TOMAS HOBS ‘Levijatan’ poglavlja XIII-XXXI. (90-247 str.) XIII ‘O PRIRODNOM STANJU STANJU LJUDI U POGLEDU NJIHOVE N JIHOVE SRECE I BEDE’ -Ljudi su po prirodi jednaki. Priroda Priroda je ucinila sve ljude jednakima kako telesno tako i u umnim sposo!nostima. Postoje neke ra"like ra"like gde su neki ljudi sna"niji od drugi# ali u"eto sve skupa svi su jednaki kao i kod umni# sposo!nosti (ne u"ima se u o!"ir "nanje jer nije urodjena sposo!nost$ promisljenost promisljenost nije nista drugo do iskustvo). -Iz jednakosti proizilazi nepoverenje. I" jednakosti nasi# sposo!nosti nastaje jednakost nade u posti"anju ciljeva. %toga ako dvojica "ele istu stvar koju ipak ne mogu imati o!ojica oni postaju neprijatelji i na putu prema cilju pokusavaju da uniste ili potcine jedan drugog. -Iz nepoverenja proizilazi rat. &!og nepoverenja jedni# prema drugima ne postoji ni "a koga ra"umniji nacin da se osigura osim da silom ili lukavstvom vlada nad svim drugima dok nestane svaka sila s ila dovoljna da ga ugro"i. %irenje %irenje vlasti nad drugima je coveku nu"no "a odr"anje i tre!alo !i da !ude dopusteno. 'akodje 'akodje svaki covek nastoji da ga drugi cene i na svaki "nak pre"ira ili podcenjivanja on prirodno te"i da od pre"ira i"nudi postovanje. ljudskoj prirodi nala"imo nacela u"roka suko!a *
1) Natecanje/takmicenje Natecanje/takmicenje (navodi ljude da se napadaju radi dobiti ) 2)Nepoverenje (navodi ljude da se napadaju radi sigurnosti) )!lava (navodi ljude da se napadaju radi ugleda) - I izvan gradjanski" drzava postoji postoji rat svi" protiv svi". +judi dok "ive !e" "ajednicke vlasti koja koja i# dr"i u stra#u nala"e se u stanju koje "ovemo ,' ,' I to rat svakog coveka protiv svakog drugog. arav rata se ne sastoji u trenutnim !or!ama vec u uocenjoj sklonosti ka tome kro" celo ono vreme u kojem ne postoji suprotno- /I,. epogodnosti takvog rata 1lada neprestani stra# i !eg od nasilne smrti ljudski "ivot je usamljenicki siromasan te"ak$ ema o!rade "emlje ni plovid!e ni koriscenja koriscenja prekomorske prekomorske ro!e ni gradnje vestina slova s lova
drustva..$ +judi su nepoverljivi naoru"avaju se putuju sa svojom pratnjom "akljucavaju svoje kovcege. kovcege. ‘Medjuti, nijedan d na! ne "tu#uje $jud!%u na&a' " !e(i) *e$je I d&u+e $jud%!e !t&a!ti ni!u " !e(i ni%a%a' +&ije) Ni!ta 'i!e t ni!u ni dje$a %ja "&i!tje-u i# ti !t&a!ti, d% +d $judi "#naju "#naju #a%n %ji i #a(&anjuje) Medjuti., ne .+u i "#na'ati d% +d #a%ni ni!u dne!eni, a #a%ni !e ne .+u !&-iti d% +d !e $judi ne !$#e !(i %ja -e i dnijeti)’ I" takvog rata svako protiv svakoga sledi i to da nista ne moze biti nepravedno. de ne postoji "ajednicka vlast nema ni "akona gde nema "akona nema ni nepravde. %ila i prevara u ratu su dve glavne vrline. I" istog stanja rata sledi i da nema nikakvog vlasnistva gospodarstva niceg pose!nog sto !i !ilo .je i t'je, vec samo ono sto pripada svakom ko ga se mo"e dostici i onoliko on oliko dugo koliko ga mo"e "adr"ati.
-!trasti koje coveka cine sklonim miru su stra" od smrti# zelja za stvarima koje su nuzne za udoban zivot i nada da i" moze postici svojim angazovanjem. ,a"um je taj koji uka"uje na pri#vatanje mira.
XI$ ‘O PRVOM I DRUGOM PRIRODNOM *A/ONU TE O UGOVORIMA’ UGOVORIMA’ -%rirodno pravo (jus naturale) je slo!oda svakog coveka da koristi svoju snagu kako #oce radi ocuvanja vlastitog "ivota$ da cini sve po vlastitom sudu sto smatra da je najprikladnije. -%od slobodom se podrazumeva odsustvo vanjski" prepreka. -%rirodni zakon (le3 naturalis) je opste pravilo doneseno pomocu ra"uma po kojem mu je "a!ranjeno da cini ono sto je stetno po njegov "ivot ili sto mu odu"ima sredstva "a ocuvanje "ivota. ,a"lika i"medju prava i zakona- jer se P,1 sastoji u slo!odi cinjenja ili u"dr"avanja dok &5 odredjuje odredjuje i o!ave"uje na jedno od toga.
-!vaki covek po prirodi ima pravo na cve# cak i na tudje telo. &ato sve dok traje to prirodno pravo niko ne mo"e da !ude siguran da ce da pro"ivi vreme vreme koje priroda o!icno daje ljudima koliko koliko god !io sna"an ili mudar. 6osledno tome propis ili opste pravilo ra"uma ( %&$I I '((L*NI +,N %&I&( ) je da !'a%i -'je% t&e(a te#iti .i&u ta% du+ d% !e nada da +a .#e "!ti-i0 a% +a ne .#e "!ti-i, "!ti-i, nda !.ije t&a#iti t&a#iti i %&i!titi %&i!titi !'u ".- i "&edn!ti &ata) ',&I'I /I, I %+6I'I .
&0I %&I&NI +,N glasi da -'je% '$jan, a% t je!u I d&u+i i %$i% t !.at&a nu#ni. #a .i& I !'ju !a.d(&anu, !a.d(&anu, d$#iti t !'je "&a' na !'e I
#ad'$jiti !e !e ! n$i% !$(de !$(de "&e.a d&u+i.a d&u+i.a %$i% (i (i d&u+i.a d"u!ti d"u!ti "&e.a !a..e !e(i) -8,I'I !e(i) -8,I'I % %1I/ %,6%'1I/ 5I/ /&/.
-dloziti svoje pravo na nesto znaci listi samog sebe slobode da bismo sprecili nekog drugog u koriscenju vlastitog prava na isto. %ravo se napusta ili jednostavnim 0!',*,N*( ili %&(N!(N*( na nekog drugog. dustajanjem kada se ne !rinemo kome ce pripasti korist od toga$ prenosenjem onda kada korist korist od toga namenjujemo odredjenima. ko je neko napustio ili predao svoje pravo "a njega ka"emo da je 81& ili 1& da ne sprecava one kojima je to pravo ostavljeno da i"vlace korist od toga. Prenosenje prava je svakako voljni cin a predmet voljnog cina "a svakog coveka jeste neko neko do!ro "a njega samog. samog.
-0zajamno prenosenje prava nazivamo 0$&. !porazum/pakt !porazum/pakt edan od ugovaratelja ugovaratelja mo"e sa svoje strane da da isporuci ugovorenu stvar i da dopusti drugome da svoj deo ugovora i"vrsi u neko odredjeno vreme kasnijea da u medjuvremenu u"iva poverenje. Ili se mo"e dogoditi da o!e oso!e sklope ugovor sada a i"vrse ga kasnije. tom slucaju "a onog koji mora da i"vrsi ugovor u !uducnosti dok u"iva poverenje ka"e se da DR*I OBECANJE ili poverenje$ i"ostanak i"vrsenja (ukoliko je namerno) na"iva se POVREDOM POVERENJA) -no sto I 1, 1, vec DAR, MILOST, PO/LON jeste PO/LON jeste kada prenosenje prenosenje prava nije u"ajamno nego ga jedna oso!a prenosi u nadi da ce time steci prijateljstvo !iti nagradjen u raju: -&akoni ugovora su ili I+&I3I'I ili I+$((NI. I*RICITI1 reci i"govorene tako da se ra"ume sta o!ecavaju$ takve reci se odnose ili na proslo ili na sadasnje vreme$ te reci i"recene u !uducnosti na"ivaju se OBECANJE) I*VEDENI #na%'i1 su ponekad posledica reci ponekad posledica cutnje ponekad opet posledica radnji a ponekad posledica su"dr"avanja od neke radnje. ko se same reci odnose na !uduce vreme ili sadr"e puko o!ecanje one nisu dovoljan "nak darivanja i "!og toga nisu o!ave"ujuce. /edjutim ako se reci odnose na sadasnje ili proslo vreme onda je moje sutrasnje pravo napusteno vec danas i to putem reci premda nije !ilo nikakvog drugog doka"a moje volje. -%ravo se prenosi putem ugovora tamo gde se reci odnose na sadasnje# proslo i buduce vreme.!$,I 0$& *( 0+,*,N %&(N!(N*( ILI &,+(N, %&,$,. %&,$,. tuda i onaj ko samo daje o!ecanje mora se ra"umeti kao da namerava da prenese pravo "ato sto je vec primio korist "!og kog uopste daje o!ecanje. !ecanje je jednako vredno s ugovorom "ato je i o!ave"ujuce. &a onog ko prvi i"vrsava o!ave"u i" nekog ugovora ka"e se da +,!L0+0*( ono sto tre!a da do!ije i"vrsenjem ugovora od strane onog drugog$ on to poseduje kao dugovanje.
