1.Pojam geopolitika Kao rezultat rezultat široko široko raspros rasprostran tranjene jene upotrebe upotrebe ovog ovog termin termina a javil javila a su se i razli različi čitat tatuma umačen čenja ja samog samog pojma pojma „geopoli „geopolitika tika“. “. Iz toga su proizašl proizašla a i laička laička primena geopolitike geopolitike na regionalne okolnosti i lokalne primere bez uvažavanja njenog globalnog pristupa kako kako su joj joj dali dali njen njenii osni osniva vači či.P .Poj ojed edin inii auto autori ri upotrebljavaju i pojam „geografska „ geografska politika“ politika“ kao sinonim za pojam „geopolitika“ 2. Etimologija pojma „geopolitika“ Termin, pojam, odrednica, „geopolitika“ je složenica, složenica, kova kovani nica ca,, sint sintez eza a dve dve reči reči:: geo(grčki geo(grčki ge) i politika/polis (grčki politike ). Dakle, obe reči imaju svoj koren u grčkom jeziku.Njen doslovniji prevod i etimološko etimološko značenje je najčešće „geografija politike“ ili„politika prostora“. Kako se ona teško prevodi na druge jezike, pa i na srpski, zadržala se u izvornom obliku. 3. Tvorac pojma „geopolitika“ Smat Smatra ra se da je sam sam izra izrazz geop geopol olit itik ika a uveo uveo u upotrebu i u naučnom smislu prvi upotrebio švedski naučnik Rudolf Kjelen. 4. Geopolitika kao ideologija Geopol Geopoliti itika ka je i ideol ideologi ogija. ja. Ona je i svojev svojevrst rstan an pogled pogled na svet, svet, siste sistem m tumače tumačenja nja sveta sveta u kojem kojem živimo, i po tome je bliska filozofiji. Ona je najčešće pogled pogled na svet svet polit politič ičko kog g establ establišm išmen enta ta svake svake države.Ona je i svojevrsna ideologija kao i sve druge ideologi ideologije je koje koje nude odredjen odredjenii sistemvr sistemvredno ednosti sti i nači načine ne reša rešava vanj nja a egzi egzist sten enci cija jaln lnih ih prob proble lema ma,, tumačenj tumačenja a istorijs istorijskih kih procesa procesa.. Ali ona nije postala postala klasičn klasična a ideolog ideologija ija kao što su to neki drugi oblici svesti. 5. Geopolitika kao akademska disciplina Geopolitika Geopolitika je nauka. Odlučuju ulogu o konstituisanju konstituisanju geopo geopolit litik ike e kao kao nauke nauke je imao imao značaj značaj spozna spoznaje je odnosa prostora i politike za realizaciju definisanih spoljnih interesa. Ovakvo značenje je karakteristično za nemačku nemačku geopoli geopolitičk tičku u školu školu koja koja je gepoliti gepolitiku ku glorifikovala kao„okvir za celinu filozofije istorije“. U tom smisl smislu u Nikolas Nikolas Spajkman Spajkman smat smatra ra da je geopolitika kao nauka „teorija o prirodi države, koja se koristi kao doktrina za podržavanje poželjnost I potrebe potrebe teritori teritorijaln jalne e ekspanzi ekspanzije“P je“Posto ostoje je različit različita a razu razume meva vanj nja a sušt suštin ine e geop geopol olit itik ike e kao kao nauk nauke. e. Savreme Savremena na geopoli geopolitika tika je kritičk kritičkii orijenti orijentisana sana.. Cilj Cilj svake nauke nauke je spoznaja istine o nekom nekom fenomenu. fenomenu. Kako su oni su po svoj prirodi jako složeni i nikad se ne mogu mogu jedn jednos ostr tran ano o sagl sagled edat ati, i, nauk nauka a (pa (pa i geopolitika) od svojih saznanja gradi teorije. Nauka je skup teorija. 6. Geopolitika kao primenjena nauka
Geopoliti Geopolitika ka se posmatra posmatra i kao primenje primenjenu nu nauku nauku . Kao Kao takva takva ona ona služi služi za planir planiranj anje e geostr geostrate ategi gije, je, spolj spoljne ne i bezbe bezbedn dnosn osne e politi politike ke polaze polazeći ći od datih datih prostor prostorno-g no-geogr eografsk afskih ih faktora. faktora. U tom konteks kontekstu tu i Nikolas Spajkman tvrdi da geopolitika geopolitika ima zadatak da odgovori na ključnopitanje koje glasi: „Koja je, u datoj datoj geograf geografskoj skoj situaciji situaciji,, politik politiku u najbolje najbolje slediti slediti kako bi se postigla zadovoljavajuća bezbednost?“U tom smislu smislu geopol geopoliti itika ka je i praktična praktična veština veština i pragmatično umeće, umeće, Ona se u sferi medjunarodnih odnosa odnosa ispol ispolja java va kao kao objek objektiv tivna na poja pojava. va. To se najčešće dešava kada jedna ili više država uz pomoć moći koju poseduju poseduju volju, nameru, nameru, htenje, htenje, interes interes (ima snagu I sposobno sposobnost) st) da kontrol kontroliše iše teritori teritoriju ju i suverenitet drugih država a da se na tom prostoru nije nije formir formiral ala a kao kao novi novi polit politič ički ki entite entitet, t, a sve sa
ciljem ostvarivanja geopolitičkih i geostrateškihciljeva.Ona je nauka o vlasti i za vlast. Dakle Dakle,, može može se reći reći u nekol nekolik iko o i privi privile legov govana ana nauka.On nauka.Ona a je discipli disciplina na politič političkih kih elita. elita. Njome Njome se bave oni koji učestvuju u procesu upravljanja državama, nacijama ili zajednicama država. Ona je svoje svojevrs vrsni ni priruč priručnik nik nosio nosioci cima ma moći moći,„u ,„udžb džbeni enik k vlasti“, 7. Upotreba i zloupotreba geopolitike Geopolitika Geopolitika je kao primenjena nauka tesno povezana sa krupnim, strateškim političkim interesima. Kada su u pitanju interesi a pogotovo politički, onda treba znati da je to sfera bremenita apsurdima. apsurdima. I kao takva bila je predmet predmet upotreb upotrebe e i zloupotr zloupotrebe ebe od strane strane političk političke e i vojne vojne elite. Često Često puta je korišćen korišćena a kao inst instru rume ment nt za pripr riprem eman anje je I opra opravd vdav avan anje je eksp ekspan anzi zion onis isti tičk čke e poli politi tike ke mnog mnogim im drža država vama ma,, pogotovo u Drugom svetskom ratu. Zbog toga je i bila najviše okrivljava okrivljavana na nauka nauka i skoro skoro pola veka potiskivana od starne akademskim krugova. I danas se koristi kao sredstvo objašnjavanja objašnjavanja ili opravdavanja opravdavanja pojedi pojedinih nih diplom diplomats atski kih h potez poteza a i spolj spoljne ne politi politike ke velikih sila.Da nije moćna ne bi je ni zloupotrebljavali, jer se samo fenomeni koji poseduju odredjenu moć i upotrebljavaju ali i zloupotrebljavaju. zloupotrebljav aju. 8. Vidovi geopolitike Razli Razlikuj kujemo emo dva osnov osnovna na vida vida geopol geopoliti itike ke:: a) mikrogeopolitiku koja je usmerena na unutardr unutardržavne žavne entitete entitete (regije, (regije, pokraji pokrajine, ne, gradovi gradovi,, područja,okruzi i sl.) i b)makrogeopolitiku b) makrogeopolitiku koja se bavi kontinentalnim i planetarnim strukturama. 9. Definisanje pojma „geopolitika“ Kao i kod drugih brojnih fenomena, tako i u slučaju geopolitike ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena defini definicij cija. a. Geopol Geopoliti itika ka kao kao nauka nauka se defin definiše iše na različi različite te načine.N načine.Njeno jeno definisa definisanje nje zavisi zavisi od brojnih brojnih faktora: od polaznog teorijsko stanovišta autora, od geopolitičke škole kojoj pripada, od opštih interesa i težnji koji se definicijom definicijom žele promovisati, promovisati, od aspekta posmatra posmatranja, nja, od ideologi ideologije je i spoljne spoljne politik politike e svake svake drža države ve kojo kojojj auto autorr prip pripad ada, a, od nivo nivoa a spoz spozna naje je geopol geopoliti itičk čkih ih pojava pojava i proces procesa a i drugi drugih h činio činioca. ca. Rudolf Rudolf Kjelen Kjelen švaj švajca cars rski ki prof profes esor or i osni osniva vačč geopolitike geopolitike je ponudio prvu definiciju geopolitike kao naučnu granu o državi ili nauku o politici ali i kao vešt veštin inu u upra upravl vlja janj nja a drža državo vom. m. On prav pravii jasn jasnu u dife difere renc ncij ijac acij iju u izme izmenu nu geop geopol olit itik ike e i poli politi tičk čke e geografije. Ona glasi:„Geopolitika je nauku o državi kao geografs geografskom kom organizm organizmu u ili pojavi pojavi u prostor prostoru: u: dakle dakle držav država a kao kao zemlja zemlja,, terito teritori rija, ja, podru područje čje ili ili najizrazitije, kao prostranstvo. Kao politička znanost imade ona postojano u vidu državno jedinstvo i hoće da dopr doprin inos osii razu razume meva vanj nju u bića bića drža države ve,, doči dočim m političk politička a geografi geografija ja studira studira zemlju zemlju kao prebival prebivalište ište ljuds ljudskih kih zajedn zajednica ica u njenim njenim odnos odnosim ima a k ostal ostalim im svojstvim svojstvima a zemlje“ zemlje“..Milenk Milenko o Zorić Zorić sma smata da u najšir najširem em smislu smislu geopo geopolit litik ika a „znači „znači razma razmatra tranje nje odnosa odnosa izmenu izmenu geogra geografsk fskog og prosto prostora, ra, držav države e i politike“. Andreja Miletić: Miletić: „U najširem smislu pod geopolit geopolitiko ikom m se podrazum podrazumeva eva svako svako razmatra razmatranje nje i uvodjenj uvodjenje e odnosa odnosa izmedju izmedju geografs geografskog kog prostor prostora a (veličin (veličine, e, oblik, oblik, položaj, položaj, klima, klima, prirodna prirodna bogatstva bogatstva itd.) itd.) i politi politike“ ke“.Už .Uže e defini definici cije je se usmera usmerava vaju ju na deterministički deterministički odnos geoprostora i politike i pri tome se naglašava da prostor odredjuje politiku. To je u osnovi i shvatanje Fridriha Racela. 10. Značaj geopolitike kao nauke Geopolitika je i nastala iz potreba da se pronadju odgovori na mnoga egzistencijalna pitanja sa kojima
se čovek suočava. Geopolitika sada ima sve značajniju ulogu u kreiranju spoljnih politika svih država. Ona služi i kao metod analize medjunarodnih odnosa ali i kao smernica spoljne državne politike. 11. Smisao (svrha) geopolitika geopolitička teleologija Pojam teleologija (grčki telos kraj, ishod, svrha, cilj; logia učenje) etimološki znači filozofsko učenje o celishodnosti ili o svrhovnosti; učenje po kome se sve što se zbiva u svetu, u prirodi, u životu čovečanstva upravlja nekom svrhom, nekim ciljem; posmatranje stvari sa gledišta svrhovitosti, celishodnosti. Jedno od osnovnih pitanja koje postavlja geopolitika je šta je osnovni smisao (cilj, svrha, suština) globalnih dogananja, istorijskih procesa i tokova? Na to pitanje odgovore nudi geopolitička teleologija. Odgovori su različiti a najprisutniji je onaj koji smatra da je osnovna karakteristika geopolitičkog istorijskog procesa osvajanje, dominacija ili gubljenje odrenene teritorij.
12. Osnovni principi geopolitike Za svoj osnovni, polazni postulat geopolitika uzima složenost i permanentnu promenljivost sveta. 2. Princip hijerahičnosti prostora. 3. Princip „suprotstavljenosti geopolitičke dvojnosti“4. Potreba država za suverenošću i uspostavljanja ravnoteže geopolitičke moći. 5. Princip moći. 6. Princip jednostavnih geopolitičkih teorijskih modela. 7. Kompleksnost globalnih procesa. 8. Tacitovo načelo. 9. Princip empatije. 10. Princip objektivne procene protivnika. 11. Princip nacionalnih interesa 12. Princip kontrole teritorije. 13. Princip podražavanje specifičnosti prostora 13. Složenost i promenljivost sveta kao princip geopolitike Svet je veoma složen sistem sa mnoštvom elemenata koji su u permanentnoj evoluciji. Francuska poslovica tu promenu posmatra dijalektički: „Što se više nešto menja, to više ostaje ono što jeste“. Kako je tumačiti? Sve promene, modifikacije, transformacije, razvojni ciklusi, evolucije „dotiču samo površinu stvari“. Suština (esencija, meritum) ostaje gotovo isti, nepromenjen. Zašto je to tako? Tajna je u čoveku? Arhaični slojevi ljudske psihe se nisu izmenili hiljadama godina. 14. Princip hijerarhičnosti prostora Planetarni prostor je hijerarhijski organizovan I najčešće se shematski posmatran i tumačen kao sistem koncentričnih krugova. Naime svaki prostor se može kvalifikovati i kvantifikovati kao više-ili manje povoljan/nepovoljan za ostanak i razvoj država (i naroda) koji ga nastanjuju. Sa svojim ukupnim potencijalima I geografskim položajem bitno utiče na istorijska zbivanja u sudbinu populacije 15. Princip suprotstavljenosti geopolitičke dvojnosti Svet je u svojoj kompleksnosti prepun protivurečnosti koja se najčešće razrešava sukobima i poništavanjem jednog od entiteta. Svet nikada nije bio jedna geopolitička celina. Jedna od njegovih osnovnih karakteristika je geopolitička razdeoba, podela na brojnim osnovi. Ti teritorijalne regioni (celine, pojasi i sl.) menusobno uspostavljaju različite odnose – od čvrstih saveta, saradnje I ujedinjavanja do sukoba menusobnog uništavanja. Retki su periodi koegzistencije i saradnje.Protivrečnosti se ne samo
brojno (kvantitativno) povećavaju već i (kvalitativno) zaoštravaju. Traje beskonačna i beskrajna bitka izmenu sistema, svetova, kultura, vrednosni, kontinenata.Zato se i smatra da je jedan od najvažnijih principa geopolitike princip suprotstavljenost „Kopna“ i „Mora“ koji predstavlja osnovnu pokretačku snagu istorijskog progresa. Ova dvojnost se primenjuje na globalnom ali i na lokalnom nivou. 16. Princip državnog suvereniteta i uspostavljanje ravnoteže geopolitičke moći Državama je imanentna težnja ka suverenitetu i suprotstavljanju njegovog narušavanja. Svaki disbalans geopolitičkih moći izmenu država ima negativne posledice za one koji poseduju manju moć, a pozitivne koji poseduju veću moć. Stoga one države sa manjom geopolitičkom moći nastoje da uspostave ravnotežu kako bi svoje geopolitičke interese mogla ostvariti. Što je geopolitička neravnoteža veća manje su mogućnosti njihove realizacije. 17. Princip moći Svet (menunarodni odnosi) je uvek počivao na odnosu moći (sile),bez obzira na pravnu pretpostavku jednakosti menu suverenim državama, bilo da su velike ili male. Stoga je i aktuelan ona maksima da nema stalnih i dugoročnih prijateljstava menu narodima već prvenstveno interesa. Samo su oni stalni. ali ti interesi ne mora uvek biti interesi naroda već elita ili nekih drugih „centara moći“. Tehnološka revolucija je u mnogome olakšala čoveku život ali mu je omogućila neslućeno povećanje moći. Pri tome tehnološki napredak nije pratio i moralni razvoj. I ako ga je bilo bio je mnogo sporiji od tehnološkog napredaka. Dakle proces modernizacije i etika nisu bili sinhronizovani 18. Princip jednostavnih geopolitičkih modela Geopolitika koriste jednostavne geopolitičke šeme ili modeli koje omogućavaju jasnije tumačenje raznih menunarodnih doganaja. Jedna od najprostijih je trokomponetni geopolitički model („Heartland“, „Rimland“, „World Island“).Takva šematizacija sveta dovela je i do dva tipa redukcionizma:- ekonomski redukcionizam se svodi na sučeljavanje Adama Smita („kapitalizam je najsavršeniji model društva“) i Karla Marksa („kapitalizam je neodrživo društvo i njega će zameniti socijalizam kao socijalno pravednije“) I geopolitički redukcionizam - podela sektora planete na dve osnovne zone od kojih je jedna pod kontrolom „telurokratije“ („Novi Rim“, SSSR) i „talasokratije“ („Nova Kartagina“, SAD) 19. Princip kompleksnosti globalnih procesa Smisao globalnih doganaja i prosa je mnogo dublji i kompleksniji nego što se na prvi pogled vidi. Oni koji su žrtve takve borbe obično nisu ni svestan tih slojevitih razloga i motiva. Njima se obično slika pojednostavljuje, ponekad do nivoa vulgarnosti. 20. Tacitovo načelo Jedna od najopštijih načela je poznato Tacitovo načelo„Objektivno i nepristrasno“ („Sine ira et studio“) ili kako se drugačije naziva „ Bez ljutnje I simpatija“, odnosno „Bez gneva i pristrasnosti “). 21. Princip empatije Razumevanje geopolitičkih procesa podrazumeva i princip empatije. U procesu istraživanja sveta poželjno je staviti se u položaj onoga čije geostrateške ciljeve i namere želimo da saznamo.
22. Princip objektivne procene protivnika Nikada ne potceniti, ali ni preceniti protivnika, onoga ko ima suprotne interese. Ni jedno ni drugo ne valja. Shodno tome u drevnom Rimu su formulisali značajan princip geopolitike koji glasi: „ Sveta je dužnost učiti od protivnika“ („Fas est ab hoste doceri“) 23. Princip nacionalnih interesa Ključna premisa geopolitike je korpus nacionalnih interesa. Trajni su samo geopolitički interesi, oni koji se u datom momentu ocene kao naznačajnijim. Nema večnih ili trajnijih prijateljstava izmenu država. Za medjunarodne odnose je karakteristična promenljivost saveznika i prijatelja. Saveznici u jednom period mogu postati veliki rivali za prevlast u svetu u nekom drugom periodu kada se promenila konstalacija odnosa snaga. Tako su na primer, nekadašnji saveznici (SSSR, SAD i Velika Britanija) posle završetka Drugog svetskog rata postali neprijatelji i svoje odnose dovodili do ivice izazivanja svetskog nuklearnog rata, i pri tome održavali stanje menunarodne napetosti poznato kao hladni rat. Sve postojeće razlike (ideološke, političke, ekonomske, kulturološke I dr.) su iskrsle na videlo postale razlog sučeljavanja 24. Princip kontrole teritorije Osnovni cilj centra moći, posmatrano sa geopolitičkog stanovišta, je kontrola teritorije, prostora i njegova eksplatacija i raspodela. Utom smislu osnovno geopolitičko opredeljenje je da iz prostorne perspektive posmatra prošle i sadašnje političke doganaje i procese predvidi njihove pravce razvoja 25. Princip podražavanja specifičnosti prostora Geopolitika polazi od načela da država i civilizacija u svojoj osnovi odražavaju specifičnost predela u kome su ponikle irazvile se. 26. Osnovni geopolitički zakoni Smata se da je dva osnovna geopolitička zakona formulisao engleski geopolitičar Helford Makinder (1861–1947) koji je bio je političar i profesor na više prestižnih britanskih Univerziteta. Prvi geopolitički zakon se odnosi na mogućnost da se kontrolom manjeg, ali geopolitički značajnog prosto (geostrateške tačke) može se kontrolisati mnogo širi prostor. Drugi geopolitički zakon, koji je promovisao Helford Makinder je „ Zakon dvojnosti stihija“ („Kopno“ protiv „Mora“) se odnosi na dualističku strukturu sveta u čijoj dvojnosti se nalaze (dva različita ali ne potpuno i apsolutno) dva osnovna fenomena, dva entiteta, dva pola, dva prostora koji su neprestanom menusobnom suprotstavljanju (nadmeću, sučeljavanju). Njihov temeljni odnos je borba, a ne saradnja. 27. Predmet izučavanja geopolitike uticaj geografskog prostora na politiku. Odnosno, geopolitika izučava relaciju (odnos) politika – teritorija. Još preciznije rečeno,geopolitika se bavi prostornim aspektom (dimenzijom, sadržajem) politike. odnosno probleme vezanosti tla sa onima koji ga naseljavaju. U tom kontekstu često se bavila i uticajem reljefa na nacionalni karakter. 28. Karakteristike predmeta istraživanja geopolitike najznačajnije izdvajamo i naglašavamo da : − kompleksan; − dinamičan; .
-
− diverzifikantan46 i metamorfozan47 (sklon stalnim promenama i preobražavanju) ; − ireverzibilan (nepovratan); − fluktozan(nestalan), − nepredvidiv (često puta), − polimorfan, − eluzivan − disperzivan − fluidan i sl. 29. Globalni procesi kao predmet geopolitike Predmet bavljenja geopolitike su i globalni društveni procesi i socijalni dogadjaji. Geopolitički procesi se zasnivaju na dogadjajima. Od onih koji su incidentnog karaktera do velikih geopolitičkih doganaja kao što je na primer „ Velika igra“ koja se odigravala tokom 19. veka i ticala se borbe za kontrolu Srednje Azije. Vodile su je Engleska, s jedne strane, koja je želela da sačuva dominaciju u kolonijama, Indija i Rusije, s druge strane, koje su nastojale da ostvare pristup „toplim morima“. Takvi dogadjaji mogu imati presudne uticaje na geopolitičke procese. 30. Metodologija geopolitike Metodologija geopolitička uzima u obzir brojne elemente prostorne realnosti. Težnja svih nauka je ka sintezi, ka spajanju i stvaranju novih makrodiciplina i višedimenzionalnih teorijskih modela. Geopolitika koristi i primenjuje sve poznate metode (filozofske i naučne), metodski postupci i tehnike istraživanja. Geopolitika koristi brojne metode istraživanja jer zahteva sintetičku analizu i multidisciplinarno proučavanje. Kako je suština geopolitike istraživanje veze izmenu geografskog prostora(geoprostor) i društva i objašnjavanje geopolitičkih procese koji se na njemu odvijaju,upućena je pravljenje sintezu svih podataka koji su vezani za ova dva fenomena. Zato je I prinudjena da se koristi širokom lepezom tehnika i metoda istraživanja. 31. Heuristička metoda Geopolitika poseduje heurističku moć. Ona služi kao svojevrsno predskazanje doganaja. Heuristika metoda (grčki heurisko nanem, pronanem) se najčešće odrenuje kao veština pronalaženja novih, naročito naučnih činjenica i saznanja. U tom smislu geopolitika može da posluži kao sredstvo, predvinanja, budućih globalnih doganaja i procesa. Ona je moćna nauka u aticipiranju političkih doganaja. 32. Hermeneutička metoda Geopolitika se oslanja na hermeneutičku metodu. Hermeneutika (grčki hermeneutike)je veština tumačenja ili izlaganja nekog govora ili spisa, naročito biblijskog, veština simboličkog predstavljanja nekog umetničkog dela. Ima moć tumačenje, objašnjenja onoga što se dešava u svetu. Aleksandar Dugina u tom smislu i kaže: „Geopolitika je „pregršt istorijskih intuicija povezanih prijatnim predosjećajem spoznaje realnosti iz izvesnog, novog ugla“ Osnovi cilj svih ovih metoda je da se postavi akademski neutralno (objektivno) I nepristrasno prema predmetu svog istraživanja. Najbolje je kada bez nacionalne mitologizacije i stereotipizacije posmatra datu odnos prostora i politike. 33. Osnovni geopolitički pojmovi Njima se najčešće označavaju odredjene prostorno-teritorijalne zone i geopolitičke strategije.Pojam geopolitička granica, Pojam „Hertlend“Pojam „Rimlend“ Pojam „Lenlend
Pojam „Spoljašni polumesec“ („Ostrvski polumesec“) Pojmovi „telurokratija“ i „talasokratija“ Pojam „ideokratija“ Prostor kao geopolitički pojam 34. Pojam geopolitička granica „Geopolitička granica“ može da obuhvati države ili delove država i tada ona predstavlja odrenenu trajektoriju odnosno zonu. Na primer: „zona sanitarnog koridora“koju je nastojala da izgradi Engleska izmenu Rusije i Nemačke obuhvatala je baltičke iistočnoevropske države. One su imala polukolonijalni status i politički su bile usmerene ka Engleskoj. Atlantističke („talasokratske“) snage su nastojale da taj pojas što više prošire. To su činili stvaranjem veštačkih „tampon-država“ („etatstampons“). Ali politika Rusije I Nemačke je nastojala da tu zonu pretvori u liniju (Brest-Litovski sporazum, pakt Ribentrop-Molotov). Drugi oblik geopolitičkih granica su „priobalne zone“ („pogranične zone“). One se često posmatraju i kao kolevke civilizacije. Svoju energiju usmeravaju u kulturne sfere. Ovaj geopolitički potencijal samim tim što je „lak“ se instrumentalizuje i vešto koristi u strategijama sučeljenih strana. On prestavlja suštinu veštine geopolitičkog vladanja kojom su„pomorske sile“ ovladale u značajnoj meri. 35. Pojam „Hertlend“ Pojam „Hartlend“ („Heartland “) ili „Srce sveta“Zbog prirodnog i energetskog bogatstva kojeg poseduje, egzistencijalne važnosti ali iborbe koja se vodila za taj prostor nazivaju je „geografska osovina istorije“ („Osovina areal“)ili „Srce sveta“, odnosno “Heartland”. Na engleskom je to „heartland“ – termin koji je uupotrebu uveo Helford Makinder smatrajući da je od velike važnosti za razumevanje geopolitike i od pomoći da konstituiše američku vojnu strategiju.Njime je označio unutarkontinentalne evroazijske teritorije na čijem obodu se odvija borba za prostor, odnosno oko koga se „odvija prostorna dinamika istorijskog razvoja“ (Aleksandar Dugin).“Hartelend” čine one države koje kontrolišu središnji deo evropskog kontinenta. On jeunutarkontinentalni prostor. On štiti i čuva „telurokratsku civilizaciju“. On prestavlja„nepokretnu platformu“ za optimalno organizovanje života zajednice koja je naseljava.Posmatrano sa te tačke gledišta smatra se da u centru sveta leži Evroazijski kontinent, u čijem samom centu (središtu) je „Srce sveta“, „Kontinentalna osovina“,„Geografska osovina istorije“, „ Osovinski areal“ („ Rivot areal“), ili „Hartlend“. Dakle, u samom središtu kontinentalnih masa Evroazije je „Srce sveta“ „Hartlaend“ jer on predstavlja najpovoljnije geografsko polazište za kontrolu ostatka prostora na zemlji. Ovaj prostor je ključan u širi teritorijalni kontekst koji Makinder naziva „Svetsko ostrvo“ („World Island“) ičine ga tri kontinenta: Evropa, Azija i Afrika. Dakle prvi, unutrašnji krug je „Hartlaend“,najpovoljniji geografski položaj koji pruža najbolje uslove za uspostavljanje kontrole „Svetskog ostrva“ je istovetan sa teritorijom Države koju sada poznajemo kao Rusiju. 36. Pojam „Rimlend“ Drugi krug se naziva „Rimlend“/„Rimland, „Unutrašnji mesec “ ili „Periferni mesec“ („Inner or marginal crescent “), „Priobalne zone“, „ Zonegranice“, „Priobalna zemlja“, „Unutrašnji polumesec“; „Kontinentalni polumesec “ i on čini pojas koji obuhvata priobalni prostor evroazijskog kontinenta koje su smeštene izmenu
„Spoljašnjeg polumeseca“ i „Osovinskog areala “. Ovo je pojam koji je u geopolitiku uveo Helford Makinder i mnogi da i danas smatraju jednim od ključnih kategorija geopolitičke analize. On je smatrao je da izmenu „okeanskih snaga“ i „ Hartlanda“ postoji „središnji pojas“, koji je u stvari „rubni pojas evroazijskog kontinenta“. U njegovoj geopolitičkoj projekciji kontrola ovog prostora je od ključnog značaja za svetsku dominaciju. Dakle dominacija svetom kao strateški cilj je uslovljena adekvatnom kontrolom „ Rimlend-a “. 37. Pojam „Lenlend“ Makinder je vremenom menjao geografske granice prostora kojeg je nazvao„Hartlaend“ („Osovinski areal“, „Srce sveta“, „Geografska osovina sveta“). Njegovi prvobitni obrisi su se podudarali sa granicama tadašnje Ruske Imperije (kasnije sa granicama SSSR) da bi početkom pedesetih godina prošlog veka (1943. god.) u svom radu „Okrugla planeta i osvajanje sveta“ prostor „Hartlaenda“ smanjuje i deli ga na dva dela. Posebno je izdvojio sibirski deo istočno od Jeniseja izdvaja u posebnu teritorijalnu celinu i naziva ga„Rusija Lenland“ „Lenaland“ po nazivu reke Lene. smatrao je da je taj deo ruske teritorije posebno strateški značajan po prirodnim bogatstvima (voda, drvo, energetske sirovine, minerali, plodna zemlja, biljni i životinjski svet i sl.) koja će imati poseban geopolitički I geostrateški značaj u narednim vremenima. 38. Pojam „Spoljašni polumesec“ („Ostrvski polumesec“) Treći koncentrični krug je rostor „neistraženih zemalja „Spoljašni polumesec“,„Spoljni polumesec“ ili „Ostrvski polumesec“ („Outer or insular crescent “) I ona obuhvata spoljne prostore (geografski i kulturno) kontinentalne mase „Svetskog ostrva“.Ovakva sferična podela teritorije na svojevrstan način nastoji da razjasni čitav istorijski tok ljudske civilizacije i uzroke mnogih dešavanja. Centralna pozicije je brojne narode navodila na osvajanje ostalog prostora. Tipičan primer su mongolska osvajanja, ali I pohodi Skita, Huna, Avara, Alana, Slovena i sl. Ove civilizacije se prema Mekinderu karakterišu sledećim osobinama: „autoritarne su“, „hijerarhijski organizovane“,„nedemokratske“, „ne poseduju trgovački karakter“, „osvajački opredeljene“ i sl. Kao primer se mogu navesti dorska Sparta ili Rimska Imperija.Ali osvajanje teritorija nije svojstveno samo narodima koji su nastanjivali prostor„Hartlaend“ već i narodi („Ostrvski živalj“) koji su naseljavali „Spoljašni polumesec“. Iz ovog regiona i oni su stremile prema „Unutrašnjem polumesecu“. Kao primer takvih nastojanja su kolonijalne ekspedicije koje su predstavljane neku vrstu uravnoteženja kopnenih impulsa iz „Srca sveta“. 39. Pojmovi „telurokratija“ i „talasokratija“ Ova pojmovna paradigma polazi od„ Zakona dvojnosti stihija “ po kome svet počiva na temeljnoj dvojnosti i na osnovu koga su se u geopolitici uvrežili parni pojmovi kao što su „telurokratija“ („vlast putem zemlje“ ili„kopnena moć“ ) i talasokratija („vlast putem mora“ ili „pomorska moć“). Ovi pojmovi se upotrebljavaju u metaforičkom značenju i najčešće označavaju dve vrste civilizacija „Telurokratija“ („kopnena moć“, „Kopno“) – svoju moć crpi iz fiksiranost (postojanost) kopnenog .
prostora i njegovih kvalitativnih i kvantitativnih svojstva.Telurokratija je pojam sa etimologijom grčkog jezika. Prevodi se kao „ vlast putem zemlje “ ili „kopnena moć “. Njome se obeležavaju velike države, nacije ili savezi država koje imaju kopnenu geopolitičku orijentaciju. „Talasokratija“ („More“, „vodena moć“, „pomorska moć“, „ Sea Power “) – svoju moć crpi iz promenljivosti (nepostojanosti) vodenog prostora i njegovih kvalitativnih I kvantitativnih svojstva. Talasokratija je pojam koji poreklo ima u grčkom jeziku. Prevodi se kao „ vlast putem mora“ ili „ pomorska moć “. Njome se obeležavaju države, nacije ili zajednice država koje svoju moć grade na prevlasti moreplovstva. 40. Pojam „ideokratija“ Ideokratija („vlast ideja, ideala“). Ovo je pojam koji je suprotan I suprotstavljen pojmu „vlasti materije“ („tržišnom sistemu“, „trgovačkom urenenju“). Ideokratija društvenu hijerarhiju rada gradi na neekonomskim principima. Ovaj termin suuveli u upotrebu predstavnici ruske evroazijske geopolitike N. Trubecki i Petar Nikolajevič Savicki. 41. Prostor kao geopolitički pojam Odnos prostora i politike je premet bavljenja geopolitike. Krajnji cilj je traganje za najoptimalnijim načinima kontrole prostora (zemlje, teritorije). Ona polazi od stava da proctor ima veliki značaj za čoveka i ljudsku zajednicu. Zato su se za prostor vodili toliki ratovi.Prostor kao faktor uticaja na život stanovnika je kroz istoriju rastao. U grčkoj mitologiji bog prostora je Pan.Panevropski - sve-evropski, objedinjujući).Pored ostalog, prostor ima egzistencijalni, psihološki ali i geopolitički značaj. Prostor nije samo puko mesto boravka jedne zajednice. On je mnogo više od toga. On je osnov ljudske egzistencije. Svoje životne interese čovek i njegova zajednica (narod, nacija, država)projektuje politički na odreneni prost. Ona ih jedino može realizovati na definisanom (državnom granicom) odrenenog prostoru („životna teritorija“, „etnička teritorija“ koja se nastoji „etnički očistiti“). 42. Karakteristike geografskog prostora Prostor se posmatra kao veličina i kvalitet. Ruski naučnik Fedor Tarnovski uz pomoćdatih geografskih okolnosti objašnjava socijalno urenene Rusije, pri čemu je naglašavao veličinu prostranstva koji su naseljavali Rusi kao osnovni i odlučujući razlog samodržavlja I diktature kojoj su vladaoci pribegavali kroz celu istoriju Rusije. U tom smislu, smatrao je da je demokratija kao oblik društvenog urenenja moguća kod malobrojnih naroda koji naseljavaju manje prostore. Kada se posmatra veličina (kvantitet) prostora onda se prvenstveno misli na kopnene i vodene mase, kontinente, mora, okeane.Geografski prostor poseduje brojne kvalitativne karakteristike: a) biološkoegzistencijalnu,b) psihološku, c) reljefnu, d) demografsko-etničku, e) političku, f) društvenoistorijsku,g) ekonomsku, h) kulturološku, i) turističku itd. Geopolitika nastoji da što više ovih karakteristika integriše u političku paradigmu. 43. Značaj prostora za čoveka Na prostoru (zemljištu) čovek osigurava osnovne uslove za život i zadovoljava svoje bazične potrebe. Čovek je deo prostora, on se u njemu kreće i sve njegove percepcije su vezane i za prostorni aspekt. Kao i sve druge životinje i on proksemičkom ekspresijom brani svoj prostor. Dakle, zaštita prostora ima i svoj psihološku arhetipsku osnovu. Od
kada je sveta i veka vodio je, manje ili više vidljivo, ogorčene bitke za teritorije. Ili još preciznije, prostor (geografski) ima sudbonosni značaj za čoveka. On je u geopolitici je polazna tačka I temeljni aspekt čovekovog bitisanja na ovoj planeti koju Zemljom zovemo. 44. Prostor i politika Geopolitika se zalaže za prostorni prilaz politici. Ona se kao naučna disciplina u prvobitnom smislu bavila teritorijalnom evolucijom država. Geopolitika polazi od načela da država i civilizacija u svojoj osnovi odražavaju specifičnost predela u kome su ponikle I razvile se. Sasvim razumljivo jer su države najčvršći prostorni entiteti. Prostor posmatran kao teritorijalno prostranstvo predstavlja „telo država“, on je njena osnovna karakteristika (suštinska osobina). Zato i postoji specifičan oblik menusobnog delovanja, uticanja I prožimanja državne teritorije i stanovnika koji je naseljavaju. 45. Kosmički proctor Geopolitička dvojnost se u periodu „hladnog rata“ se veoma razvila. Talasokratija I telurokratija su imale trend sticanja što veće moći (prostorne, vojne, strateške,kulturne i sl.). Iako su atomski potencijal uvećale do apsurda, nisu se menusobno uništile u atomskom ratu se, nije se dogodila „atomska apokalipsa“, „atomska svetska katastrofa“. Nisu se dogodila predskazanja geopolitičkih pesimista. One su posle totalnog osvajanja prostora na zemlji (kopnenog, vazdušnog, vodenog) svoje geopolitičko sučeljavanje usmerila ka novom prostoru– kosmosu. Nastala je nova kosmička trka – ko će prvi lansirati satelit, ko će prvi poslati čoveka u kosmos, ko će se prvi spustiti na Mesec, ko će prvi lansirati satelit u Sunčani sistem, ko će postaviti više vojnih satelita i sl. Vodi se svojevrsna trka u osvajanju jedinogpreostalog prostora koji dobija svoju „geopolitičku dimenziju“ i postaje poznat kao „Rat zvezda“, „Zvezdani rat“. 46. Etimologija pojma „politika“ Sam izraz „politika“ dolazi od grčkih reči polis, politeia. Rolis je označavao graddržavu,predeo, skup gradjana koji obrazuju grad 47. Definisanje politike Akademik Ljubomir Tadić u svojoj knjizi „ Nauka o politici“ smatra da je „politika ona delatnost i savremenost u kojoj živimo i učestvujemo, ili osećamo njene posledice, sve I kada toga nismo svesni,ili, čak i onda kada svesno izražavamo svoju 'nezainteresovanost' za politiku“Milan Vujaklija politiku odrenuje dvostruko: kao nauku i kao veštinu upravljanja državom. Kao nauka ona brine o „ciljevima države i o najboljim sredstvima i putevima koji vode ostvarivanju tih ciljeva“ (...) dok se kao veština posmatra kao „metod rada neke države,stranke, ustanove ili pojedinca“.Postoje brojne definicije politike, ali ni jedna nije obuhvatna. Svaka je na svoj način ograničena. Ako smo toga svesni onda možemo da izbegnemo moguće klopke.Kroz istoriju su se iskristalisala četiri glavna značenja, odnosno definicije pojma "politika". To su: − politika kao "umetnost vladanja"; − politika kao vonenje javnih poslova; − politika kao sredstvo rešavanja sukoba; − politika kao ostvarivanje vlasti, odnosno raspolaganje društvenim resursima.Sva četiri načina gledanja na politiku su značajna za geopolitiku kao nauku. 48. Društvena suština i osnovni ciljevi politike
Politika je jedna od najznačajnijih uslov društvenog života. Daje mu osnovu da se čovek ispolji i kao političko biće. Postojanje čoveka je nezamislivo izvan političkog sveta, ali to ne znači da je politika sve u životu jednog čoveka. Politika (grč. ta politika – poslovi vezani uz polis) je kolektivna delatnost u čijoj osnovi je donošenje odluke značajnih za širu društvenu zajednicu kojima se usmeravaju odreneni društveni procesi i kanališe društveno ponašanje, ali i staranje o izvršenju te odluke koja je po svojoj prirodi obavezujuća za sve članove zajednice. osnovni cilj politike je kontrola i upravljanje ponašanja zajednice 49. Geopolitička moć Svoj kamen temeljac geopolitika gradi na fenomenu moći. Moć u savremenim medjunarodnim odnosima se najčešće ispoljava kao specifičan oblik moći – kao geopolitička moć jer u sebi sadrži kao političku moć („ power politics“) .Odnosi u savremenom svetu zasnivaju na odnosu moći i u slučaju kada se radi o saradnji (partnerstvu, savezu, uniji, federaciji, konfederaciji, entitetima i sl.).Moć se prvenstveno posmatra i kao odnos izmenu socijalnih entiteta (pojedina, grupa,masa, država, grupa država i sl.) koji poseduju politički volju. Na menunarodnom nivo su to države kao osnovni subjekti medjunarodnih odnosa i kao osnovi nosioci moći. Stoga je pravilnije koristiti termin medjudržavni odnosi jer države su te koje uspostavljaju eksplicitne medjusobne odnose. Države su osnovne teritorijalizovane političke zajednice i kao takve impliciraju sintezu geografskog prostora i politike. Zato se s pravom tvrdi da je spoj geografskog prostora i politike rodno mesto geopolitike. 50. Definicija moći Brojne su definicije koje nastoje da odrede suštinu moći kao fenomena. Nas ovde zanima socijalno i političko odredjenje moći. Najveći uticaj na definisanje moći u menunarodnim odnosima je imao Maks Veber koji je smatra da je moć način nametanje (više ili manje prisilno) svojih interesa i volje nekome. Klasični realisti su se najdoslednije držali ovog njegovog koncepta moći. 51. Odnos pojmova „moć“ i „sila“U različitim govornim područjima ovi pojmovi se različito tretiraju. Razlike se odnose kako na semantičku širinu, tako i na njihovu ne/sinonimnu upotrebu. U anglosaksonskom govornom području se ovi pojmovi koriste kao sinonimi, odnosno izmenu njihovog značenja je povučen znak jednakosti. Savremeni ruski naučnici moć više ne shvataju kao vojnu moć, već insistiraju da njenoj socio-ekonomskoj komponenti i na jasnijoj diferencijaciji pojma „sile“ od pojma „moći“. U germanskom govornom području pojam moći („Macht “) je podrazumeva političku vlast ali i političku prisilu, a terminom „Gewalt “ fizičku silu.Moć je u srpskom jeziku širi pojam od sile, odnosno sila je samo jedan oblik ispoljavanja moći. 52. Odnos politike i moći Moć je jedan od ključnih političkih pojmova. Politika i moć su u čvrstoj korelaciji.Kao što moć može posedovati politički karakter, tako i politika oslanja na razne oblike moći.Politika kao gradivni elemenat geopolitike poseduje moć. Brojni su i specifični oblici ispoljavanja geopolitičke moći: na jednoj strani kao oblik saradnje a na drugom kao oblik socijalnog sukoba. 53. Paradoksalnosti geopolitike
Prva paradoksalnost se ogleda u permanentnom dokazivanju svog značaja I suprotstavljanja sumnji u delotvornost saznanja sa kojima raspolaže. Ono što je suština paradoksa je da je tu borbu morala da vodi unutar svojih redova dok su se geostratezi I predstavnici političke i vojne elite uveliko oslanjali na nju. I danas je slučaj da se ideje pojedinih geopolitičara ne prihvataju u naučnoj zajednici ali ih prihvata i ostvaruje politički I vojni establišment odrenene zemlje. Drugi paradoks je u mladosti ove nauke. Ona je tek početkom HH veka postal konvencionalna i opštepriznata nauka, dok su se geopolitički fenomeni analizirali I objašnjavali od kada je „veka i pamtiveka“. 54. Multidisciplinarnost geopolitike Geopolitika je multidisciplinarna nauka. Ona se oslanja u svom radu na brojne duge naučne discipline i sintetizuje njihova znanja91. Geopolitika je povezana sa etničkim,kulturnim, verskim,ekonomskim, filozofskim i drugim kontekstima i naukama. Gotovo da nema područje naučnog proučavanja koja se ne dodiruju i u većoj ili manjoj meri ne podudaraju sa geopolitikom. 55. Geopolitika i politička geografija Uporedo sa naukom koju zovemo „geopolitika“ postoji još jedna akademska disciplina poznata pod nazivom „politička geografija“. Postoje različita gledanja na odnos političke nauke i geopolitike. Jedno od shvatanje polazi od stava da je termin „geopolitika“samo sinonim za pojam „politička geografija“. U tom slučaju geopolitika je samo jedna grana opšte geografije čija je osnovna namena da vrši deskripciju pojedinih država i opis svetskih političkih poddeoba ( subdivisions).Ove nauke su bliske ali nisu sinonimne. Bliske su po temama kojima se bavi ali po pristupu i načinu izučavanja. 56. Geopolitika i nauka o menunarodnim odnosima Geopolitika je usko povezana i sa naučnom disciplinom koja se uobičajeno naziva naukom o menunarodnim odnosima, odnosno teorijom menunarodne politike. Obe promišljaju odnos čoveka i prostora. Obe se odnose na velike socijalne entitete kao što su narodi, države, zajednice država, i na velike prostore kao što su okeani, mora, kontinenti,regije. Zbog toga se geopolitika često poistovećuje sa naukom o menunarodnim odnosima. Ipak se radi o dve naučne discipline Ali, pored predmetne bliskosti one se i brojnim elementima i razlikuju. U suštini radi se o dva različita ugla gledanja, dva različita pristupa istom predmetu proučavanja.
57. Geopolitika i geostrategija ove dve nauke imaju brojne zajedničke elemente ali se u mnogo čemu i razlikuju. Da bi te razlike uočili neophodno je da odredimo geostrategiju kao pojam i kao nauku.Pojam „geostrategija“ je uveden u naučnu upotrebu četrdesetih godina prošlog veka. U nastojanju da se prevede nemački izraz „Wehrgeopolotik “, što bi u slobodnijem značenju moglo da je bude „ratna geopolitika“ ili „geopolitika rata“, izabran je kao najadekvatniji izraz „geostrategija“. 58. Mogući pravci razvoja savremene geopolitike
Perspektivna razvoja geopolitike kao multidisciplinarne i samostalne nauke ima veći broj mogućih pravaca. Prva mogućnost. Geopolitika će i nadalje zadržavati i opstojavati na svom„klasičnom“ analitičkom pristupu. Druga mogućnost. Geopolitika odstupa od tradicionalne analize prostornogeografskog kompleksa i usmerava svoju pažnju na ekonomska pitanja. Ovaj pravac razvoja se naziva geoekonomija Treća mogućnost. Kao svoj osnovni prioritet ova geopolitička teorijska opcija proklamuje bezbednosni aspekt menunarodnih odnosa. Ona je omogućila nastanak nove naučne discipline – geostrategije Četvrta mogućnost. Ova opcija preferira potrebu za projektovanjem budućih geopolitičkih opredeljenja i trendova u vonenju spoljne politike ili uticanje na pravac razvoja menunarodnih odnosa Peta mogućnost. Kao mogući pravac razvoja geopolitike je i moguća njena modifikacija pa i radikalna revizija. Ona nastoji da proširi sadržaj svog pojma. To podrazumeva promenu filozofske osnove i teorijskog pristupa ali i proširivanje istraživačkog polja na nove sadržaje. Ti je put u novu geopolitiku koju su već nazvali alternativna geopolitika. Šesta mogućnost. Ova geopolitička alternativa se najčešće nazvati primenjenom geopolitikom („unutrašnjom geopolitikom“ – Iv Lakost) jer geopolitička saznanja I empirijska istraživanja nastoji instrumentalizovati za analizu svakog konkretnog doganaja, situacije i procesa. Sedma mogućnost. Čovek postepeno osvaja i treću prostornu dimenziju – svemir,koji postaje sve značajniji geopolitički faktor. To je iniciralo potrebu da se postepeno uobliči I nova naučna disciplina kojoj su dali naziv astropolitika Osma mogućnost. Savremeni svetski procesi i tokovi koji su najrečitije iskazani u globalizaciji u središte geopolitičke analize stavlja kontrolu i raspodele vremena kao nove dimenzije od strateškog značaja. osnovna analitička kategorija postaje tzv. sajberprostor („cyberspace “) kao „zbor svetskih komunikacionih karika i računarskih čvorišta“. 59. Savremena geopolitika Savremena geopolitička nauka je u velikom razvoju. Kako god da se posmatra, geopolitika se ispoljava kao moćna nauka čija je praktična primena veoma delotvorna. Njen značaj je odavno nadmašio mnoge druge konvencionalne nauke koje maju mnogu dužu tradiciju nego ona. Od izuzetnog je značaja za sve one koji utiču na donošenje odluka od opšteg društvenog interesa, koji kreiraju socijalne procese ali za svakog pojedinca. Funkcija savremene geopolitike je da analizira i tumači antagonizme i na jednoj i na drugoj strani čiji su geopolitički interesi suprotstavljeni. U kojoj meri ona bude u mogućnosti da pomogne da se antagonizirani interesi prevazinu, da se iznane miroljubiva rešenja I pomogne da se formiraju dobri medjususedski odnosi, u toj meri će ona postajati nauka sa humanističkim likom 60. Istorijski razvoj geopolitike kao nauke Kao retko koja druga naučna disciplina imala je dinamičnu istoriju nastanka složenu putanju razvoja Ona ima svoje etape razvoja kojima je postepeno krčila sebi put ka status nauke. Preživljavala je velike lomove: posle velikog uzleta i sveprisutnost od početka veka do Drugog svetskog rata, nastaje kraći period zatišja kada je ona okarakterisana kao jedan od krivaca izazivanja tog rat. Okrivljena je kao sredstvo uspona nemačkog nacizma, razlog pojave
atomskog i raketnog oružja, hladni rat, trke za osvajanje kosmosa, ratove i sl. To je trajalo sve do polovine 20. veka kad je takav stereotip prevazidjen i kada se shvatilo da su takve optužbe besmislene.Geopolitika se kao nauka konstituisala krajem 19 i početkom "20. veka. Po tome spada u mlade naučne discipline sa tradicijom od tek jednog veka. Ona je jedna od značajnih produkta naučne epohe čiji je moto da nauka najobjektivnije objašnjava stvarnost i da je„znanje moć“ 61. Teorije zavere i geopolitika Jedan od najznačajniji i intrigantnijih geopolitičkih teorijskih pristupa je svakako tzv.„teorija zavere“. Stoga i smatramo da je potrebno da joj posvetimo izvesnu pažnju.Naime „teorija zavere“ je jedna od veoma osetljivih, delikatna tema. Tema „teorije zavera“ je uznemirujuća, bilo da ste njen pristalica ili protivnik. Kao takva odavnom je raspirila istraživačke strasti i naučnika. Nauka joj je posvetila veliku pažu i konstituisala I naučnu disciplinu koja se bavi teorijama zavere – konspirologiju. Dakle, teorije zavere su postale predmet naučnog istraživanja. „Teorije zavere“ ili ti „teorije urote“? „Teorije zavera“ ili „teorije o zaverama“?Mnogo toga je oko ovog pojma spornog. Zato je gnoseološki opravdanije prvenstveno utvrditi šta ne bi trebalo biti sporno oko ove sintagme? Kao prvo, fenomeni „zavera“, „ujdurma“, „intriga“, „spletka“, „konspiracija“, „urota“ se ne mogu dovoditi u pitanje. Oni kao takvi postoje od pamtiveka i pratilac su razvoja ljudskog društva. Sa razvojem civilizacije su postajali sofisticiraniji i efikasniji. Dakle, nema sumnje da zavere kao pojave postoje i da se gotovo od svega može napraviti zavera. Može se sačiniti dugačak spisak spletki i intriga naše svakodnevnice. 62. Ideja globalne zavere Ideja „globalne zavera“ je osnovni predmet istraživanja konspirologije kao nauke o zaverama. Brojni su istraživači koji pokazuju interesovanje za ovu oblast. Brojni su razotkrivači zavera svih vrsta od lokalnih, regionalni do globalnih. 63. Osnovni konspirološki model globalne zavere Šta se zapravo podrazumeva pod pojmom „zavera“ u najširem smislu te reči?Na ovo pitanje odgovor nude brojni teorijski modeli (šeme, sheme). Posebno je zaniumljiva „zavera svetskih razmera“ koja ima svoju specifičnu „konspirološku logiku“. Svaka šema (model) zavere poseduje početni aksiom
