Gaj Julije Cezar -seminarski rad iz latinskog jezika-
Gaj Julije Cezar
-2-
Gaj Julije Cezar
SADRŽAJ
UVOD..........................................................................................................3 1. Biografija .................................................................................................4 2. Avgustova vlast .....................................................................................5 3. Rimska vojska .......................................................................................7 4. Osvajanja i ratovi ..................................................................................8 5. Konzul, vojskovo Ďa i dr ž avnik ...........................................................9
6. „Najve ć i Rimljanin" .............................................................................10 6. Znacaj za Rim ......................................................................................11 6.1. Kocka je ba č ena! .......................................................................12
ZAKLJUČAK ............................................................................................14 LITERATURA..........................................................................................15 -3-
Gaj Julije Cezar
-4-
Gaj Julije Cezar
UVOD
Kada je ovaj mladi č ovek stupio na
istorijsku scenu došlo je do sudbonosne promene u Rimskoj republici. S njim je došlo je dn o no vo vre me i nov na č in shvatanja vlasti
u opštem smislu.
U raspravlja
modernoj o
istoriografiji
Avgustovoj
vlasti,
se
dosta
kao
i
o
postanku principata. Ovaj č ovek je za sobom ostavio dosta svedo č anstava na osnovu kojih
možemo
da
rekonstruišemo
njegovu
vladavinu. I dan danas ć e svaki istori č ar koji dobro poznaje istoriju starog Rima
-5-
Gaj Julije Cezar
re ć i da se period Oktavijanove vladavine može nazvati zlatnim dobom Rima
uopšte.
Skulptura Gaja Julija Cezara
-6-
Gaj Julije Cezar
1. Biografija
U periodu uspostavljanja Republike, ziveo je najveci vojskovodja, politicar, drzavnik, najveca licnost u istoriji rimskog naroda, Gaj Julije Cezar. Rodjen je 101. pne. od oca Eneja, pripadnika najstarije i najplemenitije dinastije u Italiji. Bio je covek visokog rasta, bele i nezne koze, bolovao je od glavobolje i epilepticnih napada. Bio je uredan i pedantan. Voleo je politiku i zene. Zenio se 4 puta. Sa 15 godina ozenio se Kosutijom, zatim Kornelijom, pa Pompejom, dok mu je cetvrta zena bila Kalpurnija. Sve kcerke poznatih drzavnika Rima. Ucio je latinski, Grcki i retoriku. Bio je poznat besednik, a prvo odlikovanje bilo mu je Gradjanski venac .
Najpre je izabran za vojnog tribuna, a zatim je postao kvestor. Posle
toga
rimskog Maximum). tvoraca
-7-
postaje
poglavar
svestenistva
(Pontifex
Postao
prvog
je
jedan
trijumvirata,
od
izdao
Gaj Julije Cezar
zakone i postao prokonzul. Osvojio je Galiju, vodio gradjanski rat i postao diktator na neograniceno vreme. Pristalice republikanaca u Rimu bile su protiv Cezara, pa su skovale zaveru u kojoj je on ubijen 44. godine pne. Bio je i odlican
knjizevnik.
Najobimnija
dela
su
mu
"Zabiljeske
o
galskom
ratu",
"Zabiljeske o gradjanskom ratu". Pontifex Maximum
2. Avgustova vlast
Posle
31.p.
n.e
promene
koje
je
Oktavijan spreoveo bile su postepene. Njegov
položaj od 30. Do 27. p. n.e teško je prevno odrediti. Poznato je da je posle pobede kod Akcijuma dva godine proveo na Istoku i da se 29. Vratio u Rim kako bi proslavio trijumf. Te godine, kao i predhodnih biran je za konzula, a dobio je i cenzorska ovlaš ć enja. Dobija i pravo
-8-
Gaj Julije Cezar
da imenuje nove patricijske rodove jer im je broj bio smanjen usled gra Ďanskih ratova i proskripcija.
Godine 28. Pre n.e zajedno sa Agripom vrši zvanje konzula i prvi put nakon 43. Godine pre n.e sprovodi cenz i sastavlja nov spisak senatora. Sada u redove senata mogu u ć i samo oni koji ostvaruju prihod od 1 200 000 sestrecija,
a ne od 800 000 kao što je bilo do tada. Na taj na č in je broj senatora koji je u vreme gra Ďanskih ratova iznosio i preko 1000 postepeno smanjen na 600. U ovom spisku Oktavijanovo ime stavnjeno je na č elo, pa otuda i njegova titula princeps senatus. Dok je u vreme Republike ovo zvanje bilo bez naro č itih
ovlaš ć enja, u Oktavijanovom slu č aju zna č ilo je da može da vrši uticaj i na unutrašnju i spoljnu politiku. Prvi korak u stvaranju novih pravnih osnova Oktavijan je preduzeo na sednici senata 3. Januara 27. Gonine pre n.e. Naime,
odrekao se vanrednih ovlaš ć enja i vlast predao senatu i rimskom narodu. Naravno, ovo je bila samopredstava. Da je senat kojim slu č ajem prihvatio Oktavijanovu ponudu, verovatno bi se suo č io sa novim gra Ďanskim ratom. Stoga, senat odbija Oktavijanovu ponudu i moli ga da preuzme upravu i odbranu zemlje. Oktavijan onda prihvata da zaštiti granice pograni č nih provincija, komandu nad vojskama u provincijama, ako i nadzora nad upravnicima provincija. Dobija
desetogodišnje
namesništvo
u provincijama
Luzitaniji
Tarakonensis,
Galiji
Narbonskoj i Lugdunensis, Akvitaniji, Belgiki, Kilikiji, Fenikiji, Koile Siriji, Kipru i Egiptu. Kasnije predaje senatu i narodu Kipar i Narbonsku Galiju, a preuzima Dalmaciju.
-9-
Gaj Julije Cezar
Na sednici senata 16. Januara 27. Godine pre n.e na predlog Munacija Planka, Oktavijanu je dodeljena titula ''avgust''. Prvo je bi lo pr ed lo že no da se Oktavijan nazove Romulom, po osniva č u Rima, ali to bi moglo da navodi na pomisao
da
Oktavijan teži monarhiji pa se od toga odustalo. Sada je
Oktavijanovo ime glasilo- Imperator Caesar Augustus, divii filius. Na istoj sednici Oktavijanu su dodeljene i druge po č asti: lovorov venac iznad vreta njegove ku ć e, u senatu zlatni štit sa natpisom koji proklamuje Oktavijanove principe vlasti: hrabrost, plemenitost, prevednost i pobožnost. Pravnu osnovu Oktavijanove vlasti č inile su vrhovna vojna vlast i doživotna
tribunska ovlaš ć enja.
Poslednji senat Cezara
- 10 -
Gaj Julije Cezar
3. Rimska vojska
Posle pobede kod Akcijuma Oktavijan je na raspolaganju imao 30 legija, pa je otpustio 300 000 vojnika i dodelio im zemlju. Pod
oružjem je ostalo 18 legija. Godin e 14. Pre n.e broj legija se pove ć ao na 28, a posle Varovog poraza ostalo ih je 25. Godine 27. Pre n.e Avgust je obrazovao devet
pretorijanskih
stacionirane
u
okolini
kohorti.
Tri
Rima,
dok
su su
bile ostale
razmeštene po Italiji. Zadatak pretorijanaca bi o je da štite Avgustovu li č nost, kao i da se brinu za mir i red.
Služba u pretorijanskim kohortama bila je privilegovana, a vojni rok je trejao šesnaest godian. Vojnici su bili dobro pl a ć eni,
a pri otpuštanju iz službe dobijali bi 5000 denara. Nisu u č estvovali u ratu osim u pratnji cara. Regrutovani su prvo po srednjoj Italiji, a potom i po Maloj Aziji i
Makedoniji. Kohorte su pešadijske, ali sbakoj je dodat po jedan eskadron konjice. - 11 -
Gaj Julije Cezar
Do 2. Godine pre n.e Avgust je bio komandant pretorijanaca, a od tada uvodi zvanje prefekta pretorija. Pretorijanci su postali naro č ito zna č ajni u vremenu posle Avgustove smrti. Tako Ďe, Avgust je obrazovao posebne kohorte
koje su služile koa žandarmerija.
- 12 -
Gaj Julije Cezar
4. Osvajanja i ratovi
Najznacajniji Cezarovi pohodi bili su osvajanje Galije i gradjanski rat, ali on je ratovao i u Egiptu i u Maloj Aziji. Cezar je objavio rat Helvecanima i Arijovistu u kojem je pobedio da bi mu cela Galija bila zahvalna nakon toga. Sa Germanima se sukobio kod Osthajma, pobio ih i zarobio. Cezar je kao gotovu cinjenicu uzeo da je njegovo oslobodjenje Galije ujedno i njegovo osvajanje. Tezio je da Galiju preuredi pod rimskom vlascu. 55. godine pne. poveo je mornaricu i preplovio Atlansko more, napao je Britaniju zbog zlata i bisera i zbog pomoci koju su Briti slali Galima.
- 13 -
Gaj Julije Cezar
Porazio je Brite i vratio se u Galiju, a onda i u Italiju, medjutim u Galiji je ponovo izbio opsti ustanak, pa se Cezar sa svojom vojskom vratio da pomogne Ciceronu. Cezarov napad na Gergoviju u kojoj je vodja bio Varcingetorix, zavrsen je ve li ki m ne us peh om , i to je pr vi cez ar ov li cn i ne us pe h. Za tim je op s eo i os vo jio Aleziju. U gradjanskom ratu Cezar se borio protiv Pompeja, 49. godine proveo je legiju preko Rubikona i tom prilikom je izgovorio "Alea iacta est" i krenuo hrabro na Rim. Imao je nekoliko neuspeha, ali su u bitci kod Farsale pompejci savladani.
- 14 -
Gaj Julije Cezar
5. Konzul, vojskovo đa i dr ž avnik
Cezar je 60. godine p.n.e. sklopio trojni savez, tkz. prvi trijumvirat sa Pompejom i Krasom, a vec slede ć e godine postao je konzul. Po zavr š enom konzulatu dobija mandat prokonzula u Galiji. Nakon osam godina, po osvajanju Galije, do š ao je u Rim, gde je po č eo gradjanski rat. Tu se istakao kao vojnik i vojskovo Ďa, a 60. godine p.n.e. je imenovan za diktatora. Hranio se obi č nim vojni č kim sledovanjem, spavao na zemlji, plivao preko reke, predvodio vojsku. Nije tolerisao nedisciplinu, a za dezertere je smi š ljao surove kazne. Uprkos tome, bio je omiljen kod svojih vojnika, jer je bio č astoljubiv i trosio je rasko š i bogatstvo koje je osvojio na poklone i nagrade
zaslu ž nim vojnicima i junacima. Bio je odli č an takti č ar.
44. godine senat mu je produ ž io desetogodi š nji mandat diktatora, jer je sredio stanje u Italiji i proglasilo ga diktatorom do kraja ž ivota. Ukinuo je korupciju i zabranio kupovinu glasova.
- 15 -
Gaj Julije Cezar
Imao je pravo veta i pravo da sudi u najznacajnijim parnicama. Mnoge robove je proglasio slobodnim. Ostao je veran ulozi branioca populara, podr ž avao je agrarnu i fiskalnu reformu, obnovio je gradove, umanjio dugove, povratio stabilnost valute, popisao stanovni š tvo Italije, obnovio hramove - š titio Rim.
Spomenik Gaju Juliju Cezaru ispred Rimskog foruma
- 16 -
Gaj Julije Cezar
6. „Najve ći Rimljanin"
Mnogi ga s razlogom zovu najve ć im Rimljaninom, a pouzdano se zna da je
više cenio svoje politi č ko delovanje od onog kn j iževnog, premda je imao široka književna interesovanja, a bavio se i nau č nim radom. Cezarov život važan je za opštu istoriju
Rimskog
carstva
najsudbonosnijem Suline
kada
Republika
bila
dobu
je
njegovom
posle
stara na
u
smrti
senatorska
izdisaju.
Vo Ďa
populara Marije bio je Cezarov teca, pa mnogi smatraju da je upravo zbog toga
Cezar i otišao u Marijev demokrats ki tabor u kojem je Senat s pravom video smrtnog neprijatelja. Sula ga je stoga i osudio
na
smrt, ali
ga
je
docnije
pomilovao. Cezar je brzo napredovao ka svom glavnom cilju — da nasledi umiru ć u Republiku i preuzme svu vlast.
- 17 -
Gaj Julije Cezar
Zadobio je neograni č enu diktatorsku i doživotnu tribunsku vlast (tribunicia potestas), a umesto carske krune lovorov venac. Vojnik koji je dvaput prelazio Rajnu i dvaput se iskrcavao na maglovitoj Britaniji hteo je da, kao potomak legendarnog
Dardanca
Eneje,
rodona č elnika
u
rimskoj
istoriji
ne
naro č ito
istaknutog julijskog roda (gens Iulia), preseli Ri m , „glavu sveta" (caput orbis), na mesto gde je bila Prijamova i Enejina Troja, dakle ne na Bosfor kao Konstantin Veliki, nego pred Dardanele. Rimskoj gospodi nije bila po volji ta
kombinacija i prinudna seoba, a još manje Cezarova gotovo božanska sila i slava, pa ga je na Martovske ide 44. godine stare ere grupa zaverenika izbola
noževima. Tek je Cezarov mladi posinak i naslednik Oktavijan, prozvan Avgust,
dovršio njegovo delo i postao, kao „prvak" (princeps), stvarni vladar Rimskog carstva. Deifikovani Cezar (divus Iulius) trudio se da u tu najve ć u organizaciju anti č kog sveta unese ne samo politi č ko - ekonomske nego i društveno -eti č ke
sadržaje. To su „ č ove č nost" (humanitas) i „blagost" (clementia), ali u rimskoj redakciji, kakva je bila nepoznata gr č kom č oveku.
6. Znacaj za Rim
Cezar je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Govorio je nekoliko jezika i bio veliki retoricar. Bavio se literaturom, napisao filozofsko dijelo
- 18 -
Gaj Julije Cezar "De analogia" , zatim tragediju "Edun" . Bavio se astronomijom. Izdao je prve
novine koje su se zvale "Acta publica" . Bio je veliki politicar i diplo mata u antickom Rimu.
Vodio bi rimsku vojsku samo da bi
vodio
Galije,
Rim. a
Njegovo
zatim
promenilo
je
osvajanje
rimske
sudbinu
drzave, zapadne
civilizacije. Osvojivsi Galiju, oveo je sred
Evrope
latinsku
civilizaciju.
Utemeljio je rimske kolinije u Galiji, Hispaniji, Makedoniji, Aziji, Grckoj i Africi. Kao dozivotni diktator, potcinio je
se na t
i
vl ad ao
sve st en st vom .
Otpoceo je drzavne reforme.
Uveo je novi kalendar sa 365 dana koji se i danas koristi. Mjesec Quintilies, koji je ranije bio peti, a kasnije sedmi nazvao je svojim imenom Iulius (Juli).
Cezaru se pripisuju izreke koje su postale poslovice: "Alea iacta est" - Kocka je bacena "Veni, vidi, vici" - Dodjoh, videh, pobedih "Etu tu mi fili Brute?" - Zar i ti sine Brute?
- 19 -
Gaj Julije Cezar
Angazovao se svojim sposobnostima na stvaranju poretka i rezima koji je trebao da mu donese carsku krunu, ali je u casu svoje najvece popularnosti na svirep nacin ubijen.
6.1. Kocka je ba čena!
Prekršivši pravila, Julije Cezar na č elu svoje armije maršira ka Rimu. Prelazi reku Rubikon 10. januara 48. godine p.n.e. i izjavljuje: „Kocka je ba č e na!“ Pompej
kre ć e u bekstvo. Godine 48. p.n.e. Cezar presre ć e Pompeja u
Gr č koj i pobe Ďuje njegovu vojsku u Farsalu. Senat imenuje Julija Cezara za konzula.
On uspostavlja autoritativni režim u Rimu. Ne uživa u raskoši, ve ć odlazi u Egipat kako bi ustanovio red izme Ďu faraona Ptolomeja XIII i njegove sestre- žene Kleopatre. Rimski general pada na č ari lepe Kleopatre. Rimske trupe pobe Ďuju trupe faraona
i
Cezar
daje
egipatski
tron
Kleopatri.
Cezar drži ceo mediteranski svet u šaci. Prekriva se slavom i pojavljuje se č ak i na rimskim nov č i ć ima. Tako Ďe, pomaže najslabijima, daje amnestiju starim neprijateljima, uvodi Gale i Špance u Senat i daje zemlju ra tnim veteranima i
siromašnima.
- 20 -
Gaj Julije Cezar
Zar i ti, sine Brute!
Cezarovo ubistvoVincenzo Camuccini
Ali, grupa senatora sklapa zaveru protiv diktatora. Usred zasedanja
Senata, 15. marta 44. godine p.n.e., izbadaju ga na smrt. Pre nego što je izdahnuo, Cezar me Ďu svojim ubicama uo č ava i Bruta koga je voleo kao sina. Poslednjim dahom govori : „Zar i ti, sine Brute!“ Njegovo telo su odneli robovi i kak o
nalaže
tradicija,
spalili
ga
na
Marsovim Poljima. U svom testamentu Cezar je za naslenika odredio usvojenog sina
Oktavija,
budu ć eg
imperatora
Avgusta. Uz pomo ć neograni č ene ambicije, Cezar
je
narednih
izgradio 500
carstvo godina
koje
će
dominirati
Mediteranom. Mesec Cezarevog ro Ďenja
- 21 -
Gaj Julije Cezar
(quintilius) je u njegovu č ast bio preimenovan u julius i postao je današnji mesec jul . Nakon Cezarovog ubistva stvoren je drugi trijumvirat izme Ďu Marka Antonija, Oktavijana i Marka Emilija Lepida. Kada su se trijumviri obra č unali sa Cezarovim ubicama (svi su ili ubijeni ili po č inili samoubistvo) izbio je novi gr a Ďanski rat izme Ďu Oktavijana sa jedne i Marka Antonija i Kleopatre VII sa druge strane. Pobedom u pomorskoj bici kod Akcija, 31. pre n.e., Oktavijan je postao samovladar a od 27. pre n.e. i službeno prvi rimski car.
- 22 -
Gaj Julije Cezar
ZAKLJU Č AK
Iako su mir i sigurnost povoljniji za stvaranje književnosti i umetnosti, ipak rat i duboki društveni poreme ć aji prekopavaju zemlju oko ideja i pothranjuju seme koje sazreva kada nastupi mir.
Miran život nestvara velike ideje ili velike ljude. Rimljani su bili zahvalni Avgustu što je uklonio haos i okon č ao gra Ďanske ratove i bili zapanjeni č injenicom da su se u kratkom vremenskom roku potpuno ekonomski oporavili.
Ve ć i deo rimske imperije je bio carstvo helenisti č ke kulture. To
duhovno
bogatstvo
se
slivalo
u
Rim,
podsti č u ć i
istraživanje
i
nadmetanje. Gr č ke re č i su ušle u upotrebu, a gr č ki kipovi krasili ulice, hramove i domove.
Avgust je u mnogome zaduži o Rim, ali ga i na neki na č in gurnuo u propast koja ć e nastupiti mnogo kasnije. Ipak njegova vladavina bila je vesnik mira i prosperiteta u svakom smislu, stabilnost je uspostavljena u svim delovima carstva, umetnost i kultura su cvetale. - 23 -
Gaj Julije Cezar
U tome i jeste najv ć i zna č aj ovog č oveka.
- 24 -
Gaj Julije Cezar
LITERATURA
sr.wikipedia.org hr.wikipedia.org www.znanje.org images.google.com
- 25 -
