HIRURGIJA SA NEGOM 1.OSNOVNI ZADACI HIRURGIJE U MIRNODOPSKIM I VANREDNIM USLOVIMA?? U mirnodopskim uslovima, prvu pomoć, dijagnostiku, lečenje i oporavak sprovode za to kvalifikovani medicinski radnici u okvirima svojih nadležnosti u ustanovama koje su za pružanje medicinskih usluga opremljene. U vanrednim uslovima kao što su elementarne nepogode i rat, na svim medicinskim radnicima je da se prilagode uslovima okruženja i da uz požrtvovan rad ostvare isti ili sličan st epen zdravstvene zaštite. Za takve uslove svaka zdravstvena ustanova ima pripremljene okvirne planove. Ukoliko medicinsko medicinsko osoblje nije u mogućnosti da na datom mestu i vremenu pruži najbolje moguće lečenje pacijentu, dužno je da se sprovedu neophodne medic inske mere da osposobi pacijenta za transport do najbliže adekvatne ustanove, gde će se lečenje završiti.
2.ANTISEPSA I DEZINFEKCIJA U HIRURGIJI ? Antisepsa je postupak delimicnog unistavanja mikroorganizama u zivim tkivima ili na instrumentima I aparatima koji dolaze u dodir sa ranom,a sprovodi se metodama dezinfekcije. Cilj antisepse I dezinfekcije je da se sto vise smanji broj mirkoorganizama kao I njihova virulencija (sposobnost da mikroorganizama da izazovu infekciju). Metodom antisepse I dezinfekcije unistavaju se mirkoorganizmi sa koze bolesnika (gde se planira rez),,sa ruku hirurga I instrumentarke,u prostorijama u kojima se previja ili operise,sa aparata I namestaja u operacionoj Sali,inficiranoj rani u toku previjanja. Sredstva kojima se sprovodeantisepsa I dezinfekcija zajednickim imenom nazivaju se antisepticka sredstva I mogu biti hemijskog ili bioloskog porekla. Njihovo dejstvo zavisi od koncentracije,duzine delovanja,temperature delovanja,temperature I hemijske structure. Bioloski antiseptic su antibiotici,vaccine I serumi. Hemijski antiseptic su sapuni,alcohol,asepsol,benzin,rivanol,b sapuni,alcohol,asepsol,benzin,rivanol,borna orna kiselina,hidrogen,povidon kiselina,hidrogen,povidon jod…
3.METODE ASEPSE,POJAM ENDOGENEI EGZOGENE INFEKCIJE? Aseptičana metoda u medicini je ona koja se zasniva na tome da se u medicinskim procedurama procedurama upotrebljava samo medicinski materijal ili oprema (instrumenti) koji je sterilan ili aseptičan, odnosno materijal koji na sebi ne
sadrži bilo kakve patogene ili apatogene mikroorganizme. Metode koje se se primenjuju asepsi asepsi nose naziv sterilizacija (priprema materijala fizičkim metodama -toplotom, zračenjem ili gasom). Predmet pravilno podvrgnut sterilizaciji postaje aseptični– sterilan i na sebi ne sadrži bilo koje mikroorganizme.
Infekcija je biološki proces koji nastaje prodorom patogenih patogenih mikroorganizama u telo domaćina i
pojavu specifičnih simptoma i znakova. Infekcija može biti: Egzogena- uzročnik infekcije je iz spoljašne sredine (nesterilni materijal, instrumenti, instrumenti, oruđe kojim
je naneta povreda…) Endogena-uzročnik infekcije je u samom organizmu, nastaje usled poremećaja imuniteta 4. ASEPSA I STERILIZACIJA ? Aseptičan, odnosno sterilan, je apsolutan pojam koji označava nepostojanje nikakvih mikroorganizama na pojam u medicini kojim kojim se označava stanje stanje bez živih mikroorganizama mikroorganizama na zavojnom zavojnom sterilnom predmetu; Asepsa je pojam materijalu, medicinskim instrumentima, vešu, itd. Asepsa se postiže fizičkim sredstvima: ključalom vodom,
vodenom parom, vrelim vazduhom, za razliku od antisepse, koja u suštini ima isti cilj kao i asepsa, ali se njom označava sprečavanje rasta i razmnožavanja mikroorganizama primenom hemijskih sredstva; na primer:
oktanisepta, joda, alkohola itd. Sterilizacija je potpuno unistavanje mikroorganizama I njihovih spora sa predmeta I materijala koji ce doci u dodir sa pacijentom.
5.VRSTE STERILIZACIJE,KONTROLA STERILIZACIJE? 1.Fizičke –sterilizacija toplotom
-Vlažnom toplotom,kuvanjem, danas se koristi retko, -autoklav – sterilizacija se vrši zasićenom vodenom parom pod pritiskom. To znači da se postiže temperatura od 130°C u trajanju od 1h, sa pritiskom od 2-2,5 atmosfere (bara). Najzastupljenija metota za sterilizaciju kompletnog materijala za hiruške sale. Danas zahvaljujući savremenom autoklavu i posebnom načinu n ačinu pakovanja materijala, ceo proces sterilizacije treje 4 minuta, a vakumiranjue i vlaženje materijala u havana folijama 1h.
-------
-Suvom toplotom,spaljivanjem, danas se koristi retko, (metal,keramika,staklo,porcelan).. Sterilizacija se vrši -suvi sterilizator – za sterilizaciju termostabilnog materijala (metal,keramika,staklo,porcelan)
vrelim vazduhom,u vazduhom,u trajanju trajanju 1h, od momenta postizanja temperature 180- 200°C. Materijal je sterilan sledeća 24h. 2.Hemijske- upotreba hemijskih sredstava
-Cidex- dezinfekciono sredstvo za vlažnu hemijsku sterilizaciju. Služi za potapanje endoskopa, katetera, drenova, sondi, hirurških instrumenata. Materijal pre potapanja obavezno mehanički oprati, a pre upotrebe isprati
se gotov i spreman za upotrebu. fiziološkim rastvorom. Dobija se -Formalin- tablete za suvu hemijsku sterilizaciju, danas retko u upotebi zbog velike toksičnosti. Nekada je sterilizacija endoskopa, sondi i katetera na ovaj način trajala 72h. 3.Savremene-
-Ultraljubičasti zraci - sterilizacija vazduha u prostorijama -Gama zraci- sterilizacija sterilizacija termolabilnog materijala materijala Formaldehid- gas za sterilizaciju sterilizaciju na stabilnoj temperaturi temperaturi od 60°C u trajanju trajanju 7-8h -Etilen oksid- toksičan gas, dobar za sterilizaciju oseljivog oseljivog materijala, temperatura ispod ispod 60°C, ali se sve mora pre upotrebe neutralisati sterilnim kiseonikom -Plazma sterilizacija- sterilizacija pomoćo 100% H2O2, koristi se retko u našoj zemlji, jer je sama sterilizacija sterilizacija skuplja od materijala koji se steriliše. Kontorla sterilizacje vrsi se:
-instrumentima-termometar,manometer,sat -indikatorima-hemijske supstance supstance koje iznad odredjene temperature menjaju boju ili iz cvrstog stanja prelaze u gasovito stanje. -bioloski-uzimanje briseva I kontrola biograma I antibiograma.
6.POJAM KRVARENJA,VRSTE I DIJAGNOZA AKUTNOG KRVARENJA? Krvarenje –hemoragija- je izlazak krvi iz povredjenih ili patoloskim procesom ostecenih krvnih sudova. Vrste krvarenja su: -Krvarenje prema uzroku;nastaje usled mehanicke povrede krvnih sudova kod trauma ili u toku operacije -Krvarenje prema poreklu krvi-arterijsko,vensko,k krvi-arterijsko,vensko,kapilarno,parenhimno apilarno,parenhimno (krvarneje iz jetre,slezine..) -Krvarenje prema vremenu nastanka- primarno (neposredno posle povrede),sekundarno (naknadno) -Krvarenje prema mestu izlivanja krvi -spoljasnje- krv se izliva u spoljasnju sredinu-
Episatix-krvarenje iz nosa ………………Hematemezis-povracanje krvi……Metroragia-iz materice u vaginu puteva…………Melena-krv u stolici…………Hematuria stolici…………Hematuria-krv u urinu Hemoptoe-iz disajnih puteva…………Melena -unutrasnje- krv se izliva u unutrasnja tkiva,organe I supljine;
Hematotoraks-krvarneje u grudnom kosu……. Hematoperitoneum-u trbusnoj supljini…. Hematoperikard-u srcanu kesu….. Hematocefalus-u mozdane komore…. Hematometra-u supljinu materice -Krvarenje prema intenzitetu
Dijagnoza akutnog krvarenja;subjektivni znaci su malaksalost,slabost,vrtoglavica,zedj,strah,zujanje malaksalost,slabost,vrtoglavica,zedj,strah,zujanje u
usima,nedostatk vazduha; objektivni znaci su;bledilo koze I vidljivih sluznica,znojenje,suv jezik,hladni ekstremiteti,hipotenzija,tahikardija; ekstremiteti,hipotenzija,tahikardija; Lokalni znaci;otok od hematoma,vidljivo isticanje krvi iz rane, Dijagnoza unutrasnjeg krvarenja;endoskopija,punkc krvarenja;endoskopija,punkcija,arteriografija,ul ija,arteriografija,ultrazvuk… trazvuk…
7.POJAM HEMOSTAZE. SPONTANA,LOKALNA I OPSTA HEMOSTAZA? Hemostaza (hemostaziz) znaci zaustavljanje krvarenja. Spontana hemostaza;organizam reaguje na krvarenje na dva nacina;
1.Lokalni procesi hemostaze;desavaju se na samom mestu kravarenja I moguci su samo ako je organizam zdrav,krv normalnog sastava I ako su povrede manjih krvnih sudova 2.Opsti procesi hemostaze;desavaju se u slucaju povrede vecih krvnih sudova I to paralelno sa lokalnim procesom hemostaze.Sustina ovog desavanja je raspodela ostale krvi ka vitalnim organima. Lokalna hemostaza; je zaustavljanje krvarenja razlicitm manuelnim metodamadelujuci direktno ili u blizini mesta
krvarenja.Moze biti privremena I definitivna. 1.Privremena lokalna hemostaza pruza se na mestu povredjivanja I nesrece,zahteva smirenost I sposobnost improvizacije,jer na mestu nesrece uglavnom nema standardnih sredstava koja se koriste za definitivnu hemostazu. DIgitalna kompresija,kompresivni kompresija,kompresivni zavoj,hiperfleksija ekstremiteta,esmarhova poveska….
2.Definitivna lokalna hemostaza;sprovodi se u bolnickim uslovima I ima za cilj trajno zaustavljanje krvarenja u strogo asepticnim uslovima. Ligatura-podvezivanje krvnog suda,sutura-sav krvnog suda,vruci fiziolski oblozi,adrenalin… Opsta hemostaza Opsta terapija podrazumeva davanje pune krvi,plazme,kiseonika,infuzije…… krvi,plazme,kiseonika,infuzije……
8.TRANSFUZIJA KRVI-POJAM.KRVNE GRUPE I RH-FAKTOR,INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE ZA TRANSFUZIJU?? Transfuzija krvi podrazumeva davanjecele krvi kao nadoknade za izgubljenu krv. Postoje cetiri glavne krvne grupe.A,B,AB I O (nulta).Podela na grupe je napravljena na osnovu postojanja odredjenih antigena-aglutinogena na membrane eritrocita I aglutinina;alfa I beta u serumu.Prema sadrzaju RH faktora tj prema tome da li u eritrocitima postoji ili ne postoji specificni protein odredjuje se takozvani aglutinogen ili rezus-faktor,ako rezus-faktor,ako je ovaj factor prisutan onda je osoba rh pozitivna,a ako ne rh negativna.Krvna grupa I rh factor je nasledjuju. Indikacije za transfuziju su akutne iskrvarenosti,anemije,opekot iskrvarenosti,anemije,opekotina,infekcij ina,infekcije,postooperativno,pr e,postooperativno,preoperativno….. eoperativno….. Kontraindikacije za transfuziju su;akutne tromboze vena I arterija,infarct I embolija pluca,akutne bolesti bubrega,
edem I upala pluca,bolesti jetre,bolesti srca.
9.POSTTRANSFUZIONE REAKCIJE.CUVANJE I IZGLED KRVI? Posttransfuzione reakcije su komplikacije koje se javljaju u toku ili posle davanja krvi,a nastaju uglavnom usled propusta,gresaka ili ne znanja prilikom konzervisanja,cuvanja I davanja krvi bolesniku.Nastaju najcesce zbog bioloskog neslaganja krvi,tehnickih gresaka prilikom transfuzije I losih indikacija. Osnovne posstransfuzione reakcije su: Pirogene (febrilne), Alergijske,Hemolizne I infekcije. -Pirogene (febrilne); nisu op asne po zivot,nastaju 1-2 sata posle davanja krvi,simptomi su povisena temperatura,
muka I glavobolja.treba prekinuti transfuziju, -Alergijske;I one nastaju kao rekacija antigen-antitelo.Za razliku od pirogenih gde su uneseni antigeni,ovde su u
pitanju antitela davaoca.simptomi su svrab,koprivnjaca,ospa,otok,temperature.Najtezi svrab,koprivnjaca,ospa,otok,temperature.Najtezi oblik ove reakcije je anafilaksija… Prekid transfuzije I davanje adrenalina -Hemolizne;Nastaju zbog davanja inkopatibilne krvi .Nastaje reakcija antigen-antitelo.Simptomi se mogu javiti I u
toku transfuzije ali I nekoliko dana posle,simptomi su bol u grudima,krstima,duz grudima,krstima,duz vena,znojenje,jeza,drhtavica, gusenje,muka,povracanje,crvenilo gusenje,muka,povraca nje,crvenilo lica,hipotenzija,oliguria,krvarenje,zutica lica,hipotenzija,oliguria,krvarenje,zutica sve do smrti. Terapija;prekid transfuzije antisok terapija,dijaliza na sedam dana.
-Infekcija;javlja se zbog virusne ili bakterijske kontaminacije davaoceve krvi,usled nestrucnog konzervisanja krvi I
davanja. Cuvanje I izgled krvi;Kada se uzme rkv ona se konzervise (mesa se sa citratom I dekstrozom kao stabilizatorom) I
cuva pod strogo asepticnim uslovima u frizideru na -4 -6 stepeni,maksimalno do 21 dan.Krv ne sme biti van frizidera duze od 30 minuta.Prvo se izdaje krv starijeg datuma.Pre upotrebe krv se zagreva u toploj vodi na temperature oko 37 stepeni.Danas se krv pakuje u plasticne vrecice s tims to svaka mora imati nalepnicu na kojoj pise broj boce,datum uzimanja I oznake krvne grupe I rh faktora.Uz dozu krvi koja se izdaje obavezno ide propratni list na kojem pisu svi ovi podaci kao I ime primaoca. Izgled ispravne normalne krvi,ima tri sloja,nakon talozenja;
-sloj eritrocita -srednji tamnocrveni sloj -na vrhu plazmu homogene svetlozute boje,s ostrom granicom prema drugom sloju. Izgled hilozne krvi;ako je dobrovoljni davalac doruckovao pre davanja krvi,nakon tri satastajanja u frizideru na
povrsini plazme hvata se belicasta be licasta skramanalik na mleko. Izgled hemolizirane krvi;poznaje se po bledozuckastom prstenu koji sepojavljuje izmedju plazme I eritrocita.
10.POJAM HOMEOSTAZE. REGULACIJA I POREMECAJI ACIDOBAZNE RAVNOTEZE? Hemostaza je odrzavanje stalnog sastava unutrasnje sredine.Regulacija acidobazne ravnoteze se odrzava jednakim
unosom (hrana I pice) kao I eliminacijom (urinom,stolicom,znojenjem). Ako je unos manji od eliminacije njihov balans ce biti nagativan,a ako je unos veci balans ce biti pozitivan.. Poremecaji acidobazne ravnoteze su : -metabolicka acidoza-javlja se usled soka,peritonitisa,secerne bolesti,gladovanja,dehidratacije.. bolesti,gladovanja,dehidratacije.. -Respiratorna acidoza-ugljen-dioksid se nakulpja zbog smanjene ventilacije pluca -Metabolicka alkaloza nastaje zbog gubitka Na I Cl jona usled povracanja -Respiratorna alkaloza-nastaje zbog hiperventilacije I tahipneje usled tumora ili povrede mozga.
11.SOK,VRSTE,FAZE,KLINICKA SLIKA,DIJAGNOZA,PRVA POMOC I LECENJE SOKA? Sok je hemodinamski poremecaj,stanje organizma u kojem je smanjen protok krvi kroz tkiva I organe I nije vise dovoljan da se odrzi normalna funkcionalna aktivnost celija . Vrste soka su : Traumatski sok;najcesca vrsta,najcesci uzrok je akutno krvarenje. Sok se moze razviti I posle manjih povreda
ukoliko je organizam star ,hronicno bolestan. Sok traje od nekoliko sati do jedan dva dana I ukoliko se ne le ci zavrsava se fatalno. Kardiogeni sok nastaje zbog povrede rada srca koje nije u stanju da izbaci dovoljnu kolicinu krvi do udaljenih
tkiva I organa I oni ostaju bez kiseonika, infarct I inusuficijencija srca. Septicki sok; izazivaju toksini mikroorganizama Alergijski sok; nastaje usled nekog alergene –anafilakticki sok Spinalni sok;nastaje zbog povrede kicmene mozdine I posledica je gubitak misicnih refleksa. Faze soka su; 1.Erektilna faza;javlja se neposredno nakon trauma,svest je ocuvana,bolesnik oseca jak bol,uznemiren je,puls je
ubrzan… 2.Latentna faza;u ovoj fazi aktiviraju se nadoknadjujuci mehanizmi organizma,svest je I dalje ocuvana,koza bleda,
oznojena,a krajevi ekstremiteta hladni,puls ubrzan,a pritisak u postepenom padu. Ukoliko se ne zapocne intenzivno lecenje u daljem toku stanje pacijenta se pogorsava. 3.Manifestna faza;Ovde se javljaju poremecaji svesti,konfuzije,,puls svesti,konfuzije,,puls je ubrzan,jedva pipljiv,telesna temperatura se
snizanava,opste stanje se pogorsava I ukoliko se ukloni uzrok,pacijent pada u komu,zenice su mu siroke,nastaje anurija (prestanak lucenja mokrace),eksitus letalis. Dijagnoza soka se postavlja na osnovu klinicke slike ,laboratorijskih ,laboratorijskih I biohemijskih analiza,rengenskih snimaka, ultra zvuka ,CT,EKG I ostalih pregleda. Prva pomoc kod soka;povredjenog treba staviti u lezeci polozaj,utopliti ga I podici mu noge kako bi se povecao priliv krvi u srce,.Ako je krvarenje treba ga zaustaviti,ako je prelom
imobilizoacija,proveriti prohodnost disajnih puteva,ukoliko povraca okrenuti glavu na drugu stranu. Ne sme se davati nista per os. Lecenje soka;odmah po dolasku u bolnicu treba staviti braunilu u venu I ukljuciti infuziju ,uzeti krv za analizu I staviti urinarni kateter,davati kiseonik preko nazalnog katetera,ako ima vremena uraditi rengenske snimke povredjenih regija. Na svakih 15 minuta kontrolisu se vitalni parametri,kada se povredjeni pripremi I oporavi pristupa se operativnom zahvatu.
12.URGENTNA DIJAGNOSTIKA U HIRURGIJI I PRIPREMA BOLESNIKA?? Urgentna dijagnostika sprovodi se u hitnoj hirurskoj sluzbi kod povreda I akutnih hirurskih oboljenja. 1.Urgentna radioloska dijagnostika;pravljenje snimka pomocu rengena,a radioskopija posmatranje odredjenih
delova tela pomocu rengena,mogu biti nativne(bez kontrasta) I kontrastne (sa kontrastom). -Nativne radiografijeradiografije-
-kraniogram (snimak kostiju lobanje u dva pravca,na snimcima se vide prelomi,tumori lobanje I procesi razaranja kostiju lobanje. -nativni rengen kostiju;snima se kod svih povreda pracenih jacim bolom,,otokom ili nemogucnoscu aktivnih pokreta u regiji odredjenih kostiju. -nativni rengen grudnog kosa;snima se u slucaju povreda grudnog kosa,iznenadnog spontanog bola u grudima,praceno otezanim disanjem,na snimku mozemo videti prelom rebara,vazduh ili krv u pleuralnoj supljini/ -nativni rengen abdomena;radi se kod povreda I akutnih bolesti abdomena,snima se u stojecem stavu bolesnika. -Kontrastne radiografijeradiografije-
-Cerebralna antiografija;(contrast antiografija;(contrast se ubrizgava u a.carotis ili a.femoralis prkeo katetera,na snimcima se vide krvni sudovi mozga ispunjeni kontrastom. Mogu se detektovati povrede krvnih sudova mozga. -aortografija; -arteriografija, -ezofagografija;pre snimanja se popije contrast koji moze pokazati perforaciju na jendjaku -pijelografija; radi se kada se sumnja na povredu bubrega ili ureter - cistografija;radi se kada se sumnja na povredu (repturu) mokracne besike 2.Urgentna endoskopija u hirurgiji;
Bronhoskopija; Ezofagogastroduodenoskopija; Ezofagogastroduodenoskopija; citoskopija; kolonoskopija; rektoskopija; 3.Urgentna punkcija u hirurgiji;
Lumbalna; Pleuralna; Punkcija perikarda; punkcija trbusne duplje; Punkcija apcesa;Punkcija zglobova Priprema bolesnika za urgentnu dijagnostiku;prirpremu odredjuje lekar,a sprovodi sestra,priprema zavisi od opsteg stanja bolesnika kao I od tezine povrede,odnosnobolesti.Pripreme su minimalne da se ne bi pogorsale vitalne funkcije I da bi se izgubilo sto manje vremena pred operativno lecenje.
13.INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE ZA OPERACIJU,PREOPERATIVNA PRIPREMA BOLESNIKA? Indikacija za operaciju je stav donet na osnovu postavljenje dijagnoze bolesti ili povreda, do koje se dolazi
analizom trazenih pregleda I pretraga,da je hirurska intervencija najadekvatniji nacin lecenja I da bi svaki drugi nacin lecenjabio neadekvatan ili manje adekvatan. - Apsolutno indikovane su operacije u slucajevima akutnih hirurskih oboljenja, -Relativne indikacije za operaciju odnose se na bolesti I povrede z akoje je pozeljno uraditi operaciju jer u protivnom moze doci do nezeljenih komplikacija. Kontraindikacije za operaciju znaci da se operacija ne sme obaviti jer moze da predstavlja predstavlja neposrednu opasnost
po zivot bolesnika zbog mogucih poremecaja njegovog opsteg stanja,kardiovaskularnih stanja,kardiovaskularnih bolesti,respiratornih poremecaja….
Preoperativna priprema bolesnika moze biti za hitne slucajeve I za elektivne. Psihicka priprema; objansiti pacijentu da je operacija neophodna za brzo ozdravljenje I ukratnko mu objasniti sta
se planira raditi..
Laboratorisjka priprema;kod hitnih slucajeva uzima se samo krva slika krva grupa I rh factor. Medikamentozna priprema;uglavnom infuzioni rastvori,plazme,krv…. rastvori,plazme,krv…. Preoperativna sanitarna obrada;brijanje I pranje regije planirane za rez Premedikacija;smirenje bolesnika,uklanjanje straha I bola.
14.POJAM I VRSTE ANESTEZIJE,KOMPLIKACIJE U TOKU ANESTEZIJE?? Osnovni cilj anestezije je da se obezbede maksimalni uslovi za rad hirurga sprecavanjem stetnih refleksa koje sulovljava bol. Sama rec anestezija oznacava neosetljivost na bol,dodir,toplotu.Prema nacinu davanja anestezija moze biti lokalna I opsta. 1.Lokalna anestezija;lokalnom anestezijom se gubi osecaj za bol u jednom delu tela uz ocuvanu svest,deluju tako
sto prekidaju provodljivost impulse kroz nervna vlakna,mogu biti ; -Povrsinska(anestetik u spreju,za sluznicu oka,nosa,grla), -Infiltraciona(za anesteziranje koze,podkoze,fascije I misica) -Spinalna(daje se injekciono u subarhnoidalni proctor gde se mesa sa likvorom I deluje na korene zivca), -Sprovodna(blok anestezija,anestetik se daje u zivac) -Anestezija hladjenjem (hladjenje ledom,kod gangrene ekstremiteta) 2.Opsta anestezija; Anesteticka sredstva deluju na centralni nervni sistem,sto dovodi do analgezije (prstanak
reakcije na bolne nadrazaje) uz gubitak svesti,a funkcije vegetativnog nervnog sistema ostaju ocu vane. Anestetici se mogu unositi;per os,udisanjem,intravenski,per rectum I subkutano..Opsta anestezija moze biti; -Inhalaciona;udisanje anestetickih gasova ili para,lakoisparljivih tecnih anestetika koji stizu do plucnih alveola odakle odlaze u krv koja ih odnose do mozga. U mozgu se vezu za nervne celije I taj nacin smanjuju njegovu funkcionalnu aktivnost sve do gubitka svesti. -Intravenska opsta anestezija;davanje anestetika direknto u venu,odjednom,infuziono I povremeno. -kombinovana opsta anestezija;kombinacija inhalacione I intravenske opste anestezije. Komplikacije tokom anestezije nastaju uglavnom zbog lose pripreme bolesnika I prethodno poremecene funkcije
organizma. Mehanicke povrede (povrede zuba,nosa,oka zuba,nosa,oka I sluznice zdrela).Respiratone zdrela).Respiratone komplikacije su najcesce kasalj I promuklost,opstrukcija promuklost,opstrukcija respiratornih puteva I dr…Kardiovaskularne komplikacije su poremecaj cirkulacije,
poremecaj srcanog ritma,akutni srcani zastoj najopasnija komplikacija! Poremecaj temperature,stucanje,delirijum temperature,stucanje,delirijum karakteristican za vreme budjenja iz anestezije.
15.POSTOPERATIVNE KOMPLIKACIJE – PODELA,POSTUPAK PODELA,POSTUPAK KOD KOMPLIKACIJA,NEGA?? Do postoperativnih komplikacija dolazi usled smanjene otpotnosti organizma prouzorkovane operativnom traumom,anestezijom,poremecajem traumom,anestezijom, poremecajem funkcija vitalnih organa,a nekada I losim ishodom operacije. Nepravilna, nestrucna I nedovoljna nega bolesnika u postoperativnom period moze prouzrokovati komplikacije opasne po zivot. PO komplikacije mogu biti rane (prvih 48sati) I kasne (7-10 dana posel operacije). Rane post.ope. kompl. Su: temperatura,promene pulsa I pritiska,povracanje,stucanje,sok,kr pritiska,povracanje,stucanje,sok,krvarenje,zastoj varenje,zastoj srca,zastoj rada creva, retencija mokrace,gnojenje rane,glavobolja,plucne rane,glavobolja,plucne komplikacije I psihicki poremecaji. Kasne post.operat. p ost.operat. komplikacije su: Infarkt pluca I embolija arterije pulmonalis,decubitus,anurija,opstipac pulmonalis,decubitus,anurija,opstipacija,infekcija ija,infekcija rane,parotitis (zauske), peritokitis(upala peritoneuma),tromboflebitis ( stvaranja tromba u potkožnom venskom sistemu sa p ropratnim zapaljenskim procesom, flebotromoza flebotromoza (zapaljenje povrsinskih vena). Postoperativna nega pocinje pocinje jos na operativnom stolu aspiriranjem sekreta iz zdrela,kontrolom zavoja,katetera,drenova,pacijent zavoja,katetera,drenova,pacijent je pod stalnim nadzorom!
16.DRENAZA U HIRURGIJI ? Drenaza u hirurgiji sluzi za evakuaciju stranog sadrzaja,sekreta I gnoja,iz rana,gnojnih ognjista,telesnih supljina I prostora. Cilj je da se spreci infekcija I intoksikacija. Koriste se drenovi od plastike,gume ili silikona,treba da budu meki I savitljivi I da ne stvaraju reakciju tkiva,moraju se sterilisati pre upotrebe.Najcesce se postavljaju u trbusnu supljinu posle operacija jer se moze ocekivati sekundarno krvarenje ili prljavih operacija posle kojih se moze
ocekivati gnojenje. Stavljaju se I u grudnu supljinu izmedju dva lista plucne maramice radi izbacivanja vazduha kod otvorenih ili zatvorenih povreda grudnog kosa.
17.IMOBILIZACIJA-POJAM,PRINCIPI,VRSTE,CILJ,KOMPLIKACIJA I LOSE POSTAVLJENJE IMOBILIZ.? Imobilizacija je postupak kojim se jedan deo tela dovodi u prinudan polozaj mirovanja. Principi imobilizacije; 1.Dva susedna zgloba morjau uvek da budu imobilisana (zglob ispod I zglob iznad povrede). 2.Pre stavljanja imobilizacije povredjeni deo tela postavlja se u prinudni srednji polozaj,koji je najmanje bolan I ne
dovodi do ukocenosti zgloba. Takozvani fizioloski polozaj. 3.Deo tela koji se imobilise treba da bude oblozen vatom. 4.Zavoj ne sme biti ni cvrsto ni labavo postavljen. 5.Pri svakoj imobilizaciji ekstremiteta prsti sake I stopala moraju se ostaviti izvan zavoja radi kontrole cirkulacije
krvi. 6.Ukoliko se radi o otvorenom prelomu sa ostecenjem koze I mekih tkiva na ranu treba staviti gazu sa
antiseptikom pa tek onda imobilisati. 7.Imobilizacija se ne sme bez potrebe produzavati jer moze doci do ukocenosti zglobova. Vrste imobilizacije: imobilizacije: prema ulozi koju ima,trajanju I sredstvima koja sluze za imobilizaciju postoje 1.Transportna ili privremena; stiti povredjeni deo tela u toku transporta,sredstva za transportnu imobilizaciju
mogu biti prirucna I standardna. Prirucna sredstva su ona koja se nadju na mestu nesrece,dascice,kisobran,karton,lopata,c nesrece,dascice,kisobran,karton,lopata,cebe,skije ebe,skije I dr. d r. Standardna sredstva za imobilizaciju se proizvode serisjki I fabricki imaju odredjen izgled velicinu I namenu. Udlage(Kramerova,Tomasova,Ditriksova,Trougle Udlage(Kramerova,Tomasova,Ditriksova,Trougle marame I udlage od gipsa I plastike) 2.Definitivna ili trajna koja se postavlja nakon hirurske obrade rane I preloma I traje do izlecenja Cilj imobilizacije: Imobilizacija sluzi da se ;
sprece pokreti odlomljenih kostanih fragmenata u toku transporta transporta I izbegne mogucnost da se ostete krvni sudovi,zivci I koza; opuste misici I smanji bol; spreci sirenje infekcije od povrsine rane ka dubini; spreci sekundarno krvarenje; Komplikacije zbog lose postavljene imobilizacije;Zbog lose postavljenoh gipsa javljaju se bol I utrnulost
imobilisanog dela ekstremiteta jer gips pritiska nerve, cijanoza s parestezijama (neosetljivost) vrhova prstiju usled prejako stegnutog zavoja I poremecaja cirkulacije.Zbog toga je neophodno u prva 24h od stavljanja gipsa kontrolisati boju I temperature prstiju I pojavu edema.
18.TRAUMA-POJAM,KLASIFIKACIJA 18.TRAUMA-POJAM,KLA SIFIKACIJA TRAUMA,PRVA POMOC I LECENJE?? Povreda ili trauma je ostecenje tkiva tj organa pod dejstvom sile odnosno spoljnih faktora. Povrede uzrokuju lokalne I opste poremecaje,narusavaju poremecaje,narusavaju naatomsku gradju tkiva I organa kao I fiziolosku funkciju,a funkciju,a mogu da dovedu I do opste reakcije na trauma sok.Povrede mogu izazvati I trenutnu smrt,kada povredjeni mozak,srce, jetra ili centri u produzenoj kicmenoj mozdini. Cesto izazivaju vece krvarenje. Prema vidljivosti trauma mogu biti: Spoljasnje I unutrasnje. Prema vrsti spolajsnjeg faktora povrede mogu biti; Fizicke , Hemijske ,Bioloske ,Psihicke ,Udruzene. Prva pomoc kod trauma; ukazuje se na licu mesta,prvo treba zaustaviti krvarenje,jednom od metoda hemostaze, potom ranu prekriti prekriti sterilnom gazom I fiksirati zavojem. zavojem.
19.POJAM INFEKCIJE U HIRURGIJI,UZROCNICI,VRSTE,LECENJE INFEKCIJA?? Infekcija je stanje organizma koje nastaje prodorom patogenih mikroorganizama u organizam I njihovim sirenjem. Za prodor patogenih organizama potrebna su ulazna vrata a to su najcesce rane.Uzrocnici infekcije su najcesce
bakterije,redje virusi gljivice I paraziti.,Oni se nalaze svud aoko nas. Prema broju uzrocnika infekcija moze biti; Monoinfekcija;izazvana jednom vrstom bakterija Mesovita infekcija;izaziva je vise vrsta bakterija Vrste infekcija; 1.AEROBNA AKUTNA GNOJNA;pijogena infekcija,moze se manifestovati kao lokalni oblik I generlizovani sepsa.
Najcesci uzrocnici su aerobne bakterije,stafilokok,streptokok,eserihija..,mogu bakterije,stafilokok,streptokok,eserihija..,mogu doci spolja iz rane kao I iz samog organizma.. -Lokalni oblik gnojne infekcije ; protiv dejstva bakterija organizam se brani lokalnom a potom I opstom
reakcijom,lokalna se ispoljava zapaljenjem na mestu prodora bakterija,klasicnim bakterija,klasicnim znacima upale,otok,crvenilo,toplota,bol,poremecaj upale,otok,crvenilo,toplo ta,bol,poremecaj funkcije. bolno,akutno,gnojno zapaljenje lojnih zlezda koje se najcesce nalaze oko korena dlake, Furunkul je veoma bolno,akutno,gnojno Karbunkul je je vise spojenih furunkula,gnoj u dubini, Flegmona je akutna upala koja koja se razvija u vezivnom tkivu, Apces je gnojna kolekcija formirana u supljini koja je nastala pod dejstvom infekcije, infekcije, Panaricijum gnojno oboljenje tkiva prstiju sake koje pratne sitne povrede u toku rada Akutna upala limfnih zlezda nastaju usled prodora mikroba kroz sveze ili stare rane,ragade ili pukotine na kozi.
Generalizovana sepsa izazivaju je patogene klice,koje prodru u krv sire se cirkulacijomdo udaljenih tkiva I organa zadrzavaju se I razmnozavaju u krvi proizvodeci toksine kojji daju klinicku sliku teskog oboljenja. 2.ANAROBNA INFEKCIJA;Tipicna ratna infekcija infekcija ;najcesca oboljenja tetanus I gangrene,bakterija clostridijum -Tetanus se najcesce javlja kod malih ubodnih rana,uzrocnih je klostridijum tetani koja dospeva u zemlju preko
zivotinjskog izmeta,Oboljenje se razvija kada spora dospe u organizam coveka gde s epretvara u bacil koji tada stvara toksin koji se raznosi po telu I vezuje za nervno tkivo.Pocetni symptom je grc vilice,a potom infekcija zahvata I ostale misice,temperature,tahikardija,a ubrzo moze nastati I smrt. -Gasna gangrena je teska infekcija rane koju izaziva izaziva vise sojeva klostridije. Inkubacija 2-3 dana,bolest se razvija
kada je u tkivima ostecen krvotok pa nema dovoljno kiseonika. 3.PUTRIDNE INFEKCIJE;Vlazna gangrena nastaje u slucajevima tezih rana,kod dijabeticara I kod smrzotina. Izaziva
je vise vrsta bakterija bakterija .uslov za nastanak nastanak su ishemicna ishemicna I nekroticna tkiva tkiva na koja se nadovezuje nadovezuje trulezna infekcija infekcija sa smrdljivim zadahom,prljavo sivo zelene boje. 4.SPECIFICNE INFEKCIJE;najcesce su tuberkuloza,sifilis I antimikoza.
BENINGNI I MALIGNI TUMORI – POJAM,ODLIKE,MOGUCNOSTI POJAM,ODLIKE,MOGUCNOSTI HIRURSKOG LECENJA?? Tumor je patoloski nekontrolisan rast celija,koji se moze desiti u svim tkivima I na svakom emstu u organizmu, koje organizam ne kontrolise samo se preko njega hrani. Pravi uzrok nastanka tumora nije poznat,postoje samo pretpostavke,sigurno je samo da tumori ne nastaju kao posledica spoljasnjih I unutrasnjih faktora. BENINGNI TUMORI;celije beningnih tumora sporo rastu,jasno su ograniceni od okoline,cesto imaju opnu pa se ne
sire u okolinu I ne daju metastaze,ne daju recidive.Opasni su jer vrse kompresiju na vitalne organe.Prema vrsti tkiva od kojeg su nastali beningni tumori mogu biti; -tumori epitelnog tkiva (polip,papilom,adenom) -tumori veznivnog tkiva (fibrom,lipom,hondorm) -tumori nervnog tkiva (svanom,neurinom) -tumori krvnih I limfnih sudova (hemangiom,limfangiom) (hemangiom,limfangiom) -mesoviti tumori (miksom,teratom) MALIGNI TUMORI;cancer rak,celije carcinoma ne lice na celije od kojih su nastale,a razlikuju se I medjusobno.
Rastu brzo I I nepravilno u okolna tkiva I organe pritiskaju ih I razaraju,remete njihovu funkciju. Metastaziraju krvlju,limfom,nervnim putevima I direktno. Nakon hirurskog odstranjivanja skloni su da daju recidive,direktno uticu na metabolizam I ugrozavaju I unistavaju zivot bolesnika. Prema celijama iz kojih su nastali dele se na; Maligni tumori epitelnog porekla;nastaju iz epitelnih celija koze,zlezda,pluca,bubrega,jetre…. koze,zlezda,pluca,bubrega,jetre….
Maligni tumori mezenhimalnog porekla-sarkomi-nastaju iz celija vezivnog ,masnog,hrskavicnog,k ,masnog,hrskavicnog,kostanog,misicnog ostanog,misicnog I drugih tkiva. Najcesci su osteosarkomi,fibrisarkomi,miosark osteosarkomi,fibrisarkomi,miosarkomi…. omi….
Lokalni simptomi zavise od mesta I vrste tumora,ukoliko se nalaze na respiratornim organima izazivace smetnje u disajnim organima,a ako su u digestivnom sistemu izazvace smetnje u probavi I sl…Opsti simptomi se javljaju kada se maligni process prosiri na celi organizam ,a manifestuje se gubitnom apetita I telesne tezine,malaksaloscu,opstom tezine,malaksaloscu,opstom slaboscu,edemima,bolovima I dr..Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze,klinicke slike,biohemijske analize,endoskopije,rengena,ultrazvuka,CT-a,magnet analize,endoskopije,rengena,ultrazvuka,CT-a,magnetne ne resonance I dr..za konacnu dijagnozu su neophodni biopsija I patohistoloski pregled tkiva. Lecenje;savremeno lecenje tumora podrazumeva uglavnom hirursko odstranjivanje u cleini cleini I zracenje ili samo tumora ili mesta sa kog je je odstranjen. Medikamentozna terapija terapija podrazumeva hemioterapiju citostaticima,hormonsku citostaticima,hormonsku terapiju I imunoterapiju.
