Раеима Делића и његове војске, али највише оних који су четав тај рат покренутли. Најважније, међутим, за разумевање садашњих амбиција муслимана јесте став прсма хришћапима. Јер су Срби у највећем нроцешу, барем декларативно, хрИшћани. А у поглављу IX ајет 29. сасвим јасно и изричито се одређује како се муслимани имају понашати ирема монотеистима значи и према хришћанима: "Борите се против оних којима је дата Књига, а који не вјерују ни у Аллаха , ни у овај свијет, не сматрају забрањеним оно што Аллах и Његов Посланик забрању ју и не испови исп овијед једају ају истинску истин ску вјеру вјер у - све док до к не дају главагла ва рину посл по слуш ушно но и смје см јерн рно" о".. Људи књиге у исламској терминологији ахл-ал китаб су они који су добили божју објаву, тј. хришћани. Јевреји, муслимани и неки други. Пошто нико од хришћана и Јевреја: прво, не верује да се Бог заиста јавио Мухамеду, самим тим не верују да је он Божији иосланик, нити пошту ју било коју од његових забрана , јасно је да се са свима њима треба борити, односно ратовати. Значи, без обзира да ли хришћани желе мирољубиве односе или не са муслиманима, ови потоњи морају против хришћана ратовати да би их покорили и учинили својим поданицима који им послушно и смерно морају плаћати ионижавајући данак по глави, отуда главарина. Како видимо, ова наредба је апсолутни императив и ту нема изузетка. Сваки муслиман је дужан да се читавог живота на овај или онај начин залаже за остваривање те идеје. Нормално, када држава преузме обавезу вођења џихада, онда не морају баш сви да узму учешћа у оружаним борбама, али својим економским и духовним ресурсима треба ту борбу да иомогну.
36
Што је поеебно важно, поменутим поглављем се чак и монотеисти изједначују са политеистима што даје правну претпоставку за њихову физичку екстерминацију. Тако се нпр. ајетом 30. каже: "Јевреји говоре Узејр је Аллах ов син, а крш ћан и кажу: Месих је Алла хов сип. Го су рј ечи еч и 1вихове из уста њихових њих ових опон оп онаш ашај ају у рије ри јечи чи невјер нев јер-ника пријашњих - убио их Алах. Куда се одмећу". Како видимо, овде се хришћани, због фундаменталне догме евоје вере проглашавају неверницима, што је још горе од политеизма. Тиме се могу оправдати свакакви прогони и погроми против њих. Али, истине ради, ваља рећи да се у принципу ипак и њима и Јеврејима признаје да су припадници књиге, те их муслимани не морају унипггити, али их морају покорити и са њима нема, нити може бити коегзистенције и равноправности. И ту је суштина односа СДА и њене војске ирема Србима и Републици Српској. Нема, нити може бити ми ра ни коег ко егзи зист стен енци ције је између изм еђу држа др жаве ве која ко ја не прис пр иста таје је да плаћа понижавајући данак главарипу или арапеки џизју и Алијине државе. Не може Алија пристати да се Грахово, Билећа а још мање Зворник или Фоча не налазе под његовом директном влашћу. Зато Ејуп Ганић вели, када се и Срби буду u rIpикљyчили' , унитарној Босни, да ће им се дозволити да носе српске заставе и то колико их хоће, али само унутар зидова својих кућа, али не и напољу. Јер, исламска земља трпи само зелену исламску заставу. Садашња конфедерација са Хрватима је само брак из рачуна да се заједничким снагама, али бар без сукоба на два фроита, савладају јаки Срби, а судбина која је намењена Србима намењена је и Хрватима.
Ћ ЕЛ Е
КУЛ А
КА О ПОЖ ЕЈ БНО
ИСКУСГВ О1
Од свих фактора који су доирииекли и доприносе јо ј о ш уек уе к распаду расп аду бивш би вшее СФР СФРЈЈ веома вео ма је важа ва жан н религ ре лиг ијски. ијс ки. Зато ће задатак овога малог прилога бити да на оспову изворне и аутентичне грађе прикаже какав је био ста верске заједнице југословенских муслимана (у даљем тексту сту ИЗ- Исл амс ка заједница) према процесу процесу који је у току. Оно што је веома важно је чињеница да ислам ио својој ирироди одбија да буде вера на начин који то захтева модерно секуларно друигтво. Како се текстовима ИЗ види ислам није "вјера у традиционалном смислу, упућена једн је дној ој заједн зај едн ици. ици . Он је фи ло зо фи ја живо жи вота та.. По томе то ме се он разликује и од других вјера и од нерелигиозних идеологија. Појам дин за ислам означава комплетан концепт, теорију, идеологију, филозофију, закон, пут и систем живота, усмјеравајући човјека према свему у козмосу и спи риту ри туал ално ном м свиј св ијет ету у од рође ро ђења ња до смрти. смрти . То је са врше вр ше н систем и зато ислам тражи од човјека пуну преданост Богу". (Гласник врховног исламског старјешинства у СФРЈ бр. 5/1989).
1
И с т и, Ћеле Ћел е кула као пжељно искуетв искуетво, о, Срнско 'нство, мај-јуни 1994, Београд, 1994 1994.. стр. 8-9.
38
Најважнији закључак који се изчиштвањем овога навода намеће је онај који указује да иеламски верски оци, ако се тако уопнгге могу назвати, инсистирају да је њихова релелигија другачија од осталих вера. Затим да се човек који се муслиманом назива мора у потпуности иредати богу што, што , како ка ко из дефини ције видимо, видимо, подразумева одређено понашање у свакодневним активностима али и јасн ја сно о ом еђен еђ ен прав пр ави и систем сис тем који кој и искључ иск ључује ује друге друг е правне пра вне и политичке поретке. Што је посебно важно у исламу се исламска јуриспруденција јуриспруденција (фикх) а не теологија (калам ) сматра најтипичнијом манифестацијом верског учења. (Препород исламске информативне новине, 1. II 199о, ср. 6, Сарајево) Како вели исламски теолог Касумовић ислам се и у периоду кулминације под утицајем владајућих кругова... догм атизира атизи ра односно идеологи зира и своди своди углавном на правну димензију, (Гласник бр. 4/1990, стр. 8.) Очигледно је да се ова велика светска религија на тај пачин удаљава о нпр. православља где је теологија оно што је право у исламу. Посебно је важно да се тиме стварају претпоегавке за такву коицепцију ислама која обавезно подразумева остваривање правног и политичког система где норме доносе верска лица тј. улема, а држава се само стара да обезбеди примену санкције. Тако се види да је исламском правном систему сасвим ефан моде ра н иоли ио лити тичк чки и поре по реда дак к у коме ко ме је држа др жава ва та која ко ја ствара ств ара и диспозицију и санкцију, а религија има сасвим друго месго у друштву. Због свега тога постаје јасно да ислам и ИЗ као његов носилац у бившој СФРЈ никако нису могли да буду задовољни посгојећим правним и политичким поретком из веома једносгавног разлога.
Није иаиме било могућности да у већ попуњеном правном ироетору који је заузимала лаичка држава и ислам добије своје место, а самим тим су се носиоци ислама осећали битно оштећеним. Јер у таквој држави нису никако могли да испуне своју главну функцију и да примене исламско право као најфункционалнији израз своје вере. Зато су били на сталном изазову или ће ирихватити постојећи политички поредак и тиме себе пред "својим Богом" (Овде намерно кажемо нред својим богом јер како веле хришћански теолози Бог хришћана и нехришћаиа није иеги. За ову прилику цитирамо свештеника Василија Цакаса који вели: "Дакле није тачно да ми имамо истог Бога као и нехришћани. Бог се може открити као отац једино у Сину. Зато је Господ рекао: Ко је видео меие видео је Оца... Нико не долази Оцу сем кроз мене" цитирано према Теолошки погледи бр. 3-4/1989 стр. 140, Београд) довести у питање као верника или ће на све могуће начине настојати да остваре ислам на начин на који то они схватају, а то је како смо видели реализација ове вере кроз право као њен најфункционални ји израз. израз. А то обавезно подразумева разарање, на овај или на онај начин, правног система који већ функционише тачније секуларне државе која постоји, односно која је до признања независности појединих република постојала. Посебно је важно истаћи да осим тога што је мо ра о бити бит и неза не задо дово воља љан н пост по стој ојећ ећим им правни пра вним м и поли по лити тичк чким им системом ислам односно ИЗ, као његов легитимни реирсзент, морао је бити незадовоља и односом са осталим конфесијама са којима се сусретао на просторима бивше СФРЈ. По учењу својих легитимних тумача, базираних на Кур'ану , он није никака нова вера. Како вели позиати исламски мислилац Мугни "ислам није нова вјера већ кулминација Божјих објава кроз протекла стољећа"! (Гласник бр. 5/1989, стр. 459)
40
Све оетале вере су усгвари такође ислам и сви њихови ренрезеити су били муслимани. Што значи да су и Исус и Мојсије такође били муслимани, а да су садашљу поруку коју ове вере преносе искривили њихови тумачи, одиосно свештеници. Тиме се хоће рећи да су и Исус и Мојсије били само претходници Мухамеда и да су радили исги riocao. Као једна од најсигурнијих нотврда да је то тако муслиманима служи кур'ански ајет тј. целовита мисао бр. 19 из суре односно поглавЈва III Имранова породица где соји: "Алаху је права вјера једино - ислам. А иодвојили су се они којима је дата Књига (хришћани и Јевреји, прим М.Ј) онда када им је дошло сазнање, и то из међусобне зависги. А са онима који у Алахове ријечи не буду вјеровали Алах ће се брзо обрачунати". (Кур'ан с преводом, Сарајево 1984, издање IV) Та кво схватање улоге Исуса и Мојсија је очигледно веома велико светогрђе за хришћане и Јевреје, Исусу се негира божје суштасгво и он се одређује као обичан смртник који није и не може бити Бог. Чак штавише о њсму се у муслимапској штампи говори као о муслиману који је једва дочекао Мухамедову мисију на ЗСМЈВИ. Препород 15. II 1992, сгр. 19 објављује једну алхамиадо несму где сгоји "Божији посланик Иса... је својим ученицима ре ка о: П о с л е мепе ме пе ће доћи до ћи једа је дан н влад вл адар ар са десне дес не стра ст ране не , с исгока. Ја писма досгојан сгавити прашину с његове обуће на своје лице. Примите сва његова учења и иравила и савјете јер џенет узвишеног Алаха се иалази у његову царству") Осим тога веома је важно да се од сграпе ИЗ као сасвим нормално сматрало да је овакав сисгем односа ваљало проповедати и пропагирати,а то је сгално сгварало последице које су по резултатима постојале субверзивне у односу на државу којој су живели, али и изазивале анимозитет према припадницима других верских учења или атеистима. Тако је у једном тексгу исгакпуто да са идоло-
41
иоклоницима муслимани не треба да приЈатељују јер еу они Алахови и њихови неиријател>и. Ако подсетимо да су према шеријату неверници тј. атеисти још ниже раигирани него политеисти онда можемо закл>учити да су таквом поруком и сви атеисти били сврегани у непријатеље муслимана. А њих је барем формално било много јср су сви некадаппви чланови савеза комуниста морали бити ба рем р ем де кл ар а ти вн о атеи ат еист сти. и. Осим тога текстовима ИЗ се недвосмислено пропагирала политика која је тражила неправноправне односе муслимана и немуслимана у смислу дискриминације ових других. Тако су нпр. сви муслимани позивани да онсMOiyhe брачне везе муслиманских жена и мушкараца немуслимана, а обратни случајеви су сматрани сасвим оправданим. (Гласник бр. 11-12/1973, стр. 520 "У случају кад се муслимапка удаје за немуслимана 1убитак је муслиманке очит. Прије свега не постоји иикаква гаранција да ће муслиманка удата за немуслимана оегати муслимапка, а још маи>е да ће дјеца бити муслимани"). Све то што је било спорадично, са стварањем већ слободс и рађањем вишестраначја уродило је отвореним оиредеЈБен>ем за стваран>е политичког система који би срушио темеЈБе постојећс државе и увео иа гшмски политички поредак. У томе смислу веома је индикативан уводник у "Пр епо род у" који изра жава званични став мешихата тј. егарешинства заједнице за БиХ. А тамо стоји: "Муслимански свијет све више постаје свјестаи да му је будућност ионовном оживЈвавању власти утемел>ене на Алаховој Ријечи, а не у секуларизираним друштвсно-политичким системима. Њихови противници такођер су свјесни овога муслиманског зријења и отуда тако жесгока конфронтација са свијетом ислама. АЈШ ход повијести, павијешћен у нашем хадису, нико не може зауегавити". (Пренород. 1. III1991, стр. 1)
42
А поменути хадие (изрека која се приписује Мухамеду, прим. М.Ј) каже: "Валахи, ова вјера ће наткрилити све што наткриљује ноћ и открива дан. Нема ниједне куће у коју Алах неће унијети ислам". Како видимо веома јасно се указују да ствари: да нема помирења са секуларним уређењем и да се мора створити исламска држава, а то у нашим условима обавезно значи разбијање оне која већ поегоји, а то је сада већ нестала СФРЈ и друго, да се иредвиђа да ће ислам ући у сваку кућу, значи и у оне које су сада још увек немуслиманске Ова последња чињеница је иосебно важиа и њу вал>а разјаснити. Није спорна жеља било које религије и идеологије да пожели да се прошири и на читав свет и на сваког човека. То је сасвим природно и једино тако свака идеологија и религија иоказује своју вредност. Али је спорно, ако се за то насгоји корисгити сила. А она се овде јасно наговештава кроз етав да је будућносг муслимаиског свста у сгваратву исламске државе. А свака држава је по дефиницији апарат за принуду. Значи ако се сгвори исламска држава она ће као идеолошка имати такав апарат за принуду која ће све немуслимане сгавити у положај грађана другога рсда не би ли их таквим сгањем које је незавидио нагнала да промене веру у циљу сгицања равноправносги са онима који владају тј. са муслиманима. И то је пракса у свим земл^ама које су дефинисане као исламске. Тамо је та дискриминација немуслимана и жена подигнута на сгенен позитивног права. Због усгавне одредбе да је ислам извор права или да је државна вера не MOiy се применити Пактови о правима човека нити пак Општа декларација о
43
људским правима ОУН, па нсмуслимани имају органичена фађанска и иолитичка права. (Погледати о томс у радовима овога аутора: Права човека су исламским иолитичким еистемима у свету Унивсрзалне исламске декла раци ра ције је о л>удски л>удским м прави пр авима ма у Међуиа Међ уиа родни род ни пробл пр облем еми, и, бр 2/1991, Београд. Положај православних хришћаиа у исламском сету у Градииа бр. 10/11/12 за 1991, Ниш) Посебно је важно да је у најутицајнијим исламским новинама јасно истакнуто да је борба за стварап>е исламске државе иајважнији задатак који исламски верски службеници имају, значи да је то важније и од самих проноведи о Богу Бо гу,, односно односн о да проповеди пропове ди о Богу Бо гу нису нису и не Moiy Moiy бити одвојене од борбе за исламску државу. У тексту изузетно великих димензија на две централне стране листа "Препород" објавл>ен је интервју са Абдулах Омсром Насифом, генералним секретаром "Сљетске исламске лиге" иознатије под арапским именом "Раб "Р абит ита" а" где он вели и "Исла м у бити бити нредстава јединство вјсре и државе. То је право и најважнијс. С'ви досадашњи друпЈтвено-повијесии системи које је ислам развијао у своме крилу су попадали када је иао хилафет, када је пала јединствена исламска држава у свијсту. Прва дужност и задатак данашње улеме јесте да поврати и обнови ове исламске институције и системе и то прије свега међу самим муслимаиима. А ти системи, та искуства су корисии и за немуслимане, \ Знач и, најдиректнијим језико м се говори да исламисламско свештенство мора за главни цил> имати борбу за ства ра ње једи је динс нстве тве не држа др жаве ве свих муслим мус лимана ана на свету. свету . А како је мо1уће повезати нотенцијалну муслимапску заједниу БиХ са Рашком облашћу односно са тамошњим муслиманима осим отимањем овога дела садашње СРЈ од матице и присаједињењем Боспи и дал>е с повезиван>ем
44
преко Бугареке, Грчке и Турске са осталим исламским светом. Посебно је важно да се овим не говори само о укључивању муслимана у јединствену државу засноваиу на божјој речи, већ се недвосмислено говори да је исламско искуство веома корисно и за немуслимапе. Што значи да би требало да се и они укључе у јединствену исламску државу. Колико је то искуство било корисно посебно упечатЈБИво говори нишка Ћсле-кула. Али како видимо то се опет пропагира. Да је укључивање иемуслимана у будућу јсдинсгвену исламску државу ненгго што је само ио себи разуМЈВИВО је без икакве двојбе изречено на "Првој конфе ренц ре нциј ији и муслим мус лимана ана Ис го чне чн е Евро Ев ро пе " одрж од ржан аној ој у Сара Са раје је-г ву 3-4 сеитембра 1991 године. Гамо је у једном реферату ре чено че но:: "Ислам у Исгочној Евроии и дал>е има чврсго ко ри јење је ње , због зб ог чега че га има све иредис ире дисиоз иозици иције је да уз Ала хову хо ву помоћ, буде средиште политичке моћи и исговремено дифузни центар ислама преосгалом делу Европе и Совјетског Савеза". (Препород, 15. IX 1991, сгр. 13). Како видимо, јасно се каже да ислам на нашим просторима треба да се претвори у средиште иолитичке моћи, а не верске у ужем смислу те речи, и да као такав треба да се шири гго својој околини. То значи да шири идеју исламске држае на суседне нросгоре и да их чипи интегралним делом исламске империје. Вал>да је свима јасн ја сно о да то знач зн ачи и прес пр есга гана нак к поли по лити тичк чкее незави нез ависно сности сти свих оних земал>а које би тако ггресгале да посгоје, ако би се политички организовани ислам на њих проширио. Систем акција и посгунака којим се ислам шири на суседне земље зем ље и народе је у литер атури веома добро по-
45
знат и обрађен. Оп је позпат под арапским именом џихад. Исламска верска заједница се ни мало није либила да у својим јавно публикованим и свима доступним текспговима пропагира иихад. Јер се он показује као једина фор ма исламске мисије. У једном изразито верско-поучном тексгу стоји. "Џихад је у исламу врхунац његове узвишености. То је начин очувања исламских земал>а и муслимана. Џихад је пут достојан ства, илемен итости и суверености и зато је проиисап кроз сву прошлост до судњег дана. Кад год би муслимани напустшга џихад и скриггених руку се покоравали непријатељу он би им дао најгоре владаре који ће их понизити". (Препород 1. X 1991, стр, 22) Како видимо овде се јасно каже је сам врхунац ко јим ји м се дока до казу зује је вредно вре дност ст ислама исл ама џихад. За ти м да је џихад прописан све до краја света, значи да никада не може бити укинут као верска обавеза. Међутим спомињање џихада као средства за очување муслимана може да наведе на закл>учак да се он, кад се користи као рат јер сваки џихад није рат, исцрпљује у одбранбеиој активности што му да је позити поз итивиу виу коно ко нота таци цију ју.. Ал и то није тачн та чно. о. Џихад јесте и може бити одбранбени рат. Када су муслимани нападнути онда се одбрана земље сматра верском обавезом - џихадом. Али џихад је превасходно средство за освајање других земаља и народа да би се на њиховој територији наметнуо суверенитет шеријатског права. О томе се такође веома јасно говори у другом тексту тако ђе верско-поучног верско-поучног карактера, у "Препороду". За ханефије џихад је борба против невјерника. LJpeo LLX треба позвати у истиниту вјеру И ако не при хвате онда се треба борити против њих.
46
Пошто су скоро сви иаши муслимани припадници ханефијске верско-правне школе сунитског ислама онда је јасн ја сно о да је за њих џихад рат ра т против про тив оних који кој и одбија одб ијају ју да пређу на ислам. У време када је шеријат правно уобличен сматрало сс да исгтам као једина гграва вера, која има подршку бога, не може бити поражена од оних који на бога хуле. Зато се идеја дефанзивног рата није много об ра ђива ђи вала ла.. См ат ра ло се да ирави ира ви муслима мус лимани ни у сукобу сукоб у са неверницима не могу да изгубе, а када iy6e нешто није у реду с њ ихов их овим им исл амски ам ски м кара ка ракт ктер ером ом . З а т о је ј е џихад ире свега рат праведних против неправедних. Тако да и кад је нападачки, а то у принципу јесте, онда није нехуман јер се нападају они који негирају једину праву исгину и правду. Значи и кад их због тога убијете ви чините добро дело. Осим пропаг ирањ а идеја које су водиле ка ^рагич ним расплетима југословенске кризе ИЗ се директно сгавила у функцију разбијачких снага. То се посебно видело на примеру Космета. Иако је и врапцима на 1рани било јасн ја сно о да се ради рад и о отво от воре рено ном м сецесио сец есионизм низму у ИЗ сс сгави сг авила ла на његову сграну и тако подржала једног од од најжешћих непријател>а СФРЈ, а сада и СРЈ. Највиши органи ИЗ су више пута заседали и доносили одлуке које су биле директно анти-државно формулисане. Поводом отворне побуне Шиптара заседао је проширени сасгав Врховног исламског сгарешинсгва фебруара 1990. године и осудио употребу силе од сгр ане полиције, без да објасни заш то је полиција била приморана да то учини. Када је услед мсра спроведених спроведених у јужно ј српској покрајини допш о до још већег револта Шиптара, Врховни сабор ИЗ је 13.јануара 1991. године, донео резолуцију о Косову. У резолуцији стоји: "Потакнути исламским учењем... о неотуђивим вјерским и политичким правима... те темељним начелима исламске солидарности... Врховни сабор ИЗ у Југослави ји донос дон оси и слсдећ слс дећу у одлуку.. одлу ку.... Осуђ Ос уђуј ујем емо о одлуку одлу ку српске срп ске влавла -
47
де о укидању легитимиих органа управе иа Косову... једном ријечи све одлуке које су уперене нротив части достојансгва угледа и живота Албанаца... Позивамо све л,уде... да евојом молитвом... спријече косовски апартхејд који се системски врши над албанским муслиманским становништвом. Посебно позивамо све припаднике ислама да се солидаришту с муслиманима на Косову и то схвате као своју исламску дужност... Као службени представник свих муслимана у Југославији скрећсмо позорносг међународној јавносги, свим чланицама ОУН. Исламској конфсренцији... Унозоравамо да је сада на Косову yipoжепа равпоправносг исповједања вјере... Стога безувјстно тражимо да се омогући слобода вјере на Косову и иресган е са присилном атеизацијо м и кристија низацијо м муслимана на Косову". (Препород Зо. I 1991, стр. 2) Како видидимо ни једном речју се не спомиње шта је ства ст варни рни узро уз ро к мера ме ра предузе пре дузетих тих од сгра сг ране не држа др жаве ве Срби Ср би- јс, јс , већ се нета не тачн чн о поку по куша шава ва рећи ре ћи да се ради рад и о огра ог рани нича ча-вању верских и националних ирава. Али развој догађаја је бр зо но каза ка за о да сс ради рад и о отво от воре рено ном м сеиара сеи ара тизму. тиз му. КаКа да је сгарешинсгво ИЗ за Србију, чије је седиште у Приштини, прсдложило да се његов званични назив од Сабо ра ИЗ за Срби Ср бију ју пре имен им енуј ујее у "Саб "С абор ор Исла Ис ламс мске ке заједн зај еднии1 це за Косово, Србију и Војводину \ Врховни cauup cct ^л^диштем у Сарајеву је то без резерве прихватио. Тиме је јасн ја сно о по ка зао за о да му идеја отце от цепљ пљењ ењ а Косм Ко смет етаа и Војвод Вој водиине сасвим одговара. ИЗ се слично понела по питању рефере11дума'У Рашкој обласги. Нелегални референдум о давању политичке аутономије Рашкој обласги "Препород" је коментарисао на читавој сграници дајући му тенденциозан наслов "Самосталноег Санџака". Осим деловања на отцепљењу делова територије који имају извесну муслиманску популациоиу густину, ИЗ
48
се веома лако преоријентисала и на деловање у такозваној муслиманској дијасиори у Централној и Северној Србији. У текстовима у којима се третирао положај муслимана нре свега Цигана, који су се са Космета, из Македоније, Босне и из Југоиегочне Србије населили у Београду., Смедереву, Костолцу, Новом Саду, Суботици константно се настоји увећати њихов број, затим приказати како они имају угрожена права, не би ли се власти Србије оцрниле пред светом. На руку су им пре свега ишле несмотрене акције овдашњих власти које су дозвољавале да се придоишице без икаквих средстаа за живот насељавају по београдској, новосадској итд. периферији. Ту свакако нису могли да имају никаквих услова за живот. Јер нису имали средстава ни за шта. Уместо да такве придошлице врати тамо одакле су дошли, јер су у месту рођења оставили какве такве куће, власти и иоједине културне и научне институције су чак оргаиизовале егручне семинаре на којима се расправљало о положају угрожених Цигана, и то у време најжешћих борби на ратиштима у бившој Босни и Херцеговини и у Републици Српској Крајини. Тада када је нривреда стала и када су нас санкције дебело притисле било је нормално да власти нису у стању да придошлицама обезбеде ни минималне услове за живот. Јер нису то могле обезбедити ни староседеоциома. Сада материјали са таквих скупова организованих од стране државе круже као крунски аргумент по међународним институцијама о Србији која угрожава муслимане, за које се овај нут не каже да су Цигани. Докле иде перфидија са муслиманима у најужој Србији показаће шабачки и лознички случај.
У ова два града постоје муслиманске мале. Становици тих пасеља су староседеоци, чак старији од већине Срба из помеиутих градова, који су махом дошљаци са села. Ови муслимани су то само у извесном степеиу, јер су услед живо та у доминантно православној средини средини заборавили многе исламске обичаје. Они немају никакву свест о вези са Босном осим због тога што и тамо живе муслимани. Међутим њихову муслиманску вероисповест ИЗ настоји да искористи да их убеди да се декларишу као муслимани у националном смислу, а све са циљем да докаже како су то делови Босне који су неправедио отргнути од матице. На тај начин би се требало да оправдају територи ја лне лн е п рете ре тенз нзиј ијее у касн ка сниј ијој ој етапи ет апи.. Ка о доказ да је то део Босне кор исти се податак да је та ј део де о Срби Ср бије је заист за истаа припа при падао дао звор зв орни ничк чком ом Санџа Са нџаку ку у време османске владавине. Када је због потреба вериика у Шабац дошао хоџа који је под управом београдског муфтијства, дошло је до сукоба са мештанима. Како они веле, хоџа је покушао да их фундаменталистички радикализује и орг анизује за политику СДА, говорило се чак и о покушају наоружавања и скупљања прилога за Босну. незадовољни верници су таквога хоџу тужили суду. (Новости, 8 .XII1991. Борба, 11. IX 1992). Оваква политика ИЗ је кулминирала стварањем поменуте партије СДА. То је у Босни и Херцеговини довело до грађанског рата који је ова верска заједница сво јом фетвом тј. верско-правном децизијом прогласила за џихад свети рат. У поменутој фетви стоји: „,...обавезни сте сваки од вас... вас... мушк арац и жена , у границама својих комепетенција и могућности устати у одбрану своје вјере своје домовине... у борбу крените с чистом намјером и с пуним поуздањем у Алаха - ако пре-
50
живите бићете газије, ако погинете шехиди... у борбу по мугућности крените с абдестом и обавезно с божијим именом у срцу и на уснама... приликом вашег напада на непријатеље или сукоба са њиж.. изговарајте Алаху екбер... по моГућности уза се носите Куржан. Након свеГа муслиман мора знати да се бори на страни правде и на божијем путу. Таквима је помоћ божја загарантована. Оног на чијој је страни Алах нико не може побиједити. Њему припада и онај и овај свијет" (Препород, 15. IV 1992).
Према томе треба једном за свагда прекинути јалову дискусију о томе да ли је у Босни џихад или није. За оне који то најбоље знају, људе из ИЗ , рат је џихад и ту нема никакве двојбе. двојбе. Уосга лом ко иоле познаје ислам зна да он не познаје никакав други рат осим џихада, и да муслиман није уопш те обавезан да учесгвује учесгвује у рату који нема џихадски карактер. (Лексион ислама, аутор Некез Смаилагић, Сарајево, 1990, сгр. 160) За сам крај тексга ваља рећи да сви наведени подаци показују да се ИЗ од почетка кризе у бившој СФРЈ показала као њен непријатељ и да је све учинила да до њеног разбијања дође. То исго сада чини на Космету и у Рашкој обласги и само држава која ие жели да се заштити о томе неће повесги рачуна.
51
СГТОМЕНИК МУР АТУ
НА
ДОР ЋО ЛУ2
Вест, објављена у лондонеком "Дејли телеграфу", о томе како се у Сарајеву стопа наталитета удвостручила и да је све то изазвано и притисцима муслиманских власти да се повећа број становника из политичких и религијских разлога, јасно показује каква је будућност бивше Босне и Херцеговине. Она је, нема сумње, усмерена ка стварању таквог облика политичке организације који би требало да личи на државу иранског или саудијско-арабијског тшта. А подизање наталитета из верских разлога, што се из поменуте инфор маци је потврђује, јасно показује куда стреми мумуслиманско руководство. Колико је то значајна чшвеница најбоље ће се видети из следећег податка. Број Срба и Хрвата се у бившој Босни и Херцеговини константно смањивао на свим последњим пописима становништа, а број муслимана се повећавао са тенденцијом њиховог претварања у бројчано најјачу нацију. Да није избио овај нефећни рат вероватно би се веома брзо десило да муслимани чине прек о 50% укупног становн иштва и да онда служећи се правилом "један човјк један глас" добију натполовичну већину и тако учине бившу Босну и Херцеговину земљом у стварној власти муслимана.
" И с т и, Споменик Мурату Мурату на Дорћолу, Српско једшство јули-август јули-август 199 1994, 4, Београд, 199 1994. 4. стр. стр. 6.7. 6.7.
52
Рат је помео њихове планове и онемогућио оетва ри вање ва ње овог ов огаа циља. циљ а. Ал и се, ка ко видимо, види мо, он почи по чиње ње остваривати сада. Чим је дошло до прекида озбиљнијих борбених дејства и смањивања жртава број беба је почео да надокнађује демографске губитке. На основу информације из "Дејли телефафа" каже се да се очекује да до краја године број новорођених надмаши број погинулих у рату ра ту.. Та ко да се врло вр ло брзо бр зо мо же десити да се по ка же да су демофафски губици Срба много већи од демофафских губитака муслимана. То конкретно значи да без обзира на то што се према свим изворима сматра да је број погинулих муслимана већи од броја страдалих Срба, у коначном резултату то може бити иогибељније за Србе него за муслимаие. Јер, ако Србин има двоје деце од којих је једно кћи па му син погине на фронту, онда се његово презиме гаси. А ако муслиман има шесторо деце па му погине четворо онда му оиет остаје двоје, а Србипу је остало само једно, тако да се види да број преживелих може - упркос већих муслиманских жртава- да буде већи на муслиманској страни, а када се томе дода и повећани наталитет код муслимана онда се у перспективи види које стварни добитник у овоме рату. На основу неких, недоволшо проверених извешта ја са тере те ре на, на , и код одре од ређе ђено ногг број бр ојаа Срба Ср ба у бивш би вшој ој Босн Бо сни и и Херцеговини се повећао број новорођенчади али та цифра ни издалека не достиже ону која карактерише муслиманске породиље. Када се подсетимо да су офомна пространства која су сада под контролом републике Српске скоро ненасељена и стога њима могу да сасвим слободно вршљају убачене диверзантско-терористичке фупе Алије Изетбеговића, онда је јасно да перспектива српског народа на тим просторима није много сјајна. На жалост, слична је ситуација и у другим српским крајевима. Број живорођене деце је веома мали и прети да веома бр-
53
зо претвори Србију у земљу без иарода која ће ирипасти било коме ко ту жели да живи. Због те чињенице, код Срба је 1991. године, проценат млађих од 19 година износио 30,7% у укупној маси становништва, а код Шиптара 48,3% становника млађе је од 19 година. Све то показује да ће се врло брзо десити, задрже ли се постојеће стопе иаталитета, да муслимани постану бројнији од Срба у самој Србији. А онда то више неће бити Србија. Ако се узме у обзир да су и Шиптари муслиманске вероисповести, исто као и већина Сарајлија, постаје сасвим јасно да је питање вере неодвојиво од питања наталитета и да је једна од најважнијих карактеристика муслиманске популације виши наталитет неголи код других верских заједница. Новинар "Дејли телеграфа" додуше то најављује и објашњава верским разлозима, али нормално не даје детаљнија објашњења зашто је то тако. А суштина је у следећем. У исламу се сматра да је божији веровесник ове вере, Мухамед, пример који се мора следити тако да сваки онај ко жели да буде правоверни муслиман мора да живи по прописима које је Мухамед одредио. У том смислу, најважнијим извором ислама сматра се света књига Кур'ан а одмах затим суна или традиција везана за речи и дела Мухамеда и његових сабораца.Суна се изражава кроз хадисе, то су управо канонизоване поруке. Једна од њих која се приписује Мухамеду вели: Жените се и множите се јер желим да помоћу вас надмашим осталег.
Значи, овом наредбом којом се изричито наређује муслиманима да се жене да би се множили, Мухамед истиче да је циљ институције брака да се бројем новорође-
54
HPIX
муслиманска заЈедница наметне осталим по СВОЈОЈ бројној снази и да их надвлада. Према томе сваки верник који жели да то остане, мора следити наредбу Мухамедову.
Проноведи имама по џамијама увек су позивале вернике на поштова ње обавезе и услед услед велике везаности муслимана за њихову веру, наталитет ове верске заједнице је био висок. Док су се и друге верске заједнице понашале слично, нису се могле видети велике разлике. Али сада, када се услед промењених услова живота у великом делу света осећа нагли пад сгопе рађања, муслимани почињу да нагло расгу и да својим процентом заузимају све више место у распореду светских религија. Посебно карактерисгична је индијска ситуација. Ова земља где сви сгановници у принципу имају виши наталитет него ли у свету, ипак показује разлике у броју новорођених Хидуса и муслимана. Мада су хидуске породице бројне, муслиманске су ипак бројније. Тако да се број оних који припадају исламској вери из дана у дан повећава и њихов проценат у укупној маси сгановника сгално ра сг е, пр ет е ћи да Инди Ин дију ју пр ет во ри у мусл му слим иман анск ску у земљ зе мљу. у. Како видимо слична се ситуација збива и у СРЈ, али и у републици Српској. Висок наталитет муслимана прсти да потре плодове ослободилачке борбе српског на ро да и да на ше зе мљ е по но во учин уч ини и де ло м дар да р ал исла ис лама ма тј. зе мљом ислама. Висок наталитет који регионе насељене муслиманима чини пренасељеним, доводи до њиховог исељавања и до продора у средиие где муслимана од одласка Османија није било. То се посебно види у Београду, Новом Саду, Косголцу, Смеде реву итд. Пос ле Другог српског усганк а долази до исељавања муслимана из Србије. Тако да у њој осгају само мале муслиманске заједнице какве су оне у Шаицу, Лозници, Крупњу и Сакару и Малом Зворнику.
55
Али сс дешава једаи изузетак који сада почиње да показује своје последице. Накои ослобођења Ниша, Пи ро та , Вр ањ а и Тошш То шш це , 1878. 1878. године, годи не, дозв до звоља оља ва се муслимаиским Циганима да остану у тим регионима. А они задржавају веома висок наталитет који је данас много всћи него ли наталитет Срба у тим 1радовима. Заједио се веома бројним муслиманским Циганима из Македоније и са Космета они се, трбухом за хлебом, крећу ка северу и насел>авају око Београда, Шапца, Смедерева, Новог Сада и у Костолну. Тако да се ту појављују муслиманске махале први пут после одласка Турака. Ствара се исламски начин живота: људи живе у кућицама склепаиим од картоиа, свуда влада нехигијена, жене су у димијама, чува се стока, и рађа веома миого деце. Чита Чи та ви крај кр ајев еви и Беог Бе огра рада да сада имају има ју муслима мус лиманску нску већину: делови Сремчице, циганске рупе у Земуну, Орловско населе на Карабурми итд. Број новоиридошлих и од њих скоро рођених, веома је висок и изпоси сшурио неколико десетина хиљада људи- Исламска верска заједница у Београду, преко свога старешине муфтије, чак прича да их има и читавих 150.000, а муслиманска пропаганда из Рашке области и из Босне оиерише са цифром од чак 200.000 муслимана у Београду, нормално заборављајући да каже да се ради о етничким Циганима. У свакоме случају број муслиманске деце која се роди ро ди у беог бе огра радс дски ким м прод пр одил илиш ишти тима ма изда из дале лека ка прева пр ева зила зи лази зи њихов број у укупној маси становника, а то се све користи да се свету покаже како Беофад мало но мало поново постаје муслиманска чаршија. Штавшге све се више говори о угрожености муслимаиа у Београду и светским се институцијама, као што су разне комисије за права човека ОУН или друге невладине организације, шаљу извенггаји у томе смислу,
56
све са циљем покретања питања угрожених верских права муслимана у главном граду СРЈ. Посебно је важна чињеница да је, према извешта јим а са тере те ре на, на , међу ме ђу првима први ма који ко ји су од сгра сг ране не СД А нао ру жани жа ни у Но вом во м Паза Па зару ру били бил и циганс циг анскака-мус муслим лимане анека ка колонија на брду које сгратешки изванредно контролише српско село Посгење. Према гшановима СДА, ти Цигани су требали да туку Србе са брда. Исга је прича била у Зворнику: први који су дигли руку рук у на Ср бе били би ли су звор зв орни ничк чки и муслима мус лимански нски Цига Ци гани ни наоружани од СДА. На основу пеких још увек недовољно проверених података, многи од њих су избегли после борби управо у Београд и населили се у просгорије зграда "Старог аеродрома 1' код Студентског града. Тамо их, према причању околних сганара, из дана у дан има све више и девојчице од 13-14 година данас имају сгомак а сутра већ л>уљају бебу. При томе се користе бесплатно сгрујом, водом, немају санитарне уређаје и прете да изазову епидемију. Веома је значајно да је могуће да се међу њима можда крију и људи који су над Србима у Зворнику починили ратне злочине. А све то подсећа на мудрог Иву Андрића, кога нажалосг ретко ко корисги као политиколошког и исгоријског иисца мада су његове ПОЈШТИКОЛОШКС и исгоријске аиализе бриљантне. Андрић у нриповеци "Рзавски брегови 11 из збирке "Жеђ11 , описује шуцкоре који су за време Првог светског ра та ио Бо сни сн и убиј уб ијал али и Србе Ср бе:: Кад се чу Говор и азбише шуцкори. Било их је петпаестак, неки варошки Турци, понајвише ЦиГани... Недељко поче да моли најстаријеГ Турчина... Али уза-
луд... Један Циганин му је махао дуганким бајонешом испред очију. Доста је било вашег! Пропало је српско...
Како нажапост видимо, постоји могућност да су се они који су се понашали као Недељкови мучитељи сада сакрили у Београду и да се о томе ништа ие зна. Углавном постаје више него јасно да се услед свега овога, број муслимана у главном граду нагло повећао и да се због њихове веће стопе рађања може очекивати да се национална структура главног града битно поремети. Јер, ако Београд има неколико десетина хиљада Цигана, онда је то веома бројна мањина, која у, појединим крајевима где чини већину становништва може и контролисати месне заједнице.. За то се одмах након свога формирања почела старати СДА. Она је формирала свој београдски градски одбор који је на старту почео да рачуна са веома ом а ВСЈЈИКИМ бројем муслимана. Али, што је важно, посебио је водио рачуна о високом наталитету који би у персиективи требало да доведе до бројчаие преваге муслиманске популације. При томе је важно иегаћи да су, у својим обраћањима јавности, делатиици СДА највише рачунали са Циганима - муслимаиима, јер су они у самом граду најбројнији. Тако је, између осгалог, нредседник београдског одбора СДА, Рагиб Сијарић, у Пљевљима, на трибини, изјавио да ће ако Срби подигну споменик Дражи Михаи ловићу, 200.000 београдских муслимана на Дорћолу подићи споменик Муратуг, сматрајући ваљда да збоГ турСКОГ имена, Дорћол треба да буде муслимански Град. Ова последња чињеница јасно иоказује какве су им биле амбиције, јер су наступили малте не као равноправни носиоци суверенитета у Београду са Србима, који без муслиманског присганка не Moiy ништа важније да ураде.
58
Све то указује да је најважнији извор снаге муслимана на просторима српских земаља у њиховој бројности која је последица високог наталитета. Стога се може посгави ти пиање: ка ко и на који начин се у исламу исламу успела одржати овако висока сгопа рађања? Немојмо заборавити да ни остале религије не проповедају рађање ништа мање од ислама, а инак је ислам комиететивнији у томе смислу. Основни одговор на ово питање садржан је у објашњењу положаја жене. Да би омогућио сгварање Мухамедове наредбе о рађању ваљало је задржати жену у условима који јој остављају врло мало просгора за аутономно деловање. Жена је морала бити у тотално подређеном положају ирема мушкарцу и само таква особа може да служи као машина за рађање. То је осгварено системом куранских прописа и хадиса којима се жене претворе у биће ко је има мању мањ у вредно вре дносг сг од мушк му шкар арац аца. а. На основу исламске теорије жена је и умно и фи зички слабија од мушкарца и зато му се мора покорити. До рођења њен Господар је отац или брат, а после удаје муж.
Од малена она се спрема да буде машина за рађање. Како је говорио вођа исламске републике Ирап, имам Хомеини, девојчица не би требало да дочека своју прву менструацију у кући свога оца. Што значи да би требал о да се уда пре тога! Прим ер за овакво пон ашање узет је из жи вота во та Мухаме Мух амеда, да, који ко ји је своју најм на јмла лађу ђу и најм на јмили илију ју жену, Ајшу, довео у своју кућу када је она имала мање од десет година. према томе, ако је жена божјег веровесника могла да буде тако млада онда је логично да то исго тако младе могу да буду и жене осгалих муслимана.
Жена у нринципу има органичена права у исламеком свету и само таква она може да буде машина за рађа ње Та ко се нпр. сматра да у судском процесу ник ако не Moiy да се равнају жена и мушкарац. Сведочење једног мушкарца равно је сведочењу две жене. И тај пропис који је важио кроз читаву исгорију и дапас важи у многим исламским земљама. Тако нпр. и Египат, после извршепе револуције 1952. године, није укинуо ову дискриминаторску одредбу. Осим права на ра зл ич ит тр е тм а н од ст ра не суда, му шкар шк ар ци су у исла ис ламмској средини вишеструко више вредиовани него жена. Тако сваки мушкрац може да има четири жене. И пгго је веома важно, свака од њих можс да буде избачена из куће мужа без икаквих комиликација. Довољно је да он три пута изговори да му она није више жена и развод је обављен. У таквом случају деца обавезно принадају мужу и морају бити муслимани без обзира какве им је вероисповесги мајка. Већ тај случај јасно показује какву власт муж има над женом и колико га она мора поштовати. А одатле до претварања жене у машину за рађање није много далеко. Васпитавање од малена да јој је основни циљ удаја чини жену сгално устрашеном и несигурном да ли ће успети да задовољи сва иадања свога супруга, па су последице таквог односа веома тешке за психичко стање женског дела популације. Једна жена, социолог аз Марока, утврди ла је у своме истраживању да највећи део њених испитаница никада није доживео орГазам. А да би жена била спремна да све ово иоднесе, нормално је да мора бити необразована. Тако да се, да не би дошле у искушење да се ионашају другачије, женама у исламском свету офаничава слобода кретања. Зато није чудно што су у бившој СФРЈ, у највећем броју случајева, управо муслиманске девојчице напуштале школу у најра-
60
нијој доби. Јер ако иде у школу, она мора да ее понаша мимо исламских прописа. Пре свега мора да седи са мушкарцима на часовима, али што је натеже мора да се свуче на часовима физичког вспитања шго је према исламу највећи ipex. Јер муслиманка може пред непознатим да нокаже само стопала, шаке и лице а тело мора бити огриуто широким мантилом да се не би видели обриси. Зато је најв на јвећ ећи и број бр ој неписмен непи смених их девојч дев ојчица ица код Шиптар Шип тараа јер ј ер су их очеви врло рано иснисивали из школе и удавали. Ка ра ктер кт ер ис тича ти ча н је случ сл учај ај са једн је дном ом фа бр ик ом гексти гек стила ла у Тетову. Да би еманциновале тамошње жене, власти из Скопља су отвориле фабрику која у принципу ангажује женску радну снагу. Али очеви и мужеви тетовски Шиптари једноставно нису дозволили кћерима и жснама да изађу из кућних дворишта и да се запосле, тако да је део радн ра днее сна ге мо ра о да се доводи дово ди из Скоп Ск опља ља да би фа бр ик а уснешио функционисала. Последице су да је велики део женске поиулације остао код куће где иије могао да стекне никакво веће образовање осим верског за које су задужене вероучитељице. Овакве жене се рано удају, веома су религиозне, поштују све иаредбе па и оиу о потреби што већег рађања. И као резултат имамо веома висок наталитет код Шиптара, али и код осталих муслимаиа. Кад су видели да је то веома ефикасио средство, руко ру ково води диоц оци и косм ко смет етск скее алте ал терн рнат атие ие су запо за поче чели ли са интенинт ензивном пропагандом која је за циљ имала да тај високи наталитет условљен вером и традиционалним начинима живота стави пгго је мо1уће више у функцију шиптарских сецесионистичких циљева. Без имало зазора Шигггари говоре да ће Срби не опамете ли се и не дају ли све оно што им сецесионисти траже доћи у ситуацију да дају и више од тога. Јер како они веле, биће нас толико да ћемо узети и Беофад а не само Пећ или Приштииу.
Веома отворено, сви носиоци шиптарског бунта, истичу да је њихова бројност једна од најважнијих ако не и најважнији елеменат на коме они засивају своју гежњу ка отцепљењу. При томе су сталио говорили како их има барем три пута више него становника Црне Горе и да ни је прав пр авед едно но да мала ма ла Цр на Гора Го ра буде рену ре нубл блик икаа а они да имају само аутономију. Сличну су нолитику наегојали да воде и муслимаиски политичари у бившој Босни и Херцеговини. Али тамо, услед мање густине муслиманске популације, заједничког језика са Србима и Хрватима, није успео да се оствари исламски концепт цивилизације у иегом степену као и на Космету. Зато је наталитет тамошњих муслимана био мањи него код Шиптара. Са друге стране, муслимани српског језика из Рашке области, имали су и имају веома високу стопу наталитета, јер је код њих ислам мпого ирисутнији у животу него код њихових једноверника у Сарајеву. Посебну бригу за повећање наталитета муслимана, а све са циљем њиховог претварања у најбројнију верску заједницу у бившој Босни и Херцеговини, испољавао је Адил Ад ил З ул фи ка рп а ши ћ, предсј пре дсједн едник ик и оснива осн ивач ч Ј1БО Ј1 БО (Либерално-бошњачке организације), а некада МБО (Муслиманске бошњачке организације) Он је у једном своме тексту хвалио Шиптаре због очуваноеги егруктуре исламске породице чији је резултат веома много деце и чување исламског идентитета. Тај чов ек који је у Београду чак иретстављен као Европејац, широко је публиковао текстове у којима је жалио IUTO се у Југославији дозвољава склапање бракова муслимапских жена и мушкараца немуслимана. Док је у исто време он има жену хришћанку!? Према томе, залагао се за отворену дискриминацију и реализац ију исламске исламске нраксе. према којој је веома пожељно да се муслимани жене немуслиманкама, да би тиме двоструко слабили немуслиманске суседе. Са
62
једн је днее стра ст ране не одводи одво ди им се један јед ан чла н дру штва шт ва који ко ји сада мора бити члан муслиманске заједнице. Са друге егране тај члан, тачније чланица, рађа децу која морају бити муслимани и тиме појачава бројчано муслиманску заједницу. Како видимо управо је политика човека, кога су многи у Београду претегављали као особу са којом је могуће европски разговарати, водила оегвариваљу муслиманске бројчане преваге и повећаваљу наталитета код мухамеданаца а све са цшвем спасавања Босне за искључиво исламску сгвар. Што није поегизао пропагандом оваквог типа, Зулфикарнашић је иокушавао да осгвари широким фалсификовагвем пописа стаповништва, вишесгруким увећањем броја муслимаиа и покушајима да Босна и Херцеговина представи као претежно муслиманску земљу. Зато није крио своје изненађе1ве бројем муслимана утврђеним на попису 1991. године када се видело да их нема више од 43%. Но, може се консгатовати да је сада сгворена таква ситуација да се пронаталитетна политика - а све у циљу истискивања других из бивше Босне и Херцеговине уегалила као државна политика. Тај се нроцес обавља не само тиме што се форси ра наталите т код моиогамних бракова, већ и тако што се дозвољавају полигамни, што је савим сав им у складу скл аду са исла ис ламс мском ком тради тра дици цијом јом . Ва жн о је да се деца рађају а ако не може у браку једног мушкарца и жене онда може у браковима једног мужа са више жена. Што је посебно важно, има и случајева да људи других националносги и вероисповесги, из сасвим практичних ра злог зл ога, а, пр елаз ел аз е на испам. испа м. Так о се десило да је Хрватица са дететом о тишла у Сплит за време војних операција а у Сарајеву осгавила мужа, такође Хрвата. Док је она била тамо њен је муж био рањен и нашао је жену која га је неговала. Из те везе
63
сс родило дете. Сада када су ратне операцијс око Сарајева уминуле, нрва жена је дошла кући, и затекла другу. Да пе би било проблема, сво троје су нашли соломонско рсшење, променшш веру и иостали муслимани. Јер ислам не само да не брани, него чак и фор сир а вишеже нсгво . На тај начин сарајевска и босанска муслиманска заједница све више бројчано јача. Предвиђа се да ће Е^еома брзо број рођеиих превазићи број погинулих. Насгавили се тако, будћносг је савим извесна. И од босанске федерације неће бити ништа, јер ће Хрва ти у њој бити занема р;вива мањина. А слобода кретања и насгањивање ће веома брзо довесги до тог а да се муслимани почну почну бројниј е насеЈвавати и у Неуму и Читлуку и то ће бити крај било какве верс у заједиигптво. Једини излаз може да буде разлаз. Нажалосг, то ие виде миоги и мисле да ће се исламеки ексгремизам неутралисати заједничким животом. А заједнички живот би био MOiyh само под условом да се хрватс ка и муслиманска заједница одржав ају у релативно сличним пропорцијама. Чим дође до бигније етничког дебалаиса, морају се оеетити и разлике у политичкој надградњи. Те чињенице су од почетка били свесни Срби и зато су и тражили да се бивша Босна и Хсрцеговина подели на равне часги тј. ирема критеријуму већине. Хрвати из ове републике су желсли исто, али су били приморани, притиском централе у Загребу која је опседнута сном о Хрватској до Дрине, да прихватс савез са "Турцима". Неириродност ове алијансе се осетила пакон избијања великих сукоба, који су по својој жестини досгигл и оне ко је је свака од ове две верске заједниц е имала са Србима. На хрватску жалосг, притисци великих сила и сасвим погрешна политика Ватикана, довела је опет до обнављања неприродне коалиције. Тако да сада само треба успосгвити мир и наталитет ће почети да чини сво је . По з ив а ћ е и ка то л ич ки пр ел ат и своје сво је ве рн ик е да не употребЈиавају пилулу нити да абортира ју, али ће од тога бити мало фајде, како и до сада.
64
На другој страни, види се да муслимани већ изршавају иаредбу свога веровесника Мухамеда, која је потврђена фетвом садашњег наиба тј. вршиоца дужности реис ул улеме, врховног поглавара ИЗ. А овај господин је поменутој фетви наредио да свака муслиманка мора да рађа по петоро деце, део са себе, део за ислам. И како видимо, бебе већ почињу да се рађају - у име Алаха.
ОДАПЕТА CTPEJIA ИСЛАМЛ 3
Ислам, у свом настојању да што више и што даље иродре на европски континеит, већ вековима оставља иеизбрисиве трагове на јужнословенским просторима. То је посебно очигледно у Босни Херцеговини, где је исламизован велики број православног и мањи део католичког становништва, које се данас користи као истурена и удариа сиага за даље ширење ислама. Уз помоћ тог стаиовништва , исламски центри већ одавно иастоје да Босну и херцеговииу претворе у "праву исламску републику у Европи", која ће дал>е "зрачити према југоистоку и севе ру". ру ". Један од ретких српских научника који се бави изучавањем утицаја ислама на политички живот је др Мирол>уб Јевтић, нрофесор факултета политичких наука у Београду. Његова докторска дисертација "Савремени џихад и рат као рат" сврстана је међу "најконзистентније научне доприносе анализи радикалног политизоваиог ислама". У току рата у бившој Босни и Херцеговини Јевтић је објавио књшу под насловом Од исламске декларације до верског рата у БиХ, у којој је аргуменТовано исказао утицај ислама на изазивање овог сукоба.
И с т и , Одапета стрела ислама, Српски одговор, Матица Српска, Нови Сад, 1994, 1994, стр. 205-216. 205-216. (Интервју дат да т Јовану ЈаљиНу ЈаљиНу,, главпом и одговорном уреднику уреднику Јавности.
66
- Професоре Јевтићу, колика је улога екстремиих протагоииета ислама за недаће и рат на овим просгорима? Огромна. Концепција ислама коју негује и шири Исламска верска заједница (ИВЗ), али и она коју као сво ју идеолошку платформу неГује Странка демократске акције (СДЛ), обавезно подразумева стварање такве по литичке утопије, која за све немуслимане представља casus belli, то јест узрок за рат. Тачније речено, та концепција обавезно подразумева остваривање исламске револуције, чији је резултат исламска држава. А она представлм негацију Савезне Републике ЈуГославије, али и дискриминацију немуслимана и жена, који би на њеној територији живели.
- Да ли би се овај рат који воде муслимани могао оквалификовати као - џихад? - Не само да може, неГо се он и мора оквалификовати као свети рат - џихад. Као што шт о вам је познато из штампе је управо изашла моја књига Од исламске декларације до верског рата у БиХ. А како сам део наслова Говори да се у некадашњој БиХ води верски рат, онда је јасан мој одГовор на то питање. У књизи је показано да је садашњи рат верским верск им тј. џихадом проГласила сама Исламска верска заједница, тачније речено, њен Главни орГан за бившу БиХ - сарајевски мешихат. Ирема јасно израженом и у исламским новинама Препороду публикованом ставу, реч је о рату који је примарно - верски. ИВЗ у својој наредби каже да су сви муслимани и мусли манке обавезни да узму учешћа у рату који је за њих верска обавеза. Између осталоГ, истиче се да су борци у том рату, пре свеГа, заштитници eepe, а онда све оста ло. - Изглсда парадоксално да и многе хришћанске земл.с, мсђу којима има и православних - као што су, реци67
мо, Бугарска и Русија - иодржавају муслимаиске захтеве, односно експанзију ислама, нреко наше земље! - Да, то је парадоксално. Јер, више је него очи Гледно да управо Русија и БуГарска својим акцијама сто је на страни исламскоГ фундаментализма. IIIто се Руси је тиче, разлози су разумлмви. Русија је оГромна земља. Она је већ заборавила МНОГО тоГа што јој се дешавало у време Андреја Рубљова. Ја сам лично имао прилику да се уверим да, рецимо, московски таксисти не знају да су њихови сународници Јермени уствари хришћани. СтоГа није чудно што велики део Руса данас не разуме довољно овај проблем Али, на срећу, успавани руски медвед почиње да се буди и показује да схвата шта се, уствари, збива на нашим просторима. Мени се чини да је то, ипак, више последица буђења православља и на њему засноване солидарности, неГо разумевања проблема. Са БуГарима је проблем нешто другачији. БуГари су, сиГурно, МНОГО више пропатили од исламскоГ фанатизма неГо ми, јер су били ближи ЦариГраду. Зато је њихова званична политика која подржава и Шиптаре и босанске потурице много специфичнија. БуГари, наиме, још сањају свој национални сан, који обавезно подразумева исправљање Грешака из балканских ратова, када су изГубили моГућност да припоје вардарску Македонију. Сада им се чини да је прилика да то остваре. оства ре. Македони ја се одцепила од СФРЈ и тамо је веома јака пробуГарска партија ВМРО. Али, упркос томе, страх од утицаја Србије на становнике ове бивше јуГословенске републике је веома велики, Зато БуГари помажу све оне који би мо Гли да скрену пажњу Срба од Македоније - босанске и старорашке потурце, али исто тако, и Шиптаре и Хрвате. Ту је суштина буГарског опредељења опредеље ња за сарадњу са српским непријатељима. Циљ је јасан - онемоГућити Србе да се, евентуално, докопају Македоније, а онда наћи начин да се прошири БуГарска. Али, то проширење ве-
роватно нема у плану присаједињење целе вардарске Македоније. Бугарима је наиме, доста њихових Турака и Помака, па им, вероватно не треба још неколико стотина хиљада Шиптара из западне Македоније. Тако, они, по свој прилици, решење виде у подели Македоније са Шиптарима. И ту праве кобну Грешку! Они нису свесни да би тиме што би добили део Македоније у блиској будућности МНОГО више изГубили. Јер, после тоГа Албанија би се ујединила са својим сународницима из Тетова, Дебра, Гостивара, Кичева... А они су познати као најоданији мулсимани у читавој ЈуГославији, тако да су перпе рспективе најрадикалнијеГ исламскоГ радикализма ту, а не у бившиј БиХ. Ти нови муслимани само би долили нову ислажку крв својим једноверницима с друГе стране Границе која би нестала. После тоГа та нешто увећана БуГарска нашла би се између две исламске државе - Турске, чији утицај и снаГу не треба посебно подвлачити, подвлачит и, и МНОГО увећаније Албаније. Ако се има у виду да је пантурцизам Шиптара из бивше Македоније најизраженији међу свим Шиптарима, онда је јсано јс ано да је Сулејман Деми рел рачунао управо на њих када је Говорио о Турској од КинескоГ зида до Јадрана. Нормално, та Албанија онда би била МНОГО више у моГућности да се бори са Србијом и Црном Гором око крајева на које претендује. Ако би у томе успела, онда би то био крај Србије, али и БуГарске, зато што би се нашла у исламском сендвичу. Управо тоГа су свесни Грци и Јермени и зато подржавају Србе. Али, ипак, чини се да у последње време и у БуГарској у одређеним круГовима, почињу да дувају нови ветрови. Исто тако u у Македонији, Где МААК, друГа значајна опозициона партија, често помиње опасност од исламскоГ фундаментализма.
- Поред исламеких земаља, даиас се, ииак, као најnchn заштитиици муслимана (односно њихових захтева) п.1 омим иросторима показују Сједињене Америчке Државе. Онс то чине под фирмом "заштите л^удских пра-
ва". С обзиром да Алија Изетбеговић у својој књизи "Исламска декларација" каже да се "усиостављање исламског иоретка иоказује као врхунски акт демократи је), је ), знач зн ачи и ли то да С А Д свесно свес но пома по мажу жу успо ус посг сгав авља љање ње исламског поретка на овим просгорима. - Не би се могло рећи да САД имају икаквоГ инте реса за стварање исламске државе на овим просторима. Напротив. Они су видели да им она не носи иишта добро. Али, управо из тих разлоГа из којих су подржали, одиосно омоГућили победу Хомеинија у Ирану они сада помажу Алију ИзетбеГовића. Да не би било дилеме, нор мално да није тачно да су САД директно потпомаГале Хомеинија, али су то радиле индиректно. Американци су, наиме, сасвим подценили значај ХомеинијевоГ покрета. И поред чињенице да је Готово цела владајућа кама рила Ирана u највећи број елитних официра био вна платном списку СИАг, Њихове процене Хомеинија су тотално омашиле. Зато је он као кулу од карата одувао шахову шахов у армију. Слична је ситуација и у Босни и ХерцеГовини. САД располажу полуинформацијама о највиталнијим стварима. Они сиГурно знају шта Радован Радован Ка раџић руча а шта вечера, али не знају оно што је најважније. А то се односи на њихово непознавање муслимана. За њих су муслимани из бивше БиХ европеизирани и тешко подложни фундаментализму. И, шта више, Аме риканци мисле да се баш они, исто као Турци, моГу ко ристити за модел европеизиране муслиманске заједнице. А пошто се исламски свет очиГледно и отворено сврстао уз муџахедине Алије ИзетбеГовића, онда САД мисле да је најбољи начин да се покажу као пријатељ који ће да помоГне да остваре свој циљ. С друГе друГе стране, мисле да би тако сви били задовољни: Алија и саборци, јер су добили исламску државу, исламски свет, јер ће имати упориште у Европи, а Американци - што ће преварити и једне и друГе. ЛоГика САД је: секуларизоване секу ларизоване муслимане, помоћу кредита, вискија, фармерица и порнића, др-
70
жаћемо на узди; исламски свет мораће да нас похвали као пријатеље, јер смо помагали њихову браћу, и тако ће се, уз помоћ те секуларизоване муслиманске масе, де ловати на још већи и бржи продор вестернизације у централне исламске просторе. Страх Запада од радикализације ислама и разло зи за помаГање муслимана од САД најбоље се одсликава ју у ренима аустријскоГ председника Томаса Клестила, који, кад је чуо да Венс-Овенов план за БиХ долази долази у питање, рече да ће вускоро доћи до општеГ ратноГ пожа ра на Балкануг, па је, чак, најавио и моГућност висламско-европскоГ сукоба. Запад мисли да ће давањем подршке Алији ИзетбеГовићу зауставити исламске апетите. И ту се вара. За исламски свет победа муслимана у бившој БиХ била би само доказ да је Алах уз њих, јер он увек помаже праведне. А подршка Запада муслиманима цени се искључиво као акт БожијеГ просветл>ења, којим се чак и неверници Гоне да делују у корист ислама. Значи, тек тада би био извеснији рат против ислама, али против ислама који би био ојачан, јер је сломљена још једна карика која се вековима уГибала под муслиманским припшском - српска карика.
- У "Исламској декларацији" Изетбеговић иише о "неспојивости Ислама и неисламских система". Ои каже:" Нема мира и коегзистенције између 'исламске вјере' и неисламски друштвених и политичких институција". Има ли, заиста, могућносги коегзистенције и равнонравног живота муслимана и припадника других религија у јсдн јс дној ој држа др жави ви?? - Нема могућности заједничкоГ живота муслимана и немуслимана ниГде Где су муслимани у већини. Ислам као релиГија своју супремацију показује понижава II,ем немуслимана. Сва исламска јуриспруденција заснована јс на ирописама у којима су немуслимани предмет дискримшшције. И шо нијс никакво застрањивање у поређе-
71
њу са изворним исламом, већ примена најјаснијих куранских прописа. А то је пракса у свим муслиманским зе мљама. Тачније речено, у свим државама које узимају ислам за извор идеологије и лештимитета, лештимитета, дискриминација немуслимана и жена подигнута је на степен позитивног права. Ниједна исламска земља не примењује Општу декларацију о људским правима, нити пактове о правима човека ОрГанизације уједињених нација.
- Сви муслимаиски војници који данас ратују против Срба и дојучерашњих савезника Хрвата, као сасгавни део војничке опреме, носе "упуте муслиманском борцу", у којима, између осгалог, пише: "Витезови ислама, крећите у бој, били слаби или снажни, и борите се иа Алаховом путу, залажући иметке и животе своје, јер ако ие будете у бој ишли, Алах ће вас на несносне муке сгавити и другим народом заменити". - Оиако како се једино и моГу тумачити. То су упутства муслиманским ратницима који ратују у име вере и за веру. Таква пракса увек је била позната у исламској историји, а, ево, и данас се понавља. Гако је, рецимо, 1875. Године, за време босанскоГ и херцеГовачког устанка месним муслиманима послат вео са МухамедовоГ Гроба који је требало да распали њихов џихадски жар. Записи о којима Говорите имају исте циљеве.
- У рат против Срба укључен је и велики број муџахедина, присгиглих са свих сграна света; многе међуна родн ро днее исла ис ламс мске ке орга ор гани низа заци ције је шаљу ша љу оруж ор уж је и огро ог ромн мнее суме новца "нашим" муслиманима; Алија Изетбеговић је у току овог рата добио међународну награду "заслуга за ислам и приврженост џихаду" ... Како објашњавате толики ангажман исламског света за рат на овим просгорима? Да ли је ту у питању само солидарносг са "браћом rio ве ри" р и" или ил и не шт о друго, дру го, реци ре цимо мо,, отва от вара рање ње врат вр атаа исламу исла му за даљи продор у Европу?
- Реч је и о једном и о другом. Према исламском учењу, сви муслима^ш су једна заједница, једно тело, а бол у једном делу тела ствара ств ара болове по читавом телу. У том контексту, контексту , овај масовни ангажман исламског света за помоћ босанскохерцеГовачким муслиманима је логичан. Али, поред тоГа, у планетарним иамерама које имају исламски центри, ово је фантастична прилика да се направи плацдарм за продор у Европу. О томе се у исламском свету отворено Говори. Тако је, између оста ЛОГ, један исламски великодостојник из Саудијске Арабије изјавио сасвим отворено да ислам у источној Европи треба да постане средиште политичке моћи и дифузни центар ислама осталом делу Европе и СССР-у. Према томе, они не крију да им је цил> освајање целоГ света и да зато помажу наше муслимане.
- Пре више од једие деценије, и сам Алија Изетбеговић изнео је на једном симпозијуму у Лондону тезу да у будућносги треба ићи на уједињавање целог исламског света. Ту тезу он је изнео и у својим књигама. Да ли је у тој његовој визији први корак уједињење муслимана на јужн ју жнос осло лове венс нски ким м прос пр осто тори рима ма,, односн одн осно о на Ба лкан лк ану? у? - Да. Исламска декларација вође СДА јасно Гово ри да је будућност свих муслимаиа света да створе исламску федерацију. У том смислу, уједињење свих муслимана Балкана јесте етапа ка спајању са осталим муслиманима. Зато политички проГрам СДА јасно изриче да је њеГов циљ да потпомоГне не само своје потурчене истомии1љенике у Рашкој области, већ и Шиптаре.
- Токо То ко м сукоба на Косову и Метохији у први гшан истицан је сецесионизам. Међутим, очигледно је да је у овим сукобима исламски фанатизам имао велику улогу. Шиитарски терористи чесго су кретали у u aкциjy ,, из џамијс!
- Тачно је да је на Косову и Метохији у питању албански тј. шиптарски сецесионизам. Јер, основни цил> свих шиптарских покрета на Косову и Метохији и другде је отцепл?ење делова територије насел^ене ШипСпа рима и њено припајање Албанији. А то је сецесионизам. Али, када се постави питање шта лежи у основи шиптарскоГ шовинизма (који је у основи сецесионизма), онда се види се да је Главна снаГа шиптарске нетрпељивости према Србима, али и свим осталим хришћанима, импреГнирана исламским начином живота и историјском традицијом неодвојивом од ислама. Опште је познато да све до исламизације није било никаквих сукоба између Шиптара и Срба. Напротив, постојала је веома велика симбиоза за време владавине Цара Душана, Шиптари су били веома уважени као управници провинција садашње Албаније. Позната је и мајка АнГелина, Шиптарка, која је светитељка Српске православне цркве. Са исламизацијом односи се ме/bajy и Шиптари, као муслимани, постају браћа по вери са Османлијама. Они узимају веома видно место у османској историји и представљају Главну ударну снагу за држање у потчињености свих хришћанских народа са којима долазе у додир. Тако Шиптари постају ти који, као паше и беГови, владају великим деловима Македоније, Косова и метохи је, Грчке и представљају сталну претњу Цетињу, које успевају и да спале. Дакле, то нису били Турци. У ства ри, јесу, јер појам Турчин у то време није етнички, неГо eepcKiL Шиптари, као муслимани, тада су стекли право да Глобе Србе, који улазе у њихову свест као овце које треба шишати и ко]има се еманципација не сме дозволити, да не би остали без руна, меса и млека. Зато је сваки устанак Срба био истовремено и покушај да се Шипта рима отму експлоататорски извори прихода. А како су ти приходи последица исламизације, то је отпор Срба, БуГара и Грка, уствари атак на исламски поредак. Тако
74
је целокупна историја ових народа прожета борбом која се заснивала на разлинитој eepiL Данас, када Шиптари нине најисламскије становништво у бившој Југославији, што и сами муслимаии српскоГа језика из БИХ, Рашке области или Косова и Метохије нерадо признају и када се њихов нанин живота, прожет исламом, никако не уклапа у европске и световне норме, нији су поборници Срби, онда је јасно да се та животна тј. цивилизацијска неусклађеност, повезана са историјском традицијом, лако претвара у мржњу на којој понива сепаратистинки набој. Мора се истаћи да се у сецесионизам активно и у потпуности укл?унила цела Исламска верска заједница. Сви верски скупови претварају се у сецесионистинке манифестације. Све хоџе служе као аГенти за везу. А чињеница да је Албанија недавно постала пуноправна чланица ОрГанизације исламске конференције још више доприноси овој појави. Албанија сада има задапшк да шири ислам, тачније, да онај који већ затиче на на Косову и Метохији неГује и развија.
- Мало пре помепули сте туреког предеедника Сулејмана Демирела, који је непосредно иред почетак рата у БиХ изјавио да се "Турска простире од Јадранског мора до Кинеског зида'\ Да ли је ова изјава била најава исламске офанзиве на нашим просгорима? - Сулејман Демирел не би моГао да претендује на било какве реалне пантурцистичке пантурцис тичке визије иа овим просторима да није видео оГроман исламски и неоосмански талас одушевл>ења који су изразиле вође Странке демократске акције, нарочито Сулејман УГљанин, лидер (ДА за Србију.
- Колико је Покрет несврстаних допринео продору ислама на ове наше просторе, с обзиром, пре свега, на чи-
75
њеницу да је културна сарадња бивше СФРЈ са већином чланида овог "покрета" ишла иреко Исламске верске за једн је дниц ице? е? - Веома МНОГО. Уласком у Покрет несврстаннх Гито је отворио простор светским центрима да врuubajy по нашој земљи како xohe. Они су ишли толико далеко да су чак оптуживали и онда владајуће социјалистичко уређење да није довољно социјалистичко, јер, забоГа, само је исламски социјализам стварно социјализам. Неке продубљеније анализе сиГурно ће показати да је једна од чињеница која је утицала на Тита да бившу БиХ изручи муслиманима и чланство у покрету несврстаних. Гито је, иначе, свуда сву да са собом вукао, када би посећивао исламске земље, и као џокер из рукава показивао Џемала Биједића и Поздерце, који су били крунски доказ да је у ЈуГославији ислам веома уважен. Да би се то и доказало, било је дозвољено Исламској верској заједници да сарађује са исламским земљама. ИВЗ је то обилато користила за стварање исламске инфраструктуре, која је омоГућила садшњу висламску револуцијуг у бовшој БиХ, али и дала крила сличнимтенденцијама у Србији и Црној Гори. Исламске земље потрошиле су море новца за изГрадњу нових и реконструкцију постојећих џамија и друГих верских објеката за муслимане у бившој ЈуГославији. Либијски вођа Гадафи, рецимо, обећао је сам десет милиона долара за изГрадњу исламскоГ центра у БеоГраду. Уз све то, више десетина студената који су дипломирали на исламским универзитетима сада воде Главну реч у орГанизовању истребљења Срба и Хрвата у бившој БиХ.
- Сматрате ли да би до овог рата између Срба и муслимана допшо да режим Јосигга Броза Тита није ове друге декре том пр огласио за посебну нацију? нацију?
- Ова нињеница није могла пресудно да утине на избијање ГрађанскоГ рата између православаца и мусли мана. Јер, сетите се, пре ДруГоГ светскоГ рата муслимани су се махом писали као - Срби муслиманске вере али, то им није сметало да, 1941. Године, Немце дочекају као браћу и успоставе Независну државу Хрватску Хрва тску у којој је уништење православаца био најважнији задатак. Сама чињеиица да је муслиманска нација декретом проГлашена допринела је да мржња постане јача, јер се кроз иаводне секуларистичке форме, уствари, у ствари, ширила једииа вредност ове "нације.»" а то је вера, која се, с друГе стране, не може одвојити од фундаментализма, који је, по својој природи фашистички. Тако је ова чињеница само разбуктала страсти. Али, она није Главни узрок за рат. Рат је, да поновимо још једном, проузрокован чињеницом да ислам, као поГлед на свет искључује искљ учује моГућност било какве коеГзистенције са људима који друГачије мисле, ако та коеГзистенција није, у ствари, дискриминација немуслимана од муслимана.
v
Др Милован Р. П еце љ Други
део
БИВША БОСНА И ХЕРЦЕГОВИПА ОД ЛИСАБОНА ДО ЖЕНЕВЕ ГЕОПОЛИТИЧКО ЧВОРИШТЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА КРИЗЕ ФУНКЦИЈЕ ГРАНИЦЕ И ПРОБЛЕМИ РАЗГРАН ИЧАВАЊА ГЕОПОЛИТИЧКЕ КОНСГАНТЕ БАЛКАНИЗАЦИЈА И САЖИМАЊЕ ПРОЈЕКТИ ДРЖАВНЕ ДРЖАВНЕ ОРГАН ИЗАЦИЈ Е БИВШЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ "ЛИСАБОНСКИ ПАПИР" /КУТИЉЕРОВ ПЛАН/ ПЛАН ВЕНСА И ОВЕНА ЖЕШВСКИ
СПОРАЗУМ
Ч И Ј А Ј Е Н Е Р Е Т В А АОРТА СРПСКОГ КРВОТОКА ЕГЗОДУСНА ИСГОК ГЕОПОЛИТИЧКА ЛОГИКА И СРПСКИ ОДГОВОРИ ДРИ11А-КИЧМА СРП СКЕ
Д РЖА ВЕ
БИВША БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ОД Ј1ИСАБОНА ДО ЖЕНЕВЕ 1
Бившу југоашвеиску централну реиублику Босну и Херцеговину грађански рат је затекао, како је го било понуларно казати, као мултинационалну и мултиконфесионалну републику у јакој вјерско-националној дисхармонији коју је иотхрањивао оружани сецесионизам Словеније и Хрватске, потпомогпути политиком разбијања СФР Југославије од стране различитих клеронационалних партија католичке и исламско-фундаменталне провенијенције, затим антисрпски реванишзам са наговјеигга је м импе им пери рија јалн лног ог повр по вр атка ат ка на Ба лк ан , Зана За надн днаа алија ал ијанс нсаа на челу са Европском заједиицом /сада Европска Унија/ и Ватикан. У том крилу обновљена је хрватско-муслиманска коалиција у иајкласичнијем антифиском облику испољавајући у овом рату наново офанзивне и крајње милитантне кораке. За разлику од осталих југо-република у бившој Босни и Херцеговини су егзистирала три културно-цивилизацијска круга /византијско-православни, латииско-католички и исламско-оријентални/, односно три иарода /Срби, Хрвати и муслимани/, са свим антагонизмима који су дубоко прикривани да би кулминирали једностраном подршком хрватско-муслиманске коалиције сецесионизму и разбијању Југославије. Тако је овај нехомоген кул1
М. П е ц е љ, Боена н Херцеговина од Лисабона Лисабона до Женеве, Јсдшкшао 25. XII 1993. -18.1 1994. Прииггина, 1993/1994. (фељтон).
81
турно-цивилизацијски круг и са њим етнички троугао разорен уз невиђен грађански рат, какав европска нозорница није за дуго упамтила. Католички прозелитизам је већ позната консганта, док је исламски фундамеитализам са а1ресивним манифесгацијама присутан у посљедне двије деценије.
ГЕО ПОЛ ИТИ ЧКО
ЧВОРИШТЕ
Са геополитичког становишта бивша Босна и Херцеговина је "трбух Хрватске", а њена сецесија само корак до имплементације "велике Хрватске" и разбијања Српског етничког просгора (СЕП) 2 и Србије односно Југославије, путем сецесије Космета, Рашке /Санџак/, Војводине па и Црне Горе. Покушаји глобализације кризе нису ништа ништ а друго него покуша ји да се смишље но скрене на тај политички колосјиек. Империјални повратак на Балкан антисрпског реваншизма који је јавно офиран у геополитици Њемачке, Турске, Аусгрије па и Мађарске захтијева исцртавање нове политичке карте Балкана и Југоисгочне Европе. У игри је т р а д и ц и о н а л н а италијанска и бугарска геополитичка еквилибрисгика. Логику прве одређује традиционална италијанско-албанска веза из које у завршници происгичу "велика Албанија , \ а друга,"велика Бугарска". Приликом свих досадашњих балканских сукоба италијанско-католшгка геополитичка консганта "m а r е n o s t r о" имала је свој своју у логику у претвара претварању њу Јадрана у 2
Ј. И л и ћ , Број и размештај Срба на територији авиојске Хрватске, Срби у Хрвашској, насељавање, број и шериторијални размелитај, Уиивергзитет у Београду, Географски факултет, Београд, 1993. 1993. стр. 7-205.
82
евоје унутрашње море. Тако ее обезбјеђује латентна тежња која постаје активна у евим балканским потрссима. Овим се омогућује дубок продор у унутрашњост Балкана и реализује италијанска варијанта u s р i n ta v e r s o Го r с n t о". То је констан та која представља једну варијанту герм герман анск ског ог "D r а n g n a c h O s t e n " - Прод Продор ор на ИсИсток, што је комилементарно са ватиканским плановима (Т е r а m i s s i o n i s). Финализација овог пројек та je y блис блиско којј вези ези ca план планом ом " с п р ж е н е з е м љ е" и наст настој ојаањима католичко-хрватске политике да се Срби што даље одбаце од мора. Класичан примјер остваривања плаиа "спржепе земл^е" су иевиђепи призори спал>ених сриских села у "Медачком цепу" /Дивосело, Почитељ, Читлук/ септембра, 1993. затим у рејону Масленице /Кашићи, Ислам Грчки/, у Херцеговини /Иваница, Површи, Бобани долина Неретве..../. Извјештај генерала Ж. Кота рјечито говори о реализацији ове сгратегије, "Нисам нашао знака живота, ни људи ни животиња" /"Јавиост", 19.IX 1993/. У реализацији Новог свјетског поретка важна ка ри ка су "б а л к а н о л о з и" чији чиј и се модел моде л разб ра збиј ијањ ањаа Балкана и геополитичка комбинаторика не разликује од модела геоиолитичког поретка фашистичке Њемачке. Подудара се са текстовима из геополитичког часописа "Zeitschtrift fur Geopolitic" /основан у Берлину, 1924/, који се тим нитањима бавио интензивно, у оквирима државне политичке стратегије Рајха. Исцртана картина изгледала би rio Миловану В. Радовановићу 3 овако: Словенија; већи дио дио Далмације, Истра , Ријека припадају припадају Италији; Ц рпа Гора је са статусом протектор ата; Барањ а и Бач ка
3
М. В. Р а д о в а н о в и ћ, Косово Косово и Метхохиј Метхохијаа као геофафска и етнокултурна целина Републике Србије, СР Југославије н 1вроне, Етнички састав становшиитва Србије, Црне Горе и Срби у СФР Ју?ослашји, Уииверчитет у Веограду, Геофафски (|)аку (|)акул'1 л'1ег. ег. Г>еоград Г>еоград,, 1993. сф . КМ 1<х> II.II
83
улазе у еастав Мађареке; Србија је практичио Њемачки про тект орат и фор мал но јој се припајају Бан ат и дио Косова; "велика Албанија" је са већим дијелом Косова италијански вазал; Бугарска је у сансгефанским границама, док је босаиско питаље још увијек отвореио? Пројекат јадранске магисграле преко Далмације, Цр не Горе, Алба није и даље, имао је за циљ циљ ие само добру комуникативну везу дуж Јадрана, него изопштавање Србије ван важних европских магистрала и ствараље добре инфрасгруктурне подлоге "унутрашњег мора", са функцијом какву је имало у вријеме Венеције и II свјетског рата.Овим се позната комуникација ширег значаја и трад иције ициј е "v i а m i 1 i t a r i s" /војни пут/, пут/, која миленијумима долином Мораве сиаја Европу са Блиским Исгоком, требала подредити или боље рећи искључити из важних еаобраћајних токова. Ради се о територији која има велико геополитичко значење и у оквиру водећих макрорегионалних доктрина "R i m 1 а п d" /острвско рубни и дијелом континенталгш прсген/ и "Н е а r 11 а п d" /"срце", "колос копиа"/, ашлосаксонских геополитичара Спајкмана, Махана, Макиндера и њихових сљедбеника. Балкаиске земље са Средоземл>ем чине дио континенталног окружења огромног континенталног блока Евроазије, од Русије до Кине. Стављање у игру класичне геополитике и геосгратегије на Балкан има резон у сљедећем: полит ичког еогра фски разбити Балк ан, сгавити га под когггролу и сузбити "инфекцију" оружаних сецесија и ре гион ги онал ализ изам амаа у Еврогш Евр огш /Бас /Б аски кија ја,, Трен Тр енти тино но -Алт -А лто о АдиАди дје, Баварска, Шкотска, Велс, Бретања, Корзика, Сардинија/. Прва варијанта је успјела, међутим, друга је још увијек у велик ој неизвјесносги.
Х4
У оваквој геополитичкој комбинаторици веза вазалне Албаније са Турском и муслиманском Босном уз Бугарску, под контролом би држале Србију, Српске земље и Грчку. Престројавање англо-америчке-европске групације у савезу са пеким арапским и индокинеским трабантима и Турском, логично је након слабљења и нестаја ња биполарне геос грат ешке равноте же, и распада СССР-а, што ће услиједити послије суфета Регап-Горбачов /"Послије Малте нема Јалте , 7. Бал канс ки простор и бивша бивша Југославија са Средоземљем чшш сасгавни дио унутрашњег нојаса /прсгена/ који је у геополитици познат као "RimlancT, који окружује "тврђаву наше планете" /"Heartland"/ 4 или Евроазијско "фце копна", које је због смјера ријека /мериди јанс ја нски ки правац пра вац// и ге оп ол ож ај а, недосг нед осгупн упно. о. Маки Ма киин инде деро ровв аргумент "Ко влада Источном Европом, влада фцем копна" даје одговор о важносги геополитичког положаја бивше Југославије и њене централне вишенационалне ре публ пу блик ике. е. Ову Ов у тезу те зу прихва при хватил тилаа је Ње ма чк а геоп ге опол олит итич ич-ка школа, чији је утемел>ивач генерал К. Хаусхофер, који је см атра ат рао о да се подр по друч учје је " ф ц а земљ зе мљ е" мора мо ра ставити ста вити под кошролу Њемачке, још прије I свјетског рата. Преузевши геополитичке идеје Рацела и Кјелена, са О. Маулом и Е. Обсом покренуо је познати геополитички часопис "Zeitschtri ft fiir fiir Geopolitic", који ће са милитаитним тексговима подупирати теорију нацизма и бити важна иолуга у сгварању нацисгичког погледа на свијет и његових
1
Р. П а в и ћ, Осиовне политичког ноложаја Југославије послије II свјетског рата /изабрани примјери/. стр. 17-28; М. С т о ј к о в н ћ. Југословенски геопростор као чинилац међународног положаја Југославије. сгф. 111 111-119; А. Д р а ш к о в и ћ , Геос Геостр трат атег егиј ијск ски и аспе аспект кт Југословепског npocix)pa у контексту интерблоковскихих и "домаћих Југослов енски геопростор, геопр остор, Центар за марксинолитичких гибања, " Југословенски ,шм Сн-оградског универзитеша, универзитеша, Неоград, 1989 1989.. стр. ст р. 160-168. 160-168. /упореди/упореди ти/.
KS
империјалних државних идеја. 5 Дапае се претпост ављепа концепција "новог поретка' 1 на Балкану приличио подудара са моделом геополитичког поретка из времена нацифашистичког уређења Балкана. То су укратко исказани проблеми балканског геополитичког чвора. На релативио малом проегору сучел>ава се геополитичка комбинаторика. Једно је сигурно да је простор Балкана премали за "велику Хрватску", "велику Албанију", "велику Бугарску" и "велику муслиманску државу". До сада је политичко гесло "велика Србија" било наметнуто као "империјални" интерес Србије Т. Р е в е н с к р о ф т, Копље судбине, досије службени лист СРЈ, 1992, Београд /превод З.Јакшић/, стр 1-297. К л а у с Х а у с х о ф е р , је енергичан и бриљантан профе рофе-сор геополитике, који је у Хитлеру осјетио дах апокалиптичне звије ри која је узела бившег бившег каплара, номогавш номогавши и му како да се ослободи ослободи њене моћи против човјечанства у освајању свијета. Рођен у Баварској 1869. започиње каријеру војника, да би стекао ренутацију најистакнутијег генерала на западном фрошу I свјетског рата Докторирао је у 45 години тезом о политичикој географији, градећи своју теорију на иростору, кога је смагфао и средством и претооставком моћи, иодучавајући Нијемце да размишљају неиарохијски, него појмовима читавих контаненага, шго ће за студенте поражене нације бити моћан лијек. Слудент му је био Рудолф Хес. Геофафији даје форму расног мистицизма а Нијемцима улива вјеру да се врате на просторе одакле потиче аријевска раса, на исток чак до Јангцеа и у Тибет, сматрајући да ко има над там контролу и искориста ресурсе и развије одбрану има првенство над свијетом. Хитлеру га је иредставио Рудолф Хес. Хитлера ће често посјећиват у затвору док је писао "Меин Кампф" (Моја Борба) у Ландсбершкој тврђави, тако да се препознају иоглавља у којима је тон давао Хаусхофер /захтјев природних фаница, обезбјеђење дубинске одбране, равнотежа поморске и копнене моћи и мјесто геофафије у војној стратегији/. У Хитлеру је пробудио мотаве Луциферске личности и усадио му просторну димензију као циљ, без које се нема моћи. Тако се нација припремала за освајање свијета. Био је члан Академије немачког законодавства и водећи учссиик у радној фуп и која је припремала припремала нацистачкс нацистачкс закоие. Основао је ГеоГеополитачки nasopis "Das Zeitschtrift fiir Geopolitik" који je био y служби Pajxa.
86
на Балкану, како би се на тај начин створио пролаз атомизацији бивше Југославије и Србије у чему су сви видјели своју шансу. Тако је двадесети вијек на Балкану, вијек стварања и разбијања југословенске државе, која је рођена на успону а пада на одумирању југословенске идеје, са чијом судбином као и са судбином Југославије је уско повезан а судбина судбина српског народа, који је дао највећи додоиринос у стварању заједничке државе и био њен стуб. Разбијањем југословенске државе, српско питање постаје кључни проблем, а борба српског народа како сматра С. Терзић, је ништа друго до снречавање комадања "у пет, а можда и више држава". 6 Оваква разбијачка политика кулминирала је након пада Берлинског зида, распада СССР-а и Варшавског уговора. Тада је нестала идеолошка подјела Европе, Скинута је "гвоздена завјеса" /"The iron curtain"/ и лансирана једна је дна нова нов а кул турн ту рнаа подје по дјела. ла. У књизи "Судар цивилизација", С. Хангтингтона, профе сора на Итону и директо ра Џ.М. Олин Института за стратегијске студије Харвардског универзитета, Европа је подјељена на западно-хришћанску на једној и источно-хришћанску и ислам на другој страни. 7
Линија разЈ рани чава ња дијели Русију Русију и Финску, прелази преко Белорусије и Украјине, затим Румуније, дијељећи бившу Југославију приближно линијом иодјеле бивше Турске и Аустроугарске царевине. Запад но од "културне завјесе" су католици и протестапти, а источно православни и муслимани. Тако је карта В. Волеса /1500 0
С. Т е р з и ћ, Право на самоопредељење и српско нитање, нитање, Ишпички састав становништва Србије, Црне Горе и Срби у СФР Југославији , Универзитет у Београду Географски факултет, Београд, 1993. стр. 9-19. 1 Foreign n AffaS. Р. il а п I i у, I о II, Thc (la ( lash sh of o f Civilizat Civilizations, ions, " Foreig irs "Vol 72, 1993 «(xHnr, NII M)
K7
год./ поново постала актуелна, у оквнру нове геонолитичке доктрине, која је пласирана под насловом "Промјена сигурности околине и амерички национални интереси"
KAPTA КУЛТУРНЕ ПОДЕЛЕ ЕВРОПЕ (С. Хангтингтона)
Пос лије лиј е хладног рат а предвиђа сукоб седам или осам цивилизација свијета. Западна Европа и САД су у западнохришћанској цившгазацији, а Русија и неки балкански народи су у Славенско-православиој цивилизаци ји. Ту су ј ош Исла Ис ламс мска ка,, Хинду Хинд у Конф Ко нфуч уч ијев иј евск ска, а, Јапа Ја панс нска ка и Латиноамеричка. Стратегија Ватикана поклапала се или је пак па к била би ла егим ег имула ула тивна ти вна овој ов ој геопо ге ополит литици ици..
88
ИНТЕ РНА ЦИОН АЛИЗ АЦИЈА
КРИЗЕ
Увертира ратиом еукобу био је једностран и иротивуставан оружани сецесиоиизам Словеније и Хрватске. Импулсирао је сличне ироцесе у бившој Босни и Херцеговини. Предсједништво и Влада СФРЈ нрихвата "добре услуге" Европске заједнице. Закључена је Брионска декларација /7.VII 1991/, која је предвидјела поново успоставл>ање територијалног интегритета, суверенитета и међународног субјективитета СФРЈ. Међутим, врло брзо се показало да су "добре услуге" Евроиске заједнице претворене у присчрасан ириступ сецесионистичким републикама. Био је то само вјешто испланиран провизориј који је водио у сецесију. Вођен је некоректан притисак на остале републике да крену путем сецесије. Јавно је неги ра на СФ РЈ, РЈ , а иеко ие кооп опер ер атив ат ивне не реиу ре иубл блик ике" е" /Срби /С рбија ја и Цр иа Гора/ оштро су критиковане. Суспендовани су супротно међународном праву значајни билатерални и мултилате ра лни лн и угов уг овори ори /Њ ем ач ка , Итал Ит алиј ија/ а/,, шт о су прихва при хватил тилее неке неутралне земље /Швајцарска, Аустрија/. Из неразумних разлога САД и Канада уводе санкције економске пријзоде, што су у старчу иодржале Мађарска и Бугарска. Так о је офир ан јавно моћан антисрпски антисрпски блок, коме ће се придружити Турска и готово све муслиманске зе8
"Злочин је злочин прећуГшти Избор из докумената највиших државних органа Југославије о ратним злочинима и другим (лрадањима ерпеког народа у Хрватској и Босни и Херцеговини (1991(1991-199 1992. 2.)) Припремио А. М а с л и ћ, ИП "Мегилот", "Мег илот", "Срна", НИП "Прва српска реч". ИИГ1 "Полет прес", Н. Сад, 1993. Крше се резолуције Савета безбеднос безбедности ти УН које се односе односе на ембарго увоза и извоза оружја у Југославију. Поједине земље (Мађарска, Аустрија, Јћемачка) иосредно или директао омогућавају енабдијевање Хрватске оружјем (калашњикови, бомбе, протавоклопна оружја, противавионске ракете тапа "Стангер", хаубице 203 мм, тенкове Т72, црвену живу итд. У Мађарској се отганизују логори за обуку диверзаитско-терористачких оргаиизација ио различитим групним снсцнјалностима н тд. етр. 1-431. 1-431.
89
мље (оеим Либије и Ирака). Кулминацију подршке сецесионизму и негирању СФРЈ садржала је Хашка декларација /18. X 1991/, која је предвидјела призиавање свих бивших југо-република у административним границама, као суверених држава с правом мањина на "специјални сгатус", мислећи искључиво на Србе у Босни и Херцеговипи и Хрватској. Посебно нечасну улогу имала ie Арбитражна ко мисија, коју је преводио Р. Бадентер.' Усгановљена је за једн је днич ич ком ко м декл де клар арац ациј ијом ом на ванред ван ред ном мини ми нисг сгар арск ском ом савјету Евроиске заједнице /27.IX 1991/, да би размотрила сва спорна питања у процесу рјешавања југо-кризе. Након 10 дана верификоваиа је у Хагу. Европска заједиица је миро ми ровн вним им аран ар ан жм ан ом који ко ји се теме те мељи љи на повел>и повел>и УјеУје дињених нација и Париској иовељи, требала посредовати у рјешав ању кризе. Међутим, "Арбит раж на комисија" је постала ординарни инструмент Европске заједнице, који је наме на ме тао та о рј еш ењ а путем пу тем притис при тиска ка и уцјена уцј ена а умје ум јест сто о савјетодавног тијела посгала је арбитражни суд који је доносио пресуду, пресуду, крш ећи сва сва важећа важ ећа правна акта пред собом. Зато је нерегуларна и политички непримјерена. Тако је "de 1'acto", легализована као инсгрумент територи јали ја лиза заци ци је оф ир ан е поли по лити тике ке.. Прис Пр исво воји јила ла је за себе себ е прапра во арбитражиог промотора технологије референдума и уставотворца "нових држава". Није поштовала Устав СФРЈ и Усгав Босне и Херцеговине, као и његове институције /Национални савјет у Републичком парламенту/ које су могле само на бази националног паритета одлучивати искључиво на основу потггуне сагласности. Не уважавајући ове чињенице, "Арбитражна комисија" је позитивио оцијенила Референдум у Босни и Херцеговини, који су без присусгва Срба организовали Хрвати и мусли9
М. К г е с а, The Badinter Arbitration commision A critical Cotnmentary, /Badenterova arbitrazna komisija kriticki osvrt, Jugoslovenski osvrt, Jugoslovenski prcgled, Beograd, 1993. str. 1-118.
90
маии, чије су политичке иитересе артикулисале националне странке /"Странка демократске акције - СДА и Хрватска демократска заједница - ХДЗ/. Референдум ко јим су добили доб или улазни ула зницу цу за држа др жавн внос остт одрж од ржал али и су, 29. II 1. III 1992. без присуства Срба, занемарујући недостатак двотрећинске већине (66,6%), како је Устав Босне и Херцеговине предвиђао, као што је предвиђао да ће Босна и Херцеговина увијек бити у саегаву Југославије. Приликом разграничавања бивших југословенских реиублика "Арбитражна комисија" је употријебила принцип прин цип "u t i р о s s i d е t i s j u r i s", који кој и je ступао на cnai7 уколико ce између ренублика не постигне међусобни договор. Овај принцип је коришћен приликом пограничиоГ спора Буркине Фасо и Републике Мали из 1986. као и приликом деколонизације бивших шпанских колонија. Ради се о принципу који важи само "након повлачсња колонијалне силе". 0 Комисија је показала елементарио непозиавање географије и исгорије. Била је "вулгарна инструментализација права", која је одиграла кључну улогу у превођењу бивше Босне и Хсрцеговине у суверену и независну државу и тако озакопила Изетбеговићеву идеју да Србе из Босне и Херцеговине прствори у етничку скупину или "језичку заједницу", а босанске муслимане издигне на државотворни ниво. Релативизирајући нач ела међунар одног права у корист растуће г исламског и хрватског лобија у Еврогш и багателисањем српског народа,"Арбитражна комисија" је осоколила муслиманско-хрватску коалицију која ће прогласити мобилизацију /5.IV 1992 1992// и ући у рат против Срба. К ак о другачије објаснити махање А. Изетбегови ћа са Баденте ровим ria ria-пиром и крилатицом "суверенитет или рат", почетком априла 1992. "Српски народ у Босни и Херцеговини посједује сва права призната мањинама и етничким групама по међупародном праву"...одговор је лорду П. Карингто10
Игто.стр 84-95.
91
ну, који је затражио од "Арбитражие кoмиcиje ,, мишљеи,е, да ли српски народ из авнојевске Хрватске и Босне и Херцеговине као консгитуент Југославије, има право на с а м о о п р е д ј е љ е њ е ? О д г ов ов о р ј е би би о и е г ат ат и в а н . "Међународно право у данашњој фази развоја не прецизира све начине стицања нрава на самоопределење". Критички осверт Бадентерове комисије темељно је образложио М. Крећа, указујући на "вулгаризацију права" коју је гшасирала "правна експертска група" на челу са Робером Бадентером. Осгаће забиљежена забиљежена као "Бадентеровштииа", чија су иравна мишл5ења била антисрпска и крајње сгуиидна. Другог дана Референдума у невиђеиом муслиманском "побједничком шенлучењу" нападнути су сриски сватови. Убијен је српски сват Никола Гардовић испред Православне цркве на Башчаршији. Пуцало се у срнски барјак. Била је то генерална увертира ратног сукоба, а можда посљедњи тренутак да се енергичном акцијом исгоријски ток догађаја преокрене. Срби су на притисак и терор муслиманске политике одговорили организованим барикадама, 2. III 1992. Био је то почетак устанка Срба у Сарајеву и крај илузија о "комшијском животу", "босанским вриједиостима"... "Када је 6. априла Европска заједница ирогласила независност Босне и Херцеговине, грађански рат на верској основи је био у пуном замаху", аутентично је мишљење свједока тих догађаја, академика Милорада Екмечића.11 Упо Уп о г фијебљ фиј ебљеиа еиа је на класичан начин е т н и ч к а м а ј о р и з а ц и ј а, што нигдје па ни у Босни и Херцеговини не може бити одлучујући и једини принцип, који је 11
М. Е к м е ч и ћ, Историјеки Историје ки кореии и могуће носледице носледице југословенске кризе, Међународна полиСГшка 1015 1015,, Београд, Београд , 1993 1993,, cip. cip . 25.
92
"Арбитражна комисија" правно вулгаризовала на темељу референдумске карикатуре, а Европска заједница ве ри фи ко ва ла приз пр изна нање њем м ње не незави нез ависно сности. сти. Науч На учен ени и да не вјерују никоме са Истока, како вели Предраг Палавестра, "неимари савремене Европе кренули су да глобална цивилизацијска нитања рјешавају као уличне инциденте по сиротињским предграђима".1 " Било је сасвим јасно да је поново употријебљена геополитичка конеганта б а л к а н и з а ц и ј а, која ће бити присутиа у свим досадашњим нројектима разграничавања у бившој Босни и Херцеговини и Југославији, којом се на флагрантан начип радикално редукује Српски етнички простор у већ познатим варијангама. Слично је са још једном константом која се може дефи ниса ти као с а ж и м а њ е. е. Она углавном прати нрет нретхо ходн дну, у, и одно односи си се оиет оиет на радика радикално лно с а ж и м а њ е Српског етничког просгора . Под Српским етничким просгором ван Републике Србије, Јован Илић сматра опе територије у којима Срби живе у апсолутној већиии континуално дуже /бар десет генерација/ и гдје су ненасилно насељени. 1 Така в просгор сматра Примарним српским етничким простором ван Реиублике Србије. Поред Примарног српског етничког просгора /СЕП/ издваја Енклавске територије које су окружсне примарним СЕПом /ипр. Цазинска Крајина/ и Нужне приграничне или спојне територије, које за СЕП имају велики економско-функци оиални знач ај /Дубровачко приморје, "функционални коридор" или Српска Посавина, Задарско под руч је/. је/ . Енкл Ен клав авск ск е и ггу жно-ек жно -еконо ономс мскоко-фун функци кциоиа оиа лис тс ри то ри је назива наз ива "Сек "С екун унда дари риим им СЕ П- ом ". Зн ач ај не податке о "Етничком просгору Срба" на Балкану у сред1
П. П а л а в е с тр а, Извори кривице кривице за ножар на Балкапу, ()пшшша бр. 3,11але, 3,11ал е, јуи 1993. 1993. стр. 3.. 13 Ј. Илић, н.д., стр. 129.
93
њем вијеку иа темељу археолошких и писаних извора да је ј е Ђ о р ђ е Ја нков нк ов ић . 14 Након признавања незавиеноети бивше Босне и Херцеговине, Срби су на Скупштипи у Бања Луци прогласили СРПСКУ РБПУБЛИКУ БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ /7.IV 1992/, која ће 9. I 1993. године добити данашње име РЕГГУБЛИКА СРПСКА. Њен конфедсралии легалитет коначно ће свијет признати након исцргивујућсг ра та Женевским споразумом /20. VIII VII I 1993/. Огавл>ајући потпис на "Лисабонски споразум" и сторнирајући исти по доласку у Сарајево, А. Изетбеговић је са Хр ва ти ма ув ео фо рм ул у надг на дг ласа ла сава вања ња Ср ба , ум је сто ст о тада федералистичких одабрао унитаристичке елементе, чиме је јавно легализовао мајоризацију, муслиманско-хрватске коалиције, до дна продубио међунационалиу пукотину и у одсуству реалне политичке логике одабрао рат у чему су катастрофално погријешили. Умјесто да државничком мудрошћу смирују ратни иожар на капији Европе, Запад је прећутно одобрио нао ру жа ва ње , увео ув ео но ве патуљасте државице у међународие институције и када је хаос почео да захвата отимајућу ширипу, одредио је Србе као кривце за то, санкционишући их драстично. То је била увертира невиђеним санкци јам а пр ем а ј ед но м наро на роду ду ко је нису за па мћ ен е у исто ис тори рији ји Уједињених нација. Пропраћала их је антисрпска медиј-
и
Ђ . Ј а н к о в и ћ , Етн Етнич ичкн кн прос просто тор р Срб Србаа на Бал Балка кану ну у сре среддњем веку у светлу археолошких и писаних извора, Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби С рби у СФР Југославији, Универзитет верзите т у Београду-Географски факултс фа култст, т, Београд, 1993 1993.. стр. 19-3 19-31 1.
94
ска кампања, демонизација и сатанизација свега нгго је српско. 15 Такав неразуман санкционашки процес траје преко 20 мјесеци и кажња ва један цијели народ, народ, заборављају ћи одредити кривца, који је скриван у недораслости западне дипломатије и оружаном сецесионизму. Остаће забиљежено да је европска иолитичка сцена у носљедној деценији XX вијека имала мало државшка који нису умјели реално оцијенити посткомунистичко наслеђе осиромашеног Балкана, а више политичара чиновничке садржине. Многи су увјерења да то нису хтјели. Резолуција 757 против СР Југославије уведена је три дана након изрежираног злочина у улици Васе Мискина /27. V 1992/, када је у реду за хљеб погинуло 16 особа и више њих рањено. Злочин је разобличен као муслиманска подвала послије три мјесеца али су се санкције ређале ђа ле једна за другом до фам озн е број 820, 820, која је СР Југославију и остале фпске земље херметички затворила. Нумеришући бројне резолуције попут копфекцијске робе, комисија за санкције се понашала као дјеловођа, што је дипл ди плом омат атиј ијаа чииов чи иовнич нички ки спрово спр оводил дила, а, под ко нтро нт ро ло м 15
Анализу "Како "Ка ко иинг иингу у о нама", сачинио је есејиста Никола Живковић за први канал Њемачке телевизије. Анализа је обухватила девст листова. од 1. марта до 1. јула 1993. године (Коријера де ла Сера, JI Паис, Франкфуртер Алгемаине Цајтунг, Њујорк Тајмс, Тајмс, Вима Атенс, Џерузалем Пост, Монд, Нојецирхер Цајтунг). Највише текстова објавио је Франкфуртер Алгемајне Цајтунг (90), од тога је било чак 78 негативног садржаја, десет неутралних и само два позитивна. Џерезалем пост је од 89 објављених наслова имао 48 позитивних, 27 негативиих и четрнаест неутралних. Највише позитивних текстова имао је Вима Атенс, чак 52, док је негативних 13 и неутралних десет. Дакле у медијеком рату Пијемци су имали највише текстова чији је садржај бпо против Срба. Њихов информативни систем је пао на пино диригованс антисрпске пропаганде. Тако су од jyi jyi (н noiu in I ич (гцс( нонис нониста та сгварали "ореол жргве". жргв е".
95
бијелих и плавих униформи који су као УНПРОФОР били пета војна форма ција у бившој Босни и Херцеговиии. Да нису поштована елементарна правила показала је траге тра гедиј дијаа у баља ба љалу лу чк ој болни бол ници, ци, када кад а је због зб ог недосг нед осг атка кисеоника преминуло 11 беба. Тада су изузети хуманитарни елементи /лијекови, хуманитарна помоћ/ али је . функционисање због граиичних манипулација и иротекционизма неефикасно. Према подацима српска сграна је до краја 1993. године добила свега око 10% од укугше хуманитарне помоћи. Санкције су разорно дјеловале иа све поре живота: привреду, културу, одлив мозгова, спорт... Санкције су биле у функцији притиска на Републику Србију и СР Југославију, да би од ње изпудили призиање Венс-Овеновог плана. Штета коју су до тада нанијеле СР Југославији износи износи прек о 20 милијарди милијарди УСА долара. и Из општавање из света иринремано је сгратешко-политички, извођено медијско-екопомски а формализовано санкцијски" (Б. Јакшић, Политика, 30. V 1993.) Док су санкције биле на сцени избио је непланиран мусгшманско-хрватски сукоб са свим манифесгацијама клеронационализма и фундаментализма. Сукоб се претворио у бесомучно уништавање свега што је муслиманско, односно хрватско и уздрмао темеље новопризнате такозване босанске државе.
16
УГП1РОФОР /UN Protection Forces - заштитне снаГе/ је је Miicuja iLiaeux шлемова у бившој Југославији. Прва интервенција УН звала се УНТСО (Организација за надгледање нримирја), која је реализована 1948 1948.. у арапско-израелск арапско-израелском ом par iy. За команданта УН11РОФОР-а у СФР Југославији постављен је индијски геисралпуковник Сатиш Намбијар (Satiesh Nambiar). Директор цивилиог особља УНПРОФОР-а УНПР ОФОР-а био је је Седрик Торнбери Торнбери (Cedric (Cedric Torndbcri) ич Ирске. Мировне снаге су дошле у бившу Југославију резолуцијом 743.
96
Осмог новсмбра 1993. срушен је стари камени мост у Мостару, дјело неимара Хајрудина, који је симбол Моегара пуних 427 година. Према извјештајима, срушили су га Хрвати, као што су заједно са муслиманима срушили све српске светиље у долини Нере Не ретве тве и тиме по плану "спржене земље" извршили етничко чишћење Срба. Европски администратори без историјско-филозофске визије и државничке мудрости заборављају да је Херцеговина земља космполита, пјесника, дипломата, родољуба, неимара, прије свега "топлих људи"... Шаитић, Дучић, 1роф Саво Владиславић, Перо Слијепчевић, Светозар Ћоровић, Милорадовићи Храбрени, Владимир Ћоровић, чије је узвишено средиште Мостар а њена централна ри је ка Не ре тва. тв а. За бо ра ви ли су да је то тр ећ е етни ет ничк чко о чишћење у Европи послије II свјетског рата. Прво је било на Кипру и извршили су га прије 20 година Турци, друго у Западној Славонији, и извршили су га Хрвати и треће у долини Неретве, гдје су егзекутори били Хрвати и муслимани. У првом су страдалници били Грци а у другом и трећем етничком чишћењу исту судбину су доживјели Срби. Данас на територији бивше Босне и Херцеговине ра тују ту ју Хр ва ти и регу ре гула ларн рнаа Хрва Хр ватс тска ка арми ар мија ја,, прот пр отив ив Муслимана, домаћих и азијатских муџахедииа и обратно и муслимани међусобно. Рат у бившој Босни и Херцеговини донио је још један неочекиван обрт. Заратили су у Цазинској Крајини након проглапшавања Аутономне републике Западна Босна /27 IX 1993/ на Скупштини у Великој Кладуши, муслимани који су присталице А. Изетбеговића против муслимана либералнијих погледа, који су иристалице Фикрета Абдића. За предсједиика АП Западпа Босна изабран је Фикрет Абдић, који је као муслимански кандидат на вишестраначким изборима добио најви1110 глас ова, постао пос тао члан чл ан Предсј Пре дсједн едништв иштваа СР Босн Бо снее и Херцегонипс, док је за предсједника, Огранка демократскс акцијс попанила А. Изетбсговића. АП Западна Бо-
97
сна призната је од сгране Републике Српске и ХерцегБосне, те Србије и Хрватске. Декларацију су у Београду, 22.Х 1993. потгшсали Слободан Милошевић, др Радован Караџић и Фикрет Абдић, мотивисани са циљем да се између Срба и Муслимана закључи трајан мир.
ФУНКЦИЈЕ ГРАНИЦЕ И ПРОБЛЕМИ РАЗГРАНИЧАВАЊА
У условима колективне мржљс, ксеиофобије, страховитог ратног разараља, расел^авања и сградања, ра зг рани ра ни ча вање ва ње нар ода је једина обје об јект ктив ивна на форм фо рмул ула. а. Граница у принципу увијек нешто раздваја од парцелс до суверенитета. Утврђивање линије разГраничавања или зоне делимитације, верификује се територијална подјела са низом посљедица: географске, исгоријске, културие, политичке, економске, војно-сгратешке, психолошке и друге природе. Типичан примјер промјене функције границе догоди ло се у бившој бивш ој СФРЈ. СФРЈ . Републи чке грапице су сматраие админисгративним, да би распадом Федерације, одједном посгале интернационалне, односно државне. Гаранција иеповредивосги границе била је партијска држава и њена уставна верификација. Проблеми су насгупили усљед неподударносги админисгративних и националних граница, после разбијања СФР Југославије. Термин г р а н и ц а /frontier; state border lines/ je резе ре зерв рвис исан ан за држа др жаву ву у смислу међународноГ права. За ра злик зл ику у од гран гр аниц ицаа ко је се утврђу утв рђу ју акти ак тима ма међун ме ђун арод ар одно ногг права /међународне границе/, админисгративне грапице бивших федералних јединица утврђују се актима унутрашњеГ права. Ове унутрашње границе нису ни једним актом утврђене, од врмена шхљедњег повлачења од еграие Политбироа КПЈ у складу са коминтернонском концсн98
цијом у Јајцу /29.XI 1943/. Те граиице еу биле идеолошке пројекције и иису утврђене иа темељу националних и етничких критерија. Пола вијека је југословенска држава умјесто на равноправности народа функционисала на равн ра вноп опра равн внос ости ти феде фе дера ралн лних их једини јед иница, ца, односн одн осно о држа др жава ва,, како би се по хрватско-словеначкој концепцији успоставшт равиотежа и отклонила опасност од "српскс хегемоније", која је свугдје и на сваком мјеегу аиоегрофирана. Тако је трасиран пут важећој конеганти "слаба Србија, ја ка Југо Ју госл слав авиј ија" а".. Разб Ра збиј ијањ ањем ем Југо Ју госл слав авије ије Срби Срб и су иостаиос тали њени заточеници, којима је једино ускраћено ираво па с а м о о п р е д ј е љ е њ е . В р х о в н и к р и т е р и ј г л ас и д а с е Србима на простору бивше СФР Југославије ни по коју цијену не смије дозволити озбиљна и јака српска држава на Српском етничком проегору. Од иастапка Југославије и њепог административно-територијалног уређења, које је утврђивано три пута /1928. године на 32 области, 1929. године на девет бановина и 1943. године на шест република и двије покрајиие/, субјективизам је био у томе што су за одређивање адмипистративних граница узимани различити критеријуми. За бившу Босну и Херцеговину основа је био Берлински уговор из 1878. године. За Хрватску нпр. границе Хрватске Бановине, за Србију и Црну Гору, стање прије балканских ратова, а за Словенију стање из 1929 године Савска бановина. У режираном одсуству сиоразума између република "Арбитражна комисија'1 17 је административне границе трансформисала у државне, темељећи сво17
Границе између федералних јединица јединицасс могу се се трансфортран сформисати у границе између држава само "на основу слободио изражене воље конститутивних народа Југославије", на политичком и правном простору који данас заузима југословенска федерација конс гитуишу нсзависне државе" држа ве" Зато Зат о су одлуке о проглашавању "суверености и самосгалности" неких бивших југословенских република акт сецесије са становшптл становшптл унуфашњ уну фашњег ег права права Повеље Повеље УН п КЕБС-а. М. К r е с а, н.д.,сф
99
je м и шљ е њ е на прин пр инци ципу пу "u 11 p o s s i d e 11 s" и nono штовању" ШериторијалноГ statusa quo ". Тако ey на oenoву једне пресуде граничног сиора /Буркина Фасо и Републике Мали/ разграничавали бившу Југославију, заборављајући да се он употребљава као принцип опште врсге приликом деколонизације "након повлачења колонијалне силе", чиме се легализује свршен чин. Без обзира што у Еврогги нема колонија, догодило се да су примјеном овог начела Неретва, Дрина, Уна, Сава... требале посгати интернационалне ријеке. Сличан је апсурд са комуникацијама, привредним системима, инфрасгруктуром итд. Једгш су се позивали на национално право самоопредјељења не обазирући се на кршење републичких и савезног Усгава, док су то исго право оспоравали Србима, тра жећ и у другој фази поштова ње Усгава који су сами прекршили извршавајући сецесију. Као посЈведица, Срби су окарактерисани као побуњеници и агресори на "младе демокрације'\Чак је оформљен међународни суд за злочине у Југославији. Инсисгирајући на иеповредивосги границе "авнојевског" поријекла крајње је иеспретно, је р је ј е не ја сн о на темел>у ко г ак та су оне он е пр изиа из иа те . У складу са разграничавањем, треба имати на уму функције границе које имају, односно немају формализациони карактер. 18 То су: коитактност и баријерност. Због дубоке међунационалне пукотине, треба рачунати при раз1раничавању на баријерносг границе, зашто је потребно имати просгорне и ресурсне предиспозиције. Кру-
I g
^
_
_
_
_
М. Г р ч и ћ, Опшиш иолишичка географија, Географски факултет ПМФ, Београд, 1989; И с т и, Промене функција границе и трансформација културног пејзажа у пограничној зони, Зборник радова, Географски факултет ПМФ.Беофад, 1992.стр 225-232; М. С т е п и ћ, Етнички принцип разграничавања и хијерархија граница Југословенских земал>а, Зборник радова, Географски факулчет ПМФ,Београд, 1992.стр. 36-46.
1(Х)
цијални нроблем источног крила Републике Српеке је баш у томе /Херцеговина, Подриње/. Приликом разграничавања треба што више усклађивати и уважавати принципе и објективне чињенице, како би граница након рата могла /као реалније повучена/, одиграти улогу интернационализације привредног живота с обје егране. Ти геополитички принцигш су природиогеографски, етнички, функционално-економски, историјски, локациони, војно-стратешки, геостратешки, правни, еколошки, конфесионални, информациони, компензациони. Ј. Илић, првих 6 сматра најважнијим и назива их комплесним принципом. У пракси је присутан и војни принцип, који се пласира са позицијер силе. Прати увијек када су у питању разграничавања.
ГЕОПОЈ1ИТИЧ ГЕОПОЈ1ИТИЧ КЕ КОН СГАНТЕ СГА НТЕ БАЛКАНИЗАЦИЈА И САЖИМАЊЕ
Приликом доношења пројеката државне организације бивше Босне и Херцеговине, најприје дискретно а касније јавно су употребљаване геополитичке константе ба лк ан из ац иј а и сажимање . Балканизација се кроз историју континуално употребљава у свим опцијама приликом балканских потреса још ј ош о д пада Виза Ви зант нтиј ије. е. По д појмом пој мом б а л к а н и з а ц и ј а подразумијева се разбијање и уситњавање, односно, атомизација Српског етничког простора, стварање мањих изолованих енклава, које се нотчињавају окружењу, које је или като ка толи ли чкочк о-ла лати тинс нске ке или ислам ис лам ске провен про веније ијенци нције је.. Балканизацијом се стварају предуслови масовној емиграцији доминантног етнополитички изолованог српског етничкој трансформацији, становииштва или његовој 101
десрбизацији и унијатско-исламској демографској инвер зији, чиме се радикално редукује Српски етнички корпус и тиме радикално редукује Српски етнички иростор.
На класичан начин је употријебл>епа код ВепсОвеповог плана и у Кутиљеровом пројекту ГЛисабонски папир"/, по којима је Српски етнички простор издијељеи иа пет изолованих дијелова, тако да је одавао изглед "архипелага". Нарочито је подјела Босне и Херцеговине на тзв. "провинције" /Венс-Овенов план/ била по Србе катасгрофална. Такво уситњавање и стварање некохерентних српских пјелина био је само завршни корак ка неутрализацији и освајању територија. Кутиљеров план кантонизације бивше Босне и Херцеговине са преовладајућим федералистичким елементима био је ПОВОЈБНИЈИ са становишта уставно-правне модулације, али у шематској основи картографске обраде граница, готово исти. Употријебљена је и у виду политичког притиска на руководства СР Југославије и Републике Српске кроз све пројекте па и последњом Овен-Столтенберговом спо раз уму /Женевски споразум/. Ту су улогу "тројанског коња" имале енклаве Горажде, Сребреница, Жепа, па и Цазинска Крајина, а усгупљени коридори /савски, ириморски и сребреначко-горажданско-трновски/ су били у функцијидезинтеграцијегеополитичке јединиц е Р е п у б л и к е С р п с к е натридијела. Код свих "мировних пројеката", наглашено је смишљено шљено пров провођ ођењ ењее са ж и м а њ а Српс Српско когг етни етничк чког ог просгора. Полазећи од претпоставке да је граница динамичка категорија, која има исгоријско-географски развој, наметањем консганте с а ж и м а њ е, граница се готово стално помицала у правцу исгока. Тако су у Херцеговшш, централној Босни миграције па и егзодус Срба увијек ишли у правцу исгока. На то су утицали: секуларни процеси унијаћења и католичен>а } исламизације, ирс 102
крштавање Срба у II свјетском рату, шуцкорски прогони, страдање Срба Срб а у националној револуцији од 1875, до 1878. Године, страдање с традање у два свјетска рата, а посебно Геноцид над Србима, двије колонизације, изјашњавање као ЈуГословен и тихи послијератни еГзодус Срба.
Наведени процеси и страдања су десетковали репродуктивну способност и утицали на смањење Српског етничког корпуса, што је допринјело инверзији бројног стања између Срба и муслимана, и одређивало етничку слику у долини Неретве, Уне, Босне, горњег Врбаса, Спрече и Сане, прије избијања сукоба. Зато је од посебне важности етнодемографска димензија историјског принципа, јер објашњава све импликације као и реперкусије које произилазе и своде се на инфериорност српског етноса, што се медијски пропраћало и аритметичком статистиком исказивало. Класичан примјер употребе константе с а ж и м а њ е је на источном крилу Републике С р п с к е , а нарочито у Херцеговиии, затим Посавиии и Подрињу. Помицање са Неретве био би историјски корак назад и препушта/ве психолошки важне Границе између православља и католичанства на том дијелу, што би био само корак до Дрине као циља. Дјеловало би по српски народ дефектно и поспјешило би миГрације до еГзодусних размјера. Стварање Хрватске бановине и припајањем Дубровника, Пељешца., Мљета, Ластова са Конавлима до рта Оштро, те долине Неретве и Дубрава, 1939. године, без обзира што ниједним актом није ратификовано и верифи кац ија тих граница класичан је примјер константе станте с а ж и м а њ а Српс Српско когг етничк етничког ог прос просто тора ра.. Овдје Овдје он има спојно-функционалну димензију повезивања Примариог Српског етничког простора. Сличну функцију има "функци опални коридор" /залаж ем се се за термин ri о ј а с/ у Посаии Пос аиипи, пи, који ко ји повсзу пов сзује је Подр По дрињ ињее и Семб Се мбери ери ју са
103
Крајином. Верификација граница понуђена у "мировним пројектима" /"Вене-Овенов план", "Лиеабонеки папир" и дијелом Женевски споразум/, разграничавања, била би верификација етничког чишћења Срба у долини Неретве, превид Геноцида са бројним стратиштима, који правно не застарјева, као што је правно забрањено на таквим подручјима наметати плебисцитариу вољу народа који су тај геноцид извршили и коначно легализовање ирисуства ре гула гу ла рне рн е хрва хр ватс тске ке арми ар мије је на примо при морју рју Херц Хе рцег егов овин инее и у долини Неретве. Слично би било са долином Уне (Круиа на Уни), Сане, Врбаса, Купрешким крајем и посебно Озреном. Тиме би био нарушен критериј правичности. Сасвим је јасно да се мора иматри доњи праГ уступака. уступака. Демографским анализама може се сагледати важност етно-демоГрафске димензије историјског принципа, као и процеси који су на подручју бивше Би Х, а нарочито у геноцидним подручјима, десектовали Српски етнички корпус и учинили од већинског српског народа мањински. Сшановниш шво Босне и Херцеговине 1851-1991. Табела 1. Сшановнишшво Годииа
Процентуални однос/%/
Укупно сгановника Православни односно Срби
1851 1879 1895 1910 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991
916.000 1.158.000 1,568.000 1,898.000 2,850.000 2,565.000 2,848.000 3278.000 3,746.000 4.124.000 4365.000
43.6 42,9 42,9 43,5 443 443 44,4 42,9 372 32,0 312
Каголици односно Хрвати 19,4 18,1 213 22,9 23,6 23,9 23,0 21,7 20,6 18,4 173
муслимани 35,8 38,7 35,0 322 30,9 30,7 313 25,7 39,9 393 43,7
осгали 12 03 0,8 1,4 12 1,1 13 9,7 2,6 10,1 7,8
Без обзира се злоупотребљавају чињенице да су Срби - православни, упркос страдања у ратовима, исламизацији и унијаћсњу до 70-тих година били најбројнији 104
народ у бившој Бос ни и Херцеговини, што показују показују иодаци у табели (Ђ. П е ј а н о в и ћ, Становништво Босне и Херцеговине, Посебна издања СЛН књ. CCXXIX, Бео рад, рад , 1955.) Детаљне анализе са картографском обрадом /етничке карте карте, власничко посједовне структуре, карте геноцида.../ дају ближе објективну демографску стварност у бившој БиХ. Са посебном пажњом се ирспоручује књига аутора: М. С п а с о в с к и, Д. Ж и в к о в и ћ и М. С т е п и ћ, Етнички састав становништва Босне и Херцеговине, Уииверзитет у Београду, Географски факултет, Београд, 1992. стр. 1-103.
ПРОЈЕКТИ ДРЖАВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БИВШЕ БОСН Е И ХЕРЦЕГОВИНЕ
За протеклих 20 мјесеци урађена су 4 пројекта државне организације бивше централне југословенске републике. Лансирани су као "мировни пројекти" који су у функцији разграничавања иарода у конфликту. Међутим, најприје дискретно, а касније отворепо су сироводили геополитичку комбинаторику коју су конструисали "балканолози" у европским и свјетским канцеларијама и премијерно примијенили на Југославији и босанскохерцеговачкој минијатури, као доброј подлози за комбинато рику ри ку слич сл ично ногг стила сти ла "кре "к ре мљол мљ ол ога" ог а" , на знат зн атно но веће ве ћем м и етнички шаренијем простору бившег СССР-а, а касније Русије., Неочекивано, маске су брзо пале, а процеси декомпозиције система и разарање државе одвија се у овом трснутку паралелно и јавно са свим манифестацијама лажпог хигкжризијског хуманизма, цинизма, патолошке 105
агресивносги и агоније аранжираног фађанског рата ко ји озби оз биљн љно о пријет при јети и ин фици фи цира ра ње м Ба лк ан а и шире ши регг просгора. Нуђење нове "хуманисгичке парламентарне демократије" Запада у облику једносграног фаворизовагва католичког клерикализма и муслиманског фундаметализма, кроз јед1ту нову доктрину - "Нови свјетски поредак" 19 пропраћен а је медијском аитисрпском кампањом и својеврсном дипломатском агресијом кроз сатанизацију и демонизацију Срба и њихове матичне државе, а затим ци је ло г Српс Ср пско когг етни ет ничк чког ог прос пр осго гора ра,, пгго је кр ај ње циничцини чно, малициозно и сгупидно. Осгаће запамћеи по великим потресима који су захватили православни свијет а посебно Балкан, као што ће се памтити као "и о р е д а к" који је селе се лект ктив ивно но прих пр ихва вата тао о или није ни је прих пр ихва ватао тао принци при нцип псам о о п р е д ј е љ е њ а , ф а во во р из из уј уј ућ ућ и к а то то ли ли ч ко ко -и -и с л ам ам ске империјалне државне оквире, подржао једнострану и нротивусгавпу конфедерализацију вјештачки сгворених нација /муслимани, Македонци, Црногорци/, затим оружану сецесију /Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина/, спроводећи такву политику преко разних трабаната, путем диктата, који је идентичан оним из 1878, 1909 и 1914 1914.. који су имали за циљ одвај ање Србиј е од своје браће западно од Дрине и њено пашалучење. Како се другачије може тумачити Хашка декларација /18. X 1991/, осим диктатско разбијање СФР Југославије, без икакве реалне политичке методологије и једном вулгарном препоруком да се Србима обезбиједи "специ јални јал ни ста тус" ту с" мањи ма њине не ван Срби Ср бије је.. Ради Ра дило ло се о 3 мили ми лион онаа Срба западно од Дрине, који су у бившој БиХ и Хрватској били консгитутивни народи. То је срозало дипгитет 19
М. Б о ж и ћ, Нови светски поредак, Међународна политика, 1015 1015,, Београд, Београд, 1993 1993,, стр. стр. 2929-30 30.. Љ. А ћ и м о в и ћ , Принц Принцип ип само самооопределења народа у југословенској кризи, Међународна полишика, 1015 1015,, Београд Београд,, 1993 1993,, стр. стр. 2626-28 28;; П. П о ш к о в и ћ , Неоото Неоотоман манска ска имимперија-сан или јава, Међународна политика, 1015, Београд, 1993, стр. 30-31. 106
једн је днее евро ев ропс пске ке поли по лити тике ке,, чија чиј а је одго од говор ворное ное г за балк ба лкан ан-ски вјсрско-национални и грађански рат пресудна. Прихв атање м Њем ачке формуле "п р а в о к р в и", прихваће но је оправ дање геноцида, који је раније изизвршен или пак који ће се евентуално догодити. Ту лежи одговорност осталог европског политичког естаблишмепта, који је запоставио начело права на земљиште /посјед/ - "droit de sol" и право јасних националних идентитета /Француска и Велика Британија/, егавио Њемачку у први план и тако омо гућио в а т и к а н и з а ц и ј у кризе. Питање је да ли је Нови свјетски поредак уопште нов или је у питању само нова равнотежа снага, односно система држава, са још не /из/ дефинисаним циљем. Има ре ал не ло ги ке да цивили цив илизац зацијс ијски ки циљ Но вог во г свјет свј етско ско г поретка, који се задржава на западној цивилизацији и култури, под утицајем "Католичког je3ipa" у Западној Европи и изопштавању византијског наслеђа 1рчке цивилизације , jaciraje одређује културио-стратешки цил5. Да Нови свјетски поредак представља заштиту трансиационалних економија, гдје "трилатерала" штити корпорацијске иационалне интересе САД и Канада-Јапан-Занадна Европа, сасвим стоји. Транснационалне корпорације своје стратешке циљеве дефинишу интересима на подручју цијелог свијета. Располажу моћним капиталом и контролом система информација и тако утичу на политичку власт у својим земљама и глобалну политику, обли коа њем јавног мнијења у цијелом свијету. свијету. Треба имати на уму да богати трећег свијета /Сауди Арабија, Кувајт, Емирати/ имају значајан инвестициопи улог, а пре ко тог а и утицај на елиту. Све то се рефлектује па кризу у бившој Босии и Херцеговини. Награда Д. Изстбсговићу као ратнику џихада, која му је додије107
љена у марту 1993. /Ријад/, не додјељује ее еваком и у било које вријеме. Стратешки наступи траненационалних корпорација тако поетају ередство контроле, утицаја и хегемоније. Економски елемепти су у том случају битни елементи и пратиоци сукоба, мада су каткад у обичиој коресподенцији сасвим у нозадини. "Нови свјетски поредак" отвара низ историјских, цивилизацијских и социолошких питања. Једна од сгвариосги је да се интегрише ислам у међупародну заједницу одређеног државног оквира, али без фундаменталисгичког бремена, што је тешко. Показало се нереалним и код Турске, што је и јавно офирано турнејом Тургута Озала по новим балканским и азијским "демократским" државама /Албанија, Македонија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Казахсган, Азарбејцан, Туркесган, Узбекускан/. Тада се Т.Озал /предсједник Турске/ на европском тлу појавио са знамењем ислама, а не као шеф једне лаичке државе, коју је реформисао Мусгафа Кемал, по Изетбеговићу трећер азредн а личност, која је Турску учинила "евронским плагијатом", под шеширом, умјесго да је под фесом и KOjaje за муслимански СВИЈСГ нрава НЕСРЕПА. Због тога идеје око окупљања православног свијета, без обзира што се то најчешће квалификује као "обнова Византије" има цивилизацијску сврсисходносг и исгоријско-филозофску визију. Каква ће" се" картина на крају исцртати, тешко је рећи. Питање је да ли се може у Босни и Херцеговини подржати једна муслиманска сгранка /СДА/, фундаменталистичке провенијенције, ко ја ће т об о ж е сгво сг вори рити ти од Бо сн е и Херц Хе рцег егов овин инее "гра "г рађа ђаннску државу" европског назора? Не, јер тако нешто могу сгворити само покрети са демократском идеологијом, а такву једпу државу је Запад монструозно разорио, признајући ираво на самоопредјељење, само онима који су најближи Њемачким и Турским интересима, оставл,ајући 10Н
како сматра М. Екмечић празан простор који ће понунити будући демократски покрети, мислећи и на Руски. Поређење Руског народног покрета са "иваиовским звоном", И.С. Аксакоа из 1876. које се већ данас у Русији зањихало, снагом која може иромијенити свијет као што га је мијењао иослије револуције, 1905. и фебруарске револуције 1917. године. Социјални раскорак, незадовољство и демократски захтјеви уколико су несинхроиизовани, могући су импулс промјеиама секуларпог ка ра кт ер а. Једи Је дио о је сигурн сиг урно о да ће се Руска Рус ка дипло ди плома матиј тијаа на Балканској сцени све интензивније и снажније јављати и балансирати са Занадом, у складу са евентуално СЈШЧНИМ унутрашњим проблемима. Ислам као трећа религија /настао у седмом вијеку/ има више од милијарду сљедбеника широм свијета, првенстено у Азији /осим источне и ејеверне/ и Сјеверној Африци. Државно су окупл,еии у организацији Исламске конференције /ОИК/, која са Организацијом за ослобођење Палестине броји 46 афро-азијских земаља. Муслиманске заједнице егзистирају у 120 земаља свијета. Од тога у 35 држава муслимани представљају већину а у још 18 утицајну мањину. Као званична религија, ислам је признат у 28 држава.20 Најактивнији покрет је исламски фуидаментализам, који нозива на враћање изворима "чистог ислама'1 из седмог вијека, са крајњим циљсм изградње "велике исламске државе" са теократским обликом владавине.
0
В. У к а ш е в. Други Други талас фундаментализм фундаментализма, а, Политика, 12. VIII 1993. Текст пренет из московске Правде. О филозофији и фсномснологији ислама погледати: М. Ј е в т и ћ, Савремени џихад као раш, 11ова књига, Београд 1989. и Од исламске декларације до
- Фундаменталиети не признају надионализам, сматрајући да је између муслиманских држава граница непотребна. - Исламски фундаментализам је према другим религијама искључив. - Фуидаменталисги Свијет дијеле на "свијст рата" и "свијет ислама", чиме је верификован "свијет иатма". - У спољпој иолитици сгратешки циљ је извор револуције не презајући од кршења људских права корисгећи међупародни тероризам као инсгрумент реализације цшБева. - Фундамегггалисти непријатеље сматрају владаре, империјалисте, невјернике, хришћане, материјалисге и Јевреје. - Фундаметалисги проводе духовна пачела као исКЈвучива.
У садашњем облику фундаментализам има логичке зачетке у египатској организацији "Муслиманска браћа", чији је оснивач Хасан Ал Бана 1925. године у суецкој Исмаилији, као реакција лошем споразуму са Енглезима. Практичар и промотор у живот идеја је ајатолах Р. Хомеини, осиивач савремене теократске државе Ираи. гГо ће изазват први снажаи талас исламизма. Његово оживл>авање кроз идеолошко-теолошки извоз идеја фундамегггализма и други снажан талас исламшша, јавЈва се као посљедица распада СССР-а, првенсгвено у средњој Азији, сјеверно ј Афри ци /Алж ир, Судан, Судан, Египат/ и посебпо у Босни и Херцеговини.
Аутор "Исламске декларације" из 1970 годинс, оснивач и шеф "Странке демократске акције" /СДАУ, 21 Алија Изетбеговић, залаже се за "исламизацију муслимана", како би се на принципима Кур,ана, "створила јединствена исламска заједница од Марока до Индонезије", по узору на исламску републику Пакистан. Суђеи је 1983. године као муслимански фундаметалиста са 18 муслиманских сљедбеника у Сарајеву, због исламско-револуционарне активности, учешћа и контакта са тајном организацијом "Исламски џихад". Већина сљедбеника обавља данас одговорне политичке дужности у Изетбеговићевој влади и дипломатији. Помилован је 1990. У "Исламској декларацији", Изетбеговић констатује "иема мира пи коегзистеиције између исламске вјере и неисламских друштвених и политичких институција и сиегема". Сматра да
"Странка демократске акције" /СДАЈ је главна муслиманска страика. Основана јс у ирољеће 1990 ; иод воћством А.Изетбеговића, тада нензионисаног правника, еуђеног, 1983. због муслиманског фундаментализма, помилованог, 1990. Од СДА се одвојила "Муслиманска бошњачка организација" /МБО/, иод иод воћстеом Адила Адила Зулфикарнапшћа, бившег дисидента, који је у Швајцарској основао "Бошњачки институт". Потпредсједпик МБО је др Мухамед Фшшповић"Туњо". Циљ ове странке је да се код становништва Босне и Херцеговине изгради свијест о "босаиској националности". У носљедне вријеме и А.Изетбеговић званичио упофебљава назив "бошњаци" и муслимани Босне и Херцеговине. "Хрватска демократска заједница" /ХДЗ/, била је једина хрватска сфапка до вишеефаначких избора. Основана је у Загребу, 24.11 1990. под воћством бившег Титовог генерала др Фрање Туђмана. Први шеф ХДЗ-а за Босну и Херцеговину био је др Давор Периновић, унук проте Периновића из Љубомира и сарајевски ортопед. Смјењен је, да би касније оснивачком скупштином постављен за шефа "Хрватске странке права" /XCII/, чији је вођ Доброслав Парага. Умјесп) др. Д. Периновића за шефа ХДЗ-а постављен је Стјепан Кл.уић, за кратко, да би га иредрат замјенио др Миленко Бркић. "Сриска демократска странка" /СДС/ је иослзедна основана на 11с'фодан, 12.VII 12.VII 1990. 1990. под воћстаом др Радована КарашЛа. Караш Ла. Избијањем рата лидерство код Хр1$ата преузима Maix> БоГ),и1. који је изабрап изабра п t;i t;i 11рсдсједника Хсрц Хсрцсгсг-Бос Босне. не.
"Европљанин још од Платона вјерује да ее друштво уређује помоћу закоиа, дакле, пуком измјеном одноеа између л^уди, због чега европски дух лута у мноштву закона и законод авсг ава, шт о је поуздап знак да је у, друштву ненешто труло, и да треба престати доносити законе и њима одгајати људе". Сасвим је јасно да су Изетбеговићеве идеје са претходним у истој равни. У борби за исламске циљеве Изетбеговић "препознаје своје будуће шехиде". Коначно, обилазећи шехидско гробље приликом посјете Варешу /новембар, 1993/, изјављује да је више немогуће српскохрватскомуслиманска Босна. Шехид је муслиман који је погинуо за циљеве ислама на принципима Курана. Промоција шехида на босанском тлу није ништа друго до промоције исламске Републике Босне по узору на Иран и Пакистан. Промотор је Алија Изетбеговић. Изјаве Изетбеговића, "између суверене Босне и мира, опредјел^ује се за суверепу Босну" /јесен, 1991. и прољеће, 1992/, затим, "све пгго је вриједно рађа се у крви" /љето, /љет о, 1992/ 1992/,, пуно говор е о њег овој по лити чко - филозофској визији Босне и Херцеговине. Изјаве потпредсједника "босаиске државе", Ејуна Ганића, "Не желим да будем одговоран за тероризам, али ће се ои десити, посебно у Европи", морају се схватити као озбиљна пријетња која говори да проблеми нису офаничени само на пешчано-петролејске монархије и шеикате. Изјава Е. Ганића њемачком часогшсу Шпигл у вријеме Женевских разговора врхунац је ратоборног ионашања, "Страдаће десет одсго наших. Остали ће преживљеги. Ми смо за седамнаест мјесеци рата имали 2Ш.000 мртвих. Нека буде јо ш 200.000 мрт мртвих вих.. За свако св ако г умрл ум рлог ог одгово одг оворни рни су Европска заједница и ОУН јер су нам управо оии одузели право на самоодбрану".
112
Образлажући предност "мултикултурне, мултиетничке и мултирелигиозне републике Босне и Херцеговине", др Мухамед Филиповић - "Туњо", сматра да Срби морају отићи у Србију, Хрвати у Хрватску, а да Босна и Херцеговина треба припасти "бошњацима" /август, 1993/. Ексклузивна анализа изречена је на засједању Комисије за људска права у Женеви. Створила је алиби за сва будућа "етничка чишћења", као што је на референдумским плакатима Муслиманске бошњачке организације /МБО/ у фебруару 1992. писало "Раја су за, папци против", крајњом вулгаризацијом "теоретски" образложена "грађанска држава", по европским мјерилима?! Упоређујући шефове странака, М. Филиповић - "Туњо" објашњавајући грађанску природу МБО износи следеће, "Адил и Изетбеговић немају ништа заједничко... С једне стране налази се европски профилиран либерални политичар, а с друге стра стране не једа један н у осно основи ви р е л и г и о з н и фа на ти к" . По њему је СДА - странка вјерских фанатика.
Не слажући се са нолитиком А. Изетбеговића, Фикрет Абдић у писму Предсједнику Предсједништва Босне и Херцеговине, иоводом изјаве др. Е. Ганића, да је спреман жртвовати још 200 000 муслимаиских живота за "грађанску државу", поручује, "Хајте ви у ровове" /"Политика", 8.IX 1993/
Предизборна крилатица А. Изетбеговића била је залагање за лабаву федерацију /новембар, 1990/. Таква политичка еквилибрисгика и багателисање једног иарода, који има конститутивни сгатус и велики улог у сгварању југословенске државе, који има 64% земљишта у бившој Босни и Херцеговигш и 31,2% сгановништва плус Југословени (Попис станоништва 1991. ?), непримјереи је у динломатском понашању. Коначно, крајње је вријеме одузети маидат који му је дала међународна заједница и ди ре кт по у евро ев ропс пско ком м дому омог ом огућ ућила ила да сгвар сг вараа исламску исла мску државу. Лсгалитет су А.Изстбсговићу оспорили Хрвати,
113
који су конституисали своју Републику Херцег-Боспу. Резон је сасвим јасан, да је сакривање под именом Босна и Херцеговина и превише раубовано и свако даље употребљава ње било би непристојно и дипломатски увредљиво. увредљиво. Им е Босна и Херцеговина у даљим мировним прегово рима ри ма,, мо ра ло би бити бит и резе ре зерв рвис исан ано о само сам о за евен ев енту туал ално но будућу Унију, никако двојну попут муслиманско-хрватске коалиције каква је виђена у почетку рата..
1
Л ИС АБ ОНСКИ ПАПИР' /КУТИЉЕРОВ HJIAH/
Португалски дипломата Жозе Кутиљеро, нојавио се на мировном посредовању у оквиру мировних процеса о Југославији, пред сами почетак сукоба у бившој Босни и Херцеговини. Најприје се кренуло са новим уставпим уређењем бивше Боснс и Херцеговине и измјепама, собзиром да се није више радило о СР Босни и Херцеговини, као бившој федеративној републици СФРЈ. Рачунало се са овим као озбиљним мировним инструментом, који ће дати нове позитивне имиулсе у стварању "новог босанског друштва , \ Користе се наметнути обрасци који су имали за циљ инертизовати српску понулацију. Тако се пришло изради уставних амандмана који су требали ријешити питање националне равиоправности у Босни и Херцеговини, умјесто до тада на снази Савјета за питања осгва ривањ а равноправиости народа и народности Босне и Херцеговине, који је био на снази од прије двије године. Почивао је на пршшдпу сразмјерности /не паритета/, једне централистичке унитарне државе са заједницама огиптииа, па принципу самоуправног удруживања општина. Изузетак је било би ло сам о Пред Пр едсј сјед едни ништ штво. во. Овак Ов аква ва уставна уста вна деко де кора раци ција ја 114
омогућавала је максимално мајоризадију муслиманскохрватске коалиције, која је била присутна прије избијања ра та, та , а наро на ро чи то истак ис такну нута та у скупш ску пштин тински ски м деба де бата тама ма,, од стране страначке коалиције /СДА и ХДЗ/. Овакву уегавну трансформацију је наметала Европска зједница преко Арбиртражне комисије - Бадентера, која ће легализоати познати Референдум /29. II и 1. III 1992/ и поиашати се као једио ново уставотворно име, које ће развластити легалне уставотворне органе у репу ре публи блици ци.. О во се коси ко сило ло са инстит инс титуци уцијом јом Наци На цион онал алио иогг савјета у Реиубличком парламенту /Амандман 70, од 31. VI 1990/, коју су сачињавали делегати све три нације, "Савјет је одлучивао на основу основу сагласности чланова из реда свих народа и народности". Без обзира што је и Устав Босне и Хсрцеговине забрањивао да се у уставним промјенама могу доиосити одлуке надгласавањем, једна међуиародиа "скспертска група" је сматрала да се Референдум о независности може одржати и без учешћа Срба. То је касније верификовано, да би међународна заједница неодговорно иризнала независност Босне и Херцеговиие. Ишцијативе Српске демократске странке (СДС) да је потребна тсмељитија демократска трансформација која ће уградити јасне механизме иационалне равиоправности прихваћене су у оквиру Мировне конференције о Југославији и преговора Срба, Хрвата и Муслимана о будућности Босне и Херцеговине и њеној сасвим новој трансфомацији. Улогу пофедника имао је португалски дипломата Жозе Кутиљеро. Међутим, Евроиска заједница је признавањем независности Босне и Херцеговине /6. IV 1992/, погазила сопствену иницијативу и срушила све патторе који су требали зауставити рат, што је констатовао и лорд Карингтон /новембар, 1993/. 115
Кутиљеров "Ј1ИСАБОНСКИ ПАПИР", 2 2 познат је ка о пр ојек ој ектт који ко ји је у окви ок вире ре прве пр ве Миро Ми ровн внее конф ко нфер ер еи ције о Југославији обухватио преговоре о Босии и Херцсговини. Пројекат никада није до краја довршен и остаћс тајна, тај на, заш то је врло брзо брз о напуштс н од оних који су иза њега требали сгајати. Имао је историјску шансу да спријечи рат и доведе до једног практичног и за оно вријеме релативно правичног рјешења. Од сгране муслиманске делегације насгупила су избјегавања преговора, опструкција, разводњавање и одуговлачење, а затим неприхватљиви захтјеви и усгупци, чиме је миниран један озбшвно замишљен мировпи пројекат. Њен предсједник је правдао посгупкс оптужујући за све српску сграну. Политичка акробатика Алије Изетбеговића кулминирала је потписивањем а затим сгорггирањем потписа иа "Лисабонски папир" по доласку у Сар аје во /фебруа ра, 1992 1992/. /. Један текст у недељном U NE W Y O R K TIME TI ME S" , од 29.VIII 1993. даје нове моментс поводом сгорнирања потииса А. Изетбеговића. У тексгу дописника са Балкана, Давида Бајндера, поссбно се исгиче улога Ворена Цимермаиа, америчког амбасадора у Југославији. "Одмах попгго се господин Изетбеговић вратио из Лисабона, господин Цимерман га је посјетио у Сарајеву. Боса пски вођа се огорчеио жалио да су га Европска заједница и босански Срби и Хрвати били притисли да прихвати деобу. Он је рекао да му се то није свиђало". - присјећа се Цимерман.
22
Р. JI у к и ћ, Формула рата и мира, Јавност 137, Сарајсво, стр. 7-9 даје више појединости о Лисабонском и Женевском сноразуму.
- Ја сам га на то питао: ако му се не свиђа, зашто потписује". Нак он времепске дисганце, дисганце, Цимерман је изјавио да "Лисабонски папир" уопште није лош. Тако се понашао амбасадор једне оријашке империје, тшје су дипломатсаке канцеларије биле у Београду. Даље тактичко разводњавање процеса и његово одуговлачење наградила је Евроиска заједница признавањем Босне и Херцеговине као самосталне и независне ре публ пу блик ике, е, односн одн осно о држа др жаве ве.. На та ј начин нач ин призи пр изиата ата је босанска влада, њен предсједник и њена власг, при чему је сгављено до знања да они испуњавају све услове који се тичу демократских начела каква су људска права. Крајње недииломатски корак који се убрзо показао потпуно погрешан, правдан је српским па и хрватским аспирацијама према БОСЈШ и Херцеговини? Даље милитантно понашање одвијало се по словеначком и хрватском испробаном реце ре цепт пту. у. Б и л о је агр еси вно према пре ма бивш би вшој ој Ј Н А и свему што је фпско. Срби су проглашени побуњеницима са иланина. Чак је у таквој еуфоричној атмосфери забрањен рад СДС-а, као једне од побједничких сгранака са посљедних вишестраначких избора. Слиједило је "побједничко шенлучење", послије Рефереидума, затим ба ри каде ка де /2. III 1992/ 1992/ у Сара Са раје јеву ву,, чиме чим е је отпо от поче чео о усга ус гана нак к Срба. План као "основа за даље преговоре" није био довршен. Предвиђао је Босну и Херцеговину као државу сасгављену од три републике. Тако је испуњен услов немијењања, односно верификовања "авнојевске" границе бивше Босне и Херцеговине. Легализована је једна админисгративна фаница и тако интернационализован знача јан ја н дио привр пр ивред едно ногг ж ивот ив ота, а, комун ком уник икаци ација ја,, инфр ин фрас асгр грук укту ту- ре... ре. .. Не ре тв а је одједн одј едном ом посг по сгал алаа инте ин терн рнац ацио иона налн лнаа рије ри је-ка, а Дрина и њене фа ни чн е ријеке између између нови нових х држава. Највећа ријека бивше СФРЈ - Сава одједанпут јс протицала кроз четири државс...
Према "Лисабонском папиру", надлежности централне влаеги биле су: заштита људских права и права мањина, монетарна политика, одбрана, економска политика, питање хералдике, вјерска питања и високо школство. Централним органима припадала је Скупштина Босне и Херцеговине и Влада. ГТлан је предвиђао дводому Скупштину: Дом конститутивних јединица и Дом Грађана. Дом конститутивних јединица требао је бити састављен на бази паритета са иегим бројем посланика сваке конститутивие јединице. У дјелокруг централних влаеги су спадали управни и судски државни органи који би се иопуњавали сразмјерно националној структури Босне и Херцеговине. Надлежност контроле уставности и законитости иа утврђеним односима између централне власти и власти конститутивних јединица, односно Република, имао је специјални Уставпи суд, саставл>ен од 7 судија, по један од грађана бивше Босне и Херцеговиие различите националности и четворица странаца. Одлуке је требало доносити простом већином. О њиховој пуноважиости одлучивали су странци, што је својеврстан парадокс. Питање је да ли би овако замшшвен међјународни трибунал могао функционисати и био реалан. У надлежност конститутивних јединица припадали су преостали послови државне власти, чији су органи по реиу ре иубл блик икам амаа били бил и саега са ега вљени вље ни та ко шт о су одрж од ржав авал али и националну структуру конститутивних јединица - Република. Народима који би представљали националну мањину у појединим ренубликама, гарантовала би се сва права. "Лисабонски Папир" садржао је у основи феде ра лнолн о-ко конф нф едер ед ер алне ал не об лике ли ке уређ ур еђењ ењаа бивше би вше Босн Бо снее и Хсрцеговине. Има о је добре шансе да уз стрпљиво прего-
119
варање и дотЈеривање доведе до историјског споразума и заустави рат. Европска заједница је минирала платформу за рјешење коју је сама предложила. Квалитетна вриједносг "Лисабонског папира" је у томе што је бившу Босну и Херцеговину пројектовао као државу три републике државе. Умјесто федералисгичких елемената, муслиманска сгратегија рушећи овај гшан опредјељује се за унита ри ст ич ку ко нцеи нц еи цију ци ју ко ја им је об ез бј еђ ив ал а ма јо ри за цију, најприје у коалицији са Хрватима, а затим у демо Графском пројекту до маГичноГ броја 50% плус један, демоГрафском аритметиком, коме су се приближавали неразумном биолоГијом. Та сгравична и сулуда концепција искључила им је сгратезима моћ разумног политичког резона. Ушли су у коалицију, одабрали рат против Срба и дубоко покопали имагинарне пројекције о "великој муслиманској држави" и "великој Хрватској". Лоша сграна Кутшверовог плана је у томе што је без разлога разбио српски териториј на пет изолованих и неповезаних дијелова. Употребљена је варијанта б а л к а н и з а ц и ј е и с а ж и м а њ а. Са дан ашњ е врем енс ке дисганце, "Лисабоиски напир"! је без радикалне реконсгрукције иеупотреблшв и нревазиђен. Осгаће запажен као пројекат који је за оно вријеме по кантоналној идеји био коректан али недовршен и напуштен од његових тво ра ца и ка о до бр а прет пр етхо ходн дниц ицаа зн ат но ло ши ј ем "г от ов ом ре це пт у" , ко ји је по знат зн ат к а о "В ен с- Ов ен ов пл ан ".
ГТЛАН ВЕНСА И ОВЕНА
План који је до сада најдуже био на сцени /преко 8 мјесеци/, мјесеци/, познат јек ао " Венс-Овенов плаи". 23 Меди ја гори 'Ј И с т о, стр.
120
су му били Сајрус Всис и Лорд Дејвид Овен. Садржао је Уставне принципе /9 принцииа/, Војии споразум, мапе иредложених провинција и документ о прелазном периоДУСрпска делегација и њен предсједник Р. Караџић потписала је девет уставних принципа (30. I 1993.) и до краја остала досљедна на конфедералној подјели бивше Босне и Херцеговине. Хрватска и муслиманска делегаци ја су по тп ис ал е на ко н ко ре кц иј а ко је су об ав ље не на шт ету Срба, све елементе мировног пакета које су поднијели копредсједници. Потписе су ставили Мате Бобан испред хрватске и Алија Изетбеговић испред муслиманске стране. Веис-Овенов је предвиђао подјелу бивше Босне и Херцеговине на десет тзв. п р о в и н ц и ј а. По три су биле српске, хрватске и муслиманске. Сарајевска провинци ја, ја , ка сн иј е из ми је ње на бе з сагл са глас асно ност сти и српс ср пске ке стра ст ра не, не , припајањем Високог, Брезе, Вареша, KpenieBa, Кисељака и дијела општине Какањ, чиме се њен ранијс прецизи ра н ст ат ус пр ет во ри о у н еш то сасвим сас вим друго. дру го. К а о гл ав ни град Босне и Херцеговине Сарајево је остало у окЈ^иру п ро ро ши ши ре р е не не т з в . п р о в и н ц и ј е б р . се се дам с а к он он це це пт пт ом ом неподијел^еног, отвореиог града који би сачињавали дијелови општина: Нови Град, Цснтар, Ново Сарајево и Ста ри Град Гр ад.. Усту Ус тупц пци и су д ати ат и мусл му слим иман анима има код тзв . п р о в и н ц и ј е бр. два (бањалучка провинција) иа простору оппггине Приједор, Сански Мост и Нови Град, затим уегупањем муслиманима коридора код Брчког. Србима су прииале тзв. провинције бр. два (бањалучка), бр. четири (бијељинска) и бр. шест (херцеговачко-пал>анско-романијска). Анекс I споразума о прелазним аранжманима предвиђао је привремено Предсједништво и привремену централну владу који би функционисали у периоду између закл>учивања мировног уговора и одржавања избора иа осиову ноног Усгава. У овом периоду џредвиђало се ириврсмгш > 11|>сдсједии1итво са девет чланова као иајви121
ши оргаи државе, које би одлуке доноеило консензусом или квалификованом већином. Предвиђена је влада са Предсјеником и осам министара. Касније би се већина владииих функција вршило у тзв. провинцијама, осим оних које се утврде да их врши централна власт/централни парламент, Влада и Предсједништво/ Српска делегација је позвана, 25. III 1993. да на пленариој сједници иотпише мировни пакет /Њујорк/. Одбила га је потписати и порсд притиска међународне заједнице. Кључне примједбе су биле маие предложених провинција. Посебно је истакнута чињеиица да међуна родн ро дн а за је дниц дн ицаа С р бе пр им ор ав а да жи ве у Бо сн и и ХерХе рцеговини као држави, иротив њихове ВОЈВС. Тиме је неги ра н Ре ф ер ен ду м ко ји су Срби Ср би ор га низо ни зо ва ли ради ра ди изј ашњавања о заједничком животу у Југославији /8. IX 1991/, кршен Усгав Босне и Херцеговине и СФРЈ и оспорено само Србима право на самоопредјеЈБење. Српска делегација је копредсједни1шма саопштила да што се њих тиче, независна држава Босна и Херцеговина никада није посгојала и не постоји/ Њујорк, 26. III 1993/. Било је низ примједби, међу њима и захтјев фпске делегације да Са рај р ај е во м управл^а упра вл^ају ју Ср би и мусли му сли ман и на основу осн ову 50% 50 % 50%, али су изразили и спремиоег ирихватања и општина главног фада на основи уираве 3:3:3. Нису прихваћене структуре власги у прелазном периоду, посебно предсједгшштва, предлажући централно координационо тијело, са значајном редукцијом функција. Чак нису били спремни прихватити прелазно минисгарсгво. Став Срба је био чвршћи него у Женевским преговорима /јануара, 1993/.24
24
11лан 11лан Венса и Овеиа, Документи Замке, пријетње и одговори, Стеногра.ч са 30. засједап>а Народне скупшишне Ренублике ке Срнскс. Републике Српске, Министарство информација Ренубли Пале 1993. стр. 100-128.
122
Мапе територијалпог разграничења и подјеле бивше Босне и Херцеговине на 10 тзв. провинција, била су за српску делегацију највиши проблем. Таква подјела разбила је Српски етнички простор на пет изолованих цјелина, које су одавале утисак "архипелага' 1 . Тзв. провин1ШЈУ 6 сачињавала су три изолована острва /Херцеговачки дио, Бирач и дио Романије/. Изостао је одговор зашто су српске територије остале неповезане иако су за то постојали реални услови. Понуђене мапе тзв. провинција биле су предмет раз р аз м ат ра ња Ск уп шт ин е Ре пу бл ик е Ср пс ке од Би ј ељ ин е /8.1 1993/. до Пала /29. V 1993/. када је након Референдума /15-16. V 1993/, коначно верификовано његово потпуно одбацивање. Marie су оцјењене као пристрасне што је објаснила друга тачка "Билећке декларације". "Приједлог мапа у овом облику није прихватљив зато што неправедно дијели површину, рудна блага, еиергетске потенцијале, приврдне објекте, саобраћајнице и инфраструктуру, предвиђа нефункционалне цјелине, не одговара етничком саставу становништва јер значајан дио српског народа непотребно оставља као мањину и не одговара егзистенцијалним и политичким интересима српског народа". "Венс-Овенов план' 1 је једино ноказао да је бившу Босну и Херцеговшгу могуће иодијелити и да је то стварност, рс ал но ст и неоп не опхо ходн днос ост. т. Из ра да ка ра та тзв. тз в. иров ир овин инци ција ја,, морала је понгговати договоре који су постигнути на некол ико ранијих конфер енциј а Европске заједнице заједнице о Југославији у којима су учестовале све три стране у конфликту/. Л и с а б о н с к и д о г о в о р Б р и о н с к а д е к л а р а ц и ј а, конференција Европске заједнице о Боспи и Хсрцсгопини у Лондону и извјештај Савјета без
Пр-^ер, Сџ*о* Мсхгт,
nrreo«« \ нлу^
. о rpuu« rpuu« ,
liofl
CO-Miu •BOV с>П«л»
•-1И1Л1П' L
ЛЕГЕНДА: Тер^торије под контропом Војске Републмке Српске ТериЈорије поа нонтролом
шЛ хрва^ско-мусЛиманСне коалициј« КАРТА ФЛКТИЧКОГ СГАЊА RA ТВРКНУ
"Венс-Овенов план" је једино показао да је бившу Босну и Херцеговину могуће подијелити и да је то стварност, реалност и пеопходност. Израда карата тзв. провинција, морала је поштовати договоре који су постигнути на неко лико ранијих конфер енција Европске зајсдиице о Југославији у којима су учестовале све три стране у конф л и к т у/ . Л и с а б о н ск и д о г о в о р Б р и о н с к а д е к л а р а ц и ј а, конференција Европске заједнице о Босни и Херцеговини у Лондону и извјештај Савјета безбједности/.25 Посљедица непонгговања договора су некохерентне цјелине, иа су муслимани у својим ировинцијама окуиље ни са 81% или 1,544 (XX) егановн ега новника, ика, Хрвати Хрв ати са 71% или 538 (XX) становника, а Срби са свега 54% или 731 (XX) становника. Према "Венс-Овеновом плану" Срби су добијали свега 44,2% територије. То није одговарало стварном посједу земљингга но катастру /64%/, пгго је посебно истакао Предсједник Републике Српске др Радовап Ка-
25
"Лисабонски договор /20-27 /20-27.в .в 1992/ 1992/,, предвиђао је конфеко нфедерални кондспт, што је Кутиљерова карта добрим дијслом поштовала. Брионска декларација /7. VII 1991/ налагала је да ће суверени на роди слободно слободно одлуч одлучиват ивати и о својој судбши, пгго пгго се примјењивало примјењивало само док је било у прилогу сецесионистичком расположењу Словсније и Хрватске, Хрватске , касније Босне и Херцеговине, док је иримјена истог наначела у бившој Босни и Херцеговини сгорнирана, када се чребао примјенити за Србе. Конферепција ЕЗ о бившој Босни и Херцеговини у Лондону /18. II 1993/, јасно говори о заједници три националне државе, са истакнутим правом народа на самоопредјељење и правилну подјелу рудиог рудиог блага /тачка 4 и 5/. 5/. Извјештај Савјета Безбједности /27. X 1992. тачка 15 и 16/, предвиђа кохерентне кохер ентне провинције, провинци је, које ко је неће имати мање м ање од 250 СХХ) становника, што није поштовано.
ра џи ћ у увод ув одио иом м из ла га њу на тр ид ес ет ом засј за сјед едањ ању у на 26 Палама /19. V 1993/. Вриједиост имовине распоређена на српске територије изиосила је 6,1 милијарду долара, иа муслиманске 18,1 милијарду и хватску 7,2 милијарде УСА долара. Дви је од тр и ф п с к е пр ов инци ин ције је нису им ал е мини ми нима ма лно лн о иредире двиђен број станов1шка /Херцеговачка и Бијељинска/.
ГЕГГУБЛЈЈКЛ СГПСКА НАЈЧННА СХ УПЖПН|и СА ГЛ Ј 1 > О
РР Л ¥ К . Г И К А С Р П С К А H WO .T II II .» с к ш ш н н Ј СЛРАЈЕ8 0
ГЛАСАЧКИ ЛИСТИЋ
ГЛАСАЧКИ ЛИСТИЋ
19 »1(1 «ОЈЈ ЈЦ)Ј 1
Ј
Б
. и ) b . Jt.Jtt
l& l&y j
ДА ,ТИ ,ТИ СТ1 ЗЛ КШ С — ОВЕНО В »V1*1I УР8.1>КН>'. УСГАННС HHJii JUIin L, ЈОЈЈ '» СП1.1РЛ СП1.1РЛЧУ\". ЧУ\". MAJII' ННОШ1НЦИЈЛ ННОШ1НЦИЈЛ И cn 0^ " .v » ' (I 1'.Р.ОЈЛ 1'.Р.ОЈЛЈН,1 ЈН,1М М 0'УГЛИИ 0'УГЛИИ.МА .МА ВЛАСТИ ВЛАСТИ V -0 '. iiH и Х7.ГГ,ГГЛИ1:НИЈ Г ГЛИ1:НИЈ
.n0.1HTH4K
„ЗА"
„ПРОТИВ"
ДА ЛИ СТЕ ЗА CAMOCTAJIirV l'tI!VWlHKY СРПСКУ СА ПРАВОМ PtnVMHKF. ЛА CTVTIA Y ГЛВ1ШПГЛВ11Е 0Д110СЕ СЛ ДРУТНМ НАРОДИМЛ V) ДРЖАВАМА'
„ЗА" 96%
L
\
„ПРОТИВ" _
4%
( 4 у 7
ГлАс ГлАсаа с* заокружиким»« pnj rw
идч .дрсгг» ". •
L« ' J.L »OV MJUl^iLUjj |>Н|С Ш , Зј wjr.l . rOOT>lV
OBAKO ЈЕ ГЛАСАО СРПСКИ НАРОД
2(5
Р. К а р а џ и ћ, Г1ла Г1лан н пријетљи и притисака, Докумеита Докумеита Замке З амке заеједања Народпе скуипријетње и одговори, Стенограм са 30. заеједања иашше Републике Српске, Српске, Пале, 1993 993. стр. 7-12; 7-12; Р. Д у к и h, I Iccrajaње на рате, Стенограм рате, Стенограм са 30. засједања Народне скуишшине Геиублике СрИске, СрИске, Пале, Пале, 1993 1993.. стр. 16-1 16-17. 7. 126
BEIiC/OBEHOB ПЈ1АНIВАРИЈАНТА
127
Кидуиј'
Л у б н ц » ј
rpjiUOMI
Opi uj |«
ирштнц SH S ' HII 1)1
Прллмр Баи.*лук»о
Ч«Л()< | «и Tloniip«
fKMtOiI»
М (И\слч1 rpu"Ј
ЖТКШЦ»)
брпухш]
|3»NNIt»
?Гр»хо»о Ср»4р«имш
П»1«»н\ I
л?оЈор
оПал» \Х»унћи\. С TpHOiO' ОНР>»И .Ц"
Логуш||
Ш | иро»( MOC p Ti
билвћ« Подручја мсста измена у односу на Жене9у,
Сзбл
IIJTCTV
ВЕНС-ОВЕНОВ ПЛАН коначна варијанта
Тр»4ило
'
ВИШ»гр1Д Гор»жд»
Национална структура становништва по провинц и ј а м а изложена је у табели 2.
Нови моменат је непредвиђено избијање сукоба између до тада "природних савезника" Хрвата и Муслимана, који је започео у долини Лашве и попут пламена се пренио у цеитралну Босну, долину Неретве и показао да једа је дан н пла н који ко ји је у функ фу нкци цији ји мира мир а није ниј е добар доб ар укол ук ол ико ик о у вријеме његове процедуре, а посебно притиска иа једну фпску страну, изазове сукоб савезника, који је по тежини у суровости пре вазиша ваз ишао о све претходне.
Тај рат између Хрвата и Муслимана траје свом жестином и са об острано потпуним потпуним уништавањем.
Дакле, тзв. провинције су биле само маске за промоцију стратегијских циљева. Нису одговарале егзистенцијалним и политичким интересима фпског народа и без обзир а на невиђене прије тње, он их је одбио. одбио.
Под притисцима др. Р.Караџић је у Атини 12. VI 1993/, условно потписао план који би важио уколико га Скушнтина Републике Српске прихвати.
Одбијен је референдумом српског народа са 96% против и свега 4% за. Скупнггина је то верификовала на Палама и донијела одлуку о наставку мировног процеса што је уграђено у познату "декларацију о наставку ми ровн ро вног ог проц пр оцес еса" а" /19. V 1993/. 1993/.
ТЕКСТ
МИРОВНЕ
ДЕКЛАРАЦИЈЕ:
I Република Српска је зауставила сва војна дејства својих оружаних снага и спремана је да успостави трајан мир у складу са закљуненим споразумом о при мирју са другим странама у сукобу. II Република Српска се залаже за настављање мировноГ процеса и изражава своју спремност за покретање свих мировних иницијатива, те позива све истакнуте личности међународноГ политичкоГ живота да се активно укључе у рјешавање кризе и ратног сукоба у бившој Босни и ХерцеГовиниу давањем нових мировних приједлоГа и рјешења. III Централни и локални орГани власти Републике Српске ће активно и у доброј намјери радити на наставку и даљем унапређењу мировноГ процеса. Народна Скупштина овлашћује своју делеГацију да као представник Републике Српске учествује у будућим мировним преГовирима. Ова декларација ступа на снаГу даном доношења. Пале, 19. мај 1993. Предсједник Народне
Скупштине
мр Момчило Крајишник
Одлука да се не прихвати наметнути рецепт ући ће у историју и често бити цитирана, како то каже сведок епохе Предраг Милојевић "била разумна или безумна... као карактерна црта српског народа". Једно је сигурно да није била милитантна и да се о њој изјаснио цио српски народ Републике Српске и његов највиши дом - Скупштина на Палама, доносећи познату декларацију. Анализа министра спољних послова Републике Српске др. Алексе Бухе на Београдском скупу /14. V 1993/, обухватила је и апострофирала све недосљедности копредсједничке групе, које су пратиле израду карата провинција, затим непонгговање основних договора и коначно пристрасност и наклоност хрватско-муслиманској коалицији. Упозорио је "колективно искуство", наглашавајући да се Срби не смију одрећи "државног оквира", и заједничког живота који је трајао 70 година, игго ВенсОвенов план не гарантује.
Табела 2. Национална сшрукшура сшановнишшва у бившој БиХ ио ировинцијама /1991/ ировинцијама /1991/
Срби Хрвати муслимани Југословени Укугао
1 612224 12279 245910 9452 332277
-По о в и н ц и ј е 2 3 506548 75262 72867 126350 163218 48005 45728 12644 807647 267244
Срби Хрвати муслимани Југословени Југословени Укупно
6 106019 952 37646 2965 150011
7 48034 21110 102801 7440 183000
8 38770 192572 101739 16426 353919
4 104012 7587 80046 10436 209284
5 207567 38663 539023 42806 846000
64657 82829 229908 26277 412126
10 49317 169804 148596 14181 387510
9
Какав би био рефлекс Срба да је "Венс-Овенов план" усвојен, није тешко процијенити уколико се па-
жљивије аиализира табела Националне структуре становништва ио провинцијама по пропису из 1991. године. Табела је састављена на основу података последњег пописа стаповништва из 1991. гоидне и приједлога тзв. провинција кога су дали Венс и Овен. У табели нису унесени подаци за град Сарајево /415 431 ст./ по предложеном плану. Изјашњавајући се против "Венс-Овеновог плана Срби су се опредјелили за достојанство, слободу и опстанак. Између рата u мира Срби су Гласали Глас али за за мир, јер је план Венса и Овена недовољно добар да би био Гаранција миру. Приликом доношења историјске одлуке Срби су се држали синтагме "Боље је умријети на ногама, него живјети на кољенима" /Ф.Рузвелт/.
Три дана након одлуке Српске Скупштине, сачињен је "Вашингонски план1' који су предложиле САД, Руеија, В. Британија, Француска и Шпанија. Предвиђеие су тзв. "заштитне зоне" за босанске муслимане, као и њихова заштита на локалитетима: Тузла, Горажде, Жепа, Сребреница, Сарајево и Бихаћ. Са овим је пласирана на спектакуларан начин и "операција падобраи", којом је отпочело "хумаиитарно" снабдјевање "запггитних зона", а са тиме и ексклузивна занггита муслимаиа у неким будућим деликатним ситуацијама, као и њихово логисгичко снабдијевање, наоружавање, снабдијевање горивом, легалан шверц и слично, пгго може бити извор нових сукоба. Савјет безбједносги је Резолуцију о оснивању Међународног суда за ратне злочине /мај, 1993/,који се односи само за Југославију заборавио многе ратове који су се одиграли послије II свјетског рата. Предвиђено је да овај трибунал суди прекршаје хуманитарног и рагног права непосредних извршилаца и високих функционера који су 132
издавали наређење само од, 1. I 1991. 27 Нов емб ра 1993 1993.. изабране су судије трибунала, а заборављен датум и исход стравичне операције америтпсог официра Келија у Вијетнаму.
ЖЕНЕВСКИ СПОРАЗУМ
Че тв рт и по реду мировн мир овни и спо разум раз ум чији чиј и су медија мед ија-тори Овен и Столтенберг, познат као Женевски спора зум, актуелизирао је послије више од 3 мјесеца након напуштања "Венс-Овеновог плана" мировни ироцес у бившој Босни и Херцеговини. За то вријеме је вођен уништавајући рат између Муслимана и Хрвата. Женевски споразум је рационалније поставио идеју о организовању три националне државе са максималном редукцијом централних власти. Послије дуготрајних разговора у Женеви је усаг ус агла лаше шен н паке па кетт од 5 докум док умен ената ата , позн по знат ат ка о "Спо "С пора ра-зум о Босни и Херцеговини". Пети документ је Maria те ри то рија ри ја лн ог разг ра згра рани нича чава вања ња,, која ко ја је понуђе пон уђена на у "пак "п акеету" на усвајање. Биле су то контурне карте граиица три ре публ пу блик икее /Реп /Р епуб убли лика ка Српс Ср пска ка,, Херц Хе рцег ег-Б -Бос осна на и Републ Реп ублиика Босна-муслиманска република/ које чине унију или савез. 27
М. К о к о љ, Оснивање међународног кривичног суда за бившу Југославију, Клуб НТ, Београд, 1993. стр. 5-193. Формирањем овог суда учињен је преседан према Југослави ји, јер је занемарен низ сличних сличних примјера, примјера, коначно коначно формиран је ad hoc, чиме је прекршено међународно право. Такав Међународни трибунал није основан како би се судило виновницима I светског рата на челу са канцеларом Вилхемом П иако је постојао конкретан захтјев који је утарђен Версајским уговором. Покушај санкционисања виновника злочина на преко 600 000 Јермена у Турској пропао је, премда је Комисија формирана формиран а од стране савезника 1919 1919.. Међутим, уговор у ( свру нијс никада ратификован, док је уговором у Лозани 1923. годиие Турска амнестирана. Такав трибунал није формиран због злочина који сс догодио у Вијетнамском рату итд. 133
Методологија разграничавања базирана је на процентуалној подјели. План је предвиђао сљедећи терито ри јалн ја лни и однос; однос ; Срби Ср бима ма би прип пр ипад адал ало о /Реп /Р епуб убли лика ка Српска Срп ска// 54% или 27.610 км2, Хрватима /Херцег-Босни/ 16% или 8.180 км2 и муслиманима /Републици.Босни-муслиманска држава/ 30% или 15.339 км2. Усгупци руководсгва Републике Српске према муслиманској сграни били су велики. Предвиђали су усгупање око 20% територија. Нису били занемарљиви и према Херцег- Босни. Понуђени пројекат није у складу са фактичким сгањем па и власничко-посједовном сгруктуром. Дајући око 20% терито рија ри ја које ко је Срби Ср би војн во јнич ички ки држе др же,, руко ру ково водс дсгв гво о Репу Ре публ блик икее Српске дало је значајан допринос мировном процесу, што није респектовано након одбијања плана /муслиманска скугаптина/, од међународне заједнице. Женевски споразум је у основи био конфедералнофедерално-старатељски. Централни органи у односу на ра није ни је план пл анов ове, е, осга ос гали ли су са знат зн атно но мање ма ње ирге ир гере ренц нција ија.. Своде се углавном на спољне послове, спољну треговину и заједничке инсгитуције. Предложена рјешења су срушила илузије о унитарној Босни и Херцеговини и отишли даље од "Лисабонског папира".
Функцију шефа државе обављало би Предсједнипггво Савеза /уније/ коју сачињавају три члана, које бира ју скуп ск упшт штин инее консг ко нсг итутив иту тивних них једини јед иница. ца. Одлу Од луке ке би донодоно сили консензузом. Мандат је предвиђао 3 мјесеца, док би шеф државе фактички било Предсједништво. Скупштина као заједнички орган Савеза по принципу паритета имала би једнак број делегација консгитутивних јединица /по 40/. Одлуке би биле пуноважне уколико се гласа натполовичном већином у свим конститутивним јединицама. Скупштина брине о хералдици, држављансгву, организацији владе... Све осгало је у надлежности консгитутивних једин је диниц ица. а.
ОВЕН-СТОЛТЕНБЕРГОВА
KAPTA
Унија је третирана као јединствено правно и правосудно подручје, затим јединствеио екоиомско подручје, што је уз држављанство била федералистичка основа савеза. Поред преовладавајућих конфедералних и слабије наглашених федералних елемената, Уставни споразум садржи и старатељске форме. То је ексклузивно право Геиералног секретара Уједињених нација и Предсједника Министарског савјета Европске заједнице да одреди дво јицу јиц у судија стал ст ално ногг ар битр би траж аж ног но г три т рибу буна нала ла који ко ји у случај слу чају у да не донесе одлуку мијења Уставни суд, затим у саставу суда за људска права и у праву Савјета безбједности уколико из Савеза иступи једна од конститутивних јединица без сагласности друге двије. Заправо, Уједињене нације би требале гарантовати политичко-територијалну цјеловитост и опстанак савеза. Овим је основни циљ међуна родн ро днее заје за једн дниц ицее да очу ва коле ко лект ктив ивно но призна при знату ту Босн Бо сну у и Херцеговину остварен? Међутим, захтјеви муслиманске стране били су не ре ални ал ни.. По ре д поиуђе пои уђених них 30% тери те рито тори рија ја,, захт за хтиј ијева ева ли су јо ј о ш 4 -5% тери те ри тори то рија ја са излаз изл азим имаа на море мо ре и на Саву. Сав у. КонКо нцесије су тражили око Санског Моста, Кључа и Приједо ра, ра , на запа за падн дном ом крил кр илу у и ок о повез по везив ивањ ањаа тери те рито тори рија ја у центра лној Босни са Подрињем, (Горажде-СребреницаЖепа), што би пресјецало српске територије. Примјетно је би ло ра звод зв од њава ња вање ње миров ми ровно ногг проце про цеса са ка о и њего ње гова ва опструкција. Поред додатних уступака српске стране, муслиманска скупштина је одбила овај пројекат. Потписали су га Срби и Хрвати. Женевски сиоразум је највише постигнути домет коначног уређења бивше Босне и Херцеговине. Као такав обновљен је у Женеви /29. XI - 3. XII 1993/, а да коначаи резул тат није постигн постигнут. ут. Посебно је актуелизира ио питање Сарајева, са предлогом српске стране да се Сара је во поди по дије јели ли на два дије ди јела ла /два града/, гра да/, Срис Ср иско ко и муслиманско Сарајево, како је то др Р. КараџиН напомспуо
136
"два града близанца". Питан>с излаза на море сва три на рода ро да бивш би вшее Бо сне сн е и Херц Хе рцег егов овин инее је отво от воре рен н проб пр обле лем. м. Овен-Столтенбергов пројекат има квалитетио важне нове елементе. - Прихваћен је конфедерални концеит урсђсња бивше Босне и Херцеговине, са додатним федераллностаратељским примјесама. Овим је омогућено стварање Српске државе на овом тлу први пут од времена династи је Ко тром тр ом ан ића. ић а. Слич Сл ично но је било би ло и са реал ре ално ношћ шћу у сгвар сгв араања Хрватске и муслиманске државе, по први пут на овим просторима. - Уобличен је цјеловит територијални простор Ренублике Српске. Исго г шо и западно крило су повезани нреко Посавине. Усгупљени коридори /савски и гораждански/ ремете цјеловитосг државе. - Учињен је шко дејство. Дрина Срба /изузимајући У односу на осгале ван помак.
исгоријски корак који има психолоније више у цјелини граница између сребреничко-горажданско подручје/. пројекте, учињеи је велик квалитати-
- Р еп убл ика Српска по сг а је г е о и о л и т и ч к а ј е д и н и ц а, која ко ја посјед пос једује ује основне осн овне елме ел мент нтее држ д ржаве аве : т е р и т о р и ј у к а о ф и з и ч к у б а з у која ко ја с е треб тр ебаа јасн ја сно о дефи де фини ниса сати ти гран гр аница ицама ма,, затим за тим в е л и ч и н у и о б л и к на ко је м ј е н а с е љ е н о ст ан ов ни шт в о и вла да з а к о н о д а в н а вла ст - п р а в н а д р ж а в а.
137
Реална је претпоставка да би "Женевски споразум," могао остати и даље на сцени као основа од које ће се полазити у изналажењу рјешења са мањим измјенама на територијалном плану. Стога би једна политичко-географска анализа Републике Српске, која се темељи на женевском споразуму, била разложна.
Проблеми организовања једне овакве територи јалн ја лноо-по поли лити тичк чкее заје за једни днице це су у том т ом е шт о је оиа прил пр илич ично но лучно развучена на мјесту гдје је и најосјетљивија /брчански појас/. Са квалитативног становишта Република Српска има облик продужене државе коридорског типа. ОбОб лик државне територије има своју осјетљиву тачку. То јс истањен брчански појас к оји је у сендвич сендвичу у јако ои терећен са сјевера хрватским и са југа муслиманским притиском.
138
Осјетљивост је усложњена захтјевима муслимана на савском коридору. За "Пољски коридор" према Балтику прије II свјетског рата /Дансинг-Гдиња/, француски маршал Фош је рекао, "Овдје лежи клица сљедећег рата". Био је у праву. Функција брчанског појаса је фуикционално-спојна и спаја исгочно и западно крило Републике Српске. Хрватске и муслиманске територије су попут "трбуха" обухватиле цен трални дио сгварајући тако од Републике Српске два дисиметринна крила. Исгочни дио је за сада без јасно пројектованог нодалитета. УдаЈвеносг и развученосг у условима слабе комуникацијске повезаиосги, неповољан су фактор територијалне интеграције и консолидације. Због тога је формирање нодалног центра у дијелу исгочног крила који би обезбиједио присгупачност и повезаносг, приоритета н задатак. Просгр анији и хомогенији западни западни дио дио тих проблема нема. Проблем је и у удаљеносги западних и јужних дијелова Републике Српске /око 800 км/, што је усложњено одсусгвом оптималних комуникација. Проблем је за сада у јасним гаранцијама излаза Републике Српске на море, које је оптерећено политичком замком Републике Хрватске, која проблеме своје терито ри ја лне лн е инте ин тегр грац ациј ијее услов ус лов љава љав а и пре нос и на Републ Реп ублик ику у Српску и СР Југославију. Потребно је усагласити начела Конвенција Уједињених нација о праву мора која регулише територијално море и спољни појас. Ову коивенцију је потп по тпис исал ало о иако иа кон н дес ета к година годи на њено ње ногг усаг ус агла лаша шава вања ња и СФРЈ /27. XI 1985/, са још 55 држава. Посгаје пуноважна кад је потпише 60 држава. Она регулшпе суверенитет обалне границе /територијално море/ као и право од ре ђи вања ва ња њене ње не шири ши рине не /до 12 морски мор ских х мшва/, мшва /, а на теме те ме-љу тог и вањски појас /до 24 морске миље/, гдје обална држлии » нроиоди царинске, фискалне, здравствене и про-
139
писе о усељавању па овом подручју. Из овог проистичу права економске контроле изван територијалног мора и уз њега, гдје обална држава има суверена права ради истраживања, искоришћавања и очувања природних богастава над морксим дном, на морском дну и испод морског дна. Питање мора за Србе је од изузетне важности. Био би то јединствен случај у свијету да је еквидистанта доступа мору неколико стотина метара, а да се нема излаз на море. Коначно, "Крфска декларација", даје право и то се посебно истиче на посљедним мировним прегово ри ма (су сре т на ам е ри ч ко м нос ачу ач у авио ав иоиа иа ). Све досадашње линије разграничавања заобилазе море и Неретву, као и најважније луке и градове на иггету Срба. Те двије логике Moiy се резултатски свести на сЈведеће. Србима треба оптималан излаз на море и обалу Неретве, а Хрватима и муслиманима повезивањс терито рија ри ја . Б е з овог ов ог а слаб сл аби и во јн о- ст ра те шк а фу нк ција ци ја и све се то коси са положајним и функционално-економским принципом, а посебно историјским принципом и његовом етпо-д емогр афско м димензијом /геноцид /геноцид над над Србима/. Мноштво физичких препрека утичу на слабу комиактност Ренублике Српске /планински вијенци/, па је коитрола нревоја од изузетне важности. Према посљедњем "Женевском споразуму", од 5 најважнијих превоја /Иван-Седло, Караула, МакЈБен, Купрешка врата и Чемерно/, Републици Српској припао је само један /Чемерно/, чија је функција рсдукована због муслиманске енклаве Горажде. Због тога уступањем превоја Купрешка врата слаби комуникативну и војно-стратешку функцију. Уступањем важних хипсометријских тачака Вележ -Озр ен-К упре шки хрбат, прспушта се контрола српсрпских територија у Херцеговини /Српској/, Крајиии и По140
савиии. Уступањем радио-дифузних релеја Вележ и Бо ра шниц шн ица, а, разб ра збиј ијаа радиорад ио-диф дифузн узни и систем сист ем једио је диогг дије ди јела ла те рито ри тори рије је,, та к о да је прос пр осго гор р Српс Ср пске ке Херц Хе рцег егов овин инее инфо ин форрмативно непокривен. Потребна је озбиљна процјена важних стратегијских и комуникативних тачака и линија. Инсисгирање на квалитету и квантитету територија приликом разграничавања је од посебие важности. Са сгановишта територијалне морфометрије и облика територије, Република Српска би се могла сврсгати у пробијене државе унутар које су остале ексклаве-енклаве /Горажде, Жепа, Сребреница, иа и АП Западна Босна/. Оне отежавају комуникацију, државну коитролу па су у таквим државним конструкцијама могући регионали зми и сепаратизми, као посљедица центрифугалних си ла. Пракса је показала да су оне дезинтегративног каракгера са фрагментарским посљедицама. Због присусгва "политичких осгрва" /Ф.Рацел/ - енклаве - екславе, Репуб ли ли ка ка С рп рп с ка има п е н е - е к с к л а в с к и изглед. П оовезивање је могуће преко територије друге држве, нир. Херцеговине и Подриња преко СР Југославије. Са сгановишта бонитације, усгупање кота /Вележ, Озрен, Купрешки хрбат/ и иревоја /Купрешка врата/ ослабљена је одбрана граница (војно-стратешки принцип). У вези са бонитацијом мора се имати у виду и промјенљивост. Понекад је реалносг и могућносг, а посебно жеље у раскораку. У том смислу ваља и посматрати све тешкоће руководсгва Републике Српске у осгваривању циља који ће задовољити све захтјеве. Посебно када је наклоносг великих сила и преговарачких група па и УНПРОФОР-а на другој сграни. Фмктор сгабилносги је моћ државе која је осликава к|)о » политичку, скономску и војну cnaiy. Зато се ко-
141
муникацијска ресурсна и индустријска зона долине Неретве мора уважавати, а долина посматрати као својеврсна социоекономска зона која би у будућности могла одиграти функциј интернационализације привредног живота с обје стране. /природно-географски, функционално-економски, историјски принцип/. У противном расла би ба рије ри јерн рнос остт гран гр аниц ицее и стална стал на опасно опа сност ст ко нф ли кт не зоне, зон е, која би немииовно довела до централизације и аутархочности привреде. Ради се о простору који има функционално-спојну димензију, којом се веже море са Примарним Српским етничким простором. Са овим иде као незаобилазно питање комуникативне и културно-историјске димензије Дубровника, као и историјско-традиционална комуникација Требиње - Дубровник. Без обзира на даље мировне иницијативе, питање дефинисањ а територијално-администрат територијално-административних ивних јединица јединица у оквиру Геополитичке јединице Републике Српске на интермедијарном нивоу мора се ажурирати и усклађивати са територијално-политичком организацијом матичне српске државе - Србије. То би дјеловало интегративно, собзиром на неке неповољности облика државне конструкције, што би предухитрило евентуалне неконтролисане реГионализме. Коначно, питање уједињења Српских земаља отклања или боље рећи рјешава све наведене проблеме обострано. И не само то, таква држава била би фактор стабилности Балкана, која би могла позитивно одговорити на Цвијићеве "особине спајања и прожимања" и отклонила би противне "особине изоловања и одвјања" на рода. ро да. У прот пр отив ивно ном м истори ист орија ја би се пона по нављ вљал алаа и ка ко вели вел и Волтер, била само још један нови "попис злочина и несрећа". 142
ЧИ Ч И ЈА ЈЕ НЕРЕ НЕ РЕТВ ТВА А1
Тешко је данае говорити о "Дједовини Св. Саве" и њеном симболу Неретви а исговремено потиснути сва осјећања према једном народу, једној Земљи и једној ри јеци је ци.. Ве ћ дуже ду же вриј вр ијем емее је у пламен пла мену у и чини се да у својој сво јој исгорији - Нарон - "псшаже" најтежи испит из географи је. је . К ар то г ра фи су јој јо ј на попр по прав авно ном м и прије при је нег о ш то спакују кофере биће на још једној провјери морала и часги. Зато има досга добрих разлога да баш сада проговоримо о пјесниковој "робињи Неретви" у исчекивању што ли ће са њом учинити "мировњаци" који су добили задатак да наново исцртају границе између зараћених народа и сачине нову географску карту Херцеговине. Двије су карте пропале. Једна боља /Кутиљерова/, послије мајског монсгруозног злочина изрежираног у Са раје ра јеву ву помо по моћу ћу мина мин а у земб зе мбиљ иљим имаа и у корп ко рпам амаа и једна јед на го ра (Вен (В енсс-Ов Овен енов ова) а) коју ко ју је одбио одб ио српски срп ски народ нар од на ре фе рендум рен думу. у. Прву Пр ву стидљи сти дљиво во ваде из архиве арх иве,, јер је р је народ на род никад није ни одбио, док је друга отишла привидно у забо рав. ра в. До ла зе ћи из раз них канц ка нцел елар ариј ијаа сгар сг ари и (Ове (О вен) н) и нови нов и (Столтенберг) картограф кажу да се враћају идеји Кутиљера, што и није лоше али да ли је довољно. Према Кутиљеровом плану, Срби дискретно додирују Неретву око 1
М. Г1 с ц е љ, Аорта српског српског крвотока, Јавност, 31. VII 1 W, ( арлјсио, 1993, стр. 26-28; И с т и, Егзодус па исток, Јавност, 7. (
VIII |<Ж.< 'лријгно, 1993. Сф. 28-29.
143
Мостара, док су по Веис-Овеновом плану одмакнути далеко од Неретве.Обје су српски простор разбиле на пет дијелова и нису му предвидјели излаз иа море. Код Кутиљеровог плана посреди је била кантонална подјела, са кохепрентнијим цјелинама.
АОРТА СРПСКОГ КРВОТОКА
Од по четка ра та Н ере гва гва се све више приближавала Дантеовом паклу. Данас му је ближа него икад прије. Етнички је из~ мијешано подручје, више него иједно друго у бившој Босни и Херцеговини. Чини га етнички троугао Срба, Хрвата и муслимана. Исгочни дио је хомогено подручје на коме доминирају Срби а западни исто тако на коме домини рају ра ју Хрва Хр вати ти.. Та ко је изгл из глед едала ала авноје авн ојевск вск а Херц Хе рцег егов овин инаа до почетка овог рата. Рат је отпочео етничким чишћењем Срба од стране хрватско-муслимаиске коалиције. Тада су то били "природни" савезници. Савезништво им је грађено на антисрпској усташкој фашистичкој пропаганди у стилу Гебелса и чинило се вјечним. Под налетима бојовника и муџахедина поновила се трагичпа драма српског народа, као и бестијалне злочиначке егзекуције дојучерашњих комшија муслимана и Хрвата . "Graece fide ulla fide1' Грчка вјера никаква вјера и Џихад-свети рат, стартују за јед но. но . Уз иомо ио моћ ћ регу ре гула ларн рнее хрва хр ватс тске ке арми ар мије је поро по робљ бљен енаа је Неретва са Хуминама /(Хумина) и Попово поље. Окупи ра но је 40 српских српс ких насељ на сеља. а. Сруш Ср ушен енее су 22 српске срп ске свети св етиње ње и још 18 оштећено. Сравњени су манастири Житомислић и Завала, епаријско сједиште, црква Св. Тројице, два па рохи ро хијс јска ка дома дом а и поха по хара рано но благ бл аго о вели ве лике ке истори ист оријск јск е нри јед нос ти. Суро Су рово во је динам дин амито итом м разб ра збиј ијеи еио о девет дев ет херцс хе рцсго го--
144
вачких костуриица, међу којима и она у Пребиловцима. Сравњена су цијела српска насеља, гробља и споменици. Овим се желио избрисати сваки траг присуства Срба иа овом подручју. Додјељујући Хрватима долину Неретве (изузев мањег дијела горског тока од извора до Улога) и Хумине са дијелом Попова поља, Венс-Овенов план је требало да верификује етничко чишћење, обновљени геноцид, насиље и окупацију регуларне хрватске армије. Тако су се протагонисти посљедњих мапа, и њихови ментори, огријешили према српском народу Херцеговине. Када је остварен циљ, изненада је избио страшан сукоб дојучерашњих савезника. Показало се да савезништво муслимана и Хрвата траје само док функционише фамозни троугао у којем су треће теме Срби. Чим њих нема, проблеми исте ирироде начињу савезнички пар. 1 ако је послије неколико мјесеци савезништва, у долини Неретве започео свеопшти вјерско-национални рат између Хрвата и Хрватске против муслимана, азијатских и домаћих муџехедина. То је рат двије антиподне религије са свим манифестацијама ортодоксног фанатизма. Једино се зна да су и једни и други у рату за територије, које су припадале и ирипадају Српском етничком простору, освајачи и губитници. Подстакнути политичарима клерикалне и фундаменталне провенијенције, одједном су се нашли у времену и простору чију величину и вриједности нису знали да правилно саберу и подијеле. У условима сваке "колективне мржње", разграничење је спасоносна формула која води ка миру. Неретва је уцртана у пету Птоломејеву карту као Нарон. Изворишна челенка је под Лебршником, одакле тече природним ритмом и од Јабланице лактасто скреће ка југу мердијански, мердијански, градећи око 10 километара широку и ирострапу делту. Типична је композитна долина, код које сс смењују клисурс, срозивна проширена и котлине. Од Коп.ицл до vnil»;> 11еретва је иотиуно измијењен и уређен
145
технички систем, који чиии пет подигнутих хидроцентрала и уређена делта. Да би се граница што реалније повукла, потребно је конс ко нсул улто това вати ти више ви ше поли по лити тичк чког огео еогр граф афск ских их принци при нципа. па. То су: природногеографски, етнички, функционално-економски, локациони, историјски, војно-стратешки, компензациони и неки други који се у сложеним ситуацијама појављују као специфичност. Поз нат о је да граница увијек нешто дијели, од парцеле до суверенитета. У политичкој географији, појам границе се везује с појмом баријере. Мож е бити друштведруштвена и природиа. Као друштвеиа категорија, граница битно одређује везе у времену и простору. Временски је промјенљива категорија, има своју генезу и историјско-географски развој. Промјеном границе, неминовне су посљедице географске, историјске, политичко-економске, војностратешке, психолошке, културне и друге природе. О сн сн о вн вн е ф у нк нк ци ци је је г р а ни ц е с у б а р и ј е р н о с т и к о н т а к т н о с т. Како се оне рефлектују када је у питању вишенационална долина Неретве? С обзиром на дубоку међувјерску и међунационалну пукотину, у ближој будућности се не може говорити о контактности границе. Природно је очекивати њену ба рије ри јерн рнос ост, т, која ко ја дести де стиму мулиш лишее привре при вреду ду и одбојн одб ојно о дјел дј елуј ујее на становништво пограничних територија. Без обзира што смо у условима рата далеко од модерне границе, треба водити рачуна да она послије завршетка рата обавља функцију интернационализације нривредног живота с обје стране. У том случају функцију контактности границе на херцеговачком простору може имати само долипа Неретве. Тиме би ова најзначајнија комуникацијска долина постала важан интеграционо-локализациони фактор и развојни ресурс, какав је био раније. О томс се мо146
ра водити вод ити рачун ра чуна. а. У проти пр отивн вном ом,, свака сва ка пред пр едло ложе жена на гранигра ница ван долине Неретве максимално би продубљивала ба ри јерн је рнос осг, г, ка о сгал сг ално но опасне опа сне ко нф ли кт не зоне, зон е, пгго би неминовно довело до цешрализације и аутархичносги привреде. За све то територије Српске Херцеговине немају економске, просгорне и ресурсне предиспозиције. Конфликтна опасносг би се појачавала у ширем појасу и временски би могла потрајати знатно дуже него пгго је могуће предвидјети. То се мора приликом разграничења имати у виду. Типичан примјер промјене функције границе догодио се у СФР Југославији. Републичке границе су сматране админисгративним, да би распадом федерације одједном од међународне заједнице проглашена државном границом. Гаранција неповредивосги границе је била партијска држава и њена усгавна верификација. Проблем је насг на сгао ао због зб ог неса не сагл глас аснос нос ги админи адм инисгр сграти ативни вних х и национац ионалних граница. Тако је Неретва посгала "интернационална" ријека. Неретва је највећа херцеговачка ријека. У рељефној анти форм и Херцеговине, тече њеним подом. подом. Просјеца трансферзално кречњачки динарски свод и увлачи се у унутр ашно сг, дубље него и једна друга рије ка. Долином води главна саобраћајница (једина пруга и најважни ја цесг це сга) а) која ко ја на сјевер сје веру у са дол ином ин ом Босн Бо сн е и прев пр евој ојем ем Иван Седло (Н. В. 967 м) сиаја најважније морфолошкофункционалне макрорегионалне цјелине: приморску, брдско-планинску и панонску, шире гледано средњи Јадран и Балтик. На ову комуникацију се бочно ослањају сви херцеговачки крајеви. Као најважнији природногеографски и комуникацијски објект према концепцији "природних граница", најповољнији је приликом разграничсња. Свака друга линија дезорганизује функционалност и нјсловитост посгојећег саобраћајног система СрпcKi Xi pnt pnt гоиипс. гоиипс. Бе з тога јс повезап ост кра јева на ово м
147
простору никаква. Поставља се питање, како је могуће без ње обезбиједити фупкционисање тржишта, пгго се приликом разграничења мора поштовати. У долини Неретве, до Коњица на сјеверу, подигнути су најважнији индустријски и енергетски објекти. То су првенствено комплекси специјалне намјенске индустрије у Мостару и Коњицу. Фабрика артил3еријске муниције, око ко је се жее гок о туку, туку, демонтирана је за вријеме Информбироа у Србији и ради "сигурности" пренесена у Коњиц. Подизањем алуминијумског комплекса, подстакнута је изградња још четири хидроелектране (ХЕ Грабовица, ХЕ Салаковац, ХЕ Мостар и ПХЕ Чапљина), које са ХЕ Јабланицом и ХЕ Рамом имају инсталисану снагу од 1.111 мегавата. Уз снажан прехрамбени комплекс (Мостар, Чашвина), подстакнут је развој и других индустријских грана, затим процес урбанизације, инфраструктура, снажне миграције радне снаге и др. Тако је формираиа индустријска зона која је дјеловала као нол ра звој зв оја, а, подсти под стичућ чући и проц пр оцес ес индуст инд устриј ријали ализац зације ије.. На тај начин је и настао индустријсо-региоиалии центар Мостар, са универзитетом, научноистраживачким установама, културним установама и широком гравитационом зоном. Чињеница да је за херцеговачке услове ово моћан индустријско-аграрни комплекс подигнут у вријеме социјалистичке изградње заједничким средствима или преношењем фабрика из Србије, обавезује преговараче да о овом заједничком добру озбиљно размисле. Детаљнија анализа функционално-економског, лока цион ог и војност ратешк ог принципа указује на респектовање Неретве као линије разграничења. У условима какви јесу, Мостар са басеном би се могао оптимално ра звиј зв ијат ати и ка о нодални центар са специјалним статусом.
148
Сличан је проблем мора. Срби су на домак мора, али не и на мору. То је њихов природни излаз у свијет. Ово се коси са локационим и геостратешким принципом у свим варијантама. Јасно се мора попгговати да се један народ не смије удаљавати од мора. Коначно, Српска Хумска земља је од VII - XIX вијека била приморска. Просги ра ла се од Це ти не до Бо ке , а Не ретв ре тваа је била бил а њена ње на централна ријека. Све до сада предложене линије разграничења заобилазе Неретву и море, као и најважније градове и луке, на штету Срба. Те двије логике би требало да се резултатски сведу на сљедеће. Србима треба излаз на море, а Хрватима и муслиманима повезивање територија. Бројна исгоријска документа помињу Србе од Цетине до Боке (Византијски извори, латински извори (Мле (М летач тач ки и папска курија као и путописаца западних земаља). Од доласка на Балкан, живе у Херцеговини и Далмацији. Три херцеговачке области (Неретвљанска, Захумска и Требињска), исгоријски извори помињу као фпске земље. Становници Захумља се као Срби називају од 924. године". Пред турском инвазијом српско сгановништво ненасилно насељава празне просгоре Крајине као одбрамбени "бедем" Европе. Дубровчани су интензивно трговали са српским залеђем, одакле потиче његово досељено сгановништво. Дубровник је посјећивао цар Душан. Српски жупан Војислав даје право пуног коришћења трговина, "Дубровнику Груж, Ријеку, Сумет и Затон, све до Орашца, на исгоку Жупу. Мало доцније, од сина му Михаила доби осгрво Даксу, Колочеп, Лопуд, Јакљан, Груду и Св. Јандрију. Године 1100. краљ Бодин дава Дубровнику једну чесг Шумета и Локрум, а 1151. Деша, Урошев брат, а сгриц Немање Великог, даје граду острво Мљет . Ласто во је продао Дубровнику Дубровнику краљ Степан Немања II. Краљ Урош даровао је Дубровнику Стонску Д (' т р а н> а к о в и ћ, Највећи злочини данашњице., Г. Милаионац, 1(>'Н пр 41
149
превлаку". 3 На општинским изборима у Дубровнику, 1890. побиједила је Српска странка, захваљујући гласовима Срба православаца и Срба католика. Знаменити дубровчани (Р. Бошковић, И. Гундулић) су српског поријекла. Присуство Срба у сјеверној Далмацији прије доласка Турака потврђују бројни извори, а о томе сведоче фпски манастири. О томе значајне податке даје еп. Никодим Милаш (Манастир Круиа гради се 1217, манастир Крка подигнут је 1350 м, црква у Пађанима 1456. У 15 и 16 вијеку у сјеверозападној Далмацији подигнуто је више од 10 православних храмова.4 Нарочито помјерање становништва настаје турским освајањем. То је позната метанастазичка област, од Загребачке горе до Велеиже клисуре.5 Тако формирану Крајину, Ј. Илић назива "друго фпско домицилио подручје", које ирипада Сриском етнич ком простору (СЕП).° Далмација је као админиадминистративно-политичка и територијално - политичка јединица укључена у Хрватску тек 1918. а Дубровник са Превлаком тек 1939 године.
3
JI. Б а к о т и ћ, Срби у Далмацији од иада Млешасчке Републике до уједињења, , Бсоград, 1991 (реиринт изд. из 1939). стр. 88 и 108.). 4 Еп. Н. М и л а ш, Православна Далмација, Историјски прсглед, Нови Сад, 1901. 1901. стр 141 5 Ј. Ц в и ј и ћ, Балканско полуострво, Сабрана дела, кн>. 2. Београд. сгр. 134. 6 Ј. И л и ћ, Срби у Хрватској, насељавање, број и територијални размешишј, Географски факултет, Београд, 1993. Срнски етнички простор (СЕП) ван Србије чине оне територије у којима су Срби у апсолутној већини и гдје континуално живе бар 10 генерација и гдје су ненасилно насељени. Дубровник и долина „ Неретве припадају Спојним територијама примарног СЕП- а, са великим функционалним значајсм, гдје СЕП излази на Јадраиско море. стр. 129. 129.
150
У означеном српском етничком просгору одвијали су се секуларпи процеси унијаћења и католичења. Најинтензивнији су били на контактним подручјима католичансгва и православља. Циљ католицизма је наметањс уније или присилно потчињавање римском папи и његовој римоце нтричн ој еклисеологији. У циљу одбране од унијаћења, Свети Сава је организовао нове епископије у Зети и Хуму, које су од 15. вијека биле принуђене на узмицање послије унијаћења крајева, као што су Конавли, Стон на Пељешцу, дијелови Боке и сјеверно приморје. Послије унијаћења Конавла, покушало се са унијаћењем Требиња и Мостара. 7 На унијаћењу Срба "шизматика" у залеђини херцеговачког приморја и другдје раде мисионари и визигатори. На унијаћење, 8 доласком Турака, по јача ја чава вају ју прити пр итиса сак к бос анс ки фрањ фр ањ евци ев ци,, млет мл етач ачке ке и аустријске власти, посебно Ватикан. Унијатски нафтаји су били изражени и у вријеме Марије Терезије. Продор Турака и окупација фпских земаља обиЈБежен је поред миграција, и интензивном иеламизацијом, која је трајала готово 4. вијека. Ови процеси су непресгано смањивали потенцијал Срба у Херцеговини, као и њихову репродуктивну способност. Одржали су се популационим развојем, па је Херцегови на и даље матица која је битно утицала на етничку композицију и других сриских крајева. Собом су носили исгочнохерцеговачки дијалект од западне Србије до Крајине, спајајући ова два крила српског народа у јединсгвену и недјељиву нјелину.
7
Еп. А т а н а с и ј е Ј е в т и ћ , О унијаћењу на територији Срнске Православне цркве, Теолошки поглед, 1-4 91. 8 Унија започиње познатим Латеранским концилом 1215. 1215. под иапом Инокентијерм III, када је Рим, умјесто православних, поставио унијатске патријархе за Цариград, Антиохију и Јерусалим. Томе је претходила ч'екскомуникација" Цариградске Патријашије и цијеле Истчне Црквс, од 16.јуиа 1054. годинс.
151
Страдање Срба ее иаставило у нациоиалиој револуцији од 1875 .до 1878. и репресијом за вријеме I свјетског рата. Коначно, кулминација је стравичан геноцид над Србима за вријеме усташко-фашистичке НД Хрватске. Трагичну драму српског народа у Херцеговини забиљежшш су бројни документи и наводи злочиначке егзекуције дојучерашњих комшија Хрвата и муслимана. То је јед инстве инс твен н прим пр имје јер р гдје гдј е су у холок хо локау аусту сту над Срби Ср бима ма учеуче ствовали комшије Хрвати и муслимани, а не окупатор. Од 8.000 Срба, колико их је у Мостару живјело у прољеће 1941, крајем августа исте године остало је свега 852. Остали су побијени или отпремљени у разне логоре. Само из Пребиловаца, страдало је 83 одсто становништва, док су 54 породице породице остале заувек затрте. Јаме "Голубинка" "Јагодњача", "Капавица" "Бивоље Брдо", "Пандурица", страшни "Силос" код Тасовчића, логор код Опузена, Међугорије, Брегава и друга стратишта "допринос" су међународном тероризму и ријетко виђени призори геноцида у историји. За "краља кољача" прглашен је Херцеговац Петар Бржица, ученик фрањевачке гимназије у Широком Бријегу 1942. у Јасеновцу пресјекао 1360 гркљана. 9 О страдањим а и геноциду над Србима у Херц еговини бројне аутентичне податке даје Саво Скоко. 10 За вријеме II свјетског рата, под патронатом Римокатоличке цркве вршено је присилно прекршавање, под благословом Ватикана и хрватских бискупа, на челу са кардиналом А. Степинцем. Прекрштено је више од 250.000 Срба православаца у бившој НД Хрватској и створена марионетска "Хрватска православна црква". Изјава министра унутрашњих послова НД Хрватске А.
9
M.JI. К о с т и ћ, Хрватска звјерства у другом свјетском рату према изјавама њкхових савезника (друг издање), Мелбури Аустралија Аустра лија 1983. 1983. стр. 234. 10 С. С к о к о, Покољи херцеговачких Срба 41, Београд, 1991. 152
Артуковића иа суђењу у 3aipe6y, 1988. како је све што су чиниле усгаше имало покриће у моралним начелима Католичке цркве и да му је што се тога тиче савјссг сасвим чисга, пуно говори. Такво покриће је имала изјава мииисгра просвјете НД Хрватске, М. Будака, са троструким словом "ППП" - поклати, покатоличити и протјерати. Чо вј ек од ка ко је на земљу зем љу кроч кр очио ио,, већи већ и гријсх гри јсх од геноген оцида није починио. Приликом разграничења, мора се поштовати од редб ре дбаа међу ме ђуиа иаро родн дног ог права пр ава о забр за брап апи и спро сп рово вође ђења ња илеби иле би-сцита од оног народа чи.ји су припадници починили геноцид. То значи да референдум о сецесији бивше Босне и Херцеговине, кога су предвечерје рата, 29. фебруара и 1. марта 1992. спровели муслимани и Хрвати не важи тамо гдје је већина била српска. Ова чињсница свима знана "промакла" је европском политичком есгабилишменту, као и свим комисијама, кој е су иотиомагале једносграну и противусгавну сецесију бивше Југославије. Познато је да геноцид не засгарјева, што је Бадентерова комисија знала, али није хтјела да уважи. Етнички принцип се посебно уважава, јер је ријеч о етничком разграничењу. ЦИЈБ му је познат, да у једној држави окупи ако је то могуће све људе једне нације. Тешко га је сгриктно попгговати и примјењивати, јер су иа род и у конт ко нтак актн тним им подруч под ручјим јимаа изм јешан јеш ани. и. Муслим Мус лимани ани у долини Неретве имају апсолутну већину у градовима (Коњиц, Јабланица) и релативну већину у Мосгару. Ријеч је о прив пр ивил илег егиј ијам амаа заос за осга гали лим м из пер иода иод а турск тур скее влас вл асги ги и послијератне урбанизације. Таква просгорна дисгрибуци ја омог ом огућ ућил илаа је етни ет ничк чку у прем пр емоћ оћ у ције ци јело лојј опш типи, тип и, минимини мизирајући важносг приватног посједа, на чему се темељи политичко-економски сисгем земаља Запада.Хрвати имају апсолутну већину у Чапљини.
153
ЕГЗОДУС НА ИСГОК
Мостарски округ је 1921. имао 33,7 одсто православног, 23,1 одсто муслиманског и 42,9 одсто римокатоличког становништва. Сам град је бројао 28,1 одсто иравославног сгановништва. Послије Другог свјетског рата, проценат Срба је због геноцида геноцида смањен. смањен. Прем а послед послед-њем попису из 1991. у огпптини Мостар Срба је 19 одсто, Хрвата 33,8 одсто и муслимана 34,8 одсто. Проценат Југословена је и даље висок (10 одсто). Према демогррафским процјенама, у колону Југословена су се већином уписивали Срби, што је утицасло на смањене српске популације. Србима припада 22 одсто земљишта у Мосгару 15,4 15,4 одсто у Коњ ицу и 19 одсто у Чапљи ни, ка о и неденедефинисан дио земљишта оних који су се изјаснили као Југословен и. Бр ој Југос ловена је у оппггини оппггини Моста р, према попису из 1981, 1981, био чак 15 одсто.11 Стварни број Срба у долини Неретве према реалним демографским процјеиама било је око 60.000, док их је у самом Мостару било око 30.000. * Поред страдања, на број Срба у долини Неретве битно су утицапе и двије колонизације, а нарочито ова послије II свјетског рата. Поред свега, прије избијања овог рата и етничк ог чишћењ а Срба значајан број насенасеља у долини Неретве је српски. То су уз лијеву обалу: Клепци, Тасовчићи, Пребиловци, Пијесци, Житомислићи, Ходбина с Малим пољем, Ортијеш, Врапчићи, Потоци, Жељ уш а и с десне стране од од Слипчића, Баће вића и Виовића, преко Раштана до Рашке Горе и Богодола, од11
М.С п а с о в с к и , Д . Ж и в к о в и ћ , М . С т е п и ћ , Етички састав становништва Босне и Херцеговине, Географски факултет, Београд, 1992. године, стр. 1-103.
154
носно Салаковца. Око Коњица је то шири појас Брадине, Бијеле и Борачке жупе. Овдје су изузета градска језгра Мостара, Коњица и Чапљине. У српском етничком просгору одвијали су се различити процеси који су одређивали динамику исгоријско-географског развоја границе. Српски етнички просгор је понулационо десеткован и сужен, а граница се помјерала ка исгоку. На то су утицали: секуларни процеси унијаћења и исламизације, прекрштавања Срба у II свјетском рату, шуцкорски ирогоии, сградање Срба у н а ц и о н а л н о ј револуцији од 1 8 7 5 до 1878. године, сградање у два рата, а посебно геноцид над Србима, двије колонизације, изјашњавање као Југословен и тихи послијератни егзодус. Ти процеси и сградања су десетковали репродуктивну способност и утицали на смањење Српског етничког корпуса, што је донрињело инверзији бројног стања између Срба и муслимана и посебно одређивало етничку слику у долини Неретве, прије избијања сукоба. Хумине (Хумнина) са лијевом сграном Неретве, Рудине, Површи и Брда (висока Херцеговина) предсгављају јединствен и цјеловит геосистем у којем се сви његови сгруктурни елементи (вода, ваздух, литосфера и биота) међусобно прожимају и налазе у интеракцији. Данас је , зн ач ај но м ек сп ло ат ац иј ом пајв па јв аж нији ни ји х ресур ре сур са (вода (во да угаљ, боксит), битно измијењен хабитус херцеговачког ландшафта (Неретва, Требишњица) и осгварена могућност управЈвања једним реалним сисгемом (технички сисгеми и човје к). Та кав један један сисгем је функционал но-економски синхронизован са додатном историјском и културном димензијом. Хумине, Рудине, Површи и Брда, само као интегралне предионе цјелине, предсгављају географско јединство. То је ггулта линија дјељивости испод које се пе може ићи. Долину Неретве не посматрамо ис155
кључиво као ириродиогеографски објект, него као својеврсну социоекономску и културну зону ширег значаја. Синоним је свих Херцеговаца и крајње је неправедно тако нешто узвишено игнорисати. Без Неретве и Хумина, Српска Херцеговина је као кућа без темеља. Без ње је нереално градити предегаве о реалности Српске Херцеговине. Неретва тече "жилама" Херцеговаца. Срби ће се вратити на Неретву и показати да миленијумско присуство не може избрисати један рат и један план. О Неретви се не може преговарати без Срба. Посебно на то немају право они који су учествовали у холокаусту над Србима, 1941. и 1992. године. Мостар је узвишено српско средиште космополита, пјесника, родољуба... Шантића, Дучића, Светозара Ћоро вића , Владимира Ћоровића, Пера Слијепчевића. Херцеговина је једна од четири српске земље, формиране до 11. вијека. Њени звјездани тренутци су чувено Мирослављево јеванђеље и Вук Караџић, који је у себи носио језик постојбине - источно-херцеговачко наречје. Херцеговина је земља Светог Саве. Долина Неретве је увијек била њено средиште.
Западноевропски демократски ракурс сервиран муслиманским фундаметализмом и католичким клерикализмом имао је своју истииу у долини Неретве. Резулти ра о је ј е посл по слиј ијее стра ст рада дања ња Срба Ср ба и њих овог ово г етни ет ничк чког ог чишћ чи шћеења, новим вјерско-националним ратом Хрвата и муслимана. Јасперсова синтагма "истина почива у двоје" има своју логику. Истина је да су муслимани и Хрвати у пару закратко достигли антиподност Ероса и Танатоса, љубави и смрти. "ЈБубав" су градили на антисрпству и дошли до тријумфа мржње, а онда су страшно заратили између себе. То је био њихов тријумф пораза. Стратези им нису предвиђали да су љубав и мржњ а такви так ви антиподи који не иду иду једно без другог, другог, као што их ии снага л>удског ума до сада није успјела раздво-
156
јити. ји ти. У непр не прир ирод одио иојј коал ко алиц ициј ији, и, поби по бијед једил ило о је ђаво ђа воле леко ко-еатанеко наелеђе. Отрежњења обично касно долазе, али она која долазе од коњичких Хрвата много говоре. Кажу да то посгаје редовна нојава тамо гдје су осгала у пару. Цех по обичају плаћа онај кој је најмање крив, а то је на род. род . Невјероватно је помислити, колико је свијет мало или нимало гшсао о злочинима на Неретви, док су сградали Срби и рушена њихова светилишта и стратишта. Тај исги свијет сада је веома забринут због насталог сукоба муслимана и Хрвата. Није му јаено како не може да тај ра т заусг зау сгави ави,, ка о ш то га нећ е ни заусг зау сгави авити, ти, док се ие ра шч ис ге заје за једн днич ички ки рачуни рач уни који ко ји су биље би љеже жени ни више ви ше од вијека. Ко се још сјећа мексиканског филолога Прајса, сјетиће се "епохалног открића", Габела је требало да иосгане Нови Илиос. Турци су сгаром дали ново име Чана-Кале и турисги га добро посећују. Госпа са Међугорја код Шурманаца требало је да посгане велики центар ходочасничког туризма. Да ли је то био само туризам и остварење провинцијалних видика или нешто сасвим друго? Изнијето је нешто од аргумената из којих се може извући одговор на питање - чија је Неретва? Српска је најмање ОНОЈШКО колико им је припадала прије него што је над њима њи ма почи по чиње њеи и геноцид, гено цид, шт о је сам о дио исгори исг оријјског коријена са свстињама и стратиштима. Хрватска је и муслиманска онолико, колико су кроз историју прије наведених егзекуција допринели својим присуством. Комуникације, енергенти, индустрија и благо су заједничко до157
бро. Културно и духовно благо народа у том послу може значајно помоћи. Пошто је општа политичка одлука о подјели територија донесена (алокација), Овен и Оголтенберг су пред одговориим задатком одређивања границе алокациоие зоне. Начела су нозната и треба их непристрасно примјенити, како би делимитациона фаза, као најважнија и најодговорнија ираведно подијелила територије и олакшала демаркациону и админислративну фазу. Преговарачком кору би на ову тему помогла ауто ри тати та тивн внаа мишљ ми шљењ ења: а: истор ис торич ичар ара, а, геог ге огра рафа фа,, демо де могр граф афа, а, етнографа, лингвиста, социолога, достојанственика духовног живота, филозофа, политолога, економиста и правника. Све ово догађа ло се послије сголећа и четврт од ро ђе њ а пјесни пје сника ка кога ко га нико ни ко на овом ов ом бије би јело лом м свије с вијету ту немонем оже раздвојити од свог завичаја, Неретве, Мостара и Херцеговине. Споменик су му срушили са постамента, а затим објесили исти они прозелитски индоктринирани духовни нотомци који су са земљом сравнили гробље и Саборну цркву на Бјелушинама. Бард са васељенском моралном чистотом и узвишеним идеалом са Бјелушина више не мостари.
Пола стоЈвећа послије смрти, Шантићев сабрат се вратио, поред Владике, у Требиње. Тада је пред "кнезом пјесника" Рајко Петров Ного проговорио, "Херцеговина је - ка к о пјесм пје смаа вели ве ли - Свет Св етог ог Саве Са ве Дједов Дје довин ина, а, са Цр но м Гором и Србијом матична српска земља".
Нико иам не би опростио када бисмо дозволили да се земља Светог Саве, гдје је исписано Мирослављево јеванђеље и гдје је посгојбина нашег језика, како вели Гојко Ђого, "пресели у елегије". Морамо имати на уму оно Доситејево: "Само касније генерације суде право и неприсграсно о својим претходницима".
ГЕОПОЛРГГИЧКА ЛОГ ИКА И СРПСК И ОДГОВОРИ12 Чи ње ница ни ца је ј е да еу многи мног и еврои евр оиски ски па и неев не евро ропс пски ки народи са мање иационалпих револуција и мање жртава, са краћом или блсђом па чак и без државотворне традицје, лакше ријешили своје национално-државно јединство. Срби су један од ријетких народа коме је право на самоопредјељење по узору на осгале народе неправедно одузимаио. То право су искорисгили или боље рећи остварили сви балкански народи, међу њима и они који до сада нису имали државотворну традицију. Срби су одиграли улогу Пијемонта Југославије, која је рођена на успону југословенске идеје, а несгала на њеном одумирању, волзом оних којима је била потребпа да ријеше своје национално питање и иза ње сакрију своју нечасиу улогу у блиској историјској прошлости. Готово два вијека трајала је мртва трка, без довољно јединсгва, чврсгине, одлучносги, праћена и заблудама, нрема историјском питању уједињења Срба. Код Срба је додуше прекинута духовна и аристократска вертикала. Без обзира на све тренутно неповољне ОКОЈШОсти, које происгичу из односа великих сила према српском шггању, уважавајући исгоријску поуку и народну вољу, уједињење је првенствени шггерес, чији процес у овом исгина сложеном геополитичком и иегоријском 17
Излагање на II Конгресу српскнх интелсктуалаца, 22. IV 1994. 1994. у Београду. Беогр аду.
160
трен утку тре ба отпочети отпо чети.. Разумом а не ерцем, ерцем, без илузи ја да ће се то екор ек ор о догоди дог одити ти али са вјер вј ером ом да та ј проце пр оце с више нико не може зауставити. То ће бити о д г о в о р логици гео поли тике и геостратегије ниског интензитета, чији је центар био Српски етнички простор. То ће бити о д г о в о р империјалном повратку на Балкан антисрпског реваншизма, који је испољен у геополитици Њемачке, Турске, Аустрије, Италије и Мађарске. То ће бити о д г о в о р њем ачк ој Геополитичкој доктрини "Drang nach Osten" /Продор на Исток/, која је од врем вр емен енаа Би зм ар ка сва питањ пит ањаа свог држав држ авноно- полипол итичких јединства и националне експанзије рјешавала "гвожђем и крвљу". То ће бити о д г о в о р анадолској Геополиотици, која се послије 70 година поново на Балкану јавила са знам ењем ислама у империјалном похо походу ду кога јс званична политика Турске дефинисала кроз интегративни муслимански пројекат "Од Јадрана до кинескоГ зида". То ће бити о д г о в о р италијанско-католичкој Геополитичкој константи "mare nostro" и њеној логици претварања Јадрана у своје унутрашње море. То ће бити о д г о в о р ГеостратеГијском пројекту "спржене земље" и чишћењу јадранске обале и њеног залеђа од било каквог српског присуства. Тиме се обезбеђује други корак у унутрашњост и дубинско залеђе што је комп ко мп ле ме нтар нт ар но ње ма чком чк ом клину кли ну и реал ре ализ изуј ујее се геоге ополитичким системом "spinta verso 1'orento". Класични иримје ри су виђени и у овом рату у медачко м џепу, требинском залеђу и долини Неретве. 161
То ће бити о д г о в о р традиционалној итали јанско-албанској Геополитичкој вези и њиховој Геополитичкој еквилибристици То ће бити о д г о в о р претп остав љеној концепцији постхладноратовскоГ поретка пласиран под насловом "промјена сигурности околине и амерички надионални интереси", С. Хангтинггона, као теоретско-оперативни систем, "Судар цивилизација". То ће бити о д г о в о р онима који рјешав рје шав ање виталних Геополитичких проблема претпостављају снази једне силе /"Рах Americana'7. То ће бити бит и о д г о в о р Геополитичкој динамици Турске, која добро кореспондира са стратегијским про јекц је кциј иј ам а Ам ер ике. ик е. То ће бити бит и о д г о в о р стратеГији Ватикана која се са овим поклапа или је пак сгимулативна таквој геополитици ("Tera missionis"). То ће бити о д г о в о р балканолозима који су у свим досадашњим "мировним" пројектима разграничења народа у бившој Југославији а нарочито бившој БиХ, употребљавали Геополитичку константу балканизаци ја, спроводећи политику разарања српског етничког простора. Циљ је да се он уситни и разбије стварањем изолованих енклава, које се потчињавају окружењу које је или католичко-латинске или исламске провенијенције. Тако се стварају предуслови масовној емиГрацији доминант НОГ етно-политички изолованоГ српскоГ становништва или њеГовој етничкој трансформацији, десрбизацији или унијатско-исламској демоГрафској инвазији, чи ме се радикално редукује Српски етнички простор и десеткује српски етнички корпус.
То ће бити о д г о в о р прој екти ма сажимања сриеког етиичког простора, који је само финализација претходне копстанте и свеукупне геополитичке и геостратегијске комбинаторике. То ће бити о д г о в о р онима који Српски етнички простор виде као архипелаг јужног дијела санитетСКОГ кордона и обликују га у оквиру класичне геополитичке константе Rimland , подупирући Макиндеров аргумент, "Ко влада Источном Европом, влада срцем копна" /Heartland/. То ће бити о д г о в о р Бадентеровој Арбитражној комисији, која је као инсгрумент Европске заједнице, умјесто комисија била суд и промотор противуставне технолоГије референдума и уставотворац нових држава, преводећи Србе у бившој Босни и Херцеговини и Хрватској у "језичку заједницу" и уздижући босанске муслимане на државотворни ниво. То ће бити о д г о в о р оним а који су у име "по"по ретка" кажу новоГ свјетскоГ селективно прихватали или не прихватали принцип самоопредјељења, фаворизујући католичко-исламске империјалне државне оквире. Тиме су подржали једнострану конфедерализацију вјештачки створених нација и оружану сецесију, разбијајући једну међународно-признату државу, нгго је својеврстан злочин против мира. Србима је то право ускраћено на крајње антицивилизацијски начин. То ће бити о д г о в о р муслиманско м демоГрафском пројекту, који се заснива на магичном броју 50% плус један, до кога неконтролисаним приливом и неразумном биологијом нису требали дуго чекати. Таква демографска артиметика им је блокирала моћ разумог политичког резона.
То ћс бити бит и о д г о в о р свима да на српс ком етничком просгору живе Срби вијековима и да за то посједују уредне власничко-катастарске папире, на чему почива Запад. На њему Срби имају право по принципу са моопредјел>ења организовати своју националну државу, у којој ће живјети највећи број Срба, као и други народи, баш као што ће значајан дио Срба бити у Хрватској, Словенији, БЈР Македонији, Румунији, Мађарској, ши ро р о м Евр Е вроп оп е, у Амер Ам ериц ици, и, Аус грал гр алиј ији. и... .. То ће бити о д г о в о р онима који су употр ебили етничку мајоризацију хрватско-муслиманске коалиције над Србима, пгго нигдје па ни у бившој Босни и Херцеговини и бившој Хрват ској не мож е бити једшш и одлучуј одлучујуући принцип. То ће бити бит и о д г о в о р нек им новим конституционим вијећима и форумима који испред сгављају префикс фпски, доносећи у име Срба некакве резолуције без покрића, понашају се као нови конвертити. То ће бити бит и о д г о в о р оним а који кој и на етно-пси хичким нијансама Срба, граде илузије о тобоже разликама између Срба, називајући их босанским србима, хрватским србима, раније аустроугарским србима, србијанци ма, па чак сада и боигњацима... То ће ће бити о д г о в о р онима који су замислили посгавити нову гвоздену завјесу на Дрини. То ће бити о д г о в о р онима који су кон ачн о режирали овај балкански Геополитички рулет
У т а к в о ј Србији , ц е н т р а л н а р и ј е к а бил а би Дрина, њен а к и ч м а и њен а п а р а д и г м а. То је ћ е м е р Србиј е, као пгго је Морава с р п с к и, Уна к р а ј и н с к и, Неретва х е р ц е г о в а ч к и и Морана ц р н о г о р с к и. Такву Србију нико не може цијепати, дробити, сажимати и пашалучити.
ДРИ НА- КИЧ МА
СРПС КЕ
Д Р Ж А В Е13
Са предратним шефом Одејека за географију Природио-математичког факултета у Сарајеву, др Милован Р. Пецељем, разговарамо о геополитичкој позицији Балкана, Југославије и њених бивших република, као и другим питањима која су искрсла када је букнуо рат. То су прије свега питања разграничења народа, Српски етнички прос тор и уједињ ење српских српских земаља. Господине П е ц е љ, које су геополит ичке карактерисгике бивше Југославије? Које мјесго у томе заузима бивша централана република Босна и Херцеговина? - Бивша нам домовина обухватала је Готово по ловину БалканскоГ полуострва и бројала Готово половину од њеГовоГ укупноГ становништва. Више од половине у њој имали су Срби, који су у балканским размјера ма најбројнији народ, а њихова матична земља, централни дио Балкана и њеГов кључ. Балканско полуострво је најповољнија природна веза између западне и средње Европе са Блиским Истоком, односно малом Азијом и Медитераном. Спојна и транзитна функција Балкана, одређивала му је трајне вриједности ГеополитичкоГ положаја, што је значајно утицало на историјИнтервју дат листу Јавност 9. IV 1994. године. Редакцијски наслов интервјуа је "Нацистички модсл новог норстка". Интервју водио Мићо Морача.
166
ска збивања, одређивало његову ешно-демографску сложеност и културно-цивилизацијску стварност. У тако сложеним условима српски народ је на тромеђи цивилизација између три царства уз велике жртве одиграо улоГу Пијемонта ЈуГославије која је настала и нестала у двадесетом вијеку. Настала је на успону и нестала на одумирању јуГословенске идеје, во љом оних којима је била потребна да ријеше своје национално питање и иза ње сакрију своју ненасну улоГу у блиској историјској прошлости. Ради се о територији која има велико Геополитичко значење, са бурном историјом пуном драматичних обрта, старом преко два миленијума Гдје су се суда рали интереси и успостављале Границе цивилизација и интересних сфера између Запада и Истока . Ту је повучена Граница између источноГ и западноГ РимскоГ Царства. Ту је кроз цијели средњи вијек било поприште сукоба римско-њемачких и византијских царева. царев а. Ту је лилинија раскола католичке и православне цркве. Ту су се одиГрали најсуровији сукоби хиршћанства и ислама. Ту су Геополитички интерес имали Турска, Аустрија, Русија, Њемачка, Италија, затим ЕнГлеска, Француска а нарочито у новије вријеме Америка. Све вриједности повољноГ ГеоГрафскоГ положаја, односили су чести ратови. Како вели Јован Цвијић, Срби су кућу саГрадили поред пута. Како је моГуће трајни је остварити њеГове "особине спајања и прожимањана овако сложеном и замршеном балканском Геополитичком чворишту, тешко је одГоворити. Са ГеополитичкоГ становишта бивша БиХ је "трбух Хрватске" а њена сецесија само корак до импле ментације "велике Хрватске" и разбијања српскоГ етнинког простора и Србије; односно СР ЈуГославије, пу-
№7
тем сецесије Космета, Раилке, Војводине, па и Црне Го ре. Бивша БиХ је ГеоГрафско средиште бивше ЈуГослави је. За разлику од осталих јуГословенских република у бившој БиХ су еГзистирала три културно-цивилизацијска круГа /византијско-православни, латинско-като лички и исламско-оријентални/, односно три народа /Срби, Хрвати и муслимани/, са свим антаГонизмима, који су дуГо прикривани, да би свом силом кулминирали једностраном одлуком Европске заједнице и Ватикана сецесионистичком расположењу хрватско-муслиманске коалиције. Тако је пала Босна и разорен нехомоГени културно-цивилизацијски круГ и са њим етнички троуГао уз до сада невиђен вјерски, етнички и Грађански рат, какав европска позорница дуГо не памти.
- Реците неигго о стратегији разбијања Балкана, па затим "дробљењу" ерпеких земаља. Ко и када је сачинио и како изгледа сценарио комадања Југославије? Преко четири деценије ЈуГославија је представљала кључни фактор равнотеже на Граници интересних сфера у условима биполарне б иполарне ГеостратеГије. Равнотежа је нарушена уједињењем Њемачке, распадом СССР-а и нестанком ВаршавскоГ уГовора. Снажно је испољен империјални повратак на Балкан аитисрпскоГ реваншизма, који је јавно офиран у Геополитици Њемачке, Турске, Аустрије и Мађарске. У иГри је традиционална италијанско-албанска веза из ко је у завршници проистиче "велика Албанија", а друГа "велика БуГарска". Приликом свих досадашњих балканских сукоба италијанско-католичка Геополитичка константа "маре ностро" имала је своју лоГику у претва рању Јадрана у своје унутрашње море. Таква латентиа тежња постајала је увијек активна када су на сцсни бал-
168
кански потреси. Финализација овог пројекта је у блиској вези са планом "спржене земље" и удал>авањем Срба С рба што даље од мора. Класичан примјер спровођења овоГ плана су невиђени призори спаљених српских села у Медачком иепу, долини Неретве и требињском залеђу. Таква Геополитика је комплементарна комплементар на њемачкој константи "Drang nach Osten" /Продор на Исток/. Модел разби јања Балкана и Геополитичка комбинаторика не разликује се од модела ГеополитичкоГ поретка фашистичке Немачке. Подудара се са текстовима из ГеополитичкоГ часописа "Zeitschtrift fur geopolitik", коГа су покренули ње мачки Генерали 1924.Г. Часопис се бавио интензивно питањима државне политичке стратеГије Рајха. Претпостављ>ени модел новоГ поретка би изГледао: Хрватска је до Дрине, док Истра, Ријека и већи дио Далмације припада Италији. Словенија се дијели између Италије и Рајха. Барања и Бачка улазе у састав Мађарске. Црна Гора добија статус протектората. БуГарска је у санстефанским Границама. Дио Косова припада "ве ликој Албанији", која постаје италијански вазал. Коначно, збоГ српскоГ присуства, Босна остаје отворено питање и практично постаје ничија. У оваквој Геополитичкој комбинаторици, комбинатор ици, веза вазалне Албаније са Турском и муслиманском Босном уз БуГарску, држала би под контролом Србију, српске зе мље и Грчку. Слабљењем биполарне ГеостратеГијске равнотеже, престројава се анГлоамеричка и европска Групација у савезу са Турском, арапским и индокинеским исламским земљама. Тако се данас претпостављ>ена концепција "новоГ поретка" на Балкану прилично подудара са моделом нацифашистичкоГ уређења Балкана. Све ово даље усложњава нова Геополитичка доктрина која је пласирана иод насловом "Промјена сиГурности околине и америч-
ки иациоиални интереси", С. ХангтинГтона, насловл>ена као "судар цивилизација", која је снажно на сцени послије пада берлинскоГ зида и скидања идеолошке подјеле Европе. Намеће се рјешавање виталних проблема снаГом једне силе /Рах Americana/. Ame ricana/. На удару су Срби и њихов етнички простор који се налази у бившим републикама Хрватској, БиХ и Македонији. Таква Геополитика, је, добро сте рекли, у функцији "дробљења" српскоГ етничкоГ простора. Усуштини, у питању је Геополитичка константа балкани зација, која се непрекидно употребљава још од пада Ви зантије до данас. Подразумијева уситњавање и разбијање српскоГ етничкоГ простора. Тако се стварају изоловане енклаве које се даље потчињавају окружењу које је католичко-латинске или исламске провенијенције. Балканизацијом се стварају услови за масовну емиГрацију доминантноГ, етно-политички изолованоГ српскоГ становништва или пак за њеГову насилну етничку трансформацију и десрбизацију. Таквим планом долази се до унијатско-исламске демоГрафске инверзије и тако се десеткује српски етнички корпус и радикално редукује Српски етнички простор. Бројни секуларни процеси: унијаћења, католичења, насилноГ прекрштавања, исла мизације, затим шуцкорски проГони, Геноцидно страдње у три последња рата, двије колонизације, изјашњавање као ЈуГословен и тихи еГзодус послије II свјетскоГ рата, десетковали су српску популацију у бившој БиХ и Хрватској и седамдесетих Година довели у Босни и ХерцеГовини до демоГрафске инверзије. Овим се синхронизовано сажима Српски етнички простор, што је нарочито испољено у ХерцеГовини, Посавини, Подрињу и Поуњу. Крајњи циљ је одвајање Србије од своје браће западно од Дрине и стварање дубинскоГ залеђа између 170
Дрине, Саве и Куие, шшо би шрајно иресјекло геоиолитички утицај Русије према топлим морима.
- Шта је била увертира ратиом сукобу на тлу бивше Југославије? Како су дјеловали сецесионизми бивших Ју-република Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине?
Увертира је противуставан и једностран оружани сецесионизам Словеније и Хрватске. То је импулсира ло сличне процесе и у бившој БиХ. Западна алијанса са Европском заједницом и Ватикан сносе директну одговорност за разбијање ЈуГославије, као што индиректну одГоворност носе сви они који су на било који начин учествовали у разбијању једне међународно признате државе /финансирање, подржавање, наоружавање, медијском кампањом и сл./ и тако учествовали у злочину против мира. Посебно нечасну улоГу одиГрала је Бадентерова "Арбитражна комисија". То је та комисија комис ија која је Србе у Хрватској и БиХ свела на ниво националне мањине. ОдиГрала је кључну улоГу у превођењу БиХ у суверену државу, подижући муслимане на државотворни ниво и претварајући Србе у етничку скупину или језичку заједницу. Умјесто савјетодавноГ тијела постала је арбитражни суд и била само инструмент територијализације офиране политике и промотор промо тор технолоГије референду ма, односно, уставотворац "нових држава". Употребљавајући при разГраничењу начело "uti possidetis", пока зала је елементарно непознавање историје и ГеоГрафије. ЛеГализовала је један противуставан референдум, на ко ме Срби нису учествовали, чиме је на класичан начин уптребљена етничка мајоришција, што ниГдје, па ни у БиХ, неможе бипш одлучујући принцип.
171
Мартовске барикаде у Сарајеву биле су одговор на невиђено муслиманско иленлучење, када су нападнути српски сватови и када је пуцано у српски барјак, почетак устанка Срба и крај илузија о "босанским вриједностима", "комшијском животу".... Како, ииаче објаснити ИзетбеГовићево махање референдумским папиром узвикујући "сувереиитет или рат"? Европа се понашала као да је у питању обичан улични инцидент, подржала сецесионисте и директио их Гурнула у рат против Срба. Кулминација подршке сецесионизму је Хашка конференција, која је призиала авав нојевске Границе република као Границе суверених држава с правом мањина на специјални статус, мислећи на Србе, релативизирајући начела међународноГ права у корист растућеГ исламскоГ и хрватскоГ лобија. Словенији је посао олакшан, док се хрватско-муслиманска коа лиција опредијелила за рат, проГлашавајућу и мобилизацију 5. априла. Признање је стиГло сутрадан, када је рат већ узео маха. Једино Србима је забрањено право на самоопредје л>ење на антидемократски и антицивилизацијски начињ Ово ће остати једна велика мрља Европске дипло матије. Мишл>ења Бадентерове комисије су била пристрасна, нереГуларна и ступидна.
- Колико је еиитагма "нови евјетеки поредак" заисга нова, а с обзиром на то да су ту доктрину покушали провести и прије и у току Другог свјетског рата?
Питање је да ли је "нови свјетски поредак" нов или је то нова равнотежа снаГа, односно система држава са још недефинисаним цил>ем. Реална је претпоставка да се њеГов цивилизацијски циљ задржава на западној ци-
вилизацији и култури, под великим утицајем католич КОГ језГра и у изопштавању православно-византијскоГ оквира. Нуђење нове "хуманистичке парламентарне де мократије "Запада" у облику једностраноГ фаворизовања католичкоГ клерикализма и муслиманскоГ фунда ментализма кроз једну нову доктрину НС-поредак, пропраћено је невиђеном антисрпском медијском кампањом, својеврсном дипломатском дипломатском аГресијом, сатанизацијом, демонизацијом и санкционисањем Срба и њихове матичне државе. Маске су брзо пале, а процеси декомпозиције система и разарање државе која је ипак била фактор стабилности и комадање српскоГ етничкоГ простора одвијали су се паралелно и јавно са свим манифестација ма хипокризијског "хуманизма", цинизма, патолошке аГресивности и аГоније аранжираноГ ГрађанскоГ рата, који озбиљно пријети ширењем. Остаће запамћен по великим потресима који су захватили православни свијет а посебно Балкан, као што ће се памтити као поредак који је селективно при хватао или није прихватао принцип самоопредјел^ења, фаворизујући католичко-исламске империјалне државне оквире, подржавајући једнострану и противуставну конфедерализацију вјештачки створених нација /мусли мани, Македноци и ЦрноГорци/, затим оружану сецесију /Словенија, Хрватска и БиХ/, спроводећи такву политику путем разних сателита и путем виђених ви ђених диктата /1878, 1914,1941,1991/ који имају за циљ одвајање Србије од своје браће западно од Дрине. У питању је преко три милиона Срба. Увјерен сам да Срби бране Европу од новоГ свјетскоГ поретка.
- У тај циљ уилела ее и тзв. међународна заједница...
Разбијањем бивше ЈуГославије, српско питање постаје осиовни проблем, Борба српскоГ народа је борба против потпуно наметнуте деструкције српскоГ етничкоГ простора и њеГовоГ комадања на 6 дијелова. Ње мачка је била предводник такве политике, интензивно послије пада БерлинскоГ зида, када је економски колос показао и најавио нови политички курс. Када турски премијер Демирел изјави "Нико нас не може осуђивати зато што смо приГрлили наше рођаке од којих смо били одвојени 70 Гдоина", онда то јасно осликава ГеостратеГијску политичку динамику Турске која добро кореспондира са стратеГијским пројекцијама Америке. Дозвољавајући турским "плавим шлемовима" долазак на Балкан, УН постају сервис једне силе и стављају се у функцију америчко-турских интереса. Како се може сада спријечити долазак њемачких, италијанских, аустријских и мађарских војника ако изразе сличну же љу?
- Да ли је могуће уеред Евроие формирати исламску државу? За тако нешто не постоје реални разлози. Муслимана је данас око 15 милиона у Европи /од Босфора до Гибралтара/. Висок природни прираштај и неконтролисани прилив, моГао би их у будућности даље усмјеравати према сјеверу. Сасвим је јасно да на плану исламске територијалне интеГрације, Турска води Главну ријеч. Идеје да се на просторама бивше Босне Бос не и ХерцеГовине једна таква држава поново створи, нису од јуче. Актуелизовао их је и у дјело почео спроводити ИзетбеГовић и збоГ тоГа је одабрао рат као средство. Учинио је доста на исламизацији муслимана а затим их хомоГенизовао и фанатично припремио за рат. Одбио је све мировне пројекте који му нису Гарантовали унитарну државу у којој би имао етничку предиост и мајориза174
цију, најприје у коалицији са Хрватима, а затим у демо Графском пројекту до магичноГ броја 50% плус један, демоГрафском аритметиком, коме су се приближавали неразумном биологијом. Таква стравична и сулуда концепција искључила им је моћ разумноГ политичкоГ резона. Ушли су у коалицију са Хрвартима, одабрали рат против Срба и дубоко покопали пројекције о "муслиманској држави" и "великој Хрватској". Промоција шехида на босанском тлу није ништа друГо неГо промоција исламске републике по узору на Иран u Пакистан. Европа није смјела подржати једну милитантну странку фундаметалне провенијенције, ко ја ће тобоже створити Грађанску државу европскоГ на зора. Недавно су се одрекли муслиманске нације. Про мовисали су нову нацију - "бошњаци". Одрекли су се српСКОГ језика а увели "бошњачки" језик. Недостатак националних митова, покушавају надомјестити звучним страдалничким доГађајима. доГађајима. Тиме су у Сарајеву потпали ли нову иГру која има исти циљ али је перфиднија и мање препознатљива и озбиљније садржана.
- Као офомна већина Срба, Ви сте заговорник потпуног разфаничења са муслиманима и Хрватима. По којим принципима то извести? Сада је потребно инсистирати на примјени поо литичко-ГеоГрафских принципа. То су етнички принципу јер је у питању етничких сукоб, затим функционално-економски принцип, историјски принцип, са посебним освртом на њеГову етнодемоГрафску варијанту, с обзиром да Геноцид не застаријева, физичкоГеоГрафски, правни принципом, локациони, војно-стратешки, а посебно бик исткао власништво над посједом, на чему уосШалом Запад и почива. I/S
Треба имати у виду шта је ко унио уласком у Југославију, водити рачуна о иитеГралности територије, њеној кохерентности и повезаности западноГ и источ НОГ крила и коначно ријешити питање изласка Срба на море, које им припада. Тако би се отклонио један апсурд, да су Срби на домак мора али не и на мору. Србима је потребан излаз на море а Хрватима и муслиманима пове зивање територија. То је праведан резултат ове лоГике. Дакле, административне ствар једне ружие прошлости.
Границе
су
по
Србе,
- Српски непријатељи сгалио говоре о некаквој "вел икој С рбији"! Шта за Вас значи тај појам? Својевремено су бечки кибицери, остварујући сво је интересе потпомоГнути Ватиканом, лансирали тер мин "велика Србија" у сасвим непристојној садржини. Истим стилом се данас служе Нијемци, Готово сви наши сусједи, а у последње вријеме у својој дипломатској коренсподенцији и америчка администрација. То се пренијело на остале јуГословенске народе. Пола вијека је ју Гословенска држава умјесто на равноправности народа функционисала на равноправости федералних јединица, односно држава, како би се по словеначко-хрватској концепцији отклонила опасност од "српске хеГемоиије", која је свуГдје и на сваком мјесту апострофирана. Тако је трасиран пут концепцији "слаба Србија, јака ЈуГославија". Данас је Европи потребнија него икад јака Србија, која се историјски доказала и која би на њеној капији имала ону улоГу коју је на величанствен начин одиГрала у вријеме Отоманске империје, када је Европу бранила, као што је никада није нико бранио и одбранио.
176
Ја појам Велика Србија посматрам као властиту именицу. Срби као и остали народи Балкана имају право на самоопредјељење, како би организовали своју националну државу на српском етничком простору иа којем живе вијековима и за који посједују уредне катастарсковласничке папире. Дрина би била њена централна ријека, н>ена кич ма и њена парадигма. То је ћемер Србије, као што је Уна крајииски, Морава српски, Морача црноГорски и Неретва херцеГовачки. Као Граничне ријеке, Дрина и Уиа су само империјални рецидив прошлости и ништа више. Такву Србију можете, што се мене тиче, звати ако хоћете и Мала Србија, али је иико ие може ватиканизацијом и сецесијом сажимати, цијепати и пашалучити.
- Како остварити вјековни саи мпогих генерација и извршити уједињеље ерпских земаља? Какве се ту пренреке постављају и да ли јс то и када MOiyhe? Чињеница је да су мноГи европски и неевропски иароди са мање жртава и националних револуција, са краћом и блеђом државотворном традицијом, лакше и брже ријешили своје национално-државно јединство. Србима је одузимаио то право на самоопредјељење, да створе јединствену националну државу, која би према реалиим чињеницама, обухватала највеки број Срба. Док су то право остварили и створили иационалне државе друГи велики и средњи европски иароди, код Срба је трајала мртва трка, без доволмо потребноГ јединства. Текући доГађаји потврђују да је на том путу доста препрека. Срби су иарод који има такву онтолошку структуру да сваком у своме окружењу ejepyje и помажс. ( ада би требали имати euiue повјерен>а у себе, сакус аку-
I//
пити сав умни потенцијал и народну вол>у } позивајући се на правичност, ујединити четири српске земл>е. Разу мом а не срцем остварити правичан циљ. Без обзира на све тренутно иеповољне околности, које проистичу из односа великих сила према српоском пита/by, уважавајући историјску поуку, уједињење је првенствени интерес, који у овом историјском тренутку не би Спребало пропустити.
178
С Л Д Р Ж А Ј
5
Предгово р П р ви Др
Мирољуб
Ј
е
део
втић
КА ДА ЋЕ СЕ БЕОГ РАД ПОНО ВО
ЗВА ТИ
"Д АР AJI ЏИ ХА Д"
11
ДРУМОВИ ЋЕ ПОЖЕЛЕТ И СРБА
11
ШИПТАРИ СУ БИЛИ ТУРЦИ
13
АЈШЈА ИЗЕ ТБЕ ГОВ ИЋ ПОРЕКЛОМ ИЗ БЕОГРАДА.... БЕОГРАДА....
15
СЦЕНА РИО БУДУЋИХ ОСВАЈАЧА
19
РАЗРА ЂИВАЊЕ СРБИЈЕ ИСЛАМИЗАЦИЈА РОМА РОМА
20
CIЈЕНАРИ О СРПСКОГ ПОРАЗА
22
IIOPA3 ИА ПАРЧЕ
24
БРОЈ КЕ ОЦОМИЉУ
25
ЗАТВАГ АЊЕ КРУГА
26
ИМЛЈ1И НАДЕ ЗА МИРСАМУСЛИМАНИМЛ МУ1ДА МУ1ДАХЕД ХЕДИН ИНИ И ИЗ НА ШЕ Г СОКЛ КА
28
Ћ Е Л Е К У Л Л К А О П О Ж Е Ј Б Н О И С К УС УС Т В О
38
СПОМЕНИК МУРАТУ НЛ ДОРЋОЛУ ОДАПЕТА CTPFJIA ИСЈ1АМА
Д р у г и Др
Миловаи
Р.
де о
ГЈ е це љ
БИВША БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ОД ЈТИСЛБОНА ДО ЖЕНЕВЕ ГЕОГ10Ј1ИТИЧК0 ЧВОРИШТЕ ЧВОРИШТЕ ИHTEPHAIДИОНАЛИЗАЦИЈА КРИЗЕ ФУНКЦИЈЕ ГРАНИЦЕ И ПРОБЛЕМИ РАЗГРА НИЧАВАЊА ГЕОПОЛИТИЧКЕ KOIICTAHTE БАЈ1КАНИЗАЦИЈА И САЖИМАЊЕ ПРОЈЕКТ ПРО ЈЕКТ И ДРЖАВ1Ш ДРЖАВ1Ш ОРГАНИ ЗА1 Џ1ЈЕ Џ1ЈЕ БИВШЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИПЕ. "ЈШСАБОНСКИ ПАПИР" /КУТИЉЕРОВ ГШАН/ ПЛАН Blil ICA И ОВЕЛ IA
81
82
М
98
101
10>
Л / / //ИЗСКИ СПОРАЗУМ.
133
ЧШ Ч Ш Л ЈК 11ЕРЕТВЛ 11ЕРЕТВ Л
143
\( )РГЛ СРПСКОГ КРВОТОКЛ КРВОТ ОКЛ
144
I ПО ДУ СН Л ИСТОК ИСТОК
1^4
I I < )11 0Ј1И ТИЧ КЛ Ј 10 ГИ КЛ I I Г Р П С К И О Д Г О В О Р И 1 1 1М 1 М 1 ПЛ П Л - КИ К И Ч МЛ МЛ
CP IIC KE
ДР Ж ЛВ Е
160
Издавањс књиге су помогли: АЋ ИМ ОВ ИЋ ИНЖНЉКРИ11Г - Београд БА11АТ-И1IBECT - Зрењанин БАНКОМ - Земун ГОМАРК - Прибој 1 -11Г-РГОБИОГРАД - Београд 1 - X I T E N G E E N E R I N C t - Беофад ИМПУЈ1С - Нови Сад ЈОМАТ СХ)ММ1ЖСЕ - Беофад JIAIШШЕД - Беофад ПРИВРЕДНА КОМОРА КОСОВО -11риштина ТИМИНГ - Бсофад ФАЗИТА -11риштина ОДБОР ЗАВИЧАЈНИХ КЈ1УБОВА СРБА ИЗ ХЕРЦ1'ГОВИ1IE - Беофад
CIP - Каталогизација у публикацији 11ародна Библиотска Србије. Београд 297 (497.1) ЈЕВ ГИЋ , Мирол,уб Ислам и геоиолитичка логика / Мирол>уб Јевтић . Милован Р . 11сцс 11сцсл> л>;; Силусфације Лзуби Лзубиша ша Гвојнћ]. Гвојнћ ]. Београд : Ковпнг - Инжен,еринг Инжен,еринг . 199 1995 5 (Бео фад : Проевета) Проевета) -178 -17 8 сф. : reoip re oip.. Kap ie ie ; 24 cm Тираж l(XK). - Белешке уз тскст. 1. ПНЦГЈБ . Милован Р.
911.3: 911 .3:32 32 (497) (497) 316.48(497.1) ;i) Исламичацнја - Југославија б) Гсоноличика - Балканскс државе ц) Друишк-чш крта - Југосланија ИД 35193612 35193612 '
