0
Copyright © 1998 by the Estate of Harold Robbins Translation Copyright © 2014 z a srpsko izdanje Vulkan izdavaštvo ISBN 978-86-10-0“30-2
Beograd, 2014. 1
Pogled mi je bio prikovan za kuhinjski sto. Zurio sam u domaći zadatak iz matematike.
To je bio pakao. Mogao sam napamet da računam aritmetiku, ali kada su u pitanju bile algebra i geometrija, nisam mogao ništa da shva tim. Nisam bio glup, ali mi to jednostavno nije ulazilo u glavu.
Bacih pogled na kuhinjski časovnik. Bila je ponoć. Pogledao sam kroz prozor, koji je bio malčice otvoren. Bilo je prohladno u prostoriji. Prišao sam da uključim grejanje. Nisam krivio svoje roditelje što su odlučili da vikend provedu u Atlantik Sitiju. T amo je uvek bilo lepo na plaţi, a oni su voleli miris okeana. Zatvorio sam prozor u kuhinji i uključio radio. Svirali su Gaj Lombardo i Kraljevski Kanađani. Radio-emisija emitovana je svake noći u ponoć iz hotela Pensilvanija. Zaista Pensilvanija. Zaista dobra muzika. Muzika za ples. Moji roditelji su voleli tu emisiju. Voleli su da plešu. Kladio bih se da je sada slušaju na putu kući, na radiju u kolima. Pogledao sam paklicu cigareta. Bila je gotovo prazna. Izvadio sam cigaretu iz paklice i
zapalio je. Počeo sam da skupljam papire sa zadacima iz matematike, da ih odlaţem u fasciklu, kada začuh kucanje na vratima. Brzo sam ugasio cigaretu i bacio opušak kroz prozor. Ko je?“, uzviknuh. Znao sam da to nisu moji roditelji: oni su imali ključeve. Moţda je to Kiti, ali nije mi rekl a da će ponovo doći. Već je dola zila tog popodneva. Dva puta smo
vodili ljubav pre nego što smo izašli da kupimo kinesku hranu. Osim toga, ona ne bi ponovo došla: znala je da se moji roditelji vraćaju večeras. Začuh glas koji je dopirao iza vrata, ali nisam mogao da razaberem šta kaţe. Ponovo sam povikao: Ko je?“ Glas je bio dublji i promukao:
Tvoj teča Hari i tetka Lila.“ Prišao sam vratima da skinem lanac. Otac je uvek zahtevao da drţim namaknut lanac na vratima kada bih ostao sam kod kuće. Uđite“, rekoh, iznenađen što ih vidim. Mama i tata se još nisu vratili iz Atlantik Sitija. Trebalo bi uskoro da stignu. Verovatno voze sporo zbog guţve na auto -putu.“ Pogledao sam tetku. Izgledala je kao da je plakala. Teča je stajao posmatrajući me. Ţelite li da uđete i sednete?“ , upitah. Verovatno će stići svakog trenutka.“ Uđoše. Zatvorio sam vrata za njima. Da li ste za kafu?“ Teme tetkine glave jedva mi je dopiralo do grudi, ali me je zagrlila zagrli la i privukla k sebi. Jadničak moj“, njene suze su mi nakvasile k ošulju. Jadničak moj, šta ćemo da radimo?“
Odjednom, osetio sam grč u stomaku. Odmakao sam se od nje. Pogledao sam u teču. Lice mu je bilo rumeno, ali to je bilo uobičajeno. Šta se događa?“, upitah. Osećao sam kao da gubim dah. Dogodila se nezgoda na auto-putu. Tvoji roditelji su se vraćali iz Atlantik Sitija“, rekao je.
Aha, znam. Da li su doţiveli nezgodu?“ upitao sam, pokušavajući da dokučim šta se dešava. Teča Hari upilji pogled u mene ne odgovarajući mi. Oni su dobro“, rekoh, dok mi je glas drhta o, tragajući za istinom. Zar ne?“ Kola su sletela s puta, bilo je veoma maglovito “, kazao je. Federalni policajci izvukli su kola iz vode, ali bilo je prekasno. “
Vrata na kolima bila su zaključana i zaglavljena. Nisu mogli da se izvuku“, rekla je tetka pruţivši ruke ka meni, dok su joj se suze slivale niz lice. Noge mi pokleknuše. Sručio sam se na stolicu. Sedeo sam tako, zureći u tetku. Osetio sam Harijevu ruku na ramenu.
Doneću ti viski. Znam da si mlad za to, ali mislim da ti je potreban.“ Krenuo sam da pokaţem gde da potraţi piće. Mislim da je njemu bio potreban viski. Ne diţi se, Dţeri. Znam da ga tvoj otac drţi u kuhinjskom plakaru“, rekao je teča Hari.
Vratio se s dve čaše i flašom. Spustio je jednu čašu ispred mene. Ne hvala, tečo. Ti samo izvoli i popij piće, ali ja ne bih mogao da ga podnesem u ovom trenutku.“ Usledila je tišina dok je Hari sipao sebi viski. Šta sada da radim?“, upitah. Imamo puno toga da obavimo “, rekao je teča. Već je ponedeljak. Ĉim ti se škola otvori, nazvaću ih da im kaţem da nećeš dolaziti u školu barem nedelju dana. Zatim ću morati da te odvezem do Dţerzi Sitija, do mrtvačnice. Ti si glava porodice i moraćeš da potpišeš neka dokumenta. Nazvao sam Kaplana iz Pogrebnog zavoda u Sedamnaestoj ulici. Poslaće pogrebna kola u mrtvačnicu da preuzme tvoje roditelje čim dokumenta budu potpisana. Hari?“, tetka je pokušala da navede Harija da uspori, ali se on nije obazirao.
Kaplanov najstariji sin doći će ovamo ujutru i uzeti odeću u kojoj će tvoji roditelji biti sahranjeni. Rabin Koen će obaviti sluţbu. Već imamo porodičnu grobnicu na groblju Maunt Zajon u Kvinsu. Odmah ćemo obavestiti rođake i trebalo bi da do utorka svi budu ovde.“ Teča je sve isplanirao, ali za mene to nije imalo nikakvog smisla. Zašto čekati? Zašto sutra ne bismo obavili sluţbu?“, upitah. Ali šta je s rodbinom?“, upitao je teča. Većinu rođaka godinama nismo videli. Svi oni tebe i taticu smatraju običnim jeftinim kladioničarima. Dođavola s njima“, rekao sam zgađeno. Tatele, Tatele, nemoj...“ zaustila je tetka Lila. Ne, tetka “, odbrusih. Zašto bismo skupo platili da ih u kadilacima odvezemo do groblja?“ Tetka Lila je ponovo zaplakala. To je shande1: misliće da nemamo poštovanja.“ Prekini“, rekao je teča Hari na svoj zapovednički način. Podigao je ruku da ućutka Lilu. Dţeri je u pravu. Ne poštuju nas. Dođavola s njima.“ Ali, Hari...“ tetka je ponovo negodovala. Pogledala je Harija, a onda ućuta. Znala je
koliko je odlučan. Pogledao sam teču. U koliko sati ujutru treba da krenemo? “ upitah. Teča je izvadio svoj dţepni sat i podigao poklopac na njemu. Ako kanimo sutra da ih sahranimo “, rekao je zvanično, moraću da dođem po tebe u šest i petnaest da bismo se odvezli do Dţerzi Sitija i nazad.“ Biću spreman“, rekao sam ozbiljno. Tetka Lila pruţi ruku da dodirne Harijevu. Neka dečak uzme nešto odeće kako bi mogao da pođe s nama kući. Ne ţelim da noćas bude sam.“ Zašto da ne?“, upitah. Tatele, zar ne ţeliš da ostaneš kod nas? Večeras ne smeš da budeš sam kod kuće“ , 1 Sramota, prim. prev.
rekla je. Mi te volimo i ţelimo da budeš s nama.“
Pogledah je. Znao sam da mi ţeli dobro, ali sam jednostavno morao da budem sam neko vreme. Nisam klinac“, rekoh. Navikao sam na sopstveni krevet. Uostalom, ovo je moj dom.
Ţelim da ostanem ovde.“ Teča Hari mi priteče u pomoć. Ostavi ga na miru. Osim toga, ima ovde da obavi neke stvari. Odabraće odeću za svoje roditelje za sluţbu. Mora da spremi svoje svečano teget odelo kako bi imao šta da obuče.“ Tečo, njega sam nosio na bar micvi. Moljci su ga odavno izjeli. Imam potpuno novo odelo koje mi je tatica kupio pre nekoliko meseci. “ Odjednom mi se učinilo da me sve guši. Zatvorio sam oči i duboko udahnuo. Nisam ţeleo da plačem. Setio sam se kako me je otac odveo da kupim novo odelo. Ručali smo zajedno, a onda smo otišli i kupili mami poklon za Dan majki. Jedva sam suzdrţavao suze. Samo jednu stvar“, rekao je teča Hari. Tvoj otac je imao malu aktovku koju je uvek nosio sa sobom. Znaš li slučajno gde ju je drţao?“ Bio je u pravu. Otac je uvek drţao aktovku u stanu. U njoj su bili listići za klađenje. Jednom davno krišom sam zaviri o u nju. Ostavljao ju je u plakaru. Mogu da ti je donesem, tečo“, klimnuo sam glavom, otišao u njihovu spavaću sobu i doneo Hariju aktovku.
Teča je otvorio aktovku i pogledao unutra. Brzo je izvadio gomilu novča nica obmotanih crvenom gumicom. Palcem je prebrajao novčanice. Zatim ih je vratio natrag u aktovku i zatvorio je. Dobro“, rekao je. Uštedeo si mi puno novca, Dţeri. Kada pregledam listiće, ustanoviću da ne moram da plaćam gomilu laţnih potraţivanja nakon št o se sazna da je tvoj otac umro.“ Rukovao se sa mnom. Mnogo ličiš na svog oca, Dţeri. Pametan, baš kao što je i on bio“, okrenuo se ka tetki, a onda ponovo k meni. Mogu da ostanem s tobom ako ţeliš.“
Snaći ću se, tečo. Ali, u svakom slučaju, hvala ti.“ Tetka Lila je prišla i zagrlila me. Ponovo je počela da plače. Ti si hrabar mladić“, kazala je meko. Prestani da plačeš“, rekao sam joj. Volim vas oboje.“ Hari je čvrsto stegnuo moju ruku. Ti si dobar dečak.“ Zapretio mi je prstom. I zapamti, nemoj da pušiš“, rekao je teča Hari očinski. Ma daj, tečo“, rekoh, pitajući se da lije osetio miris duvana kada je ušao. Okrenuo se ka tetki.
Hajdemo kući na spavanje. Sutra nas čeka veoma naporan dan.“
Zatvorio sam vrata, navukao rezu i zakl jučao. jučao. Prišao sam stolu i seo. Gurnuo sam
domaći zadatak na pod. Jebiga, dođavola s tim. Zapalio sam drugu cigaretu. Dim mi je ispunio pluća. Bilo mi je potrebno dobro povlačenje dima. Zagledao sam paklu cigareta na stolu. Kutija je bila zaista lepa. To je bio jedan od razloga što sam kupio baš tu vrstu cigareta. Sem toga, bile su jeftinije od ostalih. Ali iz nekog razloga večeras nisam uspevao da osetim dim u ustima ili nosu. Zurio sam prazno ispred sebe u kuhinju s belim tapetama na zidu. Setio sam se ka ko smo otac i ja pokušavali da sami zalepimo te tapete, ali smo samo
napravili nered. Na kraju mu je dozlogrdilo da se upinje i unajmio je čoveka da to uradi. Gotovo sam iskočio iz koţe kada sam začuo kucanje na vratima. Sačekaj, tečo“, uzviknuh po drugi put, gaseći cigaretu i bacajući opušak kroz kuhinjski prozor. Ja sam“, povikala je Kiti s one strane vrata. Hajde, poţuri! Neko bi mogao da me vidi.“
Otvorio sam vrata i Kiti je šmugnula kraj mene u tankom ruţičastom bademantilu. Zatvorio sam vrata i obrecnuo se na nju.
Je si li ti luda? Otac će te ubiti ako te pronađe tako obučenu ovde u mom stanu.“ Moj otac čvrsto spava i misli da je njegova devojčica u carstvu snova“, iskezila se. Došla sam poţarnim stepenicama pa kroz prozor u hodniku.“ Kiti, mislim da bi trebalo...“ Kiti je pričala sto na sat. Pomislila sam da sam gotova kada su se pojavili tvoji teča i tetka. Taman sam se spremala da uđem kroz kuhinjski prozor da ti donesem poklon. Morala sam da se iskradem natrag gore dok ne odu. “ Kiti...“, ali teško mi je bilo da dođem do reči. Najpre sam pomislila da su tvoji, što bi sve pokvarilo, ali videla sam da nisu oni...“ Napokon upilji pogled u mene. Hej, maleni, šta nije u redu?“ Bilo mi je teško da povratim glas. Rukavom sam protrljao obraz da z austavim suze. Šta je bilo, Dţeri?“, upitala je. U glasu joj se osetila iskrena zabrinutost. Oni su...“, dohvatio sam kuhinjski peškir da obrišem suze na obrazima. Poginuli su večeras u nezgodi na auto -putu vraćajući se iz Atlantik Sitija“ , izgovorih u suzama. Oh, boţe“, privukla me je k sebi. Jadno dete.“ Nisam dete... ti si samo dve godine starija od mene “, zadrhtah jecajući. Pokušavao sam da se priberem. Biću dobro.“ Naravno da hoćeš“, rekla je meko, grleći me čvrsto i milujući mi čelo. Dok sam plakao, osećao sam kako me obuzima strašan bol. Pokušao sam da se odmaknem, ali me je i dalje čvrsto grlila dok napo kon nisam smogao snage da progovorim. Pogledah je. Ispod tog malog ba demantila straţnjica joj je bila gola.
Šta ćeš sada da učiniš?“, upitala je. Ne moţeš ovde da ţiviš sam.“ Ne znam. Verovatno ću morati da se preselim kod teče i tetke“, pruţio sam ruku da dohvatim paklicu cigareta sa stola, ali sam slučajno zakačio njen bademantil i otvorio ga. Dođavola! Šta to, dođavola, radiš, Kiti? Go la si!“ Nisam bio u stanju da skrenem pogled s njenih napupelih bradavica.
To je bilo iznenađenje. Zato sam se iskrala ovamo.“ Prokletstvo. Dvaput smo to uradili pre večere.“ Aha, pa pomislila sam da bi bilo lepo uraditi to ponovo. Napokon, ne pruţa nam se
često prilika da budemo sami a da ne moramo da se skrivamo uokolo.“ Prešla je rukom preko mog šlica. Prestani, hoćeš li?“, zareţao sam. I dalje pokušavajući da mi otvori šlic, trljnula je nosom o moj obraz i prošaputala: Tuţan si i nervozan. Moţda mogu malo da te opustim i biće ti bolje.“ Odgurnuo sam je.
Za kakvog me seronju smatraš? Zar ne shvataš? Moji roditelji su upravo poginuli u saobraćajnoj nesreći.“ Nije odustajala. Otkopčala mi je mi je šlic i skliznula ruku u pantalone, čvrsto mi stegnuvši ud.
Bolje reci njemu. On je i dalje uspravan i čvrst.“ Izvukla ga je i bila je u pravu: bio je u stanju pripravnosti. Kako nazivaš to?“ Imam nervnu reakciju.“ To su gluposti “, rekla je zakolutavši očima. Ja to nazivam erekcijom, a moja maca hoće još jedn om.“ Sklonio sam njenu ruku sa sebe.
To nije u redu. Osim toga, u ovom trenutku zaista ne mogu da uradim ništa kako treba.“ Kiti je uporno piljila u mene. Ne budi glup “, kazala je gotovo ljutito. Kako misliš da se krešemo kada budeš ţiveo
s tečom i tetkom? Nemoj da mi slamaš srce. Moţda nam je ovo poslednji put.“ Odmahnuo sam glavom i gurnuo patku natrag u pantalone. Osećao sam se glupo. Ruka mi je bila mokra od uda koji je vlaţio. Počela je da plače. Samo sam ţelela da ti pomognem. Hajde, uzmi kon dom iz ćaletove fioke.“ Uhvatio sam je za ruku i odveo je do kuhinjskog stola.
Hajde da malo sednemo. Ne osećam se baš dobro.“ Još jednom je pruţila ruku ka mom udu. Znam da mogu da učinim da se osećaš bolje.“ Moţeš da pomogneš samo tako što ćeš skloni ti ruku s moje patke. Daj mi nekoliko minuta da shvatim šta se dešava. Moram da razmislim šta da preduzmem.“ Ĉvrsto je vezala bademantil i sela za kuhinjski sto preko puta mene. Izva dio sam cigaretu i ponudio joj. Uzela je i zapalio sam joj. Povukla je dim, na pravivši čudan izraz lica. Ne znam kako moţeš da pušiš te jeftine cigarete.“ Uvukao sam nešto dima kroz nozdrve. Dopadaju mi se. A osim toga “, podigao sam paklicu i pokazao joj sliku na kutiji, dopada mi se konj. “ Oboje se nasmejasmo. To je pomoglo. Šta nameravaš da uradiš?“ upitala je. Da li su ti tvoji ostavili nešto novca u kući?“
Otac mi je ostavio petaka za vikend. Ostavio je i svoju aktovku, ali je teča Hari traţio da mu je dam i odneo je kući.“ Šta je bilo u njoj?“ Novac i tiketi iz kladionice“, odgovorih. Zurila je u mene. Bila je zgodna, pametna devojka. Imala je devetnaest godina, dve godine više od mene. Bila je na drugoj godini Hanterove poslovne škole, a ja sam bio tek maturant srednje škole. Oduvek je bila uspaljena kučka - od dana kada smo se doselili.
Prošle godine zadigla je suknju gotovo iznad gaćica kada sam se iza nje peo stepenicama. Okrenula se na stepeniku iznad mene i nasmešila mi se: Dopada ti se ta crna kovrdţava maca, a?“
Gotovo sam pao. Nisam mogao da verujem š ta je rekla. To je bilo prošle godine, a ja
sam imao tek šesnaest godina i jedina stvar koju sam do tada radio bilo je masturbiranje. Ti si veliki momak za svoje godine. Moramo da se vidimo “, zastala je i okrenula se da me odmeri u celosti. Pitam se da li ti je sve što imaš veliko“ , rekla je, stavivši mi ruku na šlic. Nasmejala se i okrenula pošavši uza stepenice. Mislim da ti je zaista veliki, Dţeri. Kada moţemo da počnemo da veţbamo?“ Bio sam zapanjen. Buljio sam u nju.
Otkud znaš kako se zovem?“ Ja se zovem Kiti“, kazala je, ne obazirući se na moje pitanje. Veoma brzo ćeš se uveriti da ja znam sve što se deša va na ovom mestu. Moj otac je vlasnik. “ Stanovala je sprat ispod mene i pre nego što sam mogao bilo šta da izustim, ušla je u svoj stan. Sekundu kasnije vrata njenog stana su se otvorila i provirila je. Ne zaboravi da nabaviš kondome“, prošaputala je. Ne planiram da zatrudnim.“ Zatim je ponovo zatvorila vrata, a ja sam se popeo na svoj sprat. Ubrzo sam saznao da
je njen otac kupio stambenu zgradu samo mesec dana pre nego što smo se mi doselili. Sledeća stvar koju sam saznao bila je daje njen otac po ceo dan u svojoj agenciji za nekretnine. Dva popodneva kasnije Kiti me je pozvala da siđem u njen stan i tucali smo se do besvesti.
Nastavio sam da uvlačim dim cigarete i gledam je. Bilo je teško verovati da sam je tucao već godinu dana. Odjednom sam se vratio u stvarnost. Zaista nisam mogao da verujem da nemam ni roditelje. Nastradali su. Nisam imao pojma šta da radim. Moj svet se srušio. O čemu razmišljaš?“, upitala je Kiti. Ne znam. Sve se promenilo. Moram da spremim odeću svojih roditelja za sahranu sutra. Hoću da je stavim na nji hov krevet. Zatim treba da spremim i svoje odelo. “ Pomoći ću ti“, rekla je Kiti. Ne brini.“ Hvala ti. Najbolje je da krenemo na posao. “ Osećao sam se čudno kada sam zakoračio u sobu svojih roditelja. Po novo mi se steglo u grlu. Počeo sam da osećam blagu vrtoglavicu. Kiti me je čvrsto drţala za ruku. U redu je“, rekla je tiho. U redu je. Vremenom će sve biti u redu. Zašto mi ne bi dozvolio da ja izvadim odeću tvoje majke.“ Pogledah je. Ĉinila je da se osećam bolje. Hvala ti“, rekoh. Pokazao sam na plakar blizu toaletnog stola. Odeća moje majke nalazi se tamo.“ Prišao sam drugom plakaru s druge strane toaletnog stola. Ja ću odavde da izvadim očevu odeću.“ Klimnula je glavom i prišla ormanu s odećom moje majke. Odlučio sam da izvadim očevo praznično odelo. Uvek ga je oblačio za jevrejsku Novu godinu i za Jizkor u sinagogi. Paţljivo sam ga okačio na vešalicu. Zatim sam pogledao na policu na vrhu gde je drţao šešire. Tamo sam ugledao kartonsku kutiju za cipele. Skinuo sam je misleći da su u njoj njegove lakovane cipele. Nisam bio u pravu. Kutija je bila natrpana zamotuljcima novčanica. Jedan zamotuljak petaka, zatim zamotuljak desetica, potom dvadesetice i nekoliko stotki na dnu kutije. Pogledao sam Kiti koja je prišla da vidi šta radim. Oboje smo zan emeli. Odakle tvom ocu sav taj novac? “, upitala je poluotvorenih usta. Ne znam“, odgovorih. Znam da je otac dugo d ugo radio za z a teča Harija. Harij a. Ali on je bio samo
potrčko koji je skupljao opklade. Teča je bio velika zverka. On je odrţavao sve veze s glavnim šefom, Frenkom Eriksonom. “ Koliko novca tu ima?“, upitala je. Ne znam“, odgovorih, pitajući se kako je otac došao do tog novca. Hajde da ga prebrojimo.“ Podelili smo smotuljke novčanica i izbrojali ih. Nakon što smo završili s
brojanjem, pogledao sam Kiti. Koliko?“
Izbrojala sam dve hiljade i četiristo. Koliko ti imaš?“ Tri hiljade.“ Šta ćeš da uradiš s novcem?“, upitala je. Ne znam. Mislim da ću ga predati teči da mi ga čuva.“ Nemoj da si budala. On će ti reći da je to njegov novac koji je tvoj otac s akrio od njega.“ Moj otac nikad ne bi uradio tako nešto“, odgovorio sam ogorčeno. To ništa ne menja stvari“, obrecnula se. To je novac, zar ne? A kladim se da bi tvoj otac ţeleo da pripadne tebi. Ako ga daš teči, moraćeš da se boriš da ga povratiš. On j e kladioničar a otac mi je sve ispričao o takvima. Oni zadrţe svaki dolar kojeg se dočepaju. Nećeš više videti ni centa ako novac daš teči.“ Šta bi, onda, trebalo da učinim?“ Stavi ga u banku.“ Ne mogu to da uradim. Imam samo sedamnaest godina. Nisam dovoljno star da se pojavim tamo bez roditelja. Sranje. Moraću da ga dam teči.“ Ĉekaj malo. Staviću ga u sef u svojoj banci. Kad budeš napunio osamnaest godina, izvadiću ti novac iz sefa i onda moţeš da otvoriš sopstveni račun.“ Sutra neću imati vremena da ti pomognem. Biću zauzet oko sahrane čitav dan. Teča će biti ovde ujutru u šest i petnaest.“ Ja ću ti ga pričuvati“, rekla je, posmatrajući me. Zapravo, ako imaš poverenja u mene.“ Zapalio sam još jednu cigaretu, zureći u novac. Ne moraš da brineš zbog mene“, rekla je. To bi bilo kao da si ga gurnuo u moju macu i kad god poţeliš da ga povučeš, znaš šta da uradiš.“ Kiti je imala samo jedno na umu. Ti si luda“, rekoh. Nagla se preko kreveta ka meni. Jedina stvar za kojom sam luda jeste tvoja patka, i svaki put kada ga gurneš u mene, to je kao polaganje depozita u banku. Kako romantično“, rekao sam zajedljivo. Nema ničeg romantičnog u vezi s novcem ili tucanjem, Dţeri“ , iskezila se i podigla
ruku. Među prstima je drţala cigaretu. Siguran si da ne ţeliš da odmah poloţiš depozit?“ Jebote! Moji roditelji nisu još ni sahranjeni, a sve što ti ţeliš je da...“ Prekinula me je.
Ţao mi je, ali oni su sada mrtvi, i ništa ih ne moţe vratiti. Mogu ih sahraniti za nedelju ili mesec ili godinu dana, svejedno s u mrtvi. Ali ti nisi mrtav. Ti si ţiv i moraš da nastaviš da ţiviš. Ti si sada muškarac. Moraš da počneš da razmišljaš o sopstvenom ţivotu, a ne o njihovom.“ Legao sam na krevet. Sve je to bilo ludo. Počelo je da mi se vrti u glavi - udes, novac, Kiti. Duboko sam udahnuo i seo. Uhvatio sam je za ruku i poveo iz sobe roditelja u svoju.
Brzo sam otkopčao šlic i moj ud je izleteo kao koplje. Klekla je na kolena i uzela ga usnama.
Pomoćnik islednika odveo nas je u mrtvačnicu. Uveo je teča Harija i m ene u prostoriju u kojoj su se nalazili leševi. Otvorio je vrata rashladne kutije i izvukao telo pokriveno čaršavom. Odigao je čaršav da bih mogao da vidim lice. Da li je ovo tvoj otac?“ upitao je bezizraţajno. Jedva sam bio u stanju da odgovorim. Toliko mi je bilo muka. Samo sam klimnuo glavom.
Zatim je otvorio vrata sledeće rashladne kutije. Smaknuo je čaršav. Da li je ovo tvoja majka?“ Klimnuo sam glavom, a onda povratio. Islednik je bio iskusan: podmetnuo mi je kofu
pre nego što sam bliunuo. Zatim me je neţno zagrlio. za grlio. Doneću ti mirišljave soli“, kazao je tiho. Odmahnuh glavom. Biće mi dobro“, rekoh. Izvinite. Samo nikada nisam video mrtvaca. A to su moji roditelji.“ Nisam mogao da se suzdrţim. Ponovo sam zajecao. Islednik je bio veoma ljubazan čovek. Jednostavno me je potapšao po ramenima dok se nisam osetio bolje. Pođite sa mnom u moju kancelariju“ , rekao je. Morate da potpišete ostale obrasce
kako bi pogrebni zavod mogao da preuzme vaše roditelje.“ Ušavši u njegovu kancelariju, odjednom sam shvatio da teča Hari nije sišao sa mnom. Gde mi je teča?“ upitao sam islednika. Nije se osećao dobro“ , odgovorio je. Prilegao je na kauč gore, ali sići će ovde za nekoliko minuta.“ Zatim je podigao telefonsku slušalicu. Aparat je stajao na njegovom s tolu. Dţeni“, kazao je. Donesi dole stvari Kuperovih. Takođe obiđi gospodina Kupera i vidi da li ţeli da siđe.“ Dţeni je bila krupna crnkinja. Ušla je noseći četvrtastu kartonsku kutiju. Teča Hari je išao odmah iza nje. Još je bio pomalo bled. Dţen i je stala za sto i spustila kutiju. Zatim je izvadila olovku iz svoje guste crne kose i otvorila blokčić. Islednik je rukom pokazao teči da sedne na stolicu pored mene. Teča se preznojavao i izvadio je maramicu iz dţepa da obriše čelo. Islednik je otvorio kutiju. Pogledao me je. Ovo su stvari tvojih roditelja koje je policija našla na mestu udesa.“ Pogledao sam ga ćutke. Da, gospodine, razumemo“, teča je izustio umesto mene. Islednik je brzo istresao sadrţaj kutije na sto. Dţeni će ti dati otkucan spisak sadrţaja kutije. Molim te, javi mi ako primetiš da neke stvari tvojih roditelja moţda nedostaju.“ Pogledao sam na sto. Ugledao sam nakit , majčin mali dijamantski verenički prsten, njenu zlatnu burmu i tanku zlatnu ogrlicu. Ugledao sam očev veliki srebrni dţ epni sat i dijamantski prsten za mali prst koji je uvek blje štao na njegovoj desnoj ruci. Zatim, je tu bio njegov novčanik s vozačkom dozvolom i nekim drugim dokumentima koja su još bila vlaţna. Razmisli, postoji li još nešto što su mogli imati sa sobom?“ upitao je islednik. Jedina stvar koja mi pada na pamet jeste majčin novčanik“ , rekoh. Islednik klimnu glavom i obrati se Dţeni. Pribeleţi to.“ Našli smo kofer, još je veoma vlaţan“, kazala je Dţeni. Zaključan je i nije nam dozvoljeno da ga otvorimo. “
To će vam biti predato kada krenete“ , rekao je islednik. Moj šurak je uvek nosio stotinak dolara sa sobom“, kazao je teča Hari. Islednik ga pogleda.
Niko nije predao nikakav novac. Pretraţili smo sve dţepove na njegovoj odeći i našli smo samo nekoliko novčanica od jednog dolara i nešto sitnine.“ Ne razumem. Uvek je imao skrivenu poneku stotku. Znate, kao dţe parac“, rekao je teča Hari. Kada se dogode ovakve nezgode, niko nije siguran šta se desilo“ , kazao je islednik. Otvorio je jednu fasciklu i izvadio nekoliko formulara. Samo još potpišite ove otpusnice i moţemo sve da vam predamo“, pogledao je teča Harija. Postoji još nešto“, rekla je Dţeni. Neki gospodin Kaplan čeka da preuzme tela.“ Saglasni ste s tim, gospodine Kuper? “ Teča klimnu glavom. Da, on će ih odvesti u Kvins.“ Dţeni je zatim napustila kancelariju. U redu“, rekao je islednik. Sada obojica treba da potpišete ova dokumenta i sve će biti u redu.“ - Pogledao me je. Ţao mi je, Dţeri. Ali veruj mi, vremenom, sve će biti u redu.“ Potpisali smo dokumenta i rukovao sam se s njim na izlasku. Uzeli smo stvari iz kartonske
kutije, kofer i odeću koju su roditelji nosili i sve to stavili u tečin bjuik.
Tetka Lila mora da je probdela celu noć telefonirajući rođacima. Više od dvadesetak ljudi došlo je na sahranu, a potom u moj stan. Tetka je takođe sredila stan za šivu. Postavila je drvene kutije za sve da sednu i prekrila je sva ogledala i slike. Na kuhinjski sto stavila je korpe s voćem i staklene činije napunj ene orasima. Preuzela je sve u svoje ruke kada smo stigli kući. Morao sam da nosim svoju kipu, ali mi je rek la da mogu da skinem sako. Moris,
jedan od mojih stričeva, bio je neka vrsta vrs ta rabina ra bina i ustao je i izgovorio kadiš kad iš za z a mene. m ene. Nisam mogao da se suzdrţim: zaplakao sam. Teča Hari mi je stavio ruku na rame. Opusti se, Dţeri“, rekao je. Veliki teret je na tebi. “ Stric Moris ga je pogledao.
On je još dete. Ne smeta ako ode malo da prilegne na krevet.“ Biće mi dobro“, šmrcnuo sam. Ne“, rekla je tetka Lila. Odmah idi lezi. Razmestiću ti krevet.“ Kiti je bila na sahrani i s nama je došla u stan. Okrenula se ka tetki. Pomoći ću vam.“ Uputio sam se za njima u spavaću sobu. Ispruţio sam se čim su mi ra spremile krevet. Okrenuh se i pogledah tetku. Hvala ti na pomoći, tetka.“ Pokušaj da odspavaš“, rekla je tetka Lila i okrenula se ka Kiti. Evo dva aspirina za
njega. Donesi mu čašu vode i neka ih popije. Ja moram da se vratim. Zaboravila sam da gostima ponudim rakiju.“ Izašla je iz sobe i Kiti se nagnula da me poljubi. Odmah ću ti doneti vodu. Samo sam ţelela da ti kaţem da sam tvoj novac već stavila u sef u banci.“ U redu“, rekoh. Novac me u tom trenutku nije mučio. Doći ću večeras da te obiđem, da ne budeš sam. Zaista ću se brinuti o tebi, Dţeri. Ne sekiraj se“, kazala je i otišla da donese vodu, ali sam zaspao pre nego što se vratila. Gotovo je već bio pao mrak kada sam se probudio. Uključio sam lampu po red kreveta i seo. Tetka Lila je ušla u spavaću sobu. Jesi li dobro? Dobro sam. Da li su svi tu?“ Ne. Kasno je i sve čeka dug put, pa su otišli. U kući smo teča Hari, ja, tvoja prijateljica Kiti i njen otac - izgleda prijatan čovek. Svratio je da izrazi saučešće. Rekao je da su mu se dopadali tvoji roditelji.“ Nisam ni znao da ih je poznavao“, ustao sam, krenuvši u kupatilo. Moram u kupatilo. Vratiću se za koji minut.“ Spazila je dve tablete na stočiću kraj kreveta i čašu vode. Uzmi sada aspirin“, rekla je. Nisam se protivio. Progutao sam aspirin i otišao u kupatilo. Pogledao sam u ogledalo iznad umivaonika. Izgledao sam jadno. Odeća mi je bila izguţvana i osećao sam se neudobno u njoj. Brzo sam se svukao, ušao u kadu i navukao tuš -zavesu. Pustio sam tuš. Voda je bila divna i osveţavajuća. Osećao sam se mnogo bolje. Brzo sam se obrisao i ob ukao čistu košulju i pantalone. Zatim sam otišao u kuhinju. Moji teča i tetka, Kiti i njen otac sedeli su za stolom. Kiti je ustala kada sam ušao.
Dţeri, ţelela bih da upoznaš mog oca, gospodina Sema Bensona.“ Njen otac ustade. Bio je visok, krupan čovek , barem sto osamdeset centimetara visok, moţda sto kilograma teţak. Pruţio mi je ruku. Ţao mi je, Dţeri, zbog tvojih roditelja. Primi moje saučešće.“ Ruka mu je bila čvrsta, ali neţna. Hvala vam, gospodine Benson. Molim vas, sedite. “ Seo sam pored Kiti za z a sto. Gospodin Benson me pogleda.
Moja ćerka kaţe da ste vas dvoje dobri prijatelji. Rekla mi je da ti daje časove iz geometrije. Kiti je oduvek bila dobra u matematici. “ Nasmešio sam se u sebi. Geometrija nije bila glavni predmet kojem me je poduča vala. Bila je zaista ljubazna, gospodine Benson “ rekoh ozbiljno. Takođe sam saznao nešto“, nastavio je. Naše porodice imaju puno toga zajedničkog. I moji i vaši preci došli su preko ostrva Elis otprilike u isto vreme. Moj deda je promenio svoje prezime u Benson čim je stigao ovamo jer njegovo staro - Bramovik - niko nije mogao da izgovori. A tvoj teča mi je pričao da je tvoj deda prezime Kuperman promenio u Kuper.“ Otac mi to nikada nije rekao “, kazah. Teča Hari odmahnu glavom. To više nije vaţno. To je bilo odavno i sada smo svi Amerikanci “, pogledao je u tetku. Dan je bio naporan. Da li ste i vi gladni koliko i ja? “ Prvi je dan šive“, reče tetka Lila. Ne moţemo sada da idemo u restoran.“ Gospodin Benson se okrenuo ka teči: Ima jedan dobar kineski restoran odmah iza ugla. Moţemo da uzmemo porodičnu večeru ‟za poneti‟. Volite li kinesku hranu?“ Mislim da je to sjajno“, kazao je teča. Ali ja ne mogu po nju. “ Kiti nas pogleda. Mogu ja da odem umesto vas. “
Tetka učtivo reče: Nećemo da te maltre tiramo, draga.“ Ne, ne maltretirate me “, reče Kiti. Samo mi recite šta biste voleli.“ Njen otac progovori:
Imaju odličnu porodičnu večeru. Biće dovoljno za sve.“ Brzo je izvadio jednu deseticu i pruţio je Kiti. To će biti dovoljno za pet porcija i vel iku napojnicu. Zamoli jednog Kineza da ti pomogne da to doneseš ovamo i reci mu da moţe da zadrţi kusur.“ Teča dade gospodinu Bensonu petaka. Podeliću troškove s vama. Večeraćemo zajedno.“ Tetka Lila ustade.
Postaviću sto.“ Nisam bio svestan koliko sam ogladneo. Jeo sam kao da Kinezi nikada više neće kuvati. Izvadio sam nekoliko piva i dve velike pepsi- kole iz friţi dera. Kiti, tetka Lila i ja pili smo
pepsi, a muškarci pivo. Za stolom je vladala tišina dok smo jeli halapljivo. Napokon smo završili. Kiti se osmehnula i stavila na sto kolačiće sudbine. Krenuo sam da uzmem jedan, a onda sam ustuknuo.
Nisam siguran da ţelim da uzmem ijedan. Moja budućnost je sada ionako prilično sjebana.“ Tetka me uhvati za ruku. Tatele, dan je već prošao. Sutra će biti bolje. Hajde da svi uzmemo po jedan za bolje sutra i navek“, nagnula se i poljubila me. Pogledao sam je. Bila je u pravu. Jučerašnji dan je
već minuo. Uzeo sam kolačić i polomio ga. Otvorio sam papirić koji se nalazio unutra. BOGOVI SREĆE ĆE TI SE OSMEHNUTI. Onda sam se odjednom naljutio. Zguţvao sam
papirić i gurnuo kolačiće sa stola. Kakva će me sreća zadesiti, kakva je sreća zadesila moje roditelje? Prerana smrt. A ja sam napušten u jednom sjebanom svetu.“ Ne pričaj tako pred damama, Dţeri“ , kazao je teča meko. Sve će biti u redu, sine. Dok si spavao razgovarao sam s gospodinom Bensonom i razradili smo dobar plan za tebe. “ Zurio sam u njega.
Kakav plan? Ti čak nemaš ni još jednu sobu za mene da u njoj ţivim, a nema šanse da plaćam zakup za ovaj stan. Moraću da napustim školu, nađem posao i ţivim u sobičku u nekom pansionu!
Dţeri, nije sve tako crno“, rekao je teča Hari. Tvoj otac je gospodinu Bensonu platio zakupninu za tri meseca unapred. Bio je dovoljno ljubazan da nam ponudi nagodbu. Ima slobodan stan na drugom spratu. Predujam koji je tvoj otac dao pokriće zakup tog stana za osam meseci.“ To je sjajno“, rekoh. Ali odakle mi novac za ţivot? Moram da kupujem hranu i stvari.“ I to smo sredili “ kazao je. Tetka mi je dala ideju. U koje vreme t i se škola završava?“ U dva sata popodne “, odgovorih.
Vidiš, to je savršeno. Moţeš da radiš za mojom tezgom na Trgu. To je ulična tezga naspram Neđika, jednu ulicu dalje od S. Klajna. Klajna. To je najprometnija radnja na Trgu, preko puta ulaza u metro. “ Dobro“, rekoh nervozno. Šta ću da radim za tebe?“ Naučiću te kako da radiš za tezgom, a ti si pametan dečko, brzo ćeš da shvatiš. Napraviću poslovođu od tebe pre nego što završiš školu.“ U redu, tečo. Koliko ću da dobijam nedeljno?“ Ti si član porodice“, teča Hari se nasmeši. Za početak ću ti davati dvanaest dolara nedeljno. To je mnogo više nego što plaćam Portorikance koji rade za mene. A daću ti povišicu kada stekneš malo znanja i iskustva.“ Da li je to radnja gde ti je smeštena kancelarija?“ kancela rija?“ , upitah. Gde ti je otac svakog jutra donosio listiće?“ Teča Hari pocrvene. Nije voleo da drugi l judi znaju da je on zapravo kladioničar. Da“ odgovorio je. Zašto ne mogu jednostavno da preuzmem posao mog oca? Znam kako sve to ide i ja sam pravi genije kada se radi o računanju napamet.“ Tetka mi odlučno reče: Pod jedan, premlad si. Pod dva, moraš da završiš školu, kako bi mogao da počneš da radiš od sedam ujutru do tri po podne. Pod tri, ima puno nezgodnih ljudi u tom poslu. Tvoji roditelji ţeleli su bolji ţivot za tebe.“ Zaćutah za trenutak. Pogledao sam ih. Nisam nezahvalan za svu pomoć koju mi pruţate, ali osećam da bi trebalo više da uradim da bih brinuo o sebi. “ Odrasti, Dţeri“, rekao je teča blago. Ima vremena.“ To nije tako loše“ , kazala je Kiti. Ostaćeš ovde u kući sa ljudima koji te poznaju. Sem toga, ne moraš da menjaš školu. Sve će biti dobro, Dţeri.“ Okrenuh se ka njoj. Sedela je pored mene. Ona klimnu glavom, smešeći se. Zatim sam osetio kako je njena ruka, skrivena ispod stolnjaka, skliznula u moj šlic. Brzo sam skočio. Još mi je samo trebalo da svršim pred njima. Pogledao sam Kiti. Idem da operem sudove. “ Ustala je i ponovo se nasmešila. Pomoći ću ti.“
Nedelju dana bdenja za vreme šive bilo mi je nesnosno. Nisam imao vremena za ţalost . Ĉak se i tetka Lila sloţila da nema potrebe da ostanem u stanu nedelju dana i da se ne pojavljujem u javnosti. Morao sam da se preselim u novi stan.
Stan na drugom spratu dugo nije bio izdavan. Nije bio namešten i sve je trebalo okrečiti i ofarbati: zidove, tavanicu, drvenariju i prozore. Stari drveni podovi su se rasušili i ispucali. Tetka je predloţila da prekrijemo pod novim linoleumom koji je izgledao kao pravo drvo. Rekla je da je to lako za odrţavanje, a i nije bilo skupo. Gospodin Benson je obećao da će mi dati boju za stan, ali ću morati sam da krečim. Kazao je da ne moţe da priušti sebi da plati deset dolara dvojici crnja za krečenje. Kiti se ponudila da mi pomogne. Tetka je iz starog stana odabrala komade nameštaja koji bi mogli da se uklope u m oju novu sobu. To nije bilo lako zato što je stan činila jedna soba veličine šest puta sedam metara, a većina nameštaja koji su roditelji imali bila je namenjena za veće prostorije. Na kraju mi je pomogao gospodin Benson. Rekao je da poznaje jednog pošteno g trgovca polovnim nameštajem koji bi otkupio višak nameštaja iz starog stana i dao mi povoljno malu sofu koju bih noću mogao da razvučem u leţaj. Bila je korišćena samo tri meseca, ali sam ipak mogao da se nagodim.
U međuvremenu, tetka je zamolila dve ţene iz Hadase da iznesu odeću mojih roditelja. Kada sam upitao tetku koliko ću da dobijem za njihovu odeću, veoma se uznemirila i rekla da će stara odeća biti poslata siromašnim Jevrejima u Evropi i da bi za mene trebalo da bude micva da im je dam. To mi nije imalo mnogo smisla zato što i sam nisam bio posebno imućan, ali sam se ipak sloţio s tim. Tetka je očistila kuhinjicu. Sve je izribala. Pre nego što je počela da čisti, rekla je da je toliko prljava da tamo čak ni svinje ne bi ţivele. Ali na kraju je bil a zadovoljna kuhinjom. Onda mi je objasnila kako da očistim bele pločice u kupatilu. Uz njen nadzor uspeo sam i da očistim belu kadu i šolju. Srećom, imao sam tuš -zavesu iz starog stana i više nego dovoljno peškira, jastuka i posteljine. Najteţi deo sređivanja stana bilo je krečenje. Kiti mi je zaista pomogla, ali je bio potreban dan više da se to završi zato što smo stalno prekidali krečenje da bismo se kresnuli. Nakon što smo završili s krečenjem, stigao je nameštaj, a tetka nam je pomogla da preselimo sudove i stoni pribor. Poslagala je sudove u plakar, a pribor u fioke. Nisam mogao da
upotrebim orman u stanu zato što je bio premalen, stoga sam zadrţao veliki orman mojih roditelja da u njemu drţim odeću. Konačno, sve je bilo završeno. Krajem nedelje Kiti i ja smo sedeli u mom novom stanu. Zapalili smo cigarete i gledali smo se. Šta ćeš sada da radiš?“, upitala je.
Kako to misliš? U ponedeljak moram u školu, a posle toga otići ću do tečine tezge i početi da radim. Koliko si novca dobio od svega ovo ga, nameštaja, osiguranja?“ Ne znam još. Teča pregovara s ljudima iz osiguranja i obavestiće me šta su odlučili. Tvoj otac će mi podići novac za nameštaj.“ Dţeri, kada ćeš shvatiti?“, rekla je Kiti u očajanju. Obojica su varalice. Moj otac će te izraditi za novac od nameštaja. Da li si dobio priznanice? A tvoj teča Hari je najveća varalica na svetu. Da li si video bilo koju polisu osiguranja ili ih je tvoj teča Hari jednostavno uzeo?“ Kod njega su. Kazao je da će voditi računa o tome umesto mene. Re kao je da ne brinem, a on će preduzeti sve da dobijem ono što mi pripada.“
Ona samo odmahnu glavom.
Samo gubiš vreme. Zamoli Harija da ti pokaţe dokumenta, a od mog oca zatraţi sve račune o nameštaju.“ To je uvredljivo. Ne mogu to da učinim“ , kazao sam, ne verujući u ono što je rekla. Teča Hari je član porodice. On me neće prevariti. A pogodba oko nameštaja suviše je sitna da bi tvoj otac zaradio bilo šta na tome.“ Poznajem svog oca. On je sitan lopov, on grabi sve što moţe. Jednom je čak pokušao da me uhvati za dupe, ali sam mu rekla da ako se ikada okomi na mene da ću nahuškati majku na njega. Ne bi se usudio da se upetljava u to. “ Gde je tvoja majka? Nikada je nisam video. “ Razvela se od njega i sada je udata za jednog zaista bogatog tipa. Ţivi na Par k aveniji. Ručamo zajedno nekoliko puta nedeljno, a jednom mesečno večeram s njom i njenim muţem. On je fin“, rekla je, klimajući glavom. Svakog meseca tutne mi stotku, a majka mi daje za odeću.“ To je prilično dobro. Zašto ne ţiviš s majkom?“ Sudovi. To je bila nagodba prilikom razvoda. Moja majka je Jevrejka, otac katolik, a sudija je bio glupi kučkin sin. Bio je katolik i dodelio je mom ocu starateljstvo nada mnom. Ali to je samo dok ne napunim dvadeset jednu. Onda mogu da mu kaţem da se nosi dođavola.“ Imaš još dve godine“, rekoh. Znam. Zbog toga se uvek trudim da planiram unapred. “ Voleo bih da ja mogu da planiram unapred. U januaru ću napuniti osamnaest. Onda moram da se prijavim za regrutaciju i kad maturiram, verovatno ću morati u vojsku.“ Ona slegnu ramenima. Ogladnela sam. Da li bi voleo da odemo do ita lijanskog restorana po špagete?“ Voleo bih“, rekoh iskreno. Ali nemam dovoljno novca. Tetka će mi doneti večeru.“
Pozovi je i reci joj da ćeš pojesti samo sendvič. Ja častim.“ Telefonirao sam tetki iz dragstora na uglu. Ispalo je dobro. Iskoristio sam priliku da
kupim tuce cigareta za četvrt dolara. Kiti je bila u pravu. Njen otac me je prevario za nameštaj. Dao mi je samo trista dolara za porodični nameštaj. Rekao sam mu da je to besmisleno. Nameštaj je bio star samo godinu dana i koštao je moje roditelje hiljadu i petsto dolara, ne računajući garnituru za moju spavaću sobu i toaletni sto. To mora da je vredelo više od trista dolara. Gospodin Benson je bio veoma zvaničan. Rekao mi je da samo sofa staje sedamsto dolara. Kazao je da je trgovac nameštajem morao da plati da se sve iznese iz nese iz stana i unese u novi. Dotle već nije mnogo preostalo pošto glomazan nameštaj koji smo imali u starom stanu u tom trenutku nije mnogo vredeo na trţištu. P redao mi je tri stotke i rekao da je pričao o tome sa teča Harijem i da on smatra da je to poštena pogodba. Rekao je da, ako ţelim, mogu da odem i porazgovaram lično s trgovcem polovnim nameštajem, ali njegovo skladište nalazilo se na kraju Bruklina, a to je značilo pola dana voţnje metroom da bih stigao tamo. Zaključio sam da to nije vredno truda. Sada ništa nisam mogao da učinim. Teča mu je dopustio da me prevari. Gospodin Benson mi se nasmešio. Ne brini toliko zbog novca, dete. Ne zaboravi da osam mes eci nećeš plaćati zakupninu. Dotle, bićeš poslovođa za Harijevom tezgom.“ Aha“, kazao sam usiljeno. I ne zaboravi, Kiti će ti uvek pomagati. Dopadaš joj se, znaš. Zato se stalno penje u tvoj stan.“ To mi je zaparalo uši. Pogledao sam ga, pokušavajući da dokučim zna li šta smo Kiti i ja radili, ali nisam mogao da otkrijem. Bio je previše uglađen.
. Nadoknadio sam propušteno u školi krajem druge nedelje nakon sahrane. Uspeo sam da uradim tek toliko domaćih zadataka da dobijem prelaznu ocenu. Sedam dana n akon povratka u školu, počeo sam da odlazim do radnje teče Harija. Kada sam prvi put otišao, zatekao sam ga kako sedi iza prljavog, starog pisaćeg stola, dok mu se velika stomačina prelivala preko ivice. Bilo je otprilike četiri sata. Besno me je pogledao.
Dobro da si rešio da konačno dođeš ovamo. Morao sam da uradim zaostale domaće zadatke.“ To je dobar izgovor. Ali od sada ţelim da si ovde najkasnije u pola četiri ili moţeš da potraţiš drugi posao. Zahtevam da budeš tačan dok te obučavam.“ Zurio sam u njega.
Zbog čega se ljutiš? Nisam još ni počeo da radim za tebe, a ti me već teraš da nađem drugi posao. U redu. Otići ću da ga potraţim“ , uputih se ka vratima. Ĉekaj malo! Začas se naljutiš.“ Nisam ja započeo ovo. Ti si taj koji se ponaša nerazum no.“ Ne znaš ti koliko je teško ovde bez tvog oca“, reče on. Moram sve sam da radim, iscrpljen sam.“ Ni meni nije lako bez roditelja, ali se trudim najbolje što mogu.“ U redu, u redu. Smiri se, odvešću te dole i provesti uokolo.“ U redu. Hej, tečo, je dan od mojih nastavnika pitao me je da li su moji roditelji imali osiguranje. Rekao sam nastavniku da su imali neko osigu ranje, ali nisam znao tačno koliko. Objasnio sam mu da si se ti pobrinuo za sve. Ponudio se da pogleda polise ako to ţelim. Kazao je da je prilično dobar u takvim stvarima.“ Jebena kopilad“, tiho opsova teča Hari. Svi su preterano radoznali. Što ne gledaju svoja posla.“ Posmatrao sam ga ne progovarajući. Otvorio je fioku na svom stolu i izvadio neke papire spojene spajalicom. Evo, tu su svi papiri. Tvoj otac je imao takozvanu pogrebnu polisu naše si nagoge. Ona
pokriva troškove groblja i sahrane. Ovom polisom plaćeni su Kaplanova oprema za kovčege, otvaranje grobova, svi ljudi koji su pomogli rabinu oko molitve za mrtve i ceremonija.
Kaplan se takođe pobrinuo za mrtvačka kola i dve limuzine koje su nam bile potrebne.“ Kakva je to polisa osiguranja? Zar nije preostalo nešto novca za mene?“ Tvoj otac nije imao takvu polisu. Bilo bi novca za tebe da je to bila socijalna polisa. Tvoj otac nije očekivao da iznenada umre, imali smo zemljišta za čitavu familiju, koliko je bilo potrebno? Ovo je stara polisa koju je izvadio tvoj deda za svoje sinove. “ Onda, znači nema ništa za mene?“, upitah. Troškovi sahrane iznosili su dve hiljade i sto dolara. Evo računa. Moţeš da ih zadrţiš, tvoji su.“ Za trenutak oćuta. Dobićeš otprilike dvesta dolara od osiguranja kola.“ Kola su bila samo dve godine stara. Sećam se da ih je tata platio šeststo pedeset dolara.“ To je sada starudija. Imaš sreće što ćeš dobiti dvesta dolara za njih.“ To je zaista tuţno. Zar je petsto dolara sve što je preostalo iza mojih roditelja? Šta se dogodilo s majčinim nakitom i drugim očevim dragocenostima? Ne mogu ništa da nađem.“ Nestali su“, rekao je teča Hari. Pre nego što smo uopšte stigli da bilo šta vidimo. Policajci su verovatno uzeli sve skupe stvari iz kofera. Sećaš se, islednik nam je rekao da ništa drugo nije pronađeno.“
Sranje“, rekoh utučeno. To nije vredno umiranja.“ Izbaci to iz glave“, kazao je teča Hari. Pođi dole sa mnom i uči šta ti je posao.“
Zašto ne nabaviš telefon?“ upitala je Kiti, otkotrljavši se iz kreveta i prešavši na drugi kraj sobe da uzme pepsi iz malog friţidera. Sačekao sam da se vrati u krevet. Nije mi potreban telefon “, rekao sam, otpivši gutljaj pepsi -kole iz flaše. Glupo je trčati niz stepenice samo da bi koristio telefon. Zvala sam te nekoliko puta iz dragstora, ali dok se popnu gore po tebe, meni dosadi i spustim slušalicu.“ Koliko puta je to bilo? “ Dovoljno da ukapiram kakva je to gnjavaţa.“ Zašto se ti ţališ? Ja sam taj koji mora da trči niz stepenice na telefon.“ Zašto ţeliš da budeš tako jeftin? Pretpostavi da sam se napalila i ţelela da te pozovem na jedan na brzaka“, prela je stidljivo. To je glupo. Ja čak i ne stiţem kući s posla pre devet sati. Ceo dan sam odsutan.“ Mogu da te pozovem kada dođeš kući“ , rekla je. Zašto bi? Samo treba da pokucaš na vrata.“ Gospode“, uzviknula je i okrenula flašu, sipajući preostalu pepsi -kolu preko mojih testisa! Poludela si!“, povikao sam, poskočivši od hladne, lepljive tečnosti. Vidi šta si uradila
s posteljinom. Sada ću morati da je nosim u perionicu.“ Ne budi glup. Polizaću svu pepsi -kolu s tvoje patke i jaja i nateraću te da svršiš preko pepsi-kole, i to će je učiniti jednostavno savršenom.“ Bila je u pravu. Bilo je savršeno. Kasnije, kada smo ustali iz kreveta, na pravio sam nam malo instant kafe. I to je bilo dobro. Osvrnula se.
Nedelja je. Zar nemaš nikakve novine?“ Zbog čega? Nisu mi potrebne cele novine. Ĉitam sportsku stranu sa starih novina u tečinoj tezgi. Jedino me zanima kako Jenkiji igraju.“ Zar ne znaš da počinje rat?“ Slušam na radiju gluposti o tome. Ali ja sam još mlad.“ Moraćeš da ideš u vojsku. Pribliţavaš se tom uzrastu.“ Pa? Ja tu ništa ne mogu da promenim“ , odgovorio sam nemarno. Zbog čega brineš?“ Jednostavno ne ţelim da odeš u rat i pogineš.“ Glupo je to reći. Nismo još ni u ratu. Neću da brinem zbog toga dok ne budem morao“, sipao sam još jednu šolju kafe. Da li perionica radi danas?“ Ne brini“, rekla je. Ja ću ti to oprati. Kako ti je na poslu?“ Nije loše. Ali je prilično dosadno.“ Kako to misliš?“ Posao nekako ide sam od sebe. Teča ima jednu portorikansku agenciju koja mu šalje potrebnu radnu s nagu. Ti tipovi obavljaju sav prljav posao. Teča pazi na gotovinu tokom dana i ima blagajnicu koja samo sedi na stolici i skuplja novac. Ona odlazi u sedam, u isto
vreme kada i teča Hari, a onda ja upravljam gotovinom do zatvaranja u devet. Jedino vreme kada zaista postaje gusto jeste kada Portorikanci imaju pauzu za večeru, a ja ostajem sam. To je jedino vreme kada ja stupam u akciju. A blagajnica, kakva je?“
Debela. Sočna, tako je teča zove.“ Da li je teča Hari tuca?“ , upitala je Kiti. Pogledah je. Imaš prljave misli.“
Nasmejala se.
Još nisi odgovorio na moje pitanje.“ Otkud ja znam? Jedino što znam jeste da u vreme ručka odlazi gore u njegovu kancelariju da sredi knjige. Kada ja stignem na posao, uvek je zateknem kako sedi za kasom.“ On je tuca“, rekla je Kiti sigurno. Da li ona vodi knjige za klađenje?“ Otkud ja znam?“, odvratih na njeno dosadno zapitkivanje. Moj posao je da radim za tezgom, da sluţim soda-vodu u čašama, krem od jaja i koka - kole u malim čašama. Zatim, prodajem cigarete, cigare i bombone. Ali čuo sam od Badija, crnca koji dugo radi za Harija objavljuje brojeve za njega - da je moj otac primao opklade. “ Nikada mi nisi rekao da Hari objavljuje brojeve“, kazala je.
Nisam razmišljao o tome.“ Prikupljanje brojeva donosi dosta novca. Zašto nisi traţio da to radiš?“ To je crnački posao. Badi pokriva sve obojene u okolini i kazao mi je da ne bih poţiveo ni minut ako bih pokušao da radim njegov posao. Ne vole da im belci uzimaju novac. Rekao je da mi nikada ne bi dali ni deset centi, jer se plaše da nikada više ne bi videli svoj novac.“ Ćutala je za trenutak. To je bilo neobično. Zašto te toliko zanimaju poslovi teča Harija?“ Moţda mu je potreban knjigovođa sada kada više nema tvog oca.“ Nisam mogao da poverujem svojim ušima. Ţeliš da radiš za teča Harija?“ Koristilo bi mi malo dodatnog novca “, nasmejala se. Malo bi i dobila. On plaća Latinoamerikance trideset centi na sat, a rade četrnaest sati dnevno. Samo meni daje dvanaest dolara nedeljno, zato što sam član porodice i sig uran je da neću da ukradem novac iz kase.“ Tvoj teča je čudan tip. Na prvi pogled mislio bi da je on neki siroma šan aljkavac. Ali to uopšte nije istina. On ima dobru kladioničarsku radnju i objavljuje brojeve, a ima i najbolji ćošak u gradu za pića i takve stvari. To ti samo govori da ne moţeš da sudiš o knjizi po njenim koricama.“ Izgleda da ti se on sviđa.“ Ona slegnu ramenima.
On je kao moj otac. Pravi drkadţija. Volim da proučavam takve ljude. Zanimljivi su.“ Rekla si mi da ne voliš oca.“ Ne volim ga. Ali ponekad poţelim da mi nije otac. Ima vraški dobru patku. Ĉak je i mama to rekla.“ Da li je to sve o čemu razmišljaš? O patkama? Ponekad zaista preteruješ.“ Pa, zato sam ščepala tebe“, nasmejala se, pruţivši ruku ka mom udu. Na kraju, ko ţeli da bude vaţna ţenska, mora da zgrabi muškarca s veli kim mudima.“
Badi je bio visok crnac veoma svetle koţe. Imao je snaţna, ogromna ramena i velike ruke. Uvek je sedeo ispod nivoa tezge dok bih ja večerao ono što bi mi tetka poslala. Te večeri bila je dinstana piletina i supa s maco knedlama. maco knedlama. Zurio je u mene. Kako moţeš da jedeš to sranje koje ti ona šalje? Primećujem da Hariju ne daje takve stvari.“ Ne znam šta oni večeraju“, odgovorih. Uglavnom jedu napolju po restoranima “, dobacio je. Tamo se Hari sastaje sa svojom vezom. Obračunava s njima oko klađenja i brojeva.“ Misliš da to nije njegova kladionica?“ To jeste njegova kladionica, ali mora da radi uz dopuštenje mafije.“ Mora da se šališ. Oni su Italijani. Hari je Jevrejin.“ Odmahnuo je rukom. To nema nikakve veze“, nasmešio se Badi. - Ne sme da dirne brojeve nigde u gradu
ukoliko ne dobije odobrenje od ţabara.“ Ne mogu da verujem. “ Moţeš, i te kako. Mafija upravlja čitavim gradom.“ Otkud ti znaš sve to, Badi?“, upitao sam. Crnci znaju ulični posao. Ţivim u Harlemu, a tamo svi znaju kako stoje stvari i šta se dešava. Ali mi gledamo svoja posla i tako čuvamo glavu.“ Završio sam večeru i oprao tanjir i šerpu koje mi je tetka poslala. A onda sam otišao iza tezge i zapalio cigaretu. Bilo mi je drago što teča nije bio tu, jer nikada nisam pušio pred njim. Večeras nije bilo puno guţve. Latinoa merikanac Mario obavljao je posao bez zastoja. Okrenuo sam se da pogledam Badija. On je i dalje sedeo ispod tezge, gde većina mušterija nije mog la da ga vidi. Kada ti dobijaš večeru?“ Jedem pre nego što odem dole da obračunam brojeve s Harijem“ , kazao je. Zašto se onda motaš ovde? Ovde se ništa ne dešava noću.“ To je moj posao.“ Kakav posao? Sada nema posla s brojevima. “ Badi se nasmejao. Ja sam tvoj telohranitelj.“
Dođavola, zbog čega? Niko nam nikada ne dosađuje ovde dole.“ Nikad se ne zna “, Badi se osmehnuo. Šta misliš zašto Hari uvek nosi pištolj? Jednostavno, nikada se ne zna.“ Nisam znao da Hari nosi pištolj“, rekoh. Nekoliko puta su ga napali. Ali on je bio pametniji od njih. On je opa san čovek, tvoj teča.“ Aha, ali zašto bi meni bio potreban telohranitelj? Ja ne nosim novac kao Hari.“ Niko to ne zna. A mogao bi da budeš lak plen.“ Šta moţeš da učiniš u takvim prilikama?“ Izvadio je mali revolver iz dţepa. Ovo malo pomaţe. Takođe imam specijalni noţ.“ Zurio sam dole u njegovu drugu ruku. Imao je pravi brijač s drškom od bele slonovače. Brzo je trgao brijač stegnuvši pesnicu. Nasmešio mi se. Ovaj je poseban. Bez obzira na to koliko puta bi te neko udario, potrebno je samo jednom da mu uzvratiš. Udari ga jednom, bilo gde. To ništa ne menja stvari, proburazio bi
bilo koji njegov deo .“
Posmatrao sam ga dok je vraćao noţ u dţep od košulje. Gde si naučio to da koristiš?“ Dve godine u popravnom domu “, kazao je. Tamo naučiš puno stvari pored čitanja i pisanja.“ Zaćutah na trenutak, a onda ga upitah: Moţeš li da me naučiš da baratam brijačem?“ Nameravaš da isečeš nekoga?“ Ne“, rekoh. Samo ţelim da naučim.“ Jedino si slobodan nedeljom.“ Odgovara mi. Moţeš da dođeš kod mene.“
Tokom dana, oko tezge na uglu uvek je bila guţva. Stotine ljudi ulazilo je i izlazilo iz metroa, putujući tamo i natrag, do posla i kuće. Svima je bilo po trebno piće, cigarete ili uţina. Nismo sluţili prave obroke, samo uţine. Teča je dogovorio s dva restorana u ulici da ne prodaje čak ni hladne sendviče. Otkrio sam da je najveći posao između sedam i devet sati ujutru, kada ljudi idu na posao, i između pet i šest uveče, kada odlaze kući. Teča je uvek bio tamo kad je najveća guţva. Koračao bi okolo i počeo da broji novac čim bi guţva prestala. Do sedam uveče tetka bi ga pokupila kolima i otišao bi da ostavi novac u banku, u noćni sef. Kada bi svratila po njega, donela bi mi večeru. Tokom dana obično su bila petorica prodavača za tezgom. Nakon što bi Hari otišao, sa mnom bi ostao još jedan prodavač. Uvek je bilo manje prometa posle sedam sati uveče. Mario, popodnevni prodavač, bio je dobar radnik. Njegov glavni posao bio je da počisti tezgu, sve pumpe sa sirupom i čaše. Nije mnogo govorio. Loše je govorio engleski: bila je to neka meša- vina španskog i engleskog. Stoga bih veći deo vremena prijateljski ćaskao s Badijem, zato što je njegov jedini zadatak bio da sedi tamo i posmatra me. Badi me je naučio više nego bilo ko drugi. Rekao mi je da moj teča ima devojku sa stanom u jednoj kući u sledećem kvartu. Zaprepastio sam se kada sam to čuo. Zaista nisam mogao da verujem da teču toliko zanimaju ţene. Nikada mi ništa nije spomenuo o ţenama. Kakva je?“, upitah radoznalo. Badi razvuče usne u široki osmeh. Ona je nešto posebno.“ Kako to misliš?“ Noću igra u Smolovom kabareu. Stvarno kabareu. Stvarno je nadarena i svi koji tamo odlaze - vole je. Ţeli da jednog dana postane velika pevačica i tvoj teča joj plaća časove pevanja.“ „Smolov kabare, zar kabare, zar to nije u Harlemu? “ Badi klimnu glavom.
Mislio sam da su tamo svi zabavljači obojeni.“ Ona je horistkinja. Zaista je ljupka. “ Ali mislio sam da samo obojeni mogu tamo da rade. “ Ti si glupi jevrejski kreten “, nasmejao se. Hari voli crne guze. Devojka za koju se zauzeo je crnkinja.“ Gospode! Kada uopšte nađe vremena da je viđa? On radi ceo dan, a znam da ga tetka noću ne ispušta iz vida.“ Ne ceo dan. Svakog popodneva odvoji pokoji sat. Znaš kad se izgovara da ide da se obračuna sa ţabarskim bankarima. Za to mu je potrebno samo pola sata, zatim jurne do svoje devojke. “ Pitam se da li tetka zna za to? “ Nikako. Hari zaista pametno vodi poslove, privatne i javne. Niko ne moţe da sazna ništa o njemu. Ĉak ni policajci ne diraju njegovu knjigu i brojeve. On sve uspeva da podmiti.“ Otkud ti onda znaš sve o njegovom poslu?“ Mi crnje se drţimo zajedno. Jedan makro sa Sent Nikolas avenije ispričao mi je celu priču o Hariju. Rekao mi je i da pripazi m na devojku. “ Ona je kurva?“, upitah. Ona je poštena. Ali mi je makro rekao da mu je ona sestra i da bi ţeleo da jednog dana postane velika zvezda. Voleo bi da bude kao Bili Holidej ili Lina Horn: one su se proslavile u
Koton klubu. Rekao je da Hari moţ e da joj pomogne da postane zvezda. “
Pre nego što sam stigao da ga još nešto upitam, za tezgom je nastala guţva. Otišao sam da pomognem Mariju. Ĉak je i Badi morao da nam se pridruţi i pomogne nam da izađemo na kraj s navalom. Pogledao sam na sat. Bilo je skoro osam. Nikada nismo imali toliko posla.
Šta se dešava večeras?“, upitao sam jednu od devojaka koje su sedele za tezgom pijući koka-kolu. Prekovremeno“, rekla je. Šijemo kapute za vojsku. Gazda je upravo dobio jednu veliku hitnu porudţbinu od vla de i morao je da nam uvede prekovremeni rad do kraja meseca.“
U koliko sati počinjete ujutru?“ U šest“, kazala je zakolutavši očima. To je surovo.“ Teško je ustati, ali dodatna zarada mi je od koristi. Moram da brinem o dvoje dece.“ Šta je s tvojim muţem?“, upitao sam je. Zurila je u mene.
Odavno je otišao. Nestao. Nema muţa, nema novca“ , bacila je deset centi na tezgu. Vratio sam joj ih.
Ja častim.“ Pogledala me je.
Kada završavaš?“ upitala je. U devet.“ Prokletstvo“, kazala je. To je kasno. Ţivim u Bruklinu. Da bih stigla kući, moram da koristim metro i autobus. Za to je potrebno više od sata.“ To mora da je dosadno. “ Svakako. Moţda bi voleo da jednom dođeš u Bruklin. Lepo je tamo. Ţivim blizu Prospekt parka. “ Lepo od tebe što si me pozval a. Ali zaglibio sam ovde, a kada ne radim , pokušavam da spremim završne ispite. Ove godine trebalo bi da maturiram.“ Upiljila je pogled u mene.
Koliko imaš godina?“ Napuniću osamnaest u januaru.“ Izgledaš mnogo stariji. U stvari, izgledaš zaista dobro. Nikada ne bih pomislila da imaš manje od dvadeset godina.“ Hvala“, rekoh. Pošla je ka ulazu u metro, a onda se osvrnula. Vidimo se“, kazala je i mahnula mi. Dogovoreno“, rekoh i počeh da brišem tezgu. Badi je stajao kraj mene. Trza na tebe.“ Budalaština. Ona me čak i ne zna.“
Ona te moţda ne zna, ali te njena maca zna“, nasmejao se Badi. Poznajem te Poljakinje koje rade u fabrici. Sve su one lake ţenske.“ Otkud znaš? Poljaci su kao i svi drugi.“ Tako je“, nasmešio se Badi. I svi moraju da imaju nacionalni hobi. A oni nemaju bejzbol. Njihov nacionalni hobi je karanje!“
Kada sam sledećeg dana stigao na posao, vezao sam kecelju, stao odmah za tezgu i počeo da pravim dva krema od jaja za dvojicu taksista koji su tamo čekali. Uzeo sam dola r koji su mi dali i odneo ga do Debele Rite za z a kasom. Dva krema“, rekoh joj.
Vratila mi je devedeset centi i pogledao sam je. Oči su joj bile natečene, a maškara joj se slivala niz obraze. Vratio sam kusur mušterijama, a onda se uputio ka njoj. Šta se dešava, Rita?“, upitah. Tvoj jebeni teča je drkadţija“, rekla je. Šta je uradio?“ Dosta mi ga je. Ne samo da te je izradio za novac od klađenja što je dugovao tvom ocu, koji ga je predao pre nego što je nastradao, već sada pokušava da prevari i mog brata . Svakoga dana ubeđujem Harija da će mu moj brat vratiti novac koji mu duguje čim mu posao krene nabolje. Prilike su sada veoma teške“, rekla je, šmrcajući. Plakala je i pritom skupljala novac od Portorikanaca.
Zašto tvoj brat duguje novac teča Hariju?“ Moj brat je glupan. Duguje hiljadarku za opklade koje je izgubio. Ĉak sam ponudila Hariju da ja isplaćujem priznanice od po deset dolara nedeljno. Ali Hari je odbio, tvrdeći da bankari ţele novac odmah,“ Boţe, Rita, šta ćeš da uradiš?“ Moja plata je samo dvadeset dva dolara nedeljno i ja jednostavno ne mogu više da dam Hariju. Hari tvrdi da će moj brat morati da se odrekne svog posla. Ako to ne učini, pretio je da će se bankari pobrinuti za njega“, šmrcnula je. Hari kaţe da ne bi ţeleo da moj brat ostane na ulici i ponudio mu je trideset dolara nedeljno ukoliko počne da radi za njega.“ Da li tvoj brat ima dobar posao?“, upitah. Osrednji. Edi je jedva uspevao da zaradi za ţivot dok nije izgubio pamet i počeo da se kladi na konje“, rekla je, izvadivši još jednu maramicu. Ĉime se bavi?“, upitao sam. Soda-voda“, odgovorila je. Ima mali kamion. Kupio je sifonske boce, a onda ih napunio soda-vodom. Smislio je zvučno ime, Koni Ajlend selcer. Tek je počeo da pridobija mušterije. Isporučivao je kupcima boce soda-vode na kućnu adresu.“ Ne znam šta bi Hari mogao da uradi s takvom vrstom posla.“ Izvini, ali tvoj teča je svinja. On grabi sve što moţe, trebalo mu to ili ne.“ Daćeš otkaz?“ Nisam toliko luda“, rekla je. Ovo nije loš posao i potreban mi je nova c.“ Te nedelje, nakon razgovora s Debelom Ritom, shvatio sam da teča Hari ne samo da izdrţava crnkinju, već da na prevaru hoće da izgura iz posla Ritinog brata. Stalno sam zurio u svoj domaći zadatak pokušavajući da se usredsre dim, ali nisam mogao da mislim ni o čemu drugom osim o drkadţiji teča Hariju. Znao sam da me obmanjuje. Ali on i tetka bili su sada moja jedina porodica. Nisam imao izbora. Ali ostalo je prevršilo meru. Sećam se da, dok su mi roditelji bili ţivi, nikada nisam mogao da shvatim zašto otac radi s Harijem, bez obzira što mu je zet. Tetka je morala da zna šta se dešava. Uostalom, ţivela je s njim više od dvadeset tri godine. Zapalio sam cigaretu i otvorio friţider da uzmem pepsi -kolu kada se za čulo zvono na vratima. Otvorio sam. Bio je to Badi. Nasmešio mi se. Doneo sam ti poklon “, rekao je.
Pustio sam ga da uđe. O čemu, dođavola, pričaš?“, upitao sam. Mogu li najpre đa dobijem pepsi -kolu?“, reče. Pruţio sam mu flašu koju sam drţao u ruci i vratio v ratio se do kuhinje da uzmem drugu. U redu“, rekoh kada sam se vratio. Koje je to veliko iznenađenje?“ Potegao je gutljaj. Zatim je izvukao malu pravougaonu kutiju iz dţepa. Stavio ju je na sto ispred mene. Otvori“, rekao je. Pogledah u njega, a onda u kutijicu ispred mene. Morao sam noktom da rasečem
kutiju. Otvorio sam je, zureći u brijač s lepom belom drškom od slonovače. Zviznuh brijačem kao što je to Badi činio kad ga je otvarao; sunčeva svetlost presijavala se na oštrici od nerđajućeg čelika. Oštrica je bila hladna dok sam je drţao u ru ci. Ti si lud!“, rekoh. Nije trebalo da bacaš toliki novac na ovaj lepi noţ zbog mene.“ I dalje se smešio, kao dete. Nisi mi se čak ni zahvalio.“ Hvala ti. Prosto ne mogu da verujem “, kazah pogledavši u noţ. Ali i dalje mislim da si lud. Mora da je papreno skup. “ Nisam lud. Potrebna mi je tvoja pomoć.“ Pristajem. O čemu se radi?“ Moji prijatelji iz Harlema negoduju što Hari vodi posao s brojevima. Oni tvrde da vođenje brojeva pripada crncima bez obzira na mesto u gradu. Neće dopustiti tvom teča Hariju da isplaćuje ţabare.“ Pogledah ga.
Šta ja tu mogu da učinim? Ja samo radim za njega.“ Ti si njegov rođak. Saslušaće te ako mu kaţeš da će ga harlemski ban kari pritisnuti.“ Znaće da si ti jedina osoba od koj e sam to mogao da saznam. Otpu stiće te.“ Nije bitno. Neću više biti tamo. A bez mene neće biti ni posla s brojevima.“ Odmahnuh glavom.
Ako bude bilo problema, otrčaće pravo ţabarima.“ To mu neće pomoći. Ţabari i crnje su se već nagodili“ , rekao je. Ali ako on prihvati nagodbu, i dalje mogu da radim iz njegove radnje, a on će dobiti deo kolača. To je bolje nego da ga ucmekaju.“ Šališ se... ubiju. Zar je toliko mnogo novca u pitanju?“ Nije u tome stvar “, rekao je Badi. To je osnova svega. Radi se o teritoriji. “ Nekoliko trenutaka razmišljao sam o tome. Zaista nije bitno da li mi se teča Hari dopada ili ne; i dalje je familija. Pogledao sam u Badija.
U redu, porazgovaraću s njim. Ali ništa ne garantujem. Mogao bi jednako lako i mene da izbaci.“ Hari nije glup. Kada završi s kukom i drekom, videće šta se dešava i prihvatiće nagodbu.“ To je moja porodica, Badi, dopadalo mi se to ili ne. Puno rizikujem. “ Badi me pogleda.
Imam nešto i za tebe. Pobrinuo sam se za tebe i dobio pristanak da ti dam hiljadu dolara koje ćeš predati bratu Debele Ri te kao zalog. Imaćeš potvrdu za to“ , nasmejao se kada je to rekao. To će zaista dotući teča Harija. On nikada nije imao bilo kakvu potvrdu od Edija i izgubio je sve. “ Zurio sam ozbiljno u Badija.
Nadam se da će sve ispasti kako treba.“ Hoće“, rekao je Badi samouvereno. Zar ne vidiš, bio bi potreban samo minut da se
ode kod Harijeve ţene s pričom o njegovoj čokoladnoj prijateljici.“ Ne bih ţeleo da tetka bude tako povređena.“ Samo obavi svoj posao i ništa se neće desiti“, Badi se nasmešio. Ali nje gov osmeh je bio hladan. Badi, ti si govno. “
Takav je ţivot, sine. A sada, hajde da ti pokaţem kako da koristiš tu britvu.“
Sve je proteklo onako kako je Badi predvideo. Tečino lice bilo je crveno kao cvekla i vrištao je, vikao i udarao po pisaćem stolu sve dok se nije slomila staklena podloga. Pogledao je u staklo.
Vidiš šta si me naterao da uradim!“, povikao je. Ovo parče stakla košta me četrnaest dolara.“ Pogledah ga i počeh da se smejem. Piljio je u mene. Šta je toliko smešno, gospodine Pametnjakoviću? Zar mi nisi izazvao već dovoljno nevolja? Da je samo tvoj otac ovde! Ne bi se ti smejao. “ Po prvi put u ţivotu nisam ga nazvao nazv ao tečom“ . Hari, ne budi budala. Ţabari neće otpočeti rat bandi zbog tebe. Ti si sitna riba. Osim toga, već su se nagodili s crnjama.“ Hari iskolači oči. Ubiću to malo kopile Badija. On me je zajebao!“, povikao je. Izbačen je. Neće on raditi iz ove radnje.“ To mu neće smetati. Moţe da javlja brojeve iz bilo koje telefonske g ovornice. Ako pristaneš, već su se sloţili da ti daju parče kolača.“ Neću mu ovo oprostiti. Jednog dana razvaliću mu guzicu.“ Ako pokušaš, poslaće tvoju devojku kod tetke. Onda si zaista u govnima.“ To je bila poslednja kap. Seo je u stolicu bez daha. Odmahnuo je glavom, kao da ne
moţe da veruje u ono što je upravo čuo. Posle nekoliko trenutaka ponovo me je pogledao. I ti to znaš?“, rekao je gotovo šapatom. Klimnuh glavom.
Hoćeš li reći tetki?“ Ne. To me se ne tiče.“ Ja sam samo ljudsko biće. Ĉak je i tvoj otac imao problema.“ Prekinuo sam ga. Nisam ţeleo da znam. Ni to me se ne tiče. Moj otac je mrtav.“ Da li tucaš Kiti?“ Da li to radim, ne tiče te se. Baš kao što sam i tebi rekao. Koga ti tucaš je tvoja stvar.“ Za trenutak je sedeo ćutke. Da li si kresnuo Debelu Ritu? “ Tečo, da li si gluv? Da li si čuo ono što sam rekao?“ , upitao sam u neverici. Onda mora da je kreše crnja“, nastavio je on. Zašto bi inače sredio da dobiješ hiljadarku da namiriš Edija. Toliko mi Edi duguje.“ Zato što je Edi rekao Badiju i meni da mu je moj otac posudio dve hiljade da otpočne posao sa soda- vodom. Badi je rekao da zasluţujem da budemo ortaci u poslu.“ Ja bih te uključio u taj posao da sam ga dobio.“ Da li bi, Hari? Pokušavao si da preotmeš Edijev posao za sa mo hiljadu dolara koje ti duguje. Nisi mi čak ni rekao da je moj otac dao Ediju bilo kakav novac.“ Zaboravio sam. Rekao bih ti za to kada bih dobio posao sa vodom “, lagao je. Slegnuh ramenima.
To je sada završeno. Svi moţemo da se vratimo natrag na posa o.“ Dobro“, rekao je Hari pomirljivo. Hoće li Debela Rita sada biti dobro? Da li se vraća na posao?“ Da. Sada je srećna.“ Daću joj povišicu od dva dolara nedeljno. A šta je s Badijem, da li će doći da radi dok
ti ne zatvoriš?“ Rekao mi je da hoće.“ Hari je za trenutak sedeo mirno. Zatim je pogledao u polomljeno staklo na svom
pisaćem stolu. Moraću da promenim staklenu podlogu.“ Ćutao sam. To će stajati petnaest dolara.“ I dalje sam ćutao. Pogledao me je. Kako znaš da će Edi biti pošten u poslu? Zn am ja kockare. Oni nikada ne prestaju. Bez obzira na to šta ti je obećao, neće prestati. Pre ili kasnije ponovo će biti u škripcu i lopatom će ubacivati tvoj novac u kanalizaciju. Ima puno kladioničara koji će uzeti tvoj novac.“ Neće on drţati novac. Uzeće ga Debela Rita i poloţiti u banku umesto njega. Zamolio sam Kiti da proveri račune i svakog meseca dobijaću svoj deo. Debela Rita će čuvati Edijev.“ Teča Hari me je pogledao ispitivački. Kako si postao toliko pametan? “ Nisam bio toliko pametan. Ti si me naučio pameti.“
Nedeljom je radnja bila zatvorena. Stoga je to bio jedini dan kada sam mogao da odem
do Bruklina i zavirim u Edijevu garaţu gde je drţao kamion i mašine koje su punile sifonske boce. Hteo sam da K iti pođe sa mnom, ali je morala nešto da pomogne majci. Zato sam otišao sam. Na putu ka podzemnoj ţeleznici naleteo sam na Badija. Pozvao sam ga da pođe sa mnom, ali je rekao daje nedelja za njega vaţan dan u crkvi. Bio je posluţitelj i brinuo se o tasu za sveštenika. Počeo sam da se smejem. Nisam znao da si toliko religiozan.“ Briga o tim tasovima za dobrog Gospoda je vaţna. Pastor mi daje deset procenata od novca koji sakupim.“ Koliko to ispadne? “, upitah znatiţeljno. Ne mnogo. Otprilike deset dolar a svake nedelje. Ali najbolji deo je što upoznajem devojke i njihovi roditelji imaju poverenja u mene zato što sam u sluţbi dobrog Gospoda.“ Odmahnuh glavom.
Nije valjda da gnjaviš devojke?“ Pa, nisam to rekao “, pravdao se, smešeći se. Pastor i ja imamo dogovor. Ja ne jurim njegovu macu ako on ne juri moju “, zakikotao se i produţio svojim putem. Edi i Debela Rita čekali su me na stanici podzemne ţeleznice. Edi je bio uzrujan. Odšetali smo do garaţe, koja se nalazila blizu stanice, u dugač koj ulici načičkanoj jednospratnicama. Izgledale su kao gomila magacina i objekata s jeftinom proizvodnjom, od kojih je većina izrađivala kućne ha ljine za bedne dnevnice. Stigli smo do jedne zgrade sa dvoja vrata, koja su se otvarala tek toliko da kroz njih prođe ma li kamion.
Edi je istakao svoj mali drveni znak iznad garaţnih vrata: EDIJEV KONI AJLEND SELCER. Edi se fizički veoma razlikovao od svoje sestre Debele Rite. Bio je visok, mršav, otprilike sto osamdeset centimetara visok, ali su mu ruke bile dugačke, gotov o da su mu dodirivale kolena. Mada, lice mu je bilo nalik na sestrino, okruglo i s rupicom na bradi.
Ĉinilo se da je veoma ponosan na svoj posao. Stotinu puta je ponovio koliko mi je zahvalan što sam mu pomogao da se izvuče iz škripca. Iznenadio sam se kad a sam saznao da nije oţenjen i da ţivi sa sestrom. Takođe sam saznao da je radio za čoveka koji je posedovao mesto za punjenje sifonskih boca gotovo deset godina. Pre otprilike tri godine, starac je
poţeleo da se povuče. Bio je umoran od višečasovnog rada i smatrao je da će ga posao s bezalkoholnim gaziranim pićima, sa jeftinim bocama koje su se mogle kupiti u bakalnicama, na kraju potpuno uništiti. Starac i njegova ţena prodali su Ediju pogon za pet hiljadarki. To je uključivalo kamion, zalihu sifonskih boca i mašinu koja je punila boce vodom i stavljala zatvarače na njih. On i Debela Rita udruţili su sredstva i otkupili i zgradu i pogon. A moj otac im je dao dve hiljadarke da kupe ostala neophodna sredstva. Stajao sam u garaţi, računajući koliko vredi c eo posao. Nisam bio mnogo siguran u
vrednost svih stvari, ali jedno sam sigurno znao, a to je da je teča Hari zaista pokušao da istisne Edija na prevaru zbog hiljadarke koju mu je dugovao. Baš kao što je i očev ulog bio vredniji od duga. Okrenuo sam se ka Riti. Koliko Edi obrne nedeljno? “ Prosek je pedeset dolara dnevno, uz kaucije na boce, što je otprilike do lar i po. Nikada
ne moramo da vraćamo kaucije, zato što ljudi jednostavno predaju prazne boce, a Edi im isporuči pune. Kada jednom kauciraju boce, Edi ih stalno snabdeva. Stari Ţidovi su srećni
da dobiju litar soda-vode za samo 50 centi “, nasmešila se. Edi zaista radi dobro. Zarađuje dvadeset pet dolara dnevno i svake nedelje povećava broj kupaca. Radi šest dana ne deljno.
Ne radi subotom zato što se Jevrejima ne bi dopadalo da neko radi za šabat. Zaradi sto pedeset dolara nedeljno. Kad odbije troškove odrţavanja kamiona, benzina, struje za ovu zgradu i posebnih materija za prečišćava nje vode i soli, uz sterilizaciju praznih boca, ostaje mu sto dolara nedeljno.
Da li ti vodiš sve račune?“, upitah. Sada da. Edi mi daje sav pazar uveče, a ja ga sledećeg jutra polaţem u banku.“ A šta ja dobijam od toga?“ Zaključili smo da bi deset procenata bilo pošteno“ , rekla je. To nije mnogo. Tom brzinom biće potrebno tri godine da povratim novac koji je moj otac uloţio.“ Onda, koliko misliš da bi bilo pošteno? 1', upitala je. Ne znam. Zamolio sam svoju prijateljicu Kiti da pogleda knjige. Ona treba da diplomira računovodstvo i poloţi drţavni ispit. Zašto ne b ismo sačekali do kraja meseca. Onda će ona smisliti nešto što će svima odgovarati. Ali znam da je deset dolara nedeljno smešno.“ Debela Rita začkilji. Da nije bilo mene, ne bi ni znao da je tvoj otac uloţio novac u ovaj posao.“ Ja sam spasao Edijev posa o iz Harijevih kandţi. Na kraju, da li bi Hari zadrţao Edija da radi za njega da je preuzeo posao? Ako bi to i učinio, plaćao bi ga samo dvadeset pet dolara nedeljno u najboljem slučaju. A Badi mi je rekao da će unajmiti crnca da preuzme Edijev posao i pl aćati mu samo petnaest dolara nedeljno.“ Oni ne bi bili u stanju da vode posao“, rekao je Edi. Onda bi ga Hari prodao. Mogao bi da dobije barem pet hiljada za sve mašine, sifonske boce, garaţu i kamion“ , odgovorih. Hari nije budala. On uvek sve isplanira. Ne zaboravite da se spremao da preotme čitav posao za samo hiljadarku.“ Ćutali su. Koliko te je stari vlasnik plaćao nedeljno?“ , upitah. Dvadeset pet dolara, ali nisam morao da radim sav posao. On je obavljao pedeset posto posla pripremajući boce i s oda-vodu. Ja sam bio zaduţen za isporuke i prikupljanje boca, i prodavao sam ih novim kupcima “, odgovorio je. Sada ja sve radim i unutra i napolju. I ne zaboravi, uloţio sam tri hiljade, pored onoga što je tvoj otac dao. Takođe sam uloţio puno novca da b ih stvari doveo u red. Starac je pustio da stvari propadnu. “ Imaš li priznanice?“, upitah. Ne, jednostavno sam to uradio “, odgovorio je. Razumem da si uloţio puno u ovo, ali ne mislim da je deset dolara nedeljno dovoljno. Hajde da sačekamo da Kiti to osmisli. Pošteno ćemo se dogovoriti.“ Zar Rita nema pravo na nešto za posao koji obavlja?“ , upitao je Edi. Rita svakako ima pravo na platu. Moţda bi bilo bolje ako bismo razradili plan plaćanja tako da mi ti isplaćuješ kamatu na dve hiljade koje mi duguješ . Onda bih ja bio van posla, a ti bi posedovao čitavu radnju.“ Edi se okrenuo ka sestri, a onda vratio pogled.
Jedini problem je što nekad prodam manje nego što očekujem. Onda ne bih bio u stanju da ti isplatim svake nedelje. “ Zaključio sam da se vrtimo u krug. Hajde da to zaboravimo za trenu tak. Samo nastavi da radiš kao što si činio do sada i naći ćemo rešenje koje odgovara svima. Kada Kiti pregleda knjige, znaćemo više.“ Ne pokušavaš da mu oduzmeš posao?“ upita Debela Rita plačući.
Ne budi luda“, rekoh, pokušavajući da je utešim. Šta bih ja, dođavola, s njegovim poslom? Ne znam baš ništa o tome. Samo ţelim da dobijem novac koji mi pripada, a onda će svako krenuti svojim putem. “ A šta je s hiljadu dolara koje nam je Badi sredio?“ , upitala je. Ja nemam ništa s tim. To je između vas dvoje i Badija. Ali jedno znam: on vam neće slomiti kičmu. On zna kako je to teško. Sarađivaće s vama“, nasmešio sam se. Samo se opustite. Sve će se rešiti ako se Edi pobrine za posao i drţi se podalje od konja.“ Izašao sam iz toga“, rekao je Edi. Dobro“, rekoh. A sada, šta mislite da popijemo flašu Edijevog Koni Ajlend selcera. Ja častim“, rekoh, gurnuvši ruku u dţep i pruţivši Ediju nešto gotovine.
Slušao sam na radiju The Eddie Cantor Hour kada je ušla Kiti. Sada je imala ključ mog stana, tako da nisam ni bio svestan da je u sobi dok joj nisam začuo glas. Šta radiš u krevetu ovako rano?“ , upitala je. Pokušavam da zaspim“, odgovorio sam. Mnogo sam umoran posle odlaska kod Edija i Debele Rite u fabriku Koni Ajlend selcer. “ Slegnuh ramenima i ućutah za trenutak. Valjda sam zabrinut“, produţih. Ne znam da li sam učinio pravu stvar.“ Pogledala me je.
Šta si se dogovorio s njima?“ Rekao sam im da ne ţelim bilo kakav udeo u njihovom poslu. Samo ţelim novac koji je moj otac uloţio i biću zadovoljan time.“ Nasmejala se.
Nisi baš mnogo preduzimljiv. Tvoj teča Hari bi im skinuo koţu s leđa, kao i posao.“ Pogledah je.
Ja nisam teča. I moţda nisam poslovan čovek, ali se ne bih osećao dobro da sam ih uništio. Rekao sam im da ćeš se ti kasnije sastati s njima i predloţiti poštenu pogodbu za sve nas.“ To je posao. Šta ja dobijam od toga?“ Nasmejah se.
Šta misliš o osamnaest centimetara?“ To nije novac“, obrecnula se. Otko pčao sam šlic i izvadio ga. Već je bio krut. Mahnuo sam njime. Zar ovo nije bolje od novca? “ Nasmejala se i izvalila se na krevet. Rukom je čvrsto uhvatila moj ud. Počela je lagano da ga masira.
Šteta što ne moţemo da se kresnemo“ , rekla je zajedljivo. Zašto da ne?“ Dobila sam.“ Pa šta? I dalje moţeš da mi ga popušiš.“ Aha, ali šta ja imam od toga?“ Ne ponašaj se kao da ne uţivaš u tome.“ Ja dobijem puno slane sperme ako samo to radimo. “ Kako to misliš ako samo to radimo, kaţeš da si dobila.“ Moţeš da me tucaš otpozadi.“ Mora da se šališ. Ne ţelim da te povredim. Ĉuo sam da vas to boli.“ Neće boleti“, rekla je sigurno, počevši da se skida. Samo otrči dole do apoteke na ćošku i kupi pakovanje vazelina.“ Sigurna si?“ Ţeliš li da me povališ il i ne?“, upita podrugljivo. Tvoja patka nije jedina u gradu. “
Kiti je bila izuzetna. Tada sam zaista shvatio koliko mi znači. Učinio bih sve za nju. Kada sam joj polizao zadnjicu, znao sam da je to najslađa guza u gradu. Ispruţili smo se nagi na krevetu. Znoj je curio sa mene i privukao sam peškir da se obrišem. Nasmeših joj se. Dopada mi se kresanje u zadnjicu. Nisam to nikada ranije radio. Odlično je.“ Pogledala me je.
Operi ga. Prljav je i ima još vazelina na njemu. Kada završiš, porazgovaraćemo šta ja dobijam od posla sa soda-vodom. “ Otkud to da mi nikada ranije nisi rekla za tucanje u zadnjicu? “ To se ne zove ‟tucanje u zadnjicu‟“ , rekla je ljutito. To je sodomija. A to je veći greh od tucanja. To čak i ne mogu da ispovedim svom svešteniku.“ Ako je to toliko loše, zašto to radiš?“ Luda sam, pretpostavljam. Stalno sam napaljena i mogu da radim šta god hoću s tobom zato što si Jevrejin i ne moraš da ideš na ispovest.“ Misliš, ne bi to radila s nekim katolikom?“ Ne postavljaj glupa pitanja“, rekla je pomalo iznervirano. Operi se i hajde da razgovaramo o poslu.“ Otišao sam u kupatilo, ušao pod tuš i pustio vodu. Trenutak kasnije bila je pod tušem sa mnom. Pre nego što smo završili, začuo sam zvono na vra tima. Pogledao sam je. Misliš li da te traţi otac?“ Otišao je van grada. To mora da je za tebe.“ Zgrabio sam peškir i obmotao ga oko struka. Ostavio sam je u kupatilu i krenuo ka vratima. Ko je?“, upitao sam. Badi, glupane, otvaraj vrata “, glas mu je zvučao usplahireno. U nevolji sam, pusti me unutra.“
Otvorih vrata. Badi je bio u nedeljnoj odeći koju je obukao još tog jutra. Pored njega su stajale i dve zgodne crnkinje, takođe u svečanoj nedeljnoj odeći. Pustio sam ih unutra i zatvorio vrata.
Imam nešto pepsi -kole u friţideru. Sačekajte na tren da se Kiti i ja obučemo.“ Kad smo se pojavili, Badi i njegove prijateljice sedeli su za kuhinjskim stolom pušeći i ispijajući moje pepsi-kole. Badi je upoznao Kiti kada je jednom svratila do tezge dok sam radio. Predstavio je devojke koje su bile s njim - Dajanu i Arletu, ćerke svešte nika u njegovoj crkvi.
Imam veliki problem“, objasnio je Badi. Sveštenik mi je rekao da odvedem devojke kući, a umesto toga odveo sam ih kod sebe u stan. Popušili smo nešto trave, malo podivljali i kresnuli se svi. “ Zurio sam u njega. Kresnuo si ih obe?“, upitah.
Devojke se zakikotaše. Zašto da ne?“, upitao je. Obe su to ţelele. Ne zaboravi, one su sestre i navikle su da dele.“ Oh, brate“, rekoh. Zašto ih onda jednostavno ne odvedeš kući? Ne bi trebalo da bude nikakvih problema. “ Ne mogu to da uradim. Ubio bi me. Rekao mi je da ih odvedem kući u podne.“ Pogledao je na sat. Sada je osam sati. Znaće da sam čitav dan bio napolju s njima.“
Dakle, šta ţeliš da uradim?“, upitah. Mislio sam da bi ti moţda mogao da ih odvedeš kući.“ Jesi li poludeo! Šta će ga sprečiti da me ne ubije?“ Ti si belac. Sveštenik neće ubiti belca. Videće i da si fin.“ Nikako.“ Gospode. Stvarno sam u nevolji. Ĉoveče, moraš mi to učiniti. Premlad sam da umrem.“ Kiti je počela da se smeje, Šta je tako smešno?“ , obrecnuo sam se. Moţda ja mogu da pomognem devojkama“, rekla je. Kako?“, upitao je Badi. Kiti se okrenula devojkama.
Obe idete u školu?“ Arleta klimnu glavom.
Obe idemo srednju školu Dţordţ Vašington. Ja sam maturant, a Dajana je treći razred.“ Dobro“, rekla je Kiti. Mogu da kaţem svešteniku da sam im ja rekla da imaju dobre izglede da se upišu na koledţ Hanter i da sam ih zato pozvala da dođu na pripreme za upis na koledţ.“ To je sjajno.“ Badijevim licem razlio se osmeh. Ja ću da vam platim taksi.“ Pošto je taksi?“, upitala je Kiti tiho. Otprilike deset dolara do tamo i nazad “, rekao je. Nasmešila se. To je za taksi. Moja usluga vredi pedeset dolara. “ Ti si poludela“, rekao je Badi. To je jeftinije nego da budeš ubijen“, odgovorila je Kiti. Badi odmahnu glavom. To je puno novca.“ Znam šta radiš“, kazala je Kiti. Zarađuješ puno novca.“ U redu“, reče Badi. Predajem se. Dobićeš svoj novac.“
Kiti je pruţila ruku veoma uljudno. Sada.“ Badi me pogleda. Devojka ti je stvarno opasna. “ Izvadio je zamotuljak iz dţepa i izbrojao šezdeset dolara.
Badi je ponovo seo za kuhinjski sto kada su devojke otišle. Pogledao je na dole i uzdahnuo. Izvadio sam cigaretu iz njegove paklice. Njegove cigarete bile su bolje od mojih.
Ponovo sam ga pogledao. Sačuvao je glavu. Mora da si umoran posle toliko kresanja “, rekoh i nasmejah se. Ma jok, stvarno nisam. “ Ako si zabrinut zbog devojaka, Kiti će sve da sredi. Ona je veoma pametna.“ Za pedeset dolara, bilo bi dobro da stvarno bude pametna “, kazao je Badi i zavalio se na stolici. Moraću da nađem drugi posao.“ Kako to misliš? Mislio sam da je sada sve u redu.“ Jeste, ali imam drugi problem. Moram da nađem nešto što će me oslo boditi mobilizacije.“ Zbog čega brineš? Ne jure te, zar ne?“ Imam dvadeset godina i već godinu dana sam vojno sposoban. Zaredili su po mom komšiluku. Regrutacioni odbor pritiska nas crnje kao muve.“ Pa šta? Nema nikakvog rata i mislim da neće skoro, ako uopšte i dođe do nje ga.“ Moţda. Pre ili kasnije. U svakom slučaju, to nije dobro za mene. Dva deset jedan dolar mesečno neće mi biti dovoljno ni za cigarete.“ Ustao je i pogledao me. Napustiću posao kod Harija.“ Ĉekaj malo“, rekoh zapanjen. Da li momci znaju da napuštaš posao s brojkama?“ Već su dali odobrenje. Našli su mi posao preko u bruklinskom brodogradilištu ratne mornarice. Tamo ću raditi s brojevima.“ Hari će poludeti. Neće imati ko da ostane sa mnom do zatvaranja.“ Jebiga. Neka ti da više novca. Ĉoveče, ti moţeš sam da vodiš čitavu stvar. Nema nikakvih problema, pokazao sam ti kako da koristiš noţ.“ Pogledao sam ga. Imao sam osamnaest godina i upravo sam dobio poziv da se pojavim pred regrutacionim odborom. Bio sam siguran da sam vojno sposoban. Bio sam zdrav i
nisam imao porodicu koju je trebalo izdrţavati. Moţda bi i ja trebalo da počnem da traţim posao u odbrani.“ Moţda. Sve će nas pokupiti. I neće biti lako za crnje i Ješe. Nijedna sluţba nas ne voli.“ Duboko sam udahnuo.
Neću sada da brinem o tome. Sve je u redu. “ Otvorio sam drugu pepsi-kolu. Dođavola! Boţić stiţe za nekoliko nedelja i sve će biti mirno i srećno.“ Uopšte nisam bio svestan da ću ubrzo uvideti koliko grešim. Kasnije, pošto se Kiti vratila i dok smo u krevetu vodili ljubav, spiker je prekinuo muziku na radiju i objavio da su Japanci bombardovali Perl Harbor tog jutra i da je počeo rat.
Pogledao sam u Kiti. Odjednom su joj u očima zacaklile suze. A ja sam izgubio erekciju. Oboje smo znali da naši ţivoti nikada više neće biti isti.
Sve je krenulo naopako kad sam stigao na posao sledećeg popodneva. To je bila ludnica. Po prvi put video sam teča Harija kako radi za tezgom, zato što se samo jedan Latinoamerikanac pojavio na poslu. Ostali su zbrisali. Ni po koju cenu nisu hteli da rizikuju da ih pokupi regrutacioni odbor. Većina njih je bila prešla uzrast za regrutaciju i nika da se nisu pojavili pred regrutacionim odborom da dobiju svoj karton. Hari je siktao na mene.
Kasniš! Znao si da će mi danas biti potrebna tvoja pomoć! Došao sam posle škole kao i obično, tečo“, rekoh, vezujući kecelju oko pasa. Gde je, dođavola, Badi?“, povikao je. Obično je u ovo vreme već tu.“ Ne znam. Moţda je otišao da se prijavi u vojsku.“ Nije on taj. Ĉuo sam pre nedelju dana da će dobiti posao u odbrani.“ Odakle ti to? “ Imam veze“, rekao je likujući. Pogledah ga. Znao sam njegovu vezu. Njegova mala crnkinja. Okrenuo sam se ka Debeloj Riti za kasom. Šta je s Edijem? Kako on stoji s mobili zacijom?“ Dobro“, odgovorila je. Regrutacioni odbor je zaključio da je nesposoban za vojnu
sluţbu zato što mu je desna noga kriva i kraća od leve.“ Hari me pogleda.
Kakve su tvoje šanse?“ Ne znam“, rekoh. Maturiraću krajem sledećeg meseca i znam da mo ram da se javim regrutacionom odboru čim to završim. Mislim da ću sigurno biti proglašen za sposobnog.“ Sećam se da mi je jednom tvoj otac rekao da si imao astmu kad si bio mali. Moţda će te to osloboditi. “ Nisam siguran. Nikada nisam čuo za tako nešto.“ Moţda moţemo da porazgovaramo s tvojim regrutacionim odborom.” Pogledao me je. Malo pileće masti moglo bi da podmaţe točkove.“ Nasmejah se.
Tečo, u mom regrutacionom odboru ni ne znaju za pileću mast. Ĉitav okrug je nejevrejski.“ Hari me pogleda. Novac je novac. On govori sve jezike. “ Slegnuh ramenima.
Moţeš li sam s Hoseom da se pobrineš za tezgu?“ , upitao je Hari. Moram da trknem preko do portorikanske agen cije za zapošljavanje i obezbedim ispomoć.“ Mogu za sada. Ali ne znam da li moţemo da izdrţimo guţvu u šest sati kada se sve fabrike zatvaraju.“ Debela Rita je povikala sa kase:
Ako upadnete u guţvu, ja mogu da pomognem.“ Neću dugo“, rekao je Hari. Posmatrao sam ga kako se penje u kancelariju. Nisam ga video posle toga. Uvek je izlazio na straţnja vrata u prizemlju. Stvari su se smirile kada je Hari otišao. Pogledao sam Debelu Ritu. Da li je ceo dan bila guţva?“ upitah. Ona klimnu glavom.
Svi pričaju o ratu. Svi su uzrujani zbog vesti.“ Isto je sa mnom. Samo o tome smo pričali u školi.“
Zastala je za trenutak. Da li je Hari ikada rekao nešto o tome da će me otpustiti?“
Nikada nisam čuo ništa o tome. Zašto bi? Upravo ti je dao povišicu.“ Pogledala me je.
Razgovarao je s tvojom devojkom. Znam da ona ovog meseca polaţe drţavni ispit za računovođu. Mislila sam da je moţda rekao nešto o tome da ona preuzme knjige koje ja vodim. Na kraju, ja nemam poloţen drţavni ispit.“ Nikada mi ništa nije spomenula o tome. I siguran sam da bi rekla nešto. Osim toga, on nije voljan da plaća računovođu s poloţenim drţavnim ispitom.“ Samo me zanima“, rekla je. Ove nedelje je svako jutro dolazila u njegovu kancelariju. Posećuje ga oko jedanaest sati.“ Znam da je Kiti rekla da moţe da sredi tečin porez, ali nije mi rekla da je razgovarala o tome sa teča Harijem. Za trenutak sam razmišljao o tome dok sam usluţivao mušterije za tezgom. Ponovo sam se okrenuo ka Debeloj Riti.
Siguran sam da nemaš zbog čega da brineš. Ti znaš sve u vezi s njegovim poslom.“ Zatim sam čuo Badija kako doziva s kraja tezge. Daj mi jednu pepsi-kolu i paklu lakija “, doviknuo je. Odneo sam mu ih.
Kad si stigao? Šta se dešava s tobom?“ Otvorio je paklicu, izvadio cigaretu i zapalio. Povukao je dim i gucnuo pepsi-kolu. Nadrljao sam!“ Piljio sam u njega. Oborio je pogled. Nikad ga nisam video tako uznemirenog. uznemir enog.
Šta se desilo?“ Gazda u brodogradilištu rekao mi je da, pošto je rat već počeo, ne moţe da prima nove ljude.“ To zvuči suludo. Zar ne bi trebalo da im je zbog rata potrebno više ljudi nego ikad?“ rekoh.
Tako je“, odgovori. Ali ne ţele crnje.“ Proverio si to sa svojim prijateljima? “, upitah. To je bila prva stvar koju sam učinio“, odgovorio je. Ali imali su odgovor. Ţabari kontrolišu sva bruklinska brodogradilišta, uključujući i mornarička.“ Šta ćeš sada da radiš?“ Slegnuo je ramenima.
Ne znam još. Moţda ću napustiti grad. Nemam porodicu ovde da me zadrţava.“ Pronaći će te i uhvatiti zbog regrutne knjiţice.“ Ne ako odem u drugi grad i promenim ime “, nasmešio se. I dalje će ti biti potrebna regrutna knjiţica, zar ne?“ Da, ali to je lako“, kazao je. Mogu da nabavim bilo koju knjiţicu kad god poţelim. Drugu regrutnu knjiţicu, čak i drugu vozačku dozvolu.“ Ne znam. Uvek postoji način da te uhvate.“ Aha“, reče Badi, nervozno lupnuvši prstima po tezgi. Pretpostavljam da ću jednostavno morati da nađem neki drugi način.“ Bilo je pola pet i taksisti su počinjali novu smenu. Dve ulice od nas na lazile su se dve taksi garaţe i zato je uvek bilo posla. Neki taksisti su traţili Harija, ali sam im rekao da će on neko vreme biti odsutan. Kazali su da će kasnije navratiti da ga vide. Petnaest minuta kasnije tezga je bila prazna. Ĉoveče“, rekoh. Stvarno je sve zamrlo. “
Brzo se pročulo da Hari nije ovde da prima opklade od taksista“ , kazao je Badi. Ne liči na Harija da propusti ovo doba dana. Ovi se klade na veliko.“
Počela je guţva u šest sati, a Hari se nije pojavio. Badi, Debela Rita i Hose su mi pomagali kada je nastala guţva. Debela Rita je pogledala na sat. Skoro je sedam “, kazala je. Ovo je vreme kada završavam posao. Ne znam šta da radim. Ako ne krenem sada, izgubiću prevoz. I zakasniću da spremim večeru mojima.“ Da, vreme je“, rekoh. Idi kući.“ Šta da radim s gotovinom u kasi?“, upitala je. Hari uvek nosi deo tog novca uveče da ga stavi u banku. Ostaviću sve ovde. Hari će ga naći tu kada se bude vratio“ , rekoh. Posmatrao sam je kako se gega prema ulazu u podzemnu ţeleznicu i si lazi niza stepenice. Okrenuh se ka Badiju.
Šta misliš, gde je otišao?“ Badi se nasmejao.
On mrzi Hitlera. Moţda se prijavio u vojsku.“ Nasmejah se.
Ne, Hari. Moţda je Jevrejin, ali nije toliko l ud.“ Otišao sam do kase i otvorio je. Sto četrdeset dolara.“ Mora da ima više“, navaljivao je Badi. Pritisni polugu sa strane, na fioci kase. Iskliznuće napolje.“ Uradio sam ono što mi je mi je rekao. Bio je upravu. Fioka je iskliznula. Tamo je bio sveţanj sv eţanj novčanica. Brzo sam izračunao koliko. Više od hiljadu dolara. Gurnuo sam fioku natrag u kasu.
Lud je što ovde drţi svu tu gotovinu.“ On je kladioničar“, rekao je Badi. Koristi taj novac da isplati opklade. “ Bilo je već skoro devet sati i polako je počinj ao da provejava sneg. Krenuo sam da zatvaram staklene kapke. Badi i Hose su mi pomagali. J oš sam se premišljao da li da ponesem taj novac sa sobom kada zatvorimo. Ugledao sam tetku kako zaustavlja automobil ispred radnje.
Izašla je iz kola i prišla mi. Gde je Hari?“ Nagnuo sam se i poljubio je u obraz.
Otišao je do agencije da unajmi portorikanske radnike, zato što se danas na poslu samo Hose pojavio. Još se nije vratio.“ U tom trenutku iza njenih kola zaustavio se taksi. Evo me“, uzviknuo je Hari, ţurno izlazeći iz kola.
Sve se promenilo za vreme rata. Ţene su preuzimale poslove koje su nekada obavljali muškarci. Ovde, za tezgom, teča Hari je unajmio mlade Portorikanke umesto momaka koje je obično upošljavao. Badi je tvrdio da se Hari snašao. Ne samo da je devojke plaćao manje od momaka već je uspevao i da povali poneku. Nisu se ţalile. Bio im je potreban posao. Jedina druga mogućnost bila je da rade rad e kao čistačice. či stačice. To se plaćalo manje ma nje i mogle bi da rade samo dan ili dva nedeljno. Ovo je barem bio stalan posao. Trebalo je da maturiram dvadesetog januara. Kada sam se tog jutra probudio, tetka Lila mi je pripremila veliki poseban doručak. Postigao sam do bar uspeh. To nije bilo sjajno, ali je bilo bolje nego da s am ponavljao. Tetka Lila i Kiti obećale su da će doći na matursku svečanost. Hari je morao da vodi radnju; kako je rekao, bez njega sve staje“.
Tetka mi je poklonila lepu košulju, a Kiti debeli dţemper. Rekla je da će mi u njemu biti prijatno pošto je noć u bilo hladno za tezgom kada su prozori otvoreni. Kada sam primio diplomu, tetka je Kiti i mene odvezla do mog stana. Rekla nam je da
će svratiti da iznenadi Harija i pokupi ga malo ranije. I Hariju je kupila košulju i ţelela da mu je preda. Kiti i ja se pogledasmo. Oboje smo pomislili na isto. Otrčao sam u stan i nazvao radnju. Javila se Debela Rita za kasom. Gde je Hari?“ upitao sam. Gore“, rekla je. Jedna od novih devojaka je s njim.“ Popni se gore i reci mu da je tetka krenula tamo. “ Ne mogu to da uradim. Ubiće me ako se popnem gore.“ Biće gore ako ga ne pozoveš. Ode tvoj posao“ , rekoh. Baš me briga“, kazala je, zaplakavši. Bojim se. Znaš da je nezgodan. “
Pozovi ga. Neće se ljutiti. Biće ti zahvalan. Veruj mi.“ Dvoumila se za trenutak. Ostani na vezi“, kazala je. Nemoj da prekineš. Popeću se gore i pokucati na vrata.“
Drţao sam slušalicu gotovo dva minuta. Sve je u redu“, rekla je kad se vratila. Hvala ti, Rita“, rekoh i spustih slušalicu. Okrenuh se ka Kiti. Našla ga je.“ Dobro“, kazala je, vadeći kovertu iz tašne. Ovo je jutros stiglo za tebe pre nego što sam krenula na tvoju dodelu diploma. “ Pogledao sam kovertu - iz regrutacionog odseka. Otvorio sam je i izvadio pisamce. Nisu gubili vreme. Naloţeno mi je mi je da uzmem regrutnu knjiţicu i odem na lekarski pregled.
Pruţio sam Kiti pismo. Letimice je pogledala šta piše, a onda je podigla pogled ka meni.
Očekivao si ovo.“ Aha“, rekoh. Ali ne tako brzo. Nisam imao dovoljno vremena ni da odlučim šta ţelim da radim.“ Ako si sposoban za voj sku, nemaš izbora. Jednostavno te pošalju u vojsku ili mornaricu. Ali ako ti se posreći i budeš proglašen za nesposobnog, onda ćeš ostati ovde i pronaći sebi pravi posao, a ne ovako jadan kao kod Harija.“ Kakav posao?“, upitao sam. U srednjoj školi te ne obuče ni za šta.“ Postoji puno poslova “, kazala je. Samo čitaj oglase u novinama. Svi dobri poslovi namenjeni su muškarcima koji su ostali ovde. Moţda to ne shvataš, ali muškarci su pravo blago... traţeni su.“
Moţda bih mogao da zarađujem povaljujući bogate gospođe iz visokog društva“ , rekoh zavitlavajući se. Ne moţeš da izađeš na kraj ni s onim što imaš“, kazala je kroz smeh, prihvativši šalu. Pruţila je ruku ka mom šlicu. Imaš tek toliko da mene zadovoljiš.“ Svukli smo se i legli na krevet. Zaista mi se dopadala Kiti; uvek je umela da zabavi.
Verovao sam da i ja nju činim srećnom. Sada kada sam maturirao, imaćemo više vremena da budemo zajedno. Tako sam mislio, ali nam se nije pruţila prilika. Već sredinom marta otišao sam u vojsku.
K NJIGA DRUGA
1914.
Ţan-Pjer je prisluškivao oca i dedu kako sikću jedan na drugog iza teških, rezbarenih vrata biblioteke. Pribio je uvo bliţe vr atima, ali ga je Arman, Arm an, krupni batler, povukao naglo za kragnu i odvukao na sprat u spavaću sobu. Gurnuo ga je u sobu i dvaput ošamario. Nikada ne prisluškuj kada tvoji pričaju!“, obrecnuo se. Ali pričali su o ratu! Volim ratove.“ Još si mlad. Ne znaš ništa o ratovima“, kazao je Arman. Sačekaj ovde dok te ne pozovu.“ Ţan-Pjer je posmatrao kako batler zatvara vrata za sobom. Dobacio je ba tleru šapatom: Kučkin sin! Znam zašto ga drţe u ovoj kući. Dudla ga mom dedi i pušta da ga moj otac guzi.“ I dalje mrmljajući sebi u bradu, prišao je prozoru s pogledom na lep cvetni vrt ispred vile. Pitao se o čemu su pričali. Tata!“, rekao je Ţak. Zašto se toliko bojiš? Sve će se brzo završiti ako i dođe do rata. Za nekoliko meseci. “ Moris je tuţno pogledao sina. Ţak, glup si. Ne postoji rat koji se završi za nekoliko meseci. Sećam se kad su se Francuzi borili protiv Prusa. Imao sam samo dvanaest godina. Tvoj deda me je poveo s desetoricom ljudi i četvoro kola usred noći da odnesemo vodu u Pariz zato što su Pru si presekli snabdevanje vodom. Francuzi tada nisu bili spremni, kao ni sada. “
Pa šta?“, odgovorio je Ţak. Tako smo se obogatili i otpočeli novi posao.“ Ne razumeš, Ţak. To su bila druga vremena. Naš sadašnji premijer Brijan je sebičnjak. Mislim čak i da je da je naloţio na loţio da ubiju Ţoresa, Ţoresa , pacifistu, kako bi b i mogao moga o da nas uvuče u rat. ra t. Ne zavaravaj se, Ţak, Prusi će pregaziti čitavu Evropu. Ne moţemo nikoga da pobedimo. Ĉak ni naši fudbaleri ne mogu da dobiju utakmicu.“ Ali Brijan nije odgovoran za vladu. Poenkare je predsednik “, odgovori Ţak. Moraš da naučiš, Ţak, da čitaš između redova. On će postati predsed nik za dve godine. Onda će cela Evropa morati da preklinje Ameriku da nas spase“ , rekao je Moris. Ţak pogleda oca. Moţda bi trebalo da pitamo njegovu majk u da ga pozove da ţivi s njom u Švajcarskoj dok se ovo ne završi.“ Znaš kakvu smo pogodbu napravili s njom. Osim toga, ne ţelim da moj unuk bude u društvu te kurve.“ Odmahnuo je glavom. Ne, ona nikada ne bi pristala da Ţan -Pjer ţivi s njom. Ona je samo pristala da rodi dete, ne da ga odgaja. “ Rotšildi su na imanju u Engleskoj. Moţda bi njih trebalo da zamolimo da uzmu Ţan Pjera“, predloţio je Ţak. Moris odmahnu glavom.
Rotšilde jedino zanima novac.“ Imamo i novac“, odgovorio je Ţak nabusito, Ne zaboravi da posedujemo sve fabrike za punjenje boca vodom. To je v rednije od svih Rotšildo vih nekretnina!“ Ne zaboravi da su Rotšildovi jevreji.“ Ţak se set i i da je ime njegovog oca Moris i da se ovaj uvek osećao nelagodno zato što je smatrao da je to ime p reviše jevrejsko. Moris je pokušao da promeni ime u Fransoa, ali njegov otac, Ţakov deda, odbio je to. Nije mu dozvolio zato što se otac Morisove ţene zvao Fransoa. On je vozio kola za Pleskasje. Jedini razlog zbog kojeg je došlo do tog braka bio b io je taj što je Morisu bila potrebna jaka devojka iz niţe klase koja je mogla da mu rodi zdravog sina.
Brak je sklopljen zbog zakona o nasleđu. Pleskasje mora da ostane u porodici. I Ţak se oţenio iz istih razloga. Njemu je ţena rodila dva sina, Ţan -Pjera i Remona. Ţ ak je njoj i njenoj porodici isplatio dvadeset hiljada lujeva za razvod. Rastali su se prijateljski. Njegova ţena nije bila nesrećna; u vreme kada se udala za Ţaka znala je da je on homoseksualac, kao što su to bili njegov otac i deda. Takođe je znala da neće biti zadovoljna dok ne pronađe pravog muškarca. Sloţila se da se preseli u Švajcarsku s dvadeset hiljada lujeva za sebe i pet hiljada za porodicu. Uskoro je stekla mnoge prijatelje i otvorila je bar i kafe. Ne, ne Rotšildi“ , zagrmeo je Moris, dok mu se glas kao eho odbijao o visoke tavanice.
Poslaćemo ga u Kvebek, gde imam dalje rođake. S nešto novca, brinuće o njemu.“ Ali šta s Remonom? Dečak ima samo tri godine.“ Nema problema s Remonom“, rekao je Moris hladno. Dete je fizički i mentalno zaostalo. Znaš šta je doktor Mejer rekao. Najbolja stvar koju moţemo da učinimo za njega jeste da ga smestimo u ustanovu ustanovu koja brine o takvoj deci. “ Ali, tata“, molio je Ţak. On je član porodice. Ne moţemo tako da ga napustimo.“ Zaboravljaš šta su doktor Mejer i ostali specijalisti rekli. Poţiveće najviše devet ili deset godina. Najviše što moţemo da učinimo jeste da mu pruţimo najbolju moguću negu.“ Ţak je sedeo ćutke. Osećao se malim u velikoj stolici. Oči su mu se napu nile suzama. On je još beba“, kazao je. Samo Bog zna njegovu budućnost. Moglo bi da se desi čudo i da se izleči. Uvek postoji nada, Ţak. Ako se desi čudo, bolničarke mogu da mu pomognu i moţe da se vrati kući“, rekao je Moris. To dete je problem za nas. Ne moţemo da ga pokazujemo u društvu... ogovaraće nas iza leđa. Naš po sao bi polako opao. Znam tu kopilad. Mogu da budu okrutni.“ Ali Ţan-Pjer voli svog malog brata “, rekao je Ţak. Ţan-Pjer će boraviti u Kanadi dok se rat ne završi. Objasnićemo mu da je Remon suviše mali da bismo ga bilo gde slali. Dok se Ţan -Pjer vrati kući potpuno će zaboraviti na njega.“ Ţak pogleda u oca. „Vous etes vraiment dur, papa. Zaista surovi.“
. Brod je bio veliki i komforan, mada nije bio ni Kraljica Meri ni Normandija, već irski. Zvao se Moli se Moli Makri i isplovio je iz Dablina. Ţan -Pjer je uzdahnuo i pogledao u Armana dok se naslanjao na ogradu. Zašto nam tata nije obez bedio mesta na jednom od velikih francuskih brodova? “ Rat“, rekao je Arman. Nemci i Francuzi su u ratu. Ali Nemačka nije u ratu s
Republikom Irskom. Zato je naš brod bezbedan za prelaz preko Atlantika.“ Ali mi idemo u Kvebek. To je deo Francuske, zar ne? “ Nije više“, reče Arman, odmahnuvši glavom. Sada je britanski.“ Ali svi oni govore francuski?“ Istorija. To je priča bez kraja. Dođi, hajdemo do kabine da se okupamo. Uskoro će večera, a posle ćemo moći da vidimo Gibraltarsku stenu kada uplovimo u Atlantik.“ Bilo je deset sati kada su prošli pored Gibraltarske stene, a onda ga je Arman smestio u krevet. Imali su dve susedne sobe. Nije znao koliko je sati kada ga je probudila sirena za
uzbunu. Potrčao je do Armanove sobe. Lupao je na vrata, ali nije bilo odgovora. Armane! Armane!“, vikao je. Nije bilo odgovora. Brzo je navukao pantalone i košulju. Ĉuo je kako ljudi trče kroz hodnike. Istrčao je iz sobe, ali nije razumeo šta govore jer su svi pričali engleski. Potrčao je ka baru. Jedan mornar ga je ščepao i odveo u trpezariju. Drugi mornar mu je brzo navukao preko glave pojas za spasavanje. Mornar mu pokaza rukom: Ostani ovde!“ Ţan-Pjer se osvrnuo po prostoriji. Trpezarija je bila puna ljudi. Svi su imali pojaseve za
spasavanje, neki su sedeli, a neki stajali, čekajući uputstva posade. Svima je rečeno da ostanu u trpezariji. Nije bilo razloga za strah; ne treba da zaborave da je ovo irski brod i da Irska nije u ratu ni sa kim. Ţan-Pjer se nije bojao. Neprestano se osvrtao traţeći Armana. Ne uspevši da ga nađe,
provukao se kroz mala vrata koja su vodila na palubu. Izašao je ispod stepeništa. Bio je skriven u senci. Pogleda vši napred, primetio je dva velika reflektora kako obasjavaju čitav bok Moli Makri. Okrenuo se i ugledao odakle dolaze reflektori: s jednog malog nemačkog ratnog broda.
Ostao je ispod stepeništa i posmatrao motorni čamac kako prilazi brodu s mnoštvom nemačkih mornara. Irski kapetan ih je pozdravio kada su se popeli na brod, a nemački oficir je otpozdravio kapetanu. Zatim su se ru kovali. Govorili su nemački, tako da Ţan -Pjer nije mogao ništa da razume. Irski kapetan je klimnuo glavom i izdao naredbu svojim ljudima. Zatim su se ti ljudi i nemački mornari uputili nekud zajedno. Kad su otišli, irski ka petan i nemački oficir krenuli su do bara i popili nekoliko pića. Ţan-Pjer je sedeo pod stepeništem. Shvatio je da su se Irci i Nemci dogo vorili. Ali i dalje je bio ljut na Armana. Kada otac bude saznao za Armanovo ponašanje, to će mu biti kraj. Otac će ga uništiti. Ĉuo je galamu sa palube. Nemci su se vraćali noseći neke sanduke. Vino, viski, hranu. Ţan -Pjer nije mogao da vidi šta tačno uzimaju, ali činilo se da ih to uveseljava.
Ĉitav sat Nemci su prevozili svoj tovar i nestali su u tami Atlantskog okeana. Zatim se Ţan-Pjer polako protegao, osluškujući motore Moli Makri kako počinju da bruje. Ostao je pod stepeništem još jedan sat dok su se putnici vraćali u ka bine. Zatim je ustao i krenuo u bar. Samo je barmen ostao tamo. Zurio je u Ţan -Pjera. Šta ti, dođavola, radiš ovde?“ Zatim je shvatio da ga dete nije razumelo. Bio je veoma vešt. Govorio je nekoliko jezika, srećom i francuski. Ponovio je pitanje na franc uskom. Ţan-Pjer je bio srećan što je pronašao nekoga ko govori njegovim jezikom. Ispričao mu
je šta se dogodilo od trenutka kada je začuo sirenu. Barmen je zatim pozvao brodskog stjuarda, koji je takođe govorio fran cuski. Stjuard je rekao da će odvesti Ţ an-Pjera do njegove kabine i pokušati da pronađe Armana. Stjuard je otvorio vrata Ţan -Pjerovih odaja. Zatim je stavio ključ u vrata Armanove sobe. Pokušao je da ih otvori. Vrata su se jedva malo odškrinula. Stjuard je zatim navalio svom snagom na vrata. Ovoga puta uspeo je da ih otvo ri. Ušao je unutra, upalio svetl o i brţe-bolje zalupio vrata za sobom. Ali Ţan-Pjer, čiji je pogled bio sveţiji i hitriji, video je šta se dogodilo. Arman je leţao potrbuške na podu s noţem zabijenim u srce, s leđa. Krv je još c urila po podu.
Ţaku je telegram stigao na kancelariju Pleskasjea Pleskasjea u Parizu. Poslao ga je iz vršni potpredsednik irske brodske kompanije. Poruka je bila jednostavna:
Poštovani gospodine Ţak Martene, Sa ţaljenjem vas obaveštavamo da je učitelj vašeg sina, gospodin Arman Lebosk, doţiveo nezgodu i poginuo. Takođe smo zadovoljni što moţemo da vas obavestimo da je vaš sin, gospodin Ţan -Pjer Marten, dobro i da nije mnogo potresen ovim tuţnim događajem. Vašeg sina prepustili smo brizi gospodina Bendţamina O’Dula, stjuarda koji tečno govori francuski i sam ima tri sina. Ţeleo bih da vas zamolim da me izvestite izvestit e o tome t ome ko će brinuti o vašem sinu kada stignemo u Kvebek. Gospodin O’Dul će vas obaveštavati o svemu što se tiče vašeg sina. S duţnim poštovanjem, Tomas T. Vots, izvršni potpredsednik Mašući telegramom, Ţak je ušao u očevu kancelariju. Spustio je telegram na očev radni sto. Ni minuta nije časio da se poţali starcu. Arman, ludi seronja! To je bila tvoja zamisao, da o n brine o Ţan -Pjeru!“ Moris je podigao pogled sa stola. Na šta se sada ţališ?“, rekao je smireno. On je mrtav! Više ne postoji problem.“
Ne znamo šta je mogao da ponese sa sobom kada se ukrcao na brod. Oduvek je bio varalica i lopov.“ Moris mahnu rukom ljutito.
Ništa. Arman nije bio toliko lud. Znao je da će biti dobro nagrađen kad otprati Ţan Pjera u Kanadu.“ Ţak je ćutao. Moris ga pogleda.
Sada obavesti potpredsednika o tome gde se nalazi škola u Montrealu koju će dete pohađati. Ĉini se da je deč ak u dobrim rukama. Nemamo vremena da se zadrţavamo na tome. Kada to obaviš, vrati se ovamo. Moramo naći novac da kupimo posede i vinariju Kabernea, koje Kabernea, koje nam je jutros ponudio Pridom. “ Vino nije kao voda. Ne moramo da uzgajamo groţđe.“ Ali vino donosi više novca od vode“ , kazao je Moris. Boca vode staje samo jedan franak. Dobar kaberne moţe da ti donese deset franaka po boci.“
Nije bitno da li će Britanci dovesti svu vojsku u Francusku. Svi su oni glupi. Hindenburg je postavljen na čelo nemačke vojske u istočnoj Francuskoj. To znači da će zbrisati čitavu francusku i britansku vojsku u Francuskoj. Kučkin sin je genije kao Bizmark. Šta ćemo da radimo kada zauzme Pariz?“, Ţak se ljutito obraćao ocu. Moris se nasmešio. Otvorićemo puno kabarea kako bi Švabe mogle da gledaju kankan. Zatim ćemo otvoriti puno bordela i pustiti ih da svi dobiju venerične bolesti. I na kraju, daćemo im sve ljupke dečake koje vole. Neće se dugo zadrţati u Parizu.“ Tata, staromodan si. Novi Nemci nisu takvi! “ Moţda je vojska savremenija, ali Nemci se nikada ne menjaju. “ Uprkos tome“, reče Ţak, osećam da moram da učinim nešto da se spase zemlja. Prijaviću se u vojsku.“ Moris se vidno uzruja.
Sada si ti glup. Ţeliš da pogineš?“ To neće biti problem“ , odgovorio je Ţak samouvereno. General Peten ponudio mi je mesto kapetana nabavke. Biću zaduţen za vino i šampanjac. Biću u generalštabu. Svi znaju da je generalštab najbezbedniji. Neću videti borbu.“ Moris pogleda sina.
Šta nameravaš da uradiš sa svojim dečkom Lujem? Misliš li da će ostati ovde u tvom odsustvu?“ Mislio sam da ga povedem sa sobom kao posilnog. “ Gluplji si nego što sam mislio“, reče Moris. Za nedelju dana otkriće da ste homoseksualci. Šta misliš, koliko je vojsci potrebno da vas razotkrije? Onda b i te izveli pred vojni sud i otpustili iz vojske. To bi ti uništilo ugled u društvu. Osramotio bi javno čitavu porodicu.“ Šta onda mogu da učinim, oče? Volim tog momka.“ Zaposli ga u vinariji u Primorskim Alpima. Daj mu zvanje. Pomoćni upravnik. Dobro zvanje... napokon, on je veoma pametan momak. Završio je računovodstvo.“ Moris klimnu glavom, zadovoljan svojim planom. Kada malo razmislim o tome, to je dobra ideja. “ Ţak je zurio u oca. „ Merde! Ti bi ţeleo da natrtiš momka!“ Šta je loše u tome, Ţak?“ na smešio se Moris. Uostalom, bićeš odsutan. A ja mogu da ga zadrţim u porodici. Ništa kao mali incest ne bi moglo da nas drţi na okupu.“ Prvi sneg u Montrealu stvorio je tanak ledeni pokrivač u studentskom gradu Sen Ksavijea. Zvono je oglasilo kraj časa matematike. Prostorija se brzo ispraznila i dečaci su otrčali u spavaonice. Ţan -Pjer je poslednji ušao u sobu. Trojica njegovih drugara već su stigli. Ţan-Pjer je stavio svoje knjige na vrh drvenog sanduka, zatim se okrenuo i seo na ivicu tvrdog kreveta. Na jednom je shvatio da ga trojica dečaka posmatraju. Uzvratio im je po gled, ne progovarajući. Alen, najviši dečak u sobi, pogledao ga je rekavši: Ti si Francuz, a ne Kanađanin. Ne znaš engleski.“ Ţan-Pjer je zurio prkosno. Ti govoriš francuski“, reče. Ne dobar francuski, jer nijedan Kanađanin ne govori pravilno francuski. Ali nekako uspevam da te razumem. “ Ţozef, najbistriji dečak iz njihove sobe, obrati se grubo Ţan -Pjeru.
Svi mi znamo zašto su te poslali ovamo. Tvoj otac nije ţeleo da se sazna da s i homoseksualac. A znamo i da je tvoj prijatelj na brodu ubijen zbog nečije ljubomore.“ Ţan-Pjer je piljio u njega. Otkud znaš bilo šta o tome?“ Svi u školi znaju o tome“ , narugao se Alen. Ko ti je pričao o tome, kurajberu?“, pobesne Ţan -Pjer. Oficir s broda rekao je upravniku škole, a ovaj je to preneo učiteljima. Naravno, i deca su nešto načula o tome“, osmehnuo se podrugljivo Ţozef. Da li bi ţeleo da ga podudlaš nekom od nas? “ Ţan-Pjer je pokušavao da ostane miran. Pogledao ih je. Nijedan od vas nema đoku dovoljno velikog za igranje. “ To je razbesnelo Alena. Potrčao je preko sobe ka Ţan -Pjeru, zamahnuvši da ga udari po licu, ali ga je promašio. Ţan-Pjer je bio previše brz. Prevrnuo se na leđa, tako da je izbegao udarac. Hitro je levom nogom šutnuo Alena u testise. To je naučio u Francuskoj na času fizičkog. Alen se presamitio, steţući prepone. Pao je na pod i počeo da plače. Ţan-Pjer gaje posmatrao, ne pomerivši se sa kreveta. Potom se okrenuo ostalima. Da li bilo ko od vas zna još neke strašne priče o meni?“ Dečaci su mu uzvratili pogled, ne progovarajući. Zatim je Ţozef kle knuo pored Alena da vidi da li ikako moţe da mu pomogne. Pogledao je u Ţan -Pjera. Nisi morao to da uradiš. Mogao si doţivotno da ga upropastiš.“ Ţan-Pjer se nasmejao. Niko nikada nije umro od šuta u jaja.“ Pol, najniţi dečak u sobi, posmatrao je sve ćutke. Napokon, znatiţeljno je pogledao Ţan-Pjera. Otkud toliko znaš o seksu? Nisi mnogo stariji od nas.“ Ţan-Pjer se nasmešio zadovoljno. Ja sam Francuz. Svi Francuzi su stručnjaci za bilo koju vrstu seksa. “ Postoje razne vrste seksa? “, upitao je Pol, čudeći se. Dotle su trojica dečaka znatiţeljno čekala Ţan -Pjerov odgovor. Neću da vas podučavam. Jednostavno ćete sami morati da naučite.“ Još leţeći na podu, Alen progov ori: On ništa ne zna, zato neće da nas nauči.“ Moţeš li barem da nas naučiš nešto za početak?“ konačno je upitao Ţozef. Dečja znatiţelja ispuni sobu. Ţan-Pjer ih pogleda. Počnite da masturbirate.“ Kako to da radimo? Premali su nam. “ Veoma lako“, rekao je Ţan-Pjer, otkopčavši šlic i počevši da ga gladi. Nije vaţno koliko ti je mali, i dalje dobar osećaj. Zar nikada niste posmatrali starije dečake pod tušem kako nasapunjanim rukama trljaju đoke da bi se ukrutili dok ne dođe vreme da pucaju‟?“ Trojica dečaka pratila su njegove pokrete. Uskoro su svi osećali kako ih proţima prijatno osećanje. Koliko, u stvari, imaš godina? Tvoj je veći od naših“ , upitao je Pol. Napuniću deset godina“, reče Ţan -Pjer, za nekoliko meseci. Ali moj otac je rekao školskoj upravi da sam mlađi kako bih mogao da se upišem u ovu školu. Nije loše. Brzo učim engleski. Upravnik mi daje dva časa dnevno.“ Ţozef ga pogleda. Hoćeš da kaţeš da govoriš i razumeš engleski?“ Ţan-Pjer klimnu glavom. Paţljivo je posmatrao ostale.
Ponekad“, dodao je Ţan-Pjer, dok mu je ud postajao krut, dobar je osećaj pustiti drugog dečaka da ti ga drţi i trlja ga.“ To je za pedere“, rekao je Alen. Otac mi je rekao da nikada ne dopustim da me drugi dečak dirne.“ Video sam jednom sliku neke devojke kako sisa penis muškarcu“ , kazao je Ţozef. Jednom sam ušao kod roditelja dok su to radili. Posmatrao sam ih dok me nisu opazili i tata me je isterao iz sobe “, reče Alen. Ţan-Pjer je prišao Polu. Kleknuo je, posmatrajući dečaka kako gladi svoj majušni ud. Nagnuo se i jezikom mu dodirnuo ud i pogledao u Pola. Oči su mu blistale. Alen i Ţozef su uglas viknuli: To je tako odvratno! To je za pedere! “ Ja nisam peder“, uzvratio im je Pol i brzo navukao pantalone. Vas dvojica bi trebalo to da probate, moglo bi da vam se dopadne “, re kao je Ţan -Pjer Alenu i Ţozefu. Hajdemo napolje da se igramo. “ Ţozef je slegnuo ramenima i navu kao kaput. Ţak se uspravio u krevetu i pruţio ruku da uzme cigaretu iz srebrne tabakere na noćnom stočiću. Zapalio je cigaretu srebrnim upaljačem koji je stajao po red tabakere. Udahnuo je dim duboko. Zatim se nakašljao i okrenuo ka Luju, koji je leţao nag i znojav kraj njega na krevetu. Gospode!“, jedva je izgovorio.
Luj mu se nasmešio. Da te ne zamaram previše? Ne zaboravi da ima m samo dvadeset godina. “ Nemoj da laţeš, kurvo mala“, nasmejao se Ţak. Znam koliko imaš godina. Ne bi mogao čak ni da dobiješ diplomu iz računovodstva dok ne napuniš dvadeset pet. Video sam tvoja dokumenta s fakulteta. “ Ti si stvarno kopile koje zabada nos svuda “, rekao je Luj. Ţak ga ošamari po licu. Sa mnom nećeš govoriti takvim tonom, inače ć u te izbaciti na ulicu, gde sam te i našao.“ Luj je samo slegnuo ramenima. Ne bojim te se “, kazao je. Moţeš da radiš što god hoćeš sa mnom. Ali tvoj otac mi je već ponudio mesto u no voj vinari koju ste kupili. “
Pretpostavljam da si se već spetljao s mojim ocem“, reče Ţak besno. Luj je zurio u njega.
Zašto da ne? Znao si da volim starije muškarce kada sam tebe upoznao. Ĉak si me i posmatrao kada sam imao avanturu na balu s maskama za Dan Bastilje. Ĉak si mi dopustio da koketiram s dvoji com nemačkih činovnika iz konzulata.“ Oh, sranje!“, povikao je Ţak. Ne znam zašto se uopšte bakćem s tobom.“ Ja znam“, nasmešio mu se Luj đavolasto i zabio lice u Ţakove p repone. A onda je posle jednog minuta pogledao Ţakovo lice. Uvek si mi govorio da pušim bolje od svih koje si ikada upoznao.“ Ţak je ugasio cigaretu u pepeljari na noćnom stočiću, zatim je ustao iz kreveta i otišao u kupatilo. Seo je na bide da opere genitalije i zadnjicu. Za tim je ustao, obrisao se peškirom i poprskao kolonjskom vodom. Luj je i dalje sedeo u krevetu posmatraju ći ga. Ţak je brzo navukao pantalone i čistu
košulju i obuo cipele. Zatim se okrenuo ka Luju. Ustani, pokupi svu svoju odeću i napusti ovu ov u kuću“, rekao je Ţak besno. Ne moţeš to da mi uradiš. Tvoj otac to ne bi dopustio.“
Ti glupa kurvice!“, obrecnu se Ţak. Misliš da bi se moj otac ikada upu stio s tobom? On ima gomilu dečaka lepših od tebe.“ Bacio je sto franaka na čaršav pore d Luja. Sada se, dođavola, gubi odavde!“ Prišao je vratima. Biću dole u dnevnoj sobi“, kazao je. Ako ne izađeš odavde za jedan sat, narediću dvojici kočijaša da te izbace!“ Moris je ušao u biblioteku i doviknuo Ţaku koji je u dnevnoj sobi čitao naj novije izdanje novina.
Upravo sam čuo da si izbacio iz kuće svog dečka.“ Nisam mogao da podnesem kurvicu “, odgovorio je Ţak. Počeo je da uobraţava da je glava kuće.“ Pogledao je oca. Kako si tako brzo čuo za to?“ Došao je u moju kancelariju kada sam se vratio s ručka. Ispričao mi je da si ga udario, a potom izbacio iz kuće. Rekao je da si bio ludo ljubomoran i da se bojao za svoj ţivot.“ Merde! Trebalo Merde! Trebalo je da ubijem boga u njemu.“ Ţeli da ga pošaljem u vinariju kao pomoćnika, kao što mu je bilo obećan o“, reče Moris.
Ne, tata, nikako. Ništa neće dobiti“, odgovorio je Ţak. Rekao je da, ukoliko mu ne damo posao, ţeli odmah pedeset hiljada ili će ispričati novinama da smo sarađivali s Nemcima i platili im da nam predaju vinariju.“ Malo kopile“, opsovao je Ţak. Šta da radimo s njim?“ upitao je Moris. Ţak je za trenutak razmišljao. Daj mu posao.“ Kakve koristi od toga? To će mu dati samo još veću moć nad nama.“ Ţak se nasmešio. Samo na mesec dana. Neka misli da je siguran. Popri čaću s Nemcima o njego vim pretnjama. Ni njima nisu potrebne nevolje. “ Šta ćeš time postići?“ Nemci su naši partneri. Navikli su na ovakve stvari. On će uskoro nestati. Opraćemo ruke i niko ga se nikada neće setiti.“
Vejavica i sneg pretvorili su ulice u opasne i klizave ledene ploče. Pariz je bio okovan
ledom. Ljudi su isklizavali na pločnicima; konji koji su vukli teretna kola i fijakere padali su po nekoliko puta, pokušavajući da ukopaju kopita u čvrstu ledenu ploču. Saobraćaj je bio u potpunom zastoju. Moris i Ţak stajali su kraj prozora na zatvorenom balkonu koji je gledao na ulicu. Pakao!“, reče Ţak. Šta očekuješ?“, upitao je njegov otac. Uvek je isto. Divlja oluja počet kom godine.
Januar, februar ili mart. To je ciklus, šta se tu moţe?“ Trebalo bi da sagradimo vilu na jugu“, kazao je Ţak. Nica i Kan su zaista lepi. Plaţe, Mediteran, voda, sve je veličanstveno. Mogli bismo da kupimo i neku jahticu. Tada bismo mogli da odemo preko na Korziku ili niz obalu u Italiju i dalje do Portofina. “ To je samo bacanje novca “, odgovorio je Moris. Šta bismo tamo mogli da radimo?“ Englezi, Nemci, čak i Skandinavci odlaze tamo na zimski odmor. Grade se veliki hoteli. To znači veliki posao“, rekao je Ţak. Troškovi slanja naše pleskasje vode bili bi četvrtina onoga što sada plaćamo da je dopremimo do Pariza. Postoje takođe lokalna vina, koja uopšte nisu loša. Mogli bismo veoma jeftino da kupimo zemlju nekoliko kilometara od obale; moţemo da sagradimo vinariju i uzgajamo sopstvene vinograde za desetinu onoga koliko nas košta Kaberne. “ Poludeo si!“, uzviknuo je Moris podrugljivo. Previše sam star za takve poduhvate, a ti nameravaš da odeš u vojsku.“ Ne više“, odgovorio je Ţak. Peten nije unapređen u čin generala. Još je pukovnik. Ţozef Ţores je imenovan za v rhovnog komandanta francuskih snaga, a Hejg je postavljen na isti poloţaj u britanskim snagama u Francuskoj.“ U međuvremenu, Švabe prave budale od svih nas. Kaţu da će nam se Italija uskoro pridruţiti, ali Italijani ne mogu da se bore ni sa kim. Oni će nam doneti samo još veće nevolje“, rekao je Moris, okrenuvši se ka sinu. Šta sada nameravaš da uradiš?“ Ne poznajem generala Ţoresa, a Peten je vratio moje pismo o vojnoj sluţbi, tako da sam ćist“, nasmešio se Ţak. Odlučio sam da postanem pravi poslovni čovek. Ţelim da budem multimilioner. Ne samo u Francuskoj već i u Engleskoj i celoj Evropi.“ Moris se nasmejao. I kako si mislio da u tome uspeš? Još imaš kurvicu koja te ucenjuje u vinariji. Ĉim bilo
šta preduzmeš, on će se pobrinuti da ti se nametne u poslu. A onda, ako ga ne uključiš, ispričaće svetu o tvojim slabostima.“ On je deo prvog plana koji sam razvio “, izneo je Ţak. Dogovorio sam se s dvojicom Korzikanaca...“ Rekao sam ti već, ne pričaj mi o tome. Ne ţelim da išta znam o takvim planovima“ , rekao je Moris.
Ţak pogleda oca. Postaješ mek, stari. Sećam se vremena kad si bio kadar da uradiš mnogo gore stvari.“ Svet se menja “, rekao je Moris tiho dok je zurio kroz prozor. Ne znam da li mogu da se menjam s njim. “ Ţak nikada ranije nije video oca ovakvog. Prišao mu je i potapšao ga po ramenu. Ide ti prilično dobro, tata“, nasmešio se Ţak. Moris uzdahnu. Brinem se“, rekao je. Jedan moj prijatelj na vaţnom poloţaju u nemačkoj ambasadi
dao mi je zanimljiv predlog. On kaţe da nije daleko dan kada će Nemci okupirati veći deo
zapadne Francuske. Ponudio nam je milion lujeva ako dozvolimo da Bajer , nemačka kompanija, snabdeva pleskasje vodom oficirske klubove i restorane ovde u Francuskoj, kao i
u Nemačkoj.“ Šta nam oni zaista nude?“, upita Ţak. Nemačka moţe lako da iscrpe čitavu našu proizvodnju i šta nam onda preostaje? Kompanija koja nema vode za prodaju u Francuskoj“ , zapalio je cigaretu. Onda će Švabe posedovati našu kompaniju.“ I meni se tako čini“, sloţio se Moris. Svet se menja, a ja nisam dovoljno brz da uhvatim korak s njim. Brinem se. Ne znam šta da radim. Ako ne ra dim s njima, vremenom će nam sve preuzeti i nećemo ništa dobiti.“ Postoji način. Dozvoli da se sastanem s tvojim prijateljem. Siguran sam da moţemo da postignemo bolju nagodbu. “ Moris ga pogleda.
Ali on nije kao mi. Oţenjen je i ima decu.“ To je njegov problem, ne naš“, nasmejao se Ţak. Samo dopusti da se sastanemo. “ Šta si ti u stanju da preduzmeš?“ upitao je Moris radoznalo. Znam za jednu malu fabriku vode - Kampanj. Gotovo su pred steča jem. Zamolili su me da im pomognem, čak i da ih isplatim.“ Ţak pogleda oca. Mogu da kupim tu fabriku za dvesta hiljada lujeva. Zatim mogu da ih pripojim Pleskasjeu i, Pleskasjeu i, eto, imamo dovoljno vode za
Nemačku i Francusku.“ Ali, da li je njihova voda podjednako dobra kao i Pleskasjeova “ upitao je Moris. S današnjom tehnologijom, mogla bi da bude bolja ', odgovorio je Ţak. A da li će biti prirodna?“ Neće biti nimalo drugačija. Švabe nemaju ukusa. Oni bi pili mokraću misleći da je šampan jac.“
. Tek sredinom aprila uspeli su da odu na jug Francuske. Moris je smatrao da bi trebalo da ostanu u Nici, zato što je to bio najveći grad podno Primor skih Alpa. Najbolji hotel u to vreme bio je popunjen, stoga su otišli u no vi hotel, Negresko. Nedavno Negresko. Nedavno ga je podigao jedan
bogati Amerikanac, Frenk Dţej Guld, koji se preselio u Francusku nakon što ga je porodica proterala jer se oţenio plesačicom iz kabarea. Ţak i njegov otac iznajmili su dva najveća apartmana na poslednjem spratu hotela. Moris je poveo svog prijatelja Igoa, koji je izigravao
njegovog bolničara, ali je sluţio i za druge posebne potrebe koje je starac imao. Ţak, koji je putovao sam, imao je apartman na drugom kraju istog sprata. Takođe se sastojao od velike spava će sobe i kupatila, dnevne sobe i jedne manje spavaće sobe s kupatilom za slugu, ako se ispostavi da mu je neophodan. Hotel je bio luksuzan i veoma
komforan. Amerikanac se pobrinuo da se dvojici Francuza ukaţe veliko poštovanje. U svakoj sobi sproveo je p rivatnu telefonsku liniju, čak i u kupatilima. To je bilo izvanredno, pošto je prosečan francuski hotel imao telefon na svakom spratu, tako da bi vam nastojnik pokucao na vrata i odveo vas do telefona. Kada biste završili raz govor, otpratio bi vas natrag do vaše sobe i pruţio ruku da dobije posebnu napojnicu, iako je hotelski račun već uključivao nadoknade za usluge.
Večerali su u hotelskom restoranu. Bili su veoma zadovoljni što je ku hinja bila izvorna francuska, s jednim od najboljih glavnih kuvara. Uputili su pohvale upravniku hotela i on je
upriličio da se sastanu s vlasnikom, gospodinom Guldom. Malo ću se prošetati pre nego što odem u krevet, tata. V idimo se ujutru“, rekao je Ţak. Moris se uputio u svoju sobu. Bio je umoran posle večere, vina i konja ka. Ulice su još bile pune ljudi kada se Ţak zaustavio pred malim kafeom na otvorenom. Odlučio je da popije još jedan konjak pre nego što se vrati na trag u hotel da legne. Konobar je prišao njegovom stolu. Šta biste ţeleli, mesje?“ , rekao je dok su mu oči svetlucale. Ţak ga pogleda u oči. Moţda biste vi bili moja ţelja“, rekao je bezbriţno. Za sada, uzeću konjak.“ Da, mesje, ja sam Pjer i pobrinuću se za sve vaše ţelje“, okrenuo se i otišao ka baru. Ţak je razmišljao o tom zgodnom mladić u. Zapitao se kako bi bilo osetiti njegove usne na svom udu.
Pjer je spustio konjak na sto ispred Ţaka, blago mu pritom dodirnuvši ruku. Mesje, da li ste sami u Nici? “ Ne, putujem s ocem nekim poslom “, odgovorio je Ţak, paleći cigaretu. Da li svakog dana radite ovde?“ Ne, mesje, ovde sam honorarno. Ponekad vodim turiste okolo po na šem lepom gradu kad sam slobodan“, odgovorio je. Ţak mu se zagleda u oči. Moţda bi meni mogao da pokaţeš neke stvari večeras kada napustiš kafe?“ Bilo bi mi zadovoljstvo; u stvari, mogao bih odmah da pođem, ako ţe lite. Mislim da mogu da vam pokaţem nekoliko stvari koje će vas koštati samo dvadesetak franaka“ , odgovorio je Pjer, uzvrativši Ţaku pogled. Ţak je već mogao da oseti kako mu se diţe. Nadao se da nije pogrešno shvatio momka . Mada, video je puno muških kurvi na ulici. Pjer se vratio u kuhinju i skinuo kecelju. Ubrzo se pojavio za Ţakovim stolom. Izašli su na bulevar. Šetali su i razgovarali otprilike pola sata. Pjer je predloţio da skrenu u sporednu ulicu. Dok su šetali mračnom ulicom, Pjer je iznenada ugurao Ţaka u neki do vratak. Povukao
je rajsferšlus na njegovim pantalonama i Ţakov ud je iskočio. isko čio. Pjer mu ga je protrljao dok nije počeo da peče i pulsira od zadovoljstva. Ţak je gurnuo Pjerovu glavu dole na svoju ukrućenost, dok ga nije ose tio u dečkovom grlu. Prigušio je uzdah, osetivši da će uskoro da svrši. Jedva se drţao na nogama. Pjer se brzo okrenuo i svukao pantalone. Ţak je snaţno zaskočio momka. Obojica su se srušila na dovratak. Tokom sledećih nekolik o nedelja prevalili su čitavu Azurnu obalu od Monte Karla do Sen Tropea. Kada su se vratili u hotel, sišli su u bar, gde su zatekli puno ljudi. Pozdravio ih i h je gospodin Guld. Brzo im je pronašao sto. Moris je pio pastis. Ovde niko ne zna da besni rat “, rekao je, pokazavši po prostoriji. Nemci su svuda po Monte Karlu i Nici. Porodice su im došle da letuju s njima. U Kanu su Englezi, cest la metne. Od La Napula do Sen Tropea - sve sami Skandinavci. Ne vidim ovde dole ništa za nas.“
Ţak je pio konjak i pušio cigaretu. Nisi gledao iste stvari kao i ja. “ Ti si tako pametan “, rekao je Moris zajedljivo. Šta nisam video?“ Kurve, muške i ţenske... oni će ovde da unište nemačku vojsku brţe od bilo koje bitke. Sifilis ovde buja. Zato Nica i Monte Karlo nisu za nas. “ Šta je onda dobro za nas? “ Sagradićemo vilu u Kanu. Pronašao sam jedno brdo odmah iznad grada. Cena je veoma niska. Vlasnici se boje rata i ţele da odu. Takođe sam čuo za četiri hiljade hektara delimično obradive zemlje na obroncima brda u Bandolu, nedaleko od Sen Tropea.“ Ţak je naručio još jedan konjak. Već sam naloţio da naši stručnjaci iz Kabernea ispitaju Kabernea ispitaju obradivost zemljišta i vide moţemo li da uzgajamo vinovu lozu. Jednog preduzimača odveo sam da pogleda moţemo li tamo da izgradimo vinariju.“ A odgovor je?“ Moći ćemo. Osim toga, predviđam veliki procvat na Obali posle rata. Ĉujem da se planira puno hotela i poslova ovde. Nameravam da pleskasje da pleskasje učinim najtraţenijom vodom na čitavoj Obali i da postanemo najveći dobavljači.“ Moris ga pogleda.
A gde ćeš da nabaviš novac za sve te poduhvate?“ Počeću pregovore s Amerikancem, mesje Guldom, i nemačkom kom panijom Vaserrnan. Ponudiću im petnaest procenata dobiti i oberučke će prihvatiti ideju.“ Ţak zapali drugu cigaretu. Ima samo jedan mali problem.“ Koji?“ Imam gonoreju“, reče Ţak. Bio sam glup, znam. Ali on je bio zgodan mladić kojeg sam upoznao šetajući se uveče.“ Fleming ima lek za to“, nasmešio se Moris. „C'est vrai‘“ odgovorio je Ţak. Ali to je gnjavaţa.“
Ţan-Pjer je ušao u kancelariju upravnika škole. Naklonio se učtivo. „Bon jour , mesje Barnet. “ Upravnik škole ostao je da sedi za svojim pisačim stolom. Obratio se Ţan -Pjeru na engleskom.
Jun je, Ţan-Pjer, i školska godina je završena. Još nedelju dana i škola će biti pusta. Imaš li neke planove za leto? Tvoj otac mi se nije javio. “ Ni meni se nije javio “, reče Ţan-Pjer. Ali imaš dovoljno novca da provedeš leto. Nisam dobio nikakva upu tstva kuda treba da odeš kada se škola zatvori.“ Gospodin Barnet ustade i pogleda u oči Ţan -Pjera. Da li te je bilo ko od drugova iz razreda pozvao svojoj kući tokom leta?“ Ţan-Pjer odmahnu glavom. Ne.“ Gospodin Barnet se naslonio na pisaći sto. Veoma čudno. Mnogi učenici će ugostiti nekog od svojih školskih drugova tokom leta.“ Mene niko nije pozvao“, odgovorio je Ţan -Pjer bez gneva. Mislim da oni osećaju da sam Francuz i da im zapravo ne pripadam.“ Gospodin Barnet klimnu glavom.
I ja sam imao isti problem kada sam pohađao školu u Kanadi. Mnogi moji školski drugovi nisu me voleli zato što sam bi o Amerikanac. Govorio sam engleski bolje od njih, naravno, i to im se nije dopadalo. “ Ja imam isti problem zbog francuskog. Misle da s visine gledam na njih “, odgovorio je Ţan-Pjer. Gospodin Barnet ga pogleda.
Da li ih tako gledaš?“ Ţan-Pjer se nasmešio. Na neki način. Oni izgledaju kao prava deca. Stalno me zapitkuju da im objašnjavam razne stvari iz ţivota.“ Pa, Ţan-Pjer, stvarno izgledaš stariji od njih. Koliko tačno godina imaš?“ Deset godina i pet meseci “, reče Ţan-Pjer ponosno. Stariji si od većine dečaka u razredu“ , rekao je gospodin Barnet zagle dajući ga. Ja leto provodim s porodicom u Sjedinjenim Drţavama, u kraju zvanom Kejp Kod, u kući na plaţi blizu Atlantskog okeana. Misliš li da bi ti se dopalo da provedeš raspust tamo? Tako bi brzo napredovao u engleskom. “ Ţan-Pjer pogleda upravnika u oči. Znao je taj pogled. Toliko puta je na ilazio na takav pogled kada bi njegov otac ili deda ugledali nekog muškarca. Vrlo rado“, odgovorio je. Ali ne mogu bez očevog dopuštenja.“ Moţda mogu da mu pošaljem telegram“, nasmešio mu se gospodin Barnet. Siguran sam da će se sloţiti kada mu obrazloţim prilike u školi.“ Otac verovatno nije u našem domu u Parizu. U poslednjem pismu koje sam dobio obavestio me je da on i deda planiraju da provedu leto u Ni ci. Trebalo bi da im pišem u hotel Negresko u Negresko u Nici.“ U redu, Ţan-Pjer. Pokušaću da dođem do tvog oca što je moguće pre i obavestiću te o odgovoru.“ Gospodin Barnet je pruţio ruku Ţan -Pjeru i rekao u poverenju: Ne govori nikome ovde u školi o našem razgovoru, Ţan -Pjer.“ Ţan-Pjer se rukova s upravnikom. Osetio je da čovek blago drhti. Nasmešio se i pogledao ga. Biću obazriv. Niko ništa neće čuti od mene. Hvala vam, mesje Barnet.“
. Svi đaci napustili su školu do drugog jula. Za vreme raspusta radnici su krečili školu, popravljali i sređivali ono što je oštećeno protekle školske godine. Nekoliko mlađih nastavnika ostalo je u studentskom gradu da nadgledaju radove. Ţan-Pjer je šetao kroz napuštene i prazne hodnike. Zaista je bio iznenađen, ali nedostajali su mu školski drugovi. Veoma mu je laknulo kada je drugog jula stigla pošta od njegovog oca, koji se saglasio s njegovim plano vima za leto. Uz to je priloţio i dvesta američkih dolara. Odmah je otišao u kancelariju gospodina Barneta i predao mu ček i p ismo
koje je njegov otac namenio upravniku škole. Moj otac je veoma pametan. Šalje novac kako vam ne bih bio na teretu.“ Barnet se nasmešio. Tvoj otac je veoma inteligentan, ali ne mora da brine oko tvog izdrţavanja. Pozvao sam te kao gosta i, naravno, planirao da snosim sve troškove.“ Ţan-Pjer mu uzvrati osmeh. Hvala vam. Veoma sam vam zahvalan.“ Da li si se već spakovao, Ţan-Pjer?“ Ţan-Pjer se nasmejao. Spakovao sam se čim ste me pozvali.“ Barnet mu pokaza rukom.
Dođi ovde pored mene. Voleo bih da ti po kaţem kako ćemo stići tamo.“ Ne brine me to “, reče Ţan -Pjer. Znam put.“ Gospodin Barnet podiţe obrve. Otkud znaš?“ Otišao sam na ţelezničku stanicu i sakupio sve o maršrutama do Kejp Koda“ , odgovorio je Ţan -Pjer. Gospodin Barnet ga pogleda zadovoljno.
Da li si uzeo ţelezničku kartu do Detroita, u Mičigenu?“ Ţan-Pjer se usplahiri. Mesje Barnet, ne razumem. Na atlasu, Detroit je pored Velikih jezera, na severu središnjeg dela Sjedinjenih Drţava, a mi idemo u Kejp Kod blizu Atlantskog okeana . To je pogrešan put da se sti gne tamo.“ Barnet se nasmejao. Ne budi lud. Idemo na okean, ali najpre idemo u Detroit. Gospodin Henri Ford
poboljšao je svoj model T i ja sam kupio jedan. Preuzećemo kola u fabrici u Detroitu, a onda ćemo se odvesti na ob alu.“ Ţan-Pjer je bio uzbuđen. To će zaista biti duga voţnja. Sjajno. Nikada nisam zamišljao takav put.“ Mislim da će biti divan“, nasmejao se Barnet srdačno Ţan-Pjeru. Sada dođi ovamo da ti pokaţem fotografije automobila i mapu našeg puta.“ Ţan-Pjer je stao pored njega iza stola. Barnet je imao pred sobom raširene brošure o automobilu i mape. Stavio je ruku na Ţan -Pjerovo rame, a drugom pokazivao skice automobila i maršrutu. Ţan-Pjer je osetio kako upravnikova ruka gura njegovo rame ka sebi. Ništa nij e rekao. Osećao se ugodno na neki neobičan način. Kao da su neka vrsta porodice. Barnet je blago okrenuo svoje telo prema njemu. Ţan -Pjer je osetio kako se upravnikova noga naslanja na njega. Pogledao je upravnika, smešeći se. Jaki ste.“ Da“, odgovorio je gospodin Barnet. Veoma sam jak.“
Drago mi je. Moj otac je jak i podsećate me na njega.“ Barnet se opustio i malo se odmakao od njega.
Biće ti potrebna viza da uđeš u Sjedinjene Drţave. Imaš li je?“ Mislim da je nemam. Planirao sam samo da ostanem u Kanadi na đački pasoš. Da li ću imati problema?“ Ne, mislim da nećeš“ , odgovorio je Barn et, istovremeno stisnuvši deča kovo rame. Ja sam dobar prijatelj s ovdašnjim američkim konzulom. Sutra ćemo otići da ga posetimo.“ Hvala vam, mesje Barnet. Ne znam k ako bih se snašao bez vas.“ To nije ništa“, reče gospodin Barnet meko. Veoma si mio, dragi dečače. U stvari, mislim da je vreme da me zoveš po imenu. Zovem se Eliša.“ Ţan-Pjer ga pogleda. Ne znam. Neko bi mogao da nas čuje.“ Gluposti. Bićemo paţljivi. Oslovi me sa Eliša.“ Eliša“, rekao je Ţan -Pjer i nasmešio se.
Kanadska severoistočna ţeleznica imala je direktan brzi voz koji je saobraćao između Montreala i Detroita. Postojala su samo tri zaustavljanja u Kanadi pre nego što bi voz prešao u Sjedinjene Drţave. To su bile stanice u Otavi, Torontu i Vindzoru. U Vindzoru se obavljala carina i druge formalnosti pre ulaska u Sjedinjene Drţave. Ĉitav put iznosio je devetsto kilometara. Barnet je bio iskusan putnik i rez ervisao je kabinu za dvoje, veoma udobnu, sa gornjim i donjim leţajem. Dva dana koja su proveli u vozu bila su veoma prijatna. Ţan-Pjer i Eliša sloţili su se da je hrana u vagon-restoranu bolja od hrane u školi. Barnet je dozvolio Ţan -Pjeru potpunu privatn ost i nije pokušavao ništa što bi moglo da ga uznemiri. Kad su stigli u Detroit, Ţan -Pjer se opustio i oko deljenja sobe sa svojim učiteljem. Ţan-Pjer nikada nije video grad kao što je Detroit. Sve same fabrike. Ĉinilo se da kompanija Ford poseduje čitav grad. Fabrike automobila činile su se dugačke gotovo pet ulica i na kraju svake obavezno bi stajao po jedan gane novi crni ford, model T, spreman da
bude odvezen na ţeleznički vagon postavljen na šinama. Ono što je zaista zadivilo Ţan-Pjera bila je brzina kojom su automobili stizali; po jedan svakih pet minuta, spreman da bude odvezen. Ţan -Pjera je iznenadilo to što su radnici većinom bili crnci. U Francuskoj bi samo povre meno video nekog crnca. Ostali radnici bili su farmeri, koji izgleda nikada ranije nisu ţiveli u gradu. Govorili su drugačiji engleski, koji on gotovo da nije mogao da razume. Ţan-Pjer pogleda Barneta dok su šetali fabrikom. Ne razumem. U Fran cuskoj svaki radnik mora da se oblači po propisu, čak i na
najniţem radnom mestu. Košulja, pantalone, sako, odelo. Ovi muškarci nose kombinezone s kaišem ili naramenicima i gotovo prljave potkošulje. Pretpostavljam da ih mesje Ford ne plaća mnogo da bi mogli bolje da ţive.“ Barnet se nasmejao.
Ovi ljudi su među najbolje plaćenim radnicima na svetu. Ford im plaća čak i pet dolara dnevno, nekima i više. Njegov jedini cilj jeste da oni rade. Baš ga briga kako izgledaju. Ako su dobri, platiće im koliko god traţe. On proizvodi skoro pedeset procenata automobila u svetu. Ţan-Pjer odmahnu glavom. Ne izgledaju kao najbolje plaćeni radnici na svetu.“
Barnet se nasmešio. Ne brini zbog toga. Tako mi to radimo u Americi. “ Sledećeg dana Barnet je odveo Ţan -Pjera do prodajnog odeljenja kompanije Ford, Ford, nekoliko ulica dalje od fabrike. Prodajno odeljenje nalazilo se u velikoj jednospratnoj zgradi
koja se, činilo se, sastojala samo od izloga s automobilima. Ušli su u zgradu na glavna vrata i dočekao ih je mladić koji ih je poveo u kancelariju šefa prodaje. Šef prodaje takođe je bio mlad čovek i predsta vio se gospodinu Barnetu. Barnet je ljubazno klimnuo glavom prodavcu, otvorio svoju aktovku i pruţio mu ugovor o kupovini automobila koji je već u potpunosti bio plaćen. Šef prodaje proda je je bio zadovoljan. Gospodine Barnet, vaša kola su spremna“, rekao je. Ako biste bili ljubazni da krenete sa mnom, odvešću vas do njih.“ Hodali su kroz lavirint novih automobila i napokon došli do prostorije gde su crnci čistili i glancali kola. Šef prodaje proverio je papir koji je drţao u ruci. Pozvao je jednog od radnika. Kola broj .931, molim vas.“
Za samo nekoliko minuta, radnik im je dovezao kola. Ţan -Pjer nikada nije video takva
kola. Sijala su se i spolja i iznutra. Imala su platneni krov, a između karoserije i krova nalazio se celoteks prikačen za koţne table koje su sprečavale da kiša upada u automobil. Šef prodaje obratio se Barnetu. Ima nekoliko korisnih dodataka koje biste mogli da kupite. Najpre, predlaţem vam da kupite rezervnu gumu, što će biti zgodno u slučaju da vam pukne na putu. Drugo, biće vam potreban komplet alata za ford, u slučaju da morate bilo šta da popravite na putu. Treće, moţete da kupite ford dizalicu, koja moţe da vam pomogne da podignete kola. Na kraju, četiri nerđajuće kante za destilovanu vodu za akumulator i dve kante za benzin, u slučaju da nema benzinskih pumpi dok putujete. U nekim područjima, kilometrima nema benzinskih pumpi. Takođe, bila bi dobra ideja poneti nekoliko litara ford ulja ako bi motor počeo da se suši.“ Niko me do sada nije upoznao s tim “, odgovorio je Barnet zabrinuto. Prodavač slegnu ramenima. Obično nije potrebno da se ima ovo, zato što je većina putovanja kratka i u području gde je servis dostupan “, objasnio je strpljivo prodavač. Ali koliko razumem, vozićete do Atlantskog okeana. To je gotovo preko pola zemlje, barem hiljadu i po kilometara. Putevi
nisu uvek baš najbolji, a benzinske pumpe su udaljene.“ Barnet ga pogleda.
Koliko će sve to da košta?“ Sef prodaje imao je odgovor:
Dvesta pedeset jedan dolar, uz još trideset dolara za nekoga da vas nauči da upravljate, kao i kako da otklonite bilo kakav kvar koji bi mogao da vas zadesi na putu. “ Najpre, automobil košta četiristo trideset dolara. Ovo ga sada čini sku pljim“, reče Barnet. Bilo bi veoma skupo ako biste se zatekli na putu sto kilometara udaljeni od bilo kakve
pomoći. Verujte mi, gospodine Barnet, uzimanje ove dodatne opreme omogućiće vam bezbedno putovanje. “ Pretpostavljam. Ali pretpostavljam i da ću morati da ostanem dan duţe u Detroitu.“ Da, gospodine“, odgovorio je prodavač. Ali pošto ste veoma dobar kupac, voleo bih da pozovem vas i vašeg sina večeras na večeru.“ Ţan-Pjer nije moj sin “, objasnio je Barnet. On je iz Francuske i prvi put je u poseti Sjedinjenim Drţavama. On je učenik u mojoj školi. Njegov otac i ja smatrali smo da bi bilo veoma poučno da Ţan-Pjer obiđe Sjedinjene Drţave.“ Siguran sam da je to divno putovanje “, pruţio je ruku Barnetu. Ja sam Robert Dţonson.“ Dţonson se rukovao ne samo s Barnetom već i sa Ţan -Pjerom. Zatim se ponovo obratio Barnetu. Da li vam odgovara večera u pola osam? Doći ću kolima po vas u hotel i otići ćemo u jedan veoma dobar riblji restoran blizu jezera.“ Mislim da bi to bilo savršeno“, reče Barnet. Hvala vam mnogo.“ Ţan-Pjer je hodao pored upravnika dok su se vraćali u mali hotel u kojem su odseli. Pogledao je Barneta. Puno ste platili svu tu dodatnu opremu. “
Dţonson je rekao da je neophodna“, reče Barnet nabusito. Već je bio besan na sebe što je tako lako pristao na ono što je predloţio šef prodaje. U Francuskoj, moj otac i deda bi se cenjkali. “ To nije američki stil. U Americi, korist je mnogo vaţnija od cenjkanja.“ Ostatak puta do hotela prevalili su ćuteći. Ţan-Pjer je te večeri primetio da se Barnet spremao za večeru duţe nego obično. Robert Dţonson je stigao na vreme. Restoran je bio veoma prijatan, a šef prodaje bio je dobar domaćin. Vratili su se u hotel oko deset sati.
Barnet je predloţio Ţan -Pjeru da se vrati u svoju sobicu, smeštenu od mah uz upravnikovu, i da ode na spavanje pošto ih očekuje veoma naporan dan. Ţan -Pjer se sloţio i zahvalio šefu prodaje na veoma prijatnoj večeri. Barnet je zatim ponudio Dţonsonu konjak i cigaru u hotelskom baru. Ţan -Pjer se vratio u sobu i polako se svukao. Na kraju se ispruţio na krevetu i počeo da čita prospekte iz Fordove radnje. Fordove radnje. Ubrzo je zaspao. Soba je bila mračna kada se Ţan-Pjer probudio. Ĉuo je neke glasove u Barnetovoj sobi.
Tiho je prišao vratima koja su razdvajala dve sobe, polako ih odškrinuo i provirio. Dvojica muškaraca bili su nagi u krevetu, u ljubavnom zagrljaju. Strasno su se ljubili. Ţan-Pjer se nasmešio kada je video Dţonsona kako se naginje i ljubi upravnika po genitalijama. Ţan-Pjer je brzo stavio ruku na usta i tiho zatvorio vrata. Nije ţeleo da ga čuju kako se smeje. Za njega to nije bio ne uobičajen prizor. Ĉesto je posmatrao oca i Luja kako uţivaju u istoj telesnoj veţbi. Zadovoljno Zad ovoljno se vratio u krevet i smešeći se zaspao. za spao.
Proveli su još tri dana u Detroitu. Barnet je to obrazloţio time što navodno mora da nauči više o automobilu i stekne iskustvo u voţnji pre nego što krenu na put. Ţan -Pjer ništa nije rekao na to. Smatrao je da zna pravi razlog. Barnet je uţivao u svojoj romansi s Fordovim šefom prodaje. Njih dvojica su se svakog dana sastajali za ručkom i večerom. Ţan-Pjer je bio strpljiv. Prov odio je više vremena u hotelu, čitajući i učeći o Americi. Bio je ţeljan da započne putovanje ka domu gospodina Barneta. Gospodin Dţonson je već odredio put kojim će voziti do tamo, da uštede vreme. Rekao im je da trajektom pređu jezero do Irija, u drţavi Njujork, što će im uštedeti gotovo nedelju dana voţnje, a onda najbolje putem kroz Njujork do obale Mejna, potom od Bostona do Kejp Koda. Ţan-Pjer je bio očaran putovanjem. Sjedinjene Drţave bile su sasvim drugačije od Francuske. Svaka drţava bila je kao z asebna zemlja, s druga čijim običajima i skoro različitim jezikom. Ali svaka je bila deo Amerike. Otprilike pedeset odsto puteva bili su asfaltni ili betonski, a ostatak tvrdo nabijeni zemljani.
Nije bilo puno hotela uz put, pa su mnoge noći proveli u pansionima. Pošto je većina ljudi mislila da su otac i sin, obično su im davali jednu sobu. Ĉinilo se da je u početku to zbunjivalo Barneta, ali kada je video da Ţan - Pjer nije zabrinut zbog toga, počeo je da se opušta. Bile su im potrebne gotovo tri nedelje d a stignu do odredišta. Prošli su kroz Boston, veliki grad, i odvezli se na jug ka Kejp Kodu. Upravnikova porodica imala je letnjikovac u
malom selu na obali, zvanom Hajanisport. Bilo je to veoma popularno izletište bogataša iz Bostona. Ţan-Pjer je takođe saznao da je većina porodica irsko -američkog porekla i da su izgleda vodili lokalnu politiku u Bostonu. Takođe je otkrio da su Barnetovi tvrdokorna irska porodica.
Nakon što su Eliša i Ţan -Pjer napustili Detroit, Eliša se veoma zainteresovao za ŢanPjera. Ubrzo je Ţan-Pjer zadovoljio Elišu. Po uputstvima starijeg čoveka, Ţan -Pjer je saznao više o svojoj seksualnosti. Naučio je kako da zadovolji i kako da bude zadovoljen. Sloţili su se u svemu osim kada je reč o sodomiji. Eliša mu je objasnio da je njegov anus previše mali za upravnikov veliki ud. Ţan -Pjer je uţivao u intimnim trenucima s njim. Osećao se kao odrastao. Međutim, kada su stigli u dom Barnetovih, sve se promenilo. Ţan-Pjer je imao sobu na trećem spratu. Pored njegove, nalazile su se sobe Elišinih mlađih sestara. Eliša je bio jedini sin. Imao je trideset jednu godinu, majka mu je umrla godinu dana nakon njegovog rođenja. Gospodin Barnet se ponovo oţenio tek deset godina kasnije. Eliša je tada imao jedanaest godina. Zatim su došle devojčice. Izgleda da su se Elišine sestre rađale svake druge godine. U vreme kada je Eliša napunio dvadeset godina i bio na Harvardu, devojčice su imale pet, sedam i devet godina. Sve su bile starije od Ţan Pjera i veoma su se zanimale za njega.
Na trećem spratu postojalo je samo jedno kupatilo i Ţan -Pjer je uvek bio poslednji u redu. Dok su stajali u hodniku, devojke bi mu se obraćale na francuskom, a on bi im odgovarao na engleskom. Bile su veoma ljuba zne prema njemu; ipak, osećale su da je on mnogo mlađi od njih, iako j e imao jedanaest godina. Svako jutro poneli bi ručak i proveli dan na plaţi. Ţan -Pjer je voleo okean. To je bilo nešto što nikada nije video ţiveći u Parizu. Plaţa i sunce bili su raj za njega. Za nekoliko nedelja veoma je preplanuo. Imao je naviku da zavr će gornji deo kupaćeg kostima kako bi mu i grudi preplanule. Kad ga je Eliša ugledao takvog pred devojkama, naterao ga je da navuče gornji deo. Elišina soba nalazila se na drugom spratu, s posebnim kupatilom. Glavna spavaća
soba, koja je pripadala Elišinom ocu, zauzimala je tri četvrtine dru gog sprata. Dnevna soba, trpezarija, kuhinja i dve sobice za poslugu nalazile nalaz ile su se u prizemlju. Posle nekog vremena, Ţan -Pjeru je počeo da nedostaje Eliša. Eliša je imao puno
prijatelja i pošto je imao sopstveni automobil, obično bi uveče izašao. Bilo je trenutaka kada bi se Ţan-Pjer našao u blizini Elišinih prijatelja, ali se Eliša uvek ponašao prema njemu kao prema detetu. Dečak se pitao da li je Eliša uţivao sa svojim prijateljima kao što je to činio s njim. Naţalost, većina dečaka koje je upoznao na plaţi uvek su igrali američke igre, fudbal, bejzbol, i činilo se da ih ne zanima da ga tome nauče. Ţan-Pjer je svake nedelje pisao ocu, naročito o tome kako Amerikanci ţive. Takođe mu je s ponosom saopštio da govori engleski kao Amerikanci, koristeći i ţargon! Pisao mu je i o vestima u američkim novinama, razočaran natpisima o tome da Nemci izgleda osvajaju celu Evropu. Takođe je objasnio ocu da su Barnetovi irska porodica i da ih ispunjava zadovoljstvo kada čuju kako Ne mci dobijaju bitku protiv Engleza. Smatrao je da nemaju ništa protiv Francuza. Ţan-Pjer je puno toga saznao o devojkama, pošto su njihovi glasovi iz susednih soba dopirali do njegove sobe. Znao je da Rouzmari, najstarija među njima, ima momka. U Francuskoj bi ga nazvali verenikom. Rouzmari i njen momak dvaput nedeljno odlazili su u
bioskop, popodne bi se sastajali na plaţi, a nedeljom bi večerali s njegovom porodicom. Morin, srednja sestra, bila je ono što su nazivali muškaračom. Uvek je igrala muške igre, bejzbol i fudbal. I rvala bi se s dečacima na pesku na plaţi i izazivala ih da se trkaju plivajući na talasima. Najmlađa, Ketlin, imala je petnaest godina i svi su je zvali Kejt. Bila je najlepša od njih triju i već je bila vrlo stasita. Bila je visoka, go tovo kao njena najstarija sestra, a lice joj je izgledalo starije nego što jeste. Bila je tiha; na plaţi bi obično čitala knjigu. Plivala bi sama u okeanu, a zatim bi došla i sela pored Ţan -Pjera i govorila francuski s njim. Ţan-Pjer bi joj uzvratio na francuskom, iako je znao da njen naglasak nije savršen. Međutim, bio joj je veoma zahvalan na društvu zato što mlađani američki dečaci nisu ţeleli da se gnjave s njim. Propitivala bi ga o njegovom ţivotu u Francuskoj i koliko se razlikuje od Amerike. Takođe mu je rekla da je zreliji nego dečaci njenog godišta. Pošto je bio visok, kada gaje upoznala, pomislila je da ima barem petnaest godina. Bila je znatiţeljna zašto gaje njen brat doveo u Kejp Kod da tu provede leto. Kazala je da je njen brat čudan i da običn o sve vreme provodi sa starijim muškarcima. Ništa joj nije rekao o Eliši. Brzo je uvideo da ona veoma malo zna o ţivotu svog brata, samo da je učitelj i da je bio veoma dobar student na fakultetu. Ali smatrala je da je veoma sebičan jer nikada nije ponudio da ih poveze negde u svom novom automobilu. Jedne večeri, za večerom, Ţan -Pjer se, s odvaţnošću u glasu, obratio Eliši na francuskom. Te večeri, iz nekog razloga, bilo mu je lagodnije da govori maternjim jezikom. Posle večere bilo bi prijatno kad bismo se svi odvezli u grad vašim kolima. Moţda bismo mogli da odemo na sladoled. Ja častim. Otac mi je poslao nešto novca.“ Otkud znaš da nemam neki drugi dogovor?“, rekao je Eliša nabusito. Ne bismo ostali dugo “, molio je Ţan -Pjer. Devojke su uzbuđene zbog vaših novih kola.“ Gospodin Barnet pogleda svog sina. Mislim da bi bilo lepo da to ura diš, a ja ću platiti sladoled.“
Eliša nije našao način da se izvuče iz toga. Posle večere, u sedam sati, svi su seli u njegova kola. Eliša je progunđao Ţan -Pjeru: To je tvoja ideja, ti ga pokreni. “ Ţan-Pjer je ćutao. Stao je ispred forda i stavio kurblu u rupu. Podigao je ruku kako bi Eliša mogao da zna kada je spreman. Eliša klimnu glavom. Ţan -Pjer okrenu ručicu, ali nije upalilo. Umesto toga, kurbla je odskočila unazad udarivši Ţan -Pjera po ruci. Podigao je
pogled i znao da je Eliša to namerno uradio. Ali ništa nije rekao i ponovo je uzeo kurblu. Ovoga puta motor zabruja. Ţan -Pjer je vratio kurblu na mesto i seo na sedište pored Eliše. Stavio je ruke na naslon sedišta i okrenuo se ka devojkama kada je automobil krenuo. Kako vam se čini?“ Divno je“, ciknule su gotovo uglas. Ali Kejt pogleda njegovu ruku.
Šta se desilo? Ruka ti je modra.“ Nije ništa“, odvratio je Eliša sestri. Takve stvari se stalno dešavaju kada pokrećeš automobil.“ Ţan-Pjer se nasmejao. „Pas de probleme. “ Nakon samo petnaest minuta Eliša je zaustavio kola ispred Đovanijeve sladoledţinice. Radnja je bila veoma privlačna. Bila je obloţena mahago nijem i svi stolovi i stolice bili su u belom skaju. Seli su za veliki sto, Ţan-Pjer pored Eliše. Đovani, prijatan vlasnik radnje, prišao je njihovom stolu. Imam upravo pripremljen sladoled od jagode i ostalog voća sa sirupom od jagode, preliven šlagom.“ Svi su naručili Đovanijev specijalitet osim Eliše. On je naručio novi na pitak koji je upravo stigao s Juga, koka- kolu. Đovani je otvorio malu, ledenu flašu i stavio unutra slamčicu. Eliša je pijuckao, smešeći se, dok su ostali čekali sladoled. Ovo je zaista dobro. Tako osveţava kada si umoran.“ Ĉini se da je bolje volje, pomislio je Ţan-Pjer. Devojke ne odgovoriše. Samo su ţelele da pričaju o Elišinom automo bilu. Smatrale su da je divan. Eliša se osećao blaţeno od tolikih pohvala, a onda se okrenuo i ugledao jednog prijatelja kako stoji ispred sladoledţinice. Izvinio se i izašao napolje do svog prijatelja. Rouzmari pogleda u Ţan -Pjera. Ne znam zašto se moj brat uopšte gnjavi s tim glupanom. Moji prijatelji kaţu da je on seka-persa.“ Ţan-Pjer joj uzvrati pogled. Šta je to seka -persa? Nemamo tu reč u f rancuskom.“ Rouzmari mu odgovori:
Mekušac, dečak koji se ponaša kao devojčica. Ne voli igre koje igraju dečaci i nikada ne izlazi s devojkama.“ Ţan-Pjer joj klimnu glavom. Znao je više o tom momku nego što su oni znali o svom bratu. Sladoled je napokon s tigao. Porcije su bile velike i ukusne. Ţan -Pjer je smatrao da je američki sladoled bolji od francuskog. Američki sladoled pravi se od pavlake i mleka. Uz svaku porciju posluţena je i čaša vode - gazirane vode. Ţan-Pjer je pogledao u Morin. Nisam znao da ovde postoje izvori gazirane vode. “ Morin se nasmejala. Nema izvora na Kejp Kodu. Tu je samo okean. Sva voda je slana. “ Gde onda nabavljaju gaziranu vodu?“, upitao je.
Đovani je slučajno čuo njegovo pitanje. Imamo rezervoare. Vazduh pod pritiskom cevima odlazi u rezervoar s vodom i izlazi ovde.“ Okrenuo se, povukao napred slavinu i potekla je voda s mehurićima. Ţan-Pjer se nasmešio. Hvala vam“, odgovorio je. Duboko je udahnuo... Amerikanci su tako pametni. Eliša se vratio u sladoledţinicu. Okrenuo s e i pogledao Rouzmari. Dţonatan me je upravo pozvao na rođendansku zabavu kod prijatelja. Rekao sam da ću mu se pridruţiti. Ostaviću vam dovoljno novca da uzmete kočije do kuće.“ Otac će nas pitati zašto si nas ostavio same i nisi se pobrinuo da nas bezbedno vratiš
kući“, rekla je Rouzmari ljutito. Kaţi ocu da moram da se nađem s profesorom koji mi nudi mesto vanrednog profesora na Harvardu ove jeseni “, odgovorio je, ne mareći za devojčinu ljutnju. A ti znaš koliko mi je to vaţno.“ Svi su ćutali kada je Eliša izašao i otišao sa svojim prijateljem do automobila. Ţan -Pjer se okrenuo ka Rouzmari, zajapurenog lica.
Da li je tačno da će na jesen otići na Harvard, a ne u Sen Ksavije?“ Rouzmari odmahnu glavom.
Ne znam. S Elišom se nikad ne zna.“
Kejt je posmatrala Ţan -Pjera dok su se kočijama vraćali kući. Bilo je gotovo deset sati kada su stigli. Ţan-Pjer je pogledao devojke. Ostaću malo napolju, na tremu. Ne spava mi se, baš.“ Dve starije devojke ušle su u kuću. Kejt se okrenula ka njemu. Imaš li šta protiv da ostanem s tobom?“ Ţan-Pjer klimnu glavom. To bi bilo lepo. “ Sela je na stolicu preko puta njega. Neko vreme nisu progovarali. Nisi srećan?“, upitala ga je tiho. Dobro sam“, odgovorio je. Da li si neraspoloţen zato što se Eliša moţda neće vratiti s tobom u školu?“ upitala je. Ne razumem to“, odgovorio je. Zašto me je pozvao da dođem ovamo s njim ako je
znao da se moţda neće vraćati?“ Kejt ga pogleda.
Da li voliš mog brata?“ Zurio je u nju. To je glupo pitanje. “
Nije prvi put da moj brat dovodi dečake da provedu leto s njim. A onda, na kraju raspusta pošalje dečka kući.“ Uhvatila ga je za ruku. Ţao mi je“, rekla je. Ti nisi kao dečaci koji su dolazili. Svi su oni bili drski i prosti. “ Uopšte mi nije rekao da je ikad bilo koga doveo kući.“ Znala sam da si ti drugačiji od ostalih. Nikada nisi silazio u njegovu sobu usred noći“ , rekla je i dalje drţeći Ţan-Pjerovu ruku. Ponekad mislim da je Eliša seka-persa kao i mnogi njegovi prijatelji. Ali jednostavno ne mogu da verujem u to kad je on u pitanju. Ipak, on je moj stariji brat.“ Ţan-Pjer je pogleda u oči. Mogao je da primeti kako joj u uglovima očiju izbijaju suze. Ne, tvoj brat nije seka- persa. On je veoma ljubazan čovek i vrlo dobar nastavnik.“ Povukla je ruku.
Da li ćeš se ipak vratiti u Sen Ksavije na jesen?“ Odmahnuo je glavom.
Ne znam. Moram da pišem ocu. Voleo bih da se vratim kući u Francusku. Ne dopada mi se škola baš toliko. Tamo nemam puno prijatelja.“ Mogla bih da porazgovaram s ocem “, rekla je Kejt. Dopadaš mu se i mogao bi da te ubaci u neku dobru školu u Bostonu. Moţeš da ţiviš s nama i svima nam pomogneš oko lekcija iz francuskog.“ Ovog puta je on uhvatio nju za ruku. Kejt, imam samo jedanaest godina i moram da ra dim ono što mi otac kaţe.“ Pogledala je njihove ruke, a onda njega.
Mislim da je vreme da se ide na spavanje. Već je prošlo deset. Otac voli da smo u ovo doba već u krevetu.“ Samo ti idi. Ostaću malo ovde. Ne spava mi se.“ Da li ćeš da sačekaš Elišu? Moţda će ti reći šta je naumio. Nisam čula ništa o tome da se sigurno premešta na Harvard.“ Zašto onda svi mislite da ide tamo?“, upitao je Ţan -Pjer. Mislim da je Morin slučajno čula kako otac nešto priča o tome. Ali niko neće znati pouzdano dok nam Eliša ne kaţe.“ To je smešno. Moj otac zna sve što ja radim. U Francuskoj roditelji uvek znaju šta
njihova deca nameravaju da urade. Pretpostavljam da su Ameri kanci drugačiji.“ Amerikanci nisu drugačiji“, rekla je prijatnim glasom. U pitanju je Eliša. Njego va majka umrla je kada je imao samo godinu dana i odgajale su ga dadilje do jedanaeste godine. Otac nikada nije imao vremena da se brine o njemu jer je bio odsutan zbog posla.
Tek kada se otac oţenio mojom majkom, Eliša je počeo da ţivi s pravom porodicom.“ Ja sam izgubio majku pre nego što sam je i upoznao. Otac mi je rekao da sam bio veoma mali. On i deda su sva moja porodica. Imao sam sreće, pretpostavljam.“ I jesi“, odgovorila je. Moja majka je umrla kad sam imala četiri godine. Sećam je se malo, ali sam uvek imala starije sestre da brinu o meni. “ Onda smo oboje imali sreće“, nasmešio se. Ustala je sa stolice. U redu“, uzvratila mu je osmeh. Sada zaista idem u krevet.“
„Bon dodo“ rekao je srdačno.
Prošla je ponoć kada se Eliša vratio kući. Popeo se na trem i gotovo je otvo rio vrata da uđe u kuću kada je ugledao Ţan -Pjera kako sedi u stolici. Zurio je u Ţan -Pjera. Šta radiš budan ovako kasno?“ Nije mi se spavalo “, rekao je. Zatim je pogledao u Elišu. Kakva je bila zabava?“ Eliša slegnu ramenima. Dobra, valjda. Mada, većina prisutnih momaka bila je prilično glupa.“ Zašto ste se onda gnjavili s njima?“ Šta drugo moţe da se radi ovde?“, odgovorio je Eliša. Otvorio je paklicu cigareta i izvadio jednu.“ Ţan-Pjer ga je posmatrao. Mogu li i ja da dobijem jednu, molim vas? “ Eliša zapali cigaretu. Ne moţeš da pušiš. Premlad si.“ Otac mi je davao cigarete kada sam imao devet godina “, slagao je Ţan-Pjer. Ali pušio je cigarete koje mu je Arman davao s vremena na vreme. Pogledao je Elišu. Dakle?“ Eliša mu dade cigaretu. Posmatrao je Ţan -Pjera kako je vešto pali. Dođavola!“, rekao je. Moţeš da pušiš.“ Ţan-Pjer ispusti dim kroz napućena usta. Devojke mi kaţu da ćete po stati profesor na Harvardu. “ One previše pričaju“, rekao je Eliša ljutito. Povukao je dim. Ništa još nije sigurno.“ Ali ţelite da idete?“, upitao je Ţan-Pjer. To bi bilo veoma značajno za moju karijeru, Ţan -Pjer, ako bih dobio posao vanrednog profesora na Harvardu“, odgovorio je Eliša. Harvard je jedan od najboljih univerziteta u Sjedinjenim Drţavama. Naravno da bih otišao.“ Ţan-Pjer ugasi cigaretu cipelom. Otići ćete. Siguran sam“, rekao je. Ali ako odem, to ne znači da ti ne bi trebalo da se vratiš u Sen Ksavije. Znam ko će postati novi upravnik. On će b iti veoma dobar nastavnik, uveravam te.“ To nije toliko vaţno“, rekao je Ţan -Pjer. Usamljen sam. Ţelim da se vratim kući u Francusku. Kanada ili Sjedinjene Drţave mi ne prijaju.“ Ali šta je s ratom? Ĉini se da Nemačka gazi preko Francuske. Šta ćeš da radiš ako zauzmu tvoju zemlju?“ Ja sam Francuz“, odgovorio je brzo Ţan -Pjer. Naučio sam engleski; pretpostavljam da mogu da naučim i nemački.“ Moraćeš da pišeš ocu da te pusti“, rekao je Eliša. Znam“, odgovorio je Ţan -Pjer. Ne brine me njegov odgovor. Na kraju, on je Francuz i razumeće moja osećanja.“
Osetio je strujanje vazduha kada su se vrata njegove spavaće sobe otvorila. Pridigao se u krevetu i pogledao ka blagoj svetlosti koja je dopirala kroz otvorena vrata, a zatim nestala. Osetio je, pre nego video, belu kućnu ha ljinu kako mu prilazi. Ko je to?“, upitao je. Kejt“, prošaputao je glas.
Mesečina je sijala kroz otvoren prozor i mogao je da vidi devojčicu kako stoji kraj njegovog kreveta. Šta radiš?“, upitao ju je šapćući.
Neraspoloţena sam“, rekla je, sedajući na ivicu kreveta. Tvoj otac će biti ljut ako te nađe ovde.“ Neće nas naći“, odgovorila je. On sve prespava. Ne moţe ništa da čuje iz svoje spavaće sobe.“ Zašto si neraspoloţena?“, upitao je Ţan -Pjer. Eliša kaţe da se vraćaš u Francusku. Ali ja ne ţelim da odeš; moglo bi da bude opasno zbog rata.“ Upravo sam razgovarao s Elišom i rekao mu da ţelim da idem kući. Mislio sam da spavaš. Kada si razgovarala s njim?“ Ćutala je. Pokušao je da joj vidi li ce u mraku. Da li je Eliša došao u tvoju spavaću sobu?“ Nije odgovarala.
Da li često dolazi u tvoju spavaću sobu?“ upitao je Ţan-Pjer tiho. Mogao je da čuje kako devojčica počinje da plače. Sklonio joj je ruke s lica. O čemu se radi?“ upitao je neţno. Moţeš da mi kaţeš, mi smo prijatelji.“ Pogledala ga je.
Nećeš reći mojim sestrama, niti bilo kome drugom?“ Obećavam“, odgovorio je. Svakog leta otkako sam napunila dvanaest godina. “ Misliš li da je odlazio i u spavaću sobu tvojih sestara?“ Ne“, odgovorila je. One su uvek delile sobu. Ja sam jedina imala svoju sobu. “ Da li ti je nešto uradio?“ upitao je radoznalo. Ne baš“, rekla je. Zašto je onda došao u tvoju spavaću sobu?“ On uvek vadi onu svoju veliku stvar. Traţi da posmatram dok ga trlja i ne postane još veći. Onda me tera da ga ja mazim dok ne izbaci sok svuda po mojim rukama. Rekla sam mu da ne ţelim to da radim, ali se on nije obazirao na to.“ Da li si se usprotivila?“ Traţio je da ga mazim ili trljam o svoju zadnjicu. Ali mu nikada nisam dopustila da to uradi, Ţan-Pjer. Rekla sam mu da ću vrištati i svi u kući će saznati š ta je uradio.“ Sedeo je za trenutak ćutke i gledao je. To je nešto što većina dečaka voli da radi.“ Pogledala ga je.
Voliš li ti?“ Ţan-Pjer slegnu ramenima. Da li ti je Eliša pokazao onu svoju stvar?“ , upitala je. Naravno. Rekao sam ti da svi dečaci ţele to da rade.“ Sedela je za trenutak ćutke, a onda je odmahnula glavom.
Nikada neću razumeti dečake.“ Ne moraš sada. Kada budeš starija, razumećeš sve. Zar to nije ono što nam roditelji uvek govore?“, rekao je Ţan -Pjer, smeškajući se. Pretpostavljam da su Francuzi i Amerikanci isti. To nam uvek govore “, odgovorila je Kejt, kikoćući se. Da li zaista moraš da se vratiš u Francusku?“ To je moj dom.“ Oh, Ţan-Pjer, nedostajaćeš mi. Toliko se lepo zabavljamo kada smo zajedno i tako si mudar.“ I ti ćeš meni nedostajati. Ali ostaćemo u vezi.“ Nagnula se i poljubila ga u obraz, a zatim se vratila u svoju sobu. Sedeo je na krevetu
neko vreme i razmišljao. Zatim je prišao malom pisaćem stolu blizu prozora. Napisao je pismo ocu. Ţeleo je da se vrati kući.
Ţak je sedeo za trpezarijskim stolom preko puta svog oca. Pruţio mu je preko stola otvorenu kovertu. To je pismo od tvog unuk a, sebičnog malog drkadţije!“ Moris je brzo pročitao pismo, zatim je pogledao Ţaka.
Zašto se toliko uzbuđuješ? Sećam se kada si ti bio dete, dosađivao si mi da te vratim kući iz letnjeg kampa koji sam skupo platio. Ĉeznuo si za kućom. Zašto te ljuti što tvoj sin čezne za domom?“ Znaš koliko je koštalo da ga pošaljemo tamo“ , odgovorio je. Odlazak u Kanadu i Sjedinjene Drţave skuplji je nego odlazak u francuski letnji kamp.“ Moris se nasmejao.
Ne moţemo to da dopustimo. Zaista smo siromašni. Ţak, ne budi glupan. Za Ţan Pjera je najbolje da ostane tamo. Ne samo radi obrazovanja već i zbog upoznavanja sasvim novog sveta, sveta koji će jed noga dana upravljati svim poslovima.“ Amerikanci su glupi. Ţan -Pjer nema šta da nauči od njih“, obrecnuo se Ţak na oca . Ţak“, rekao je njegov otac umirujuće, oni nisu glupi. Zapamti moje reč i, veoma brzo isteraće Nemce iz Engleske i Evrope.“ Njihov predsednik Vilson tvrdi da neće uvući Ameriku u rat.“ Njihov predsednik Vilson je briljantan političar, a ono što on hoće jeste drugi mandat. Misliš li da bi ga ponovo birali za predsednika ako bi govorio ljudima da ţeli da ih uvuče u rat? Samo glupe evropske zemlje ţure u rat. Da smo bili pametni, nikada ne bismo ušli u rat protiv Nemaca. Zaboravili smo šta su nam uradili u francusko-pruskom ratu. Tada smo im bili zahvalni što su nam vratili nešto naše zemlje.“ Ţak je pogledao oca. Ne veruješ u nas.“ Moris se ponovo nasmejao. Dragi moj sine, Francuzi nisu ratnici. Oni su ljubavnici.“ Zavalio se u stolici i pruţio ruku da uzme cigaru. Moţemo da dovedemo Ţan -Pjera kući kada se rat završi i onda
moţemo da ga uputimo u posao. Tada mu nikakve ratne prepreke neće stajati na putu. Dotle će sazreti kao muškarac i pobrinućemo se da bude jedan od najpoštovani jih i najuspešnijih poslovnih ljudi, ne samo u Francuskoj, nego u svetu. “
Blaga izmaglica pokrivala je ulice Pariza. Ţan -Pjer je ušao u kuću, ostavljajući kišobran u stalak pored vrata i okačivši kapu i kišni mantil na čivi luk kraj zida s ogledalima. Bilo je gotovo pet sati kada je ušao u biblioteku. Kao i obično, njegov deda je sedeo u velikoj, udobnoj koţnoj stolici; na stočiću kraj njega stajali su konjak i pepeljara u kojoj je tinjala cigara. Pogledao je unuka. Izgledaš veoma uzrujano.“ Ţan-Pjer pruţi kovertu. Pročitaj ovo pismo i znaćeš zašto sam se uzru jao.“ Moris se nasmešio kada je otvorio pismo. Ako je to pismo one Ameri kanke s kojom se dopisuješ, tvoj otac neće biti oduševljen.“
Deda, molim te, samo pročitaj pismo.“ Moris brzo prelete preko redova. Pogledao je Ţan -Pjera iznenađeno. Amerikanci ti nude da budeš njihov prevodilac na prvom sastanku Lige naroda koji će se odrţati u Parizu.“ Da“, rekao je Ţan -Pjer, s očiglednim uzbuđenjem. Zašto su izabrali tebe? To je veoma čudno. Tek si navršio šesnaest go dina“, reče, pruţajući mu pismo. Ovo je zadatak za nekog zrelijeg. “ Ne, deda, gotovo pet godina provedenih po američkim školama u Bostonu pruţilo mi je veoma dobro znanje engleskog jezika.“ To je tačno, ali mi to ne objašnjava zašto su tebe odabrali.“ Da li si pročitao potpis na pismu?“ Moris baci pogled na potpis, a onda pogleda Ţan -Pjera. Potpisao ga je šef prevodilačkog komiteta, jedan od pomoćnika predsednika Vilsona.“ Ţan-Pjer poče da biva nestrpljiv. Ali ime, deda. Eliša Barnet. On je bio moj prvi upravnik škole koji mi je docnije sredio da ţivim s njegovom porodicom u Bostonu za vreme školovanja u Sjedinjenim Drţavama.“ A Amerikanka? Ona je njegova sestra? “ Ali samo on stiţe u Pariz, ne ona“ , objasni Ţan-Pjer. Moris ga pogleda.
Da li si imao nešto s njim?“ upita znatiţeljno. Ne baš, deda“, odgovorio je Ţan -Pjer. Imao je puno prijatelja njegovih godina. “ Šta onda tačno znači... ne baš?“ Igrali smo se. Zadovoljavao sam ga i ponekad gurao ruku u njegovu zadnjicu. “ Da li si imao vezu s njegovom sestrom? S devojkom s kojom se dopi suješ?“ Ne, deda“, nasmešio se Ţan-Pjer. Bili smo veoma bliski prijatelji i mislim da je pokušavala da sazna da li me je Eliša zaveo.“ Ona nije pokušala da te zavede ?“ Ţan-Pjer se nasmejao. Ne. Ona je gotovo pet godina starija od mene, a osim toga, uvek je volela američke momke sportskog duha. “ Ţak je ušao u biblioteku. Upravo sam čuo tvoje poslednje reči. Ko je bio sportista?“ Američki momci“, rekao je Ţan -Pjer. Pruţio je pismo ocu. Ponuđeno mi je mesto prevodioca na pariškom sastanku Lige naroda.“ Ţak je pročitao pismo. Zurio je u svog sina. Ali ovo je od američke delegacije?“
Moj bivši upravnik škole iz Kanade, s čijom sam porodicom ţiveo u Americi, ponudio mi je posao prevodioca za američke izaslanike.“ Ţak se obrati ocu. Ne dopada mi se to. Ţan -Pjer je Francuz, a ne Amerikanac. Ne bi trebalo da radi za njih.“ Moris odmahnu glavom.
Ne, Ţak, ti si izjavio da ţeliš da Ţan -Pjer postane svetski poslovni č ovek. Bez Sjedinjenih Drţava nikada neće postati ono što bi ti ţeleo.“ Ţak pogleda oca. Ne vidim kako moţe da mu koristi rad u Ligi naroda.“ Ne razmišljaš, Ţak“, nastavio je Moris, ne skidajući pogled sa sina. Seti se, pre samo nekoliko godina smejao s i se zato što su Amerikanci počinjali da prodaju koka -kolu ovde u Evropi. Da li se sećaš da sam ţeleo da napravim pogodbu s njima da isporučujemo koka kolu ovde u Francuskoj? A pogledaj sada. Koka- kola je omiljeno piće mladih, odmah posle piva.“ Ţak je stajao, odmahujući glavom. Kako će to koristiti poslu?“ Amerika će biti naše novo trţište“ , rekao je Moris samouvereno. Moţda ne za mog ţivota i moţda ne za tvog, ali za Ţan -Pjerovog, kada Pleskasje bude njegov, on će prodavati našu vodu Sjedinjenim Drţavama. Ako danas radi u američkom poslanstvu, uspostaviće poznanstva koja mu mogu biti od pomoći kada Pleskasje postane najprodavanija flaširana voda na svetu. “ Ţak se obratio Ţan -Pjeru. A šta ti misliš?“ Voleo bih to da uradim“, saglasio se Ţan-Pjer. Ţak je zurio u svog sina. Da li si zaljubljen u svog bivšeg upravnika škole?“ Ţan-Pjer se nasmejao. Premlad sam da se zaljubim.“
Žan-Pjer
Ţak se udobno naslonio u koţnoj stolici iza starinskog, kitnjastog pisaćeg stola u svojoj kancelariji u Parizu. Zamolio je sekretaricu da pozove njegovog oca koji se nalazio u vili u
Kanu. To je bila jedina stvar koja ga je činila zadovoljnim. Konačno je uspeo da ubedi oca da se povuče na jug Francuske, gde nije bilo j urnjave zbog posla i gadnog vremena zimi u Parizu. Uostalom, njegov otac imao je osamdeset šest godina i, iako je bio krepak i oštrouman, nije morao da trpi svakodnevne pritiske poslovnog sveta, posebno sa svim poremećajima koje je rat doneo u Francusku. U vili je batler podigao slušalicu. Vila Pleskasje. Pleskasje.“ Ţak upita: Igo, da li je moj otac tu? “ Mesje Ţak“, odgovorio je batler. Ţao mi je, ali mesje Moris drema.“ Moţete li, molim vas, da ga zamolite da me nazove kada se probudi. Za nekoliko minuta napuštam kancelariju. Moţe da me nazove na kućni broj.“ Oui, mesje Ţak“, odgovorio je batler učtivo. „ Merci“ rekao je Ţak i spustio slušalicu. Pozvonio je sekretarici i krenuo da dohvati zimski kaput.
Sekretarica je ušla u kancelariju. Mesje?“ Idem kući. Ako se javi Ţan -Pjer, zamolite ga da me pozove tamo. Mo ţete da ga obavestite da će mi se mesje Vej, bankar, pridruţiti za večerom.“ „Oui, mesje Oui, mesje“, rekla je, pomaţući mu da obuče kaput, a onda mu je i pridrţala vrata. Limuzina ga je već čekala ispred njegove poslovne zgrade na Jelisejskim poljima. Rober, vozač, drţao je otvorena vrata sitroena. Seo je u automobil ćutke. Brzo Brz o je podigao popodnevno izdanje novina koje mu je Rober ostavio na sedištu. Vesti su bile veoma loše. Bio je treći juni i nemačka avijacij a poterala je britansku vojsku od gotovo četiristo hiljada pešadinaca, zajedno s velikim odredom francuske vojske, preko Lamanša u Englesku. Bilo je još nekoliko vaţnih vesti, uključujući i onu da general De Gol preuzima komandu nad francuskom vojskom u Engleskoj, proglašavajući je za slobodnu francusku vojsku “.
Ţak je bio zamišljen dok je posmatrao Robera kako pali motor. Bio je zadovoljan što je kupio sitroen sa starim sistemom pokretanja motora na kurblu. Novi automobili s električnim paljenjem imali su mnogo nedostataka i brzo su se raspadali. Iznenada, vrata
kraj njega širom se otvoriše. Ţan-Pjer se nasmeja na veliko očevo zaprepašćenje. Ja sam Francuz, tata“, rekao je. Ne Švaba.“ Ţak je bio besan. Zašto si ovde tako rano? Mislio sam da još radiš u generalštabu.“ Ţan-Pjer pokaza rukom na nove zvezdice na svojoj uniformi. Upravo sam imenovan za kapetana.“ Ko te je imenovao za kapetana? U generalštabu nema nikoga“ , pokazao je na novine. Maršal Peten se sastaje s Nemcima radi primirja.“ General De Gol me je unapredio. “
Kako on moţe da uradi bilo šta? Već je pobegao u Englesku.“ Pozvao me je da mu se pridruţim. Ţeli da radim u obaveštajnom ode ljenju. Veoma je zadovoljan mojim znanjem jezika koje sam pokazao prilikom susreta s Britancima i Amerikancima.“
Amerikanci nisu čak ni u ratu zajedno s nama“, rekao je Ţak s prezirom. De Gol kaţe da je da je to samo pitanje vremena. Večeras krećem za London.“ Nećeš otići. Zabranjujem ti. Ja sam tvoj otac i neću ti dopustiti da odeš.“ Ţan-Pjer pogleda Ţaka pravo u oči. Po prvi put, Ţak je osetio gnev u glasu svog sina. Ti se tu ništa ne pitaš, oče“, odvrati Ţan -Pjer. Imam trideset sedam godina, nisam više dete koje si poslao u Kanadu.“ Ţak pogleda sina. Volim te. Ne ţelim da te išta povredi.“ I ja tebe v olim, oče. Biću dobro. Ne brini.“ Kratko se zagrliše, a zatim Ţan -Pjer reče: Moram da krenem, oče. Britanci dovode transportni avion da preveze moju obaveštajnu grupu u London.“
Moris se polako budio iz popodnevnog dremeţa. Bilo je pola šest. Prevrnuo se na
krevetu i pritisnuo dugme na noćnom stočiću kojim se poziva batler. Dok se uspravio i namestio jastuke iza leđa, batler je već bio tu, noseći čaj. Batler je stavio posluţavnik s noţicama preko njegovog krila. Brzo je sipao čaj i dodao malo mleka. Zatim je uhvatio srebrni poklopac i podigao ga sa tanjirića s kolačima. Merci“, rekao je Moris, ugledavši pisamce pored telefona. Kratko je pijuckao čaj, a onda je dao znak batleru da nazove Ţaka. Već je bio pojeo prvi kolačić kada je uspostavljena veza.
Zašto si otišao kući tako rano?“ , upitao ga je. Pozvao sam mesje Veja, bankara, ovde na večeru. Smatrao sam da je vreme da preuredimo naše bankovne zajmove. Kamata je i dalje niska i znam da će stope porasti sada kada su Nemci u Parizu, a Peten već pregovara o primirju s njima“, Ţakov glas zvučao je potišteno. I šta ti je jevrejsko kopile reklo na to?“ , upitao je Moris. Sloţio se sa mnom“, rekao je Ţak. Takođe je predloţio da pozajmim još novca.“ To je čudno“ , odgovorio je Moris znatiţeljno. Vej nikada ne ţuri da nam pozajmi novac. Obično moramo da mu ljubimo guzicu za to.“ Mesje Vej je zabrinut. Saznao je da su nacisti već pogubili Jevreje u ze mljama koje su okupirali. Sada kada je Peten kapitulirao i preklinje N emačku za primirje, boji se da će Nemci uništiti Francusku kao što su i druge zemlje koje su osvojili. Svojim najboljim klijentima daje mogućnost da pozajme više novca.“ Šta onda namerava da radi ako se plaši Nemaca? Neće, valjda, da po zajmi sav svoj novac. On je Jevrejin... zadrţaće puno za sebe“ , rekao je Moris zajedljivo. Pametan si, oče. I Vej je pametan; već je prodao imovinu u Francuskoj. Porodicu je poslao u Švajcarsku i zaključio posao s jednom privatnom švaj carskom bankom. Planira da okonča svoje poslove i biće u Ţenevi za dve nedelje.“ Ţak se nasmejao. Mislio sam da je lud. Francuska nije kao druge zemlje. Nemci previše poštuju Francuze.“ On nije toliko lud, on je Jevrejin. Francuska je bila luda što je verovala Petenu. Poklonio je zemlju budzašto.“ Bojiš li se, oče?“, upitao je Ţak. Da li ţeliš da se vratiš u Pariz?“ Nisam toliko lud. Sigurniji sam ovde nego u Parizu. Az urna obala će uvek biti područje za odmor. Nema razloga da rat dođe ovde.“ Ţak je za trenutak ćutao. Ţan-Pjer je otišao u Englesku s De Golom. Unapredio ga je u kapetana. “ Moris se ponosno nasmejao.
Mali kučkin sin je pametniji od svih nas. Postaće vaţan uz De Gola, govori kao Amerikanac i biće im od velike koristi. Vremenom će De Gol spasti Francusku, a potom postati predsednik. “ Ali Ţan-Pjer nije ni zakoračio u poslovni svet“, poţalio se Ţak. Proveo je ţivot samo provodeći se unaokolo. Zaskočio je više muškaraca nego što sam ja ikad i sanjao.“ Moris se ponovo glasno nasmejao.
Ti si ljubomoran na sina. Sada je muškarac. Gleda u budućnost. Nova generacija.“ Dođavola!“ opsovao je Ţak. A koja smo mi generacija?“ Poslednja generacija. Neće proći mnogo dok naša generacija ne postane samo uspomena.“
Ţan-Pjer je probao svoj pastis, zatim je podigao čašu ka Luju, poručniku s kojim je delio stan. Oficiri su morali da dele stanove zato što nije bilo dovoljno prostora da se smesti čitavo De Golovo obaveštajno odeljenje. Svi su oni proklinjali Petena zato što nije bio naklonjen De Golu i njegovim ljudima. Veoma ih je sputavao i oteţavao im rad. U nekoliko navrata De Gol se javno nije sloţio s Petenom. Sada kada je De Gol otišao u Britaniju, Peten ga je nazvao izdajnikom zato što nije podrţavao primirje. Luj kucnu svojom čašom o Ţan-Pjerovu, nazdravljajući mu. Ţiveli. Ţao mi je što neću biti s tobom.“ To je lutrija“, reče Ţan-Pjer. Znaš kako su izvlačena imena. Bićeš na drugom letu.“ Ali neću biti s tobom“, kazao je Luj slomljenog glasa. Volim te, Ţan-Pjer, i znam da ćeš naći novog prijatelja čim odeš od mene.“ Luj, ne budali“, odgovorio je Ţan -Pjer. Mlad si, imaš samo dvadeset dve godine. Pred nama je vreme koje ćemo provesti zajedno kada budemo u Engleskoj.“ Ne voliš me kao što ja tebe volim“ , Luj zaplaka. Ţan-Pjer pruţi ruku ka Luju i pomilova mu grudi. Ne plači. Još imamo vremena za ljubav. Moram da budem na aerodromu tek oko ponoći.“ Luj je poljubio Ţan -Pjera u usta i pruţio ruku da mu otkopča pantalone. Ţan -Pjerov ud je ispao napolje, već nabrekao. Luj se nagnuo i polako počeo da ga ljubi... obuhvatio je Ţ anPjerov pulsirajući ud i pokušao da ga pro guta celog. Uspori malo“, rekao je Ţan -Pjer promuklo. Mogli bismo i da se raskomotimo. Krevet je još tu. Hajde da skinemo uniforme.“ Volim tvog đoku!“, promrmljao je Luj, usta punih pljuvačke. Ţan-Pjer ga je povukao ka krevetu dok je Luj L uj pokušavao da svuče pantalone. Zgrabio ga je za zadnjicu.
Ţelim da te navučem, ne ţelim samo da ti svršim u ustima. Ţelim da budem u tebi.“ Brzo su se svukli. Ţan -Pjer je prevrnuo Luja na leđa. Pruţio je ruku ka noćnom stočić u i uzeo teglu s vazelinom. Prstima je razmazao vazelin po Lujevom anusu, a onda je premazao i svoj ud. Luj se primakao Ţan -Pjerovim ustima, divlje palacajući jezikom. Zatim je zacvileo kao mačka kada je Ţan -Pjer prodro u njega. Polako, Ţan -Pjer je počeo d a gura ud napred-nazad
dok nije ujednačio ritam. Ţan-Pjer je pruţio dole levu ruku i obuhvatio Lujev ud. Drţao ga je čvrsto pribijen uz svoj stomak i osetio kako sperma s Lujevog penisa kaplje između njih. Pobogu, svrši!“, zadahtao je Luj, zgrabivši Ţan -P jerove testise i stisnuvši ih. Ţan-Pjer je osetio kako mu orgazam razdire telo. Izgubio je dah kada je osetio kako sperma lije iz njega.
Ne mogu da dišem!“, povikao je. Osetio sam vruću spermu u utrobi“, rekao je Luj, poljubivši Ţan -Pjera. Sada ćeš zaista morati da me oţeniš. Trudan sam!“ Ţan-Pjer se nasmešio, poljubio i privio privi o ga uza sebe. Ti si moj ljubavnik!“, kazao je. Zatim ga je pogledao. Luj je već zaspao. Ţan -Pjer se osmehnuo i zatvorio oči.
Ţan-Pjer se protegao, pogledavši na zidni s at. Bilo je deset sati. Bilo je vreme da se spremi za odlazak. Zazvonio je telefon. Bio je znatiţeljan. Zapitao se da li je De Gol promenio planove. Luj se probudio u trenutku kad je Ţan - Pjer podizao slušalicu. Ţan -Pjer je prepoznao glas. Bio je to njegov njegov otac.
Tvoj deda je u bolnici u San Benku. Imao je moţdani udar i doktori misle da moţda neće poţiveti ni dvadeset četiri sata. Preklinjao je da dođeš do njega.“ Gospode“, reče Ţan-Pjer. Kada se to dogodilo? Znam da svako popodne razgovarate.“ Batler ga je našao na podu kada se popeo da mu odnese večeru. Imam već dve karte za Plavi voz. Polazi odavde u ponoć; bićemo u Kanu do osam sati. Već sam zamolio Robera da dođe po tebe u stan, a onda da nas odveze na stanicu.“ Oče“, reče Ţan-Pjer. Da li si zaboravio da u ponoć krećem za London?“ Tvoj deda je vaţniji. Jednostavno ne moţeš da odeš u London. Pozovi pukovnika, svog pretpostavljenog. On je Francuz, razumeće šta znači lju bav dede prema unuku. “ Naravno, oče. Pokušaću to da sredim“ , spustio je slušalicu i pogledao Luja. Luj je bio veoma ozbiljan. Već je shvatio šta se dogodilo. Ţan-Pjer, ţao mi je zbog tvog dede. Moţda mogu da uzmem tvoje mesto u avionu. Samo mi daj tvoju propusnicu i siguran sam da će pukovnik Nikol razumeti okolnosti.“ Ţan-Pjer pogleda mladića. Učinićeš to za mene?“ Rekao sam ti da te volim. “ Ti si divan, ali zašto si siguran da će pukovnik pristati da me zameniš?“ Luj se nasmejao.
Moţda si ti zeleniji od mene. Pukovnik Nikol voli moju patku i zadnjicu više nego išta.“ Malo kopile!“ nasmejao se Ţan-Pjer. A ja sam mislio da sam tvoja jedina i istinska ljubav.“ Bolje poţuri, Ţan -Pjer. Istuširaj se, a ja ću spakovati kofer s civilnom odećom, jer vidim da čitava nemačka vojska provodi odmor u Kanu. Moraćeš da budeš paţljiv.“ U redu, generale“, našalio se Ţan -Pjer. Srediću te kada se sretnemo u Londonu.“
Ţan-Pjer je sačekao u kolima dok je Rober otišao u kuću i vratio se s dva kofera. Trenutak kasnije sišao je Ţak i brzo brz o ušao u automobil. Zagrlio je Ţan -Pjera. Sine moj, sine moj“, rekao je promuklim glasom. Ţan-Pjer pogleda oca. Nikada ga nije video tako bledog, tako iznurenog lica. Oči su mu bile pune suza.
Oče“, prošaputao je kada su kola izašla na ulicu. Molim te, oče, ne zaboravi da je deda veoma s naţan čovek i da moţe da pobedi bilo koju bolest.“ Ţak pogleda sinu u lice. Tvoj deda ima preko osamdeset šest godina. Vreme iznuri čak i najsnaţnijeg čoveka.“ Ţan-Pjer zaćuta, gledajući ulice pune ljudi. Duboko je udahnuo. Ljudi su izgledali tuţni. Moţda je čitava Francuska bila potištena i posramljena zbog lake pobede Nemaca nad njima.
Prokletstvo“, promrmljao je u prozor. Šta si rekao?“, upita ga otac. Ne mogu da verujem. Trebalo je večeras da odem tim letom. Umesto toga, krenuo sam na voz za Kan.“ Drago mi je što nisi odleteo tim avionom“, kazao je Ţak. Pogledao je sina. Uspeo si da se bez problema izvučeš s leta?“ Moj prijatelj Luj uzeo je moje mesto. “ Dakle, bilo je lako. A ja sam mislio da je De Gol veoma strog s vojnicima“, slegnu Ţak ramenima. Luj je nazvao i objasnio problem“, nasmešio se Ţan -Pjer. Pukovnik je jednostavno prihvatio zamenu.“ Smešiš se“, Ţak je znatiţeljno ispitivao sina. Ima nečeg čudnog. Mislio sam da je Luj tvoj ljubavnik.“ I ja sam mislio da je moj ljubavnik “, odgovorio je Ţan-Pjer, smešeći se i dalje. Ali sam pogrešio. Ispričao mi je d a su on i pukovnik godinama bili ljubavnici, od njegove šesnaeste.“
Gurnuo je ruku u dţep kaputa da izvadi cigarete. Dakle, oče, eto kako sam uspeo da stignem ovde tako brzo. “ Da li si potresen zbog toga? “ Ţan-Pjer povuče dim cigarete. Ne, oče. On je još pilence. Imao sam mnoge kao što je on i biće još mnogo takvih. C’est vrai, papa. “ Bilo je deset sati ujutru kada je Plavi voz ušao u Kan. Ţan -Pjer je pogledao kroz prozor. Okrenuo se ka ocu.
Stanica je prljava, baš kao i voz. Uz to i kasnimo... obično je potrebno osam sati iz Pariza. Noćas smo putovali go tovo deset sati. “ Ţak pogleda sina. Ne budi lud. Red voţnje ne kontroliše više francuska ţeleznica, već švapska vojska. Primetio si da smo se šest puta zaustavljali da pokupimo nemačke vojnike.“ Nema nosača da nam pomognu oko prtljaga“, progunđao je Ţan -Pjer. Sve afričke nosače uzeli su Nemci za prisilan rad. Ali nismo bogalji. Moţemo da nosimo svoje kofere.“ Prestani da gunđaš“, rekao je Ţak. Samo se seti da smo Francuzi i da smo ţivi. Hajde sada da potraţimo dedinog batlera Igoa. Rekao je da će nas čekati na ulici ispred stanice.“ Igo je bio tamo. Brzo je stavio njihov prtljag na prednje sedište renoa, pored sebe, dok
su se Ţak i Ţan -Pjer smestili na tesnom zadnjem sedištu. Igo im viknu pozadi:
Otići ćemo prvo u vilu da se okupate i doručkujete. Kada se spremite, odvešću vas u bolnicu.“ Zašto ne moţemo prvo u bolnicu?“ upitao je Ţak. „Sani Benk ne Benk ne dozvoljava posete pr e jedanaest sati. A i doktor Gijemen ţeli da vas vidi pre nego što posetite oca.“ To mi ne zvuči dobro“, rekao je Ţak zabrinuto. On je moj otac i trebalo bi da imamo pravo da ga vidimo kad god ţelimo.“ Ima još nešto“, prekinuo ga je Igo. U slučaju da se razboli ili doţivi nezgodu, ostavio je veliku veli ku kovertu koju je za mesjea pripremio notar i doneo do neo vam je. Sada je u malom sefu u
mojoj sobi. Daću vam je čim stignemo u vilu.“
Ţan-Pjer se istuširao, obukao i otišao u očevu sobu. Ţak je već bio obučen i sedeo je za malim pisaćim stolom kraj prozora. Otvorio je veliku kovertu i počeo da čita pismo koje je njegov otac sastavio i potpisao pred notarom. Ţan-Pjer pogleda oca. Još jednom je uočio da je lice njegovog oca iz nureno i bledo.
Ĉinilo se kao daje spreman da zaplače. Oče, da li ikako mogu da ti pomognem?“ Ţak odmahnu glavom. Ne, ništa ne moţe da pomogne. Deda zna sve. Zna da će umreti i rekao mi je sve što ţeli da uradimo.“ Veoma je hrabar.“ Najpre, ţeli da ga odnesemo na naše imanje u Pleskasjeu i sahranimo ga na malom groblju kraj njegovog oca i dede. Pre nego što ga sahranimo, ţeli da mu iznajmimo sobu u Ateneumu u Kanu, gde svi njegovi prijatelji mogu da ga posete poslednji put. Potom, trećeg dana, zahteva da odemo u Pleskasje i provedemo tamo vreme prisećajući se ljubavi koju gajimo jedan prema drugom. “ Ţak je poslednjih nekoliko redova pisma pročitao naglas: Volim te, sine moj, i Ţan -Pjera, unuka mog, a takođe i Remona, unuka mog, koji je otišao pre mene. Doviđenja, deco moja, do trenutka kada ponovo budemo svi zajedno. Voli vas vaš voljeni otac i deda, Moris Ţak pogleda sina. Ovoga puta obojica osetiše kako im suze naviru na oči. Ponovo se zagrliše. Tada je zazvonio telefon. Bio je to Igo. Doktor Gijemen je dole u biblioteci, gospodo. “
Doktor Gijemen bio je mlad čovek, na njihovo veliko iznenađenje. Svi se rukovaše. Ţaku se dopao doktorov stisak. Bio je čvrst i jak. Iznenađen sam, doktore. Mlađi ste nego što sam očekivao.“ Doktor Gijemen se nasme šio. Proveo sam četiri godine u bolnici u Lionu usavršavajući neurohirurgiju. Zatim sam premešten ovde kao kapetan u vojnoj sanitetskoj sluţbi. Sada, posle predaje, ništa mi ne javljaju iz Petenovog štaba. Prihvatio sam ponudu dveju bolnica u Kanu i dozv oljeno mi je da otvorim sopstvenu ordinaciju. “ Ţan-Pjer klimnu glavom. Nisam iznenađen što vam nisu ništa javili iz štaba generala Petena i uveravam vas da vam se on nikada neće javiti. Ako i dalje ţelite da se pridruţite Francuzima, molim vas, potraţite me u kancelariji generala De Gola u Londonu. On je obrazovao Slobodnu francusku vojsku.“ Izgleda da doktor nije bio zainteresovan za Ţan -Pjerov predlog. Trenutno, ţelim da vas obavestim o stanju vašeg oca“, gledao je u Ţaka dok je govorio. Batler Igo pronašao ga je na podu pored kreveta. Srećom, Igo je odmah pozvao hitnu pomoć i odveo ga u bolnicu. Da je dirnuo vašeg oca, moţda ne bi ţiv stigao do bolnice. Pozvali su me iz bolnice čim su ga tamo smestili. Brzo sam pregledao vašeg oca i shvatio da posto ji ljubičasti ljubiča sti ugrušak od temena do desne jagodične kosti. Puls mu je bio slab, a disanje oteţano. Zamolio me je da pozovem vas i vašeg sina. Odmah sam ga uključio na ki seonik, a
zatim pozvao tehničara da mu snimi lobanju. Na ovom snimku primetili smo da po stoji izliv krvi u mozgu. Karotidna arterija bila je poki dana i krv je liptala iz nje. Još tri sporedne arterije takođe su bile pokidane. Vaš otac je trenutno u komi. Moţda će se probuditi na nekoliko trenutaka, ali to se ne zna pouzdano. Moram vam reći d a ne postoji lek koji bi mu pomogao. Bilo šta što bih mu dao samo bi uzrokovalo još veće oštećenje. Sve što mogu da predloţim jeste da se molimo da se neće mučiti.“ Moj deda moţe da savlada sve. Izvući će se i iz ovoga“, rekao je Ţan - Pjer, kao da upozorava doktora. Doktor Gijemen je zurio u njega.
Samo boţjom milošću. Postoji veliko oštećenje.“ Za trenutak su svi sedeli u tišini. Posle nekoliko minuta, Ţak je pozvao Igoa. Konjak i cigare za sve nas, uključujući i tebe. Cenim tvoju ljubaznost prema mo m ocu, Igo.“
Igo je otišao po konjak i cigare. Ţak se okrenuo ka sinu. Sada smo samo nas dvojica, sine moj. “ Zatim se obratio doktoru: Kada moţemo da odemo u bolnicu?“ Odmah, mesje“, odgovorio je doktor. Bolničarke su imale dovoljno vremena da ga umiju i udobno nameste. “ Igo se vratio u biblioteku. Napunio je čaše i razdelio cigare. Posmatrao je Ţaka i Ţan Pjera. Ţan-Pjer je podigao čašu s malo konjaka, tuţno nazdravljajući. Za dedu, sa svom našom ljubavlju i za njegovu ljubav i brigu prema nama.“ Stigli su u bolnicu u jedanaest i deset. Moris je leţao mirno na krevetu. Plava mrlja koja se spuštala iz glave prema licu delovala je zastrašujuće Ţaku i Ţan -Pjeru. Iznenada, Moris
otvori oči. Ĉinilo se da njegove plave oči traţe njih dvojicu. Oče!“, rekao je Ţak. Ovde smo, s tobom! “ Ali starac ne izusti ni reč. Samo malo belog izbljuvka kada je pokušao da otvori usta. Bolničarka koja je stajala pored vrata povikala je: Doktore Gijemen!“ Doktor brzo priđe bolesniku. Uhvatio je Morisovu ruku i opipao mu puls. Nije ga bilo. Morisova ruka klonu mlitavo na čaršav. Neţno, doktor mu sklopi oči i zatvori usta. Okrenuo se ka Ţaku i Ţan -Pjeru. Ţao mi je, ali umro je“ , rekao je meko. Ţak stisnu sina za ruku. Obojici oči zasuziše. Ţak je pogledao na zidni sat. Moris je umro u jedanaest i petnaest.
Ateneum Ateneum u Kanu bila je hladna kamena zgrada. Postojale su prijatne sobe koje su se
iznajmljivale za intimna porodična okupljanja i brojne druge veće odaje koje su primale deset do dvanaest kovčega postavljenih na cementnim pločama. Oko ploča bile su poredane drvene stolice za svaku oţalošćenu porodicu. Ali Morisova odaja bila je najbolje i najukusnije opremljena prostorija u zgradi. Stolice su bile napravljene od najboljeg drveta i
presvučene skupocenim plišom. U svakom uglu sobe stajale su mirisne sveće koje su odavale meko, toplo svetio i ublaţavale hladnoću prostorije. Ţan-Pjer je prvi ušao u prostoriju rano sledećeg jutra. Pogledao je svog dedu. Nije mogao da veruje kako su pogrebnici dobro obavili posao. De dino lice bilo je sveţe obrijano, kosa uredno počešljana, a povrh toga, krvni podlivi na njegovom licu bili su potpuno izbrisani. Moris je imao na sebi najfinije svileno večernje odelo, s belom, besprekorno uštirkanom lanenom košuljom i crnom le ptir-mašnom. Leţao je tamo i izgledao kao da je ţiv. Njegov kovčeg od mahagonija stajao je na postolju prekrivenom baršuna stom tkaninom. Ţak je ušao u sobu i stao pored Ţan -Pjera. Bacio je pogled na oca, a zatim se obratio Ţan-Pjeru: Otac je voleo da se lepo oblači. Bio je veoma zgodan čovek.“ Da“, rekao je Ţan -Pjer, a zatim je seo pored oca na stolicu u prvom redu, gde su sačekali da stignu prvi posetioci. Kardinal Primorskih Alpa stigao je prvi. Za njim je došao i nadbiskup Nice i Kana. Pridruţio im se sveštenik Crkve Svete Marije u Kanu, najveće katoličke crkve u čitavoj biskupiji. Ţak i Ţan -Pjer rukovali su se sa svim sveštenicima, a onda su klekli ispred sanduka, dok je kardinal drţao misu. Pomagali su mu dečaci iz crkve. Do planina u kojima su se nalazili prirodni izvori pleskasje vode moralo je da se
prevali sto dvadeset kilometara. Pored izvora nalazila se mala seoska kuća na imanju od dva hektara. Na pola hektara zapadno od seoske kuće nalazilo se malo porodično groblje, gde su svi Martenovi počivali u miru. Svaki grob bio je obeleţen malim mermernim nadgrobnim spomenikom. Na nadgrobnim spomenicima bila su uklesana samo muška imena. Nijedna ţena nije počivala na ovom groblju. Bilo je četiri sata popodne kada je počela pogrebna sluţba. Bilo je pri sutno sedamdesetak oţalošćenih, uglavnom radnika Pleskasjea. Pleskasjea. Paroh male crkve u Pleskasjeu odrţao je sluţbu i Ţak je odmah odao poštu svom ocu, a Ţan -Pjer je mahnuo rukom dok je kovčeg spuštan u zemlju. Na kraju je svako od oţalošćenih bacio po jednu belu ruţu na kovčeg, a zatim je zemlja nabacana na Morisov grob. Ćutke, oţalošćeni su napustili groblje. Ţak i Ţan -Pjer sačekali su da grobari postave nadgrobni spomenik u čelo Morisova groba. Zatim je Ţak dao znak sinu da pogleda ka tlu. Pored Morisova groba nalazile su se male ploče na kojima su bila isklesana njihova imena. Pao je sumrak kada su se vratili do stare seoske kuće. Ţak je porazgova rao sa Samjuelom i Terezom, koji su se brinuli o zemlji. Ţiveli su u prizemlju seoske kuće, u stančiću koji je nekada sluţio kao podrum. Ţak ih je zamolio da mu pripreme veliku spavaću sobu; Ţan-Pjer će koristiti svoju dečju sobu. Tereza, očiju otečenih od suza, obavestila ih je da je pripremila divnu večeru. Samjuel se okrenuo k njima obraćajući im se: Očekivali smo da ćete ostati ovde, pa smo pripremili dve sobe čim smo saznali da je mesje Moris preminuo. Sada kada je kuća vaša, nadamo se da ćete uţivati u njoj kao što su to činili vaši preci.“ Posle večere prešli su u malu dnevnu sobu. Seli su u staromodne fote lje. Ţak je uzeo
veliku cigaru i zapalio je. Nagnuo se u s tolici, razmišljajući trenutak.
Moramo da isplaniramo našu budućnost“, rekao je, mašući ci garom dok je govorio. Imam pedeset sedam godina i dvadeset godina sam stariji od tebe. “ Ţan-Pjer ga pogleda. Ali ti si mlad, oče.“ Ali neće proći mnogo vremena a ja ću se povući, u šezdeset prvoj od lazim u penziju. To je ţivotna dob u kojoj glava naše porodice predaje kom paniju svom nasledniku. A to si ti, Ţan-Pjer. Ti ćeš 1945. godine postati predsednik i v lasnik Pleskasjea. Pleskasjea.“ Ti zaboravljaš jedno, oče“, odgovorio je Ţan -Pjer i nasmešio se. Rat bukti.“ Rat ili ne“, rekao je Ţak odsečnim glasom. Završio se rat ili ne, 1945. napustićeš sluţbu i preuzeti odgovornost po nasledstvu. Svi mi moramo da činimo ţrtve, Ţan -Pjer. Za ovo su naši preci ţiveli i umrli.“ Ţak pogleda sina pravo u oči. Uradičeš kao što smo i svi mi činili. Odabraćeš neku lepu ţenu koja će ti roditi naslednika.“ Gospode, oče“, kazao je Ţan -Pjer. Imao si samo dvadeset godina kada si se oţe nio i ona je tout de suite ostala trudna. Teško mogu da zamislim da u trideset sedmoj započnem vezu s nekom ţenom. Proveo sam ţivot sa zgodnim muškarcima.“ Uspećeš, Ţan-Pjer, kao što smo mi to učinili. Tvoj deda je imao trideset jednu godinu kada sam se ja rodio. “ Gluposti“, odgovorio je Ţan -Pjer. Bolje se pobrini da dobiješ muškog naslednika“, nasmejao se Ţak, ali je to mislio ozbiljno. Ţenski naslednici neće ti koristiti. Bez muškog potomka ne moţeš da naslediš Pleskasje i izgubićeš sve što su tvoji preci stekli. Naše ime biće izgubljeno zauvek.“ U redu, oče, znaš da nikada neću uništiti porodicu“, odgovorio je Ţan -Pjer. Znao je da će ovaj dan doći. Odavno se pomirio s tom činjenicom. Ali najpre bih se vratio generalu De Golu, da pomognem Slobodnoj francuskoj vojsci da spase zemlju. “ Zapamti samo, sine moj, ti si jedini naslednik. Drţi se generala. Moţeš da budeš heroj, ali nemoj da ideš u rovove.“ Da, oče“, reče Ţan -Pjer i njih dvojica se zagrliše.
Prošlo je deset dana pre nego što je Ţan -Pjer bio u stanju da se vrati u Pa riz, u svoj štab u staroj zgradi koja je bila sedište generala De Gola. Bilo je sablasno kada je ušao u zgradu. Kancelarije su bile potpuno prazne. Prošao je hodnikom do krajnjih prostorija, gde su bili smešteni oficiri. Zatekao je sedmoricu potporučnika koji se iznenadiše ugledavši Ţan -Pjera na vratima. Njih trojica viknuše uglas: Ţan-Pjer!“ Zatim su se svi okupili oko njega. Jedan od starijih oficira zgrabio ga je za ruku. Ţiv si!“, uzviknuo je. To je čudo!“ Šta je čudo?“, upitao je Ţan -Pjer. Ništa mi se nije desilo. Deda mi je preminuo.“ Mladi oficir Alen ga pogleda.
Obavešteni smo da si poginuo kada je nemački lovac meseršmit oborio avion nad Lamanšom. Rečeno nam je da su svi na letu za Englesku te noći poginuli. Upravo smo primili uputstva od Ministarstva odbrane da izvestimo tvoju porodicu. “ Ţan-Pjer se spustio na stolicu. Svi?“, upitao je. Stariji oficir klimnu glavom. Moj boţe!“, rekao je Ţan -Pjer. Potrebno mi je piće. Kada sam izvestio pukovnika Nikola da mi je deda bolestan, dao mi je odsustvo da odem da ga obiđem. Naredio je Luju da zauzme moje mesto na tom letu.“ Alen odmahnu glavom. Nikada nas nisu obavestili o bilo kakvoj promeni “, kazao je. Imao si prokletu sreću!“ Ali ne i Luj“, rekao je Ţan -Pjer tiho. Osećam se krivim.“ Ne budi glup“, kazao je Alen. Ovo je rat.“ Ţan-Pjer je za trenutak sedeo ćutke.
Kome bih trebalo da se obratim za dopuštenje da odem u London?“ Najstariji od oficira ga pogleda. Rene je bio zdepast čovek i gotovo potpuno sed. Nikome“, odgovorio je. Ovde nema štabnih oficira. Nismo stu pili u vezu s De Golom.“ Šta onda radimo ovde? Ĉekamo da stignu Švabe, da nas pogube ili da nas pošalju u logor?“, reče Ţan -Pjer besno. Ti si ovde sada stariji oficir “, kazao je Rene. Iznajmili smo stari ribarski brod da nas prebaci do Dovera. Imamo samo jedan problem: nemamo ni polovinu sume potrebne da platimo ribaru. A ukoliko ne platimo sve una pred, ribar, prokleto špansko kopile, neće nas nikuda odvesti.“ Ţan-Pjer ga pogleda. Imam dovoljno novca da unajmimo brod. “
Ostali oficiri ustadoše i otpozdraviše. Hvala, kapetane. Ako večeras ugovorimo s ribarom, mogli bismo da krenemo već sutra uveče.“ Spreman sam“, rekao je Ţan -Pjer. Samo me obavestite koji iznos nam je potreban. “ Ţan-Pjer je večerao s ocem u vili u Parizu. Ţak je bio iznenađen kada je ugledao Ţan Pjera kako ulazi u kancelariju na Jelisejskim poljima.
Šta se desilo?“, upitao je Ţak. Jesu li Švabe preuzele tvoj štab?“ Ţan-Pjer se nasmejao. Ne budi luckast, oče. Nemci nas još nisu našli.“ Šta onda radiš ovde?“, upitao je Ţak. Zar ne ideš u glupave rovove da bi bio ubijen?“ Ne, oče“, odgovorio je Ţan -Pjer.
Sada ne moţeš ni da se prebaciš do Engleske. Ĉitao sam u novinama da se čitav De Golov štab već povukao. Nadrljao si. Ako ţeliš moje mišljenje, smatram da bi trebalo da se vratiš u Pleskasje, prerušiš u seljaka i primiriš dok se rat ne završi.“ Ima nas osmorica“, rekao je Ţan -Pjer, ne obraćajući paţnju na očevu opaska. Našli smo španskog ribara koji će nas odvesti u Dover sutra uveče.“ Lamanš je strašan za prelazak brodom. Samo bura, a sada i Luftvafe patrolira Lamanšom i potopiće svaki brodić iz Kalea za Englesku.“ Ţao mi je, oče“, rekao je Ţan -Pjer. Moram da idem. Moj prijatelj Luj, koji je zauzeo moje mesto u avionu, mrtav je. I svi ostali u tom avionu. Obo ren je nad Lamanšom. U štabu su bili zapanjeni kada sam se pojavio; mislili su da sam se ukrcao na avion, jer nisu dobili
nikakav izveštaj o bilo kakvoj izmeni. Zato moram da idem. To je moja duţnost, zato što sam dozvolio da Luj ide umesto mene. “ Stvarno si glup. Kakvo će dobro doneti De Golu, Francuskoj, a naročito meni, ako pogineš? Neću to dopustiti! Nećeš se Nećeš se ukrcati na ribarski brod usred noći, čak ni ako budeš leteo na anđeoskim kri lima.“ Ništa drugo nije vaţno, oče. Odlučio sam.“ Ne moţeš to da uradiš“, ljutio se Ţak. Ako ti se bilo šta dogodi, šta ću ja da radim? Ostaću sam i bez naslednika. Toliko mariš za rođenog oca?“ Pre svega, oče, neću poginuti“, nasmejao se Ţan -Pjer. Brineš se bez razloga.“ Mesje Vej, naš bankar, uhvaćen je na švajcarskoj granici i pogubljen. Švabe nemaju milosti. Ako te uhvate na Lamanšu, nećeš imati priliku da pobegneš. Ubiće te“, rekao je Ţak, vidno uznemiren. Ţan-Pjer uhvati oca za ruku.
Onda, oče, ti moraš da spaseš porodicu. Ti si dovoljno potentan da za mesec dana barem tri ţene ostaviš u drugom stanju. Onda će porodica biti spasena.“ Ţak pogleda sina. Ti si samo ludo dete, Ţan -Pjer.“
Španski ribarski brod vonjao je na mrtvu ribu. Ĉak i Francuzi koji nisu pušili zapalili su cigarete ne bi li ublaţili uţasan smrad. Jedan za drugim praznili su ţeludac preko ivice broda. Sat i po nadomak Dovera zaustavio ih je britanski patrolni brod. Ostatak putovanja Francuzi su prevalili na britanskom brodu, a španski ribar uputio se natrag ka Francuskoj. Nedelju dana nakon Ţan -Pjerovog dolaska u štab generala De Gola, dodeljeno mu je da
radi s vodom američke vojske u Američkoj ambasadi. Uprkos tome što je bio mali, vod je imao puno duţnosti, uključujući i zaštitu ambasadora i njegove porodice i prijem i slanje telefonskih i radio- poruka za Ministarstvo inostranih poslova u Vašingtonu. Ţan -Pjer u početku nije pridavao veliku vaţnost ovom poslu, ali je ubrzo shvatio da je njegov zada tak da prikuplja sva obaveštenja u vezi sa radom ambasade. Za vod su bili zaduţeni pukovnik i major. Međutim, Ţan -Pjer je podnosio izveštaje isključivo poručniku Bradfordu Nortonu, bivšem naredniku koji je u ovim ratnim uslovima unapređen u poručnika. Bred, kako je voleo da ga zovu, bio je omiljen i veoma poštovan među vojnicima. Ţan-Pjer je veoma poštovao poručnika iako je bio nekoliko godina mlađi od njega. Dobro su sarađivali i između njih je počelo da se razvija duboko prijateljstvo. Nije bilo potrebno mnogo vremena da otkriju da su obojica homoseksualci. Postali su ljubavnici. Kako je Ţan -Pjer bio bogat, bio je u prilici da veoma ugodno ţivi u Lon donu. Bio je
dovoljno imućan da iznajmi lep stan blizu Hajd parka. Mogao je lako da došeta do De Golovog štaba, a bilo mu je potrebno petnaestak minuta do Američke ambasade. Ţan-Pjer i Bred večerali su u hotelu Mejflauer. Prošlo je nekoliko meseci otkako su se upoznali. Ţan-Pjer je pogledao Breda. Ţelim da se preseliš kod mene.“ Bred se nasmejao. To bi bilo divno. Voleo bih to, ali da vojska sazna za naš odnos, izveli bi me pred vojni
sud i bacili u zatvor najmanje tri godine. Naravno, otpustili bi me iz vojske i lišili svih prava i privilegija.” Zašto bi bilo ko morao da zna? Nećemo ostati ovde zauvek. A posle rata moţeš da dođeš u Francusku da ţiviš sa mnom. Naš ţivot u Francu skoj bio bi raj.“ Šta bih ja mogao da radim u Francuskoj? Ne znam dovoljno dobro jezik. Ţan -Pjer, potreban je novac da bi se ţivelo.“ Novac nije bitan“, nasmejao se Ţan -Pjer. Šta? Imaš dovoljno novca da ovako lagodno ţiviš?“ upitao je Bred. Imam dovoljno novca da ţivim čak i u Americi a da ne radim. Bitno je da te volim! Ţelim da budemo zajedno.“ Bred ga pogleda, a zatim podiţe čašu i nazdravi Ţan -Pjeru. Volim i ja tebe! “ Polako otpiše vino iz čaša. Ţan -Pjer progovori prvi. Za našu veridbu!“ Ţan-Pjer stavi ruku ispod stola među Bredove butine. Mogao je da oseti Bredov nabrekli ud.
D RUGI DEO
Petak trinaesti mi je uvek baksuzan dan. Bio je ledeni februarski dan 1942. godine. Stajao sam gologuz pred regrutacionom komisijom. Bilo je barem dvadeset lekara koje sam
morao da obiđem i pogledali su u svaku rupu na mom telu, od zadnjice, do nosa i ušiju. Napokon, i to se završilo. Obukao sam se i seo za stočić preko puta pedesetogodišnjeg doktora, koji je u ruci drţao moj zdravstveni z dravstveni karton. Pregledao ga je paţljivo i svakih nekoliko minuta pogledao bi me preko naočara. Napokon je progovorio: Ti si Jevrejin?“ Da, doktore“, odgovorih. I ja sam Jevrejin.“
Klimnuh glavom ćutke. Ustao je, a zatim uzeo mali crni instrument sa svetlom napred i zavirio mi u oba uha. Zatim se vratio do stolice i seo. Doktor je nastavio da zagleda moj karton. Zatim je otvorio debelu medicinsku
enciklopediju i počeo da je proučava. Pogledao sam iza sebe da vidim da li bilo ko čeka da poseti lekara. Mogao sam samo da vidim regrute koji su stajali u dugom redu. Izgledali su kao stoka u filmu s Klarkom Gejb lom koju su vodili na klanje. Doktori su bili bezosećajni;
nisu marili za regrute. Ili će ih pustiti ili će ih odbiti. Sasvim im je bilo svejedno. Mislio sam da sam u punoj snazi. Okrenuo sam se i posmatrao doktora. Počeo sam da kuckam prstima. Napokon me je pogledao. Imaš li bilo kakvih problema sa sluhom?“ Ne, gospodine. “ Duboko je udahnuo. Dţeri“, upitao je, kada si imao mastoidektomiju?“
Razmišljao sam trenutak. Ne sećam se, doktore. Bio sam veoma mlad.“ Svakako da si bio“, odgovorio je. Perforacija bubne opne gotovo se povukla. Imaš sreće što si izbegao operaciju na drugom uvetu. Do sada si mogao sasvim da ogluviš.“ Šta sve ovo znači?“ Ništa, zaista. Da si imao operaciju na drugom uvetu, bio bi oslobođen vojske.“ Ali, doktore, čuo sam da u slučaju perforacije bubne opne, ako ne čuješ kao ostali, eksplozija moţe da ti odnese glavu.“ Doktor se zakikotao.
Samo ćeš biti pošteđen borbe.“ Šta to znači?“ Moţda kuvanje, mehaničarski posao ili ćata“, odgovorio je. Zaista ne znam šta nameravaju da urade sa tobom. “ Ja znam šta bih voleo da urade sa mnom, doktore. Voleo bih da me puste da ostanem kod kuće.“ Kakav si ti patriota, Dţeri. Trebalo bi da ţeliš da ubiješ Adolfa Hitlera.“ Ja sam Jevrejin, doktore. A ne heroj.“ Doktor je popunio novi ob razac i pruţio mi ga. Ovo je izveštaj koji će te smestiti u neborbenu jedinicu. Nisi ni sposoban ni nesposoban. Progla siću te za delimično sposobnog, ali je potrebno da dođeš sutra ujutru da obavimo neka ispitivanja. Preporučio sam te za automehaničarske poslove u intendantskoj
sluţbi.“ Zurio sam u doktora. Zatim sam za trenutak pogledao obrazac, shvativši kakvu mi je divnu uslugu učinio. Podigao sam pogled ka njemu. Hvala vam, doktore. Zaista sam vam veoma zahvalan. Mnogo vam hvala.“ Nasmešio mi se i potapšao me po ramenu. Podsećaš me na mog sina. On studira medicinu i samo se molim da se ovaj glupavi rat završi pre nego što bude morao da mu se priključi.“ Hvala vam, doktore“, ponovih. I nadam se da će sve proteći dobro s vašim sinom.“ Laknulo mi je kada sam izašao. Zatim sam iza sebe začuo poznat glas. Bio je to Badi. Prišao sam mu. Šta ti, dođavola, radiš ovde?“ Prvi put sam video da Badi ume da bude tuţan. Regrutovan sam.“ Da li si već obavio lekarski pregled?“ , upitah. Zapalio je cigaretu i udahnuo. Dim je izašao iz njegovih širokih nozdrva. Savršen sam. Sposoban“, pogledao me je. A ti?“ Delimično.“ Šta je, dođavola, to? Nikada nisam čuo za to.“ Nisam ni ja. Ali, ne ţalim se. Dobio sam prilično bezbedan raspored. Doktor me je preporučio za automehaničarsku sluţbu.“ Šta ti, dođavola, znaš o automobilima? Ne znaš čak ni da voziš!“ Buljio sam u njega. Hajdemo odavde. Imam ideju! “
Napustili smo regrutacioni centar i odšetali do ugla Leksington avenije, gde se nalazila kafeterija. Uzeli smo po kafu i seli za prazan sto. Badi je srknuo kafu.
Vraški je vruća.“ Daj joj vremena da se ohladi “, rekoh. Zatim mu pokazah obrazac koji mi je doktor dao.
Pročitao ga je i pogledao me. Kakvo dobro ovo meni donosi? Ja nemam takvu potvrdu. “ Izvadio je parče papira iz dţepa i mahnuo njime u vazduhu. Moj doktor je procenio da sam sposoban. “ Šta se desilo s tobom, Badi? Šta se dogodilo s onim pametnim, odluč nim momkom kojeg sam oduvek poznavao? Šta ti je taj pregled učinio? Ukenjao si se od straha?“ straha? “ Šta, dođavola, mogu da uradim?“ Zar se ne sećaš onog starog crnca koji je krivotvorio dokumenta? Ti si me upoznao s njim. Sećaš se da je izdejstvovao potvrde za Edija da pravi soda -vodu i vozačku dozvolu da bi mogao da vozi kamion i prodaje boce? “ Aha, znam ga.“ Da li je još u tom poslu?“ upitah. Rekao si mi da je krivotvorio karte socijalnog osiguranja, vozačke dozvole i krštenice šesnaestogodišnjaka za četrnaestogodišnjake kako bi mogli da dobiju posao. “ Pa?“, upita Badi, sav utučen. Pa idi, potraţi ga u Harlemu. Rekao si da je umetnik “, kazah, mašući mu u lice potvrdom o delimičnoj sposobnosti. Hajde da izradimo umetničku kopiju ovoga i da te učinimo automehaničarem kao što sam ja. I bićemo zajedno u vojsci.“ Zaboravljaš jedan detalj.“ Šta to?“ Ti si belac. Ja sam crnac.“ Tvoja koţa je gotovo podjednako svetla kao i moja. Ako bilo ko pita, reći ćemo da si
Kubanac.“
Badi je ćutao čitav minut. Zatim se po prvi put tog dana nasmešio. Mora da sam lud“, rekao je. Ustao je i izvadio novčanik. Hajdemo. Imam novca za taksi. Što pre postanem delimično sposoban i beo, to bolje.“
Obojica smo sledećeg dana prošli testove i do večeri smo bili u autobusu za Fort Diks u Nju Dţerziju. Prošli smo pored bezbroj farmi sa svinjama i pet sati kasnije stigli smo pred kapiju vojne baze. U međuvremenu je počela da pada kiša, a potom i susneţica. Temperatura je brzo padala.
Dvadesetak regruta izašlo je iz autobusa. Bilo je prohladno. Dočekao nas je jedan krupan narednik, ko ji je umišljao umišl jao da je general. To gnusno kopile nije n ije bilo briga što smo s mo svi s vi bili mokri, prozebli i umorni. Prvo nas je naterao da se postrojimo, a onda nas je rasporedio
prema visini. Zapalo mi je mesto u sredini kolone, a Badi je završio na začelju kao najviši. Potom je narednik naredio da stanemo sučelice i prozivao nas je po spi sku. Dok smo odgovarali na prozivku, upisi vao je naša imena u crnu beleţnicu. Zatim nas je još jednom prozvao i morali smo da upišemo X“ pored svog imena u crnoj knjizi. Napokon, odveo nas je do dugačkog stola, gde smo dobili uniforme. Posle toga, proveo nas je do malih baraka, gde je bilo podjednako hladno kao napolju. Dodelio je svakom od nas krevet. Pored kreveta nalazile su se police na kojima su leţale po dve knjige, a ispod polica bili su smešteni
ormarići. Iz knjiga ćete saznati sve propise o odeći i druga pravila kojih ćete se pridrţavati u vojsci. Sada ću vas napustiti. Videćemo se ujutru, u pet sati, kada bi trebalo da budete potpuno obučeni. Laku noć.“ Jedan od regruta ga pozva:
Naredniče!“, salutirajući pri obraćanju. Narednik se obrecnu na vojnika gotovo pre nego što je izustio reč. Vojniče, ne otpozdravljaš podoficirima. Samo oficirima s činom poručnika i naviše. “ Izvinite, naredniče“, rekao je regrut, brzo spus tivši ruku. Ţeleo sam da pitam kada bismo mogli da večeramo?“ Narednik mu se iskezi.
Nemate sreće. Večera je posluţena u šest sati. Ali moći ćete da doručkujete ujutru.“ Šta je s grejanjem ovde, narednič e?“ upita drugi regrut. Sada si u vojsci, sine! Bolje počni da brineš o sebi. Kada će klopa? Šta je s grejanjem?“ rugao mu se. Reći ću oficirima da smo upravo dobili auto bus pun maminih maza! Shvati to!“, povikao je, naglo napustivši baraku. Nakon što je napustio prostoriju, svi smo se pogledali. pogledali . Badi je odmahnuo glavom. Vojska je odvratna! “ Pogledao je kroz prozor. Napolju, nedaleko od barake, nalazilo se postolje sa velikim kantama za smeće. Ugledao je vojnika u beloj kuvarskoj odeći kako nosi kantu.
Ustao sam i pokušao da pronađem gde se nalazi grejalica. Badi se okrenuo ka svojim novostečenim prijateljima. Ako sakupimo koji dolar, kladim se da bih svima mogao da donesem nešto za večeru.“ Nije prošlo dugo i Badi je postao prvi desetar u našem vodu.
Bio je to prvi vikend u Fort Diksu. Za samo jedan dan u logoru za obuku regruta moji
mišići i čitavo telo boleli su me toliko da sam umirao od muke. Upotrebio sam dve bočice Slounove tečne masti. Niko iz voda nije mogao da izdrţi pored mene od tog mirisa. Nedelja je trebalo da znači olakšanje. Ali to je bilo samo do podneva. Zatim je počinjala uobičajena obuka. Tek u šest sati mogao sam da se istuširam i večeram. Dotle sam već bio potpuno satrven i ispruţio sam se na leţaj da se malo odmorim. Ĉim sam zaspao, počeo sam da sanjam. Sanjao sam kako sam proveo poslednju noć kod kuće. Bio je petak. Kiti se popela u moj stan. Sve stvari spakovao sam u jeftine kofere koje sam kupio zato što je Kiti rekla da će ču vati sve moje lepe stvari dok se ne vratim. A onda je počela da plače. Privukao sam je k sebi i obrisao joj maramicom suze sa obraza.
Pogledala me je u oči. Ne znam kako ću da ţivim bez tebe. Misliću na tebe svakog dana. Mnogo se plašim da ćeš poginuti ili biti ranjen, Dţeri“, zaplakala je još jače. Šta ako izgubiš nogu ili ruku? Ako se to d ogodi, ja ću se brinuti o tebi.“ Zakikotao sam se, pokušavajući da je razvedrim. Ne moraš ni o čemu da brineš, osim o tome da mi patka ostane čitava.“ Zgrabio sam je i gurnuo joj ruku u svoje pantalone. Bio je tvrd, a ona ga je učinila još krućim. Zaječ ao sam dok mi je mazila ud. Zavukao sam ruku ispod njene haljine i svukao joj gaćice. Njeno međunoţje već je bilo vlaţno. Raširio sam usne njene vagine i neţno joj draţio klitoris. Počela je da stiska moje testise, a onda je povukla moj ud. Ponavljala je t o dok nisam dostigao vrhunac - moja sperma šiknula je kao iz topa. Podi gao sam je i bacio je na krevet. Strgla je odeću sa sebe, a ja sam počeo da joj po dojkama razmazujem sokove njene vagine. Iz mog uda je i dalje kapalo dok sam ga drţao nad njenim uveć anim klitorisom. Dok su kapi padale, ječala je u ekstazi. Odjed nom, ponovo mi se ukrutio. Povalio sam je kao da mi je to poslednji put.
Pogledao sam na sat. Bilo je sedam sati. Leţali smo na krevetu, pušeći cigarete. Okrenuh se ka Kiti. Tetka Lila nam s prema večeru. Trebalo bi da stignemo tamo do osam sati.“ Kiti ne reče ništa. Nagnula se, poljubila me i pruţila ruku ka mojim pre ponama.
Samo još jednom pre nego što odemo kod nje.“ Nema šanse da mi se ponovo digne. Istuširaću se na brzinu i onda moţem o da krenemo na večeru. Povratiću snagu, pa kad se vratimo kući, volećemo se dugo.“ Nasmejala se kada sam krenuo pod tuš. Ne moramo da se tucamo dugo, dušo. Samo su ti potrebni tvrda patka i vlaţna maca.“ Odjednom, trgoh se iz sna, koji je bio tako stvaran. To je bila moja po slednja noć s Kiti. Ipak, bio je to samo san. Bilo je to prvi put da sam svršio svrši o u snu u vojsci.
Krajnja soba u kasarni bila je ispunjena dimom. Bilo je to vreme za nedeljnu partiju
pokera, koja se odrţavala uvek posle večere, obično oko deset sati. Narednik Mejer, starešina voda, pogledao je preko stola. Diţem“, rekao je, grickajući opušak cigare. Bacio je još četvrt dolara na ukupan ulog. Badi je bio lud. Nije se dvoumio.
Odgovoriću i podići ću za još četvrt dolara.“ Pogledao sam svoje karte. Imao sam sjajne karte - kentu pikova - ali sam morao da
trpim narednika još osam nedelja. Mejer je bio podli kučkin sin. Poker je bio njegova igra. Organizovao je partiju svake nedelje. Tako je dolazio do dodatnih prihoda. Narednici nisu
puno zarađivali. Uhvatio sam Badijev izraz lica. Bio je prilično zagrejan. Pokušao sam da mu dam znak da odustane, ali nije mario za to. Spustio sam karte na sto. Odustajem“, rekoh.
Narednik je digao ulog za još pedeset centi. Međutim, Badi se nij e zaustavio. Bacio je dva dolara na sto.
Gledajte sad, naredniče.“ Ti si glupi kučkin sin“, rekao je narednik, uprevši pogled u Badija. Gric kao je cigaru i nekoliko trenutaka razmišljao. Pratim i diţem za pet dolara!“, rekao je, mašući u vazduhu novčanicom od pet dolara. Badi stavi na sto još pet dolara. Narednik je raširio svoje karte na sto. Imao je četiri asa. A jedan od njih je bio as pik, kojeg sam do malopre drţao u rukama. Zviznuh glasno. Sranje!“, opsova Badi, pokazujući svoje karte. Tri kral jice. jice. Narednik je privukao svoj dobitak i počeo da skuplja karte. Ovo nije igra za decu“, rekao je. Badi se ćutke udaljio. Pogledao sam ponovo na sto. Narednik je prevr tao sve podeljene karte. Kada je okrenuo moje, ugledao je mog asa u piku. Dvoumio se za trenutak, podigao pogled i klimnuo mi glavom. Znao sam da sam
učinio pravu stvar. Badi i ja izašli smo iz kasarne, otišli do terena za bejzbol i seli na klupu. Taj drkadţija vara!“, rekao je turobno Badi, paleći cigaretu. On je takođe naš narednik “, rekoh. Zapamti, on te je postavio za vodnika. Vidi, ovde smo dva meseca i saznao sam ponešto o njemu. On je ovde glavni. Dopadaš mu se. Ne diraj ga i biće ljubazan prema tebi.“ Video sam kako je podmetnuo jednog asa. “ Dakle, naučio si jednu stvar.“ Koju?“ Ne kladi se dolarima u igri za četvrt dolara. S našim platama, ne smeš da izgubiš strpljenje.“ Izvadio sam cigaretu i zapalio je. Ĉoveče, kada si na polju, dim prija. Da li si čuo bilo šta od Kiti?“ Ništa. Telefon joj je bio isključen. U stvari, ne mam vesti ni od koga iz Njujorka. “ Uvukao sam dim. Sledeće nedelje šalju nas u automehaničarsku školu u Detroitu. Razmišljam o tome da trknem do Njujorka na jedan dan i saznam šta se dešava pre nego što odemo.“ Ti si još gluplji od mene. Jedan dan napolju znači odsustvo bez odo brenja. Bace te u klonju na šest meseci i ode sve. Gotov si. Osim toga, ako saznaju da su moja dokumenta
prekopirana sa tvojih, obojica ćemo provesti godine u saveznom zatvoru.“ Odlučio sam da ponovo pokušam da nazovem Kiti pre nego što odem na spavanje. Nije bilo uobičajene guţve u redu za telefon. Bilo je kasno. Otprilike ponoć. Ubacio sam novčiće od deset centi i dao broj telefonistkinji. Trenutak kasnije rekla mi je da je telefonski broj koji sam joj dao isključen. Za trenutak sam razmišljao, a onda sam je zamolio da nazove kućni broj teča Harija. Barem je taj broj bio ispravan. Mogao sam da čujem kako telefon zvoni. Ni posle šest ili sedam zvonjenja niko se nije javio. Spustio sam slušalicu, pokupio svoje novčiće i vratio se u kasarnu. Nisam shvatao šta se događa. Teča Hari i tetka Lila nikada nisu ostajali kasno napolju, a telefon im je bio odmah pored kreveta. Ĉak i da su legli, podigli bi slušalicu. Odlučio sam da ih sutra uveče nazovem ranije. Kada sam ušao u kasarnu, narednik je povikao na mene iz svoje sobe. Poznavao sam narednikov glas, stoga sam potrčao što sam brţe mogao do njegove sobe. Još je bio u uniformi. Mora da je bilo nešto vaţno. Zato sam stao mirno i otpozdravio. Da, gospodine naredniče.“ Glupane“, obrecnuo se. Više od dva meseca si u vojsci i nisi zapamtio da ne salutiraš podoficiru?“ Spustio sam ruku. Izvinite, gospodine. “
Odmahnuo je glavom u znak nemoći. Pruţio mi je telegram. Ovo je upravo stiglo. Dobio sam ga posle partije karata. Traţio sam te, al i te nisam našao.“ Hvala vam, naredniče“, rekoh, otvarajući telegram. Bio je od Debele Rite.
DRAGI DŽERI. VEOMA VAŽNO. POZOVI ME. TELEFON BROJ JA1- 5065. 5065. BIĆU NA TOM BROJU DAN I NOĆ. POTPISANO. RITA KASTENBERG.
Stavio sam telegram u dţep košulje. Narednik je bio ljubopitljiv.
Da li je to od tvoje devojke? Šalju ti telegram samo ako su u drugom stanju ili im je potreban novac.“ Ona nije moja devojka “, odgovorih. Samo smo radili zajedno.“ Dvoumio sam se za trenutak, zatim sam upitao narednika: Znam da je kasno, naredniče, ali moţete li mi dozvoliti da još jednom telefoniram? Neću se dugo zadrţati.“ Svakako, moţeš da ideš. Samo se nadam da nije u drugom stanju!“ , nasmejao se. Vratio sam se do telefona. Imao sam sreće. Tamo su se nalazila samo dvojica m omaka, ali se činilo da je potrajalo čitavu večnost dok su oni obavili razgovore. Bilo je već jedan iza ponoći kada sam uspeo da dođem do telefona. Debela Rita se javila na telefon.
Dţeri?“, zvučalo je kao da je plakala. Dobio sam tvoj telegram. Šta se dešava?“, upitah. Hari je preoteo posao mog brata, Dţeri, i prodao nam ga pred nosom“ , rekla je šmrcajući. Kako je to izveo? “ Navukao je Edija da se ponovo kladi na konje. Zatim, kada Edi nije mogao da plati dugove, preoteo je posao. “ Šta je s mojim n ovcem?“ Pitala sam Harija za to i rekao je da je to njegov novac zato što je tvoj otac skupljao
opklade kada je radio za njega “, rekla je Rita, zaplakavši. Kučkin sin!“ opsovao sam. Ĉekaj dok tetka Lili kaţem za to. Ipak, moj otac je bio njen brat.“ Teča ti nije rekao?“ , upitala je. Nećeš moći čak ni da razgovaraš s njom. U bolnici je, umire od raka. Kaţu da su joj dani odbrojani.“ Gospode“, zavapih ponovo i udarih pesnicom o zid. Hari mi ništa nije rekao. Zna da volim tetka Lilu. Trebalo je da mi ka ţe.“ Daleko je ispred tebe “, reče Rita. Preoteo ti je i devojku, Kiti. Preselio ju je u stan i
izbacio crnkinju. Takođe je uselio Kiti i u svoju kancelariju i postavio je za poslovođu pošto provodi puno vremena u bolnici. Prva stvar koju je uradila bila je da mi da otkaz. “ Nazvaću kučkinog sina i srediti ga!“, rekoh, gotovo vičući. Štedi pare. Nikada ga nećeš uhvatiti. Provodi noći s Kiti i promenili su telefonski broj na poslu.“ Propao sam. Sledeće nedelje me šalju u drugu kasarnu i ne mogu da dobijem čak ni jednodnevno odsustvo.“ Ovde ništa ne moţemo da učinimo. Međutim, jedan naš prijatelj po mogao nam je da nađemo posao kod Kajzera. Edi Kajzera. Edi i ja nameravamo da otpu tujemo u Kaliforniju čim dobijem poslednju platu. “ Dođavola! Izgleda da je da je čitav svet po ludeo.“ To je istina! Ali Edi i ja cenimo ono što si pokušao da učiniš za nas. Dok god ostanemo ovde, obaveštavaću te o tvojoj tetka Lili.“ Hvala ti, Rita. Pravi si prijatelj.“ Volim te, Dţeri. Samo nemoj da pogineš u ratu, a ja ću se moliti za tebe. Srećno.“ Srećno i vama dvoma, Rita. Iskreno vam to ţelim. Ĉućemo se uskoro“ , rekoh i spustih slušalicu. Bilo mi je potrebno pola sata da stignem natrag do kasarne. Bilo je mračno; sva svetla su bila pogašena. Ipak, kroz prozore, ulična svetla obasja vala su neke leţajeve dok sam ulazio u kasarnu. Mogao sam da vidim Badija kako sedi u mraku na ivici kreveta,
mlatarajući nogama, dok mu je cigareta svetlucala na usnama. Gde si bio, dođavola?“ Telefonirao sam.“ Šta se dešava?“, upitao je. Tetka Lila je u bolnici, na samrti je. “ Ţao mi je. Ona je veoma fina ţena. Dopadala mi se.“ To nije sve. Teča Hari je ponovo navukao Edija na konje i kada ovaj nije mogao da plati dugove, preoteo mu je posao. “ Sledeće što ćeš da mi saopštiš jeste da je Hari smotao i tvoju devojku Kiti.“ U pravu si“, rekao sam otvoreno. Međutim, Hari je izbacio svoju de vojku crnkinju i uselio Kiti u stan. Zatim ju je postavio za poslovođu u radnji. Prva stvar koju je Kiti uradila bila je da otpusti Debelu Ritu. “ Šta je s s tvojim delom u Edijevom poslu i novcem koji ti je Kiti sakrila u banci? “, Badi je znao sve što sam uradio. Nestao. Kaţe da je to sve novac koji je moj otac uštekao od njega.“ Duboko je udahnuo i ugasio cigaretu u pepeljari. Nadrljao si.“ Baš me briga“, obrecnuh se. Odsustvo s dozvolom ili bez nje, idem u grad da im napravim pakao. Naučio si me kako da koristim noţ.“ I provešćeš ostatak ţivota u ćuzi. Dozvoli mi da se ja pobrinem za to umesto tebe. Mogu da se poveţem s prijateljima iz Harlema. Izvešće to tiho i ti ćeš biti čist kao suza.“ Ne znam. To nije ista stvar. “ Ista stvar mogla bi da te odvede na elektr ičnu stolicu. Trebalo bi da legneš i odspavaš
malo. Do jutra ćeš se ohladiti. Za nedelju dana odlazimo u Detroit i prošlost će biti neki drugi svet.“ Razmišljao sam posmatrajući ga. Napokon, klimnuh glavom u znak pri stanka. Znaš, ti si prilično pametan kučkin sin!“ Badi se nasmejao.
Otišao sam do svog leţaja, ispruţio se i odmah zaspao.
Stigli smo u Detroit, al i ne u redovnu vojnu bazu, već u automehaničarsku školu u fabrici Vilis Overlend. To je bila kompanija koja je proizvodila dţi pove, svakog dana
isporučujući na stotine njih vojnim sluţbama. Ispred fabrike, vojska je podigla velike barake koje su sluţile kao kasarna za dve stotine vojnika dođeljenih školi. Nije bilo tako loše. Mnogo bolje od kampa za obuku u Fort Diksu. Ovde smo barem imali osmočasovni radni dan.
Za Badija je to bio raj. Svake noći priređivao je kockarske igre i čitav bogovetni dan skupljao opklade na konje. Pitao sam se kako uopšte uspeva da obavi svoje mehaničarske zadatke. Ali sve je stizao. Posle dve nedelje boravka u Detroitu, bio sam zabrinut. Nisam imao nikakvih vesti od
Debele Rite i ţeleo sam da znam šta se dešava s tetka Lilom. Bila je nedelja uveče kada sam nazvao Ritu. Telefon je zazvonio nekoliko puta pre nego što je podigla slušalicu. Rita?“, upitah. Dţeri!“, uzviknula je. Poslednjih nedelju dana pokušavam da stupim u vezu s tobom, ali glupa vojska nije htela da mi da bilo k akvo obaveštenje. Samo su mi rekli da ćeš dobiti broj vojne pošte pre nego što odeš preko mora i da tek tada mogu da ti pišem. Tvrdili su da će ti pošta stići gde god da odeš.“ Nisam ga još dobio. Kada stigne, oni će ga samo proslediti mojoj po rodici.“ Pretpostavljam da će ga poslati Hariju“ , rekla je meko. Tvoja tetka Lila umrla je prošle nedelje. Mislila sam na tebe i poţelela da budeš tamo. Volela sam tvoju tetku i otišla sam na njenu sahranu. “ Za trenutak sam ćutao. Hari je seronja. On je moj rođa k. Vojska bi mu dozvolila da nazove da su znali da je reč o smrtnom slučaju. Nije ga bilo briga zato što je znao da sam je voleo.“ Nije ţeleo da te vidi. Kiti je bila s njim na sahrani, obučena u crno. Znao je da bi ih ti ubio.“ Zašto je ona bila u crnini? Ona nije član porodice.“ Debela Rita duboko udahnu.
Sada jeste! Venčali su se dva dana posle sahrane.“ Gospode! Ona je upola mlađa od njega!“ , uzviknuh. Devet godina sam radila za njega. Uvek je jurio mlađe. Rouzi, njegova mala crnkinja, imala je samo sedamnaest godina kada ju je uselio. “ Mora da sam bio glup. Nisam znao da oboţava toliko mlade.“ To je gotovo“, rekla je Debela Rita tiho. Sada svi moţemo da nastavimo svojim putem i dođavola s njim. Toliko mije drago što si me nazvao večeras zato št o sutra hvatamo voz za Kaliforniju.“ U redu. Naći ću načina da ostanem u vezi s tobom i Edijem. Srećan put i sve najbolje. I hvala ti što si mi prenela novosti.“ Spustio sam slušalicu. Nisam bio ljut samo na Harija. Bio sam još ljući na Kiti. Kučka! Predala je Hariju sve što sam imao: moj novac, njenu macu. Ljubav na prvi pogled, pretpostavljam.
. Badiju i meni išlo je dobro u mehaničarskoj školi. U stvari, bili smo pravi stručnjaci. Odlučili su da nas zadrţe u Detroitu kao predavače za pridošle mehaničarske jedinice. Za šest meseci bili smo unapređeni u vodnike i svaki od nas dobio je da vodi po jedno nastavno odeljenje. Ja sam bio zaduţen za popravku motora i remonte. Badi je imao najbolji deo posla. Bio je zaduţen za farbanje delova i šasije dţipova. Ţeleo je da oboji dţipove u crno, ali vojska je traţila isključivo maslinastozeleno, tako da se njegova umetnička nastojanja nisu ostvarila. Kao narednici, imali smo pravo da koristimo dţip za odsustvo vikendom svake treće nedelje. Odmah nakon unapređen ja zatraţili smo odsustvo. Narednik nam je dao slobodan vikend. Uzeli smo jedan od starijih dţi pova i Badi nas je odvezao u grad. Centar Detroita bio je prepun crnaca. Oronule stambene zgrade bile su pretrpane crnačkim porodicama koje su radile u obliţnj im fabrikama automobila. Sada nisu
izrađivali automobile, samo tenkove i motore za avione i torpedne čamce. Crnci nisu imali ništa osim novca. Dobijali su visoke satnice i mogli su da rade prekovremeno koliko su ţeleli. Badi je tačno znao kuda ide: uputio se ka oronuloj zgradi koja je izgledala bolje od ostalih. Okrečena. Počišćena. Pošli smo ka ulazu. Jedan krupan čovek čuvao je straţu na vratima. Badi mu se obratio:
Da li je tu moj rođak Liroj?“ Ĉinilo se da čuvar odnekud zna Badija. Dole je u klubu.“ Sići ćemo dole da ga posetimo“, reče Badi. Stani malo“, kazao je čuvar. Sprema novi šou i ne ţeli da ga iko uzne mirava.“ Pozovi ga i reci mu da je njegov rođak Klarens tu. Primić e me. Ja sam mu poslao devojke za novi šou.“ Pogledao sam Badija. Nisam znao da imaš takve veze.“ Namignuo je.
Mi, crnci, svi se drţimo zajedno.“ Ĉuvar se vratio nakon što je nazvao telefonom. Moţete da siđete dole i posetite ga. Znate put?“ Pokaţi mi“, kazao je Badi. Ja sam nov u gradu.“ Uputio se za čuvarom do straţ njeg ulaza u zgradu. Odveo nas je niz stepenice u praznu kuhinju iza kluba. Mogli smo da čujemo klavir i udaranje bubnjeva kada smo ušli u klub. Tu se nalazio dugačak bar i tridesetak stolova za koje je moglo da se smesti oko devedeset gostiju. Na jednom zidu pro storije bila je smeštena mala pozornica, podijum za ples, i nekoliko mesta za one koji su ţeleli da sede blizu klavira i bubnjeva. Zatekli smo šest devojaka, crnkinja, u kostimima za probu. Posmatrale su nas dok smo ulazili u prostoriju. Liroj je bio visok, zgodan crnac. Sedeo je za stolom blizu bubnjara i pijaniste. Ustao je i je krenuo ka nama. Mahnuo je devojkama. Predahnite deset minuta. “ Zatim je pruţio ruku Badiju, zgrabio je i povukao ga k sebi u veliki međveđi zagrljaj. Klarens!“, nasmešio se. Poslednji put kada sam te video, drţao si se mami za suknju “, ponovo se nasmejao. Sada, evo te u Detroitu u vojsci. “ Otada sam malo porastao, Liroj “, nasmejao se Badi. Divno je videti da ti ide tako dobro.“ Imam podršku“, nasmešio se Liroj. Radim sa 'Purpurnom bandom‟. Dobri smo
prijatelji.“ Odveo nas je do bara. Šta ćete da popijete?“ Badi pokaza na mene.
Moj prijatelj Dţeri Kuper. Radili smo zajedno skoro tri godine.“ Liroj me ščepa za ruku. Gotovo ju je slomio. Klarensov prijatelj je i moj prijatelj. Popićemo malo viskija.“ Mi ćemo s ledom i vodom“ , rekao je Badi. Nismo navikli na jako piće. Samo na pivo.“ Liroj se nasmešio. U redu. Popićemo pivo. Šta još mogu da učinim za tebe?“ Kako ti se dopala Rouzi? “, upitao je Badi. Bila je zaista zvezda kod Smola.“ Liroj ga pogleda. Jesi li je kresnuo?“ Ne“, kazao je Badi. Nekoliko godina izdrţavao ju je Dţerijev teča. Za tim ju je izbacio.“ Zašto?“, upitao je Liroj. Je li ga potkradala?*' Nikako. Bila je poštena“ , odgovorio je Badi. Samo ţelimo da malo po razgovaramo s
njom. Dţeri misli da ga teča vara u vezi s poslovima.“ Liroj me pogleda.
Da li poznaješ Rouzi?“ Nikada je nisam video “, odgovorih. Ali mislim da bi mogla da mi da dragocene podatke.“ U redu“, reče Liroj. Moţeš da razgovaraš s njom tek kad završi večerašnji nastup. Igra u predstavi i ovo je njeno prvo solo izvođenje. Ne ţelim da se uznemiri.“ U redu, gospodine Liroj “, kazao sam. Recite mi kada ţelite da razgovaram s njom i biću tu.“ Okrenuo se ka Badiju.
Zašto obojica ne ostanete ovde dok ne završimo probu, a onda vas vodim na večeru.“ Badi i ja seli smo za šank, pijuckajući pivo. Liroj je radio s horom sve dok nije bio potpuno zadovoljan kako zvuči. Ostavio je devojke i pridruţio nam se. U redu, momci“, rekao je dubokim baritonom. Hajdemo najpre do mog stana. Upoznaćete moju ţenu dok se ja istuširam i presvučem. Ja sam gazda i moram da vodim računa o svom izgledu.“ Uputili smo se za njim napolje. Ĉuvar je već stajao na ivičnjaku kraj sjaj nog crnog kadilaka iz 1940. godine, drţeći otvorena vrata. Imamo dţip“, rekao je Badi. Sledićemo te.“ Nikako“, nasmešio se Liroj. Pođite mojim kadijem. Daj ključeve dţipa Dţonsonu. On će se pobrinuti za tvoja kola.“ Badi dade ključeve čuvaru. Sakrij ga. To je vladino v lasništvo. Ne ţelim da zaglavimo u ćorki zbog toga što smo dali nekom drugom da ga vozi. “ Dţonson se nasmešio. Ne brinite se. Umem odlično da čuvam kola.“ Hvala“, osmehnuo se Badi, pruţajući Dţonsonu petaka. Dţonson odmahnu glavom. Ne, gospodine, vi ste član porodice.“ Badi je seo na prednje sedište sa svojim rođakom. Ja sam seo pozadi. Ni kada nisam bio u tako novim kolima kao što su bila ova. Osećaj je bio kao da lebdim na oblaku, a sedišta su bila tapecirana kao pravi nameštaj. Miris novog automobil a - bilo je kao u raju. Ĉista maca. Badi se okrenu ka meni.
Dopada ti se limuzina?“ Fantastična je!“, odgovorih. Nikada nisam bio u ovakvim kolima.“ Nema ih mnogo“, reče Liroj. Kada je rat počeo, sva nova kola otišla su velikim zverkama u vladi. Platio sam za ova ispod ruke“, nasmejao se svojim grlatim glasom. Tako se obično nabavlja ono što ţeliš.“ Sjajna su, gospodine Liroj “, kazah. Bilo nam je potrebno samo petnaest minuta da stignemo do Lirojeve kuće. Izgledala je kao novosagrađena stambena zgra da, a kolima se moglo m oglo sve do ulaza, do kog je vodio v odio kolski prilaz. Visok uniformisani vratar otvorio nam je vrata automobila, a onda ga odvezao. Postojala su dva lifta, sa obe strane zgrade, svaki sa liftbojem. Lirojev stan nalazio se na poslednjem spratu - devetom. Penthaus na krovu u zapadnom krilu.
Badi pogleda u svog rođaka dok smo prilazili vratima. Liroj!“, rekao je s divljenjem. Ti si crnja. Kako si uspeo? “ Veze“, rekao je Liroj i nasmešio se. S vezama moţeš da poseduješ svet.“
Lirojev stan bio je izuzetan. Dnevna soba bila je barem dvanaest metara dugačka. Prozori su pokrivali čitavu stranu prostorije koja je izlazila na terasu, sa koje je pucao pogled preko reke, sve do Kanade. Nameštaj je bio lep. Izgledao je kao na fotografijama iz časopisa. Bilo je skupih antikviteta, koţnih fotelja i ulja na platnu po zidovima. Liroj je zapazio zadivljenost na mom licu.
Lepo mesto, zar ne? Moja ţena Kerolin sama ga je uredila. Išla je u Ĉ ikago, Njujork i Evropu i pokupovala sve ove stvari. “ Sjajno“, rekoh. Badi je piljio otvorenih usta.
Ovo nije ni nalik bilo kojoj crnačkoj kući koju sam ikada video.“ Moja ţena nije crnkinja“ , osmehnuo se Liroj. Upoznao sam je u Parizu. Bila je igračica u Mulen u Mulen ruţu.“ Da li je kod kuće?“ upitao je Badi. Samo što nije stigla“ , rekao je Liroj. Ima radnju za unutrašnju dekoraciju i nameštaj, preko u Gros Pointu. Tamo ţive sve velike zverke u au tomobilskom poslu. Dopada im se ono što Kerolin radi; uredila je većinu njihovih kuća. Međutim, treba joj otprilike pola sata da se doveze kući. Biće ovde uskoro. Ide ti prilično dobro“, kazao je Badi, i dalje zverajući. Liroj se nasmešio. Vi, vojnici, uzmite piće tamo za barom dok se ja obučem. Samo se opustite i uţivajte.“ Ĉovek niskog rasta u belom konobarskom sakou ušao je u prostoriju i stao iza bara. Ja sam Dţulijan“, rekao je mekim glasom. Ja sam batler. Ĉime mogu da vas posluţim, gospodo?“ Rajngoldom“, kazao je Badi. I meni isto“, rekoh. Hvala.“ Napunio nam je čaše i postavio činijicu kikirikija ispred nas. Mogu li još nešto da učinim za vas, gospodo?“ Dobro nam je, Dţulijane“, reče Badi. Vrata terase su otključana, ako ţelite da izađete napolje, gospodo. Ako vam je bilo šta potrebno, samo pritisnite ovo dugme na baru. ba ru. “ Hvala vam“, kazao sam. Badi me pogleda. Uputio sam se za njim na terasu. Badi odmahnu glavom. gla vom.
Nisam uopšte znao da je Liroj toliko bogat.“ Izgleda da je fin čovek“ , rekoh. Badi se nasmejao. Nisi ga poznavao ranije. Bio je zaista opasan. Napla ćivao je dugove za 'Purpurnu
bandu‟. Kada je obavio svoj posao, prebacili su ga u kabare i vodio je sve igre u tajnoj sobi iza salona.“ I dalje izgleda kao fin čovek.“ Zaista i jeste. Ako mu ne zadaješ muke.“ Ja sam anđeo“, nasmejah se. Zatim smo začuli kako Dţulijan otvara ulazna vrata i pogledali ka vratima. Lirojeva ţena je ušla u sobu. Očito je bio u pravu kada je rekao da nije crnkinja. Imala je koţu poput slonovače, platinastu kosu i prelepe plave oči. Bila je lepa ţena. Izgledala je kao manekenka s n aslovne strane časopisa.“ Badi ustade. Izašao je s terase i presreo je pre nego što je uspela da pređe dnevnu sobu. Uputio sam se za njim, ali nisam bio toliko brz kao on.
Kerolin, ja sam Lirojev rođak Klarens.“ Rukovala se s njim.
Drago mi je što sam te upoznala“, uzvratila mu je osmeh. Zvučiš kao da si iz Njujorka“, rekla je oporim glasom. I ja sam rođena u Njujorku.“ Badi se nasmejao.
Pretpostavljam da smo svi onda Njujorčani. Ovo je moj prijatelj Dţeri Kuper.“ Klimnuh glavom i pruţih ruku. Drago mi je što sam vas upoznao, gospođo.“ Prihvatila mi je ruku. Njena je bila topla.
Moţete da me zovete Kerolin“, nasmešila se. Šta radite u Detroitu?“ Radimo u fabrici dţipova pri vojsci. Kada završimo ovde, poslaće nas preko mora“, brzo sam odgovor io. Nisam mogao da se usredsredim na ono što govorim, toliko je bila lepa. Dţeri je previše skroman“, dobaci Badi. Obojica smo predavači i verovatno ćemo se zadrţati ovde izvesno vreme.“ Dobro“, osmehnula se. Biće nam drago da vas viđamo ovde. Većina n aših prijatelja već je poslata preko mora. Idem da proverim s Lirojem kakvi su planovi za večeras. Samo se opustite za barom i oboje ćemo se brzo vratiti.“ Badi me pogleda kada je napustila prostoriju.
Ĉoveče, ona je izuzetno privlačna. Rođak Liroj zais ta ima razloga da bude ponosan. “ Pogledah ga i priđoh baru. Ona je zvezda. Ĉudi me da nije završila u Holivudu.“ Liroj je upravo ušao u sobu i čuo moje reči. U pravu si, momče“ , nasmejao se. Medeni mesec proveli smo u Los Anđelesu i prve večeri kada smo izašli, jedan od velikih producenata MGM -a ponudio joj je da slede ćeg jutra dođe u studio na filmsku probu, ali ona je odbila. Ostaje sa svojim čovekom Lirojem u Detroitu.“ Ti si srećković“, rekao je Badi. I te kako!“, sloţio se Liroj. Vi, momci, volite ribu i biftek? Imamo najbolje mesto u gradu. Večeraćemo, a onda ćemo se vratiti u kabare da po gledamo predstavu. “ Ti si gazda“, nasmejao se Badi. Restoran je bio divan. Nalazio se na obali i smestili su nas u ugao koji je gledao preko reke, u svetl a Vindzora. Po tome kako se ponašao šef sale, lako sam mogao da zaključim da
je Liroj vaţna ličnost. Naručili smo biftek i jastoga. Nikada ranije to nisam jeo. Zapravo, nikada nisam okusio nešto tako dobro. Oko devet sati Liroj nas je odveo natrag u kabare . Predstava je počinjala u ponoć. Dotle sam bio već omamljen od piva i morao sam da mokrim svakih dvadeset minuta. Napola sam zaspao na stolici kada me je Kerolin potapšala po kolenu.
Počinje predstava!“, nasmejala se. Zatresoh glavom da se razbudim. Tada sam shvatio da Liroj i Badi nisu za stolom. Pogledao sam u Kerolin. Pretpostavljam da sam zadremao “, rekoh. Ĉvrsto si spavao“, rekla je, smejući se. Ostavili su me ovde da se pobrinem da ne
padneš sa stolice.“ Nikada u ţivotu nisam tako jeo i pio“ , rekoh. Vojska nas nikada tako ne hrani. “ Liroj je otišao iza pozornice. Uvek to čini kada je premijera neke predstave. Ţeli da sve bude savršeno. Badi je otišao s njim“, nasmešila se. Badi proverava devojke. Izgledao je uspaljeno, kao da dugo nije video devojku. “ To je vojska, gospođo“ , iscerih se. Nemate mnogo slobodnog vremena za devojke. Ovo je prvi put da smo dobili dopust otkako sluţimo vojsku u Fort Diksu.“
Stavila mi je ruku na butinu i pomerila je do mog šlica ispod stolnjaka. Osetio sam kako mi raste uzbuđenje na dodir njene ruke. Nasmešila mi se. Pretpostavljam da odavno nisi svršio.“ Zapalih cigaretu. Drţao sam ruke na stolu dok sam uvlačio dim, a onda ga polako dunuo. Pogledah u nju.
Budi paţljiva s tom rukom ili ću sada ovde da svršim u gaće.“ Povukla je ruku i uzela cigaretu. Zapalio sam joj je. Pogledala me je u oči. Srećna sam što nisi peder“ , rekla je. Ĉujem da mnogi vojnici postanu nastrani i pitala sam se da li ste ti i Klarens par. “ Nasmejah se.
Ne, gospođo. Mi volimo na starinski način.“ Dobro“, rekla je, puštajući da dim blago lebdi s njenih usana. Zatim je odvratila pogled. Vidim da se vraćaju.“ Pogledala me je ponovo. Naći ćemo zgodniji trenutak, kada moţemo da se opustimo.“ Bosnawarez Nisam imao prilike da joj odgovorim. Liroj i Badi su se vratili za sto. Liroj se obrati
svojoj ţeni. Ne znam“, odmahnu glavom. Zabrinut sam za predstavu.“ Kerolin ga poljubi u obraz i priljubi se uz njega.
Ti, dušo, brineš za svaku novu predstavu. Biće sjajna. Znam to.“ Svejedno, bolje da drţimo palčeve“, rekao je Liroj i srknuo viski. Predstava je bila izvrsna; moţda zato što nikada nisam bio u kabareu, niti u pozorištu. Pevače i igrače jedino sam imao prilike da vidim u filmovima. Predstava je trajala gotovo sat i po. Kada se završila, pozornica je raščišćena i pretvorena u podijum za igru. Za mene je to bilo neverovatno.
Kerolin mi se nasmešila. Hoćeš li da plešeš, Dţeri?“ Ţao mi je“, rekoh. Ne umem. Nikada nisam plesao.“ Badi se nasmejao.
Imaš puno toga da naučiš, Dţeri. Ja plešem od svoje treće godine.“ Okrenuo se ka Kerolin. Mogu li?“ Za nekoga ko je rođak, veoma si zvaničan“ , nasmejala se vragolasto. Posmatrao sam ih kako se penju na podijum. Nikada nisam video takav ples. Da ja moram na podijumu za
igru da drţim neku devojku toliko blizu, znam da bih svršio svuda uokolo. Srećom, nisam ustao i pokušao da plešem s Kerolin. Liroj ih je posmatrao. Bacio je pogled ka meni.
Zar nije lepa? Ona je najbolja igračica koju sam ikada video. Svi vole moju Kerolin.“ Nema sumnje u to“, odgovorih. I dalje me je posmatrao. Da li ste vi, momci, obezbedili sobu u gradu? “
Ne, gospodine. Nismo čak ni razmišljali o tome.“ Imamo nekoliko spavaćih soba u stanu“, rekao je. Hvala vam“, kazao sam. Ali ne bismo ţeleli da vas uznemiravamo.“ Ne biste“, nasmešio se. Moraću da radim do kasno... Straţnja soba veoma je zauzeta večeras. Ali vi moţete da krenete kući kad god ţelite.“ Kerolin i Badi vratili su se za sto. Ĉuli su Lirojev poziv. Badi me pogleda. Imam sudar s jednom od devojaka kada završi po sao. Mislio sam da ostanem ovde s Lirojem.“ Blago tebi“, rekoh. Ali kako ću ja da stignem do njihovog stana?“ Moţeš da uzmeš taksi“, kazao je Badi. Meni će biti potreban dţip.“
Ja neću dugo ostati ovde“ , rekla je Kerolin. Moram da ustanem rano i budem u radnji u devet ujutru. Moţe da pođe sa mnom kada me Ĉak bude vozio kući.“ Ako nije problem?“, upitah. Nikakav problem“, reče Kerolin. Ţeleo bih da porazgovaram s Rouzi pre nego što se vratimo u kasarnu“ , kazao sam. Biće prilike sutra“, nasmejao se Badi. Pozvala me je večeras kod sebe. Pobrinuću se da je vidiš sutra oko podneva.“ U redu“, rekoh. Badi me pogleda.
Imaš li neku kintu kod sebe?“ Otprilike stotku. “ Pozajmi mi“, nasmešio se. Osećam da imam sreće večeras. U sobi po zadi odigrava se opasna partija pokera. “ Bolje da budeš obazriv“, rekao mu je Liroj. Ti ljudi su prilično jaki.“ Poker je moja igra“, nasmejao se Badi. Računaj da nikada nisi ni igrao poker ukoliko se nisi okušao u Njujorku.“ Sada si veliki momak“, reče Liroj. Neću d a brinem o tebi kao da sam ti majka. “ Biću obazriv, rođače“, reče Badi. Zatim se okrenuo ka Kerolin. Imaš li šta protiv ako odmah odem da igram? “ Nemam“, osmehnula se. Okrenula se ka Liroju. Ĉekam šampanjac.“ Liroj se nasmejao. Gotovo da sam zaboravio. Svaki put premijeru pro slavimo uz bocu šampanjca.“
Bilo nam je potrebno pola sata da dovršimo bocu šampanjca; zatim je Liroj poljubio ţenu i otišao u straţnju sobu. Kerolin me pogleda. Vreme je da pođemo“, nasmešila se. Pomogao sam joj da obuče bundu od kanadske lasice i uputio se za njom napolje. Ĉak je bio tamo s velikim v elikim kadilakom parkiranim ispred ulaza. ulaz a. Otvorio joj je vrata i seo sam kraj
nje na zadnje sedište. Ĉak je zatvorio vrata i ubrzo smo promicali kroz prilično redak saobraćaj. Pre nego što sam toga bio svestan, otvorila mi je šlic i palcem počela da mi gladi glavić. Nasmejala se.
Imamo sreće. Sada nam se ne ţuri.“ Brzo se sagnula na kolena ispred mene. Usnama mi je obuhvatila ud i počela da ga sisa povlačeći ga gore -dole. Usta su joj bila kao vulkan. Svršio sam za manje od minuta. Pogledala me je dok je gutala toplu spermu koja je tekla iz mog uda. Ĉinilo se da je protekla večnost dok nije prestala da me podilazi jeza u ekstazi. Drţala mi je falus u ruci i, smešeći se, potapkala ga o uglo ve svojih usana. Sperma se presijavala kada ga je neţno obrisala maramicom. Napokon je ponovo sela na sedište i zapalila cigaretu. Uzeo sam cigaretu s njenih usana i povukao dim, a onda joj je vratio. v ratio. U tvojim ustima kao da je gorelo. “
Ako misliš da je to vruće, čekaj dok osetiš moju macu.“ Pogledah je.
Zar ne misliš da će Ĉak da te otkuca?“ Pokazala je prstom ka prednjem delu. Nisam ni primetio, ali nekako je uspela da
pritisne dugme i navuče zavese na prozoru između vozača i putnika. Osim toga“, rekla je poverljivo, svi me oni vole. Ja sam ta koja ih plaća i daje im male dodatke koje ţele.“ Ali u stanu neće biti tako bezbedno“ , rekoh. Liroj bi mogao da se pojavi svakog trenutka.“
Odmahnula je glavom.
Liroj nikada ne dolazi kući odmah nakon premijere. To je zaista velika noć u straţnjoj sobi. Liroj gleda da izvuče svoj deo. Verovatno neće doći kući pre jutra.“ I pored toga nisam miran. “ To stvar i čini još uzbudljivijom“, rekla je. Ali drţim sve konce u rukama. Ĉak me nazove čim Liroj treba da krene iz kluba. On uvek noću vozi Liroja kući zato što nosi puno novca i odlaţe ga u banku.“ Pogledah je.
Ne znam ko je od nas dvoje luđi, ti ili ja.“ Ponovo se nasmejala.
Prošlo je puno vremena otkako nisam okusila spermu belca. Lakša je od crnačk e. Crnačka je gusta i slatka, kao melasa.“ Kerolin“, rekoh. Izluđuješ me. Na kraj u, Liroj me je pozvao da odsednem ovde. “ I ja sam. I ovde sam s tobom. “ Automobil je usporavao. Kerolin je pritisnula dugme i zavesa se podigla. Stigli smo kući“, rekla je Kerolin, a onda me pogledala. Bolje da zakopčaš šlic pre
nego što izađeš iz kola.“
. Kada sam se probudio, zatekao sam se u pravom krevetu, a ne na leţaj u u kasarni. Duboko udahnuh. Kerolinin parfem osećao se u vazduhu, a miris njene mace prianjao je za posteljinu. Seo sam na ivicu kreveta i zapalio ci garetu. Dim je ispunio vazduh, terajući sve
mirise koji su se zadrţali. Međutim, ne i uspomene na noć. Nisam znao da ţena moţe da ima to liko prohteva. Uzela je moj ud i st avila ga među svoje grudi, stiskala ga i gladila dok joj nisam svršio pod bradom. Zatim je spermu razmazala po licu. Onda me je naučila kako da vozim crnačkim putem“, odnosno u za dnjicu, draţeći klitoris, dok se oboje nismo srušili u talasu orgazama. Mislio sam da je gotovo za tu noć, a onda se nagnula nad mojim udom i polizala braon mrlju s njega.
Osećao sam se potpuno isceđen kada se konačno uspravila u krevetu. Ćutke je uzela cigaretu, zapalila je i pruţila mije. Zatim je zapalila još jednu i povukla d im. Gledala me je u lice, ne progovarajući. Ispitivala je moje oči, a onda se osmehnula. Hvala ti“, rekla je promuklim glasom. Odavno nisam ovako vodila ljubav.“ Ne razumem“, rekoh. Imaš dobrog i snaţnog muţa. Ne mogu da ve rujem da ne vodite ljubav.“
Ugasila je cigaretu u pepeljari koja je stajala na noćnom stočiću. Liroj je divan čovek i znam da me zaista voli. I ja volim njega. Ali, za njega sam bela boginja u crnom svetu. Osim toga, staromodan je. Voli samo običan seks. Ponekad mi dozvoli da mu ga popušim, ali se onda uvek izvini što mu dopuštam da bude takva ţivotinja. Za njega, takav seks je samo za crne kurve.“ Da li si ikada razgovarala s njim o tome?“ Ne mogu. Nikako ne mogu da razorim svet koji je on stvorio za nas, čak i ako nije stvaran„, rekla je i zapalila još jednu cigaretu. Dao mi je novac da otpočnem posao s dekorisanjem. Mada, posao vodim pod devojačkim prezimenom; nije ţeleo da se išta zna o tome da sam udata za crnca. Zato je posao započet u Gros Pointu. U stvari, on nikada nije ni bio u radnji, iako su njegovim novcem kupljene sve te lepe stvari u Evropi. Posao je dobro
krenuo i postali smo najbolji dekorateri u Detroitu. On je divan čovek i ne mogu da ga povredim. Zaista ga volim, ali ja sam samo ljudsko biće. Imam svoje potreb e.“ Grešiš. Moraš da mu kaţeš kako se zaista osećaš i koliko ti je potreban; u suprotnom, pre ili kasnije, saznaće šta se dešava u njegovom odsustvu. Nikako ne smeš da rizikuješ kao što si učinila sa mnom kada si me dovela u svoj krevet“ , rekoh. On moţe da ušeta u ovu sobu, zatekne nas i oboje smo mrtvi. “ Ustala je iz kreveta i navukla kimono. Prostrelila me je pogledom. Veoma si mudar za nekog tako mladog. “ Pogledah je.
Nisam samo mlad već sam i kukavica.“ Zašto si onda pošao sa mnom?“, upitala je. Ti si najlepša ţena koju sam ikada video. I uspela bi da dovedeš u iskušenje i kamenu statuu.“ Nasmešila se, nagla se i poljubila me. Veoma si ljubak mladić“, rekla je i iz gostinske otišla u svoju spavaću sobu. Kad sam se ujutru probudio, ugledao sa m pisamce na noćnom stočiću. Bila je to njena posetnica s brojem telefona. Na pozadini je bila mala beleška:
Molim te, pozovi me. Imam stančić u Gros Pointu koji koristim kada moram da radim do kasno u noć. Pogledaj u gornju fioku noćnog stočića. Ostavila sam ti nešto. To je za slučaj da je Klarens izgubio sav tvoj novac. K. Otvorio sam fioku. Tamo se nalazilo deset novčanica od stotinu dolara. Nisam video toliko novca otkako sam s Kiti pronašao novac u spavaćoj sobi svojih roditelja. Zatim mi je iznenada sinulo. Reći koje sam čuo od Badija. Ljubak mladić.“ To je bio harlemski izraz za ţigola. Pokušao sam da smislim kako da joj vratim novac, ali nije bilo načina. Ako ostavim novac u fioci, pronaći će ga neko od posluge i to bi moglo da stvori nevolje. S toga sam novac i njenu posetnicu stavio u dţep pantalona. Zatim sam otišao u kupatilo i istuširao se, što se činilo kao nebeski dar, ni nalik kupanju u kasarni. Vratio sam se u spavaću sobu, obukao i otišao u trpezariju na doručak. Dţulijan je ušao u trpe zariju. Da li ste dobro spavali, gospodine? “ upitao je. Veoma dobro, hvala vam.“ Klarens je telefonirao dok ste spavali i zamolio me da vam kaţem da će biti ovde oko dva.“ Pogledao sam na svoj sat. Bilo je pola dvanaest.
Hvala vam, Dţulijane.“ Da li su gospodin Liroj ili gospođa Kerolin tu?“ Ne, gospodine. Gospodin Liroj je još u klubu, a gospođa je otišla na posao u pola osam.“ Prišao je bočnom stolu i sipao čašu soka od pomorandţe i šolju kafe i doneo mi ih. Da li biste ţeleli jaja na oko i koba sice?“ To zvuči odlično, Dţulijane“, odgovorih, dok mi je voda išla na usta. Hvala vama, gospodine“, rekao je, blago se osmehnuvši. Vama mladićima potrebna je snaga da moţete da se borite.“ Gledao sam za njim kada je otišao u kuhinju. Lukavi mali kučki n sin. Znao je. I odmah sam znao da ću morati da mu ćušnem jednu stotku iz sveţnja koji mi je dala Kerolin.
Našao sam primerak knjige Prohujalo s vihorom na vihorom na polici u dnevnoj sobi. Seo sam za bar i počeo da je čitam. Gledao sam film i sećam se da je Klark Gejbl bio sjajan u njemu, ali nisam čak ni znao da je postojala knjiga. Ne ve rujem da bih je pročitao, zato što nikada nisam bio ljubitelj čitanja. Sportske strane i stripovi bili su sve što sam čitao. Počeo sam da čitam knjigu i nisam mogao da verujem daje bogatija radnjom nego film. Bio sam oduševljen i zapitao sam se da li bih mogao da je pronađem u vojnoj biblioteci, jer bila je to obimna knjiga i nikako ne bih mogao da je dovršim dok sam ovde. Bilo je dva sata pre nego što sam i postao svestan toga. Dok sam čitao, začuo sam zvono na vratima. Pogledao sam na sat. Nisam mogao da verujem.
Dţulijan je otišao do ulaznih vrata i Badi je ušao u sobu s Rouzi pod ruku. On i Rouzi prišli su baru gde sam sedeo. Predstavio mi je Rouzi i za molio Dţulijana da donese nekoliko flaša piva. Rouzi reče umilnim glasom: Ja pijem samo šampanjac.“ Onda mi donesi bocu vašeg najfinijeg šampanjca“, zapovedio je Badi. Dţulijan je tiho odgovorio: Samo gospodin i gospođa mogu da otvore vinski podrum. Ţao mi je, gospodine.“ Video sam kako je krajičkom oka bacio pogled ka meni. Ţeleo je da ga podrţim. Badi i ja čemo onda uzeti pivo, a moţda moţete da nađete nešto drugo što bi gospođica mogla da popije.“ Dţulijan se okrenu ka njoj. Mogu da vam priprav im lipton čaj od pomorandţe ili čaj od kamilice, gospođice. Kamilica je veoma zdrava.“ Uzeću pivo, hvala vam“, odgovorila je. Nasmešio se uljudno. Hvala vam, gospođice.“ Okrenuo se i otišao u kuhinju. Ušao sam u kuhinju za Dţulijanom. Hvala vam na pomoći, Dţulijane“, rekoh i rukovah se s njim. Osetio je papir na mom dlanu. Osmehnuo se.
Nema na čemu, gospodine Dţeri.“ Okrenuh se i odoh do bara.
Prilično su škrti kada nisu ovde“, reče Badi kada sam ponovo seo. Liroj škrtari u tom svom klubu. Nije hte o da mi pozajmi sto dolara da ostanem u igri nakon što sam bio loše sreće.“ To je njegov posao “, rekoh. I već nam je rekao da ima partnere. Nije zato u poslu, da bi pozajmljivao novac igračima u igri koju vodi. Mora da poloţi račune partnerima.“ Badi je nastavio da se ţali. Ali ja nisam neki stranac. Ja sam član po rodice.“ Rekao si mi da je uvek pokušavao da sakrije od tvoje majke kad bi se ti uvalio u neku nevolju“, rekoh. Dao nam je sve otkako smo stigli u grad. Zbog tebe mi je dozvolio da odsednem ovde, a ja sam za njega potpuni stranac. “ Badi je zurio u mene.
U pravu si. Baš sam glup.“ Rouzi ga pogleda.
Liroj je veliki čovek. Dao bi ti koţu s leđa da ti za treba. Nije terao nijednu devojku da
se kresne s njim, čak ni kada kad a su one to ţelele, ali soba pozadi je nešto drugo. To je drugi svet i ti znaš o kom drugom poslu govorim. “ Dţulijan je ušao s posluţavnikom i stao iza bara. Na posluţavniku su bile dve boce rajngolda i jedna čaša šampanjca. Našao sam otvorenu bocu šampanjca u friţideru, gospođice“, nasmešio joj se, zatim me ponovo pogledao, otvarajući pivo. Uzvratih mu osmeh. Novčanica koju sam mu tutnuo prešla je dug put. Zaista ste bili divni u predstavi “, rekoh Rouzi dok sam pijuckao pivo. Iznenađena sam. Nisi nimalo nalik na svog teča Harija.“ Hari nije ni nalik meni, zato što je on samo bio oţenjen tetka Lilom, sestrom mog oca.“ Tvoja tetka Lila mora da je bila velika gospođa. Morala je da trpi puno od Harija“ , rekla je. On nije ništa drugo do laţov i prevarant. Nisam mogla da pove rujem kakve je sve gluposti priredio tvojoj tetki. “ Pa, to je sada gotovo “, rekoh. Ti si završila s njim, a ja osećam da ga nikada više neću ni pogledati, pošto je moja tetka Lila umrla.“ Badi se okrenuo ka njoj s ozbiljnim izrazom na licu. Reci mu sve što si meni ispričala.“ Ona klimnu glavom.
Sprijateljila sam se s njim još dok sam bila klinka. Pokupio me je za tezgom. Kada sam mu rekla da pohađam plesnu školu, zaista se zainteresovao. Tako je počelo. Odveo me je u svoj stan na Sedmoj aveniji i traţio je da plešem za njega. Rekao je da bi mogao da me preporuči mnogim producentima. Tako sam počela da plešem. Zatim je ţeleo da ski nem odeću. I to sam učinila. Naga, nastavila sam da plešem. Sela sam da predahnem kada sam se umorila. Dao mi je koka-kolu i tako ljubazno pri čao sa mnom da sam mu dopustila da me povali upravo tu, na podu. Zatim me je povalio ponovo na krevetu. Tada to još nisam znala, ali sam zatrudnela“, nastavila je, ispraznivši čašu šampanjca. Grlo mi je suvo“, rekla je i nasmešila se. Dţulijan, koji je stajao za barom slušajući njenu ispovest, ubrzo uze njenu čašu i napuni je.
Mislim da niko neće primetiti da nedostaje šampanjac“, rekao je i nasmešio joj se. Hvala vam“, rekla je. Zadovoljstvo je moje, gospođice“, uzvratio je i neţno joj pruţio čašu. Šta se zatim dogodilo?“, upitah. Ja sam katolikinja“, rekla je. Ĉim sam počela da ţivim s njim, saznala sam da sam trudna. Hari je urlao da pobacim, ali sam mu se suprotstavila. Nipošto ne bih pobacila i rizikovala da završim u paklu. Rekao je da će me izbaciti na ulicu. Stoga sam otišla kod oca O‟Baniona u moju crkvu. Otac je pošao sa mnom, da porazgovara s Harijem. Sveštenik je osuo paljbu na njega. U to vreme nisam imala ni sedamnaest godina i crkva bi ga predala policiji. Hari je mogao da dobije višegodišnju robiju. Mnogo više je straho vao da bi njegova
ţena mogla da sazna da je u zatvoru. Plašio se da bi se Lila razvela od njega i onda bi ceo svet saznao šta je uradio. Porodila sam se u harlemskoj bolnici i crkva je uzela dete i sm estila ga u svoje sirotište. Nikada nisam videla bebu, ali je Hari platio sve troškove. Zatim me je primio nazad i ţivela sam u njegovom stanu dok ti nije preoteo devojku. Ali tada već više nisam marila. Zarađivala sam svoj novac i imala sopstvenu karijeru i što se mene tiče, mogao je da ide dođavola. Kada sam čula da se oţenio, poslala sam mu nekoliko naših fotografija kako se tucamo, kao svadbeni poklon. Ponovo je poludeo, zato što sam mu poslala i kopiju bebine krštenice na kojoj je on naveden kao otac. Poslao mi je hiljadu dolara da mu ustupim negative i krštenicu, ali mu to nikada nisam dala.“ Gospode!“, rekoh.
Badi se okrenu ka meni.
Ništa nisam znao o bebi dok mi ona nije ispričala, ali sam ti uvek govorio da je on pravi seronja.“ Sada je prekasno “, odgovorih. Zatim se okrenuh ka Rouzi. Hvala ti što si mi ispričala o njemu.“ Moţda mogu da ti pomognem“ , kazala je. Daću ti sve negative i kopiju krštenice. To će ga izludeti. Posebno zato što će Kiti ovih dana da se porodi. Ĉula sam to od nastojnik a u njegovoj zgradi. On je moj prijatelj, često se srećemo i prenosi mi novosti o Hariju.“ Šta ja s tim mogu da uradim?“, upitah. Ne budi glup“, reče Badi. Uzmi to. Nikada ne znaš čemu moţe da posluţi.“ Ponovo sam pogledao u Rouzi. Hvala ti. Mnogo ti hvala.“ Ne moraš da mi zahvaljuješ“, rekla je. Samo se pobrini da me ti i Badi izvedete noćas na večeru. Znam najbolji roštilj-restoran u gradu. “ Dogovoreno!“, rekao je Badi brzo pre nego što sam uspeo da progo vorim. Slaţem se“, uzvratih.
Naš posao postao je dosadan. Svaka tri meseca novi vod pojavio bi se na fabričkim vratima i Badi i ja bismo ih podučavali istu stvar. Obojica smo se nadali da će nas poslati preko mora, ali vojska je uvek sve činila po svom. Traţili smo premeštaj, ali nam je obojici naređeno da ostanemo u Detroitu. Očigledno je major u takozvanoj školi -radionici za dţipove smatrao da smo najbolji predavači koje je ikada imao. Nisam znao da je Badi dao majoru dvadeset pet procenata prihoda od kockarskih igara i pokera, kao i opklada na
konje. Tek kada je major unapređen u potpukovnika, komandu je preuzeo jedan šupak od kapetana. Nije baš mislio da smo toliko divni, ali mu je bilo potrebno puno vremena da nas otpremi. Gotovo dve godine. Badi je mislio da će nas poslati u Perl Harbor, ali je pogrešio. Naš prethodni
pretpostavljeni, major, potegao je neke veze i premešteni smo u Pariz, pod njegovu komandu. Do septembra 1944. godine De Gol je u Francuskoj imao sve pod svojim
nađleštvom. Dve nedelje unapred dobili smo obaveštenje premeštaju, pa smo zaključili da bi trebalo da napravimo oproštajnu zabavu. Liroj je smatrao da je to sjajna zamisao. Rekao je da će to upriličiti kako dolikuje. I jeste se potrudio. Pozvao je čitav naš vod na roštilj, besplatno pivo predstavu u klubu. Bio je to dobra reklama za njega i klub. Sredio je da se zabava završi do jedanaest sati i obećao kapetanu da će svi vojnici da napuste klub do pola dvanaest, zato što mu je bio potreban prostor za njegove redovne goste u ponoć. Liroj je znao odakle potiče njegov novac. Stavio je oglas u Amsterdam u Amsterdam njuzu , dajući na znanje celoj crnačkoj populaciji da stoji iza naših boraca. U oglasu je svoj klub nazvao Lirojev sluţbeni ulaz. Niko nije znao da je to samo za jednu noć. Smejao se kada nam je pokazao oglas u njujorškim novinama. Baš me briga“, rekao je. Niko u Njujorku ne zna ništa o Detroitu. Oni misle da je u pitanju neki gradić.“ Imao sam slobodnu subotu pred zabavu, jednodnevno odsustvo. Nazvao sam Kerolin
u Gros Point da joj kaţem da zaista ţelim da je vidim pre nego što odem. Ĉavrljala je preko slušalice: Moţda moţemo da se nađemo ovde u mom stanu. Liroj mi je rekao da večeras radi u klubu. Reći ću mu da noćas neću doći kući, pošto moram da sredim račune.“ Sigurna si da je to bezbedno? “, upitah. Ne budi dete “, nasmejala se. Ne veruješ da Liroj stvarno radi? Ima audiciju za neke kurve izvan grada. To je jedini način da uţiva u seksu.“ Za trenutak sam ćutao. To je lud svet. Presekla mi je misli. Osim toga, znam da idete u Pariz. Radila sam tamo tri godine. Moj dobar prijatelj poseduje jedan od najvećih striptiz -kabarea u Klišiju. On je Francuz, ali savršeno govori engleski i zaista moţe da ti pokaţe okolinu.“ Baš me briga za njega“ , rekoh, gotovo u stanju da osetim vrelinu njenog daha preko telefona. Nasmejala se.
U redu, ali ipak ću ti reći njegovo ime i naziv kluba. Nikada ne znaš kada će ti tamo zatrebati prijatelj.“ Prošlo je devet sati kada sam pokucao na njena vrata. Usput sam uzeo bocu dom perinjona u radnji blizu njenog stana. Radnja je bila prvoklasna. Boca je bila u posudi s
ledom, sa crvenom trakom vezanom oko omotača od celofana koji je drţao led da ne ispadne. To je bio Gros Point. U centru Detroita nije bilo šanse da nađete dom perinjon, samo američki šampanjac, i nikad vam ga ne bi dali u ukrašenoj posudi s ledom.
Vrata su se otvorila. Nikada neću moći da vam opišem kako je izgledala njena haljina, ali jedno sam znao. Takvu haljinu nikako ne biste mogli da nosite na javnom mestu. Kroz prozračnu svilu videle su se ruţičaste bradavice na njenim grudima, izazovni pupak i meke
kovrdţe njene svilenkaste kestenjaste mace. Ruke su mi se tresle i gotovo da sam svršio kada je uzela posudu s ledom, dodirnuvši me mekim, toplim rukama. Bio sam u stanu i ranije, ali sam s e uvek osećao kao milioner okruţen lepim slikama, finim starinskim kućnim nameštajem i persijskim tepisima. Povrh svega toga, širio se miris nebeske arome rozbratne.
Poljubila me je kada sam ušao. Nisi morao da donosiš šampanjac. Posebno ne dom perinjon . Pedeset dolara je više nego što vojska plaća mesečno.“ Nasmejah se.
Uštedeo sam novac ovde. Nema šta da se radi, osim da se ponekad ode u bioskop i popije pivo.“ Ali čujem da Klarensu ide dobro. On je u klubu gotovo svakog vikenda. Liroj kaţe da je postao prilično dobar kockar. Kaţe da uglavnom dobija.“ Nasmešila mi se dok je otvarala bocu, čep je prasnuo i šampanjac je zaţu borio preko njenih ruku pre nego što je uspela da ga sipa u čašu. Zaista nisam vešta s ovim. Obično Liroj otvara bocu.“ Ja nikada nisam otvorio bocu šampanjca“, rekoh, podigavši svoju čašu ka njoj. Sipala je šampanjac u dve čaše. Nedostajaćeš mi“, rekoh. Nedostajaćeš i ti meni“, kazala je, pijuckajući iz svoje čaše. Biftek i pomfrit. Najpre ćemo da jedemo, a onda da vodimo ljubav.“ Bilo je gotovo šest sati ujutru kada sam se vratio u kasarnu. Bila je nedelja i većina momaka iz voda već je bila na doručku. Posle doručka odlazilo se u crkvu. Tada su vojnici koji nisu išli crkvu odlazili autobusom u Detroit i šetali okolo, išli u bioskop ili pokušavali da nađu devojku. Postojao je način da se to uradi. Sačekali bi na uglu ispred crkve. U crkvi su uglavnom bile ţene, a njihovi mladići i muţevi bili su odsutni, u ratu. Uvek b i neka od de- vojaka porazgovarala s nekim vojnikom. I one su bile usamljene i ţelele su da izađu negde nedeljom popodne.
Iznenadio sam se kada sam zatekao Badija kako sedi na ivici leţaja. Šta ti radiš ovde, sada?“ , upitah. Mislio sam da si prenoćio ko d Rouzi.“ Odmahnuo je glavom.
Imao sam sreće za stolom. Nisam ni stigao do Rouzi. Zaradio sam puno novca i mislim da se rođaku Liroju to nije mnogo dopalo. U redu je ako zaradim nekoliko stotina dolara, ali sam uzeo preko tri hiljadarke. Sada ne znam šta da radim.“ Moţeš da uradiš samo jedno“, rekoh. Vrati mu ih. Reci mu da si igrao samo zabave radi. Nisi pokušao da uzmeš njegov novac.“ Ubio bi me da to uradim “, kazao je Badi. Previše je ponosan. Liroj je zaista osetljiv.“ Razmišljao sam za trenutak. Onda mu reci da bi, pošto te sada šalju preko mora, voleo da on uzme taj novac i uloţi ga umesto tebe. Reci mu da nikada nisi imao toliko novca i da ne znaš šta s njim da radiš.“ Badi me pogleda.
Misliš li da će to da proguta?“ Progutaće“, rekoh. Uostalom, ti si njegov rođak i voli te. Učini to i poštovaće te kao pravog muškarca.“ Ali tri hiljadarke“, vajkao se Badi, teško se rastajući od svog bogatstva.
Prebolećeš to. Kerolin mi je dala vezu u Parizu. Rekla mi je da će se taj Francuz pobrinuti za nas. Poseduje striptiz-klub u Klišiju, kao Liroj.“ Badi me pogleda zbunjeno. Kad ti je to rekla? “ Pre izvesnog vremena “, rekoh. Bio sam svestan da sam se izlanuo. Ne sećam se kada.“ Kada si je poslednji put video? “, upitao je Badi. Bio je na tragu. Poznavao sam ga... bio je zaista bistar.
Ne sećam se“ rekoh. Ali moje lice plamtelo je od osećanja krivice. Rouzi mi je rekla da si se spetljao s Kerolin, ali joj nisam verovao. Ĉak mi je rekla i da joj je Dţulijan kazao kaz ao za prvu noć kada si odseo od seo kod Liroj a“, rekao je Badi, ne krijući koliko je iznenađen. Kakva si ti guzica? Zar ne znaš da, ako vas Liroj uhvati, oboje će vas ţive odrati, a moţda i mene takođe?“ Izvini“, rekoh iskreno. Gledao sam ga u oči. Nisam mislio da ikoga povredim.“ Badi je zvučao kao propovednik. To je Adam rekao Gospodu, kada ga je izbacio iz raja. “ Ali je otišao s Evom“ , nasmejah se. Ja je ne vodim sa sobom. Liroj i dalje ima svoj rajski vrt.“ Ti si drkadţija broj jedan“, napokon se nasmejao Badi. A stalno mislim da si samo jedna mala ţidovska guzica.“ Ustao je sa leţaja. Kako bi bilo da doručkujemo?“ Sledećeg vikenda večerali smo s Lirojem, Kerolin i Rouzi, a dva dana kasnije otišli smo u Filadelfiju, gde smo se ukrcali na vojni brod za Evropu.
F RANCUSKA
Novembar u Parizu nije bio ni nalik onom iz pesama koje sam čuo. Padala je kiša i bilo je hladno. Bilo je tuţno - s vremena na vreme sneg bi se pretvarao u vejavicu. Dok je padao, osećao sam kao da mi se sitne iglice zabijaju u koţu. U Americi, ili je padao sneg ili kiša. Nikada mi nije bilo toliko hladno u ţivotu. Međutim, ispostavilo se da nisam imao razloga da se ţalim. Hladni meseci su odmicali, a mi smo bili u toploj kasarni, a ne napolju, na ledenom snegu koji smo videli u filmskim
ţurnalima bitaka vođenih s Nemcima. Mogli smo da zaključimo da su stvari na frontu loše na osnovu broja dţipova koji su nam dostavljani na popravku. Radili smo u tri smene, noću i danju, da bism o ih osposobili i poslali natrag. Ali mnogi dţipovi nisu mogli da se poprave. Ti dţipovi odlagani su na veliki otpad iza kasarne.
Badi, sa činom starijeg vodnika, preuzeo je zabavni program u kasarni. Ubrzo po njegovom dolasku, svake noći kretala je kockar ska igra; pored toga, postavio je veliki sto za one koji su više voleli poker. Igralo se pošteno. To je naučio od svog rođaka Liroja. On nije igrao nijednu od igara; uzimao je pet procenata od pobednika. Bilo je više od dvesta vojnika u logoru, stoga je to preraslo u veliki posao.
Jednog jutra Badi je prišao mom leţaju pre doručka. Bio je u društvu starijeg vodnika koji nas je prethodne noći obrlatio. Obećao je da će mu platiti dvadeset pet procenata od svog dela zarade. Nasmejao se i rekao da su svi u logo ru pričali o igrama i da je stariji vodnik, čuvši za to, pretio da će im prekinuti igru. Badi je uspeo da ga pridobije. Tako niko nije zaustavio igru. Svi su se lepo provodili, a Badi i stariji vodnik dobro su zarađivali. Otkrio sam novi svet. Upoznao sam Pola Renara, čoveka kojeg mi je Kerolin preporučila. Ime mu je savršeno pristajalo. Saznao sam da renar“ znači lisica“ na francuskom. Bio je pravi lisac. Pol je bio upravo onakav kako ga je Kerolin opisala. Bistar i veoma snalaţljiv. On i Kerolin upozna li su se kada je bio upravnik Mulen ruţa. Upravljao je sudbinama mnogih devo jaka. Sve su mu verovale zato što je bio jedan od njih. Bio je homoseksualac. On je upoznao Kerolin s Lirojem. Kada je Kerolin srela Liroja, pribojavala se da će im biti teško da ţ ive zajedno. Renar je bio taj koji ju je uverio da bi to moglo da bude
veoma zgodno. Znao je koliko je Liroj uticajan i imućan i da bi rasne predrasude mogle biti prevaziđene. Uostalom, u Francuskoj, Dţozefina Bejker ţivela je s mnogim muškarcima, i belcima i crncima, i sve ih je volela. U svetu zabave u Francuskoj, crno i belo nije bilo
nepomirljivo. Uverio ju je da bi joj Liroj pruţio sve što ţeli. Ako se uda za njega, videla bi kako svi njeni snovi postaju stvarnost. Ostali su prijatelji i Kerolin mu je pisala o meni i rekla
da ću ga potraţiti. Rat je za njega bio novi izazov. Napustio je posao u Mulen ruţu i preuzeo dva unosna
kabarea čiji su vlasnici pozvani u vojsku. Jedan se nalazio u Klišiju, a drugi na Monmartru. Ova mesta porodičnog okupljanja brzo je preuredio u kabaree s posebnom vrstom zabave. Jedan klub preimenovao je u Prefinjeni Monmartr , pruţajući ugostiteljske usluge novim turistima, koji su sada bili samo vojnici. Striptiz je bio glavna tačka kabaretskog pro grama, a devojke koje su posluţivale uvijale su se oko stolova u potrazi za šampanjcem i seksom. Drugi kabare nalazio se u Klišiju i okupljao je homoseksualce, svet u kojem je Pol ţiveo. Predstava je bila veoma nalik na onu u klubu na Mon martru, ali su ovde devojke bile lepše i lukavije. Pile su šampanjac, ali nije bilo seksa, jer su ovde zalazili uvaţeni gosti. Ovaj kabare nazvao je Plava nota. Pol je bio prvi koji je puštao gramofonske ploče između kabaretskih činova. Dok su se vrtele ploče, ohrabrivao je momke, muškarce i devojke da plešu. Muškarci su mogli da plešu zajedno, kao i muškarci i ţene, bez nad zora policije. Tek
kada su američki vojnici došli u klub iz Sitroenove fabrike, gde su popravljani dţipovi koji će biti poslati natrag na front, Pol Renar je načinio promenu u klubu. Većina Amerikanaca nije znala da je to klub za homoseksualce. Stoga je, pripremajući se za Amerikance, Pol jednostavno podelio prostoriju na dva dva dela. Sredinu kluba presecala je pista koja je vodila od ulaza do pozornice. Svet homoseksualaca nalazio se levo od piste. Svet pravovernih“ nalazio se desno od piste. Pol je svakom gostu dozvoljavao da odabere sopstveni svet. Seks ili ne. Bio je veoma predusretljiv.
Pola sam upoznao tek početkom decembra. Badi i ja dobili smo odsustvo za vikend. Vozali smo se oko lo po Parizu i nekoliko puta tokom popodneva svraćali smo u različite bistroe i barove. Prva stvar koju sam otkrio bila je da je to veoma skupo. Svuda je bilo puno devojaka. Američki vojnici bili su njihova meta. Za njih su svi Amerikanci bili bogati i glu pi. Glupi“ je značilo da ne umemo da govorimo njihovim jezikom. U sva kom baru u koji
bismo ušli prilazile su nam devojke i zavodljivo progovarale engleski sa svojim ljupkim francuskim akcentom, ali mogle su da pričaju samo o šampanjcu i seksu. Svi bismo se smejali kada bi konobar doneo bocu šampanjca, a mi smo traţili pivo. Naravno, doneo bi pivo, ali naplatio i šampanjac. Kada bismo naručili cigarete, bile bi pet puta skuplje nego što bi naplatili Francuzima.
Ĉitav dan šetali smo gore -dole po Jelisejskim poljima, a uveče smo se vratili u Kliši. Tada sam otvorio pisamce koje je Kerolin poslala za Pola Re nara. Srećom, stavila je i adresu Plave note. Kada smo pronašli klub, bilo je već deset sati uveče. Zaustavili smo se ispred kluba i vratar nas je srdačno pozdravio na engleskom i rekao da će nam parkirati kola. Pruţio sam mu novčanicu od sto franaka i rekao da ću mu dati još kada se vratim. Zvuči kao puno novca, ali sto franaka je samo oko četrdeset američkih dolara. Unutra, dao sam Kerolinino pisamce šefu sale i zamolio ga da ga odnese gazdi. Badi i ja otišli smo do bara i naručili dva piva. Nekoliko minuta kasnije, Pol je hitao ka nama raširenih ruku. Rukovao sam se s njim i rekao mu da je Badi Lirojev rođak. Poseo nas je za sto koji je bio blizu piste i pozornice. Nastavili smo da pijemo pivo, a on
je naručio viski. Veoma ga je zanimalo kako se Kerolin snalazi u Americi. Videlo se da mu je bila veoma draga. Tada smo saznali da mu je Liroj dao dvadeset pet odsto novca da kupi Plavu notu i Prefinjeni Monmartr. Rekao sam mu da Kerolin veoma uspešno vodi poslove unutrašnje dekoracije i bio je iskreno srećan zbog nje. Ispričao sam mu sve o Lirojevim
poslovima i da je njegov noćni klub najpopularniji u Detroitu. Pol odmahnu glavom i uzdahnu. Liroj je veoma srećan“, rekao je. Srećan je što moţe da drţi kockanje u klubu. Mi nikako ne bismo mogli to da proturimo u Francuskoj. Kockanje je dozvoljeno samo u kazinima koja poseduju bogati Francuzi, a vode ih Grci ili Korzikanci. Ali ne ţalim se“ , kazao je mali Francuz veselo. Uostalom, nikada nisam imao nikakvih problema s policijom.“ Kasnije sam saznao da je razlog zbog kojeg ga nikada nije uznemiravala policija bio taj
što su nekolicina njegovih klijenata bili vaţni ljudi iz vlade. Takođe je zaboravio da nam kaţe da su oni slučajno homoseksualci, kao i on. Objasnio nam je jednostavna pravila koja vladaju u klubu. Devojke iz predstave takođe piju alkohol s gostima, ali seks s klijentelom nije dozvoljen. Ako bi neko ţeleo više od pratnje za stolom, poslao bi ih taksijem, o sopstve nom trošku, do Prefitijenog Monmartra, Monmartra, gde su devojke bile na svom terenu. Ovo je mali Mulen ruţ, striptizete veoma visoke klase, koje ne samo da se svlače, već izvode i malu predstavu. Striptizetske tačke prate klovnovi, ţongleri i akrobat e. I ne naplaćujemo ulazak na predstave kako to čine u Mulen ruţu, r uţu, Lidu i Foli berţeru. Gosti mogu
da uţivaju za stolovima uz bocu našeg šampanjca. Stajanje za barom znači najmanje dva pića. Imamo dve predstave svake noći, u jedanaest sati i u jedan po ponoći. Zatim je klub
otvoren za ples do pet sati ujutru. “ Kladim se da Liroj voli ovaj klub “, reče Badi. „Oui. Da li je ovo slično Lirojevom klubu u Detroitu?“ , upitao je Pol. Badi zausti da odgovori, ali sam ga ja preduhitrio. Na neki način“, rekoh. Obojica pruţate gostima više nego što očekuju.“ Pol se osmehnu.
Voleo bih da vidite ranu predstavu. Tako ću imati dovoljno vremena da naručim biftek i lionski pomfrit za večeru.“ Nasmeših se. Umirem od gladi. Hvala vam mnogo.“ Badi se nasmejao. I ja sam gladan, ali bih ipak voleo da upoznam neku zgodnu devojku večeras.“ Pol se iskezi.
Nakon što pogledate predstavu i večerate, moj lični vozač odvešće vas da upoznate jednu od mojih lepih lepi h devojaka d evojaka na Monmartru. I bićete moj gost. Besplatno.“ Okrenuo se ka meni. A vi?“, upitao je. Da li biste ţeleli da pođete s Badijem?“ Lepo mi je ovde “, rekoh. Ostaću ovde neko vreme, a onda ću se vra titi u kasarnu.“
Dan pre Boţića primio sam poklon od Debele Rite i njenog brata Edija. Bila je to dugačka kartonska kutija, čvrsto vezana papirnom trakom. Badi i ja smo zurili u nju. Nismo imali pojma šta bi moglo da bude u paketu. Badi se nasmejao. Mislim da je Debela Rita uhvatila tvog teča Harija, odsekla mu đ oku i preparirala ga!“ Ti si lud, Badi“, rekoh, smejući se. Pogledaj nalepnicu. Poslala je paket iz Kalifornije.“ Šta bi to moglo da bude?“, upita Badi. Dotle su se već neki vojnici okupili, zagledajući paket. Svi su pravili ne umesne pretpostavke. Samo jedan od njih je pogodio: vojnik koji je nekada radio u bakalnici u Bruklinu. Salama“, rekao je. Znam.“ Zašto ga ne otvoriš?“ upitao je Badi. Ne znam, moţda bi trebalo da sačekam do Boţića“ , rekoh. Kako hoćeš“, kazao je Badi. To je tvoj poklon. “ Otvoriću ga ja. Ako je salama, svi moţemo malo prezalogajiti“, rekao je Semi, bakalin. Nagnuo se i omirisao paket. Mogu da je namirišem kroz karton.“ U redu“, kazao sam. Pravi si majstor. Otvori ga. “ Pogledao je u Badija.
Pozajmi mi noţ.“ Badi mu je pruţio noţ, a onda je z a samo nekoliko sekundi Semi otvorio paket. Bila je to košer salama. Podigao ju je iznad glave. Prava košer salama!“, rekao je. Badi je pogleda.
Moţda je to odista bio tvoj teča Hari. Tako je nabo rana.“ Badi se nasmejao. U svakom slučaju, to je vraški boţični poklon“ , rekao mi je. Oseća se po celoj kasarni.“ Semi je zurio u njega. Nabavi mi dva tuceta jaja i pola kilograma putera i napraviću celoj kasarni najukusniji
omlet koji ste ikada jeli u ţivotu.“ Badi se nasmejao. Mogu da ti nabavim namirnice, ali ćeš morati da ubaciš u to i malo crnog luka. A
nabaviću i nekoliko bageta.“ Slaţem se“, rekao je Semi. Iskoristićemo šporet u trpezariji i napraviti vraški ukusnu boţićnu večeru.“ Pogledah obojicu. Šta vi momci radite? Zapamtite, to je moj bo ţićni poklon.“
Semi se nasmejao, stavivši salamu pod mišku. Ovo je za Hanuku, ne za Boţić!“, Odsekao je mali reţanj salame i bacio mi ga. Probaj ga. Rajski zalogaj. Nikada nećeš naći bilo šta slično u Francuskoj.“ Zagrizao sam. Bilo je tvrdo kao kamen. Klimnuh glavom Semu. Napravi svoj omlet. Mora da je bolje nego da se jede sirovo. “ Plava nota postala nota postala je moj drugi dom. Pol je bio dobar prijatelj. Svakog vikenda kada bih imao izlaz, otišao bih u bioskop da pogledam neki fran cuski film. Iako nisam razumeo šta su
pričali, počeo sam pomalo da učim francuski. Posle bioskopa otišao bih u obliţnji restoran i veţbao malo francuski naručujući večeru. Takođe sam stekao naklonost ka francuskim crnim vinima. Bila su blaga, ni nalik
maniševicu, koji je otac koristio kada sam bio dete i kada bismo imali neku posebnu večeru. U februaru, bio sam redovan gost u Plavoj noti. noti. Mogao sam pomalo da govorim kreolski francuski s devojkama. Badi je jedne večeri došao u Plavu notu. Bilo notu. Bilo je oko dva sata ujutru kada se iznenada pojavio za mojim stolom, koji je sada bio poznat u klubu kao sto isključivo za Amerikance“. Izgledao je iscrpljen. Seo je i pogledao me. Da li si sam?“ Uzvratih mu pogled. Mogao je da vidi da niko drugi nije sedeo za stolom. Da“, odgovorih. U nevolji sam“, rekao je.
Šta se desilo?“ Pukovnik i ja smo imali običaj da odlazimo u jedan poseban klub i vojna policija je večeras napravila raciju tamo. Pukovnik se izvukao odande na vreme, ali su mene uhvatili.“ Obrisao je čelo. Potrebno mi je piće.“ Dao sam znak konobarici. Dupli viski za mog prijatelja.“ Sačekao sam dok Badi nije srknuo piće. U kakvom ste klubu bili?“ Seks-klubu. Ludilo, sadisti i mazohisti, sv e što poţeliš. Bičevi, lanci, koţa. Devojke su bile lude. Sve su pile apsint, čije točenj e nije dozvoljeno u Francuskoj, a to mesto je strogo
zabranjeno za američke vojnike.“ Nikada nisam čuo za to mesto. Kako si se ubacio tamo?“ , upitah. Bila je to pukovnikova ideja. Svaki put kada bi trebalo da mu dam njegov deo zarade od igara, ţeleo je da se nađemo tamo. Nikada nije hteo da uzme novac u kasarni.“ Badijeva čaša bila je prazna. Dao je znak devojci da mu donese još jedno piče. Razbićeš se“, rekoh. Šta drugo moţe da pođe naopako?“ , kazao je. Moramo da smislimo nešto.“ O čemu pričaš?“, upitah. Pukovnik će me poslati s vodom koji odlazi u Norvešku da preuzme garaţu za popravke tamo “, rekao je. Počeo je da pije malo sporije. Kaţe da je to jedini način da izbegnem nevolje. Tvrdi da, čim policijski izveštaj stigne u komandu, završiću u ćuzi .“ Kako ja onda mogu da ti pomognem? “, upitah. Ništa u vezi s premeštajem, ali moţda moţeš da preuzmeš igre ume sto mene. To donosi puno novca. Mogu da porazgovaram s pukovnikom o deljenju zarade i ti moţeš da uzmeš nešto, a ostatak moţeš da mi šalješ.“ B adi me pogleda molećivo. Neko će da uleti tu čim odem. Voleo bih da ti to preuzmeš. Napokon, prijatelji smo.“ Nasmejah se. Oh, sranje, Badi. Hvala ti, ali ne, hvala. Ne bih mogao da vodim taj posao. Potpuno
bih ga upropastio. Osim toga, kada vojska počne da te proverava, obojica ćete nadrljati. Pukovnik je pametan. Uklanja te s puta, a on će biti čist.“ Moţda moţeš da pođeš sa mnom“, rekao je. Mislim da mogu da nagovorim pukovnika. Konačno, učinio sam puno stvari za njega.“ Odmahnuh glavom. Sviđa mi se ovde“, kazao sam. Ne ţelim da idem bilo kuda osim kući. Ali moţemo ostati u vezi, Badi. “ Badi ustade.
Moraću da se vratim u bazu.“ Ĉemu ţurba? Nisi još u govnima. Ne moţeš da upadneš u veće nevolje.“ Stari je u kolima“, rekao je. Ja sam njegov vo zač. To je bio jedini način da me izvuče iz kasarne nakon što je izbilo sranje.“ Jebiga“, kazao sam. Uvedi ga. Bezbedan je ovde. “
Pukovnik je delovao brzo kad bi nešto naumio, posebno kada je njegova gu zica mogla da strada. Badi nije imao dovoljno vremena ni da pokupi novac od kockarskih igara. Za dva
dana bio je na putu za Norvešku. Otišao sam s njim u trpezariju onog jutra uoči njegovog polaska i popili smo kafu. Nedostajaćeš mi, Badi“, rekoh. Snaći ćemo se“, kazao je mudro. Ovaj rat neće traja ti doveka. Govorka se po pukovnikovoj kancelariji da će se završiti do maja.“ Ne znam ništa. Znam samo ono što pročitam u časopisu Stars end strajps ili ono što vidim u filmskim ţurnalima. Dok god stiţu ti dţipovi, znači da rat traje. Nadam se da si ti u pravu.“ Ţelim da se vratim ovamo pre nego što se rat završi. Video sam slike Norveške... uvek pada sneg i ledeno je. Osim toga, volim Francuze, posebno ţene“ , nasmejao se. Biću ovde“, nasmešio sam se i ustao. Samo se pazi.“ Nelagodno smo se rukovali. Kao da smo se previše dugo poznavali da bismo se tako lako rastali. Pripalio sam cigaretu kada je napustio trpezariju. Razmišljao sam. Svet se menja, baš vama v ama pred nosom. I promenio se. I to sledećeg dana. Pozvan sam u pukovnikovu kancelariju već sledećeg ju tra. Kuper“, rekao je moje ime kao da me nikada ranije nije sreo, iako smo prethodne noći popili bocu šampanjca u Plavoj noti. Ĉitao sam tvoj dosije“, nastupio je veoma zvanično. Imaš dobar dosije i mislim da moţeš da preuzmeš posao koji je upraţnjen odlaskom starijeg vodnika. “ Zurio sam u njega. Nisam znao o čemu priča. Uopšte nisam znao šta je Badi radio osim što je muljao s kockarskim igrama i stolovima za poker. Šta je to, gospodine?“ , upitah. Stariji vodnik, sine “, grunuo je. Unapređujem te u Badijev čin. Po treban nam je stariji vodnik u ovom vodu, posebno zato što premeštamo jedinicu. Ova kasarna biće vraćena Francuzima. Ali imamo veoma dobar smeštaj samo nekoliko ulica odavde. Postoji samo jedan problem.“ Koji, gospodine?“ Imaćeš dva voda. Vodnik Felder biće ti podređeni zaduţen za popravke i dovođenje dţipova u ispravno stanje. Međutim, kasarna je dovoljna samo za jedan vod. Moraćeš da nađeš sobu u blizini“, pogledao me je, osmehnuvši se. Ja se selim na Monmartr i oslanjam se na tebe da d rţiš našu radnu snagu u dobrom stanju.“ Iznajmljivanje sobe ovde je prilično skupo, gospodine“ , rekoh. Shvatam to“, nasmešio se. Izdao sam naređenja da ti se da novac da pokriješ neophodne troškove.“ Izvadio je cigaretu. Zapalih mu je. To je bila zaista skupa francuska cigareta, ţitan. Smrdela je. Francuske cigarete uvek smrde. Hvala vam, gospodine“, rekoh. Ali vi shvatate, gospodine, da ja ne znam kako da vodim poslove za koje je Badi bio zaduţen.“ Znam to, Kuperu“, rekao je. Ali biće drugih mogućnosti koje će se ukazati“ , podigao je slušalicu i izdao naredbu: Dajte vodniku Kuperu opštu propusnicu kako bi mogao da napušta bazu po ličnom nahođenju. Takođe ţelim da mu se dodeli dţip koji moţe da koristi po potrebi.“ Zurio sam u njega. Nisam znao šta da kaţem. To je bilo kao dar s neba. Pukovnik me pogleda.
Ĉetni ćata će ti izdati zaduţenja, Kuperu“, rekao je. Ţelim da ti čestitam na unapređenju. Obavio si veoma dobar posao i vojska to ceni.“
Hvala vam, gospodine.“ Salutirao mi je. Hvala vama, vodniče“, rekao je. Slobodni ste.“
Tri nedelje su protekle pre nego što smo se uselili u našu novu garaţu i kasarnu. Još nisam bio pronašao mesto gde bih mogao da stanujem. Kasarna u koju smo se selili bila j e stara zgrada od kamena i drveta i vodu je bilo udobnije tu nego u montaţnoj baraci u kojoj smo prethodno bili smešteni. Ostao sam u kasarni dok sve nije bilo sređeno, a zatim sam otišao do Plave note da note da porazgovaram s Polom o nekom stanu. Pol se uvek rad ovao kada dođem. Neko vreme nisam navraćao i rekao sam mu da se vod preseljava. Takođe sam mu izneo i svoj problem. Hitno mi je bilo potrebno mesto gde ću da ţivim. Ponudio se da mi pomogne. Ţeleo je da zna gde je novo sedište. Moţda bi mogao da otvori bar u blizini. Pol je uvek tragao za novim mogućnostima. Znam za fin dvosoban stan ovde blizu, ako ti ne smeta da ga deliš s nekim“ , rekao je na kraju, razmišljajući o mom problemu. Cena će biti pri hvatljiva. Pogledaj ga.“ Ne znam“, rekoh. Nikada nisam delio stan s nekim homoseksualcem. “ Pol se nasmejao.
Baš si smešan. Ne bih te smestio s nekim pederom. Delio bi stan s devojkom koja radi ovde u klubu. To je devojka iz mog rodnog Liona i poznajem je odmalena. “ Bio sam znatiţeljan. Znao sam da nikada nije imao veze sa ţenama. Otkud to da devojka koju znaš još kao devojčicu dođe ovde da bude strip tizeta? Ti si je uvukao u to?“ Ne, prijatelju moj“, rekao je s neodobravanjem. Prijatelj sam s njenom porodicom. Počela je da radi kao striptizeta u Lionu, a onda su iskrsle nevolje i morala je da dođe u Pariz. Ţeleo sam da bude ovde zato što u velikom gradu moţeš lakše da se sakriješ.“ Od čega beţi?“ upitah. Od Gestapoa “, kazao je. Njena sestra bila je zaljubljena u nemačkog oficira i poverila je Ţizel neke vaţne v aţne podatke. Zatim je Ţizel prenela te po datke francuskom Pokretu otpora. Njena sestra saznala je od svog ljubavnika da nacisti jure Ţizel. Tada je Ţizel došla ovamo.“ To je ţestoka priča“ , rekoh. Otkud to da je nikada nisam sreo? “ Zato što posle p redstave ona radi s one strane piste gde su pederi. Pametna je i vole je jer ih ne tera da preterano piju šampanjac. Zbog toga, naravno, oni naruče preko svake mere“, ponovo se nasmejao. Dopašće ti se. Ali samo zapamti da je ona dobra devojka, a ne kurva.“ Izgleda kao da brineš za nju“, kazao sam. Ona je i hrabra devojka. I ne ţelim da bude povređena.“ I tako sam upoznao Ţizel. Pol mi je rekao da sačekam dok ne završi predstavu. Pokazao mi ju je. Bila je lepa i naga. Okrenuo sam se ka Polu. Ne znam da li mogu da se izborim izbori m s tim“, rekoh. Samo zapamti da si gospodin “, nasmešio se. A ja sam obećao njenom ocu da ću brinuti o njoj.“
Jedan sat kasnije, doveo ju je do stola i upoznao nas. Na moje prilično iznenađenje govorila je engleski veoma dobro. Nasm ešio sam joj se dok smo se rukovali na francuski način, zvanično. Uţivao sam u tvojoj igri“ , rekoh. Zaista imaš dara.“ Nasmejala se.
Dţeri, jedini talenat koji ti je potreban u ovoj predstavi jeste da dobro izgledaš kad se skineš.“ I to, svakako “, kazao sam. Ali dobro glumiš.“ Pol me je tome naučio“, nasmešila se. Rekao je da devojka mora da poseduje ono što zovu opsenom.“
Imaš i to.“ Ona klimnu glavom.
Pol mi je rekao da traţiš stan.“ Zapravo, potrebna mi je samo soba. Većinu vremena provodiću u garaţi. Hraniću se uglavnom u vojnoj kantini “, rekoh. Neću biti na teretu.“ Ja ţelim cimera, ne ljubavnika“, kazala je. Pol je rekao da bi ti pristao na to. “ Da, gospođice“, rekoh. Ne traţim vezu. Kada se rat završi, ţelim da se vratim kući.“ Pogledala me je.
Kirija će biti sto dvadeset pet dolara mesečno.“ To je više novca nego što mi plaća vojska“ , odgovorih. Pol je rekao da će pronaći način da dođeš do dodatnog prihoda“ , kazala je. Ne znam ništa o tome“ , rekoh. Nije to spomenuo. “ Pa, hajde da vidimo šta ima na umu“, rekla je tiho. Pol je bio mešetar. Nije znao za prepreke. Prva stvar koju je uradio bila je da me odvede do Ţizelinog stana nakon što se predstava završila u tri sata ujutru. Nalazio se tri ulice dalje od kluba, u staroj zgrad i s fasadom od mrkog peščara. Stan se nalazio na petom spratu. Zgrada nije imala lift, ali je stan bio veoma lep. Imao je kuhinju koja je sluţila i kao trpezarija, dve spavaće sobe i mali dnevni boravak. Velika spavaća soba pripadala je Ţizel. Bila je veoma lepo nameštena. Bračni krevet imao je perjane jastuke i veliki prekrivač. Tu su se nalazili i toaletni sto, orman i dve stolice.
Druga soba bila je manja. Običan krevet, jednostavan jastuk i vuneni pokrivač. Uski orman i stočić na kojem su bili lavor, bokal i kuka za peškir. Iznad stola nalazilo se ovalno ogledalo, koje se koristilo prilikom umivanja i brijanja. Kupatilo se nalazilo između soba. Bilo je opremljeno tekućom vo dom za lavabo, kadu i bide. Topla voda dolazila je iz jednostavnog aparata za gre janje prikačenog za lavabo i kadu. U uglu je bio smešten nuţnik, koji je pruţao potpunu privatnost. Pol me pogleda.
Šta misliš?“ Dobro je“, rekoh. Jedini problem jeste što to sebi ne mogu da priuštim.“ Znam šta bi moglo da ti pomogne“ , rekao je. Moţemo li sutra ujutru da se nađemo u tvojoj garaţi?“ Mogu da ti obezbedim propusnicu“, odgovorih. Dobro“, kazao je. Onda ćemo porazgovarati o mom predlogu. Ako ţeliš, moţeš da provedeš noć ovde, a ja ću doći po tebe ujutru.“ Okrenuh se ka Ţizel. Da li se slaţeš s tim?“ Slaţem se“, rekla je. Uostalom, Pol je vlasnik ovog stana i ako njemu odgovara, odgovara i meni.“ Bio sam u pravu... bio je to Polov stan.
Cenim to što oboje činite, ali mislim da bi bilo bolje ako bih se večeras vratio u kasarnu“, rekoh. Zatim sam se okrenuo ka Polu. Videćemo se ujutru. Objasniću ti kako da stigneš.“ Pol se nasmejao.
Znam gde ste. Ja sam ipak Francuz i znam sve što se dešava na mojoj teritoriji.“ Tvojoj teritoriji?“, upitah radoznalo. Ja sam Korzikanac“, rekao je. Kod nas sve ide glatko. “ Okrenuh se ka Ţizel. Jesi li i ti Korzikanka?“ Nasmejala se. Ne, ja sam Lionka, prava Francuskinja. “
Pruţio sam joj ruku. Samo sam znatiţeljan. Ko će biti moj stanodavac, ti ili Pol?“ Pol se ubaci: Ona, naravno.“
Još sam drţao pruţenu ruku. Onda, hvala vam, madam.“ Nisam tada znao, ali sam kasnije otkrio da se korzikanska mafija u Francuskoj oseća kao kod kuće. Drţali su gotovo sve poslove. S Polom sam se sastao sledećeg jutra u garaţi. Veoma se zanimao za način na koji popravljamo dţipove. Ţeleo je da zna da li izgledaju kao novi kada se ofarbaju. Odveo sam ga na poljanu gde smo drţali dţipove sa kojih smo poskidali delove za popravku koji su bili u boljem stanju. Okrenuo se ka meni.
Dţeri, ko je zaduţen za sve dţipov e koje koristite za rezervne delove? “ Zapravo, pukovnik je zaduţen“ , rekoh. Veći deo vremena boravi u američkom štabu. On samo potpisuje naloge za otpisivanje vozila koje mu ja pošaljem.“ To je oficir kojeg je tvoj prijatelj Badi doveo u moj klub? “ upitao je. Iznenadio sam se. Znao je sve što se dešava u njegovom klubu. Da“, rekoh. Onda ti on neće stajati na putu“ , kazao je samouvereno. Poznajem mnoge ljude kojima su zbog posla potrebna vozila. Ako moţeš da središ da se neki od tih dţipova poprave, moţemo da dobijemo dobru cenu za njih.“ Moraću da uposlim neke stručnjake iz voda, ali vodnik Felder je zaduţen za to, a on je moj prijatelj.“ S dvanaest hiljada franaka za svako vozilo bićeš u stanju da pridobiješ svakoga ko ti treba.“ Pogledah ga. Dvanaest hiljada franaka odgovaralo je svoti od dve hiljade dolara.
A šta ćeš ti imati od toga?“ Dvadeset pet hiljada po vozilu“, nasmešio se. Ti si verovatno dovoljno sposoban da zadrţiš veći deo novca za sebe. I onda ćeš moći da iznajmiš Ţizelin stan.“ Nasmejah se.
Dopada mi se zamisao. Samo ne ţelim da me uhvate.“ Ne mogu te uhvatiti. Ja ću obavljati sve poslove s kupcima. Oni su Fran cuzi. Ne pričaju ni sa kim, posebno ne o krijumčarenoj robi.“ Proveriću to. Ako se svi slaţu, obavestiću te. Onda mo gu da se uselim u stan. “ Pol me stisnu za nadlakticu.
Moţeš da se useliš u stan bez ikakvih pro blema. Mi smo prijatelji. Posao ne bi smeo da se ispreči između nas.“ Hvala ti“, rekoh mu. Ali, osećaću se bolje ako mogu da platim stanarinu. Ĉim budem uspeo sve da sredim, obavestiću te.“ Nasmešio se i otišao niz ulicu. Posmatrao sam ga dok nije zamakao za ugao. Međutim, u načinu na koji mi je stegao ruku bilo je nečega što me je brinulo. Moţda je to bilo zato što sam znao da je homoseksualac. Nisam ţeleo da ima bilo kakve namere u vezi sa mnom.
Prvi dţip bio je spreman za prodaju za manje od dve nedelje. To nije bilo lako izvesti. Morali smo da uklonimo brojeve sa pojedinih delova vozila kako ne bi moglo da im se uđe u trag. Vodnik Felder, koji j e bio zaduţen za dţipove sa otpada, rekao mi je da bi moga o da osposobi po jedan dţip nedeljno ukoliko bih mu obezbedio još dvojicu ljudi kao ispomoć. Pravi si Henri Kajzer“, rekoh uz smešak. Više sam nalik Henriju Fordu“ , nasmejao se. Ţeleo bih da radi m s tobom, ali ne dobijam dovoljno za rizik koji preuzimam. Mogao bih da uvalim svoju guzicu u nevolje.“ Neće biti problema. Svakom čoveku dajemo po dvadeset hiljada franaka. Ako dodaš još dvojicu, d vojicu, moramo da izdvojimo više novca. To iznosi ukupno osamd eset hiljada franaka. Ne moţemo da dobijemo dovoljno novca da podmirimo sve.“ Hoću pedeset hiljada franaka za sebe. Ja preuzimam svu odgovornost. Osim toga, nisam glup. Francuzima su neophodna ta vozila. Platiće bilo koju cenu. Očajni su.“ Pogledah ga.
Felderu, ti si kopile. Mogao bi da uprskaš čitav posao.“ Baš me briga“, kazao je. Mogu da izvučem taj novac tako što ću jed nostavno prodavati delove Francuzima.“ Aha. I da završiš u ćuzi.“ Šta misliš, onda, koliko mogu da dobijem?“, upitao je. Bilo mi je drago. Barem se cenjkao. To je nešto što sam naučio od Badija. Ako su spremni da se pogađaju, imaš prednost. Hajde da vidimo koliko moţemo da dobijemo za prvo vozilo. Tada ćemo videti kako moţemo da podelimo novac.“ Prvi dţip izvezao sam iz baze oko ponoći. Samo smo Felder i ja bili tamo. Pobrinuli smo se da nas niko ne vidi. Felder je stavio za mnom katanac na kapiju. Budi obazriv“, rekao je. Na kolima nisu vojne tablice. Pazi se vojne policije. “ Vozio sam mračnim, uskim sporednim ulicama do straţnjih vrata Plave note. Ostavio note. Ostavio sam vozilo u uličici i pokucao na vrata. Vrata je otvorio jedan krupan Francuz. Ko ste vi?“, upitao je osrednjim engleskim. Ţelim da vidim mesje Renara“, kazao sam. Pogledao me je. Mesje Renar ne prima nikoga na sluţbeno m ulazu.“
Izvadio sam novčanicu od petsto franaka i dao mu je. Mene će da primi.“ Baš u tom trenutku Ţizel je silazila kruţnim stepeništem iz garderobe. Dţeri!“ uzviknula je. Šta radiš ovde?“ Trebalo bi da se nađem s Polom ovde. Ali je on moţda zabor avio na to“, rekoh. Ţizel klimnu glavom i okrenu se vrataru. Brzo mu se obratila na fran cuskom. Klimnuo je glavom i otrčao. Pogledala me je. Za nekoliko minuta izlazim na pozornicu. Moći ćeš da me gledaš.“ Siguran sam da ću moći da ostanem, čim završim posao s Polom. “ Da li je to dţip?“ upitala je. Ti znaš?“ Pol mi je rekao. Dopadaš mu se“ , nasmejala se. Mogu li da vidim kola?“ Naravno“, rekoh. Ali napolju je hladno.“ Pogledao sam u njen kostim. Bio je suviše oskudan da bi mogao da je utopli. Pol se pojavio s jednim debelim čovekom. Imaš vozilo?“, upitao je uzbuđeno.
Prva kola smo završili“, odgovorih. Ţizel mu se obratila: Mogu li da ih vidim?“ Donesi joj ogrtač“, reče Pol debelom. Ĉiviluk se nalazio blizu vrata. Debeli je uzeo ogrtač sa go mile zimskih kaputa i prebacio ga preko Ţizelinih ramena. Zatim smo svi izašli napolje da pogledamo kola. Lepa su. Nikada ranije nisam videla beli dţip.“ Farbamo dţipove u različite boje“ , kazao sam. Ne ţelimo da izgledaju kao da pripadaju vojsci.“ Pol se okrenuo ka debelom.
Pokrij kola platnom. Ne ţelim da ih bilo ko vidi bez mog odobrenja. Rano ujutru smesti ih u garaţu pored nas.“ Da, mesje“, odgovorio je debeli i otvorio vrata da uđemo u klub. Pol se nasmešio. Dođi u klub.“ Ţizel se nasmejala. Nastupam za nekoliko minuta. Biću razočarana ako ne budeš u gledalištu.“ Biće tamo“, kazao joj je Pol, a onda se okrenuo ka meni. Hajdemo unutra da popijemo piće.“ Uputio sam se za njim kroz hodnik koji je vodio u klub. Osvrnuh se. Bio je utorak i u klubu nije bilo mnogo gostiju. Samo je strana namenjena homoseksualcima bila prilično
popunjena. Polov sto je bio postavljen tako da moţe da posmatra sve što se dešava u prostoriji. Naručio je pastis, a ja sam uzeo pivo. Pogledao me je. Da li je bilo problema?“
Samo novac. Felder ţeli više novca za sebe i hoće da mu dam još dva čoveka. Kaţe da moţe da isporuči jedno vozilo nedeljno.“ Šta si mu rekao?“ , upitao je. Rekao sam mu da je novac teško pribaviti, mada mad a on poznaje trţište jer prodaje delove automehaničarima.“ Otpio sam gutljaj piva. Ali ako mu damo to što traţi, neće puno preostati za nas. “ Moţemo da mu udovoljimo“ , rekao je Pol. Jednostavno ćemo skuplje prodavati kola. Ako sva vozila izgledaju dobro kao ovo belo, neće biti poteškoća.“ Postoji još jedan problem“, rekoh. Mi smo Amerikanci. Svi hoće dolare.“ Pol je zurio u mene.
To nije lako. Svi ţele da zadrţe dolare za sebe.“ Ako im je tako ţarko stalo do kola, odrešiće kesu“ , rekoh samouvereno. Znao sam da je uzimao puno dolara. Uostalom, polovina posetilaca njegovih klubova bili su američki vojnici.
Pobrinućemo se za to“, kazao je. Potom mi se nasmešio. Ţizel izlazi. Gledaj je. Zaista je veoma lepa.“ Nisam znao da imaju različite predstave u jedanaest sati uveče i u jedan sat posle ponoći. Pol mi je to objasnio. U večernjoj predstavi ima više he teroseksualnih parova. U kasnijoj predstavi homoseksualci ţele nešto uzbudljivije. Videćeš zašto toliko vole Ţizel.“ Muzika je zasvirala i posmatrao sam njen izlazak na pozornicu. Bilo je neverovatno. Nosila je koţnu odeću - kamiondţijsku koţnu kapu, majušni koţni grudnjak s kamenčićima nalik na dijamante koji su ocrtavali njene grudi, kratku suknju, koja joj je jedva dosezala do
kukova, otkrivajući koţni bikini s dijamantskim nitnama, crne čarape sa šavovima i cipele s potpeticama od šest centimetara, koje su takođe bile prekrivene dijamantskim kopčama.
Muzika je dostigla vrhunac u trenutku kada je stala kraj mesingane šipke i zauzela zavodničku pozu s podignutim kolenom, blago okrenutim ka pu blici. Homoseksualci su podivljali. Vrištali su, pljeskali i bacali novac na pozornicu pre nego što je i počela da pleše. S tamnog podijuma podigla je dugačak zmijski bič. Svaki put kada bi ošinula bičem, zbacila bi po komad odeće sa sebe. Kada je spustila bič, bila je potpuno gola, osim dijamanta na svakoj bradavici i još jednog većeg iznad obrijane mace. Tada su homo seksualci zaista poludeli, pozivajući je nazad na pozornicu, ali ona je samo izašla, nasmešila se i poklonila publici. Posle nekog vremena, p ošto više nije htela da izađe, publika je utihnula. Predstava je bila završena. Zasvirala je muzika i počeo je ples za publiku. Francuski način plesanja razlikovao se od američkog. Homoseksualci su plesali zajedno. Neki muškarci i ţene jednostavno su plesali sami za sebe. A onda bi se plesačima na bini pridruţili heteroseksualni parovi. Bio je to potpuno drugi svet. Pol me je uhvatio za ruku.
Dţeri“, rekao je, smešeći se, zar nije veličanstvena?“ Nasmešio sam mu se. Da li svake noći ovako reaguju kad se pojavi?“ On klimnu glavom.
Ona je nešto posebno“ , rekoh. Ona je dobra devojka“, kazao je, snizivši ton. Ona nije kurva“, zapalio je cigaretu. Zato je volimo. Ne pokušava da nas promeni.“ Pogledah ga.
Zašto mi toliko pričaš o njoj?“ Izgledao je veoma ozbiljno. Zato što joj se dopadaš“ , kazao je. Ne ţelim da je povrediš. Posle rata ţelim da je
vratim njenoj porodici podjednako dobro očuvanu kao kada je došla ovamo.“ Moţda ne bi trebalo da se uselim u njen stan“ , rekoh. Mada, rekla je da ne ţeli ljubavnika.“ Ţene mogu da se predomisle, zar ne?“ kazao je. Dopadaš joj se, i meni se dopadaš; oboje imamo poverenja u tebe. “ Priznajem. Zapala mi je za oko“, rekao sam. Ne znam da li mogu da budem s njom a da ne poludim.“ Nasmejao se. Vi Amerikanci ste ludi. Svi vi mislite da ste u nevolji ako nešto povalite.“ Naručio je
još jedan pastis za sebe i pivo za mene. Ona je zdrava devojka. Ševa bi bila dobra za nju, kao i za tebe.“ Ti si zaista podvodač, Pol“, rekoh. Nasmejao se.
Ja samo ţelim da moji prijatelji budu srećni.“ Podigao je svoju čašu ka meni. „ A votre sante.“ Podigoh svoje pivo.
Ţiveli.“ Ţizel će biti ovde za nekoliko minuta“ , kazao je. Očekuje da pođeš kući s njom.“ Ali ja joj ništa nisam obećao“ , kazah. Da, jesi. Ĉula je šta si rekao ranije. Kazao si da ćeš se useliti u stan kada budeš mogao to sebi da priuštiš. Pa, sada moţeš to sebi da dozvoliš. Jedna kola nedeljno učiniće te bogatim čovekom.“
. Kada se predstava završila, Ţizel je sela za sto s druge strane piste. Okrenuo s am se ka Polu.
Otišla je za onaj sto s momcima.“ Svi su oni homoseksualci “, rekao je. Oni su veliki Ţizelini oboţavaoci i ona uvek posedi malo s njima posle predstave. To je dobro za posao. To nije samo novac koji bacaju na binu; kada sedne s njima, on i počnu da naručuju šampanjac za šampanjcem.“
Pogledao sam na sat. Bilo je dva posle ponoći. Koliko dugo ostaje s njima? Ne zaboravi da moram da budem u garaţi u sedam ujutru.“ Slegnuo je ramenima.
To zavisi od nje. Ostaje sve dok naručuju piće. Kada je noć mirna, onda odlazi ranije.“ Onda je njen posao zapravo da ih namami da naruče vino?“ upitao sam smireno. Nasmejao se.
Baš si pravi Amerikanac. To je posao. Sve devojke to rade. One znaju da mogu da čine šta god ţele posle radnog vremena, to je nji hova stvar. U ovom klubu ne uzimam devojkama njihove dodatne prihode. “ Ali Ţizel je rekla da ne izlazi posle radnog vremena. Ona je uvek s pe derima“, rekoh. Kako zarađuje dodatni prihod?“ Ona ne ţeli dodatni prihod. Samo ţeli da se rat što pre završi kako bi mogla da se vrati kući“, kazao je. Ako joj nije potreban novac, zašto onda ţeli da d a se uselim u stan?“ Ona je veoma poštena devojka, a zakupnina je visoka“ , objasnio je. Rekao sam joj da moţe besplatno da stanuje, ali ona zahteva da mi plaća zaku p.“ Da li ona zaista ţeli da deli stan sa mnom? Ili je to tvoja zamisao?“ Recimo da je to naša zajednička ideja“, kazao je i nasmešio se. Videla te je nekoliko puta u klubu. Dopalo joj se kako izgledaš, a ja sam poslovan čovek, mada se i meni dopadaš. Shvatio sam da ne spadaš u moju sortu, stoga, posao je posao. Ovako su svi zadovoljni.“ Potrebno mi je ţešće piće. Da li imaš pravi viski?“ , upitah. Ja i dalje zaista ne razumem Francuze.“ Naručio mi je dupli viski. Kad sam to popio, nisam više mario koliko je sati. Ţizel je napokon došla za sto i odšetali smo do stana. Bilo je gotovo četiri sata ujutru. Bilo mi je drago što je stan udaljen od kluba samo tri bloka. Uputio sam se za njom uz stepenice. Posmatrao sam je kako otklju čava vrata. Ušao sam u stan i otišao pravo u svoju sobu. Svalio sam se na krevet obučen i zaspao. Dţeri! Dţeri!“ začuo sam njen glas. Zazvučalo je kao cheri, cheri, kako je to izgovarala. Ponovo sam je čuo. Polako sam se prevrnuo i seo. I dalje sam bio obučen. Šta je?“, upitah, bunovan. Šest sati je“, odgovorila je. Ĉula sam da moraš da budeš u garaţi u se dam. Imam kafu s mlekom i baget. “ Sada sam se potpuno uspravio i pogledao je. Imala je na sebi starinsku flanelsku spavaćicu. Izgledala je kao da prianja uz njeno telo, a telo je b ilo veoma izazovno; ne kao kod
prosečnih Francuskinja, mršavih i ravnih grudi. Izgledaš lepo“, rekao sam pospano. Bila je to jedina stvar koju sam mogao da smislim kada sam je pogledao. Da li si uopšte spavala?“ Malo“, kazala je. Ali kada se uhodamo, ti ćeš biti u stanju da odeš na posao, a ja ću spavati kao i obično, do podneva.“
Otišao sam u kupatilo i umio se. Nisam izgledao baš dobro. Trebalo mi je brijanje i čista uniforma da bih izgledao pristojno. Zatim sam otišao u kuhinju, popio kafu i pojeo parče hleba s dţemom. Pogledao sam na sat. Šest i petnaest. Ustao sam sa stolice.
Moraću da poţurim. Biće mi potrebno pola sata da stignem do baze.“ Kada završiš s poslom“, rekla je svojim francuskim naglaskom, moţeš da doneseš ovde svoje stvari. “ Završavam u sedam. Ne ţelim da ti smetam.“ Nasmešila se. Biću ovde. Ne idem u klub pre deset sati.“ Hvala ti“, rekoh. Zatim se začulo zvono na vratima. vr atima. Pogledah je. Ko je to?“ Slegnula je ramenima.
Verovatno Pol. Kazao mi je da ţeli da te vidi ujutru.“ Bio je to Pol. Ušao je smešeći se. Ah, deco moja, Jeste li se dobro naspavati? “ Mora da si poludeo “, kazao sam. Stigli smo ovde tek jutros posle četiri. Stropoštao sam se čim sam ušao na vrata.“ Pogledao je u Ţizel. Amerikanci“, rekao je i slegnuo ramenima. Ja uopšte nisam spavao“, kazao je uzbuđeno. Ĉitave noći sam radio za tebe.“ Izvukao je novčanik iz unutrašnjeg dţepa sakoa. Teatralno je izvadio novac. Sav vaţan, izbrojao je novčanice, jednu po jednu. Bilo je dve i po hiljade dolara. Za trenutak sam bez reči zurio u njega, zatim sam došao do glasa. Dolari“, rekoh. Kako si ih nabavio?“
Od jednog svog korzikanskog prijatelja. Dopala su mu se kola i ţeli još dvoja“ , kazao je. Zatim je pokupio novac i počeo da ga deli. Sto dvadeset pet dolara za Ţizel“, rekao je. Sada si platio zakup za mesec dana. “ Izdvojio je svoj deo. Šeststo dvadeset pet dolara za mene. Ostatak je tvoj “, rekao je. Nadam se da će ovo zadovoljiti tvoje prijatelje.“ Siguran sam da će biti srećni“, rekoh, uzimajući novac i stavljajući ga u dţep svoje košulje. Drago mi je što si me zatekao ovde. Upravo sam krenuo u garaţu. Ţelim da ti se zaista zahvalim za sve što si učinio.“ To je dobro za sve nas “, nasmešio se. Dole su mi kola. Mogu da te povezem. “ Hvala ti“, ponovih i okrenuh se ka Ţizel. Vratiću se nešto posle sedam.“ Ona klimnu glavom.
Biću ovde.“ Silazeći niza stepenice, Pol mi se osmehnuo. Dopadaš joj se.“ Drago mi je“, kazao sam, veoma zadovoljan razvojem događaja. Jednu stvar sam zaboravio da ti kaţem“, rekao je. Vozilo je kupio jedan Marokanac. Šalje ova kola u Maroko, ali ţeli da naredna dva vozila budu crna.“ U redu“, odgovorih. Postoji neki poseban razlog za tu boju? “ On ovde doprema hašiš i ne ţeli da kola budu upadljiva.“ Došli smo do ulice u kojo j je bio parkiran njegov stari reno. Ţeli da vodiš računa da svi brojevi na kolima i njihovim delovima budu obrisani kako nikako ne bi mogli da mu uđu u trag.“ Nasmeših se. Reci mu da ne brine. Brojevi ne samo da su obrisani već smo ih skinuli kiselinom .“ Ušli smo u automobil. Vozio ga je njegov debeli čovek. Obojica smo seli na zadnje sedište renoa. Debeli je zapravo bio njegov telohranitelj i vozač. Ništa mi nije rekao, ali je znao gde su kasarna i garaţa i istovario me je jednu ulicu ispred. Pol se nagnuo kroz prozor.
Bićeš večeras u klubu?“, upitao je. Ne znam“, rekoh. Moram da preselim stvari u stan. “ To neće biti problem“ , rekao je uverljivo. Ona je Francuskinja, pomoći će ti.“ Zatim je dao rukom znak debelom i kola su krenula. Gledao sam za n jima i razmišljao za trenutak. Nemoguće da ga je interesovala samo
zarada na kolima. Dobro mu je išlo s klubovima. A takođe nije bio u pitanju ni novac koji je dobio od mog udela za stan. Sinulo mi je dok sam išao ka garaţi. Bio je to hašiš. Mora da je dobijao deo novca od trgovine drogom. Bila je to mafija, samo se ovde radilo o Korzikancima.
Felder me je čekao kada sam ušao u garaţu. Pogledao me je. Izgledaš grozno“, rekao je. Za trenutak protrljah bradu. Bio sam zauzet“, odgovorih. Koliko smo dobili?“, upitao je. Dobio sam ono što si ţeleo“ , rekoh mu. Ali su se naljutili. Rekli su da nismo ispunili dogovoreno.“ Uzeli su kola, zar ne? “, upita drsko. Uzeli su“, odgovorih. Onda nek se nose dođavola“ , kazao je Felder. Znaju da nigde drugde neće dob iti
kola. Francuske fabrike još ne rade. Ali mi radimo.“ Ti si pravi Henri Ford“, obrecnuh se. Fin sam s tobom a ti misliš da si glavni. Pa, moţeš da se slikaš. Idem do četnog pisara da ga nateram da te izbace!“ Ne bi ti to uradio “, rekao je Felder, uzm ičući. Dugo smo radili zajedno, otkako smo stigli u Francusku, Kuperu. “ Onda ne zaboravi ko te je uveo u posao “, rekao sam otvoreno. Vrlo lako mogu sve da zaustavim.“ Već imam druga kola napola spremna“, kazao je. U redu“, rekoh. Od sada ih boji u cr no, baš kao što je to činio Henri Ford. Daću ti novac u kasarni pre nego što odemo na ručak.“ Da, gospodine“, rekao je. Nasmejah se.
Ne budi kopile. Ne uvlači mi se. Samo radi svoj posao.“
Nisam ni bio svestan koliko sam loma i odeće sakupio otkako boravim u Parizu. Onda sam se setio da je Badi ostavio nešto svojih stvari kod mene. Nosio sam dve vreće stvari kada sam se konačno dovukao uz stepenice do Ţizelinog stana. Bio sam bez daha kada sam pokucao na vrata. Njen glas je dopirao kroz zatvorena vrata
Dţeriii?“ Da“, odgovorih. Otvorila je vrata. Izgledala je tako mlada bez šminke koju je nosila u klubu. Zabrinula sam se“, kazala je. Pitala sam se zašto kasniš, šta se do godilo.“ Imao sam puno stvari da spakujem “, rekoh, uvlačeći vreće za sobom u stan. Pogledah je. Ako je to previše da se drţi ovde, mogu da pošaljem neke stvari natrag u kasarnu.“ Napravićemo mesta“, kazala je i uputila se za mnom u moju sobu. Jesi li večerao?“ upitala je.
Ne još“, rekoh kada sam bacio vreće n a krevet. Mislio sam da bismo mogli da večeramo u nekom restoranu pre nego što odemo u klub.“ Već sam ti spremila večeru“ , kazala je. Ješćemo ovde, a moţeš da se raspakuješ kada ja odem na posao.“ Nisam se raspravljao. Umirao sam od gladi. Ušli smo u tr pezariju i posluţila mi je ukusnu večeru. Pečeno pile na francuski način, preliveno ma slinovim uljem i burguncem. Nikada ranije nisam jeo piletinu tako pripre mljenu, ali bila je odlična, posebno pečeni krompiri i tanka boranija. Imali smo uobičajeni hle b - baget i crno vino. Takođe je nabavila nekoliko flaša piva, u slučaju da to više volim od vina. Ovo je zaista ukusno. Ali nisam ţeleo da se toliko mučiš.“ Nasmejala se. Ja zaista ne umem da kuvam. Sve dolazi iz mesare. Trebalo Trebal o je samo da stavim pile u pleh i dodam malo vina i ulja.“
Ipak mislim da je lepo od tebe što si spremila večeru.“ Donela je iz kuhinje dve šoljice za kafu. Nakon što je sipala kafu, dodala je u nju malo konjaka.
Ovo će te odrţa ti budnim da bi mogao da raspa kuješ stvari.“ Divna si“, nasmejah se. U koliko sati završavaš predstavu? Mogu da dođem po tebe i dopratim te kući.“ Ne moraš“, odgovorila je. Znaš, ponekad moram da posedim s izvesnim gostima. Nikada tačno ne znam kada ću biti slobodna.“ Brzo je oprala sudove i svukla kuć nu haljinu. Obukla je jednostavnu belu bluzu i crnu suknju. Sedeo sam i posmatrao je dok je paţljivo navlačila crne svilene čarape sa šavom, pobrinuvši se da šav stoji pravo. Zatim je obula crne cipele s visokom potpeticom. Okrenula se ka meni. Zar nikada nisi video devojku kako navlači čarape?“ Nasmejah se. Ne.“ Zašto se smeješ?“ , upitala je, pomalo ljuta. Nisam gledao tvoje čarape“, rekoh. Gledao sam u tvoju obrijanu macu. Zbog bele
koţe oko nje pomislio sam da su to tvoje gaćice.“ I ona se nasmejala.
Ja nikada ne nosim gaćice... samo na pozornici.“ A posle toga?“, upitah.
Bez gaćica. Ĉak i kada sednem za sto s gostima. Ali to nije problem, pošto u klubu sedim samo s homoseksualcima. Oni me vole. Ja sam njihova miljenica pošto imam sadomazohističku tačku“, osmehnula se. Neki od njih su zaista prijatni ljudi i iz dobrih bogatih porodica.“ Daju li ti novac?“, upitao sam. Naravno. I dobijamo procenat od svake boce šampanjca koja se proda gostima. Imam veliku sreću. Pederi su dareţljiviji od drugi h. I ne moram da idem u krevet s njima. “ Šta je s drugim devojkama u klubu? “, upitah. Da li Pol dobija prihod od dodatnih usluga devojaka?“ Nasmejala se. Vi Amerikanci ste naivni. Plava nota ne dozvoljava bilo kakve ‟dodatne usluge‟. Pol
goste koji ţele dodatne usluge šalje u svoj klub na Monmartru.“ A ti? Da li si vezana za bilo koga? Neke posebne prijatelje? “, upitah. Bila sam, pre nekoliko godina u Lionu. Ali on je otišao u vojsku i pogi nuo u borbi. Posle toga, došla sam kod Pola u Pariz. I evo me .“ Jesi li srećna ovde?“ Ţiva sam. Švabe me nisu uhvatile, a Pol me štiti. Da, srećna sam“ , klimnula je glavom. Onoliko srećna koliko to mogu da budem dok se ovaj strašni rat ne završi i ja se vratim kući.“ Mislim da svi mi ţelimo istu stvar - samo da odemo kući“, osmehnuh se. Pogledao sam u sat. Bilo je gotovo deset. Hoćeš da te otpratim do kluba? Ne bi trebalo da ideš bez zaštite po mračnim ulicama.“ Nasmejala se.
Ne, hvala ti, Dţeriii. Klupski vratar dolazi po mene svake noći.“ U redu. Samo sam hteo da budem od pomoći.“ Hvala ti još jednom. Pol je stari prijatelj mog oca. Zato je on moj zaštitnik.“ Gledao sam dok je zatvarala vrata za sobom. Zatim sam se osvrnuo po sobi. Moţda bih mogao da preduzmem nešto, da sredim stan. Tada mi je si nulo. Mogao bih da donesem nešto u stan što veoma malo ljudi u Francuskoj ima: radio. Garnizonske prodavnice imaju najbolje radio-aparate na svetu. U Francuskoj ne moţete čak ni da kupite radio, morate da ga nabavite na crnoj berzi i to ako se svojski potrudite. Ni sam ni pokušao da se raspakujem. Uputio sam se pravo ka garnizonskoj prodavnici, odabrao najveći radio koji su imali i doneo ga u stan. Stavio sam ga nasred trpezarijskog stola, gde će ga ona ugledati čim uđe. Dotle sam bio previše umoran da bih se raspakovao. Pruţio sam se na krevet i zaspao. Biće vremena da se raspakujem ujutru.
Moj mali budilnik probudio me je u pola sedam ujutru. J oš je bio mrak. Upalio sam svetlo i otišao u kupatilo u gaćama i bos kako ne bih pravio buku i probudio je. Usput sam
provirio u trpezariju. Radio koji sam stavio na sto nestao je. Nasmeših se u sebi. Bio je to pravi poklon.
Dok sam se brijao i prao, mogao sam da čujem muziku kako dopire iz kuhinje. Izašao sam iz kupatila, opasan peškirom. Sedela je za trpez arijskim stolom, s radiom u sredini, slušajući muziku dok je pušila cigaretu. Okrenula se i osmehnula.
Hvala ti za tako divan poklon. To je nešto što sam zaista ţelela.“ Drago mi je“, rekoh. Obući ću se. Osećam se glupo dok stojim ovde u gaćama.“ Skuvala sam ti kafu, a ima i sveţih kroasana“, nasmešila se. I ne brini za gaće. Moj otac i moj brat uvek su doručkovali u dugim gaćama.“ Ispustio sam peškir i seo za sto. Posluţila mi je kafu s mlekom. Kafa i mleko, francuski običaj. Uzeo sam kašičicu šećera i počeo da mešam. Nisam znao da si imala brata.“ On je bio mezimac u porodici. Imao je samo osamnaest godina kada je otišao u vojsku. Poginuo je kada su Švabe prešle Maţino liniju.“ Ţao mi je“, rekoh. To je bilo pre četiri godine. Bilo je tuţno, ali to je nešto što kroz šta su mnoge francuske porodice prošle.“ Odmahnula je glavom. Sada ste ovde vi Amerikanci i bolje je... Nemci konačno gube. Za nekoliko meseci rat bi mogao da se završi.“ Ustala je od stola i donela brioš, kroasane i marmeladu od pomorandţe. Ţao mi je što nemamo putera. Ne moţe da se nabavi u prodavnicama.“ Moţda ja mogu da ga donesem iz vojne kantine, a takođe i kafu i mleko u konzervi.“ Nasmejala se.
Ţivećemo kao milioneri.“ Skoro kao “, rekoh. Pogledah je. Da li je ikako mogu će da te večeras izvedem na večeru?“ Volela bih“, kazala je. Ali moralo bi da bude rano. Moram da budem na poslu do deset sati.“ Znam. I moraćeš ti da odabereš restoran zato što ja ovde ne znam ni jedan.“ Ja ih znam sve. Sedam sati večeras, ako ti odgo vara.“ Savršeno“, rekoh, ustajući. Sada moram da se obučem. Izvinjavam se što se još nisam raspakovao, ali uradiću to posle večere.“ Ne mari zbog toga“, rekla je, ustajući od stola. Podigla je moj tanjir i šolju. Pomoći ću ti.“ Zurio sam u nju. Sa šolj om u jednoj ruci i tanjirom u drugoj, njen jutarnji kimono se otvorio. Grudi, stomak i maca. Bilo je lepo. Osetio sam da mi se diţe. Nasmejala se. Nemoj da ti je neprijatno. Uvek šetam po stanu ovako.“ Sjajno“, rekoh. Trebaće mi barem nekoliko hladnih tuševa dnevno.“ Smešan si, Dţeriii“, osmehnula se. I veoma mio.“ Spustila je posuđe u lavabo i pogledala me preko ramena. Bolje da se obučeš, vojniče“, rekla je. Ili ćeš zaista da zakasniš na sluţbu.“
Pol me je čekao na ulici ispred stana. „Bonjour “ , nasmešio se. Dobro jutro“, odgovorih. Šta te nateralo napolje ovako rano? Zar ti nikada ne spavaš?“ Pol se nasmejao. Korzikanci nikada ne spavaju“, kazao je i uhvatio me za ruku. Kola su mi iza ugla a doveo sam i dvojicu koji ţele da posluju s tobom.“ Zar to ne moţe da sačeka do večeras? Moram na posao“ , rekoh. Ovi ljudi su veoma vaţni. Neophodno je da sada popričaš s njima“ , kazao je.
Poţurimo.“ Pol me je i dalje drţao za ruku i skrenusmo iza ugla. Video sam dvojicu kako sede na zadnjem sedištu. Otvorio je vrata i gurnuo me u automobil. Ĉim je seo pored mene, vozač je pokrenuo kola. Pogledah Pola.
Ĉemu sve ove gluposti? O kakvom poslu ovi ljudi ţele da pričaju sa mnom?“ Pogledah pozadi u dvojicu ljudi. Nisu se ni obazreli na moj pogled.
Pol je progovorio, gotovo izvinjavajući se. Ne smemo da budemo vi đeni s ovom gospodom. Sve što bude rečeno ovde mora ostati tajna. Neću spominjati nikakva imena, ali jedan od ovde prisutne gospode je komesar pariške policije.“ Nisam mogao da verujem sv ojim ušima. Sjajno“, rekao sam, odmahujući glavom. Šta bi oni mogli da učine za mene? Osim da me strpaju u ćuzu.“ Vi Amerikanci imate veoma čudan smisao za humor“ , rekao je Pol. Zatim mu je glas postao ozbiljan. Gospoda ţele samo da te učine bogatim.“ Podigoh obrvu.
Kako će to da urade?“ Ĉovek u sivom poslovnom odelu nagnuo se ka meni. Progovorio je savršenim engleskim. Britanska škola. Vodniče“, kazao je glasom naviknutim na uvaţavanje. Skrenuta nam je paţnj a da ste vi zaduţeni za popravke oštećenih vojnih dţipova. Takođe shvatam da ste u stanju da neke od njih isporučite civilima.“ Tako je“, rekoh. Ali samo dţipove za koje je komanda naredila da se unište zato što je njihova popravka preskupa. Naţalost, nemamo ih dovoljno da bismo zadovoljil i potraţnju.“ Drugi muškarac, koji je nosio teget odelo, progovorio je takođe britan skim engleskim. Šta ako biste imali deset dţipova nedeljno za popravku, da li biste mogli to da podmirite?“ Bilo bi mi potrebno više ljudi“ , kazao sam. Da, mogao bih to da podmirim. Međutim, nikako ne bih mogao da ih u tolikom broju prebacujem na civilno trţište. Toliki dţipovi bili bi veoma upadljivi. Tada bih zaista završio u zatvoru.“ Vi ste smešan čovek, vodniče“, kazao je čovek u sivom odelu. Najpre, moramo da imamo imena kako biste mogli da nam se obraćate. Ja sam Dţek, a moj drug je Piter. Naravno, to nisu naša prava imena, ali to nije vaţno.“ Da, gospodine“, rekoh. Dotle sam zaključio da je čovek u sivom odelu francuski general. Naravno, bio sam dovoljno pametan da mu ne otpozdravim.
Ĉovek u sivom odelu klimnu glavom.
Sada imam vezu s američkom vojskom koja će vas snabdeti s barem deset dţipova koji poseduju zvanična dokumenta za njihovo uništenje.“ I dalje ne moţemo da se otarasimo tolikih vozila na ulica ma a da ne budemo primećeni“, rekoh. Piter, čovek u teget odelu, nasmešio se. Nećemo ih slati na ulice Pariza. U stvari, dţipovi neće čak ni ostati u Francuskoj. Vi nam isporučujete dţipove i to je sve o čemu treba da brinete. Vi radite svoj posao i dobi jate svoj novac, a to će biti više novca nego što dobijate ovde od prodaje dţipova na crno.“ Kako će sve to biti udešeno?“ upitah. Niste pitali koliko ćete novca dobijati?“, rekao je Dţek, čovek u sivom odelu. Ja nisam poslovan čovek; biću srećan ako se Pol pobrine za to umesto mene. Siguran sam da će on biti potpuno pošten“ , kazao sam. Ali ima još jedan problem. Biće mi potrebno više ljudi.“ Dţek se osmehnuo. Sredićemo i to. Kad vam zatreba pomoć, samo pošaljite zahtev svom komandantu jedinice. On će dobiti naređenja iz komande da vam obezbedi sve što vam je potrebno.“ Okrenuh se ka Polu.
Vidi, ovo je veliki posao. Prodaja na veliko. A šta je s čovekom koji je već kupio kola i naručio još dvoja?“ Slobodno mu ih isporuči“, kazao je Pol. Biće u redu“, rekao je Piter, čovek u teget odelu. Biće nam potrebno barem dve nedelje da sve dovedemo u red. “ Dţek, čovek u sivom odelu, nasmešio se i pruţio mi kovertu. Ovo je predujam za vaš rad.“ Pogledao sam sveţanj novčanica koje mi je stavio u ruku. Bile su to ame ričke novčanice od stotinu dolara. Okrenuh se ka Polu i dadoh mu novac.
Voleo bih da Pol čuva novac dok posao ne krene.“ Piter, čovek u teget odelu, nagnuo se ka meni. To je pet hiljada dolara, vodniče. Vaši su, moţete da ih zadrţite.“ Hvala vam, gospodo“, rekoh. Verujem da će se Pol brinuti o novcu dok ne ocenim da je pogodno da ga preuzmem.“ Pol uze svoju malu koţnu aktovku, kakvu su nosili otmeni Francuzi i stavi novac u tašnu. Pogledao me je. Hoćeš da te odvezem do kasarne?“ Mislim da će biti bolje ako odem pešaka. To će biti manje upadljivo.“ Pruţio sam ruku Dţeku i Piteru. Hvala vam, gospodo“, kazao sam i ruko vao se na francuski način, jednom gore i jednom dole.
Vodnika Feldera zatekao sam u garaţi kada sam stigao. Pogledao me je, sme šeći se. Ĉuo sam da si iznajmio stan sa striptizetom koja radi u Plavoj noti.“ Tako je“, rekoh. Gospode, da li je to sve što vi momci imate da radite, da posmatrate šta ja radim?“ Neki momci videli su kako izlaziš s njom“ , nasmejao se. Da li tvoj zakup uključuje i kresanje? Ona je strava riba. “ To je zakup a ne romansa“, kazao sam. Njen gazda iz kluba poseduje stan i iznajmio mi je polovinu.“ Neki momci imaju sreće“, nasmešio se Felder. Dosta s glupostima. Da li su stigla kakva kakv a nova kola? “ Samo ona koja smo imali proteklih nedelja. Ništa novo za sada. Moţemo da dovršimo dvoja kola koja smo obećali, ali posle toga smo nadrljali.“ Šta ako bismo imali deset vozila nedeljno... da li bismo mogli da isporučimo toliko nedeljno?“, pogledah ga. Da osposobimo deset kola nedeljno “, razmišljao je za trenutak. Morali bismo da imamo barem četrnaest kola na zalihama da bismo imali do voljno rezervnih delova. I bilo bi nam potrebno dvostruko više mehaničara za toliki posao.“ Pogledah ga ćutke. Zurio je u mene. Imaš ideju?“ Mogu to da sredim “, rekoh, klimajući glavom. Samo mi daj spisak osoblja koje nam je potrebno i poslaću zahtev u komandu.“ Dobićeš ih, tek tako?“, upita začuđeno. Znaš nešto što ja ne znam?“ Veze“, nasmejah se. Sada navali. Svi ćemo imati pomalo koristi od ovoga.“ Otišao sam do kancelarije četnog pisara. Posmatrao sam ga kako radi. Završio je koledţ i smatrao je da sve zna bolje od ostalih zato što je diplomirao ekonomiju, ali, što se mene tiče, on je bio samo odvratni ćata. Stari je već stigao?“ , upitah. On ne dolazi pre jedanaest “, kazao je. Hoćeš li da me pozoveš kada se pojavi?“ rekoh. Naravno, Kuperu“, rekao je. Hej, čuo sam da ţiviš sa striptizetom iz Plave note.“ Ovde nema nikakvih prokletih tajni “, nasmejah se. Ne brini, neću traţiti od starog da mi izda dozvolu za venčanje.“ Da li je opasna?“, upitao je. Sve su one opasne “, uzvratih. Ne zaboravi da rat traje već dugo vremena.“ Voleo bih da sam tvoje sreće“ , kazao je. Jedino mi preostaje da platim neku ţensku. A tada strepim da ću dobiti gonoreju.“ Francuska pisma se ne šalju poštom, znaš“ , nasmejah se. Samo se seti da me obavestiš kada stari dođe.“ Kada je novac bio u pitanju, Felder bi prionuo na posao. Kad sam se vratio do njegovog radnog stola, imao je listu od deset mehaničara, stručnjaka za popravku dţipova.
Radili su s njim povremeno tokom proteklih šest meseci. Samo njih mogu da se setim “, kazao je. Moţda bih mogao da nađem još šestoro ljudi.“ Moţda bismo mogli da regrutujemo nek valifikovane radnike da nam pomognu “, rekoh. Zatim mi sinu ideja. Badi. On je bio snalaţljiv i mogao bi da obezbedi nove radnike i istovremeno ih obuči. Jedini problem mogao bi da bude pukovnik. Povukao bi Badija istog trenutka kada bi pomislio da moţe da bude nevolje.
Tek u jedan sat posle podne dobio sam obaveštenje da će pukovnik moći da me primi. Smešio se, a lice mu je bilo zajapureno kada sam ušao u njegovu kancelariju. Mogao sam da zaključim daje popio svoje sledovanje. Šta vam je na umu, vodniče?“, upitao je nakon što sam mu otpozdravio. Dobio sam izveštaj da nam stiţe veliki broj dţipova za popravku i imam listu ljudi koje bih voleo da dovedem ovde da obave posao, gospodine “, pruţio sam mu papir. Jedva da je bacio pogled na papir.
Pa, vodniče, ako su nam potrebni, sredićemo to. Nema potrebe za brigu. Daću četnom pisaru da izda naloge. “ Zatim je zastao pri kraju stranice, gde je stajalo Badijevo ime. Ćutao je za trenutak, zapalivši cigaretu. Odjednom, bio sam njegov drugar Dţeri. Dţeri“ , upitao je, misliš li da bi to moglo da izazove neprilike? Uostalom, tek smo pre tri meseca poslali Badija u Norvešku. Verovatno im je potreban tamo.“ Gledao sam pravo ispred sebe dok sam se obraćao pukovniku. Ovde nam je potrebniji nego njima u Norveškoj, g ospodine“, rekoh. Drţaću ga na oku, tako da neće biti neprilika u vezi s njim. I, gospodine, ne zaboravite koliko je on odan vama lično.“ Pogledao me je za trenutak.
Ali on će misliti da je pod tvojom koman dom.“ Neće biti problema u vezi s tim, gospod ine“, kazao sam. U redu, Dţeri“ , rekao je. Oslanjam se na tebe. Ovo je zaista veoma va ţan zadatak za nas i ne ţelim da bilo šta pođe naopako.“ Biće u redu, pukovniče“, rekoh, shvatajući da je povezan s ološem i da su svi oni u istom poslu. Slobodni ste, vodniče“, rekao je odjednom, ponovo postavši zvaničan. Hvala vam, pukovniče“, otpozdravio sam mu na polasku.
Odvela me je u mali restoran u blizini stana. Tamo je bilo samo deset stolova za po
četiri osobe. Pod je bio drven i krčkao je pod teţinom mojih vojničkih čizama. Kuhinja se nalazila pozadi, otvorena prema čitavom restoranu. Brzo sam saznao da su gazde restorana jedino osoblje i da je gazda glavni kuvar, a da gazdarica sluţi. Restoran je bio jednostavno uređen: beli stolnjaci i salvete, a stoni pribor je bio od nerđajučeg čelika. Međutim, jelovnik nije bio jednostavan. Pileče pečenje preliveno maslinovim uljem i belim lukom; goveđa pečenica, marinirana u burguncu; golub pečen na otvorenoj vatri, a zatim napunjen zaprţenim pečurkama i suvim groţđem; sveţ baget s pu terom; hladno vino ili pivo. Domaćini su bili veoma ljubazni. Dobro su poznavali Ţizel. Predstavila me je kao prijatelja i uskoro sam saznao da su oni rođaci njenog oca. Ona je naručila goluba, a ja goveđu pečenicu. Nije dugo potrajalo i jelo je stiglo za sto. Umirao sam od gladi, a hrana je bila ukusna. Nakon što sam završio, Ţizel mi je rekla da je goveđa pečenica zapravo konjetina. Ali bio je rat, objasnila je. Veći deo stoke slat je u Nemačku. Nisam mogao da ustanovim razliku. U svakom slučaju, to je bilo bolje od jevrejskog goveđeg paprikaša koji sam, sećam se, jeo kod kuće. Zasladili smo se pitom, a nakon toga smo popili po malu espreso kafu. Najveće iznenađenje bio je račun. Iznosio je dvadeset američkih dolara. Odšetali smo do stana. Ţelela je da presvuče haljinu pre nego što ode na posao. Obukla je običnu pamučnu haljinu. Zašto?“, upitah. Haljina koju imaš na sebi veoma je lepa.“ Nasmejala se. To je bila svila, Šanel. Ne ide se na posao u takvoj od eći.“
Zašto da ne?“ Previše je skupa. Nosim je samo u posebnim prilikama“ , kazala je. Mogu da priuštim sebi samo jednu finu haljinu i jedan otmen kostim. “ Ja mogu da ti pruţim finu odeću“ , rekoh. Uostalom, toliko si ljubazna prema meni i prilagodila si svoj ţivot meni.“ Dopao si mi se pre nego što sam te upoznala“, nasmešila se. Pol mi je pričao o tebi.“ Niko nije morao da mi kaţe da si lepa“ , nasmejah se. Sam sam to otkrio. “ Pogledah na svoj ručni sat. Bilo je pola deset. Poći ću s tobom u klub .“ Ne moraš“, odgovorila je. Vozač će stići svakog časa.“ Ipak bih voleo da pođem s tobom. Voleo bih da prošetamo, ako nemaš ništa protiv. Ovo je moje najlepše veče otkako sam stigao ovamo i ne ţelim da se završi.“ Pogledala me je, a onda mi se pribliţila. Veoma mi se dopadaš.“ Zagrlih je i poljubih. Usta su joj bila slatka i topla. Uzvratila mi je poljubac. Zatim sam
zastao da dođem do daha. Kasnimo“, rekoh. Ne ţelim da se Pol naljuti na mene što kasniš jer sam te izveo na večeru.“ Pol se neće naljutiti. On je romantičar“ , kazala je. Već mi je rekao da neće biti iznenađen ako se nas dvoje zaljubimo.“ Nasmejah se.
U pravu je. Mislim da se već zaljubljujem“ , uhvatih je za ruku. Hajdemo. Vodim te u klub.“
Ušli smo u klub na sluţbeni ulaz. Nisam znao otkud je Pol pretpostavio da ćemo ući tuda, ali stajao je kraj vrata kada smo se pojavili. Smešio se. Mesje, da li biste mi se pridruţili na piću?“ Pogledah ga, a zatim nju.
Nisam nameravao da ostanem. Vratio bih se da završim raspakivanje .“ To nije vaţno“, rekao je i pogledao Ţizel. Dţeri i ja bićemo za mojim stolom dok ti ne odigraš prvu predstavu; onda oboje moţete da idete kući zato što te oslobađam druge predstave.“ Pogledala je najpre mene, pa onda njega i popela se uz stepenice do garderobe. Pol me uhvatio za ruku i odveo me do svog stola. Gospodin Sivo Odelo sedeo je čekajući nas. Drţao je čašu s malo konjaka, grejući je među dlano vima. Odmah mi se obratio.
Vodniče.“ Bio je general, to je bilo izvesno. Da, gospodine“, odgovorih podjednako hitro. Suzdrţao sam se da mu ne salutiram. Da li ste traţili osoblje za ispomoć?“, upitao je. Jesam, gospodine“, rekoh. Da li ste imali kakvih problema s pukovnikom? “ Ne, gospodine “, odgovorih. Odmah je poslao zahtev komandi. “
Šta mislite, kada će pristići novi vojnici?“ Ne znam, gospodine “, odgovorih. Nadam se uskoro, kako bismo mogli da otpočnemo posao.“ Sivo Odelo odmahnu glavom.
Nadam su da su brţi od Francuza u izvršenju naređenja. Ako osoblje ne stigne uskoro, rat će se završiti pre nego što započnemo posao.“ Zaista, gospodine? “ rekoh. Pol mu se obratio na francuskom, zatim se okrenuo ka meni.
Upravo danas popodne saznali su da će se rat verovatno završiti do maja. To znači da nam ostaju samo dva meseca da isporučimo četrdes et vozila. Ako bi to moglo da se uradi, svi bismo bili zadovoljni.“ Nije nemoguće srediti četrdeset vozila ukoliko dobijem pomoć“ , rekoh. Bićeš i bogat“, nasmešio se Pol. Sivo Odelo ustade od stola. Pruţio je ruku i ja je prihvatih. Stisak mu je bio čvrs t i rukovali smo se na francuski način. Hvala vam, gospodine“, rekoh. Daću sve od sebe za sve nas.“ Sivo Odelo klimnu glavom i napusti klub. Primetio sam da su se dvojica ljudi uputila za njim. Okrenuh se ka Polu. Telohranitelji?“ Pol klimnu glavom.
Svi vaţni ljudi u Francuskoj sada moraju da imaju telohranitelje zato što nismo sigurni ko će vladati kada se sve ovo završi.“ Mislio sam da će De Gol preuzeti vlast.“ Postoje veoma vaţni političari koji smatraju da vojni general ne bi tre balo da bude ni predsednik niti premijer Francuske “, objasnio mi je. A naš general je degolista.“ Onda će on dobro proći“ , rekoh. Videćemo kad se rat završi, a u međuvremenu moramo da ubiramo plodove čim sazru.“ Nisam znao da si filozof.“
Nisam filozof, ja sam pragmatičar“, nasmešio se. Verujem da je osnovni cilj novac. Ako imaš novca, ići ćeš putem kojim ţeliš i niko te neće ometati.“ Da li je to ono u šta Francuzi veruju?“ upitah. Nasmejao se. Ne mogu da govorim u njihovo ime. Ja sam Korzikanac. Sada popij ko njak i uţivaj“, ustao je i napustio sto. Imam neka posla, ali ću se vratiti da vidim Ţizel.“
Popio sam tri konjaka dok sam čekao da Ţizel izađe na binu. Bila je lepa i tapšao sam kao luđak kada je završila. Pol se spustio na stolicu kraj mene. Divna je, zar ne?“ Klimnuh glavom. Više od toga“, kazao sam. Neverovatna je. I ne govori to iz mene konjak koji sam popio.“ Stavio mi je ruku na rame.
Dţeri, moj vozač će odvesti tebe i Ţizel kući.“
Skuvaću nam kafu“, rekla je kada smo stigli kući. Dobro sam“, uzvratih. Nisam pijan.“ Nasmejala se.
Znam, ali moramo da razgovaramo ako misliš da izvučeš ţivu glavu kada obaviš taj posao i rat se završi.“ Pogledah je. Odmah sam se istreznio.
Znaš nešto što ja ne znam?“ Moraš da zapamtiš da su oni Korzikanci.“ Ĉak i general?“ Posebno general. On je Korzikanac koji ima vaţnu ulogu u Francuskoj. On je u francuskoj vojsci zato što veruje da će ga De Gol podrţati u tome da se Korzika otcepi od Francuske i postane zasebna drţava.“ Mislim da ne razumem francusku politiku. Šta ako ga De Gol ne podrţi?“ Još jedan rat podzemlja. Korzikanci će pokušati da pobegnu iz Fran cuske na bilo koji način. Sada kada Korzikancima isporučuješ vozila, bićeš u nevolji na kraju posla. Ako te Francuzi ne bace u zatvor, Korzikanci će te ubiti zato što si upućen u njihove poslove.“ poslov e.“ Gospode!“ rekoh. Pogledah je. Zašto mi govoriš o tome? Mogla bi da budeš u opasnosti.“ Nasmejala se. Ja sam striptizeta, ne Mata Hari. Ja nisam deo njihovog plana.“
Ali ispričala si mi sve o njima.“ Ja sam budala. Baš kao i moja sestra. Ona je zavolela Nemca, a ja se zaljubljujem u Amerikanca.“ Uhvatio sam je za ruku. Primakla se uz mene. Znam da me ne voliš“ , prošaputala je. Ali ne marim. Zaljubljena sam u tebe i to je jedino što mi je vaţno.“ Ne razumem te“, rekoh. Ja sam Francuskinja“, kazala je meko. Nema šta tu da razumeš. Volećemo se dok smo ovde zajedno. “ Poljubih joj usne. Bile su meke i drhtale su. Da li ćeš me jednoga dana voleti?“ upitala je. Volim te sada.“ Bila je lepa. Ali ne onako kao na pozornici. Tamo je izgledala krupnija nego u
stvarnosti, veće grudi, puniji stomak, teški kukovi i straţnjica, i duţe, vitkije noge. Međutim, ovde u spavaćoj sobi bila je sitnija. Stvarna. Mlada devojka. Oči su joj bile svetle i plave. Lice joj je bilo mlado i puno poverenja. Grudi su joj izgledale manje i, začudo, čitavo njeno telo činilo se manjim. A pošto je bila plesačica, njena divna maca bila je obrijana, s malom tankom linijom svetle kestenjaste dlake oko stidnice.
Dok je stajala naga preda mnom, nasmešila se umiljato. Francuskinje nisu krupne kao Amerikanke. Da li si iznenađen?“ Ne“, rekoh dok sam dodirivao njenu meku i glatku koţu. Samo drugačije izgledaš na bini.“ Ja sam ista devojka“, kazala je. Samo su na pozornici kostimi postav ljeni i ojačani tako da i kada skinemo odeću, ljudi vide samo ono u šta su verovali ranije.“ Pretpostavljam da sam neduţan. Mislim da si još lepša ovde pored mene nego što si na bini.“ Privila mi je glavu među svoje grudi, zatim je polako pomerila preko svog stomaka, a onda je napokon zarila u svoju macu. Osetio sam kako joj klitoris postaje čvršći u mojim
ustima, a onda je najednom zavrištala. Ne mogu da izdrţim! Ne mogu da izdrţim!“ Drţala mi je rukama glavu čvrsto među nogama tako da mi se njena vruća mokraća razlila po licu. Drţala me je čvrsto dok njeni kukovi nisu prestali da se njišu. Zatim me je pogledala. Da li si ljut?“, upitala je. Ne“, rekoh. Ali ţelim peškir i pravo da ti pruţim isti zlatni mlaz koji si mi dala.“ Volim te“, rekla je i neţno liznula mokraću s mog lica. Imaš pravo da uradiš šta god ţeliš.“ Dobro“, rekoh. Onda, moţemo li sada da se tucamo?“
Bilo je čudno jer nikada ranije nisam ţiveo s nekom devojkom. Ĉak i kada sam bio s Kiti, bili smo napaljeni. Iako smo jedno drugom kidali odeću, nikada nismo ţiveli zajedno. Imao sam stan. Ona je ţivela s ocem. Bili smo zajedno, ali ne zaista zajedno. Bili smo ţeljni. Seksa. Novca. Ali tek sada sam shv atio da je moja glad bila drugačija od njene. Ona je bila pohlepna. Za seksom, novcem, moći. Ja sam odrastao sanjajući o svemu što ţivot donosi. Zato je njoj bilo tako lako da obrlati Harija. Ja sam bio samo stepenica na njenom putu. Pitao
sam se zašto to nisam mogao da razumem. Naţalost, nisam shvatao ono što su Debela Rita i Badi uvideli. A čak i da su mi tada rekli nešto o njoj, ne bih u to poverovao. Ţizel nije bila ni nalik bilo kome koga sam poznavao. Ona je umela da voli. Nije traţila novac ili moć. Jedino joj je bila vaţna ljubav koju je pruţala i ljubav koja joj je bila potrebna. Seks je bio izraz naših osećanja, uprkos teškoćama sveta u kojem smo ţiveli. Završili smo prva od dvoja kola koja je Pol ţeleo da ofarbamo u crno kada je nova isporuka dţipova počela da pristiţe. Počeo bi da mi izbija znoj svaki put kada bih ugledao kako stiţe novi dţip. Vozila su se gomilala i strahovao sam da nećemo imati dovoljno prostora da ih uskladištimo. Proverio sam u komandi. Pukovnik me je uveravao da ne treba da brinem. Novo osoblje pojaviće se za nedelju dana. Bila je sredina nedelje. Ţizel je otišla na posao, a ja sam sedeo u stanu, slušajući oko ponoći Glas Amerike. Začulo se kucanje na vratima. Bilo je to neobično kucanje. I nisam ga odavno čuo. Kuc -kuc, a onda dva brza udara, za kojima je usledio još jedan. Nisam morao da otvorim vrata da bih znao ko je. Badi!“, nasmeših se.
Stajao je tamo. Visok i mršaviji nego što je bio u Francuskoj. Zagrlili smo se, a tada zapazih preko njegovog ramena da se iza njega n alazi jedna plavooka plavuša. Na licu je imao veliki, srećan osmeh. Dţeri, voleo bih da upoznaš moju ţenu Ulu.“ Zurio sam u njega, gotovo izbezumljen.
Oţenjen si?“ To je moralo jednom da se desi, a ona je odabrala mene. “ Pruţio sam joj ruku. Nasmešila se nervozno. Ula“, rekoh, dobro došla. Molim vas, uđite.“ Badi je uvukao dve torbe u stan. Dao sam im znak rukom.
Molim vas, sedite. Odmah ću vam pripremiti kafu.“ Ula će kafu, ja ću pivo ako ga imaš“ nasmešio se Badi. Dao sam mu flašu piva i upalio plin da ugrejem kafu. Boţe!“, uzviknuh, kada ste stigli? Kada ste se venčali? Zašto me nisi obavestio?“ Badi otpi gutljaj piva i nasmeja se. Polako. Jedno po jedno pitanje. Ven čali smo se pre mesec dana u crkvi Ulinog oca u Oslu. Stigli smo u Pariz pre otprilike dva sata. Nisam stigao da ti pišem. Otišao sam pravo u
klub da pitam Pola da li zna gde moţemo da odsednemo. Sreo sam Ţizel i ona nas je pozvala da dođemo ovamo.“ Zurio sam u njega. Nešto je bilo drugačije. Tada sam shvatio da je izgubio čin ... ponovo je bio redov. Jesi li dobro?“, upitah. Sada sam dobro“, kazao je. Ţizel je rekla da moţemo da koristimo slobodnu spavaću sobu dok se ne smestimo u sopstvenom stanu. “ Dobro“, rekoh. Ujutru ću izneti stvari iz ormana u toj spavaćoj sobi.“
A šta je s tobom i Ţizel? Da li je ozbiljno?“ upitao je Badi. Mislim da jeste“, rekoh. Nikada se nisam osećao ovako ni sa jednom devojkom.“ Ula mi se osmehnula. Iznenadila sam se kad sam te ugledala. Oduvek sam mislila da si nalik Badiju. “ Misliš crnac?“, upitah. Da“, kazala je. Veoma smo slični“, nasmejah se. Samo što je on crnac, a ja Jevrejin.“ Kod nas nema Jevreja u gradu. To je veoma mali grad “, kazala je. Uglavnom smo
protestanti. Moj otac je luteranski sveštenik.“ Bio sam znatiţeljan. Ima li crnaca u vašem gradu?“ Nasmešila se. Samo putujuće dţez grupe i u filmovima. Ali u Oslu, koji je mnogo veći grad, ima mnogo Jevreja i crnaca.“ Badi mi se široko osmehnu. Dotle je kafa već bila spremna. Pruţio sam joj šolju. S mlekom? Imamo i baget i kravlji sir.“ Dovoljna je kafa. Ono što zaista ţelim jeste da se naspavam. Ovo puto vanje je bilo zamorno“, rekla je. Ponesi kafu i moţeš da odeš u spavaću sobu, a ja ću ti pokazati gde se nalazi kupatilo, na kraju hodnika “, kazao sam, vodeći je ka vr atima. Samo se raskomoti. “ Izvadio sam još dva piva, jedno za sebe, drugo za Badija. Lepa je“, rekao sam mu kada je otišla u spavaću sobu. Da li ste zaista venčani?“ Izvadio je presavijen list papira. Zakonito. Potpisano, overeno i izdato. “ Pogledah papir. Bio je ispisan na norveškom. U uglu lista nalazila se slika norveškog kralja, s tekstom ispod toga. Bila su to Badijeva i Ulina imena, potpisana jedno ispod drugog. Vratio sam mu papir.
Ne bi mi to palo na pamet ni za milion godina. Badi, oţenjen čovek.“ Bio je ozbiljan.
Kada se rat završi, ţelim da je odvedem kući.“ To neće biti lako za nju. Harlem nije Norveška“ , rekoh. Ne nameravam da se vratim u Harlem. Ţelim da odem na Zapad. Moţda u Los Anđeles ili San Francisko. Zasnovaćemo porodicu.“ Zar nije malo prerano da razmišljate o tome?“ Zapravo, nije“, nasmejao se. Ona je već trudna.“ Imaš porodicu“, kazao sam. Moraćeš da zarađuješ.“ Nasmešio mi se. Tu ti stupaš na pozornicu. Kada sam dobio naređenje koje je stari potpisao, da si ti zaduţen za specijalni projekat, znao sam da mi se smeši novac.“ Klimnuh glavom.
Večeras se odmori. Ujutru će biti dovoljno vremena da ti sve objasnim.“ Ustao je i prihvatio me za ruku. Zaista je volim“, rekao je. I ţelim da ti se zahvalim u ime nas oboje.“
Pol je sledećeg dana pronašao garsonjeru za Badija. Ulu je zaposlio kao ko nobaricu u Plavoj noti. noti. Badi je zaista bio zadovoljan. Imao je samo jedan problem. Novac koji smo zarađivali nije mu bio dovoljan. Morao je nešto da preduzme. Za nedelju dana vratio se
svojim starim kockarskim igrama kojima se bavio pre nego što je prebačen u Norvešku. Vodnik Felder, koji je bio zaduţen za detalje u vezi sa popravkom dţi pova, bio je ljut na Badija. Došao je da mi se poţali da Badi odvlači radnike da se kockaju i ne samo da gube novac već i vreme za posao. Izgrdio sam Badija zbog toga. To što je činio štetilo je svima nama. Nisam traţio da ga vrate ovamo da bi nas uvalio u nevolju. Badi je piljio u mene.
Mogu da zaradim više novca dnevno u kartaškim i kockarskim igrama nego što moţemo da zaradimo tokom čitave nedelje. Daću ti dvadeset pet procenata. Toliko dajem i starom.“ Ti si glup“, rekoh mu. U ovoj igri ne učestvuje samo stari, već Francuzi i Korzikanci“ , uzeo sam cigaretu. Ti si sada oţenjen čovek. Tvoja ţena radi za Pola. Pol je Korzikanac; on je taj koji me je uveo u ovaj posao. Korzikanci su kao mafija... oni praktično drţe sve u svojim rukama. Oni su naredili sta rom da se upusti u ovaj posao. Inače, ne bi bilo nikakve nagodbe. Ţeliš da je poništiš? Da nas ubiju.“ Imao sam posla s mafijom. Mafija nije toliko tvrda. Crnci u Harlemu ih drţe tamo gde im je i mesto“, obrecnuo se Badi. Svakog trenutka postaješ sve gluplji“ , uzvratih. Pre svega, nemaš crnje da te podrţe ovde u Parizu. Ima Afrikana ca koji rade kao čistači ulica ili su grebatori po restoranima. Francuzi ih ne primaju ni u vojsku. A drugo, zapamti... ovde si belac. “ A šta ako ne uvlačim naše vojnike u igru? Imam dovoljno igrača Francuza.“ Samo ukoliko ne zapostavljaš svoj posao ovde .“ Ipak ću ti dati tvoj deo.“ Imam dovoljno nevolja. Samo to drţi podalje odavde. Ne ţelim ništa od toga.“ Stari uzima svoj deo“, rekao je Badi smešeći se. Baš me briga. Što se mene tiče, moţe da se nosi dođavola!“ Ţizel i ja smo se uhodali. Od ponedeljka do četvrtka nije bilo puno homo seksualaca u klubu. Stoga sam je čekao da dođe kući ranije. Petak, subota i nedelja bili su najgore noći za nju. Svi su je voleli i tih noći radila je do jutra. Posle druge predstave provodila je vreme za nečijim stolom. Pokušavao sam da ostanem budan da je sačekam, ali četiri ili pet sati ujutru bilo je previše za mene. Morao sam da ustajem i idem na posao u sedam. Ponekad nam je Pol priticao u pomoć. Sloţio bi se da Ţizel ode kući po sle prve predstave u ponoć. To je bilo sjajno za nas. Ostao bih u klubu dok ona ne završi, a onda bismo otišli kući zajedno. Do kraja februara radionica je radila punom parom. Isporučivao sam Plavom Odelu po jedan dţip svakog sv akog dana, a Sivom Si vom Odelu po jedan dţip svakog sva kog drugog dana. Badi i Fel der su ludeli, pokušavajući da dokuče kome zaista isporučujem ta vozila. Ali Pol i ja smo imali posebnu taktiku. Ja sam noću doterivao kola do Polovog kluba. Zatim bi me debeli čovek uputio na određeno mesto za svako vozilo. Tamo bi me dočekao francuski re dov kojem bih predao ključeve kola. Zauzvrat, on bi mi predao braon kovertu s novcem. Nikada ne bismo razmenili ni reč. Potom bi stigao debeli i vratio me natrag u klub u jednom starom spačeku. Kada bismo Ţizel i ja dolazili kući posle ponoći, čekao bih do jutra do jutra da odloţim kovertu u sef.
Vikendom, novac sam nosio pravo u garaţu i stavljao ga u sef. Prve nedelje aprila otvorio sam sef i prebrojao svoj deo. Imao sam dvanaest hiljada dolara. Narednik Felder i ostali imali su otprilike istu svotu. Badi je dobio gotovo
podjednako kao i ja, ali uopšte nisam znao šta je uradio s novcem. Ĉinilo se da su njegove kockarske i pokeraške igre unosne. Jednom sam ga čuo da spominje da je skupio gotovo dvadesetak hiljadarki i da planira da pošalje Ulu u Norvešku kad dođe vreme da se porodi. Procurila je vest da Nemci svakim danom sve više uzmiču i da se bliţi kraj rata. Međutim, ne biste poverovali u to da ste videli pokvarene dţipove koji su nam stizali. Jedne večeri, dok smo večerali u onom malom porodičnom restoranu, Ţizel je počela da priča o tome šta ćemo da radimo kad se rat završi. Ja ću otići kući u Lion“ , rekla je. Ţivot u Parizu nije za mene“ , pogledala me je. Planiraš li da se vratiš u Ameriku?“ Slegnuo sam ramenima.
Pretpostavljam. Vojska će nas poslati natrag da se demobilišemo.“ Moţeš da ostaneš u Francuskoj“, kazala je. Volela bih da budem s tobom. “ Pogledah je.
I ja ţelim da budem s tobom“, rekoh. Ali šta mogu da radim ovde? Ĉak i ne govorim francuski.“ Moţda moţeš da me povedeš sa sobom u Ameriku“ , kazala je. Ja znam engleski.“ Oboje imamo dovoljno briga. Volim te, ali moj ţivot je neizvestan. Hajde da ne mislimo o budućnosti dok se rat ne završi. Tek tada moţemo da odlučimo šta zaista ţelimo da uradimo.“ Pruţila je ruku preko stola i uhvatila m oju. Volim te, Dţeri. Ne ţelim da te izgubim.“ Poljubih joj ruku.
Ni ja ne ţelim da izgubim tebe, Ţizel.“
Sedeo sam za radnim stočićem u dnu garaţe. Isporučena je poslednja pošiljka dţipova za tu nedelju i sav novac je isp laćen ljudima. Proverio sam svoj deo. Sedamnaest hiljada dolara. Zurio sam sa strahopoštovanjem u novac. Nisam znao šta da radim s njim. Bio sam u škripcu. Ukoliko bih ga prijavio, vojska bi me strpala u ćuzu. Ako pokušam da ga odnesem u Ameriku kada se de mobilišem, uhvatiće me carina, koja će istraţivati otkud mi toliki novac.
Bilo je skoro šest sati posle podne kada je Badi seo na stolicu s druge strane mog stola. Nazire se kraj ovde “, rekao je. To svi govore “, odgovorih. Šta planiraš da uradiš?“, upitao je. Kada me demobilišu, idem kući“, rekoh. Ĉuo sam da će mnoge od nas poslati na Pacifik. Japan se još bori i misle da se to neće tako brzo okončati.“ Ne znam“, rekao sam šaljivo. Predsednik mi još nije saopštio svoje planove.“ Ne verujem Trumanu“, uzvrati Badi. S Ruzveltom smo barem znali kuda idemo. “ Nasmejah se.
Znali smo đavola. Oni nam kroje kapu.“ Jednu stvar znam“, kazao je. Ne bih ţeleo da osetim rat s Japanom.“ Baš si seronja“, rekoh. Mi nismo ni bili ratu. Samo smo radili u pozadini popravljajući dţipove. Naš najveći problem bio je kako da skinemo mazivo s ruku!“ Kada si postao takav junak? “ upitao je zajedljivo. Nisam“, rekoh. Ali sam video novine i filmske ţurnale. Mislim da smo imali puno sreće.“ Ĉim se ovde završi“, kazao je, ţelim da odem kući i dobijem svoj novac za demobilizaciju i dokumenta. Ne ţelim da budem poslednji koji će otići odavde, hoću da budem prvi.“ Šta je s Ulom?“ , upitah. Mislio sam da je vodiš kući sa sobom.“ Raspitao sam se“, kazao je. Jedini način da je uvedem u Ameriku jeste s norveškom vizom, s imigracionim dokumentima.“ Šališ se. Ĉak iako si oţenjen njome?“ , upitah. Oni su kopilad“, kazao je. Imigraciono odeljenje tvrdi da ima previše strankinja koje se udaju za američke vojnike samo da bi ušle u zemlju.“ Šta ćeš onda da radiš?“ Ona ţeli da ode kući da se tamo porodi. Beba će dobiti američko drţavljanstvo pošto sam ja otac; prijavićemo bebu u američkom konzulatu. Onda će biti lakše da je ubacimo u Ameriku.“ Sve si to proverio? “ Advokati u američkom konzulatu i vojnoj komandi u Parizu kaţu da je to način da se sve završi.“ Onda si sve smislio. Ĉestitam!“ Ipak mi je potrebna tvoja pomoć“ , kazao je. Ţelim da nagovoriš starog da mi odobri demobilizaciju čim se ovaj usrani rat završi.“ Mogu da mu pošaljem zahtev, ali ne garantujem da će ti on potpisati dokumenta.“ Badi je izvadio debelu kovertu iz dţepa košulje. Tu je deset hiljadarki. Daj mu ih i h i reci da su s u njegove ako potpiše dokumenta.“ Ponekad nisam mogao da shvatim Badijeve postupke.
Hoćeš da kaţeš da ţeliš da ja uđem kod starog u kancelariju i kaţem mu da je ova koverta s novcem njegova ako ti pomogne da se izvučeš?“ Ja ne mogu da odem u njegovu kancelariju. Svaka guzica tamo zna da sam petljao s njim. Osim toga, ne bi mi verovao da mu iskreno dajem novac. Mislio bi da je nameštaljka. na meštaljka. Svaki put kada ga isplaćujem za akciju, zakazuje mi drugo mesto za sastanak.“ Odmahnuh glavom.
Nema načina da ti pomognem u tome. Trenutno imam previše nevolja. Ako me uhvate u ovoj mućki s vozilima, otići ću na doţivotnu robiju.“ Ubaciću i pet hiljadarki za tebe.“ Šta si ti, dođavola? Milioner?“, upitah. Ide mi prilično dobro. Francuzi vole akciju.“ Koliko imaš?“ Šaljem Ulu natrag u Norvešku sa šezdeset hiljadarki. Stavljamo novac na račun za bebu. Kada Ula i beba stignu u Ameriku, imaćemo dovoljno da se skućimo“, nasmešio se. Ula je poštena. Ona ne razmišlja kao mi.“ Dok god nije kao Kiti, ti si u prednosti “, rekoh. Ali poslaćeš moja dokumenta o demobilizaciji?“, upitao je ponovo. Ne moraš da mu odneseš novac. Pronaći ću način da se dogovorim s njim.“ Potpisaću dokumenta, ali neću staviti datum dok se rat ne završi. Ti ćeš biti prvi kojeg ću poslati kući.“ Pogledao me je. Zaista si zabrinut, zar ne?“ Budi siguran da jesam. A ti, ako si pametan koliko mislim da jesi, i ti bi trebalo da budeš zabrinut!“ odgovorih. Ne zaboravi, više nisi sam. Imaš porodicu.“
Bio je dvadeseti april kada je Pol prišao stolu za kojim sam sedeo čekajući da Ţizel
završi predstavu. Nije izgledao srećno. Dţeri“ rekao je. Nadrljali smo.“ Uhvatili su nas?“ upitao sam, a stomak mi se vezao u čvor. Ne to“, rekao je ljutito. Upravo sam čuo od Plavog Odela da im više nisu potrebna vozila, sada ih imaju dovoljno. Naredba je da se sve prekine. “ Isporučili smo im samo pedeset vozila. Zar je to sve što im je potrebno?“ Sva su prebačena na Korziku. To je malo ostrvo. Za njih je to puno vozila.“ vozila. “ Ali imam petnaest dţipova u garaţi spremnih za popravku. A šta je s ljudima koje smo dovukli zbog njih? “, upitah. Plavo Odelo kaţe da bi trebalo da pošalješ dopis da se vrate svojim je dinicama iz kojih su došli. Kaţe da je to već sređeno i da to ne bi trebalo da ti pričinjava problem. Rekao je da su svi oni zaradili puno novca. Niko od njih neće se ţaliti.“ Pogledao me je. Sada moţemo da se vratimo našoj prvobitnoj zamisli. U prilici smo da prodamo tih petnaest vozila odmah.“ Zapalih cigaretu.
Ne brinu me kola. Zabrinut sam za ljude. Šta da im kaţem?“ Reci im istinu. Zaćutaće i otići. Znaju da ne smeju da pričaju o tome; u suprotnom, i oni će se uvaliti u nevolje.“ Znaš, Pole“, rekao sam, govoriš kao Amerikanac. Odakle ti to?“ Iz posla. Morao sam da naučim da mislim kao Amerikanac, budući da sam Francuz. To nije lako!“ nasmejao se. Hajde da popijemo konjak. Ura dićemo sve kako treba.“ Dao je znak konobarici, koja nam je bez reči donela piće. Kakav je tvoj plan kada se sve ovo završi? Da li ćete se ti i Ţizel venčati?“ Kucnuli smo se. „Salut!“ Nasmeših se. Ţizel i ja ţelimo da budemo za jedno, ali nijedno od nas nije pominjalo brak.“ Posle rata“, kazao je, moţeš da ostaneš ovde u Francuskoj. Ima puno stvari koje
moţeš da radiš. Mnogo je mogućnosti.“ Ali ne znam francuski “, rekoh. Kakvim poslom bih mogao da se bavim? Niko me ne bi razumeo.“ Veoma brzo moţeš da naučiš francuski“, kazao je. A ako ostaneš ovde nakon rata, ja ću ti pomoći.“ Pole“ upitah, imaš nešto na umu?“ Imam nekoliko ideja “, odgovorio je. Ali moramo da sačekamo pravo vreme za to.“ Pogledah ga za trenutak. Dotle, i dalje imam petnaest dţipova kojih treba da se otarasim. I izgubiću više od pedeset odsto radnika. “
Moţemo da ih prodamo na isti način kao što smo to i ranije činili. Moţemo da prodamo barem dva nedeljno “, Pol se nasmešio. I dalje će vladati nestašica v ozila i mogu da se povezem s pravim ljudima da prebacim vozila. “ Pogledao je na svoj sat. Ţizel će uskoro da siđe. Samo se opusti i idi kući. Sve će biti u redu.“ Sledećeg jutra saopštio sam ljudima loše vesti. Na moje veliko iznenađenje, gotovo niko se nije ţalio. Radovali su se što će se vratiti u svoje jedinice. Svi su imali starešinstvo u svom vodu i kruţila je vest da će oni prvi biti demobilisani i poslati kući. Jedino je Badi negodovao. Nameravao je da iz Francuske krene kući, iako se Ula
vraćala u Norvešku; nije ţeleo da ostane u svojoj jedinici jer bi tu bio demobilisan među poslednjima.
Moraš da odeš do pukovnika“, rekao je Badi očajno. Ne zanima me koliko to košta. Moram da odem kući pre nego što Ula i beba stignu tamo.“ Zašto ti je toliko stalo do toga? “, upitah. Moţda će biti bolje ako svi zajedno pođete kući.“ Badi je zapalio cigaretu i odmahnuo glavom. Ti si seronja “, rekao je. Misliš li da bih ovoliko navaljivao da mi to nije vaţno?“ Duboko je udah nuo dim u pluća, a onda ga polako ispustio. Oţenio sam se devojkom iz
Harlema pre nego što sam otišao u vojsku. Mislio sam da će me to osloboditi mobilizacije, ali bio sam glup. Ta ţenska mi je donela samo nevolje i brige. Sada moram da se razvedem od nje ili je ubijem pre nego što Ula st igne u Ameriku. “ Zurio sam u njega. A ja sam mislio da sam ja zaglibio.“
Onda ćeš da odeš do starog?“ Klimnuh glavom.
Otići ću.“ Stavio mi je ruku na rame i blago ga stegao. Dugo smo prijatelji “, kazao je. Cenim to što mi pomaţeš. Znaš da bih za tebe učinio sve.“
Kasno te noći, nakon što smo se Ţizel i ja vratili u stan, sedeli smo za stolom i pili kafu. Pol mi je rekao šta se dešava.“ Mnogo toga ti govori ti govori“, rekoh. Rekla sam ti da smo mi odavno porodični prijatelji“ , kazala je. Ţeli da ostaneš u Francuskoj. Ţeliš li i ti?“ Ne znam. Jedino što znam jeste da ţelim da budem s tobom. Ali ne znam šta ja ovde mogu da radim.“ Pol je rekao da će pomoć i tvom prijatelju Badiju da ostane u Francuskoj dok ne krene u Ameriku, ako ti ostaneš ovde posle d emobilizacije.“ Izgledalo je kao da će zaplakati. Ţelim da ostaneš ovde, Dţeri. Znam da moţeš da nađeš neki posao.“ Nagnuo sam se preko stola i rukama joj obuhvatio lice. Pokušaću, Ţi zel.“ Zatim sam poljubio njene tople usne i otišli smo u spavaću sob u.
Brzo smo pobacali odeću na pod i nagi se zavalili na krevet. Prstima sam joj otvorio macu. Moj ud je već vlaţio kada sam prodro u nju. Zadahtala je:
Dţeriii! Ţelim tvoju bebu! Napravi mi puno dece. Volim te, volim te!“ Osetio sam kako se njeni nokti zarivaju u moju zadnjicu. Zatim sam osetio kako mi se
telo jeţi i otvorio sam usta da udahnem vazduh dok me je proţimao orgazam i osetio sam kako moja ţivotna snaga lije u nju. Moj boţe! Moj boţe!“ Pao sam kao klada iznad nje. Sa naših tela tekao je znoj. Priljubila je svoje lice uz moje i poljubila me.
Zaista te volim, Dţeriii“, prošaputala je. Njene suze su mi ovlaţile lice.
Gotovo nedelju dana kasnije imao sam poslednji sastanak s gospodom u plavom i sivom odelu. Obavili smo to za zabačenim stolom ćošku Plave note. note. Ovaj sastanak bio je
potpuno drugačiji od prethodnih. Francuzi su bili u uniformama. Ĉovek u sivom odelu bio je obučen u uniformu brigadnog generala francuske vojske, a čovek u plavom plav om odelu bio je u sivoj policijskoj uniformi bezbednosti, s tvrdim okruglim kačketom i dva širita na ramenu. Pol me je doveo do njihovog stola. To je bio deo kluba u kojem nikada ranije nisam sedeo; pored piste gde su sedeli homoseksualci. Francuzi ni ne pokušaše da ustanu kada smo Pol i ja prišli njih ovom stolu. Otpozdravih im ponavljajući da, gospodine “. Na stolu se nalazila boca konjaka, a general je sipao piće Polu i meni. „Salut!“ , nazdravio , nazdravio je. „Salut!“ , uzvratismo. , uzvratismo. Policajac me je pogledao. Veoma smo zadovoljni kako ste obavili zada tak. Prošlo je veoma dobro. “ Hvala vam, gospodine“, rekoh. Obratio mi se general:
Da li se sve vaše dodatno osoblje vratilo u svoje jedinice?“ Da, gospodine“, rekoh. Svi osim jednog. On je bio u mom vodu i pre nego što smo došli u Francusku.“ Policajac me pogleda.
Onaj što je prebačen u Norvešku?“ Da, gospodine“, kazao sam. Zašto ga nisi poslao natrag u Norvešku?“ , upitao je general. Ţeleo je da ostane ovde“, rekoh, pogledom traţeći pomoć od Pola. Prvobitno je prebačen u Norvešku zato što je imao problem s vojnom policijom dok je vozio komandanta naše jedinice u jedan klub zabranjen za vojsku.“ Policajac se nasmešio. Tvoj prijatelj je poslat u Norvešku da bi se prikrio incident?” Da, gospodine“, kazao sam. Da li si ti sredio taj premeštaj?“ Ne, gospodine “, odgovorih. To nije bilo u mojoj nadleţnosti tada.“ Ali znao si da je komandant vaše jedinice sredio premeštaj?“ upitao je general. Da, gospodine.“ Da li se tvom prijatelju moţe verovati i ume li da drţi jezik za zubima?“ , upitao je policajac. Da, gospodine“, rekoh. Okrenuli su se ka Polu. Šta ti misliš?“, upitao je general.
Dţeri i on su bili prijatelji mnogo pre nego što je rat počeo“ , kazao je. Ne sumnjam da se obojici moţe verovati.“ Ovoga puta nam je policajac sipao sipa o piće. „Salut!“ „Salut!“ , uzvratio , uzvratio sam i nazdravio. Zatim mi je general preko stola gurnuo neku kovertu. Ovo je nagrada za dobro obavljen posao. “
Podigao sam kovertu. Bila je debela i izgledala kao da je puna novča nica. To nije neophodno, ali vam zahvaljujem na dareţljivo sti, gospodo. “
Policajac se nasmešio. I ţelim da znaš da te vlasti neće uznemiravati ako ţeliš da ostatak dţipova prodaš na ulici.“ Hvala vam, gospodine“, odgovorih. Svi smo ustali i rukovali se zvanično kada su odlazili. Pol i ja ponovo zauzesmo svoja mesta. Koverta je i dalje leţala na stolu. Podigoh je i otvorih. Prebrojao sam novčanice. Pet hiljada američkih dolara u novčanicama od sto dolara. Pogledah u Pola. Verovatno su mislili da polovina pripada tebi. “ Ja sam već podmiren. Novac je tvoj.“ Zviznuo sam meko. Ovo je ludo“, kazao sam. Na ovom poslu zaradio sam dvadeset pet hiljada do sada. “ Dozvoli da te uverim“, rekao je Pol. Ona dvojica su zgrnula puno novca ako si ti zaradio toliko. Ne duguješ im ništa. Bezbedan si; oni neće zaboraviti tvoju pomoć.“ Ne znam kako to da sakrijem od američkih vlasti“ , kazao sam.
Zašto ne uradiš istu stvar kao i Badi?“ Ali on je oţenjen. On se obezbedio time što će ga dati svojoj ţeni.“ Ţizel moţe da ga sakrije za tebe.“ Ali mi nismo venčani.“ Ţizel te voli... novac ništa ne menja kod nje. Sakriće ga za tebe i zaštititi te.“ Pol se nasmešio. Pomislio sam na Kiti i kako me je zaštitila. Ponudio bih da ti ga sačuvam, ali to ne bi bilo bezbedno. Ja sam Korzikanac, a previše ljudi u francuskoj vladi zna da sam blizak sa separatističkim pokretom. Ako ikada iskrsne problem, uništiće me i izgubiću sve.“ Gospode“, rekao sam saosećajno. Ne razumem to.“ Pol klimnu glavom. Tako je to u svetu. Irci se bore protiv Engleza. Je vreji protiv Arapa. Uvek će biti ljudi
koji se bore za sopstvenu drţavu. Oni veruju da će im to doneti slobodu. Ĉak i vaš Građanski rat trebalo bi da te pouči tome.“ Divno“, rekao sam podsmešljivo. Hvala na lekciji iz istorije, ali to nema nikakve veze s mojim novcem. Ja i dalje ne znam zna m kako da ga sakrijem. “ Zašto ne bi bio pošten u vezi s tim?“ , nasmejao se. Reci im da si dobio novac kockajući se. Onda moţeš da platiš porez i neće biti problema. Naravno, nakon toga moţda nećeš imati mnogo novca, ali ćeš biti pošten.“ Sranje“, rekoh. Ismevaš me.“ Naravno“, kazao je. Ako ne veruješ Ţizel, onda ne postoji niko na svetu kome moţeš da veruješ.“ Ustao je od stola. Ako ţeliš moj savet, porazgovaraj sa Ţizel večeras.“ Zurio sam za njim dok je zamicao iza pozornice. Kučkin sin je bio u pravu. Ništa drugo nisam mogao da uradim. Nisam ţeleo da bu dem opelješen kao kada su me teča Hari i Kiti sredili. Ţizel je bila jedina osoba kojoj sam mogao da verujem.
Bio je kraj aprila. Trideseti. Bilo je jedanaest sati uveče i sedeo sam u Plavoj noti za Polovim stolom, čekajući da Ţizel završi svoju tačku, pa da krenemo kući. Pijuckao sam pivo, kada sam iza leđa začuo neki glas. Vodniče Kuperu.“ Poznavao sam glas. Ustao sam i salutirao.
Pukovniče.“ Voljno, vodniče“, rekao je i seo. Da, gospodine“, rekoh, takođe sedajući. Mogu li vas ponuditi pićem, gospodine?“ Hvala ti, Kuperu“, odgovorio je. Misliš li da ovde imaju kanadski viski?“ Mogu da pitam “, kazao sam, dajući znak konobarici. Ali Pol je bio brţi. Za tili čas je prešao rastojanje od pozornice do nas pre nego što je konobarica uspela da dođe do stola. Pukovniče“, nasmešio se. Drago mi je što vas ponovo vidim.“ Pol je bio divan. Nije video pukovnika otkako ga je Badi doveo u klub pre toliko meseci. Pukovnik ţeli da zna da li imate kanadski viski“, rekao sam. Pol se izvinjavao.
Ne, gospodine. Ali imam američki burbon.“ U redu“, odgovorio je pukovnik. Hvala vam. Takođe i napitak od đumbira.“ Odmah, gospodine “, rekao je Pol. Pukovnik ga pogleda. Moram nasamo da razgovaram s vodnikom.“
Moja kancelarija vam je na raspolaganju, pukovniče“ , naklonio se Pol. Tamo vas niko neće uznemiravati.“ Pet minuta kasnije sedeli smo u Polovoj kancelariji. Nikada je ranije r anije nisam video. Bila je
to mala prostorija ali nameštena s ukusom. Jedan starinski pisaći sto, delimično pokriven koţom, s odgovarajućom stolicom. Naspram pisaćeg stola nalazilo se koţno kanabe. Na zidu je visilo nekoliko francuskih pozorišnih plakata i slike klovnova. Pukovnik je zauzeo stolicu za pisaćim stolom. Pol je stav io bocu bur- bona ispred i spred njega, s čašom, ledom i napitkom od đumbira. Napravio je sebi koktel, a onda se nagnuo ka meni. Rat je gotovo završen', kazao mi je kao da nikada ništa nisam čuo o tome. Da, gospodine“, rekoh. Imam naređenje da okončam čitavu ovu operaciju“, kazao je, spravlja jući sebi još jedno piće. Ćutao sam. Znam da imaš još otprilike jedanaest popravljenih dţipova, kao i još nekoliko koji mogu biti upotrebljeni za rezervne delove. “ Pogledao me je. Imaš li ideju kako moţemo da ih upotrebimo?“, upitao je. Nisam razmišljao o tome, gospodine“, slagao sam. Nisam hteo da mu kaţem da sam već dobio dozvolu od Korzikanaca da ih prodam na crnoj berzi. Ne znam ni ja“, kazao je, ponovo sipajući sebi još jedno piće. Premešten sam natrag u Detroit da uspostavim štab za demobilizaciju kako bismo čitav vod raspustili kad stignu tamo.“ Da, gospodine.“ Mogu da te povedem sa sobom u Ameriku, vodniče“ , kazao je. Dobio sam dozvolu da povedem sa sobom nekog za ispomoć. Mislio sam da bi mogao biti zaintere sovan. Obavili smo dobar posao i ţeleo bih da ti pokaţem da to cenim.“ Pogledah ga. Lice mu se već zarumenelo i bio je na dobrom putu da se napije. Nisam
bio toliko glup. Znao sam da je jedini razlog zbog kojeg je ţeleo da me povede natrag u Ameriku bio taj da se pobrine da nešto ne zucnem nakon što ode. Osim toga, nisam mu verovao. Previše je pio i nisam mogao da budem siguran da bi me poveo u Ameriku. Cenim vašu brigu, gospodine“, rekao sam. Ali planirao sam da ostanem u Francuskoj posle rata.“ Imaš devojku?“ Da, gospodine. Ali, pukovniče, Badi zna podjednako o vodu kao i ja, a znam da on ţeli da ode kući što je moguće pre. Posebno s vama, gospodine. On vas puno poštuje.“ Pukovnik je razmišljao za trenutak i sipao je još jedno piće. Šta ćeš onda ti da radiš?“, upitao je. Samo mi ostavite dokumenta o demobilizaciji s datumom kada je rat zvanično okončan i biće mi dobro“ , odgovorih. Siguran sam da ovde mogu da nađem posao.“ Zadrţao sam dah dok je on razmišljao o mom predlogu. Sipao je još malo burbona. Pogledao je u dno čaše. U redu, vodniče“, kazao je. Pošalji mi tog redova. Znam da je dovoljno bistar da obavi posao. Potpisaću tvoja dokumenta o demobilizaciji i moţeš da ih pošalješ u ko mandu kad budeš spreman. A ja ću ti dati obilje uputstava za dţipove koji su ti preostali. Pobrini se da dobiješ nešto novca za njih.“ Hvala vam, gospodine“, rekoh, ustajući i otpozdravljajući. Podigao se sa stolice i počeo da salutira, ali nije sasvim uspeo u tome. Počeo je da pada preko stola, oborivši na pod bo cu burbona i svoju pra znu čašu. Ne znam kako, ali Pol mora da je imao šesto čulo. Ubrzo se pojavio u kancelariji. Pogledao je pukovnika.
Ne moţe da podnese piće.“ Francuzi su smešni čak i kada nemaju nameru da budu smešni. Glupan“, rekoh. Dovedi debelog čoveka da mi pomogne da ga uspravim. Pozvaću Badija da odvede pukovnika u stan. “ Šta je hteo da ti kaţe?“ , upitao je. Nasmeših se. Mislim da ću ti neko vreme biti u blizini. Dobiću doku menta o demobilizaciji. Uzgred, reci čoveku u plavom odelu i čo veku u sivom odelu da Badi odlazi s pukovnikom. “
Najednom se sve promenilo. Dva dana kasnije, drugog maja, Badi je smestio Ulu na
voz za Norvešku i pokupio svoje torbe iz moje kancelarije u garaţi. Sastajem se sa starim u Parizu “, rekao je. Sutra idemo u Ameriku.“ U redu“, kazao sam. To je sve što imaš da kaţeš?“, upitao je, gledajući me. Zar nećeš da kaţeš čak ni srećno‟?“ Nasmeših se. Badi, nisam znao da si toliki emotivac! Sve vreme si bio 'Gospodin Hladni‟.“ Dţeri“, rekao je, nikada nisam bio takav s tobom. Ti si uvek bio moj prijatelj i osećao sam kao da smo braća.“ Jesmo“, kazao sam. Međutim, sada krećemo različitim putevima. Nedostajaćeš mi, ali moraću da se naviknem na to.“ Nedostajaćeš i ti meni.“ Pogledah ga. Na njegovim obrazima zacakliše se suze. Plačeš“, rekoh. Crnje ne plaču“, kazao je, zagrlivši me. Ti si samo ludi jevrejski momak. “ Uzvratih mu zagrljaj.
Ti si moj najbolji prijatelj, kučkin sine. Najbolji prijatelj na svetu. Sada me pusti ili će ljudi pomisliti da smo pederi. “ Ustuknuo je, izvadio cigaretu i zapalio je.
Pretpostavljam da ne moţeš da mazneš dţip i odvezeš me u komandu?“ Izvadio sam i ja cigaretu i zapalio je. Nisi se promenio “, nasmejah se. Pomislio sam da si, u stvari, došao sam o da se
pozdraviš.“ I on se nasmejao i ispustio dim kroz nozdrve.
Zbog toga sam došao. Ali sam mislio da nije loša ideja da me odvezeš u Pariz, budući da smo najbolji prijatelji i sve to. “ Ti si kopile“, zgrabih mu ruku. Ti si bogat čovek. Moţeš da uzmeš taksi do Pariza.“ Rukovali smo se. Obojica smo drţali cigaretu u drugoj ruci. Kada ću te ponovo videti?“ Ne znam“, odgovorih. Biću ovde.“ Posle rata?“ Da, posle rata.“ Kako da te nađem?“ Razmišljao sam za trenutak. Potraţi me preko Pola u klubu. On će uvek znati gde sam.“ Da li ćeš moći da budeš u vezi s Ulom?“, upitao je. Hoću“, rekoh. Osim toga, Ţizel je voli; već su se dogovorile da ostanu u vezi.“ Pogledao je na sat. Kasnim. Bolje da krenem.“ Ponovo sam ga uzeo za ruku.
Srećno, Badi.“ Nasmešio mi se. I tebi.“ Zatim se okrenuo i izašao iz kancelarije. Pet dana kasnije, sedmog maja, završio se rat u Evropi. Pariz je postao slavljenički
grad. Američki vojnici bili su heroji. Vino, šampanjac i pivo tekli su slobodno. Devojke, udate ili ne, kao da je zahvatila groznica. Parovi su vodili ljubav u parku usred dana, u
hodnicima i na stepeništima stambenih zgrada. Svuda je vladala ljubav. Plava nota nota bila je krcata od trenutka kada bi se otvorila do poslednjeg ture pred zatvaranje. Homoseksualci se nisu razlikovali od ostalih. Obe strane piste bile su prepune, svaki sto je bio krcat. Iskakali su čepovi iz šam - panjaca, vino je teklo. Nisam mogao da
dobijem mesto za svojim stolom, pa sam čekao iza pozornice kako bih mogao da posmatram šta se dešava. Pol mije prišao s leđa i potapšao me po ramenu. Šta misliš?“ upitao je. Rat je zaista gotov “, kazao sam. Nisam verovao da ću ikada videti ovakvu sreću.“ Prošlo je mnogo godina“ , rekao je Pol. To je kao povratak iz pakla. Toliko smrti. Toliko razaranja.“ Meni je bilo lako. Nisam prošao kroz teţak period, zaista. Moţda bi trebalo da se stidim samog sebe. “ Ti si ljudsko biće“ rekao je. Nisi ti odlučivao o tome gde će te vojska poslati i šta ćeš raditi. Isto tako mogli su da te pošalju na front. Ko zna šta ţivot donosi?“ Ne znam“, rekoh. Za mene se rat pretvorio u posao. “ To je ono što ti je vojska dala da radiš. Dodatnu zaradu mogao je bilo ko da pokupi. Ti si dobar vojnik. Radio si ono što ti je rečeno da radiš.“ Da li su i Francuzi bili takvi?“ upitah. Oni su bili kao i svi ostali. Oni su krali, lagali, sarađivali s neprijateljem, napadali francuske Jevreje. A mnogi od njih zaradili su novac na tome. Mnogo više novca nego što ti moţeš i da sanjaš. Na kraju svega toga, birokrate če vlad ati zemljom, a ne rodoljubi koji su rizikovali ţivote za pobedu.“ Zurio sam u njega.
Nemaš poštovanja ni za koga od njih.“ Zašto bih?“, upitao je. Prepustili su pola Azije, četvrt Afrike i petnaest odsto Srednjeg istoka, iskoristili ih koliko su mogli i otkačili ih. Međutim, Korziku još drţe kao zatvorenika jer imaju koristi od nje. “ Pošto je rat završen, šta će biti s klubovima?“ Nasmejao se.
Klubovi će svi opstati. Moţda neće donositi mnogo novca, pošto će američki vojnici otići, ali Pariz je grad u koji ceo svet dolazi radi zabave i uzbuđenja.“ Počinjem da se pitam da li sam uradio pravu stvar. Još nisam siguran šta ću da radim ovde.“ Opusti se. Sada je vreme za slavlje. Kasnije ćemo brinuti o tome šta moţeš da radiš.“ Okrenuo se i pogledao šta se dešava u klubu. Larma je bila zaglušujuća. Okrenuo se ponovo ka meni. Otkazaću predstave za večeras. Ovde se dovoljno toga dešava. Poslaću devojke kući. Ne ţelim da bilo koja od njih bude ovde napastvovana.“ Bilo je jedanaest sati kada smo Ţizel i ja pošli kući. Ulice su bile prepune ljudi srećnih zbog pobede. Iako me je Ţizel drţala pod ruku, američka uni forma bila je kao magnet. Ljudi bi me zaustavljali i ljubili me u oba obraza, uzvikujući divne stvari o Amerikancima. Konačno smo uspeli da se probijemo do naše zgrade. Ostao sam bez daha i pre nego što smo počeli da se penjemo uz stepenice. Osećao sam da su svi bili toliko srećni i uzbuđeni da su bili spremni da me proţdru.“ Nasmešila se dok je otključavala vrata. Srećni su zato što se prvi put osećaju bezbedni. Rat je razorio našu veru u sebe same.“ To je sada gotovo “, rekao sam dok smo ulazili u stan. Sada ćemo početi to da zaboravljamo.“
Nikada nećemo zaboraviti“, rekla je. Spustila je mantil na stolicu. Okrenula se i stavila mi ruke na lice. Volim te. Nisam se bojala ranije zato što si bio ovde sa mnom. Sada se bojim.“ Pogledao sam je; njene tamnoplave oči bile su pune suza. Zašto sada, Ţizel? Ostajemo zajedno.“ Na koliko dugo? “, prošaputala je. Pre ili kasnije moraćeš da odeš kući, a ja ću ostati sama. Kao što je ostala moja sestra kada ju je ljubavnik napustio.“ Ostajem ovde, znaš to. Moja dokumenta o demobilizaciji već su odo brena. Kada završim posao u garaţi, izaći ću iz vojske i biću slobodan“ , rekao sam i zagrlio je. Ako odlučim da se vratim u Ameriku, ti ćeš poći sa mnom.“ Podigla je pogled ka meni.
Zaista to misliš? Ne samo zato što sam sada potištena?“ Poljubio sam je neţno. Obećavam.“ Otišli smo u spavaću sobu. Skinuo sam se pre nje. Doneo sam radio u spavaću sobu i stavio ga na noćni stočić. Pustio sam Glas Amerike. U Amerike. U Njujorku je bilo popodne i voditelj je prenosio dešavanja sa Tajms skvera. Jedva sam mogao da čujem njegov glas od buke koja je vladala vl adala na trgu. Bilo je to prvi put da čujem reči na engleskom. „Rat u Evropi je okončan. Danas je Dan pobedet Zatim su pustili Kejt Smit koja je pevala Boţe, blagoslovi Ameriku“. Tada sam zaplakao. Nisam mogao da poverujem u to. Svet se opet okrenuo naglavačke. Oči su mi još bile zamućene od suza kada je Ţizel ušla u spavaću sobu i stala na vrata, salutirajući. Bila je potpuno naga. Ne znam kako je to uspela, ali je zalepila papirnatu američku zastavu odmah iznad mace, drţeći flašu i dve čaše u drugoj ruci.
Dve nedelje kasnije stigla su dokumenta o d emobilizaciji, ne samo za mene, već za
čitav vod. Posetio me je vodnik Felder. Drţao je u ruci naređenje o svom premeštaju. Mislio sam da su ti rekli da ćemo imati vremena da se otarasimo dţipova.“ I ja sam tako mislio “, rekoh. Ali su me zeznuli. Tako ti je to s vojskom. “ Ostalo nam je sedam vozila“, negodovao je. Gubimo puno novca.“ Vraćaš se kući. Nemoj da se ţališ. Barem ne ideš na Pacifik.“ Ĉuo sam da šalju drugog oficira ovamo da se pobrine da sve bude ispravno.“ Felderu, ne budi dosadan. Goto vo je. Dobio si prilično novca za to. Sada ga nosi i moţda moţeš da se skućiš sa ţenom i decom. Imaš dovoljno da otvoriš servis za popravku automobila ako ţeliš. A siguran sam da će tvoja ţena biti srećna da ponovo budeš kod kuće.“ Ne znam koliko će biti srećna. I dalje imam gonoreju“ , rekao je. Gospode! Ĉitavih šest meseci. Zar se nisi pobrinuo za to?“ Triput sam išao kod lekara. Svaki put bi mi rekao da sam izlečen. Ali nisam“ , pogledao me je potišteno. To nema nikakvog smisla. Ostali izleče to za kra tko vreme.“ Pogledao me je. Bio sam kopile“, kazao je. Bio sam zagrejan za tu de vojku i uvek sam joj se vraćao.“ Kopile je prava reč“ , nasmejah se. Sada barem moţeš to da preboliš. Nemoj više da
posećuješ tu devojku. Neka se lekar pobrine za to pre nego što kreneš kući.“ Sedeo je odmahujući glavom. Kako sam mogao da budem tako glup? “ Potrebno je iskustvo “, nasmejao sam se. Traţim samo jedno pre nego što odeš. Ţelim da se jedna kola srede za mene. Voleo bih da budu završena za tri dana, onda ću da odmaglim. Neka budu kao nova. Uradi to i potpisaću ti dokumenta o demobilizaciji s pohvalom.“ Felder je završio kola pre roka. Bila su mu potrebna samo dva dana. Te noći odvezao sam dţip u jednu od Polovih skrivenih garaţa. U pravo vreme. Tog jutra prebac ili smo preostale dţipove u drugu garaţu čiji je vlasnik bio jedan Polov prijatelj Korzikanac. Kasno tog popodneva otvorila su se vrata moje kancelarije u garaţi i neki potporučnik stao je ispred mene. Vodnik Kuper?“, upitao je. Ustao sam i salutirao. Da, gospodine.“ Potporučnik Dţonson.“ Uzvratio je pozdrav. Imam naređenje da prebacim odeljenje natrag u komandu.“ Da, gospodine“, rekoh. Očekivali smo vas, gospodine.“ Imate devetoricu ljudi?“ Klimnuh glavom. Da, gospodine.“ Jesu li spremni da danas popodne krenu? krenu? “ Svi su u kasarni, gospodine “, odgovorih. Autobus je spreman da ih preveze u komandu “, kazao je. Osvrnuo se po garaţi i
otpadu dok smo išli ka kasarni. Imate vraški mnogo starih dţipova ovde. Zar nijedan od njih nije mogao da se popravi? “
Imamo naređenje da ih uništimo, gospodine“ , rekoh. Koristili smo ih kao delove za popravku vozila koja su mogla da se osposobe. “ Zar ništa od ovih vozila nije prodato trgovcima starudijom?“ upitao je. To nije moja odgovornost, gospodine. Takva nar eđenja moraju da sti gnu iz komande.“ Ĉudno. Mislio sam da su se oni pobrinuli za to.“ Ćutao sam. Video sam iz naređenja da ste demobilisani ovde u Francuskoj. Da li postoji poseban razlog zbog kojeg ne ţelite da idete kući?“ Moji roditelji su umrli, gospodine. I nemam rodbine kojoj bih se vratio. “ Imate devojku?“, upitao je. Da, gospodine.“ Klimnuo je glavom.
To sam i mislio, vodniče. To je glavni razlog zbog kojeg vojnici ţele da ostanu ovde.“ Nisam odgovorio. Pogledao sam ga. Ĉinio se mladolik, ne stariji od mene. Jeste li dugo ovde, gospodine? gospodine? “, upitao sam. Ne baš, vodniče. Stigao sam ovde pre tri nedelje, pravo sa Vestpointa.“ Ponovo sam ćutao. Pogledao me je.
Znate, vodniče, ljubomoran sam na vas. Nisam stigao da vidim ništa od rata kao što ste vi imali priliku. Mora da ste videli mnoge stvari. Ţeleo sam da me pošalju na Pacifik, ali su naredili da dođem ovamo.“ Ovde ima da se obavi vaţan posao, gospodine“ , rekoh. Glupan, pomislio sam. Nije propustio ništa osim da pogine. Odavde me premeštaju u Berlin“, kazao je. To bi trebalo da bude zanimljivo. Video sam sve te filmove s Marlen Ditrih. Nemice mora da su divne. “ Stigli smo do kasarne. Otvorio sam vrata kao pravi vodnik i uzviknuo zvanično: Mirno!“
Tek krajem juna završio sam posao na dţipovima koje sam sakrio u garaţi Polovog
prijatelja. Ostavši bez Feldera i momaka, morao sam da nađem francuske mehaničare koji bi mogli da rade za mene. Pol ih je sve poznavao. To su bili stariji ljudi koje francuska vojska nije mobilisala. Ali postojala je jedna dobra stvar u vezi s njima. Znali su svoj posao i otkrio
sam da su čitav radni vek proveli popravljajući automobile. Bili su pravi umetnici. Bilo je trenutaka tokom dana kada zbog jezika nisam mogao da im obja snim šta je potrebno da urade. Moj francuski je bio veoma loš, a oni nisu razumeli ni reč engleskog. Na kraju je Ţizel svakoga dana dolazila sa mnom u garaţu na nekoliko sati i prevodila ono što mi je bilo potrebno. Uz njenu pomoć uspeli smo da završimo posao. Zatim je trebalo da ih isplatim. To je odnelo devet hiljada moje ušteđe vine, i preostalo mi je sedamnaest hiljadarki. Ali, vredelo je. Kola su izgledala bolje nego kada su bila nova.
Sada, iako je rat bio završen i francuska automobilska industrija je započela proizvodnju, trebalo je da protekne dosta vremena pre nego što stignu vozila za isporuku. Ipak, većina kupaca bila je spremna da čeka francuske automobile. Srećom, Pol je bio na mojoj strani. Bilo je još dosta preprodavača ukra dene robe koji su ţeleli da kupe dţipove. Međutim, zarada nije bila tako do bra kao ranije. Dvadeset petog jula prodao sam poslednji dţip. Završio sam s dvadeset hiljada dolara i zaista savršenim dţipom, s platnenim krovom i prozorima od pleksiglasa sa strane. Leto u Parizu bilo je pakleno. Bilo je vruće i vlaţno. Ali svi su bili ţeljni da se vrate poslu. A čim su se vratili poslu i svakodnevici, došlo je vreme odmora. Uopšte nisam znao da je u Francuskoj vreme odmora nalik na obred. Ljudi su masovno napuštali Pariz. Kada bih šetao okolo, viđao bih više uniformisanih Amerikanaca i Engleza nego Francuza. Sedeo sam s Polom za stolom u klubu.
Šta se to dešava? To nema smisla. Zar nije svima stalo da se vrate svakodnevici i da tako nastave?“ Nasmejao se.
Ovo je normalno. Ĉak i tok om rata, Francuzi su odlazili na odmor. “ Debeli čovek koji je čuvao sluţbeni ulaz i imao ulogu izbacivača prišao je Polu i uzviknuo uzbuđeno: Radio u tvojoj kancelariji!“ Pol mi je dao znak rukom da ga sledim. Ušli smo u kancelariju. Voditelj je takođe pričao uzbuđeno. Govorio je tako brzo da nisam mogao da razumem ni jednu jedinu reč. Sledećeg trenutka Pol se okrenuo ka meni. Bio je toliko uzbuđen da je izmešao engleski i francuski. Uspeo sam da shvatim da je reč o tome da su Amerikanci bacili atomsku b ombu na Japan i da su hiljade ljudi poginule.
Pogledao me je. Nikada nisam video tako uţasnut izraz lica kao što je bio njegov. To je strašno. Toliko mrtvih ljudi. Nevini ljudi koji nisu imali nikakve veze s ratom. Kakva je to vrsta bombe koja moţe da uradi tako uţasne stvari?“ Odmahnuh glavom.
Ne znam. Nikada ranije nisam čuo tako nešto. Prebaci na Glas Amerike, moţda ćemo više saznati.“ Brzo je okrenuo dugme i uhvatio Bi-Bi-Si. Bi-Bi-Si. I na britanskom radiju vladala je izbezumljenost. „ Amerikanci su bacili atomsku bombu na Hirošimu u Japanu. Predsednik Hari S. Trumanje, u
obraćanju američkom Kongresu, izjavio da će ta bomba okončati rat na Pacifiku i spasti mnoge Amerikance koji koji su morali da se bore od ostrva ostrva do ostrva da bi stigli do Japana .“
Pol je isključio radio pre nego što sam mogao da čujem nešto više. Atomska bomba? Kakva je to bomba?“ Ne znam“, rekoh. Ali ako to zaustavlja rat, pretpostavljam da je to onda dobra stvar.“ Politika!“, procedio je. Socijalisti pokušavaju da oduzmu moć De Golu sada kada je rat okončan i više im nije od koristi. Britanci su uklonili Ĉerčila onog trenutka kada se rat završio. Francuski socijalisti, britanski laburisti - svi su oni komunisti. Na kraju, Rusija će ovladati čitavom Evropom.“ Kasnije te noći Ţizel i ja razgovarali smo o onome što je Pol rekao. Pitao sam je da li se svi Francuzi osećaju tako. Nasmešila se. Mislim da ne. Pol je Korzikanac i lako se uzbuđuje. Preosetljiv je. Uostalom, to je na drugom kraju sveta. To ne moţe da nas uznemirava ovde.“ Uzeo sam pivo i seo za sto, čekajući je da izađe iz kupatila. Nasmejala se. Zašto ne dođeš u krevet? Rat je zaista završen.“
Bila je sredina avgusta, pola tri ujutru, kada nas je Pol probudio. Prvi put sam ga video tako ner voznog. Spustio se na stolicu za kuhinjskim stolom. Brţe -bolje sam mu dao konjak,
dok je Ţizel kuvala kafu. Jednim velikim gutljajem iskapio je čašu i ponovo sam mu je napunio. Pogledao nas je. U nevolji smo“, kazao je. Zašto?“, upitao sam. Vojska je p ronašla dţipove na Korzici. Trag ih je doveo do naših prijatelja. Sada su general i načelnik bezbednosti u kućnom pritvoru. Naši prijatelji neće progovoriti, ali francuska vojna policija nije glupa. Svesni su da je toliki broj dţipova mogao da stigne samo iz Pariza.“ Dovršio je svoj konjak i srknuo kafu. Zašto se toliko uzbuđuješ?“ , upitah. Ti nisi u vojsci. Ne mogu ti ništa.“ Ja sam Korzikanac. Znaju da je policijski inspektor moj brat. A znaju i da smo povezani s tvojim komandantom jedinice, koji je bi o zaduţen za popravku dţipova.“ On je u prokletim Drţavama. Ne postoji način da dođu do njega. I čitav vod se vratio u Ameriku. Nemaju za šta da se uhvate.“ Dţeri“, kazao je. Ne budi budala. Mi smo ovde i mogu da nas uhvate. “ Nemaju nikakve dokaze, nem a šta da se nađe. Sva kola su nestala, a ja sam američki građanin. Ne mogu da me privedu tek tako.“ Imaš sopstveni dţip“, kazao je. Ne zaboravi, francuski i američki za kon veoma se razlikuju. Mogu da te uhapse i bez pravog razloga. “ Pruţio je ruku da uz me cigaretu. Moj savet ti je da napustiš Pariz što brţe moţeš. Ja ujutru odlazim za Korziku.“ Jednostavno napuštaš svoje klubove“ , pucnuh prstima, tek tako! “ Po prvi put otkako je došao, nasmejao se. Ja sam Korzikanac. To znači da nisam glup. Imam svo je ljude da ih vode dok se ne vratim.“ Uzeo sam šolju kafe i seo pored Ţizel. Gde bi trebalo da odem? Ja sam Amerikanac i štrčim.“ Obuci civilnu odeću i izgledaćeš kao i svi ostali.“ Okrenuo se ka Ţizel. Vas dvoje bolje počnite da se pakujete. Mislim d a bi trebalo da odete u Lion i posetite tvoje roditelje. Pozdravićete ih u moje ime i reći im da se nadam da ću ih uskoro videti.“ Izvadio je kovertu iz dţepa i pruţio je Ţizel. Ovim pisamcetom preporučujem te upravniku kluba koji posedujem u Nici i odmah će ti obezbediti posao.“ Zatim se okrenuo ka meni.
Takođe dajem i jedno pisamce za tebe. Daćeš ga jednom mom bliskom prijatelju koji takođe poznaje Ţizel, mesje Ţan -Pjeru Martenu, bivšem pukovniku u De Golovom štabu. On je homoseksualac kao i ja, ali smo postali dobri prij atelji jer sam mu pomogao da reš i neke probleme s Amerikancem s kojim sada ţivi na jugu Francuske. On je iz veoma bogate francuske porodice. Poseduju Pleskasje, Pleskasje, jednu od dve naj veće kompanije flaširane vode u Francuskoj. On voli Amer ikance zato što se kao dečak i momak školovao u Americi. Porazgovaraj s njim. Postoje dobri izgledi da ti ponudi posao u svojoj kompaniji. On planira
da proširi kompaniju do Engleske i Sjedinjenih Drţava.“ Pole“, rekoh. Divno je ovo što činiš za mene. I ja sam ti veoma zahvalan, ali zašto ja?“ Ti si za mene i mog brata učinio više nego što moţeš da shvatiš. Osim toga, prijatelji smo. A biti dobar prijatelj ponekad je vrednije nego biti ljubavnik. “ Ugasio je cigaretu i dovršio svoju kafu. Ustao je i zagrlio Ţizel. Po ljubio ju je u oba obraza, a onda se okrenuo ka meni. Trebalo bi da budeš srećan što sam peder jer nikada ne bi našao ovu devojku.“
Nasmejah se.
Pole, molim te, moraš da se paziš.“ Hoću, prijatelju moj.“ Zagrlio me je i poljubio u oba obraza. Moram sada da idem. “ Na vratima, okrenuo se ka Ţizel. Kada napustite stan, ostavi ključeve kod nastojnika, koji će znati kako da se pobrine za sve.“ Posmatrali smo ga kako odlazi. Kad je zatvorio vrata, pogledao sam Ţi zel. Hoće li se izvući?“, upitao sam. Uhvatila me je za ruku. Biće bezbedan“, kazala je. Sada, bolje da počnemo da se pakujemo. Hajde da
pokušamo da sve spakujemo i stavimo u kola pre nego što svane. Tako niko neće videti da odlazimo.“ Koliko će nam vremena biti potrebno da se odvezemo do Liona?“, upitah. Zavisi koliko su putevi oštećeni za vreme rata. Moţda između sedam i deset sati.“ Nasmejala se. To neće biti putovanje za medeni mesec.“
Ne znam kako smo to izveli, ali uspeli smo! Spa kovali smo se i bili na putu već u šest
sati ujutru. Blaga siva svetlost tek je počela da se pomalja s istoka. Bilo je vlaţno i oblačno kad smo krenuli iz Pariza. Dţip je išao glatko, mo tor je zujao lako i nije bilo problema. Alija sam imao problem. Nisam imao mapu puta. Ţizel je rekla da zna put do kuće. To za mene nije bila laka voţnja. Svi saobraćajni znaci bili su u kilometrima, a moj dţip je imao američki brzinomer u miljama. Međutim, Ţizel nije bila zabrinuta. Bila je srećna. Išla je kući. Kakva je razlika da li je to četiristo kilometara ili dvesta četrdeset milja? Sve je to ista razdaljina, kazala je.
Zaključio sam da će nam, s prosečnom brzinom od trideset milja na sat, biti potrebno otprilike osam sati da stignemo do Liona ako ne budemo morali da prekidamo putovanje.
Ali prekidali smo. Ĉesto. Zaustavljali smo se da odemo u toalet, da ručamo, natočimo gorivo. I jedno zaustavljanje, za Ţizel najvaţnije; morali smo da stanemo u jednom gradu da kupim civilno odelo. Objasnila mi je da su njeni roditelji protiv stranaca“, posebno vojnika, otkako je
nemački vojnik ostavio njenu sestru, trudnu i odbačenu. Tereza je morala da pobaci, a njeni roditelji nikada nisu oprostili ni Terezi ni njenom ljubavniku. Odeća neće ništa prometiiti“, rekoh. Tvoji roditelji sigurno znaju da sam bio američki vojnik.“ Znam“, kazala je. Ali će to učiniti da se oni i ja osećamo lagodnije. Ako te vide u
odelu, barem će videti da ostaješ u Francuskoj umesto da ideš i ostavljaš me samu.“ Postoji velika razlika“, kazao sam. On je bio na drugoj strani, protiv Francuske; sećaš se, ja sam bio na vašoj strani.“ To nije bilo vaţno. Nabavio sam sivo, lagano vuneno odelo i nekoliko belih košulja. Francuska odela nisu bila kao američka. Francuzi imaju uţa ramena, niţe straţnjice i kraće noge. Odelo koje mi je odgovaralo bilo je po francuskim veličinama veliko, a u Americi bi bilo srednje veličine. Bilo je pet sati posle podne kada smo stigli u kuću njenih roditelja. Vrata je otvorila njena majka. Pozvala je svog supruga. Ţizel je stigla!“ Zagrlila je svoju kći i zaplakala. Moje dete je kod kuće!“
Ţizelin otac se pojavio na vratima. Zagrlio ju je i poljubio u oba obraza. Ţizel, zašto nas nisi obavestila da stiţeš?“ Svi su brbljali na francuskom dok smo ulazili u kuću, pričajući tol iko brzo da nisam mnogo razumeo od onoga što su govorili. Konačno, njen otac se okrenuo i pogledao me. Amerikanac?“ upitao je. Oui, Oui, tata“, odgovorila je. Pruţio sam ruku. Drago mi je što sam vas upoznao, gospodine.“ Pogledao je moju ruku ne prihvataju ći je. Moj otac uopšte ne razume engleski“, rekla je Ţizel, izvinjavajući se. Pogledah je.
On takođe ne ume da se ophodi“ , rekoh. Izaći ću i čekaću u kolima.“ Smiri se“, rekla mi je; zatim se okrenula ka svom ocu pričajući veoma brzo. Uspeo sam da pohvatam nekoliko francuskih reći koje sam mogao da razumem. Ratni heroj. On je bogat. Moj verenik. Velika ljubav. “ Njena majka se okrenula i uzela me za ruku. Uputio sam se za njom do stola i seo. Otac
je još imao turobno lice, ali mi je napokon pruţio ruku i uljudno se rukovao. Zatim je izvadio bocu vina i sipao po čašicu svakome. Salut“ Salut“ , rekao , rekao je. Klimnuh glavom i uzvratih. Probali smo vino. Nekoliko minuta kasnije pojavila se Tereza. Sestre su se zagrlile i poljubile. Posmatrao
sam njihovog oca. Ĉinilo se da nije toliko fin prema Terezi kao što je prema Ţizel. Tereza se okrenula i nasmešila mi se. Osećam da te poznajem“, rekla je na engleskom. Ţizel mi je pisala nekoliko puta mesečno dok je bila odsutna.“ Pričala mi je o tebi. Lepo je upoznati te konačno.“ Izvini zbog mog oca“, pravdala se. To je zapravo moja krivica. Moj otac nije voleo mog ljubavnika.“ To je tvoj izbor “, odgovorio sam. Tvoj otac nema pravo da se meša.“ S tim je završeno. Sada kada se rat okončao, moţda će utihnuti i sve stare mrţnje i ljutnje.“ Nadam se“, rekoh. Ţizel mi se nasmešila. Zar ne misliš da je moja sestra lepa?“ Obe ste lepe “, kazao sam. Ţao mi je mi je što je tvoj otac ljut zbog prošlosti.“ Biće potrebno vreme“, rekla je Ţizel. U međuvremenu, Tereza, ti i ja otići ć emo na večeru u restoran čiji je vlasnik moj dobar prijatelj. Moji roditelji se hrane na tipičan francuski način. Ručaju obilato u podne, a uveče jedu samo sir i baget i popiju čašu vina. To je lepo“, kazao sam. Ima još nešto“, nasmešila se Ţizel. Moji roditelji su veoma staromodni. Ţele da ostanem s njima večeras, ali postoji samo jedna slobodna spavaća soba i ti ne moţeš da prenoćiš ovde sa mnom.“ U redu“, rekoh. Mogu da nađem sobu u hotelu.“ Ne moraš“, kazala je. Tereza je rekla da moţe da te smesti negde noćas.“ Pogledao sam u Terezu.
To ti neće pričinjavati problem?“ Tereza se osmehnula.
Biće mi zadovoljstvo.“ Pogledao sam Ţizel i ona je klimnula glavom u znak odobravanja. Uopšte nisam znao da je Lion vaţio za grad sa najboljom kuhinjom u čitavoj Francuskoj, a koliko sam ja mogao da zaključim, najboljom na svetu. Gazda je bio bliski prijatelj sestara, mada sam primetio da je bio prilično hladan prema Terezi. Zatim sam zapazio traku na njegovom reveru. Bio je rat. Imao je orden Legije časti, a Tereza je prešla liniju. Spavala je s neprija teljem. Ali bio je ljubazan. Nije rekao ništa i poţeleo nam je dobrodošlicu. Posle večere, Ţizel nas je odvezla do stana svoje sestre. Dala mi je kofer čić u koji mi je spakovala toaletni pribor i piţamu. Na smejala se i poljubila me u obraz. Budi fin dečko s mojom sestrom.“ Naravno“, rekoh. Pogledao sam Terezu koja se smešila sestri; zatim su se poljubile u obraz i Ţizel je pokrenula kola. Pokupiću te u devet“ , kazala je i odvezla se. Uputio sam se za Terezom u njen stan.
Pokazala mi je kupatilo, a onda spavaću sobu. Tamo se nalazio samo jedan bračni krevet. Pogledah je.
Zar nemaš još jednu spavaću sobu?“, upitao sam. Odmahnula je glavom, smešeći se. Ne.“
Onda bi trebalo da spavam na sofi? “ Ponovo se nasmejala. Ne.“ Pogledah je. I dalje se osmehivala. To je veliki krevet. Sigurna sam da ima dovoljno mesta da nam oboma bude udobno. “ Pokazao sam rukom ka njoj. Zajedno?“ Naravno“, rekla je. Ja nisam devica, a Ţizel i ja smo sestre... mi sve delimo .“ Ovo je bio francuski običaj za koji uopšte nisam znao. Kada sam se vra tio iz kupatila,
Tereza je već leţala naga u krevetu. Bilo joj je potrebno samo dvadeset sekundi da mi svuče piţamu. Zatim me je pritisla na krevet i sela mi na lice. Njena maca je već bila vlaţna i iz nje je curilo kada je pruţila levu ruku iza iz a sebe i zgrabila me za ud. Brzo B rzo i u ritmu povlačila ga je, nastavljajući da mi nasađuje svoje kukove na lice. Glasno se nasmejala kada sam svršio svuda po njenim leđima i zadnjici. „ Je suis montee a cheval!“ , zavrištala je kada je svršila po mom licu, ustima i očima, da sam pomislio da sam oslepeo.
U devet sati ujutru stajao sam na trotoaru ispred Terezine zgrade kada je Ţizel skrenula za ugao i zaustavila dţip ispred mene. Ćutke, podigao sam svoj koferčić i bacio ga na zadnje sedište kola. Premestila se s mesta vozača na suvozačevo. Seo sam za volan i pogledao je. Smešila se. Kučko!“ rekoh. Zar ti se nije dopala moja sestrica? “ Pitala je neduţno, ali se smeškala nestašno. Namestila si mi. Srećan sam što se nismo tucali do besvesti!“ , obrecnuo sam se. Tereza je previše dugo bila sama“, kazala je. Mojoj sestri je bio potre ban muškarac.“ Pogledah je. Kada si mi rekla da ti i tvoja sestra delite sve, nisam znao da to uključuje i ljubavnike.“ Nagnula se i poljubila me u obraz. Samo dobre ljubavnike“, nasmejala se. Srećan sam što nemaš više sestara“, osmehnuh se. Inače, bio bih sva kako mrtav.“ Ponovo me je poljubila.
Volim te, Dţeriii.“ Odmahnuh glavom. Ne razumem. Da li je to omiljeni francuski običaj?“ Mislim da je bolje da krenemo “, kazala je. Najbolji put za nas je da idemo do Marseja, a onda do Kana, potom do Nice. “ Koliko će nam vremena trebati za to?“ upitah. Otprilike koliko nam je bilo potrebno da stignemo iz Pariza dovde “, odgovorila je.
Ali moraćemo da pronađemo hotel u kojem ćemo odsesti. Nemam nikakvu familiju kod koje bismo mogli da se smestimo u Nici. “ S nestašnim osmehom je dodala: Ĉak ni neku sestru.“ Prošlo je sedam sati uveče kada smo se prijavili u jednom malom hotelu u Nici. Lepo smo večerali u restoranu za koji je Ţizel znala da je dobar. Ovo je bio Mediteran i specijalitet duţ cele obale bila je sveţa riba. Ja uglavnom ne volim ribu, ali ova je bila ukusna. A nije izostala ni boca provansalskog vina.
U hotelu smo imali francuski leţaj. Jedva dovoljno širok za nas dvoje, ali malo prekratak za moje noge. Ali to nije smetalo Ţizel. Bila je spremna da mi te noći pokaţe ko je gazda. I pokazala je. Bio sam srećan što nisam završio na podu u nesvesti. Bio je to lep hotel, ali, naţalost, nije imao restoran. Soba je već bivala topla od vrelog letnjeg sunca. Otvorio sam teške ţaluzine koje su pokrivale pro zore, kao na svakom stanu u Francuskoj koji sam video. Otvorio sam prozo re, ali pošto su bili na istom zidu, nije bilo promaje.
Posmatrao sam Ţizel kako izlazi ispod tuša. Izgledala je lepo i sveţe dok je voda kapala s njene glatke koţe na peškir. Da li je uvek ovako?“, upitah. Ovo je jug Francuske “, kazala je. Zbog ovakvog vr emena čitava Evropa dolazi na Azurnu obalu.“ Ĉak i zimi?“ Ugodno je tada, ali ne kao sada. “ Okrenula mi je leđa i pruţila mi peš kir. Obriši mi leđa.“ Obrisao sam je.
Šta dalje?“ Skliznula je u svoj grudnjak i navukla čarape veoma paţljivo kako ih ne bi pocepala.
Svilene čarape bilo je veoma teško nabaviti iako se rat završio. Na kraju, navukla je preko glave belu pamučnu haljinu koja je bila gotovo providna. Prerano je za mene da posetim upravnika kluba ovde “, kazala je. Zato sam mislila da se odvezemo do Kana i posetimo Ţan -Pjera Martena. On je čovek kojeg Pol ţeli da upoznaš.“ U redu. Ali šta je s doručkom?“ Naravno, doručak“, rekla je. Ali posle toga moramo da ti nabavimo neke lake pamučne pantalone i košulju, ili ćeš se skuvati do podneva .“ Nisam znao da je Nica bila jedan od najvećih gradova u Francuskoj. Od vela me je do velike robne kuće, veoma nalik onim u Americi. Otišli smo pravo na muško odeljenje. Ţizel mi je birala odeću. Pantalone: dva para belih, jedne ruţičaste, jedne pastelnop lave. Zatim, lagane providne pamučne košulje uz koje nisam mogao da nosim moje vojničke majice s kratkim rukavima, i povrh toga mornarskoplavi blejzer. Klimnula je glavom i pogledala me u ogledalu s odobravanjem.
Kako se sada osećaš?“, nasmešila se. Osećam se kao makro“, rekoh. Nikada nisam nosio ovakvu odeću.“ Sada izgledaš kao gospodin“, kazala je. Zapamti, Ţan-Pjer je bogat čovek. Ĉak mu je uniforme posebno šio jedan od najboljih krojača u Francuskoj. Isti krojač šio je uniforme za De Gola, a kada se Ţan-Pjer zaljubio u američkog oficira, naloţio je da i njemu krojač sašije uniforme.“ I dalje ne znam zašto misliš da će se čovek kao što je on gnjaviti sa mnom?“ , kazao sam.
Pokušala je da mi objasni kao čoveku koji ništa ne shvata. Kao prvo, Ţan -Pjer duguje Polu za mnoge usluge koje mu je ovaj učinio. Korzikanci su zadrţali radnu snagu da radi u Ţan -Pjerovom preduzeću bez obzira na rat. Drugo, Pol je štitio Ţan-Pjera kada su policija i vojska pokušali da ga otkriju u njegovom skrovištu s američkim ljubavnikom, i u Londonu i Parizu, i u Kanu. “ To ne znači da će mi dati posao.“ Pol nije rekao da hoće. Samo je kazao da bi trebalo da ga upoznaš i da bi on mogao da ti ponudi neki posao. “ A u kakvom si ti odnosu s njim? “, upitao sam. Spavala si s njim?“ Nasmejala se i odmahnula glavom. Ţan-Pjer je homoseksualac. On potiče iz porodice homoseksualaca i to je jedini način
ţivota koji poznaje. On nema ni trunke biseksualnosti.“ Toliko o njemu. Nisi odgovorila na moje pitanje. Da li si spavala s njim? “ Ne“, rekla je otvoreno, zatim me pogledala. Da li si ljubomoran?“ Da, jesam“, kazao sam. Ja nisam Francuz, ne razumem sve običaje.“ Uhvatila me je pod ruku. Drago mi je“, rekla je. Nazvaću Ţan-Pjera i videti da li moţe da nas primi danas posle podne. “
Misliš li da hoće?“ Sigurna sam da hoće“, rekla je samouvereno. Znam da je Pol do sada već razgovarao s njim.“ I kao i obično, bila je u pravu. prav u. Pozvao nas je na ručak u svoju sv oju vilu u Kanu.
Znala je put. Vodio je uz veliko brdo na ulasku u Kan. Dok smo se vozili uzbrdo, video
sam kuće koje su se gradile duţ puta. Rekla mi je da će sve to biti vile; ovo je bio skup kraj, bez kućica. Konačno, stigli smo na vrh brda. Tu se nalazila velika okretnica kako biste mogli da se vratite nizbrdo. Ali na udaljenoj strani puta nalazila se velika gvozdena kapija s ogradom, koja je okru ţivala čitav posed. Na sredini kapije mesinganim slovima bilo je ispisano POSED MARTENOVIH. Iza kapije, sa strane, nalazila se straţarska kućica. Kroz kapiju nam se obratio Francuz u plavoj farmerskoj odeći. Vos noms, s’il vous plait.“ Ţizel mu je kazala naša imena. Otišao je u straţarsku kućicu i kroz pro zor smo videli
kako podiţe telefonsku slušalicu. Trenutak kasnije, izašao je i otvorio kapiju i rukom pokazao da produţimo putem do vile. Zaustavili smo se ispred kuće. To nije bila vila, bila je to palata. Pogledao sam Ţizel. Izgledala je podjednako zadivljena kao i ja. Velika ulazna vrata su se otvorila i izašao je batler. Pogledao je moja kola i gotovo da je puhnuo. Umorno je pokazao rukom da bi trebalo da se udaljim od dva rols-rojsa i kadilaka.
Ţizel je krenula da pomeri kola. Zaustavio sam je. Izvadio sam ključeve iz kola. Ţeliš da kola budu pomerena, uradi to sam“ , rekao sam mu kroz prozor. Batler je zurio u men e, zapanjen. Ĉovek koji je stajao na dovratku počeo je da se smeje. Rekao je batleru nešto na francuskom i batler se skoro sagnuo do tla, prošunjavši se gotovo kao mačka kroz dovratak iza njega. Francuz je bio visok, gotovo plave kose, s brkovima i sjajno plavim očima. Bio je u šortsu i imao je divan ten. Zagrlio je Ţizel i poljubio je u oba obraza, zatim se okrenuo ka meni i pruţio mi ruku. Ţan-Pjer Marten“, rekao je. Rukovao sam se s njim. Stisak mu je bio čvrst i odlučan. Dţeri Kuper“, rekoh. „Bienvenue“ rekao je. Uđite.“ Uputili smo se za njim u vilu. Nikada nisam video ovako nameštenu kuću, osim u filmovima. Otišli smo u dnevnu sobu koja je bila oko petnaest metara dugačka, s ogromnim prozorima na drugom kraju, odakle se pruţao pogled na čitav gra d ispod, na more i marinu punu brodova i jahti.
Jeste li za piće?“, upitao je. Imamo škotski viski. Znam da ga Ameri kanci vole.“ Nasmeših se. Hvala vam, ali ja sam ljubitelj piva.“ A ti, draga moja?“, upitao je Ţizelu. Malo belog vina, Ţan -Pjer“, odgovorila je. Mada obično za ručkom ne pijem ništa osim vode.“ Zatim se osmehnula. Po mogućstvu pleskasje, pleskasje, ako je ima. Nasmejao se. To imamo.“ Pokazao je rukom i uputili smo se pored velikih prozora u vrt. Sto za ručak bio je postavljen kraj bazena. Jedan zgodan mladić već je sedeo za stolom. Ţan -Pjer
nas je predstavio. Mladić i Ţizel su se poznavali. Zagrlio ju je i poljubio u obraze. Dţek Kokran.“ Osmehnuo se, pruţivši mi ruku. Rukovao sam se s njim i nasmešio. Dţeri Kuper“, odgovorio sam. Dosta s ovim glupostima“, kazao je Dţek. Ovde smo svi prijatelji. “
Ţizel ga pogleda. Da se razumemo, Dţek. On je moj.“ Ţan-Pjer se nasmejao. Dţek misli da je svaki momak peder. Pre ili kasnije, naučiće.“ Na ovo zadirkivanje Dţek uzvrati: Ti bi trebalo to da znaš, dušo“, namignuo je. Bio sam u Ajzenhauerovom štabu; zatim, kada smo se prebacili u Pariz, upoznao sam Ţan -Pjera.“ Ja sam vodio radionicu za popravku automobila u Klišiju“, rekoh. Nisam bio ni blizu tih štabova.“ Nisam primetio, ali Ţan-Pjer mora da je naručio piće. Moje pivo već je bilo na stolu. Njih dvojica pili su pastis; a ispred Ţizel nalazile su se čaša vina i flaša vode. Svi smo podigli čaše. Ţiveli“, rekoh. Batler i sluškinja stavili su na sto tanjir s hladnim jelima i sirom i drugi tanjir s biskvitima i hlebom. Pratio sam Ţizel dok je jela, oponašajući je. Hrana je bila dobra. Za desert su nam posluţeni kafa i kolačići. Pogledao sam Ţan-Pjera. Hvala vam. Bio je ovo divan ručak.“ Nasmešio mi se. Pa, nisu američki suhomesnati proiz vodi.“ To nisam ni očekivao“, osmehnuh se. Ovo je Francuska. “ Ţan-Pjer se okrenuo ka Ţizel. Pol je rekao da ćeš raditi u njegovom klubu u Nici.“ Da“, kazala je. Sigurna sam da je to biti dobar klub pošto me Pol šalje tamo. Ali ga još nisam videla. Otvara se tek večeras.“ Imam prijatelje koji drţe klub ovde u Kanu. Siguran sam da bi bila sreć nija u Kanu nego u Nici. Nica je teţak grad.“ Ali novac“, rekla je Ţizel. Nica je jeftinija od Kana. Stanovi su gotovo upola jeftiniji. I kada je o kupovini reč, sve je pristupačnije.“ Mogu da ti obezbedim posao u dobrom klubu, a stan će biti povoljan. Vlasnik sam stambene zgrade. Jedina stvar koju ćete morati da trpite jeste što većinu stanova poseduju ili zakupljuju homoseksualci. Ponekad prave puno buke. “ Ţizel me je pogledala. Šta ti misliš, Dţeriii?“ Ne znam“, rekoh. Ne znam ništa o Kanu. Homoseksualci mi ne sme taju, ali brinem zbog posla ovde. Znam da je strancima teško da nabave radna dokumenta u Francuskoj.“ Pol mi je rekao da si veoma pametan i mis lio je da ti nađem posao“, kazao je Ţan -Pjer. Ali ne znam ništa o tome šta bi ti voleo da radiš. Samo mi je rekao ono što si mi i ti saopštio, da si vodio radionicu za popravku dţipova dok si bio u vojsci.“ Dţek Kokran se osmehnuo. Moţda bi bilo od koristi ako ispričaš Ţan -Pjeru nešto o sebi pre nego što si stupio u vojsku.“ U Americi sam posedovao preduzeće za soda -vodu. Kupio sam ga novcem koji mi je otac ostavio. Prodavao sam posebnu soda-vodu u vakuum bocama. Nazvali smo je Koni Ajlend selcer i prodavali smo je od vrata do vrata. Većina naših kupaca bile su stalne mušterije. To je bilo kao isporučivanje mleka.“ Dţek me je prekinuo da objasni Ţan -Pjeru posao sa soda-vodom u Njujorku. Sifoni sa soda-vodom obično su se prodavali staromodnim Jevrejima koji nisu imali poverenja u njujoršku vodu“ , kazao je.
Takođe sam radio za tezgom na kojoj se prave i prodaju mlečni napici. Prodavali smo
čaše za dva centa, piće pravljeno od mleka, soda -vode i sirupa s određenim ukusom i koka kole“, objasnih. Šta je čaša za dva centa“ ?“, upitao je Ţan -Pjer. Obična čaša soda-vode“, kazao sam. Da li je to što si prodavao bila flaširana soda -voda?“, upitao je Ţan -Pjer. Ne“, odgovorih. Imali smo rezervoare plina koji su bili povezani sa vodovodom da bi se pravila soda.“ Znači, niste prodavali gaziranu izvorsku vodu?“ Odmahnuo sam glavom. Ne, gospodine. “
Da li je bilo ko ikada ţeleo prirodnu gaziranu vodu?“ , upitao je. Ne, koliko je meni poznato “, kazao sam. Jedina stvar koja bi mogla biti slična tome bila je kanada draj soda, koju smo prodavali u bocama. “ To je ono što sluţe u barovima i hotelima kada naručiš viski i sodu. Koktele prave od viskija od raţi sa slatkim napitkom od đumbira“, objasnio je Dţek. Ţan-Pjer se ponovo okrenuo ka meni. Misliš li da bi se prirodna izvorska voda u flašama dobro prodavala u Americi?“ Ne znam“, odgovorih. Mislim da bi to bila dobra ideja. Posebno uz reklamu i moţda neku reč o tome kako je američki vojnik u Evropi ţiveo na toj vodi.“ Što zapravo nije tačno“, nasmešio se Ţan -Pjer. Ko će to znati?“ , upitao sam. Ţan-Pjer me je pogledao, a onda se osmehnuo. Imam posao za tebe, Dţeri“ , rekao je. Ţelim da raširim posao širom sveta sa svojom vodom, posebno u Engleskoj i Americi. Ali ţelim nekoga ko zna sve o Pleskasjeu. Mislim da će biti potrebno otprilike četiri do pet godina da se kompanija spremi za to, a u međuvremenu plaćaću ti petsto franaka mesečno da naučiš posao.“ Zurio sam u njega. To nije bilo puno novca. Samo dvesta američkih do lara. Dobra plata u Francuskoj, ali nikakva u Americi.
Ţizel me pogleda. Ja ću raditi. Moţemo dobro da se snađemo s tim.“ Ne ţelim da se ti kurvaš da bismo ţiveli“, rekoh. Neće morati“, rekao je Ţan -Pjer. Pobrinuću se da je zaposlim u pri stojnom klubu. Ţizel je moja dobra prijateljica. Takođe, ovo bi moglo da te učini veoma imućnim čovekom.“ Ponovo sam je pogledao. I dalje sam imao ušteđenih gotovo dvadeset hiljadarki. Ako bude bilo kakvih problema, mogli bismo da pobegnemo. Okrenuo sam se ka Ţan -Pjeru i pruţio ruku. Hvala vam“, rekoh. Nadam se da ću se dobro pokazati.“
K NJIGA Č ETVRTA
Ţan-Pjer je još pod očevom vlašću“, rekoh. Posmatrao sam Ţizel kako se sprema za večeru. Ţan-Pjer je priređivao jednu od svojih čuvenih zabava. Ili je to moţda bio Dţek Kokran, Ţan-Pjerov ljubavnik, koji je zakazivao sve zabave. Ţan-Pjer je imao lepu jahtu, dugačku četrdeset metara, u marini u Kanu. Zabava se tamo odrţavala. Biće to velika svečanost; Dţek je gotovo tri dana sređivao stvari. Međutim, to nije bio problem za Dţeka, koji je uvek ostajao u Kanu kada bi Ţan -Pjer odleteo svojom dvomotornom cesnom do svoje kancelarije u Parizu, Pleskasje izvora i do fabrike za flaširanje u Primorskim Alpima. Ţizel me pogleda. Ne smeš da kaţeš bilo šta o tome. Ţan -Pjer je veoma blizak sa svojim ocem. “ Ali to nema nikakvog smisla “, rekoh. Ovde sam već četiri godine i nema više ništa što bih mogao da učinim za njega. Sećaš se, čim sam počeo da radim za njega, pokušao sa m da ga nagovorim da uzme distribuciju za pepsi-kolu u Francuskoj i Evropi, ali ne! Njegov otac je tvrdio da Francuzi nikada neće piti tu kolu umesto piva i vina. E to, pepsi i kola su najprodavanija bezalkoholna pića u Evropi.“
Prema tome, ti tu ništa nisi mogao da učiniš“, odgovorila je Ţizel. Napokon mu je otac dozvolio da preuzme neku drugu kolu. Grin river. Rekao sam Ţan-Pjeru da je to čist gubitak i baš kao što sam predvideo, to je propalo.“ Zapalio sam cigaretu.
Ali Ţan-Pjer je osnovao kompaniju za kolu s veštačkim ukusom. Ima svakakvih vrsta. Pomorandţa, višnja, jagoda. Koju god da ţeliš, on je ima. I prodaju se prilično dobro“ , rekla je Ţizel. Zato prestani da se ţališ... slušao te je i naučio od tebe. Zato ti sada plaća deset hiljada franaka mesečno.“ Ali prvobitna zamisao bila je da se ode u Ameriku. On nije ni pokušao da uđe u Sjedinjene Drţave“, kazao sam. Kada smo se upoznali, rekao je da će se potruditi da pleskasje postane flaširana voda koja će se prodavati širom sveta.“ On i dalje ima oca s kojim mora da se nosi “, rekla je Ţizel. Daj mu vremena, stići će tamo.“ Ja sam na prvoj borbenoj liniji“, odgovorih. Ĉujem šta se dešava. Perije i Evijan već pričaju o tome da započnu posao u Sjedinjenim Drţavama. Ako mu bude trebalo puno vremena, prestići će nas. Oni će prvi skinuti kajmak sa trţišta!“ Ţizel se okrenula ka meni. Zašto mu jednostavno ne kaţeš?“ Jesam“, kazao sam tuţno. Desetinu puta. Ali on uvek kaţe nije još vreme .“ Pogledah je. Mislim da on čeka da njegov otac umre pre nego što se odluči na taj korak.“ Ćutala je. Šta ti misliš?“ Nasmešila se i poljubila me. Ne zaboravi da je to njegov posao i njegova stvar. “ Završio sam s vezivanjem crne leptir-mašne. Šta je toliko vaţno? Kad god imaju veliku zabavu, moramo da obučemo svečanu večernju odeću.“ Zato što je to izuzetna zabava. Ţan -Pjer je pozvao ljude koji su ili u vladi ili imaju međunarodne veze. Biće mu potrebni kada pokuša da pokrene po sao u Sjedinjenim Drţavama.“ To je na neki način ludo“ , rekao sam. Zato što će polovina njih završiti u homoseksualnoj orgiji. “ Ali to sledi tek kada se prava zabava završi.“
Moţda tek tada prava zabava počinje“, našalio sam se. Veliki si provincijalac, moţda zato što si Amerikanac.“ Nasmejala se. Moţda bi bilo bolje kada bi priredili orgiju kojoj bi ti mogao da se pridruţiš.“ Znaš da mi to nije potrebno. Ti si sva orgija koja mi je potrebna.“ Ţan-Pjer je stigao na jahtu pravo s aerodroma u Nici. Dţek je već posta vljao kartice s imenima zvanica na veliki trpezarijski sto na zadnjoj palubi. Ţan-Pjer mu je prišao i poljubili su se, nalik na stare bračne parove. Kako ide?“, upitao je. Dobro“, odgovorio je Dţek. Ali imam problema sa smeštanjem nekih Amerikanaca.
Este Lode biće svima zabavna, ali njen muţ Ţo je druga priča.“ Ţan-Pjer se nasmešio. To ne bi trebalo da bude nikakav problem. Smesti ga pored princeze Trubecki. Marša je Amerikanka, a s njegove druge strane stavi s tavi Ţizel. Ona govori engleski, a zgodna devojka d evojka nikome ne smeta. Onda bih smestio Dţerija pored gospođe Lode i gr ofa Di Stefana, s druge strane“, rekao je Ţan -Pjer. Ernesto će joj dosađivati“, kazao je Dţek. Ali dame ga vole“, rekao je Ţan -Pjer. Svakako smesti madam D‟Esten pored mene. Šteta što njen muţ neće biti sa nama. Pre ili kasnije biće pred sednik Francuske. Imamo puno prijatelja ovde s kojima ćemo uţivati ka snije.“ Okrenuo se i otišao, ali se ubrzo vratio. Jedan mladi američki advokat biće ovde sa ţenom. Prvi put dolaze na našu zabavu. Zato budi paţljiv i pobrini se za njih. On je pomoćnik novo g ministra za trgovinu u Ajzenhauerovoj administraciji. On nije peder i pošten je, ali mu se dopadamo i voljan je da nam pomogne da plasiramo pleskasje plasiramo pleskasje u Drţavama.“ Pobrinuću se za njih“, nasmešio se Dţek. Ţan-Pjer se nasmejao. Samo ne pokušavaj da ga zavedeš. Posebno ne pred njegovom ţenom.“ Ponovo je krenuo, a onda preko ramena doviknuo Dţeku: Reci Dţeriju da dođe u moju kabi nu pre zabave. Ţelim da ga obavestim šta radimo.“ Ţan-Pjer je pio viski s ledom kada sam pokucao na vrata male dnevne sobe u glavnoj kabini.
Traţio si me, Ţan-Pjer?“, upitao sam. Ţan-Pjer je sedeo opušteno u svom šortsu, prebacivši jednu nogu preko naslona koţnog kauča. Podigao je pogled ka meni. Da li još ţeliš da pleskasje osvoji pleskasje osvoji Ameriku?“ To sam čekao“, odgovorio sam. Za to sam učio i radio u tvojoj kom paniji da bih savladao posao.“ Ţan-Pjer mi se osmehnuo. Zatim je pokazao rukom na svoj penis i testise, koji su blago virili iz nogavice njegovog šortsa. Dovoljno da mi popušiš?“ Pogledah ga.
Šališ se.“ Mogao bi da zaradiš pun o novca“, rekao je Ţ an-Pjer. Dţek bi dao svoj ţivot za ovakvu priliku.“ Siguran sam da bi“, odgovorio sam. Ali on bi popušio i puno novca, isto kao i tvoju patku. Dţek je samo plejboj koji izigrava domaćicu.“ Ţan-Pjer me pogleda. Ne dopada ti se Dţek, zar ne?“ On je tvoj ljubavnik, ne moj. “ Voliš Ţizel?“, upitao je Ţ an-Pjer.
Da.“ Dovoljno da je povedeš sa sobom u Ameriku?“ Da“, odgovorih. Oţeniš se njom?“, upitao je Ţan -Pjer. Nikada nismo razmišljali o tome. Moţda kasnije.“ Ţan-Pjer je napravio sebi još jedno piće i ponudio meni jedno. Odmah nuo sam glavom. Viski je previše jak ovako rano. Osim toga, zašto si me pozvao da dođem?“ Ţan-Pjer klimnu glavom. Odlučio sam da plasiram pleskasje u Drţave i mislim da si ti pravi čovek za taj posao.“ Pogledah ga.
Stvarno to misliš?“ Ţan-Pjer reče ozbiljno: Mislim.“ Duboko sam udahnuo. Mislim da bih sada mogao da popijem taj viski.“ Ţan-Pjer mi pruţi ruku.
Razradićemo detalje sledeće nedelje. Ţelim da upoznaš mog oca.“ To me malo plaši. Šta ako s e ne dopadnem tvom ocu? “ On već zna sve o tebi“, odgovorio je Ţan -Pjer. Dopada mu se način na koji si se probijao kroz posao. “ Ali naljutio se na mene kada se nisam sloţio s grin river kolama“ , rekoh. I bio si u pravu. To je prošlost, i to je završeno. Već sam razgovarao s njim. Misli da ćeš ti biti prava osoba za to.“ A Dţek?“, upitao sam. Mogao bi da se naljuti. Moţda misli da bi on trebalo da preuzme ovaj posao. “ Pa, kao što kaţeš, Dţek je plejboj koji izigrava domaćicu.“ Odmahnuo je glavom. On se neće ţaliti. Sagradio sam mu vilu ispod moje. Učinio sam ga bogatim čovekom. I nije me čak ni briga što ima dečka koji tamo ţivi s njim.“ Otpio sam gutljaj viskija. Vi ste deo dru gog sveta koji ja uopšte ne ra zumem.“ Ne moraš da ga razumeš“, rekao je Ţan-Pjer. Dok god razumeš posao u kojem smo,
to je sve što ti je potrebno. Dopadaš mi se. Još vaţnije, imam poverenja u tebe. I mislim da smo prijatelji.“ Ponovo je pruţio ruku. Rukovah se s njim. Da, prijatelji smo. Hvala ti.“
Dve nedelje kasnije sastao sam se sa Ţan -Pjerom i njegovim ocem, u njiho voj kući u Parizu. Ţak Marten bio je ponosan na svog sina. Ţan -Pjer je bio sve ono što je otac ţeleo od njega. Potpuno se dokazao u poslu. Zahvalju jući njemu pleskasje pleskasje je postala druga najprodavanija voda u Francuskoj, iza evijana i perijea. Ali, postojao je samo jedan problem sa Ţan-Pjerom što se tiče njegovog oca: Ţan -Pjer je bio privrţen američkim momcima, a za Ţaka, svi Amerikanci bili su kurve. Bio je ljut kada je Ţan -Pjer toliko dao Amerikancu Bredu,
kojeg je pokupio u Londonu. Milion franaka. Bred je to pretvorio u američke dolare i telegrafski poslao u Ameriku. Zatim je sredio da ga premeste u Sjedinjene Drţave. Nikada se više nije javio Ţan -Pjeru. Nije prošlo puno vremena nakon toga i saveznici su prebacili svoj štab u Pariz. Ţan Pjer se opet zaljubio u Amerikanca. Dţeka Kokrana. Ali Ţak je odobravao taj izbor. On je bio samo plejboj. Voleo je zabave i dobar provod, a takođe je bio nadaren za unutrašnju dekoraciju, što je Francusku učinilo veoma zanimljivom za njega. Dţek nije imao ţelju da se vrati u Ameriku, zbog čega se Ţak osećao lagodnije. Sada je postojao još jedan problem. Ja. Ne samo da sam bio Amerikanac, već sam bio Jevrejin. Ţak nije voleo Jevreje. Ne zato za to što š to je bio antisemita, već zato što je uvek upadao u nepoštene poslovne odnose s njima. Udruţio se s jednim vaţnim jevrejskim industrijalcem. Saradnja je obuhvatala investiciju od dva miliona franaka da bi se izgradio Pleskasje. Industrijalac je obećao Ţaku da će pleskasje biti vodeća flaširana voda u Francuskoj. Ali kada je pogledao ugovor sa svojim advokatom, otkrio je da bi Jevrejin imao kontrolu nad
kompanijom i na kraju je i posedovao. Ţak je ţeleo da ga zgromi, ali nije morao to da učini. Sačekao je da Nemci dođu u Francusku, a onda ga je predao nacistima. Ţak je imao sedamdeset dve godine kada smo se upoznali, ali je i dalje bio razborit muškarac. Prva stvar koju je znao o meni jeste da nisam peder. Da sam heteroseksualac i da neću biti ljubomoran na Ţan-Pjerov odnos s Dţekom, kao i da smo Dţek i ja dva različita sveta. Dţek je voleo sve š to je imalo ima lo bilo bil o kakve kakv e veze s društvom, d ruštvom, a činilo se s e da ja uopšte ne marim za to. Samo me je interesovao posao i bio sam odan Ţan -Pjeru jer mi je pruţio šansu. Iznenadio sam se kolik o Ţan-Pjer i njegov otac liče jedan na drugog. Moţda je njegov stari bio peder, ali morao je da postoji barem jedan trenutak kada to nije bio.
Ţak me je pogledao preko stola. Kako planiraš da prodaješ pleskasje u pleskasje u Americi?“ Pogledao sam preko stola Ţan -Pjera, a onda njegovog oca. Na potpuno isti način kao i vi u Francuskoj. Flaše od pola litra i litar, kao u Francuskoj, otpremljene u Ameriku. Onda ćemo otpočeti reklamnu kampanju kako bi američka javnost u početku prepoznala i barem probala vodu. Novine, časopisi, radio i nove televizijske stanice - svi su neophodni za uspeh. “ To znači da ćemo morati da uloţimo puno novca“ , rekao je mesje Marten. Amerika je dţinovsko, neiskorišćeno trţište“ , rekoh. Ima dvesta miliona ljudi do kojih treba da dopremo. Ĉetiri puta više stanovnika od Fran cuske.“ Ţak je odmahnuo glavom. Mislim da bi bilo skupo slati te flaše u Ameriku zbog teţine i prostora koji bi zauzimale prilikom prevoza. Osećam da bi trebalo da otpremamo vodu u flašama od pet litara, a da ih onda preru čujemo u manje kada stignemo u Ameriku. Tamo moţeš jeftinije da kupiš flaše, a etiketiranje neće biti problem.“ Ţao mi je, mesje Marten, ne slaţem se. Amerikanci su ponekad veoma nepoverljivi. Neće verovati da je to francuska voda ako nema francusku eti ketu na kojoj piše da je flaširana u Francuskoj“, rekoh i pogledah Ţan -Pjera. Šta ti misliš?“
Pričaš o poslu koji vredi mnogo novca“ , rekao je. Moţda bi nam bilo bolje da počnemo samo u Njujorku. Flaširaćemo je i probati s njom prvo tamo.“ Ţak me pog leda. Ne ţelim da izgubiš elan za ovaj projekat, ali biće sigurnije ako počnemo u Njujorku.“ Pogledao je sina, a onda ponovo mene. Budući da si iz Njujorka, siguran sam da ćeš pronaći pravi način da napraviš dobar posao sa ovom vodom.“ Ţan-Pjer progovori preko stola: Ja samo ţelim da stignem tamo pre ostalih proizvođača vode.“ Uspećemo, sine“, rekao je Ţak, pun samopouzdanja. Nisam imao ništa više da kaţem. Bila je to njihova kompanija. Ţan -Pjer mi se obratio dok je ulazio u kola:
Šta misliš o mom ocu?“ Tvoj otac ima sopstvene ideje.“ Nemoj to da osuđuješ“, rekao je Ţan -Pjer. Moj otac retko kad greši.“
Kada ćemo otići u Ameriku?“, upitala je Ţizel. Leţao sam ispruţen na krevetu, čitajući Herald tribjun. Zaista ne znam“, odgovorih. Nisam saznao ništa više nakon onog razgovora sa Ţan Pjerovim ocem. Moţda su ljuti zbog toga. Moţda sam prerano progovorio. Pričao sam im o puno novca.“ Ţizel se nasmešila. Mislim da nije novac u pitanju. Mislim da stari traţi partnera.“ Misliš da pokušava da se obezbedi protiv gubitaka?“ , upitah. Francuzi to uvek ţele. Vole da se klade pomalo na svaku stranu. Tako se osećaju bezbednima.“ Ţizel se pruţila na krevetu kraj mene. Moţda moţemo da nađemo nekoga da uđe u posao s njim“, rekla je. Na koga si mislila?“ upitao sam. Na Pola“, kazala je. On sada ima puno novca u Americi. Moţda bi ţeleo da uzme deo toga.“ Pol?“ pogledao sam je. Misliš da bi Martenovi ţeleli da u tome uče stvuje i novac sa strane?“ Zašto da ne?“, upitala je. Novac nema rodbinske veze. “ Moţeš li da stupiš u kontakt s njim na Korzici?“ Znam kako mogu da ga pronađem. Ali postoji jedna stvar. Moraćeš da prevoziš vodu njegovim teretnim brodovima.“ On ima brodove?“ Povezan je s Grcima. Ali će tovar morati da ide iz Marseja. Korzikanci kontrolišu tamošnju luku. Ne mogu da otpremaju iz Avra.“ Pogledala me je. Šta misliš?“ Otkud ti toliko znaš o njemu?“ Već sam ti rekla da smo porodica“ , odgovorila je. Mislim da je bolje najpre da porazgovaram o tome sa Ţan-Pjerom. Moţda njegov otac ne bi ţeleo da posluje s Korzikancima.“ On ne bi trebalo da ima bilo kakvih zamerki. Uostalom, Korzikanci su tokom rata nadzirali njegove radnike.“ Badi nije stigao do Kalifornije. Našao je bolji posao u Harlemu. Prima o je opklade od Sto desete do Pedeset devete ulice, između zapadnog Central parka i Ist Rivera. Badi i ja bili smo u vezi. Znao sam da je drţao dvadesetak kurira koji su mu podnosili izveštaje u agenciji ovlašćenoj za prodaju polovnih automobila na aveniji Sent Nikolas. Badi i Ula dobili su sina. Krstili su ga nadenuvši mu ime Dţerom. Video sam slike deteta; imao je svetlu koţu i bio je lep. Nisu ţiveli u Harlemu; umesto toga, imali su skoro nov stan na uglu Osamdesete ulice i Vest end avenije. Pozvao sam ga na kućni broj koji sam imao zato što su Ţizel i Ula bile u vezi čujući se
telefonom. Njujork je bio šest sati iza nas i znao sam da Badi uvek dolazi kući kasno. Pozvao sam ga u šest sati ujutru, što je značilo da je u Njujorku bila ponoć. Dolazim kući, Badi“, viknuh u slušalicu. Kompanija Pleskasje uvešće svoju flaširanu vodu u Ameriku. “ To su gluposti “, rekao je. Zašto bi bilo ko u Njujorku kupovao francusku flaširanu vodu kada je dobijaju besplatno iz slavine? “ Nasmejao sam se. Da li Ula pere svoju macu vodom iz slavine?“
Ne“, odgovorio je. Koristi običnu flaširanu vodu A&P.“ Francuska voda je bolja. Kladim se da bi je Ula kupila kada bi mogla da je nabavi.“ Ne znam“, rekao je Badi sumnjičavo. Našalih se. Ne budi tupan. Ţizel me čak tera da perem svoja muda pleskasjeom muda pleskasjeom.. U redu. Dakle, šta ţeliš da uradim?“ Biće mi potrebno veliko skladište blizu bruklinskih dokova. Ne zabo ravi da prebacujem puno flaša vode i ne ţelim da mi propadne posao zbog štete od lomljenja.“ Jedino mesto gde moţeš da odeš jeste Bušov terminal. Ali bruklinsko područje dokova drţi porodica Randaco. Moraćeš da se nagodiš s njima“ , nasmejao se. A oni su teški... traţiće deo profita.“ S kim treba da se nagodim? “ upitao sam. Imam dobrog prijatelja kojeg sam upoznao kada sam radio u morna ričkom brodogradilištu. Fil Ĉofi. Odgovoran je za čitav terminal.“ Kako da stupim u vezu s njim? “ Ti nikako“, rekao je Badi. Moj gazda je blizak s porodicom Randaco. Albert Anastazija je šef dole u Bruklinu. Povezaće me s Ĉofijem. Kaţi mi šta ţeliš, a ja ću saznati koliko će te to koštati.“ Hvala ti. Ništa se zapravo ne menja, zar ne, Badi?“ Badi se nasmejao.
Ne baš. Tvoj teča Hari se snašao. On i Kiti imaju dvoje dece. On ima licence za prodaju vajt tauer hamburgera od pet centi i moţda trista radnji. Takođe će dobiti ugovor za flaširanje rojal kraun kole na Istoku i fabriku za flaširanje u Nju Dţerziju, a on i Kiti ţive u velikoj kući u Vestčesteru.“ Gospode“, rekoh. Taj kučkin sin!“ Jebeš njega!“ kazao je Badi. Njih dvoje su p rošlost za tebe. Ide ti dobro. Ţizel dolazi s tobom?“ Naravno“, odgovorio sam. Venčali ste se?“, upitao je Badi. Ĉekamo pravi trenutak.“ Ula kaţe da ne bi trebalo da čekaš previše, inače ćeš da je izgubiš.“ Razmisliću o tome“, rekoh. U međuvremenu, poguraj to. Moram da ubacim pleskasje ubacim pleskasje u Ameriku.“
4. Bilo je pedeset galona pleskasje vode u svakoj od buradi koju smo poslali u Ameriku,
na jednom starom grčkom brodu koji je isplovio iz Marseja i kojem će biti potrebno otprilike dvadeset dana da stigne u Njujork. Ukupno, sto hiljada galona poslato je ka Bušovom terminalu u Bruklinu.
U međuvremenu, mesec dana pre toga, Ţizel i ja ukrcali smo se na brod Leonardo da Vinči u Đenovi. Iskrcali smo se u Njujorku osam dana kasnije. Ţizel se dopalo putovanje, ali ja nisam mnogo mario za okean. Većinu vremena proveo sam pateći od morske bolesti i gotovo sam poljubio tlo u Pedeset prvoj ulici kada smo se iskrcali sa broda.
Badi i Ula su nas dočekali. Sve su isplanirali. Odsešćemo u njihovom stanu do k ne nađemo smeštaj. Devojke će traţiti stan, a Badi će me povesti da upoznam Fila Ĉofija. Badi i ja otišli smo do kancelarija u pristaništu. Stigli smo u zakazano vreme. Sekretarica nas je zamolila da pričekamo trenutak i uputila se u kancelariju svoga š efa. Trenutak kasnije, ona i jedan visoki muškarac s brkovima izašli su iz kancelarije. Badi je ustao i predstavio me.
Gospodine Ĉofi, ovo je moj prijatelj Dţeri Kuper“ , rekao je. Nikada nisam video Badija tako zvaničnog. Gospodin Ĉofi je pruţio ruku. Kako ste, Dţeri?“ Dobro“, odgovorio sam. Ĉinilo se da je da je prijatan čovek. Ušli smo u kancelariju i počeli da razgovaramo o onome što mi je bilo potrebno. Posle nekog vremena, gospodin Ĉofi je ustao i rekao da je neophodno da dovede gospodina Alberta Anastaziju na sastanak. Rekao je da je Anastazija jedini koji moţe da odobri ovakvu nagodbu. Badi i ja se pogledasmo.
Veoma brzo Ĉofi se vratio u kancelariju s čovekom koji je bio visok ot prilike sto šezdeset centimetara i veoma zdepast. Imao je retke pramenov e kose koji su mu pokrivali ćelavu glavu. Među usnama je neprestano drţao dugačku cigaru, čak i kada je govorio. Kada smo svi posedali, progovorih prvi: Gospodine Anastazija, donosim pleskasje donosim pleskasje vodu vodu iz Francuske. Imam sto hiljada galona u buradima od po pedeset galona. “
Pućnuo je svoju cigaru. To je prokleto mnogo vode! “ Zastao je za trenutak. Gospode! To je otprilike trideset hiljada kvadratnih stopa skladišnog prostora, ako budu naslagana po četiri bureta u visinu. Prokleto mnogo prostora! “ To jeste bilo mnogo prostora. Klimnuo sam u znak odobravanja.
Kog vraga mi je ovo potrebno? Moraću da vam naplatim deset hiljada dolara mesečno.“ Gospodine Anastazija“, rekao sam učtivo. Znate da nikako neću biti u stanju da platim takav zakup. Mi tek počinjem o.“ Vi ste iz Njujorka? “ upitao me je Anastazija. Poreklom. Sluţio sam vojsku u Francuskoj i upravo sam se vratio“ , odgovorio sam. Ti Francuzi misle da je njihova voda veoma dobra?“ Dobro se prodaje u Francuskoj. “ U redu, Kuperu. Uzeću tri hiljade dolara mesečno za prvih šest meseci. Kasnije, ponovo ćemo pregovarati“, rekao je grubo i nadmeno pućnuo svoju cigaru. Samo zato što ste sluţili svojoj domovini. A ja sam veliki patriota.“
To uključuje i grejanje kako se voda ne bi zaledila?“ upitao sam. Fil Ĉofi klimnu glavom. Kako ćete da flaširate tu vodu?“ , upitao je Anastazija. Posedovao sam pre rata preduzeće za flaširanje soda -vode. Pokušaću i videti da li i dalje radi.“ Anastazija se zavalio u stolici.
Šta vi Jevreji znate o flaširanju sode? Po stoje jedna ili dve kompanije koje opstaju u ovom poslu, a one prodaju samo dve ili tri stotine boca nedeljno. Mi imamo fabriku za
flaširanje na Long Ajlendu. Moţemo da flaširamo sve. Već flaširamo ameriken kolu i sve sode s ukusom voća. Moţemo to da uradimo u bilo kakvoj vrsti boce koju ţelite i mnogo je jeftinije nego da to radite sami.“ Pogledah ga. Njegova cigara zagadila je prostoriju.
To zvuči dobro, ali koliko će to da košta? Moji ljudi u Francuskoj zapravo upravljaju novcem.“ Anastazija mahnu cigarom.
Mi smo razumni. Ne samo da flaširamo vodu, nego moţemo i da vam pomognemo s prodavcima koji će da obilaze radnje i sklapaju ugovore s Timsters sindikatom radi isporuke.“ U redu“, rekoh. Koliko to košta?“ Anastazija spusti pogled na pisaći sto. Naţvrlja neke brojeve u beleţnici. Nekoliko minuta je gledao u to. Zatim je bacio olovku na pisaći sto. Jebiga! Ovo je samo maltretiranje. Reći ću vam šta ću da uradim. Daću vam prokleto najbolju nagodbu u vašem ţivota. Dovedite kompaniju i dajte nam pedeset procenata od zarade, a onda, sve što treba je da zgrćete novac.“ Ipak ću morati da to razjasnim s Francuzima“, rekoh. Ali hvala vam, gospodine Anastazija.“ Osmehnuo se široko i ponudio mi jednu od svojih cigara. Zovite me samo Al “, kazao je.
Ţan-Pjer je bio ljut. Sve u Sjedinjenim Drţavama drţi mafija. Skladište drţi mafija. Mafija vodi poslove flaširanja, prodaje i distribucije. I uzimaju pedeset procenata od svega! A šta mi imamo? Mi plaćamo transport, mi plaćamo burad i osob lje za mesec dana na izvorima vode. Onda nam ništa ne ostane osim jednog sua na litar vode.“ I dalje nam je potrebno oglašavanje ako ţelimo da prodajemo po radnjama. Već sam razgovarao s nekim velikim prodavnicama. Ţele oglašavanje ako već koriste svoj prostor za boce. Trgovci na veliko neće isporučivati vodu restoranima ukoliko ne dobiju stopostotnu marţu na svaku flašu“, kazao sam. Drugi evropski poslovi donose novac u Americi. Kozmetika, parfemi, konzervirana hrana. Moţemo da prodajemo pleskasje ovde , ali moramo da uloţimo da bi se to ostvarilo.“ Moj otac ne ţeli da uloţi toliki novac. Tačka“, rekao je Ţ an-Pjer. Moraćeš da nađeš način da nas izvučeš.“ Flaše od pet litara“, odgovorio sam. To je ţeleo tvoj otac i to ćemo morati da uradimo. Ali to ne će doneti nikakvu zaradu i to svakako neće doprineti Pleskasjeovom ugledu.“ Nemam izbora. Uradi šta moţeš.“ I spustio je slušalicu. Ţizel me pogleda. Ne izgledaš zadovoljno.“ Nalazili smo se u našem malom nameštenom stanu na istočnoj Šezdeset četvrtoj u lici već gotovo mesec dana. Nisam srećan. Voda stiţe za dva dana na Bušov terminal, a ja nisam postigao pogodbu ni sa kim da kupi pleska sje. Ţan-Pjer misli da je mafija preskupa, njegov otac neće da ulaţe novac u reklamiranje i na kraju svega toga ja sa m taj koji je nagrabusio. “ S drugog kraja sobe prišla mi je i sela na kauč pored mene. Ako ne uspe “, rekla je, uvek moţemo da se vratimo u Francusku.“ A šta je to za mene? Usran posao ni za kakav novac i bez budućnosti“ , kazao sam. Pogledah je. Izvini, dušo, ali ja sam Amerikanac i ovo je mesto gde bi trebalo da budem. U Francuskoj, ja sam i dalje stranac. “ Ovde sam ja stranac “, kazala je. Ali sam srećna što sam s tobom.“ I ja sam srećan što sam s tobom, draga. Ali ja sam muškarac. Ţelim da se brine m o tebi. Ne znam koliko dugo će me Ţan -Pjer trpeti kada se vra tim. Onda ću biti samo ţigolo koji ţivi na tvojoj grbači.“ Uhvatila me je za ruku.
Dţeriii, samo daj sebi vremena. Pronaći ćemo rešenje.“ Poljubih je.
Ti si divna. Uvek veruješ v eruješ u mene.“ Nasmejala se i ustala.
Istuširaj se. Opraću te. Onda moţemo da odemo u krevet i vodimo ljubav. Zaboravićeš na sve brige.“ Zaboravila si na večeru.“ Posle“, rekla je. Ujutru me je probudio Badi.
Imam strašnu nagodbu za tebe“, rekao je. Zastenjao sam.
Nisam baš imao sreće s dobrim nagodbama.“ Ne budi tupan. Ovo je zaista neverovatno. “ Šta?“, upitao sam. Jedan roudmaster, pravo sa trake“, rekao je. I moţeš da ga dobiješ za siću.“ Ukraden je?“ Pa?“, odgovorio je. Dobijamo ga od prodavca polovnih automobila. Sve je sređeno. Dobijaš čak i uredna dokumenta.“ Moj posao ide dođavola, a ti ţeliš da pričamo o neverovatnim nagod bama?“, rekoh. Plaćaš hiljadarku. To je četiri i po hiljade manje od salonske cene. Zadrţi ga nekoliko meseci i moţeš da dobiješ dve i po hiljade za njega.“ Ja nisam u poslu s automobilima.“ Potrebna su ti kola. Toliko trošiš na taksi za mesec dana. Osim toga, Ţizel su potrebna kola. Podzemna ţeleznica i autobusi nisu za nju.“ U redu. Gde ţeliš da odem da ga preuzmem?“ Pokupiću te oko podneva. To je u Bjuikovoj agenciji Bjuikovoj agenciji na Sent Nikolas aveniji. “ Poveo sam Ţizel sa mnom da uzmem kola. Zurila je u njih. „ Mon Dieu. Dţinovska su.“ Badi i ja se nasmejasmo. To su sjajna kola “, rekoh. Ovo je prva godina da u njih ugrađuju klima -uređaj.“ Zašto ti je potreban klima -uređaj u automobilu? Samo otvori prozore i vetri se koliko ti je potrebno. “ Ĉekaj da krene letnja sparina“, rekao sam. I prozori su elektrizovani“, kazao je Badi. Ne moraš ručno da ih diţeš.“ Prevelika su“, rekla je Ţizel. Volela bih mala kola.“ Navići ćeš se na njih i zavolećeš ih“, kazao je Badi. Ula se isto tako ose ćala kada smo
došli ovamo.“ Badi i ja odveli smo Ţizel kući, a onda smo se uputili preko Bruklinskog mosta do terminala. Usput sam rekao Badiju za po godbu. Saosećao je sa mnom, ali nije imao rešenja za mene. Odvezao sam do terminala i ušao u Ĉofijevu kancelariju. Smešio se. Sve u redu?“ Ne. Moţete li da mi ugovorite sastanak s Alom?“ Pozvaću ga“, kazao je Ĉofi, podiţući slušalicu. Rekao je da će n avratiti danas popodne.“ Ako vam odgovara, onda ću ga sačekati ovde.“ Okrenuh se ka Badiju. Uzmi kola i idi kući“, rekoh mu. Ĉekamo vas oboje na večeri.“ Ĉekao sam u kancelariji gotovo do šest sati pre nego što se Anastazija po javio. Pogledao sam kro z prozor i video njegov kadilak i dva telohranitelja kako ga čekaju. Ćao, Dţeri“, nasmešio se Anastazija. Razgovarao si s Francuzima?“ Pričao sam s njima, Al“, odgovorih. Nisu još spremni da uđu u veliki posao. Rekli su da nemaju novca da to podrţe.“ Pogledao me je.
Imaš jebeno puno vode“ , kazao je. Šta ćeš da uradiš s njom? Zabiješ je u guzicu kao dţinovski klistir?“ Nasmejao sam se. Proverio sam nekoliko posrednika koji prodaju supermarketima. Rekli su da bi mogli
da koriste flaše od tri i pet galona čiste francuske vode. Naravno, neće platiti mnogo za to i nije ih briga za ime. Ţele je samo zato što je jeftina.“
Šta misliš, koliko moţeš da dobiješ za to?“ , upitao je. Dva dolara za flaše od tri galona, a tri dolara za flaše od pet galona.“ To nam neće doneti veliku zaradu“, kazao je. Koštaće nas sedamdeset centi po flaši da to obavimo. Pa, ovo menja stvari. Moraćemo da uzmemo više od pedeset -pedeset.“ To je vaša situacija, Al“, rekoh. Recite mi. Samo zapamtite, ja ne dobi jam ništa iz ovoga. Sav novac ide Francuzima.“ Nije me briga“, kazao je Anastazija. Jebeš Francuze. Zadrţi šta ţeliš i oni neće primetiti razliku.“ Nisam se tako dogovorio s njima “, rekao sam. Oni će dobiti sav svoj novac.“
Prošlo je šest meseci pre nego što sam se otarasio sve vode. To znači da sam tek krajem aprila 1956. godine mogao da pošaljem novac u Francusku. Dvadeset hiljada dolara. Ispostavilo se da nisam dobio ništa za posao koji sam obavio. Povrh toga, potrošio sam gotovo devet hiljadarki sopstvenog novca da bismo od nečega ţiveli. Zaista sam se osećao glupo. Dao sam sve od sebe da promovišem prokleti pleskasje, a nisam dobio ništa. Nisu mi pomogli, a nisu ni sebi. Zurio sam u knjigovodstvene knjige na stolu u stanu. Po gledao sam preko sobe Ţizel. Stvarno su me zavrnuli moji francuski prijatelji “, rekoh zajedljivo. Zašto to kaţeš?“, upitala je. Pruţili su ti priliku.“ Dali su mi priliku“, obrecnuh se. Ali su drţali uzicu oko mog vrata kako ne bih mogao da odem predaleko. “ Uloţili su puno novca da se voda otpremi u Ameriku“ , kazala je. Pogledah je. Ne previše. Ne zaboravi da sam dugo radio u Pleskasjeu Pleskasjeu i da znam sve njihove
izdatke. Znam koliko košta da se voda sipa u burad i prebaci dovde. Dvadeset hiljadarki koje sam im poslao pokriva sve njihove troškove i malo više.“ Ništa mi nije rekla. Bacio sam računovodstvene knjige na pod. Nek se nose! Znam da imaju reklamni program od dva miliona dolara za vodu u Francuskoj. Zar su, do đavola, mislili da to ovde neće koš tati barem toliko? Amerikanci nisu raširenih ruku dočekali pleskasje! pleskasje!“ Zašto ponovo ne porazgovaraš sa Ţan -Pjerom o tome?“, upitala je. On nije glup.“ Moţda on nije“, odgovorih. Ali njegov otac jeste. Osim toga, telefonskim razgovorom sa Ţan -Pjerom ništa ne postiţem. Preko telefona, jedan drugom ne razumemo ni naglasak.“ Zašto onda ne odeš u Francusku i posetiš ga?“ Ne bih mogao da podnesem ponovo osam dana morske bolesti. “ Već postoje tri avio -kompanije čiji avioni lete između Evrope i Amerike. Bićeš tamo za jedan dan“, nasmešila se. Pogledah je.
Hoćeš li da letiš sa mnom?“ I dalje se smešila. Svuda s tobom.“ Ti si lud!“, rekao je Badi. Ako se vratiš u Francusku, nadrljao si!“ Šta ću da radim ovde?“, upitao sam. Nikada ništa nisam radio, osim za tezgom teča Harija i naučio sam malo o soda -vodi od Rite i Edija. I nisam bio mnogo pametan u vezi s tim... čim sam otišao u vojsku, moj prokleti teča i devojka izbacili su me iz posla.“ Ali si u vojsci naučio kako se vodi radionica za popravku i odrţavanje automobila. Ima puno trgovaca automobilima koji traţe nekog da im vodi servis. Tamo ima puno tupana koji ne znaju ništa o poslu koji obavljaju i svima ide dobro. Pogledah ga.
Kako to misliš ‟ide im dobro‟, Badi?“, upitao sam. Zarađuju devet ili deset hiljadarki godišnje. To je sranje. Ti uzimaš četrdeset hiljadarki godišnje za posao koji radiš. Ja ne mogu čak ni tim novcem da zadrţim jeftin stan u kojem ţivim sada.“ Biće ti bolje u Francuskoj?“, upitao je.
Moţda“, rekoh. Tamo moţe bolje da se ţivi sa manje para nego ovde. Zaradiću više novca s Pleskasjeom nego što bih zaradio radeći u servisu ne kog salona automobila.“ Ţizel te je nagovorila na to? Znam da ona ţeli da ide kući.“ Ovo je moja odluka, ne njena. Ne zaboravi da pleskasje pleskasje nije jedina flaširana voda u Francuskoj. Evijan i Perije su mnogo ispred. I znam da oni planiraju da uđu na američko trţište. Moţda mogu da dobijem posao kod jednog od njih.“ To je poduhvat visokog rizika. “ Nemam šta da izgubim. Sve je ionako otišlo dođavo la.“ Mogu da ti nabavim hiljadu i sedamsto za tvog bjuika “, rekao je. Ne moţeš da ga koristiš tamo.“ Nasmejah se. Kada sam ga kupio, rekao si mi da mogu da dobijem dve i po hiljade za njega. “ Ali to je bilo ako ga zadrţiš samo nekoliko meseci.“ Osmehnuo se. Ti ga sada imaš
gotovo osam meseci. Uskoro će se pojaviti novi modeli za ovu godinu.“ U redu, ti kučkin sine“ , iskezih mu se. Ali jednog dana, obračunaću se s tobom.“
Avio-kompanije letele su iz Amerike samo do tri grada u Evropi: Pan Ameriken do Londona, TWA do TWA do Rima i KLM do Amsterdama. Odlučio sam da idem do Londona. Barem govore engleski. Trebalo je da odatle malim avionom Er Fransa odletimo Fransa odletimo u Pariz. U Parizu nas je čekalo iznenađenje. Pol nas je sačekao kada smo stigli na Orli. Priredio nam je
uobičajen francuski doček. Prvo je poljubio Ţizel u oba obraza, zatim joj je za sreću podario još jedan poljubac u desni obraz. Potom je zagrlio mene i poljubio me u obraz i rukovali smo se na francuski način. Pogledao je Ţizel. Izgledaš lepše nego ikad. Veoma američki.“ Zatim se okrenuo ka meni. Zar ne misliš tako?“ Osmehnuh se. Meni ona izgleda francuski.“ Pol odmahnu i uhvati me za ruku. Kada porteur Kada porteur donese vaš prtljag do kola, odvešću vas do lepog stana ko ji sam spremio za vas.“ Pogledah ga. Ţan-Pjer mi nije ništa rekao kada smo se čuli dva dana pre polaska ovamo. Mislio sam
da će on i njegov otac ţeleti barem da odrţe sastanak sa mnom.“ Pol nas pogleda.
Niste čuli novosti?“ Kakve novosti?“, upitah. „ Monsieur Martin est mort. mort. Gospodin Marten je mrtav “, rekao je. Zato sam vas ja sačekao. Rekao mi je da ti kaţem da će te primiti čim prođe ţalost. Porodica pripada veoma religioznim francuskim hugenotima, pa zato ţale određeni period. To znači da Ţan -Pjer neće obavljati nikakav posao gotovo mesec dana. “ Pol je imao jedan od novih D. S. 21 sitroena. Bio je to najveći automobil a utomobil koji su pravili u Francuskoj. Izrađivali su ih samo u crnoj boji. Rekao mi je da sada samo političari, nouveaux riches i riches i gangsteri mo gu da ga priušte sebi. Nasmejah mu se. A kojoj grupi ti pripadaš?“ Osmehnuo se. Ja sam Korzikanac. Mi smo klasa za sebe.“
Ţizel i ja smo seli na zadnje sedište. Ţelim da neko vreme provedem sa svojom porodicom.“ Pol klimnu glavom.
To je već sređeno. Sledeće nedelje otići ćeš u Lion.“ Da li će i moja sestra biti tamo?“, upitala je. Naravno. Doći će iz Bretanje s muţem.“ Pogledao sam u Ţizel. Nisi mi rekla da se Tereza udala. “ Nisam smatrala da ti je to vaţno. Osim toga, imala sam toliko toga da naučim u Americi da sam potpuno zaboravila na to.“ Pol nas pogleda sa mesta suvozača. Tek tada sam shvatio da mu je vozač i dalje onaj debeli čovek. Pruţio sam mu ruku preko sedišta. Nasmešio se i pogledao Ţizel. „Bienvenue, mademoiselle. “ Nasmejala se, nagla se napred i poljubila ga u obraz. „ Mon cher ami“ , rekla je.
Naslonio sam se na sedište, obrativši se Polu. Dakle, zavrnuli su me. Voleo bih da sam znao za starog pre nego što smo poleteli. Šta ću, dođavola, sada da radim dok čekam ovde mesec dana u Parizu?“ Nećemo ostati u Parizu“, nasmejao se Pol. Otići ćemo u Kan na film ski festival. Počinje dvanaestog maja i moram da budem tamo nekoliko dana ranije.“ Kakve ti, dođavola, imaš veze s filmskim festivalom?“ , upitao sam. Nisi u toku “, rekao je. Ja sam sada veoma vaţan menadţer umetnika. Mnogi moji klijenti pojavljuju se u filmovima koji će biti prikazani u Kanu.“ Dakle, ti si zauzet čovek. Šta bi ja trebalo da radim?“ Da se sunčaš“, nasmešio se. Pogledaš n eke zanimljive filmove i posmatraš lepe devojke na plaţama.“ Ţizel ga pogleda. Dţeriii ne posmatra zgodne devojke kada ja nisam tamo.“ Naravno. I ne samo to. Dţek Kokran, Ţan -Pjerov prijatelj, pozvao vas je oboje da odsednete u njegovoj vili. “
Pol je posedovao stambenu zgradu na aveniji Ţorţ V, preko puta čuvenog ho tela. Njegova zgrada bila je stara gotovo trideset godina. Pol ju je kupio kada su cene nekretnina
u Parizu pale, odmah nakon rata. Za vreme rata, Nemci su koristili zgradu za smeštaj svojih oficira. Napuštajući je, Nemci su zgradu potpuno opustošili. Vredne, zlatom optočene slavine i elementi iz kupatila bili su odneti; orijentalni tepisi i francuske tapiserije koji su ukrašavali vaţna ulazna vrata i hodnike, čak i kopije francuskog slikarst va i vajarstva, bile
su ukradene. Platio je veoma malo za nekretninu, tvrdeći da je to jedan od ratnih trofeja. Pol nam je ispričao da je bilo potrebno više od godinu dana da obnovi zgradu, ali, rekao je, smešeći se, bio je Korzikanac, a Korzikanci znaju k ako da obave stvari. Njegova zgrada bila je jedna od prvih koje su uopšte završene. Postupio je veoma mudro. Pretvorio je tri niţa sprata u kancelarijski pro stor, a ostalih devet spratova bili su stanovi. Naravno, zadrţao je penthaus za sebe. I, u isto vr eme, uspeo je da dobije na upravu nekoliko vaţnih kabaretskih pozorišta. Počeo je da brine o karijerama umetnika koji su radili u tim pozorištima. Našao im je posao u francuskoj filmskoj industriji, koja se upravo oporavljala od ratnih razaranja. Za kratko vreme postao je jedan od
najvaţnijih umetničkih agenata u filmskoj industriji. Na raspolaganju su mu stajale najlepše devojke, odabrane iz njegovih kabarea i klubova, i nije sme talo što je većina njih svoj najbolji posao obavljala na leđima. Plesači, ugl avnom pederi, bili su veoma lukavi. Izgledali su lepo i mogli su da glume. Nije prošlo mnogo i on je shvatio da prave mogućnosti leţe u filmskoj industriji. I dalje je drţao klubove, ali ih je prepustio Korzikancima, za koje je znao da će mu ispostavljati čist račun, a na prvom spratu zgrade otvorio je kancelarije. POL RENAR - AGENCIJA ZA ZASTUPANJE UMETNIKA UMETNIKA
Stan u kojem smo odseli sastojao se iz veoma komforne dnevne sobe, spavaće sobe i kuhinje s najnovijim uređajima koji su se mogli naći u Fran cuskoj. Ţizel se dopao. Nasmešila se.
Mogla bih da ţivim ovde zauvek.“ Malo je tesno. “ Ovakav stan koštao bi mnogo više čak i od većeg stana nego što smo imali u Njujorku. Ovo bi nas koštalo dve hiljade dolara mesečno, u poređenju s petsto pedeset, koliko smo tamo plaćali.“ Zurio sam u nju.
Mislio sam da će nam biti jeftinije u Francuskoj nego u Americi.“ Avenija Ţorţ V je kao Peta avenija ili Park avenija u Njujorku. Proverila sam cene stanova tamo i znam. Da imamo stan u nekoj od onih ulica u Njujorku, bilo bi podjednako skupo kao i ovde. “
U tom slučaju, ne znam kako ćemo da ţivimo ovde.“ Ne budi glup“, nasmejala se. Ko kaţe da moramo da ţivimo ovako?“ Drugog dana po našem dolasku nazvao me je Dţek Kokran. Zdravo, Dţeri“, rekao je. Sve u redu? Da li je Ţizel srećna?“ Svi smo dobro, Dţek“, kazao sam. Hvala ti što si se javio.“ Mislio sam da bismo mogli večeras da izađemo na večeru“ , rekao je. Da li je Ţan-Pjer u Parizu?“, upitah. Ne“, odgovorio je Dţek. U porodičnoj kući u Pleskasjeu je. Ostać e tamo mesec dana. To je porodični običaj.“
Pa gde si ti, Dţek? Mislio sam da ćeš biti u Kanu.“ Nasmejao se. Ja sam pravo preko puta vas u hotelu. Mislio sam da bismo svi mogli malo da se
nasmejemo i zabavimo posle večere.“ Ţizel je sa mnom“, rekoh. Znam“, kazao je. Ide i ona s nama. Vodim jednog od svojih prijatelja sa sobom. On je engleski komičar, a pojavio se i u nekoliko francuskih filmova. Dopašće vam se oboma.“ Meni zvuči divno“, rekoh. Samo treba da proverim s Polom. Hoću da budem siguran da mu ne remetim planove. “ Već sam proverio s njim“ , odgovorio je. U redu je.“ Onda dobro. Hvala ti. Samo još nešto. Šta je sa Ţan -Pjerom? Znam da je bio blizak sa svojim ocem. Da li je dobro? “ Dobro je“, odgovorio je Dţek. On takođe šalje svoje pozdrave tebi i Ţizel. Hajde da se nađemo u hotelskom baru u osam sati.“ Osam sati. Vidimo se tada. “
Tamno odelo“, upozorila me je Ţizel. Ovo je Pariz.“ Barem ne moram da nosim smoking “, rekao sam. Nasmejala se. Zavisi. Da ideš na večeru kod Maksima bez Maksima bez smokinga, ne bi te pustili unutra, a i ako bi te pustili, dobio bi mesto pored kuhinje. “ To nije normalno“, kazao sam. Sećam se da smo tokom rata bili srećni kako god da
smo obučeni, a zadovoljni i konjskim mesom.“ Svet se puno promenio za deset godina otkako se rat završio“ , rekla je. Pogledala me je. I mi smo stariji. “ Ti ne. Ti i dalje izgledaš kao klinka koju sam upoznao. Ali ja počinjem da gubim kosu.“ Izgledaš dobro. Ako osediš, moţda ćeš izgledati otmeno. Veom a si zgodan. Nemaš zbog čega da brineš.“ Nismo otišli kod Maksima na večeru. Otišli smo u lep restoran za koji nikada nisam čuo i nismo sedeli ni blizu kuhinje. Svi u restoranu poznavali su Dţeka. Mesje Kokran bio je poznat svima. Vrataru, garderoberki, bar menu, šefu restorana i somelijeu. Ĉak je i gazda prišao stolu da ga pozdravi. Dţek je naručio vino; ja sam uzeo svoje uobičajeno pivo. Dţek nas po gleda. Znam jelovnik“, kazao je. Ţelite li da ja naručim večeru?“ Da, Dţek“, odgovorila je Ţizel, dobacivši mi pogled. Klimnuh glavom. Sjajno.“
Ĉak se i Arči, Dţekov prijatelj Englez, sloţio sa svima nama. A Dţek nije bio glup. Imao je dobar ukus i bila je to izvanredna večera. Pogledao sam ga. Peder ili ne, znao je izvrsne stvari u ţivotu. Bila je gotovo ponoć kad smo završili večeru. Dţek nas je potrpao u svoj srebrni rols i rekao vozaču da nas odveze do najekskluzivnijeg kabarea u gradu. Kruţila je priča da čak ni predsednik Francuske ne moţe tamo da uđe, zato što nije peder i neće da se pojavi u javnos ti s nekim od homoseksualaca iz vlade. Bili su to Foli berţerovi transvestiti godine. Nisam mogao da verujem kada smo počeli
da gledamo predstavu. Pogledao sam Ţizel i ona mi se osmehnula. Zar nisu lepši od bilo kog niza igračica ili glumica koje si ika da video?“ Ali oni nemaju mace!“, prošaputah joj u uvo. Neki od njih imaju “, uzvratila mi je šapatom. Otišli su do Danske i obavili operaciju.“ Ponovo se okrenuh da gledam predstavu. I dalje nisam mogao da ve rujem. Međutim, bili su zaista dobri. Očigledno su svi poznavali Engleza. Arci! Arci!“, pozvali su ga na pozornicu. Otrčao je na pozornicu s njima. Najpre se pridruţio horu, dok su svi zabacivali nogama kao da su plesačice Radio City Music Hall-a Hall-a u Njujorku. Zatim su ga pustili da izvede sopstvenu tačku. Bio je viši od većine njih i govorio je savršeno francuski. Počeo je da priča a publika se tresla od smeha. Nisam razumeo veći deo, iako je Ţizel pokušala da mi prevodi. Zatim je stao ćutke ispod reflektora. Jednom rukom brzo je izvadio protezu sa četiri prednja zuba, a drugom veliki vibrator iz zadnjeg dţepa i počeo da ga sisa. Svi su vrištali. Dţek se nagnuo ka meni, očiju suznih od smeha. Uvek to radi. Tvrdi da ‟puši‟ najbolje na svetu zato što moţe da smesti bilo koju patku među svoje zube, bez obzira na veličinu.“
Pogledah ga. Gospode!“, rekoh.
Dţek se nasmejao. Ispričaj svima u Americi o ovome. Neće ti verovati.“ Kada smo se vratili u stan, pogledao sam Ţizel. Šta ti misliš o svemu ovome?“ Dţeriii“, rekla je. To je njihov svet! “
Bio je vikend kada sam smestio Ţizel u voz za Lion da poseti porodicu. Ni sam dotad obraćao paţnju, ali donela je tri kofera iz Amerike. U jednom su bile njene stvari, a u ostalim pokloni i odeća za Terezu i roditelje. Sve to koštalo je manje nego u Francuskoj. Sledio sam nosača s njenim prtljagom do malog zasebnog kupea u vozu. Dao sam mu napojnicu i posmatrao Ţizel kako se smešta. Nasmešila mi se. Ovo nije skupo. Ĉak imam i svoj bide i umivaonicu.“ Ne ţalim se.“ Pogledah je. Nikada nisu imali bilo šta nalik ovome u podzemnim ţeleznicama.“ Nemaju ni u pariškom metrou.“ Potapšala je mali kauč pored sebe. Sedi. Popićemo po čašu šampanjca pre nego što voz krene.“ Pritisnula je jedno dugme i odmah se na vratima pojavio konobar.
Bio je iskusan. Nismo morali ništa da naručimo. Već je drţao bocu šampanjca i čaše ispred nas. Obratio se Ţizel na francuskom, ali prebrzo da bih mogao da razumem. Dok sam plaćao piće i napojnicu, konobar je otvarao bocu i punio čaše. Zatim je otišao, zatvorivši vrata za sobom. Kucnuli smo se. Srećan ti put“ , rekoh.
Volela bih da ideš sa mnom“, kazala je čeţnjivo. Mislim da će oni biti srećniji da ti dođeš sama“, rekao sam. Pijuckali smo šampanjac. Oboje smo znali kako su se ophodili prema strancima. Osim toga, to će trajati samo dve nedelje i bićeš sa mnom u Kanu.“ Samo se brinem da te neki od homića ne zavede. Znam kako to rade. Piće. Hašiš. Ginseng.“ Počeo sam da se smejem. Nemaju šanse. Ja sam pivopija i pušim laki s trajk.“ Onda će tu biti starlete koje će se sjatiti na filmski festival. One baš traţe nekog Amerikanca da...“ Prekinuo sam je:
Zvučiš glupo. Nikoga neće biti briga. Ja nisam u šou -biznisu. Za njih sam samo momak koji se vuče s pederima.“ Nagnula se k meni i poljubila me. Obećavaš?“ upitala je. Obećavam“, odgovorio sam. Zatim se konobar ponovo pojavio na vratima. Bilo je
vreme da pođem. Opet smo se poljubili i izišao sam iz voza. Dţek me je čekao u Polovoj kancelariji kada sam se vratio sa ţelezničke stanice. K roz prozor kancelarije u prizemlju opazio je kako izlazim iz kola nakon što mi je debeli čovek otvorio vrata. Sreli smo se u ulaznom holu.
Ţizel je već otputovala u posetu roditeljima?“ , rekao je umesto pozdrava. Tako je, Dţek“ , rekoh. Šta si naumio? Budući da nemaš šta da radiš dve nedelje?“ , upitao je. Zaista nisam razmišljao o tome. Ĉekam Pola. Rekao je da mora da bude u Kanu rano. Kaţe da će morati da završi neke poslove pre nego što svi stignu“ , rekao sam. Ostaće ovde nedelju dana. Znam da odlazi u Kan sedam dana pre festivala “, rekao je. Mislio sam da pođem s njim.“ Rekao ti je da ćete ti i Ţizel odsesti kod mene u Kanu? Idem rolsom s Arčijem i mislio sam da bi moţda voleo da nam se pridruţiš. Zabavljaćemo se malo dole pre nego što
otpočne vel ika gungula. U svakom slučaju, Ţan -Pjer je mislio da ćeš poći s nama. Pol će biti jako zauzet ovde.“ Razgovaraću s Polom. Ne znam da li očekuje da idem s njim.“ Već sam razgovarao s Polom“, odgovorio je Dţek. Pol kaţe daje to tvoja stvar, on nema nikakav posao za tebe. “ U redu, Dţek. Hvala ti. Kada planirate da se odvezete dole?“ U ponedeljak. Kada prođe guţva na putevima za vikend.“ Dogovoreno“, nasmejah se. Ima jedna stvar koja će ti dole biti potrebna“ , rekao je. Na mnogim projekcijama filmova moraš da nosiš smoking.“ Sranje! Nisam oblačio smoking otkako sam napustio Francusku. Ni kada mi nije bio potreban u Americi. “ Da li ga još imaš?“ Odmahnuh glavom. Odavno mu se izgubio trag. “
Proverićemo s Polom. Siguran sam da on ima krojača koji brzo radi. Neophodni su u Polovom svetu. “ Bio je u pravu. Pol me je poslao kod krojača koji je imao skoro gotov smoking i mogao je da mi ga isporuči već sutradan. Pronašao sam večernje košulje od belog i plavog egipatskog pamuka i crne leptir- mašne u Sulki, u Sulki, u aveniji Ţorţ V. Nazvao sam Ţizel telefonom kod njenih roditelja i rekao joj šta namera vam. Tada je najednom počela da plače. Znala sam! Znala sam!“, rekla je. Ĉim sam okrenula leđa, isplanirali su da te se dočepaju.“ Moj boţe! Ţizel, šta se dešava s tobom? Da li zaista misliš da te guzice vladaju svetom? I da je tako, nemaju vlast nada mnom. Ja nisam peder i ako to nisi znala dosad,
nikada nećeš ni znati.“ Ali mi se ne trudimo da napravimo bebu! “, zacvilela je. Šta misliš šta radimo kada se ševimo? Igr amo pasijans?“ upitao sam. Ućutala je za trenutak. Zatim je izustila: Izvini. Nikada ranije nisam ţelela bebu i moţda je još ne ţelim.“ Duboko je udahnula. Samo sam sa znala da je Tereza trudna; moţda sam malo ljubomorna.“ Nema razloga da budeš ljubomorna. Još smo mladi i imamo dovoljno vremena za decu.“
Bilo je potrebno samo sedam sati da se odvezemo do Kana u velikom srebrnom rolsu, kabrioletu. Sedam sati i šest boca dom perinjona i kilogram malasol kavijara. Dţek i Arč i bili su na dijeti. Nisu čak ni izlazili iz kola da mokre. Postojale su posebne boce za mokrenje, na kojima je bilo napisano Ţan-Pjer“, smeštene u veliki, gumom oivičeni pregradak ispod pokretnog krova. Nisam mogao da verujem. Smatrali su da je to šala i kladili su se koliko dugo mogu da
se suzdrţavam. Prevario sam ih obojicu kada su morali da se zaustave radi goriva, baš na ulazu u Kan. Bilo je to najduţe mokrenje u mom ţivotu. Kada sam se vratio u kola, ustali su i zapljeskali. Tada mi je Dţek stavio pantljiku o ko vrata na kojoj je bila prikačena zlatna“ medalja. Mokritelj broj jedan na svetu. Poljubio me je na francuski način u oba obraza. Ti si sada počasni homić!“ Zatim su se zavalili na sedišta smejući se i činilo se da su zaspali.
Ja sam sedeo pored vozača. Pogledasmo se. Zabavljaju se“, rekao je na engleskom, smešeći se. Da li je uvek ovako?“, upitao sam, skidajući medalju. Ne toliko kada je Ţan -Pjer u blizini“, odgovorio je. Pogledao sam na zadnje sedište. Spavali su. Okrenuo sam se i izvadio cigaret u. Ponudio sam jednu vozaču. Odmahnuo je glavom, pruţivši mi upaljač. Ne mogu da pušim dok sam na duţnosti“, rekao je učtivo. Ostatak puta do Dţekove vile proveli smo ćuteći. Tada je vozač otišao u kuću i vratio se s dvojicom snaţnih kućnih momaka. Dţek i Arči su još spavali kada su ih momci prebacili preko ramena kao vreće krompira i od neli ih u njihove sobe. Ušao sam u hol, a zatim u dnevnu sobu. Bila je to samo još jedna palata, ne toliko velika kao Ţan-Pjerova, ali dovoljno velelepna da mi se zavrti u glavi. Prišao sam prozoru. Pogled je bio isti kao iz Ţan -Pjerove vile, ali niţe na brdu. Kan je počinjao da tone u noć i svetla su se palila i u gradu i na jahtama u marini, pretvarajući se u sliku koju bi samo neki umetnik mogao da naslika. Iza mene se začuo neki ţenski glas: Bienvenue, mesje Dţeri. Vila Dţoko stoji vam na usluzi.“
Okrenuh se. Bila je to veoma dobro odevena gospođa četrdesetih godina i veoma privlačna. Ja sam Arlen“, kazala je. Ja sam Dţekova domaćica. Mogu li vam ponuditi piće?“ Ne, hvala vam“, rekoh. Ali bih voleo da odem do svoje sobe i umijem se. “ Nema problema“, kazala je i oštro pljesnula rukama. Jedan od momaka koji je uneo Dţeka u kuću klimnu glavom. Obratila mu se kratko na fran cuskom: Mesje Dţeri dobiće plavu sobu.“ Ponovo se okrenula ka meni i progovorila na engleskom: Večera će biti u devet večeras.“ Hvala vam, Arlen“, rekoh i uputih se za kućnim momkom uz stepenice. Nije me iznenadilo to što se moj prtljag već nalazio u sobi. Kućni momak mi se obratio na engleskom: Ja sam takođe i vaš sobar. Mogu li da vam raspakujem stvari, gospodine?“ Nikada nisam bio u Kanu u vreme filmskog festivala. Sada kada je ostalo desetak dana
do otvaranja, uzbuđenje je raslo. Ispred ulaza u velike hotele visili su ogromni reklamni plakati. Oglašavali su filmove iz mnogih zemalja i na puno jezika. Samo je nekoliko filmova bilo na engleskom. Tokom prepodneva sedeo bih za stolom Festivala, Festivala, restorana koji se nalazio nasuprot
Festivalske palate. Tamo su svi učesnici festivala morali da se p rijave i podignu ulaznice za filmove. Uz filmove koji su se prikazivali na festivalu, bilo je barem još pedeset ili više filmova koje je trebalo prodati i distribuirati u zemljama širom sveta. To je bilo ujutro. U vreme ručka preselio bih se do restorana h otela Karlton na plaţi. Tamo su se nalazile najlepše starlete na svetu, uticajni producenti i reţiseri koji su vladali tim trţištem. I oni su, muškarci i ţene, stigli sa raznih strana sveta. A to nisu bili najvaţniji glumci i glumice, producenti i reţiseri koji su se takmičili na festivalu. Oni će tek doći. Ali to nije bilo bitno. Ovde je sve vrvelo.
Mislio sam da je sve to san. Ali Dţek i Arči nisu obraćali paţnju. Oni su to prošli mnogo puta ranije. Uveče su odlazili u kabaree i diskoteke. Večerao bih u vili s njima, a onda pokušao da pronađem engleske novine i časopise. Onda se sve promenilo. Najpre se pojavio Pol. Dva dana kasnije stigla je Ţizel. I napokon, nedelju dana kasnije, vratio se Ţ an-Pjer.
Ţizel je bila veoma uzbuđena zbog festivala. Rekla mi je da se nekoliko devojaka koje je poznavala dok je radila za Pola sada bave filmom. Ne prave zvezde, ali dovoljno vaţne da ih prepoznaju paparaci. Pošlo im je za rukom da se njihove fotografije pojave u filmskim časopisima, tabloidima i novinama širom sveta. Pol je gurao svoje devojke“, kako ih je nazivao, u što više fotografskih zagrljaja“ s poznatim zvezdama. Jedna od najboljih priča koje je ispričao bila je o njegovom reklamnom podvigu na filmskom festivalu 1954. godine. Simon Silva, glumica sa skromnim filmskim uspesima, izvela je striptiz na stepenicama Festivalske palate. Uradila je to dok su
najčuveniji producenti i umetnici dolazili na projekciju jednog od najvaţnijih filmova festivala.
Sledećeg dana, naravno, bila je proterana iz Kana. Pol nije uopšte mario za to. Njene fotografije objavljene su širom sveta. Ubrzo je sklopio ugovor sa manjim studijom u Holivudu za tri filma. To je konačno učvrstilo Polovu reputaciju kao agenta i menadţera umetnika. Tada je potpisao ugovor i sa nekim glumcima, kao i s devojkama“. Godine 1955. preuzeo je karijeru jedne o d najprivlačnijih zvezda itali janske janske kinematografije. Bio je to Atlas“. Igrao je najbrţeg čoveka na svetu u kostimiranoj drami, grčkoj Odiseji. Odiseji. Pol je odmah promenio glumčevo ime dajući mu američki prizvuk: Dţordţ Nijagara. Za godinu dana, snimio je tri najpopularnija filma na svetu. Deca širom sveta su ga oboţavala. Postao je idol. Pol je ručao sa Ţizel i sa mnom u Karltonu kada je pokazao rukom na Dţordţ a Nijagaru kako deli autograme na plaţi. Pol nas je pogledao i od mahnuo glavom. Imam samo jedan problem s njim. Iako savršeno govori engleski, pošto se školovao u Velikoj Britaniji, ne mogu da ga ubacim ni u jedan film u Holivudu. Smatraju da je on stranac i da će morati da mu sinhronizuju glas.“ Moţda misle da on ni ne moţe da glumi“ , rekoh. Pogledaj ga... sav je u mišićima.
Mogao bi da posrami Mistera Univerzuma. U filmovima ga samo gledaju kako trči dok ne uhvati loše momke i prebije ih.“ Ipak mora da postoji neki način“ , kazao je Pol. Ţizel je ugledala devojku koju poznaje. Mahnula joj je rukom i pozvala je i lepa plavuša, plavooka lepotica u bikiniju, prišla je našem stolu. Ţizel mi ju je predstavila. Anet Divalije, moj prijatelj Dţeri.“ Klimnuh glavom i osmehnuh se. Pol ju je pozvao da sedne s nama. Znao ju je iako nije bila jedna od njegovih štićenica. Ţizel mi je kasnije rekla da je, uprkos imenu koje sada koristi, Engleskinja i da je bila igračica Plavog zvona u Lidu. Već je imala nekoliko zapaţenih uloga u francuskim filmovima. Toplo je“, kazala je. Dozvolite da vam naručim piće“, ponudio sam. Osmehnula se. Hvala vam, ali mogu sama da brinem o sebi. “ Zatim sam je posmatrao kada je izvadila litarsku bocu pleskasjea bocu pleskasjea iz torbe i počela da se prska vodom po licu i ramenima.
Pogledah najpre nju, a zatim Ţizel. Ţizel je znala šta imam na umu. Mogu li da je pitam?“, upitao sam Ţizelu. Nasmejala se.
Anet i ja smo stare prijateljice. Moţeš da je pitaš.“ Okrenuo sam se ka Anet. Ali i ona je znala na šta mislim. Da.“ Nasmejala se. I na moju macu.“
Okrenuo sam se ka Polu.
To je novi svet. Imam ideju o kojoj ţelim da razgovaram sa Ţan -Pjerom.“ Hoće li ti za to biti potrebni umetnici? Moţda bih mogao da doprine sem ostvarenju te zamisli?“ Pogledao sam Anet. Imate li agenta?“ Ne baš, rekla je. Sve poslove dobila sam preko prijatelja. “ Onda sklopi ugovor sa mnom “, kazao je Pol. Onda ćeš imati pravu karijeru.“
Ţizel me pogleda. O čemu razmišljaš?“ Biće mi potrebna jedna stvar“ , rekoh Polu. Da li je Dţordţ slobodan za promocije?“ Za novac će učiniti sve“, kazao je Pol. Dobro“, rekoh. Onda ću večeras razgovarati sa Ţan -Pjerom. Moţda je ovo pravo vreme da se vratim u posao. “
Kada se Ţan-Pjer vratio u Kan, Dţek se preselio u vilu Pleskasje. Ţizel, Arči i ja ostali smo u njegovoj vili, ali smo i dalje svakodnevno odlazili na brdo da večeramo sa Ţan Pjerom. Ţan-Pjer je izgledao dobro, ali je još nosio crni flor na rukavu. Ţizel mi je rekla da se porodica pridrţava toga šest meseci. Ranije, kada sam Ţan -Pjeru poslao dvadeset hiljada, pričao sam s njim o tome zašto nismo uspeli i naveo mu sve razloge. Pritom sam se uzdrţavao da se poţalim na planove njegovog oca u vezi s prodajom vode u Americi. Znao je mo j stav o tome i pre nego što smo napustili Ameriku. Sada sam morao da saznam da li još ţeli da uđe u Sjedinjene Drţave s pleskasjeom. Te noći imao sam prilike da razgovaram s njim o tome da ponovo pokušamo. Sada je bilo samo pitanje vremena kada će druge kompanije početi da ulaze na trţište pre nas. Pogledah ga.
Prošli put smo otišli nepripremljeni. Pogrešno pakovanje, veoma malo reklame, ali najviše od svega - nismo im ispričali o vrednostima koje krase pleskasje. pleskasje.“ Ţan-Pjer me pogleda. Ponovo pričaš o mnogo novca.“ A ti ponovo govoriš kao tvoj otac. Dopadalo ti se to ili ne, zato nismo uspeli prošli put. Veruj mi, Evijan i Evijan i Perije neće napraviti greške koje smo mi napravili.“ Koji je tvoj plan, osim novca? “ upitao je Ţan -Pjer. Sećam se da si neko vre me tokom rata boravio u Londonu. Poznavao si vojnog oficira, pukovnika Metjua Foksa, koji je pripadao Ajzenhauerovom štabu za odnose s javnošću.“ Kakve to veze ima s prodavanjem vode u Americi? “ Pukovnik Foks je bio u filmskom poslu na samom početku tele vizijskog reklamiranja u Americi. On i njegov ortak kupili su termin za reklame na mnogim televizijskim
stanicama. Oglašavali su sopstveno sredstvo za čišćenje i učinili ga najpopularnijim proizvodom u Sjedinjenim Drţavama.“ Pogledah ga preko stola. Mogu da upotrebim istu ideju da prodam pleskasje prodam pleskasje vodu u Americi.“ Ali to je bilo pre mnogo godina. Oglašavanje na televiziji sada je sku plje“, odgovorio je Ţan-Pjer. Dţordţ Nijagara, koji igra Atlasa u filmovima, jedan je od najzgodnijih muškaraca na svetu. On pije pleskasje samo zbog zdravlja. Pije to kada veţba. Ima jedna poznata glumica, Anet Divalije. Svet misli da je Francuskinja, ali je zapravo Engleskinja. Ima telo koje oduzima dah, a uz to i divno lice. Treba samo da Nijagara i Divalijeova u bikiniji ma izađu iz vode na plaţi u Kanu, pijući i prskajući se flašom pleskasjea po pleskasjea po svojim lepim telima. “
To je uzbudljivo, ali šta onda?“ Daću televiziji da prikaţu njihove snimke, zajedno i odvojeno, kako pričaju o zdravlju, veţbama za lepotu i pleskasjeu“, kazao sam. I šta misliš, koliko će to koštati?“ Filmski snimci su jeftini. Napravićemo ih ovde u Evropi. Televizijsko oglašavanje u Americi... moţda milion dolara. Transport boca od pola litra i litar pleskasjea pleskasjea do Los Anđelesa neće koštati puno. I dovešćemo dve zvezde u Holivud na vaţne promocije.“ Pogledah ga. Imaš novca. Znam da trošiš više od dva miliona dolara za reklamiranje samo u Francuskoj.“ Puno znaš o poslovanju Pleskasjea“, rekao je. Radeći gotovo pet godina s tobom, Ţan -Pjer“, odgovorio sam, morao sam nešto da naučim.“ Zašto ne ţeliš da ponovo počneš u Njujorku?“ , upitao je. To je najveće trţište u Americi.“
Tamo smo izgubili. Oni ne zaboravljaju. Osim toga, tamo mafija i sin dikati kontrolišu sve.“
Ţan-Pjer je ćutke sedeo neko vreme. Posmatrao sam ga. Na kraju nisam više mogao da se suzdrţavam. Da li još ţeliš da odeš u Ameriku ili ne?“ Pogledao me je.
To će biti ulaganje od gotovo dva miliona, a ne milion dolara.“ Ali... trţište. Ako pobedimo, pokrivaćeš svet.“
14. Nisam ni slutio da Ţan-Pjer ima toliko prijatelja na filmskom festivalu. Takođ e nisam znao ni da je Ţan -Pjer finansirao nekoliko manjih filmova, a jedan od njih uvršćen je u takmičarski deo festivala. Tog vikenda, pre nego što se festival završio, Ţan-Pjer je priredio veliku, neobičnu zabavu u subotu uveče. Pozvao je više od stotinu gostiju za švedski sto i ples na njegovoj jahti. Naredio je da jahta isplovi iz marine i usidri se u zalivu, da se vide sva svetla duţ Kroazete i iza Kana.
Bio sam zauzet poslednjih nekoliko dana pred zabavu, pokušavajući da isplaniram promociju pleskasje vode u Americi, pa nisam imao vremena da budem sa Ţizel. Rekla mi je da pomaţe Ţan-Pjeru oko zabave. Veče uoči zabave rekla mi je da ju je Ţan -Pjer zamolio da preuzme ulogu domaćice. Smatrao sam da je zaista lepo pruţiti joj tu čast, čak iako je to značilo da će morati da ode na jahtu rano popodne. Bio sam znatiţeljan. Šta se dešava s Dţekom?“ Mnogi političari doći će na zabavu, posebno mesje Miteran , koji je ministar informisanja i prati festival. Kruţe glasine da bi mogao postati predsednik Francuske.“ Okrenula se ka meni. To je prava čast za mene. To znači da sam prihvaćena u francuskom društvu.“ Šta je sa mnom?“, upitah. Ti si Amerikanac. To ne menja ništa. Na filmskom festivalu oni mare samo za američke zvezde. Kim Novak i Suzan Hejvard biće na zabavi i smestiće ih pored Miterana, biće kao sendvič“, rekla je nasmejavši se. Ne znam šta je to toliko vaţno u vezi sa zvezdama. To su samo filmovi i ljudi koji se bave tim poslom.“ Ovde se završava i puno poslova. Nikada ne bi upoznao Dţordţa Nija garu ili Anet i nikada ne bi dobio ideju za promociju pleskasjea promociju pleskasjea“ odgovorila je. Gde ću ja da se smestim ako ti sediš pored Ţan -Pjera?“ Pol je sve sredio. Ti ćeš sedeti s njim i Dţordţom i Anet u posebnom uglu, gde će paparaci napraviti puno fotografija.“ Osmehnula se. I ako ţeliš da znaš, Dţek će sedeti pored mene, a Ţan -Pjer s druge strane. Pored Dţeka će sedeti mala francuska starleta, Briţit Bardo, a pored nje Arči.“ Nasmejah se.
Nadam se da neće izvaditi zube i vibrator za večerom. Ako bude, to će izbaciti brod iz vode.“ Uzvratila mi je osmeh.
To bi bilo zabavno, ali se neće desiti. On je profesionalac, a i naći će se tu nekoliko producenata koji su zainteresovani da ga angaţuju u nekom filmu.“ Da li neko već zna ko će osvojiti nagradu na festivalu?“ Niko zaista ne zna. U ţiriju su Preminger i Bunjuel, a oni ćute kao za liveni. Ali favorit je Suzan Hejvard za film Plakaću sutra.“ odgovorila je. Ali to je američki film. Mislio sam da su svi protiv toga.“ Osmehnula se.
To je ţiri. Kao u sudnici, sve je moguće.“ Ali, bila je to sjajna zabava, kako sam čuo. Naravno, čim su uključeni motori na jahti, ja sam dobio morsku bolest i proveo čitavu noć u kabini i klozetu. Oko jedan sat ujutru Pol me poveo sa jahte do Dţekove vile. Pogledao sam Pola.
Gde je Ţizel?“ Zabava se nastavlja u diskoteci Plejgerl. Svi će biti tamo cele noći. Zašto se ne osveţiš, pa da odemo na zabavu. “ Imao sam jaku glavobolju. Potrebni su mi aspirin i spavanje “, kazao sam.
Zatvorio sam vrata za sobom kada sam ušao u hol. Tamo je stajala Arlen. Je li vam dobro?“ upitala je. Treba mi aspirin“, rekoh i krenuh uz stepenice ka spavaćoj sobi. Doneću vam ga u sobu“ , kazala je. Izvinite, obojica kućnih momaka obavljaju poslove obezbeđenja na zabavi.“ U redu je. Snaći ću se.“ I jesam, dok nisam stigao do sobe, a onda je svet počeo ponovo da mi se okreće. Kada je Arlen ušla u sobu, ja sam bio pola na krevetu, a pola van njega. Dozvolite da vam pomognem“, rekla je. Do tada nisam znao koliko je jaka. Podigla me je na krevet uhvativši me rukama pod pazuh. Zatim mi je brzo svukla sako i košulju. Još imate vrtoglavicu?“ Malo. Ponašate se kao pravi stručnjak.“ Nasmejala se. Provela sam deset godina kao bolničarka u američkoj bolnici u Parizu.“ Odmahnuh glavom. Nikada ne bih pretpostavio. “
Dala mi je dve tablete i ubacila ih u čašu pleskasje vode. Počele su da šume, rastvarajući se u vodi. Pogledah u nju. Ovo me podseća na alka-selcer u u Americi.“ Ista pomisao. Ali ovo je samo aspirin. “ Osmehnula se, pogledavši me. Da vam pomognem da skinete cipele i pantalone, kako biste mogli da legnete u krevet? “ Nasmeših se. To je prava usluga. “ Zbog toga sam ovde “, rekla je. Sada se na slonite i pokušajte da odspa vate. Ako vam bude potrebna bilo kakva pomoć kasnije, samo pozovite.“ Proveo sam ostatak festivala zakazujući snimanje reklama u Americi. Srećom, Pol je poznavao američkog reditelja koji je pravio i reklame i filmove. Znao je dobro šta nam je potrebno. Međutim, sav taj posao oduzimao mi je više vremena nego što sam očekivao. Morali smo da prepravimo čitavu fabriku za flaširanje i prilagodimo je američkom trţištu. Bio je već februar 1957. kada sam napokon pozvao Badija u Njujo rku. Šta sada pokušavaš da uradiš?“, upitao je Badi. Zar ne misliš da si po slednji put primio dovoljno batina?“ Badi, ovo su nove okolnosti “, rekoh mu. I potrebna mi je tvoja pomoć. Selimo posao u Los Anđeles.“ Zašto Los Anđeles?“ Iz dva razloga“ odgovorio sam. Ovoga puta pravimo veliku promociju. Televizijske reklame i programi s telesnim veţbama, s gospodinom Atlasom i gospođicom Francuskinjom. Stavljamo naglasak na njihovu fizičku lepotu i našu vodu. To ide zajedno, ruku pod ruku. “ To već imaš“, rekao je Badi. Zašto sam ti ja potreban?“ Prodaja. Ti još imaš veze s Timstersom i Timstersom i drugim sindikatima koji su nam potrebni za isporuku naše vode na trţište.“ Ali ovde imam dobar posao. Šta je to bolje za mene tamo?“ Pre ili kasnije pritegnuće te zbog kocke, a znaš da te ne vole. Posebno jer si crnac i
oţenjen belkinjom.“ Tu si u pravu. “ Ĉitao sam u novinama da su ubili Anastazija na stolici kod brice. Koliko misliš da će proći pre nego što Ĉofi izađe iz posla ili ga smaknu i ti ostaneš bez zaštite?“ Ĉofi je već napustio posao“, rekao je. Zbrisao je u Skotsdejl, u Arizonu. “ U redu. Onda moţeš da postaneš zvanični potpredsednik prodaje kompanije Pleskasje Amerika. Prionućeš na posao za trideset hiljadarki, uz troš kove za prvu godinu. Ako nama bude išlo dobro, i ti ćeš dobijati više.“ Ćutao je za trenutak. Šta prvo treba da uradim?“ Da nam obojici nađeš stan“, rekoh. Zatim u blizini losanđeleskog pristaništa nađi skladište za vodu. I ovoga puta nećemo da se petljamo s flašira njem. Sve boce, od pola litra i litar, biće flaširane i etiketirane u Francuskoj. To je sada pravi original.“ Koliko vremena imam?“, upitao je. Ţelimo da sve bude spremno do jeseni. Dakle, da li ćeš da mrdneš svoju guzicu?“ A novac? Kada ću da vidim barem deo? I ja imam troškove. Preselje nje i sve ostalo. “ Poslaću ti deset hiljadarki sutra ujutru. Da li je to dovoljno?“ To će pomoći za početak“ , odgovorio je. Dobro. Hajde da krenemo. I ne budi pohlepan. Francuz nije glupak. “
Bila je rana jesen 1957. kada smo napokon smo napokon predstavili novo pakovanje Pleskasjeove vode Pleskasjeove vode
u Americi. Na mnogo načina, Pol je bio od velike pomoći u televizijskim promocijama. Svi njegovi klijenti lično su se pojavljivali u emisijama koje su išle uţivo, govoreći o veţ bama koje izvode i tretmanima za lepotu. U oktobru su verovatno svi u Sjedinjenim Drţavama već čuli ili videli proglase o veţbama ovih umetnika. Naravno, ključ uspeha bila je pleskasje voda. Bez sode. Bez šećera. Bez masnoća. Samo je pleskasje voda mogla da odrţi telo čistim i zdravim.
Prvu veliku promociju nismo obavili ni u Los Anđelesu ni u Njujorku. Zbog Polovih veza sa Stardastom, Stardastom, koji je izvodio predstavu Uda Uda iz Pariza, bili smo u prilici da koristimo
ovu veličanstvenu predstavu za početak naše promocije u Sjedinjenim Drţavama. Pleskasje je sluţen za svakim stolom u restoranu hotela. A hotel je častio svaku zvezdu koju smo nagovorili da dođe u Vegas zbog radio i televizijskih emisija. Naravno, Dţordţ i Anet, jedno ili drugo, ili oboje, bili su u predvo rju da dočekaju svakog gosta i poklone mu potpisanu bocu pleskasje bocu pleskasje vode. vode.
Bila je to zaista najoriginalnija promocija koja je ikad odrţana za neku vrstu vode. Sam Bog ne bi mogao da sipa više vode na zemlju da bi Nojeva barka zaplovila nego što smo mi učinili sa pleskasjeom. Nisam verovao da će toliko puno ljudi pomoći da pleskasje pleskasje postane poznat u svakom domaćinstvu. Leteo sam visoko. Sve o čemu sam ikada sanjao obistinilo se. A sve vreme sam gubio najdragocenije: Ţizel. Nisam znao kako, ali činilo se da sa m neprestano zauzet. Ona je nastavila da odseda kod Ţan-Pjera kao njegova domaćica zato što se on sve više i više upletao u poslovne večere i društvene obaveze. Tada nisam shvatao šta je to značilo. Na kraju, kada je na red došla poslednja Pleskasjeova promocija u Las Vegasu, Ţan -Pjer i Ţizel doputovali su iz Francuske. Zamolili su me da se nađemo u hotelu Sends u šest sati uveče. I dalje sam bio glup. Nisam razumeo zašto nisu odseli u Stardastu, gde su se odvijala glavna dešavanja. U šest sati sam otišao u Sends. Dţek Kokran me je čekao u predvorju. Rukovao sam se s njim. Ĉestitam!“ Osmehnuo se. Zaista si uspeo. Niko zbilja nije verovao da će Ame rika prihvatiti pleskasje prihvatiti pleskasje..“ Nisam bio sam. Dobio sam veliku pomoć usput.“ Pogledao me je.
Da li znaš zašto te je Ţan -Pjer pozvao ovamo?“ Ne, zaista. Mislio sam da ţeli malo da se zabavi.“ Dţek odmahnu glavom. Zapravo, ne.“ Pogledah ga.
Pa zašto onda?“ Upiljio je pogled u mene.
Ţeli da se oţeni.“ Ovde?“, upitah. Zašto ne u Francuskoj?“ Potrebno je tr ideset dana za proglašenje venčanja u Francuskoj“ , kazao je. A on mora da se oţeni sada.“ Pa čemu ţurba?“ Po francuskom zakonu, potreban mu je muški naslednik da bi zadrţao kompaniju u porodici. Bez muškog deteta, sedamdeset pet procenata kompanije i nasledstva preuzeće francuska vlada.“ Dţek me je posmatrao paţljivo. To je gotovo devedeset miliona. “
U redu“, rekoh. Dakle, oţeniće se ovde, to nije problem. On još nema naslednjka.“ I dalje ne razumeš, zar ne?“, upitao je Dţek. Zurio sam u njega. Poče le su da mi se pale lampice u glavi. glav i. Ne! Ne Ţizel!“ Dţek progovori meko. Već je trudna.“ Nisam mogao da govorim. Samo sam piljio u njega. Uhvatio me je pod ruku.
Bolje da odemo do bara i popijemo piće.“ Sledio sam ga ćutke. Bio sam potpuno izgubljen. Naručio nam je obojici po dupli viski s ledom. Popij to“, rekao je. Obojici nam je potrebno.“
Viski mi je pekao grlo, ali nisam mario za to. Dao sam znak rukom za još jedan. Ali Ţizel je moja devojka. Mi se volimo.“ Druga tura viskija stigla je na sto . Dţek je podigao čašu. Ţan-Pjer i ja smo ljubavnici. I mi se volimo. “ Progutao je svoje piće. Dţeri, mi smo Amerikanci, oni su Francuzi. Oni imaju sopstvene puteve, koje mi čak i ne razumemo.“ Da“, kazao sam. Ali ne shvatam zašto su se uopšte trudili da dođu ovde i kaţu mi.“ Ţizel te još voli. Ţan -Pjer te poštuje. Ona ţeli da je ti predaš na venčanju, a Ţan -Pjer ţeli da mu ja budem kum.“ Najednom je počeo da se smeje. To je ludo. Zaista ludo. “ Pogledao me je. Ma, dođavola! Hajde da se popnemo gore i čestitamo im.“ Imali su najveći apartman u hotelu Sends: tri spavaće sobe, dnevnu sobu, trpezariju, kuhinju i četiri kupatila. Zauzimao je pola poslednjeg sprata Sendsa. Jedan od Ţan-Pjerovih kućnih momaka iz Francuske izigravao je batlera. Klimnuo mije glavom kada smo ušli na vrata i uputili se u dnevnu sobu. Ţan -Pjer i Ţizel sedeli su jedno pored drugog na kauču. Na stočiću za kafu ispred njih bila je posuda s ledom i bocom dom perinjona. Ţan-Pjer ustade i pruţi mi ruku. Zdravo, Dţeri“, rekao je. Rukovao sam se s njim, ali nisam mogao da progovorim. Gledao sam Ţizel. Nikada nije izgledala lepše. Pokušao sam da se setim koliko smo imali godina kada smo se upoznali. Bila je to 1944. godina. Imao sam dvadeset jednu kada smo premešteni u Pariz. Setio sam se njenog rođendana. Ĉetvrtog jula, na američki Dan nezavisnosti, trebalo je da napuni dvadeset dve godine. Moţda je bila samo nekoliko meseci starija od mene, ali sam uvek imao utisak da je mlađa, jednostavno je bila toliko lepa. Pogledala me je dok sam stajao ispred njih.
Zdravo, Dţeriii. Molim te, sedi.“ Dţek i ja sedosmo na stolice ispred njih. Ţan -Pjer je sipao šampanjac. „Salut!“ , nazdravio , nazdravio je. Nisam podigao čašu. I dalje sam bio nem, posmatrajući je. Ţan-Pjer mi se obrati: Zaista si učinio sve što si rekao da ćeš uraditi u Americi. Hvala ti za to. Ne bismo bili u stanju da ovo uradimo bez tebe. “ Nisam odgovorio.
Ţelim da budemo prijatelji“, rekao je Ţan -Pjer. Pred nama su teške stvari koje moramo da prevaziđemo. I za Ţizel i za mene. Međutim, mi i dalje osećamo isto prema tebi i Dţeku kao našim ljubavnicima. Ljubav i pri jateljstvo jateljstvo ne moraju umreti zbog sticaja okolnosti. Svet ne prihvata Dţekov i moj način ţivota. Svi mi moramo da činimo ustupke.“ Okrenuh se ka Ţizel.
A kako se ti osećaš?“ U uglovima očiju pojaviše joj se suze. Volim te, Dţeriii“, prošaputala je. Uvek ću te voleti; moraš da veruješ u to.“ Ali udaćeš se za njega i preselićeš se u Francusku i ţivećeš s njim. Nećemo biti zajedno. Volim te, Ţizel, ali ne razumem tvoju ljuba v.“ Osetio sam kako mi se suze skupljaju u uglovima očiju. Voli me. I predaj me na venčanju s ljubavlju, Dţeriii, molim te.“ Pruţila je ruku da uhvati moju. Drţala mi je ruku za trenutak i gledala me, a onda ju je poljubila. Tada sam znao da nikada više neće biti isto. To će biti potpuno novi svet. Okrenuh joj ruku dlanom nagore i poljubih ga. Ĉestitam, draga moja“, rekoh. Odmah ću pozvati Badija i priredićemo ti najdivnije venčanje koje je Las Vegas ikada imao.“ Zatim se okrenuh ka Ţan -Pjeru. Nikada neću moći
dovoljno da ti se zahvalim, ali ţelim da znaš da zaista cenim sve što si učinio za mene. Imam samo jednu ţelju za tebe.“ Reci mi“, rekao je, rukujući se sa mnom, a potom me poljubio u oba obraza, na francuski način. Neka sva tvoja deca budu de čaci.“
Do kraja 1959. godine bruto dobit od pleskasjea bila je deset miliona dolara. Ţan-Pjer je
zadrţavao dva miliona dolara za udeo koji je posedovala francuska kompanija. Šezdeset pet procenata pripadalo je kompaniji Pleskasje Amerika. Amerika. Ja sam imao trideset pet procenata kompanije. Zarađivao sam gotovo milion dolara. U međuvremenu, Evijan i Evijan i druge francuske vode počele su da stiţu u Ameriku. I one su takođe obraćale paţnju na reklamu. Ţan-Pjer i Ţizel imali su sopstvene reklamu. Dve devojčice. Jedna 1958, druga 1959.
Poslao sam im čestitke i dijamantsku i zlatnu ogrlicu za svaku. Dţek me je nazvao iz Kana. Ţan-Pjer je razočaran. Potreban mu je muški naslednik.“ nasl ednik.“ Siguran sam da oboje rade na tome “, rekoh. To ne znači ništa. Ne zaboravi, Ţan -Pjer je Francuz. On neće dopustiti da upropasti bogatstvo zato što ima ćerke.“ Ako je to ono što Ţizel nudi, on nema izbora. To su njegova deca, nje gova porodica. Ne moţe ih se odreći.“ Zaboravljaš nešto, Dţeri. Ţan-Pjer je i d alje peder. Prodaće kompaniju i zadrţati sav novac radije nego da je pokloni vladi. Znaš francuske poreske zakone“, odgovorio je Dţek. Na taj način zadrţava sve. Svoju porodicu i svoj novac. On je sada uticajan u francuskom društvu; ne bi mu bilo teško da se prebaci na neko vaţno mesto u vladi.“ A šta će onda biti s tobom?“ Dţek se nasmejao. Snaći ću se. Imam puno akcija, i u Francuskoj i u Sjedinjenim Drţavama. Ali, najvaţnije, Ţan-Pjer i ja ostaćemo zajedno.“ U redu. Drago mi je da si dobro. Samo se ti drţi.“ Zapitao sam se tada da li će Ţizel izvisiti. Ali sama je birala.
I, naravno, Ţizel i Ţan -Pjer dobili su još jednu devojčicu 1960. godine. Pozvali su me da mi saopšte novosti. Ono što mi niko nije rekao bilo je da Ţan -Pjer namerava da proda kompaniju. To je bilo u novembru i osećalo se neko novo uzbuđenje u vazduhu. Dţon F. Kenedi dobio je na izborima za predsednika Sjedinjenih Drţava. Bio je to proboj u američkom verovanju da samo protestant moţe da bude izabran za najvišu funkciju u zemlji. Kenedi je bio katolik i veteran Drugog svetskog rata. To je zaista bilo uverenje da je
nova generacija preuzela vladu i pruţila Americi novu nadu. Kao njujorški demokrata, nazvao sam Anet da mi se pridruţi u ličnom slavlju. Ţeleo sam da odem u restoran Nikija F eldera na Sanset bulevaru. Imao sam divnu nagodbu s Nikijem. U Parizu, tokom rata, bio mije vodnik kada smo petljali s dţipovima. Posle rata ušao je u porodični posao. Kada mu je otac umro, preselio je svoj restoran u Los Anđeles. Njegov restoran u njujorškom stilu postigao je veliki uspeh u Los Anđelesu. Anet je bila zauzeta, ali sam ipak otišao na večeru. Okrenuo sam kola baš kad se upalilo crveno svetl o na semaforu na Sanset bulevaru. Vozio sam još pola bloka i zaustavio se ispred Nikijevog restorana. Mo mak koji je parkirao kola otvorio mi je vrata. Vešt zaokret, gospodine Kuperu “, osmehnuo se. Policajci su bili na tom semaforu samo dva minuta pre vas. “
Ja sam srećković“, nasmejao sam se, tutnuvši mu petaka. Nemoj da ih ogrebeš. Nisam ih platio.“ Niki jevi jevi momci koji su parkirali kola bili su čuveni po ogrebotinama i manjim štetama. Vratar je otvorio staklena vrata i ušao sam u restoran. Bio je pun. Niki se kroz guţvu
probijao ka meni.
Zdravo, Dţeri, sam si došao na večeru?“, upitao je, pozdravljajući se sa mnom. Klimnuh glavom. Pogledao je ka delu za večeravanje. Daj mi nekoliko minuta“, kazao je. Popij piće na moj račun u baru.“ Pogledah ga.
Zaboravio si nešto.“ Niki je za trenutak izgledao zbunjen, a onda je shvatio. Rano se napunilo, Dţeri. Ispraviću to za pet minuta.“ Dogovorili smo se, Niki“, rekoh. Dao sam ti dvadeset hiljadarki da staviš bocu pleskasjea na pleskasjea na svaki sto. Dobijao si dvadeset gajbi dnevno da bi uvek bio snabdeven, a to ne
košta tebe ili tvoje gazde ni centa.“ Opusti se, opu sti se, to je moja greška.“ Niki me je potapšao po ramenu. Smiri se, popij piće, a ja ću sve da sredim.“ Posmatrao sam ga kako ulazi u trpezariju. Niki bi bacio pogled na prostoriju i odmah bi znao kome je potrebna voda, ko postaje nestrpljiv čekajući hr anu. Bilo je to kao radar koji
samo profesionalac ima. Ugostiteljski posao bio je teţak, ali Nikijev restoran bio je najpopularnije mesto u gradu. Među tim, nije lako kada si na vrhu. Niki mi je rekao da se opustim, ali njegovo lice bilo je napeto, a fin s loj znoja gotovo je skrivao njegov učtivi osmeh. Slegnuh ramenima, probih se ka baru i naručih sebi čist glenmoranţi. Niki je bio vešt u snabdevanju svog bara. Od pola šest do ponoći, bar i aperitiv stolovi bili su krcati najboljim kurvama u gradu. Ništa o sim osmica, devetki i desetki. Kad biste mogli da ih bacite na bilo koji sto za bakaru u Monte Karlu, postali biste milioner samo
odabirajući profesionalke. Naslonih se desnim laktom na uglačan bar od mahagonija. Zapalih ci garetu i uvukoh dim u pluća. Boţe, ovo je ţivot, pomislih u sebi. Dok sam gledao okolo u lepe ţene, mislio sam o Ţizel. Prevalio sam dug put posle rata u Klišiju, u Francuskoj. Ţivot je tada bio ubistven. Bez novca. Moralo je da se zapne. Da nije bilo Ţizel i Ţan -Pjera, pretpostavljam da bih bio na ulici i s Badijem primao opklade.
Iza leđa začuh glas neke devojke. Imate li mentol?“ Bio je to promukao glas, a meni su se oduvek dopadali mukli glasovi. Okrenuh se da je pogledam. Lepa kosa i divne oči. Devetka plus. Pruţio sam svoju paklu cigareta. Samo danhil.“ Izvinite“, kazala je i počela da se okreće.
Koja je vaša marka?“ Bilo šta s mentolom“, odgovorila je. Mahnuo sam jednom od barmena.
Dajte dami paklu danhil mentola, na moj račun.“ Barmen je bio tupan. Pokazao je rukom na napola otvoreno pakovanje ispred nje. Kuls. Glupane“, rekoh mu, podigavši napola praznu paklu kulsa i bacivši je iza bara.
Mislim da su se ove ustajale. Sada joj daj novu paklu danhil mentola i, za sreću, novu paklu kulsa, pa dama moţe da izabere.“ Zurio je trenutak u mene, zatim se pokrenuo kao munja. Dve pakle, obe otvorene i
pruţene da dama izabere. Uzela je danhil i zapalio sam joj cigaretu. Nasmeših mu se. Sada si dţentlmen.“ Tutnuh mu dvadeseticu. Posmatrao sam kako klima glavom zahvaljujući se i uzmiče niz bar. Pustila je da dim polako klizi kroz njene nozdrve.
Mora da ste neka vaţna osoba. Imate stila. Hvala vam.“
Ja sam niko. Ali vi ste lepa gospa.“ Jedete li sami?“ upitala je. Ne ako mi se vi pridruţite za večerom“ , rekoh. Posmatrao sam je ka ko klima glavom i smeši se, zatim sam podigao ruku da privučem Nikijevu paţnju. Nikiju je bilo potrebno nekoliko minuta da se pojavi. Sređivao je nekoliko velikih stolova. Mogao sam da vidim da su ohlađene litarske boce pleskasjea bile postavljene za svakim stolom i da je voda nasuta u čaše s ledom. Bio sam zadovoljan. Niki se smešio kada je stigao do mene. Poljubio je devojku u obraz. Niki je bio čuven po tome što je ljubio devojke u obraz. Takođe se pobrinuo da svakoj devojci u baru budu zapisana pića i večera ukoliko ne ulovi nekog. Fino ju je predstavio. Dţeri, Su Elen. Su Elen, Dţeri.“ Zatim se vratio poslu. Večera u trpezariji ili sto za zaljubljene u baru?“ Ti znaš koji sto ja volim“ , rekoh. Banket sto u uglu aperitiv bara, slobodan je? “ Niki otmeno mahnu rukom.
Biće spreman za tri minuta.“ Sju Elen se nasmešila, posmatrajući ga kako odlazi. On je ljubak čovek“, rekla je. Izgleda kao da se dugo poznajete. “ Bili smo zajedno u vojsci tokom rata. A to je bilo davno. Ispričaj mi nešto o sebi, Sju Elen.“ Nema mnogo toga da se kaţe“ , odgovorila je. Bila sam lepotica iz srca Amerike, pravo s farme. Kao dete, volela sam da posmatram avione koji su leteli iznad nas. Sanjala sam o Kaliforniji ili Njujorku. Zato sam rešila da se okušam i otkrila da sam kao i hiljadu drugih devojaka koje su imale isti san, ali bez dara da ga ostvare. “ Lepo izgledaš“, rekoh. To mnogo znači.“ Niki se pojavio i poveo nas do stola. Osmehnuo se kada sam klimnuo glavom, zadovoljan što je boca pleskasjea bila postavljena n asred stola. Okrenuo sam se ka Sju Elen
kada je Niki otišao, a konobar zauzeo njegovo mesto. Mogu li vam ponuditi nešto za piće?“ , upitao je konobar. Šta ţeliš, Sju Elen?“ upitah. Ona se nasmejala i nagnula ka meni.
Ja sam kurva. Šta mislite, šta kurve naručuju kod Nikija?“ Smejala se. Okrenuh se ka konobaru.
Hladnu bocu dom perinjona za damu i čist glenmoranţi.“ Gucnuo sam pleskasje koji pleskasje koji mi je sipan. Bio je izvrstan. Hladan, ali ne leden. Svi somelijei su glupani. Misle da su u trci za Oskara. Ovaj je mislio da je Pol Njumen. Mada nije uspeo; pravi je sedeo za jednim od velikih stolova u sredini trpezarije. Uz
teatralno mahanje spustio je dve visoke šampanjske čaše ispred nas. Uzdigavši obrvu, stavio je otvorenu bocu kristala na sto. Uz naklon, sunu o je malo tečnosti u moju čašu. Probao sam dom perinjon i kli mnuo glavom u znak odobravanja. Zatim je nasuo čašu Sju Elen, a onda stavio glenmoranţi ispred mene. Zatim se okrenuo i otišao, srećno zviţdućući.
Kada je otpila gutljaj, obratih joj se.
Sviđa ti se, Sju Elen?“ Šta tu ima da se ne sviđa?“, osmehnula se. Hvala ti.“ Večera je bila jednostavna. Oboje smo uzeli cezar salatu. Jeli smo kao da čitav dan ništa nismo okusili. U stvari, ja nisam, a verovatno ni ona. Ovo meso je ukusno “, rekla je.
Niki se uvek hvali svojim mesom. Kaţe da ga poručuje od jednog me sara iz Njujorka.“ Osmehnuh se. Mislio sam da devojke u Los Anđelesu uvek naručuju ribu ili piletinu.“ Odaje me poreklo. Gajili smo stoku i moj otac je čak sam klao za naše p otrebe. Uvek smo imali zamrzivač pun goveđeg buta.“ Nasmejala se. Ipak, ti si naručio pastu, ali ne izgledaš kao Italijan.“ Dok sam odrastao u Njujorku oboţavao sam košer viršlu s kiselim ku pusom i pepsikolu. Tih godina pepsi-kola se punila u velikim f lašama za pet centi. Koka -kola je imala istu cenu, ali su je punili samo u malim flašama.“ Nasmejala se.
Smešni smo. Oboje s različitih krajeva zemlje, a evo nas u Los Anđelesu.“ To je ţivot“, rekoh, motreći na vrata. Bila je to stara loša navika. Nikada ne znate ko će se pojaviti na vratima. Sju Elen je bila pametna devojka. Zapazila je kako motrim na vrata. Nervozan si?“, upitala je. Nisam“, rekoh. Samo obazriv.“
Moţda bi ţena ili devojka mogla da naiđe?“, rekla je bojaţljivo. Nasmejao sam se. Ne, ništa slično“, odgovorio sam iskreno. Rukom sam pozvao konobara. Hoćeš li kafu i brendi?“, upitah. Ona klimnu glavom. Dve kafe i henesi XO “, naručih za oboje. Dakle, čega se čuvaš, Dţeri?“, upitala je vragolasto.
Ti si preterano radoznala ţenska.“ Ja nisam preterano radoznala ţenska. Samo volim da znam više o mušteriji koja mi se dopada.“ Drago mi je što ti se dopadam. Ali ja nisam mušterija.“ Osmehnula se.
Izvini. Stotka za večeru.“ To je jeftino“, kazao sam. Dajem ti petsto. “ Začuo sam muški glas kraj stola. Predosećaj i instinkt su se isplatili. Na svetlucanje puške šmugnuo sam pod sto i povukao i Sju Elen sa sobom. Šutnuo sam sto tako da je on oborio pušku u stranu, udarivši muškarca u rame. Osetio sam kako je ispaljen hitac, ali zbog prigušivača ništa nisam čuo. Međutim, osetio sam kako metak peče dok je putovao duţ mog levog ramena. Posegoh za malim pištoljem kalibra 25 koji sam uvek nosio u svo jim italijanskim čizmama. Pogodio sam kučkinog sina u testise. Zavrištao je i potrčao ka vratima, rukama se drţeći za prepone dok mu je krv kapala između prstiju. Noge su mu jedva dodirivale pod. Umakao je na vrata pre nego što je bilo ko mogao da ga zaustavi. Presavio sam se i pomogao Sju Elen da se izvuče ispod stola. Da li si dobro, malena?“ upitao sam. Dobro sam“, kazala je, sva bleda. Ali ti krvariš kroz rukav na sakou.“
Dobro sam, to je samo površinska rana“, rekoh. Niki se stvorio odmah pored nas, pre nego što je gomila uspela da se okupi. Priđoše i dvojica konobara.
Povešću te u moju kancelariju, u restoranu je slučajno moj lekar. Dovešću ga tamo.“ Dobro“, rekoh. Daj Sju Elen hiljadarku. Neka je tvoji momci izvedu na straţnja vrata. Pobrini se da niko ne napravi nijednu njenu fotografiju. “ Okrenuh se ka njoj. Ne brini, bićeš dobro. Samo nemoj nikome da kaţeš da si bila ovde.“ Pogledala me je. Maškara je počela da joj se sliva niz obraz. Zar te nikada više neću videti?“ Kasnije“, odgovorio sam. Sada moraš da izađeš odavde pre nego što se pojave policajci i uvuku te u ovo.“ Niki naloţi konobarima da je izvedu. Zatim me je poveo u svoju kance lariju. Zatvorio je vrata za nama.
Sada, pre nego što policajci stignu, reci mi o čemu se ovde radi?“ Voda“, rekoh. Verovao ili ne. Voda je sada skuplja od alkohola. “
Nikijev lekar je večerao u restoranu. Stigao je u njegovu kancelariju pre nego što se pojavila policija. Pomogao mi je da skinem sako i košulju. Sakou će biti potrebno ponovno tkanje“ , rekao je. Vi ste doktor ili krojač?“ obrecnuh se. Ruka mi je bila u lošem stanju. Pekla je. Smirite se“, kazao je lekar, smešeći se. Moj otac je bio krojač. Ja uvek pregledam odeću pacijenata. Ako je skupocena, znam da mogu da snose troškove.“ Ko ste vi?“, upitah. Doktor Krejmer, hirurg “, odgovorio je dok je opipavao moju ruku. Okrenuo se Nikiju. Imaš li kutiju prve pomoći?“ U kuhinji“, rekao je Niki. Doneću je.“ Nakon što je Niki otišao po kutiju prve pomoći, doktor me pogledao. Imate sreće“, kazao je. Metak je samo okrznuo masno tkivo. Da je prod ro u mišić, zaista biste bili u neprilici.“ Niki se za tren vratio s kutijom prve pomoći. Doktor mi je brzo namazao ruku peroksidom, jodom i čvrsto stegnuo ivice rane. Obmotao je zavojem i zalepio traku oko ruke.
To će da drţi“, kazao je. Pruţio mi je vizitkartu iz novčanika. Biću u ambulanti ujutru“, kazao je. A biću i u ordinaciji posle jedan. Dođite tada i promeniću vam zavoj.“ Pogledao sam u podsetnicu. Doktor Krejmer. Akušer ginekolog. Okre nuo sam se i pogledao ga.
Vi ste lekar za ţene“ , rekoh. Nasmejao se.
Ako ste zabrinuti, dođite u moju ordinaciju u ţenskoj odeći koju nose transvestiti.“ Nasmejah se.
Hvala vam, doktore. Videćemo se sutra.“ Doktor je otišao i okrenuo sam se ka Nikiju. Zašto si mi rekao da je on tvoj lekar?“ To je moj posao “, kazao je. Nećeš verovati koliko devojaka traţi dok tora. Ko je, dođavola, znao da će mi večeras biti potreban doktor za tebe?“ Policija je pokucala na vrata. Niki ih je pustio unutra. Detektivi Randal i Šulc. Pokazao sam im vozačku dozvolu, dozvolu za pištolj i vizitkartu. Na vašoj vizitkarti piše da ste predsednik kompanije za prodaju vode“ , rekao je detektiv Šulc. Kakvu vodu prodajete? “ Francusku flaširanu vodu. Prodajemo je restoranima, samouslugama, dragstorima.“ Mislite, nešto kao kanada draj ?“, upitao je detektiv Randal. Tako nešto“ , odgovorio sam. Da li je zato neko ţeleo da vas ukoka?“, upitao je detektiv Šulc. Zbog prokletih boca vode?“ Pogledah ga. Nije znao koliko je u pravu. Ne“, kazao sam. Svi znaju da uvek nosim sa sobom sveţanj gotovine. Zato mi je izdata dozvola za nošenje pištolja.“ Ali tip je krenuo na vas usred restorana “, reče detektiv Šulc. Gospode“, pokazao je ka restoranu, na ovom mestu je mogao da pogodi bilo koji sto i izađe s velikom gotovinom.“ Bio je loše sreće“ , odgovorih. Da je bio učtiv, mogao sam jednostavno da mu dam novac.“
Zazvonio je telefon i Niki je podigao slušalicu. Pruţio ju je detektivu Randalu. Randal
je za trenutak slušao, zatim je spustio slušalicu i pogledao me. Upravo su nam se javili iz hi tne sluţbe u bolnici Siders; Siders; primili su tipa kojem je upucan jedan testis. “ Pa?“, upitah. Da li ste vi to uradili?“, upitao je Šulc. Šta biste vi uradili da neko pokuša da vas ubije?“ , uzvratio sam. Dajte mi svoj pištolj“ , rekao je Randal. Pogledao je pištolj, zatim po novo mene. On ima sreće što niste imali magnum. U tom slučaju izgubio bi oba testisa i penis.“ Jedan uniformisani policajac ušao je u kancelariju. Podigao je kesicu od celofana. Upravo sam iščeprkao ovo iz koţnog naslona klupe. Izgleda kao metak kalibra 38.“ Nisam znao da si stručnjak“, rekao je Šulc zlovoljno. Uzeo je to od po licajca, koji je potom izišao. Zatim se Šulc okrenuo ka meni. S ovakvim metkom, tip je mislio ozbiljno. Vi svakako ne znate ništa o tome zbog čega je on to ura dio?“ Ne“, rekao sam otvoreno. Imate ga u pritvoru, zašto ne saznate šta on ima da kaţe.“ Randal mi se obratio. Cenili bismo ako biste sutra navratili do policijske stanice i dali nam izjavu. Do tada,
verovatno ćemo moći da vam vratimo pištolj.“ Biću tamo“, rekoh. Niki i ja posmatrali smo policajce kako odlaze. Zatim se Niki okrenuo ka meni.
Odvešću te kući ako ţeliš.“ Dobro sam. Ali ţelim da se pobrinem da ni barmen ni somelije ne spomenu ništa o devojci.“ Moje osoblje je pametno “, rekao je Niki. Neka te to ne brine. “ Dvoumio se za trenutak. Ali neko te juri... šta ćeš da uradiš?“ Pobrinuću se za to“, kazao sam. Niki mi je dao da obučem jednu od njegovih košulja. Bila je tesna, ali sam preko nje navukao sako. Pošalji mi račun za pričinjenu št etu.“ Zaboravi to. Za to sluţi osiguranje. Osim toga, već si mi dao dvadeset hiljadarki.“ Pogledao sam na svoj sat. Bilo je nekoliko minuta do devet. Idem kući“, rekao sam Nikiju. Ako me bilo ko bude zvao, reci mu da sam već
otišao.“ Proveri“, rekao je Niki, da li si u stanju da voziš?“ Dobro sam, hvala.“ Krenuh ka vratima. Niki podiţe ruku. Moţda bi trebalo da se iskradeš na izlaz u sporednoj ulici. Poslaću ti momka s parkinga da ti doveze tamo kola. “ Pogledah Nikija. Bio je mudar. Dovoljna nevolj a bila je što se pucnjava dogodila u njegovom restoranu. Bilo bi previše kada bi me razneli ispred restorana. Niki nije ţeleo ništa da rizikuje. Nasmejao sam se. Niki“, rekoh. Nisi se promenio. “
Nasmejao se i poveo me ka straţnjim vratima kancelarije. U putio sam se za njim niz hodnik poslovne zgrade uz restoran. Niki je izvadio sveţanj ključeva i otvorio vrata. Sporedna vrata zgrade uvek su zaključana noću. Sačekaj ovde i poslaću ti kola.“ Kola su stigla za nekoliko minuta. Dovezao ih je momak koji je kola preuzeo kada sam
stigao te večeri. Evo vam kola, gospodine Kuperu, bez ogrebotina. “ Tutnuh mu još jednu dvadeseticu. Kola nisu imala ogrebotinu i poţeleo sam da je ni ja nemam. Ruka je bolela.
Odvezao sam se niz brdo od Sanset bulevara ka bulevaru Santa Monika. Podigao sam telefon u kutiji ispod sedišta i pozvao skladište Pleskasjea. Ţeleo sam da odem tamo i uverim
se da je sve u redu, ali bio sam u rolsu. Skladište se nalazilo u Votsu, a to nije bilo zgodno mesto da se parkira rols. Jedan opor glas javio se na telefon. Kompanija Plesikejsi.“
Dţo“, rekoh, prepoznavši glas jednog od naših noćnih čuvara. Gotovo sam se nasmejao: nikako nije mogao da izgovori ime naše kompanije. Da li je Badi tu?“ Otišao je oko sedam, Dţeri“, odgovorio je. Svi kamioni su unutra? Sve je zaključano?“ , upitah. Sve je u redu ovde, Dţeri“ , odgovorio je. Da li nešto nije u redu?“ Mislim da jeste, Dţo“, rekoh. Samo se pobrini da mesto bude dobro za ključano. Nazvaću Badija kod kuće i reći mu da ti pošalje ispomoć za noćas.“ Ne brini, Dţeri“, rekao je umirujućim glasom. Sve je pod kontrolom. Imam svoju staru policijsku pucu ovde sa sobom. “ Dobro“, kazao sam i spustio slušalicu. Zaboravio sam da je Dţo penzi onisani policajac. Ponovo sam podigao telefon da pozovem Badija.
Javila se Badijeva ţena Ula. Badi je izašao“, rekla je. Mislim da je krenuo kod tebe. “ Ako se čuješ s njim, reci mu da sam krenuo kući.“ Dobro, Dţeri. Ne zaboravi, pozvala sam te na norvešku večeru. Mese cima nisi video svoje kumiće. Svakim danom postaju sve veći.“ Neću zaboraviti. Ĉim se stvari malo smire, prihvatiću tvoju ponudu za večeru. Znaš da volim kako kuvaš.“ Isključio sam telefon, vratio ga ispod sedišta i prešao u traku da skrenem na zapad, na bulevar Fonten.
Ĉak i u ovo doba na bulevaru Santa Monika bila je guţva. Potpuni z astoj u devet sati uveče. Svetlo na semaforu se promenilo i skrenuo sam niz Fonten ka Vilšajru i stigao kući za desetak minuta.
Badi je sedeo u predvorju, čekajući me, kada sam ušao u stambenu više spratnicu. Pogledao me je zabrinuto. Da li si dobro?“, upitao je. Dobro sam“, rekoh. Hajdemo gore u stan. “ Ušli smo u lift i pritisnuo sam dugme za
šesnaesti sprat. Imao sam jedan od četiri penthausa u zgradi. Bili su lepo uređeni. Sluţavka i servis za pranje rublja . U zgradi je postojao restoran koji je isporučivao hranu u stan. Usluge bara dvadeset četiri sata dnevno. Uz to, svaki stanje imao dobro opremljenu kuhinju za sladokusce.
Ušli smo u stan i uputili se ka baru. Spremio sam nam obojici viski s le dom. Neki tupavi nespretnjaković pucao je na mene u Nikijevom restoranu.“ Znam“, rekao je Badi. Nazvao sam Nikija. Ispričao mi je mi je šta se dogodilo.“ Ula mi je rekla da si krenuo da razgovaraš sa mnom. Šta se dešava?“ , upitao sam. Imamo problema s distributerima “, odgovorio je. Kao da je bio zemljotres. Svih dvadeset distributera javili su se danas posle podne. “ U čemu je problem?“ U mišićima“, rekao je Badi otvoreno. O čemu pričaš?“ Svi distributeri tvrde da su dva čoveka došla u njihova skladišta i saopšti la im da ima
dovoljno francuske vode na trţištu i da je zamenjuju talijanskom vodom, po imenu dolče alpi. Imali su mali kamion i bez ijedne reči više njihovi pomagači uneli su italijansku vodu, a izneli sve sanduke pleskasjea. Tako dakle? Nijedan distributer nije im se suprotstavio. Da li su mislili da smo ih mi poslali?“
Nisu znali šta se dešava. Oni su prodavci, a ne siledţije. Kaţu da se sve to odigralo veoma brzo“, rekao je Badi. Odmahnuh glavom zbunjeno.
Zaista čudno. To se desilo u roku od jednog sata. Znači da je to veliki poduhvat. Bilo je potrebno barem šezdeset do osamdeset ljudi da obiđu sve prodavce u isto vreme.“ To znači da su imali listu svih naših distributera. Neko mora da je provalio u našu dokumentaciju.“ Sipao sam sebi još jedno pić e. Veliki poduhvat. A i neko moţda ganja moju guzicu.“ Moţda te juri više njih.“ Pogledah ga. Da li je barem neki distributer zapisao broj tablica na bilo kojem od tih kamiona? “ Dvojica“, odgovorio je Badi. Iznajmljeni kamioni. Badţet i Rajder. Svi Rajder. Svi s registarskim
tablicama Ne vade.“ U redu. Nazvaću sutra Moa u Vegasu i saznati ko je iznajmio kamione. U međuvremenu, hajde da odmah ujutru izvezemo kombije da zamene boce pleskasjea i pleskasjea i izvuku italijansku vodu i bace je na gradsku gra dsku deponiju.“ Nemamo dovoljno ljudi da to izvedemo “, odgovorio je Badi. Ima dovoljno nezaposlenih u Votsu da se obavi svaki posao u Los An đelesu. A hoću i neke mišićave momke da ostanu u fabrici, za slučaj da bude problema.“ Biće mi potrebno mnogo novca.“ To nije problem, imam dovoljno gotovine “, odgovorio sam. To nije tvrda valuta za pokriće. Prava valuta je kokain.“ Završi to, šta god morao da preduzmeš“ , rekoh Badiju. Plati za to. Ali čuvaj guzicu. Bilo bi dobro da sklonimo tvoju ţenu i decu iz grada. Neka pođu kod Uline ma jke u Norvešku na mesec dana. Siguran sam da će klinci ţeleti da odu.“ Misliš da će postati toliko čupavo?“ Moglo bi.“ Zvuči kao u stara vremena“, osmehnuo se Badi. Aha“, rekoh. Prva stvar koju moram da uradim jeste da pozovem Dţi mija Hofu. On će porazgovarati sa Đankanom u Ĉikagu. Svi su oni mnogo uloţili u Vegasu.“ Hofa je na našoj strani. Oni su nam pomogli oko svih poslova u Los Anđelesu.“ To je ono što hoću da čujem. Da li su još na mojoj strani ili ne.“ Šta ako nisu?“, upitao je Badi. Onda sam ispao iz posla. Moraću da odem u Evropu, prvo u Francusku, a onda na Siciliju, da otkrijem gde je problem. Uvek sam bio iskren s njima. Ako postoji problem ovde,
moraće da mi ga reše.“ A ako to ne učine?“ upitao je Badi. Propao sam“, odgovorio sam. Onda ponovo krećem u posao s polov nim kolima.“ To je bilo davno. Nismo to radili od rata. “ Tako je“, rekoh i sipah nam obojici po još jedno piće.
U sedam sati ujutru zazvonio je telefon. Prevrnuo sam se u krevetu i podi gao slušalicu. Halo?“ zareţao sam. Gospodin Kuper?“ bio je to nepoznat glas. Da“, rekao sam. Detektiv Šulc iz Vest sajd policijske stanice. Ja sam jedan od detektiva koji su pričali s vama u kod Nikija.“ Sećam se“, rekoh, još bunovan. Momak kojem ste upucali testise još je u bolnici. Baš i nema sreće“ , rekao je detektiv
Šulc. Ko ga jebe“, rekoh. Baš me briga za njega.“ Saznali smo ko je on. Bitanga iz Njujorka. Dţoni Teracano. Pametnjaković iz porodice Karlino, tamo na Istoku. “ Dakle, šta s njim?“ Poznajete ga?“, upitao je detektiv. Nikada ga nisam video.“ Da li ste ikada imali bilo kakva posla s porodicom Karlino?“ Ne“, odgovorio sam. Ja sam vodim poslao s flaširanom vodom. To nema nikakve veze s reketom. “ Imate li bilo kakvu ideju zašto bi on ţeleo da ispali meta k u vas?“ Nikakvu.“ Usledilo je dugo ćutanje. Vaš pištolj je još uvek kod nas“ , rekao je. Moraćete da dođete u poli cijsku stanicu da ga preuzmete. “ Hvala vam. Navratiću po njega za dan-dva.“ Niste zabrinuti da bi neki pametnjaković mogao da puca u va s?“, nasmejao se. Zbog čega?“, upitah. Ja nemam ono što oni ţele.“ Spustio sam slušalicu. Znao sam šta ţele, ali nije imalo nikakvog smisla što su krenuli na mene puškom. Trebalo je samo da razgovaraju sa mnom. Uvek smo mogli da se dogovorimo. Zakoračio sam iz kreveta, ponovo po digao slušalicu i nazvao Badija. Upravo me je nazvao policajac i rekao ko je taj tip. Od Karlinovih. I dalje ne razumem zašto ţele da me unište.“ I ja sam se malo raspitao “, rekao je Badi. Mislim da znam zbog čega sve ovo. Sinoć sam nazvao Ĉofija u Skotsdejl. Ispričao mi je da su Karlinovi nezadovoljni što im nisi dao pleskasje kada si po drugi put doneo vodu u Ameriku. Ţalili su se da si se nagodio s Anastazijom. Ljuti su jer su izgu bili mnogo para. Kaţu da si mnogo zaradio n a vodi, a kada si počeo, nisi im dao ništa.“ To su gluposti! Ako je iko zaradio bilo kakav novac od toga prvi put, onda su to bili oni. Rasprodali su sve, dopadalo se to meni ili ne. Jednostavno sam uspeo da vratim dug Ţan-Pjeru. Ţiveo sam od svoje ušteđevine. Nisam dobio ništa za sav svoj rad. Ta pohlepna kopilad.“
Šta dođavola, moţeš da uradiš? Raspravljaš se s njima? Oni u poslu ne pregovaraju. Oni ţele da preuzmu sve.“ Nikako ne mogu da preuzmu Pleskasje Pleskasje ukoliko ga ne kupe od mene. A ta glupa ţabarska voda koju pokušavaju da prodaju neće im doneti ni centa. Niko nije čuo za nju.“ Razmišljao sam trenutak, a onda mi sinu ideja. Badi, zar nisi čuo da moj teča Hari ima veliku fabriku za flaširanje i prodaju na Istoku?“
Tako je! Dođavola, kako se toga n isam setio. Hari je uvek bio uz Karlinove. Pre mnogo godina, predao im je kladioničarski posao. Mora da su ga oni podrţali u poslu s flaširanjem, nakon što je tebe nasamario.“ Kučkin sin! Kladim se da mu ide prilično dobro.“ On je milioner, po onome što se priča“ , rekao je Badi. Znam neke ljude koji sarađuju s njim. On i njegova ţena prilično su uticajni u jevrejskom društvu.“ Sedeo sam na ivici kreveta, lupkajući noţnim prstom dok sam razmišljao. Na kraju rekoh:
Ti samo vrati boce na police naših distributera. Unajmi telohranitelje za svako skladište. U međuvremenu, stupiću u vezu s Francuzom. Imam ideju.“
Sledećeg jutra bio sam u Parizu. Odseo sam u hotelu Ţorţ V V i nazvao Pola u njegovu kancelariju. Srećom, bio je u gradu. Dogovorili smo se da ručamo u hotelu. To mu je odgovaralo. Njegova kancelarija nalazila se preko puta. Imaću zato malo vremena da se odmorim; devetočasovna vremenska razlika me je iscrpla. U podne smo seli da ručamo. Nisam gubio vreme. Ispričao sam mu ukratko šta se dogodilo i izloţio kako zamišljam da sačuvam svoju guzicu. Pol se osmehnuo. Bio je Korzikanac. Nije postojalo ništa izazovni je je za Korzikanca nego da dođe u priliku da nadmudri nekog ko je naumio njega da sredi. To su nazivali pravdom. Upitao sam ga misli li da će se Ţan-Pjer sloţiti s tim. Pol je klimnuo gla vom. Moţeš sam da ga pitaš. Sada je sigurno u kancelariji Pleskasjea na Pleskasjea na Jelisejskim poljima.
Odmah ću ga pozvati. Imam njegov privatni broj telefona.“ Hvala ti, Pol. Jesi li video Ţizel? Stalno sam ţeleo da je nazovem, ali nisam znao da li bi to bilo umesno. “ Pol me pogleda za trenutak.
Dobro si postupio. Moja sestričina je ve oma osetljiva i znam da je stalno mislila na tebe i vaš odnos.“ Nikada mi nije rekla da ti je sestričina. Uvek je govorila da si porodični prijatelj.“ Njena majka je moja sestra. Međutim, u Lionu ne bi smelo da se zna da je ona Korzikanka. U Lionu su Korzikanci omraţeni.“ Ne mogu da verujem. Nakon svih ovih godina, oni i dalje ne vole da pričaju o tome?“ Pol se nasmejao.
Moj zet čak i ne govori sa mnom.“ Zapalio je ţitan. Ne mogu ni da odem u dom svoje sestre. “ Zapalio sam laki.
Misliš da ćemo moći da se vidimo sa Ţan -Pjerom danas posle podne? “ Naravno“, rekao je, a onda se nasmešio i digao se od stola da telefonira. Nikada nisam bio u Ţan-Pjerovoj kancelariji u Parizu. Bila je to kancelarija u kojoj su radili njegov otac i deda. Veliki penthaus, devet spratova iznad Jelisejskih polja, s velikim prozorima koji su gledali na Trijumfalnu kap iju. Nameštaj je bio višnja mahagoni, s koţom i staklom. Ţan-Pjer je pruţio ruku i pozdravio me srdačno. „Bienvenue “ , rekao , rekao je dok smo se rukovali.
Pogledao sam ga. Izgledao je dobro, i dalje veoma zgodan čovek, iako se malo ugojio. Kako si? A Ţizel i dec a?“ Svi su dobro“, rekao je. Ţao mi je što nisu ovde da te vide. U Kanu su. Ova zima je bila oštra u Parizu.“ I meni je ţao što ne mogu da ih vidim. Moţda neki drugi put“ , odgovorih. Pokazao mi je da sednem na stolicu s druge strane njegovog pisaćeg sto la. Sada, reci mi šta te dovodi u Pariz.“ Ispričao sam mu ukratko šta se dogodilo. Zatim sam mu obrazloţio kako ja vidim prilike u Americi.
Mafija ţeli da izbaci Pleskasje Pleskasje iz Amerike. Misle da umesto nje mogu da prodaju sopstvenu, takozvanu italijansku vodu. “ Nikada neće biti u stanju da to učine!“, rekao je Ţan -Pjer ljutito. Oni to još ne znaju, ali čak i ako izbace Pleskasje, to neće biti kraj njihovih nevolja. Sve francuske vode već su preplavile Ameriku. Perije, Evijan, Volvik, Kontreks i Kontreks i mnoge dr uge. Francuska voda već ima ugled koji smo mi napravili za sve njih. “
O tome neću raspravljati“, rekoh. Ali Pleskasje Pleskasje je i dalje veliko ulaganje u Americi. Neće biti dobro za imidţ kompanije ako Pleskasje ispadne s američkog trţišta.“ Naslonio se u sto lici i izvadio veliku cigaru iz kutije na pisaćem stolu. Paţljivo je odrezao vrh kako bi mogao da je stavi u usta; zatim je izvadio zipo upaljač, verovatno ratni suvenir. Lagano je okretao cigaru, zapalivši je sa zadovoljstvom. Potom je ispustio veliki kolut dima i pogledao me kroz njega.
I šta ti misliš da bi trebalo da uradimo?“ Prva stvar koju moram da znam jeste šta ti nameravaš da uradiš. Ĉuo sam da si naumio da prodaš Pleskasje nekoj švajcarskoj kompaniji. Je li to istina ili nije?“ upitao sam. Osmehnuo se.
I da i ne. Pregovaram s drugom kompanijom, ali to nije ni blizu okončanja. Ipak, u pravu si. Ako izgubimo Ameriku, vrednost Pleskasjea biće manja.“ Voleo bih da prodam Pleskasje Amerika mafiji. Ako pristaneš na to, oni će me isplatiti i skloniću im se s puta. Ali, naravno, izgubiće, zato što ti imaš šezdeset pet procenata kompanije i ti im isporučuješ vodu. Ako prodaš či tavu kompaniju, onda niko ne mora da im isporučuje vodu.“ Ţan-Pjer me je posmatrao dok sam govorio i mogao sam da vidim kako vijuge u njegovoj glavi rade.
Imaš kupca?“, upitao je. Da“, rekoh. Ĉovek koji je hteo moj ţivot, pre svega. Ako misli da mo ram da mu prodam Pleskasje, biće presrećan.“ Ko je on?“, upitao je Ţan -Pjer. Ima li para?“ Moj teča, koji me je izradio za ţivotnu ušteđevinu mog oca“ , rekoh. On je milioner i partner porodice Karlino, vodi najveću fabriku za flaširanje na Istočnoj obali. To je jedna od pet najmoćnijih sicilijanskih mafijaških porodica u Sjedinjenim Drţavama.“ A kako ti znaš sve to?“ , upitao je Ţan-Pjer. Počeo sam da radim za njega prodajući gaziranu vodu za tezgom pre rata“ , odgovorio sam.
Sedeo je tako za trenutak ćutke, a onda je klimnuo glavom. Uradi to“, kazao je. Biću iza tebe sve vreme.“ Hvala ti.“ Nasmejao se. Nemoj da mi se zahval juješ. juješ. Samo prihvati poziv na večeru za četvoricu musketara.
Dţek, Pol, ti i ja. I veruj mi, smestićemo te ujutru u avion natrag za Ameriku. Ĉeka te još mnogo posla.“
U Njujorku je padao sneg kada sam sleteo na aerodrom Ajdlvajld nešto pre podneva. Uzeo sam taksi do hotela Plaţa. Iznajmio sam sobu, pao na krevet i zaspao. Nisam mogao da se nosim s noćnim ţivotom Francuza. Nisam mogao da drţim korak. Ţan -Pjer, Pol, Dţek i ja obišli smo sve kabaree u Parizu, ne prestajući da pijemo dom perinjon. Ţan -Pjer je bio u pravu. Smestili su me na let za Njujork, ali sam morao da odspavam jer je trebalo da se
sastanem s Badijem u osam sati uveče. Odmorio sam se, obrijao, istuširao. Bio sam spreman kada je stigao. Hajdemo na večeru u Palms na Palms na Drugoj aveniji “, rekao sam. Dugo sam čekao na dobar goveđi odrezak od ruţe.“ Badi me pogleda.
Kako moţeš da misliš na hranu kad smo u govnima do guše?“ Uspećemo. Gde su Ula i deca?“ Ostavio sam ih u Los Anđelesu. Postavio sam čuvare oko kuće“ , kazao je. Niko ne moţe da im se pribliţi.“ Nazvao sam Palms i sišli smo da uhvatimo taksi. Usput, obavestio sam ga o razgovoru sa Ţan-Pjerom. Naslonio sam se na sedište u prljavom taksiju i pogledao ga. Sada moraš da me poveţeš s teča Harijem i da dođemo do nekog od šefova porodice Karlino da sve raščistim.“ Badi me pogleda.
Do kada očekuješ da sve to uradim?“ Do sutra ujutru“, rekoh dok smo ulazili u restoran. Odresci su bili sjajni. Takve odreske mogli ste da dobijete samo u Njujorku. U
Kaliforniji su ih nazivali njujorškim, ali nisu se dali porediti. Šarole odresci u Francuskoj previše su meki i kašasti. Škotski crni angus nije loš. Ali ovo je Njujork. Centar sveta kad je reč o odrescima od ruţe. Badi je obrisao usta kada je dokrajčio odrezak. U pravu si. Iako više volim rebra s roštilja, ovo je nešto posebno.“ Gde si odseo? Samo za slučaj da mi zatrebaš ujutru.“ Biću u hotelu Sveta Tereza na Sent Nikolas aveniji u Harlemu. Ustaću rano ujutru. Moram da pohvatam neke mo je stare kladioničarske bukmejkere kako bih ušao u trag teča Hariju.“ Zurio sam u njega.
Otkud oni znaju išta o njemu? On je bogat čovek.“ Tvoj teča Hari moţda ima sedamdeset dve godine, ali se nikada nije promenio. I dalje voli crne guze, tu i tamo. “ Nasmejao se. Isti stari švaler.“ Odmahnuo sam glavom. A šta je s Kiti?“ Ona mu vodi posao. Ona ga drţi, ali ne samo za muda, već i za bankovne račune.“ Obojica se nasmejasmo.
Bilo je jedanaest sati ujutru kada me je Badi pozvao na sastanak. Rekao je da će se odrţati u jednom italijanskom restoranu na Leksington aveni ji, nedaleko od Blumingdejlsa. Tada to nisam znao, ali to je bilo sastajalište u centru grada za sve porodice. Imali smo sastanak s jednim od šefova porodice Karlino i nekim pametnjakovićem iz porodice Kolombo.
Ali to nije bio onaj najvaţniji sastanak. Ov o je bio sastanak za ugovaranje vaţnog sastanka“. Dogovorili smo se da se sastanem s Frenkom Kostelom u uglu Nordijske sobe hotela Valdorf-Astorija sledećeg dana na ručku, u pola jedan. Kostelo je imao svoj sto svakoga
dana za ručkom u uglu udaljenom od ulaza. Za stolom s njim sedeće samo jedna osoba. Gospođica Ladţunta Vajt, prijateljica gospodina Kostela. Trebalo je da se pojavim sam, bez Badija, bez crnja. Takođe je trebalo da detaljno objasnim pogodbu gospodinu Kostelu i da mu pokaţem uverenja da sam ovlašćeni zastupnik. Ovoga puta ručao sam pastu sa školjkama. Za desert su posluţeni kanoli i kafa. I po prvi put imao sam osećaj da će čitava nagodba uspeti, zato što je pametnjaković uzeo da plati račun. Nordijska soba u hotelu Valdorf-Astorija Valdorf-Astorija bila je zapravo velika trpezarija s visokom
tavanicom i ogromnim prozorima koji su gledali na Leksington aveniju. Šef sale drţao je olovku u ruci, uperivši je ka meni. Ja sam gospodin Kuper“, rekoh. Imam...“ Šef brzo klimnu glavom, prekinuvši me. Znam, gospodine“, rekao je. Molim vas, sledite me.“ Odveo me je do stola u udaljenom uglu. Kostelo nije bio mnogo visok čovek. Imao je lep, bakarni, preplanuo ten i crnu kosu, malo prosedu na slepoočnicama. Gospođica Vajt bila je privlačna ţena platinastoplave kose i blistavog osmeha. Imala je čašu šampanjca ispred sebe; on je pio crno vino, a ja sam naručio pivo. Gospodin Kostelo je odmah prešao na stvar.
Gospođica Vajt je moja prisna prijateljica. Moţete slobodno da pričate pred njom.“ Klimnuh glavom. Da, gospodine.“ Kostelo me pogleda. Vi ste predsednik kompanije Pleskasje Amerika “ , rekao je. Imate prava da prodajete pleskasje u pleskasje u Americi po ugovoru sa ma tičnom kompanijom u Francuskoj.“ Tako je“, rekao sam. Šta onda ţelite od mene?“ , upitao je otvoreno. Pogledah ga.
Pre nekoliko dana u Los Anđelesu neki čovek čov ek pokušao je da me upuca, ali je promašio proma šio i, zauzvrat, izgubio jedan testis. “ Gospodin Kostelo i gospođica Vajt pogledaše se i počeše da se smeju. Ĉuo sam za to“, rekao je Kostelo. Tog istog dana, neke bita nge ušle su u prostorije mojih distributera i uklonile boce pleskasjea sa polica, zamenivši ih nekom italijanskom vodom. Kasnije smo otkrili da je u pitanju obična voda iz bruklinskog vodovoda. Odmah sam sredio da se moji ljudi otarase laţne vode i vrate našu vodu na mesto.“ Pogledah ga i uzdahnuh. Ta glupava akcija stajala me je preko sto hiljada dolara. “ Gospodin Kostelo me pogleda nemarno. Znate li ko stoji iza toga? “
Policija mi je rekla da je pametnjaković koji je pucao na mene iz po rodice Karlino u Njujorku. Uspeo sam da saznam, iz drugog izvora, da laţna voda dolazi iz fabrike za flaširanje koju poseduje jedan moj rođak. On posluje s porodicom Karlino.“ Pogledao sam gospođicu Vajt. Mogu li da zapalim?“ Izvolite“, osmehnula se. Zapalio sam laki. Gospodin Kostelo je razmišljao za trenutak. Niste još naručili ručak.“ Ĉekao sam vas, gospodine“, odgovorio sam. Gospođica Vajt i ja obično jedemo cezar salatu“ , rekao je. Dobro“, osmehnuh se. Ja ću samo šunku s jajima.“ Usluga je bila odlična. Očigledno su svi tamo znali Frenka Kostela. Nisu ţeleli nevolje. Jeli smo brzo. Nije puno pričao. Uglavnom je ona pričala. Pričala je o predsedniku Kenediju i
prvoj dami, Ţaklini. Iz njene priče mogao sam da saznam sve o Kenedijevima. Jedina stvar koju je Koste lo rekao bila je ta da zna kako je predsednikov otac trgovao alkoholnim pićima u Kanadi. Rekao sam im da je bio demokrata i da to meni ne smeta.
Posle ručka gospodin Kostelo je progovorio: Primećujem da ste poneli aktovku.“ Da“, odgovorio sam. Imam sve ugovore i saglasnosti potrebne da sklopimo pogodbu. Potreban mi je čovek koji će preuzeti dokumenta i napra viti ugovor.“ Koliko traţite za to?“ , upitao je. Dva miliona dolara, za kompaniju Pleskasje Amerika “ odgovorio sam. Da li to uključuje ugovore za vodu sa francuskom kompanijom?“, upitao je. I to, takođe, potpisano i overeno“ , odgovorih. On klimnu glavom.
Samo ih predajte meni. Javiću vam se čim saznam da li im se dopada pogodba.“ Podigao sam aktovku i predao mu je. Sve je unutra. Samo treba da me nazovete i potpisaću dokumenta.“ Pogledao me je. Imate li ovde advokata?“ Da“ rekoh. Bivši sudija Judţin Vinik.“
Gospođica Vajt se nasmejala. Trebalo bi da znate “, rekla mi je u poverenju, većina Frenkovih ortaka zovu ga ‟Sudija‟.“ To poštujem“, kazao sam. Rekao je da će gospodin Kostelo shvatiti situaciju.“ Ustadoh. Bilo je zadovoljstvo upoznati vas, gospođice Vajt, i hvala vam na ručku, gospodine Kostelo. Moţete me naći u hotelu Plaţa. Ĉekaću vaš poziv.“ Nisu ga uzalud zvali Sudija“. Po gra du je kruţila priča da ga porodice kori ste da
raščisti sve njihove nesporazume o kojima je moglo da se pregovara. Očigledno, to se odnosilo na Karlinove i Kolombove. Dva dana kasnije pozvan sam na sastanak u teča Harijevu fabriku za flaširanje na Medison aveniji. Rečeno mi je da povedem sudiju Vinika. Teča Hari je imao sedamdeset dve godin e, ali gotovo da se nije promenio. Kiti je sedela sa strane. Pogledah je. Ĉinilo se da izgleda mnogo starije. Zbog bora oko usana izgledala je veoma gruba. Izbegavala je moj pogled.
Pozdravili smo se, ali se nismo rukovali. Teča Hari mi se osmehnuo. Kako si? Jesi li dobro? “ Dobro sam“, odgovorih. Nastavio je da brblja.
Kiti i ja imamo dva sina, blizance. Pametni su, idu na koledţ“ , rekao je. Sjajno“, rekao sam srdačn o. Na koga liče, na tebe ili na Kiti?“ Ĉudno“, rekao je Hari. Ne liče ni na jedno od nas dvoje. Naš stariji sin liči na tvoju majku, mada to nema nikakvog smisla. “ Ništa nema smisla, teča Hari.“ Pogledao sam Kiti i na delić sekunde naše oči su se srele. Znao sam. Vodili smo ljubav uoči njihovog venčanja. Moj advokat nas čeka“ , rekao je Hari. Šta kaţeš da obavimo ovu stvar?“ Spreman sam“, kazao sam. Hoću da Badi prisustvuje potpisivanju dokumenata. On moţe biti jedan od svedoka pri potpisivanju.“ Hari pogleda Badija dok je ulazio u prostoriju. Ti se uopšte ne menjaš“ , kazao je. Neke stvari se nikada ne menjaju “, nasmejao se Badi. Tada su dvojica advokata izvadila dokumenta, mi smo ih potpisali i sve je bilo gotovo osim jedne stvari. Hari je trebalo da mi preda ček.
Pogledao sam ček koji sam drţao u ruci. Bio je to overeni ček na dva mi liona dolara. Pogledao sam ga i najednom sam počeo da se smejem. Hvala ti, teča Hari!“ rekoh, dok su mi oči suzile od smeha. Hvala ti na svemu!“
Harold Robins PLJAĈKAŠI 2014. I izdanje
Za izdavača Miroslav Josipović Nenad Atanasković Saša Petković Izvršni urednik Dubravka Trišić Urednik Šveđana Babović Lektura / Lektura / Korektura Marko Kuzmanović / Sanja Kuzeljević Dizajn i prelom Vulkan izdavaštvo Štampa Vulkan štamparija Vojvode Stepe 643a, Beograd Izdavač Vulkan izdavaštvo d.o.o. Gospodara Vučića 245, Beograd
[email protected] www.vulkani.rs
[email protected] www.vulkani.rs 77 raţ: 1.000 primeraka CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI dostupna je a Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd COBISS.SR-ID 209444108
