П Р И Л 0 8 И ЗА К ЊИЖ ЕВНОСТ , ЈЕЗ ИК , ИСТ ОРИЈУ И Ф ОЛК ЛОР К њиг а X , Свеска 2. — 1930 г один а.
1 Т У РСК И ЈА РА М И ПРЕЛ А Ж ЕЊ Е У ИСЛ АМ . И З Д ЕЛ А : L A F O RMAT IO N H IST O RI Q UE D U PE U PL E ' E T D E L ET A T Y O U G O SL A V E.
П роблем ст апања победника и побеђен их . — Ту рск а владавина — . ост азалност и и повлас и е. П рва т пељив В оч т к ена т п е њ ц р у у; прел аж ења у ислам ; от падништ во од eepe у Босни и у Херце" — гови чи. „ Д ан ак у к рви , његове посл едице ; српско доба т у рск е — к п а сл с а еак а еоб аћ ња и ам с н слим ан и а еви е. М а р ц р р у „ ј ; р ц у " бљом , А рнау т им а, данк ом . И зглед сраск е зем ље у X VI I веку ?
Т урск о з авој евање упро стило ј е политичк у к арту полуост рва, али етно графск у ј е ј ош више ишарало. А ниј е се над ат и д а ћ е поб ед оно сни му слимани у то ну т и у свој е х ри шћанске под аник е, к ао нек ад а Б у гари; т реба се бој ати, напротив, д а о ни не по ву ку с ве у ислам, па д а онд а остане на Балк ану само ј ед на наз о ви ав ена о в опе У не но а т љ Е ко а н пов ат с . а ма е турск с д р р р лик о м ах о ва мо г л о с е поми сл и т и д а fc e т ак о б и т и . 1 Наш одлични приј атељ г . Емил Оман љу баз но нам ј е у ст упио ову г лаву из свој е к њиге к ој а ће у ек о р о из аћи. 2 Вид ети, по р ед о пшт их ист о -
њи тв т ан м а с к и а о ом с о о к ц , у р р ј г е Сто .ана Новак о вића, Cp ču u Ту рци, Беог рад , 1893, 7у рска ца-
ревина пред српскиу ст аник , i bid.. 1906, Б алк анск а п и т ања, i bi d. исте г од ине ; к њиг у М ил . Bv i hћевић а, Ж ивот и зн ам ен ит их Срб а му сл иман а, i bi d. 1902 ; мног Об рој не чланк е Јов;>иа Т омић а у Гласу , нарочит о Д ан лк у к рви ( 1908) и Ар нау т и v19 ! l ) ; чланак
r i s, Ст ара Срб иј а и Арн ау т и ( 1911) ; из вешт ај е францу ских изасланик а у Б осни, и И списе и з п ар иск ог арх ива, о д М . Га-
вриловића, Беог рад , 1902 ; П у т ов ање по Европск ој Ту рској од А ми Бу е, П ариз , 1840 ; врло вел ик и б р о ј пу т < писа, преш т ампаних или пр евед ених , о со б ит о у Р аду Ј у гос ловенс к е ак ад емиј е,
у Спом ен ику и Г ласу Српск е акад емиј е, и у Ч у пићеној Г одишњи ц и, Бео г рад ; чланк е Д - р Jl y ш ана П о повик а у Српск ом К њиж евном Г ласн ику , i bi d . фебру-
ар-април 1929.
Г астона Гравиј е у Revue de Р аП Р И Л ОЗ И х
1
166
II
l'
U
.1
0
3
I!
У почетк у , Т ур ц и нису вр шили вер с к у про паг анд у ; из о б аз р ивост и, ш тед ел и с у с вешт енс т в о, д опу шт ал и су
п у к у , па чак
и њего вим с т ар еш и н ам а, д а з ад р ж и
свој у веру ; ако захтевају од Стевана Т омашевић а у Бо сни, д а б ира између смрт и и ислама, то ј е оту д што о их ве о к а е е аклет и и шт нем в з е атол к о он к д ј ј у у ј р П апа раз решава свој е верник е. Православни, кој и Папу мрз е, мање су им подо з риви. М а да у с ултановом табору М арк о К раљевић ж ел и први д а пад не ак о његова смрт има д а д онесе побед у Х р ишћанима, ипак — и то ј е чињениц а — п р е н его ш т о ћ е п о гину т и, он с е бо р и з а Бај аз ит а ис то онако д о б ро к ако ће се д оцниј е, код А нгоре, бор ит и Ст еван Л азаревић. И змеђу рат них д руг ова ст варај у се б рз о вез е о кој има сведо че народ не песме ; у т ак вој ј ед ној песми, Ст рахињић Бан ру ж и Влах Алиј у , о д мет ник а од с улт ана ; у д р у гој , М арк о хоћ е д а од е Сиб ињанин Ј анк у , али њег ова мај к а, му д ра Јевросима, пот сећа га на њег ову ваз алск у ду жност . Са свој е ст ране, султ ан шт ити оне к ој и с у му верни; М урат враћа Стевану Л аз ар евићу г рад ове к ој е му ј е о д у з ео Вук Бранк овић , ј ер ј е ж елео, к аж е Гр к Халк онд илас , д а б уд е п равед ан з а све, а т о з начи д а з а њега д рж ава ниј е б ила сва у р елиг иј и. Њ егови след бениц и ћ е бит и мање ш ир о ко г ру д и ; Т р ансилваниј а, Молд авиј а, Влашка, сачу ваћ е ипак з ат о свој е х риш ћ ан ск е к неж еве д о о ц еп љ е њ а о д ц а р е в и н е .
Т ом феуд алном сист ему налаз и се т р ага сву д а п о мало. У с ред XV II I век а, пивск а о бласт у Х ер цеговини у пр авља сама собом ; у Ср биј и, Т имочк а к рај ина има с вој е наслед не хр иш ћанск е к неж еве ; на Б алк ану , има нах иј а о слобођ ених д анк а, ј ер њихови људ и чу вај у д ру мове или тер ај у к оње у вој с ци, или обу чавају соколе з а с улт ана. Све ј е т о без с у мње само ж иви остатак с т ар их об ичај а, а они су се о чу вали з ат о што ј е било л опу шт ања од с т ране Т у рак а и д оговора са народ ом ; тш сле тога мож е д оћи з ај ед ничк о р атовање. Јо ш о д X V век а, с ултанове в ој с к е п рате х р ишћанск и неред овни вој ници ( ак инџи, м арт алоси) „ к ој и с у слоб од ни и не " лл аћај у ник акав д анак ; али се и не плаћај у . У в реме
Т У Р С К И J A I ' A M И ПРК Л АЖ К Њ К У П СЈ А М
16 7
рата, они сачињавају чете „ иза кој их више пет ао . не " пева ; у миру нам их приказ уј у , у пограничним у тврђеним мест има, нао ру ж ане и од евене као Т у р ци к ој има •с , с т в а н о , р ав н и . у р
Из т ог обостраног прилагођавања произ ишла су, ј ош од почет к а, прелаж ења у веру силниј ега. Д о цниј е, к ада се првобитна т рпљивост више ниј е сх ватила, ј арам i e пост ао т еж и, а и тиме се о пет ислам к о рис т ио више и ли мање, п рема вр емену и по к рај инама. М у слиманс к о п р аво ј е б ило п р ви у з р о к пот у р чив ању . Пошто с е свак о феуд ално имање враћа султану по смрти онога кој и г а ј е уж ивао , њего ви наслед ници мо гу г а зад рж ат и ц ело или ј ед ним д елом с амо пу т ем е а и а на више изгл а а з о и ост м а т м илости л м д д д ; ју ј у
бију ако се одреку свој е вере и народно сти. От уда многе промене вером с вуд а, али у Србиј и мање него д ругд е, ј ер ј е већина њених племића от ишла у У гарску з а посл ед њим Б ранковићима. Д ру ги, к ој и су нај пре б или -о стал и, пошли су на к рају к рај ева ист им пу тем ; так ав ј е, у XV I веку, о нај Павле Бак ић кој и ј е ду го служ ио у Т урак а пре него ш т о fc e напу стит и с вој их ш езд есет ш у мад иск их села, у з об ећ ање, у ост алом, д а ћ е му бит и под арен посед ист е -вред ности у Уг ар ск ој . Б ило због в еће л ак оће з а исељав ањ е, б ил о з бо г нац ионално г и
в ерс ког осећања ду бљег нег о у д ру гим к рај евима, Србиј а ј е, изглед а, имала д омо род ног му слиман с ког племс т ва ■само у о блас тима бл иским Б осни. У о вој к ао и у Х ерц ег ов ини, к р ат ка с лава к р аља Т врт к а ниј е ство рила т рад ициј у к ој а би се могла у по ане ве к е т а и а с ге ст с е и ском и а Н мањ ћ е ти с д д ру , р , р р р д д иј е су ј ој необично непос т ој ане. М ало пород ица ниј е у неком т ренутк у променило вером ; банови, чак и к раљеви, б и вали су наиз мен ично бог у мили, п р авославни или к ато лици. П рећи у му хамед анст во, озбиљниј а ј е ствар ; па ипак и а имаће по емићс а по о е свака пл к ле т ске побе ц пос д , р д ур н ек о г д а с е с т им п о м и р и ; в аљ а с п а с ав ат и з емљ у п р е д а к а .
О д с инова Х ерцега Ст епана Вук чића, д вој ица ст ариј их е е пос а хм бег. е о та е и т А вни ли т ћи с е б о к а д беж у Д у р , ј р ј 1*
168
II
I> И
Л
0
3
и
О д зетских Ц рној евића, Синиш а у чин и ис то ; з ат им, раз очаран, поново се вр ати х ришћан ст ву . К рај ем X VI века, налаз имо , у ове д ве пок рај ине, само бегове и а ге на мест о н ек ад ашњих племића ; али с р пск о име к ој е з адр жавају уз т урс к о од ај е им пор екло . Напу штај ући за време з ако н к ој и не пр из нај е наслед на феу д ална имања, с ултан ј е стек ао на овој г раници, вој ск у ваз ала у толик о поу з д аниј у што ниј е з або равила нек ад пр ет у рене к р сташк е поход е; мухамед анст во ће ј ој пру ж ити одмазд у. О во уд ру ж ивање по б еђених са п обед ницима не ост ај е на т оме. Поменули смо већ вој нике ; међу самим ј аничарима налаз имо, у XV век у, Х ришћана кој и су то и ост али ; на пример, К онстант ин К остантиновић из О ст ровице чиј и су Мемоар и т ак о д р аг оцен и. Тек д оцниј е с е з авод и п равило д а их врб уј у сас вим млад е па з атим д а их т у р че. С вр емена на вр еме, султ ан нар ед и х ај к у ; о фицир к ој и к у пи д ецу о д лаз и са с во ј им п омагачима у оз начену облас т , нај чеш ће словенс к у . К ад а с е п риближ и, по род ице кој е имај у д ечак е од д ванаест д о петнаес т год ина ж ене их или их у нак аж у ј у — т акви се не у з имај у — или беж е у го ру . Свака о бласт д а ипак , по с ле силних с у ро вост и, пот ребни б рој , а понекад и више ; су вишак ћ е б ит и пр од ат на анад олс к им т рж ишт има. Н а с вак и начин, мухамедан" с тво т у д об иј а ; д а би из б ег ле „ д анак у к р ви , и з весне по род ице прелаз е у ислам ; д руг е, ост ај ућ и х ришћанс к е, мире се са суд бином, ј ер нај з ад , б ити у султано вој служ би з начи из весну к ар иј еру . У тој вр ст и вој ничке д емо к ратиј е к аква ј е т у рска царевина, с вак и ј аничар мож е пос т ат и ага, паш а, вел ики вез ир ; к ад т о пост иг не, неће свакад з абор авити с вој е с р од ник е. А ли ово нап ред о вање му хамед ан ства повлачи з а со б ом ј ед но д ру го нео чекивано ; у XVI веку , царевина се з а мало ниј е п о сл о вен ила.
Поменул и смо у д ај у , к рај ем X IV века, Л аз ареве Оливере з а Бај азита ; у XV, М ара, кћ и Ђ урђ а Б ранк овић а, уд ај е се за с ултана Мурата II. Т им у дај <ма Ср би су д обили, поред привр еменог мира за свој е к неж евине, прод уж ење с вог а у тицај а у з емљама иначе изг у бљеним;
ТУРСКП ЈАРАМ И ПРЕЛАЖЕЊЕ У 0CU ASI
16 9
Мара, на пример, добила ј е на у ж ивање сереск у област к ој ом у правља по ср пс ком начину , д ок су ок о ње, од авно, само пашалу ци. С д руг е ст ране, те с ултаниј е, или, к ако
Срби к аж у, т е царице преображ авају Отманову расу. У време Мехмеда II прича се д а он не веруј е у К оран к олик о ни у Јеванђеље ; Мара га ј е, каж у , у харему нам н ом е и о ог е ево на с пск а ч наш и Б о оди д чил О е д , , ј ц р р у а н н а ни е з сим с ог и о ика и е знао о т к е ик ко з д , ј ур у ј ј ј ■ б о равио у т иск е из д ет ињства. Ск оро иста ствар ј е са С у леј маном Велик им ; и он зна с р пск и, и р ад о се њиме с лу ж и, ј ер , вели, мно г и нар од и r a гово р е с ове к ао и с оне ст ране г ранице. В ид имо осим тог а гд е т урска к анц елар иј а у пот ребљава ср пски ј ез ик са влад ао цима
с ред ње Европе, и то у т олик о природ ниј е што на самој Порти, з а у нут рашњу упот ребу евро пск е Т ур ск е, он има т еж њу д а ист исне т ур с к и. Изу з евши Бар бару се, све Сулеј манове капет ан- паш е, Мехмед Соколовић, Синанп аш а, Пиале-паш а, Ср би су , а и сто так о в ећ ина њег ових велик их везир а. Мехмед Сок оловић , к ој и ј е вез ировао прек о д вад есет г од ина, ј о ш ј е и, к ао њег о в приј ат ељ Пиале- паш а, султ анов з ет по у нуци. У исто д о ба, сви пог ранични пашалуци, у Бу д иму, у Темиш вару , у Б еоград у, у Сарај еву, поверени су Срб има кој и су и сами ок ру ж ени официрима и вој ницима истог порекла. Али чу вај у ли они, под ог ромном к апом ј аничара, к акво с рпск о осећање ? О Сок оловићу се з на д а, ак о ј е г рад ио џамиј е, он ј е и рај у ш тит ио , па ј е об но вио пећску пат риј ар шиј у ; д а ј е, стар и б олан, т ерао свог о фицира Х асан -Бег а, д ру гог ј ед ног Срб ина, д а му пева и пева п есме кој е су уљуљк ивале њего во д ет ињство у Милеш еву , б лиз у г роба светог Сав е ; међу ост алима,
у о чи самог његовог уморст ва, ону о Милошу О билићу , кој и ј е распорио султ ана Мурата. О онима кој и се нису т ако сј ај но у з д иг ли у служ би, мање смо обавеш т ени, а л и о њ и м а с е м о ж е з а к љ у чи в а т и п о о н о м е ш т о с е в и д ел о
с к оро д о наших дана, у Босни и Х ерцеговини. Ср пск и о бичај и, к у мство, поб ратимст во , слава, од рж ал и су се т у д уго чак и међу му слиманима. О ни певају К раљевића М арк а, к ао и х р ишћани, с т ом раз лик ом само ш т о га
1.7 0
Д
1'
И Л
0
3 и
њихове песме п р аве му слиманином. И з весне пор од ицесе сећај у нег д аш њих к раљева, с вој их д о б р отво р а, оп рав љај у с таре цр к ве, сп ремај у т у себ и г робнице к ој е немају ничег му слиманс к ог . Међу т им к азују с е, и чак в еруј у ,. да су Т у р ци, ј ер то име се вез уј е сад а, не само з а повлас т иц е, већ и За понос на многоб рој не поб ед е, а к акоих о ни себ и п р иписуј у у з аслу г у , смат рају се бољим. Т ур цима од през рених Турчака из Ст амбола. Т ај охоли т у р ц и з ам н е
с п р е ч ав а и х у о с т а л о м , к а д с у н е з а д о в о љ н и
пашом, д а му п р ет е в раћ ањем у х р ишћ ан с т во у маси . Нар од ј е мо рао често д а п ођ е з а свој им госпо д ар и м а у њ и х о в о м о т п ад н и ш т в у о д ц р к в е , ал и н е к а д аш њ а
вера и об ичај и пр о б иј ај у у век ис под њег о вог мух амед анс т ва ; к ад из иђе из џамиј е, он т умачи К оран к ако ј е Њему д р аго. Босанац има само ј ед ну ж ену и не з атвара — а ао е он е поз на и е в вао о ста ом чак о с л д ,у ј ј ј ; ју ј , у р — пр е негб ^ш т о се њом ож ен ио ; о н п иј е вино и ш љи" вови цу , а то , д од у ше, „ Т ур чаци так ођ е чине ; к олик ој е султана к ој и су били д р евне пиј анице ! З ат им, изузев бај рам а и рам аз ана, он з на с амо з а х р иш ћанск е п р аз ник е; свак е г о д ине нал аж е бад њак и пал и и вањд анск е ват р е; пу т ник К урипешић, у X VI век у , прик аз у ј е г а гд е посећуј е ц рк ву као и џамиј у . У П риз р ену , д руг и ј ед ан пу т ник чу д и се к ак о му с лимани обож авај у свет у А ну ; на њен п разник ,. ид у он и на сл уж б у са к атоли ц има и п р авослав нима и не пропу шт ај у д а оставе на д ар ст аре новце. К ад с у болесни^ к у пуј у од попа чет вртаст у пар чад х арт иј е на кој ој с у з апис ана имена ово г или оно г свет ит еља и но с е ј е у нед р има, ил и д ај у д а се читај у молит ве п р ед бо го род ичин им олтар ом. К ад с у на смрт и, п римај у у ист и мах к р ш т ење и свешта им се масло . Н ај зад , кад у мру, приповед ачи их прик аз уј у на в ратима рај а к ако се препиру са с ветим П ет р ом. „ Сви наш и стар и с у овд е ; тамо , к уд а " ти хоћ еш д а нас пошљеш , не познај емо никог а ! а к ад се свет итељ о п ре по нуд и бакшиша, над ад у толик у д р ек у д а он, и з с т р аха од б рук е, попу ст и. Н ек е од ов их пој ед иност и д олаз е од пу т ника новиј ег времена, али к ад. су ј ош могле бити з аб ележ ене у почет ку X I X век а, шт а - ј е тек мор ало бит и р аниј е !
Т У РС К И Ј А Р А М И
ПРЕ Л А Ж Е Њ В У
И СЛ А М
17 1
И з т е мешавин е р аса и вер овања, могло с е из ро д ит и,
у европск ој Т урској , ј ед но мухамеданство sui g ener i s. П р аво му х амед анст во а поср ед но и х р иш ћанство т у с у мож д а били спасени му сл иманском реак циј ом из к р ај а X V I в ек а, под Сел имом I .
Т у реак цију об ично т умаче буђењем вер ск ог фанат изма к ој и ј е сам б ио проу з ро к ован велик им по раз ом на Л епанту ( 1571) и по бунама к ој е су за овим избиле у српским к рај евима. М ож е бит и ; али т реба такође.имат и у вид у су ревњивос т кој у ј е му сл иманс к им оџак овићима у левала од више лепа срећа мног их ско рашњих поту рица; свуд а, у царевини, ј авља се ист и пок рет као у ј аничар ск ом корпу су, из к ога се варо ш к и Т урци т руд е сад . д а истисну х ришћанск у д ецу . Ц иљ ј е д а се очувај у д обити о д осв ај ања з а пот омк е, или тобож ње по т омке ос вај ача, али како с е зат о поз ива на тачно схваћен п ање с e и и и п с е но ого ш а п о з ћ о К о ран, од тле h , уд р д , р р бине хриш ћана, и услед т ога, мног об рој ниј а мењања вером ; так о д а на к рај у к рај ева реак ционари рад е против себе самих. Виш е него икад , у XVII и X VIII век у , прави Т у рци ће б ити преплављени от пад ницима — Пот у рицама. Т и от пад ници с у р етк о с илом т у рчени ; некол ик о в ли п е п опо е а от е а иг а с о ш ч њ к а а д , у Ц р р ду , у д д у ур р у " чивање у маси, „ с абљом , али осим шт о би т о било излагати се општој поб ун и, изг у б ило б и с е пр емног о и т име шт о се виш е не б и имало рај е. Н ек ол ико нар о ч и т о р е в н о с н и х в р ш ил и с у и п ак
д ел и м и ч н е п о т х в а т е
у т оме ; онај п аш а, на пр имер, ш то , п ролаз ећи прек о Род опа, о ст авља сео с к им ст ар еш инама д в ад ес ет и чет ир и часа д а се об р еж у о н и и њих о в и сељан и ; они с е поко равај у и постаће т ако П ом аци, временом фанат ични му слимани. С многим сељацима, у М ак ед ониј и, б ива исто, наро чито после у к ид ања пећск е пат риј арш иј е, 1766, кој е их ј е оставило б ез верск е и национал не х иј ерарх иј е. У Албаниј и, пр омене в ером су многоб рој не, мож д а што> еу С р би пост али с у мњиви, те се њих о ва мес та у з п аше могла зад о б иј ат и ; осим тог а А рнаути немај у т рад ициј а кој е б и им смет але, а мух амед анство их привлачи ј о ш
172
II
Р
И
Л
0
3
н
и з ат о што ћ е, п о ст авш и му с л имани , мо ћи несмет ано д а
с илазе са свој их голих врлет и и д а се настањуј у на с ловенс к ом т лу . О д самог почетк а X V I I век а, вид е се как о наст упај у к а исток у , преплављу ј у х ришћанск а села чиј е стано вниш тво мо р а д а се сели или д а мења веру , љу д и нај пре, з ат им млад и д ечаци, к ад д ораст у з а д анак , па д евој к е, д а б и умакле с уровим отимачима, ж ене нај з ад , из у з ев старица. Али то ниј е с ве ; како к аж е францу с к а посло виц а, ко ј е с ву цима т р еб а д а арлу че к ао и они, т р еб а г о во рит и арнау тски , но сити ар нау тс к о о д ело. Вид ећемо как о се т о насилно пр еоб раћање у А р н ау т е шир и, из в ек а у век , д о само г с р ц а с рпс к е з е мљ е ,
где га
ч ес т о
п р ат и
у н и ш т ав ањ е у с п о м е н а и з
п рош лос т и. А рнаутин ј е Синан- Паша к ој и ск рнави, 1594, г ро б светог Саве ; па с у А р нау ти к ој и, по црк вама, наг рђу ј у лик ове с р пс к их к рал>ев а. Д анци, нај зад , д о вод е д о промена вером. К араџ, (харач) , кој и се ду гуј е с улт ану к ао от к у п за ист ребљење к оме ј е могао под врћи х р ишћане, од нос и овима понек ад п о л о в ин у п р и х о д а , и г о т о в о у в е к с е о т еж а и а и д р у г и м
намет има; у Б о с ни, на пример , по с тој и ј едан из ванред ни к араџ з а рат , нарочите пор ез е на к апитал, на сток у , на нас леђ а, ит д . По себи се раз у ме д а сву д а х р ишћан и имају д а пр имај у на к онак и на х рану чау ше — улаке — и с улт анове т ру пе чиј и ј е п рол аз ак наро чито ст р аш ан к ад , по т у чене у У гар ској , т раж е у царевини плен к ој и нис у мог ле д ић и на д ругој ст р ани. После свега т о га, т р еб а платити десет ак бег у или аг и, по некад и чифлу к с ахибиј и, и по д мит ит и д ес ет ар а д а не б и с у више оклевао д а д ођ е д а преб рој ава снопове. Т реба нај зад вод ити г љењи а г б о п ачкама и м о ач на з м и о и љ к о л л , у р у у у у ј има д ај е мах а с ве в ећи раст рој у ц аревини. Т им материј алним невољама п рид ру ж уј у с е по ниж ења више или мање тешка. Ц рква не сме имат и ни звоника ни зво на ; да се на њој у чини нај мања преправк а, пот ребно ј е допушт ење к ој е се плаћа врло скупо. Х риш ћанинова к у ћа мо ра б ит и мања од му слиманино ве ;
■ од ело из вес не бој е з аб рањено му ј е, на име црвени по ^е 1 мо а с е н све о 850 а н е. У Бос и севи и ж т ко д д , , р у р ј у
Т У 1' С К И -ЈА Р А М
g
П Г Е.1ЛЖ К Њ Е
У
H C .1A .V!
17 3
о блачиг и у б ело а на глави нос ити цр ну чалму . Нек а ср ет не му слиманина, мо ра сј ах ати с магар ца — к оњ ниј е з а њега — и по з д равит и. Раз уме се, њего во свед очење п р има с е, на с у д у , с амо п р о т ив д ру гог х р ишћанин а, и само у сразмер и п р ема б ак ш иш у дато м к ад иј и. И т ак о и у с вему ост ал ом ! Т а с ва к ињења нис у б ила изми шљана д а би г онила на отпад ање о д цр к ве — в ећину их о бј ашњава г рам-з ивост Т у рак а — али о но им ј е често послед ица. Д о часа к ад а he поб ед е з аг р аничних х ришћана изаз вати вер о вање у блиск и к р ај царевине, му х амед анство ћ е се ш ирит и а са њим, обичај и и с пољашње о з нак е А з иј е. С ј ед ног к рај а Балк ана на д ру г и о ни с е нак алемљују на н ек ад а ш њ е .
Е вропс к и пу т ник , нај чешћ е д ипломат ск и чино вник к ој и иде з а Ц ариг рад прек о Ср биј е, с тиж е пр во у Б ео -
г рад . 1606, францу ск и амбас ад ор Д е Х еј ( Des Hay es) " хвал и „ његов д иван полож ај на б рег у кој и запљу ск уј у д ве велике рек е, и с т епенаст е вр тове „ к ој и чине веома " пр иј ат ним бо равак у њему , ал и, из рек авш и т о , не налаз и више ниш т а д а пох вали. Гр ад с е рђ аво од рж ава;
Т ур ци веле д а се не мож е освој ит и, али „ шт а слепи имај у " д а д ај у свој су д о бој ама ? Зг рад е кој е су из доба х ришћана у ру шевинама с у , ј ер служ е сад а људ има кој и, иви е е не ч п lii е а ног е с а или е ато t o н м е к з д д ј , у р „ ју ј ј ј " м .
ш т ај у д а им с е ру ши к р о в и по влаче се у под ру О с т але г р ађевине — из у з ев џамиј а — од д р в ет а с у ; и e е н а ме ме ом n е и и паш ин о ак ас оша с н к н к , , p р р ј д ј р сис к им ћилимима, али неу д об ан и нечист. О д х ришћана
нај зад , Д е Хеј изглед а ниј е вид ео ни ј ед ног , ма д а ј е по казивању д руг их путник а, у Бео град у било Ц инцара, " — — а а ко ј и су се ч н а ил Б г б ов а а и ча С б и к „ у р Ду р р по ву к л и у кол иб е из ван г рад ск их з ид ина. Д ру ге варо ши, Ћу приј а, Јагод ина, из глед ај у само велик а с ела, са џ амиј ама, хановима, с пах и ск им к у ћ ама,
х ришћанс к им у џерицама и увек с а по ј ед ном паланк ом , л алис ад ама ог р ађ ен им п ростор ом, к уд а се б еж и к ад се х ај ду ци под игну . Ш т о се т иче правих села, њих т реба
174
н р п л о з и
е во п лаз ча ш и ма о им о и а е о о к а ити к тр ж д д ру д л ј р у ј ниц и. Т амо вас д очек уј у з вер с к и пс и ; д о к с е чов ек од
њих брани, жене се склоне у шуму . Од намирница се нађ е само мрш авих пилић а, цр на лу к а, к у куру з а, папр ик е ; ак о путник мор а ноћ т у д а про вед е, д им ће га у г у шит и, ј ер ни ј ед на к олиба нема д имњак а, и сто ка ће д о ћ и д а с пав а с њ и м .
Описи к о ј е д у г уј емо му слиманима помињу ова села само к о л и к о д а и х по д еле н а з и ам ет е, с п ах иск а им ањ а ,.
или ваку фе, џамиска имања. Евлиј а Челебиј а, кој и ј е п ропут овао Србиј у неколик о г од ина после Д е Хеј а, з апаж а нарочито У ж ице. Наб рај а т у , у под нож ј у к ула ст ариј их од Т ур ака, 34 џамиј е и 4.800 ку ћ а, већ ином од камена, са к рововима од ш инд ре или од ћер амид е, и вртовима пуним руж а. У чаршиј и има 114 лепих дућана,. гд е се прод ај у нарочит о изр ађ евине у кож и, к ао у Стамболу . Рек а ок реће ст о вод еница ; на њеној об али пет к афана дочек ују ш ет аче. У ј ед ном од пред г рађа с тануј е " и в и а ош а и а гом е е У в а би и Б г и . С л , Ј р ј р р ј , р „ у р ; у д ру има Пер сиј анаца, А р апа, Јермена, Мађ ара, чак и „ Ф ра" нак а — без сумње Д у б ровчана католика — али нарочито му слимана : нек олик и чиновниц и к ој и су д ошл и са ст р ане, већ ина су аг е из т о г к рај а, по сед ниц и зиам ет а. Св и су пр еду с рет љиви, нао чит и ; њихо ве ж ене тако ђ е, без с у мње, али, к ао ш т о се пр истој и, оне к риј у свој у лепо т у под црном коп р еном п рав о вер них . У д во р ишт у ј ед не џ амиј е по к оме бацају хлад сто г о д иш њ а д р вет а, школо вани љу ди се ок у пљај у и р асправљај у о свему^ Има мно штво ш кола гд е с е чит а ко ран ; нек ад а ј е нек и сл аван у читељ т у о к у пио , п рича с е, с ко р о 40.000 у ченика, и сад а ј о ш Уж ице има песник а; т врд и с е д а су им песме пр ек расне. Нај зад , к ак о З акон прописуј е милосрђе, има б есплат них к у пат ила з а сир от ињу , и д вапу т на д ан бес платно раз д авање х р ане. Ук рат к о , човек б и помис лио д а ј е у Алепу или у Т о к ат у . У о вом слик ању , кој е нас с тавља так о д алек о б д мало пређ аш њег Б еогр ад а, т р еб а свак ак о имати у вид у исто чњачк о пр еу величавање, али то ниј е к рупан г рех ; о з биљна ј е г р ешк а пр ет вар ат и у Т урк е све т е у ж ичк е
Т У Р СК И J A l ' A M И
И РЕ Л А Ж КЊ К
У
И ОЛ А М
17 5
му слимане. О чиглед на ј е, д оист а, да су, из уз ев мож д а кад иј е, муфтиј е, ј аничарс к ог серд ара (команд анта) сви т и н ао чит и и од решит и љу д и пому слимањени Ср би, а ист о т ак о и пес ници кој има се Евлиј а д иви на реч. З начи и н а а а а а п о е б м с ма ск к лт к а а е л кле д р д р д р ду д ј д у ур у ље к од Словена, на Б алк ану к ао некад у Ш паниј и ; мало по мало , она ј е могла д а с е распрост р е, д а пот ур чи с ела к ао у Бос ни, д а постане т рај на као оне к уле Алтомановића кој е се и д анас ј ош , узд иж у над ј ед ним
Уж ицем у коме ниш т а ниј е ост ало од оног Евл иј ино г У ж и ц а.
(П рев ела с рук о ииса .). М . П о по вић )
Ем ил Ом ан.
