Seminarski rad
Uvod Tema ovog seminarskog rada jeste „Zakon dvanaest tablica“ koji sam dobila na preporuku preporuku profesora kojem dugujem veliku zahvalnost jer sam pri samoj izradi ovog seminarskog rad uvidela koliko je sama tema interesantna. Rimsko pravo pravo je uticalo na razvoj zakonodavstva u većem delu zapadne civilizacije. Ono sačinjava osnovu zakonodavstva većine zemalja kontinentalne Evrope. Rimska država postojala je od 751. godine pre naše ere do 565. godine naše ere, tj. od osnivanja Rima do Justinijanove smrti. U tom razdoblju od 13 vekova ona je od grada-države postala ogromna imperija. Pravo koje je ona stvorila, naro čito imovinsko, nadživelo je svoga tvorca i putem recepcije, počev od 12. veka, postalo osnov prakse i teorije prava buržoaskih država. Rimsko pravo je nastalo tek kada je izvršen pokušaj kodifikacije zakona dvanaest (12) tablica, najstarijeg rimskog zakona donetog 451-450 pre naše ere na zahtev plebejaca da bi se ograni čila samovolja patricija. Naziv je dobio po tome što je bio ispisan na dvanaest (12) bronzanih tablica i istaknut na Forumu. Tekst nije sa čuvan, ali je rekonstruisan, verovatno ne u celini, na osnovu citata u delima rimskih pravnika. Zakon predstavlja kodifikaciju obi čajnog prava plemena koji su osnovali rimsku državu, ali je odabrano i dopunjeno prema potrebama vladaju će klase. Zakon 12 tablica ima mali broj odredaba koje regulišu razmenu dobara, predviña teške sankcije prema dužnicima, strogi formalizamu postupcima, vezanost za religiju itd. Glavni deo zakona posve ćen je sudskom postupku i sankcijama za delikte. Sadrži nekoliko odredaba o porodi čnom i naslednom pravu, o obligacionom pravu i nešto više odredaba o svojini. Po jedna tablica posvećena je javnom pravu i religiji. Širenjem države pravo zakona dvanaest (12) tablica postalo je suviše tesno, ali je ono ostalo osnov celokupnog Rimskog prava. Zastarela pravila 12 tablica nisu bila opozvana sve do Justinijanove prekodifikacije svih rimskih zakona u VI veku nove ere.
Seminarski rad
Rimsko pravo bavilo se pitanjima sukcesije, obligacijama, vlasništvom i posedima, pravima ličnosti i skoro apsolutnom vlaš ću (patria potestasa) oca porodice. Zakoni su imali razli čite načine sprovoñenja. Dok je "ius civile" bio rezultat zakonodavstva, "ius gentium" se razvijao na osnovu odluka ("edicta") raznih sudija (obično "praetor-a"). Prvi imperatori su koristili druga sredstva za sprovo ñenje zakona - odluku senata, dok su kasniji imperatori direktno izdavali sopstvene imperatorske dekrete ("constitutiones prudentium"),mimoilazeći druge vidove zakonodavstva. Tekst Rimskog prava je postao tada tako složen da su bili pozivani u čeni pravnici radi interpretacije zakona sa "odgovo-rima mudrih ljudi" ("responsa prudentium"), koji su, budu ći da su i sami imali snagu zakona, doprinosili još konfuznijoj sveukupnoj situaciji. Mada je do petog veka nove ere u činjeno više pokušaja da se sakupe i pojednostave svi postojeći zakoni, uspešno sprovoñenje plana prepušteno je vizantijskom imperatoru Justinijanu koji je vladao u Konstantinopolisu i koji je 529. godine objavio svoj "Codex Constitutionum" kao glavni izvor Rimskog prava. Ova knjiga kao i kasniji "Digest", "institucije", "novele" ili "novi ustav", predstavljali su zaveštanje rimske imperije istoriji prava.
Seminarski rad
Zaključak Na kraju ukratko možemo dati pregled sadržaja pojedinih tablica kako bismo i sami uvideli zna čaj ovog zakona. U Rimskoj kodifikaciji I, II i III tablica govore o sudskom postupku, dok Gortinski zakonik u Prvoj kolumni ograni čava samopomoć u sudskom postupku, a druga normativno ure ñuje krivičnopravnu materiju. 5 Iako u Rimskoj kodifikaciji postoji jedna tablica više nego u Gortinskoj, kada je reč o sudskoj i krivi čno pravnoj sadržini, to je u potpunosti razumljivo ukoliko shvatimo da je bilo potrebnije precizirati prava plebejaca na sudu (zbog kojih je u stvari i zapo četa cela kodifikacija) tj. da je glavna materija u obra ñena u prve tri tablice. Nasuprot tome, u Gortini je bilo potrebnija porodi čnopravna i naslednopravna materija, jer je više problema moglo nastati sa ustanovom patroiokos tj. sa ustanovom ćerke – naslednice. Stoga su porodi čnom, naslednom i imovinskom pravu posve ćeni bustrofedonski redovi od 3. do 9. kolumne, dok se u Rimskoj kodifikaciji pitanjem porodi čnog i naslednog bave IV i V a imovinskim pravom VI i VII tablica. Dakle, iako ima dosta sli čnosti sa drugim raniujim zakonicima, zakon dvanaest tablica je utoliko značajan što je postao suštinska osnova za dalje usavršavanje ostalih zakona.
5
Gaj, Institucije, Beograd, 1982.str.117.
Seminarski rad
Literatura 1. Ivo Puhan, Rimsko pravo, Naučna knjiga, Beograd, 1969. 2. Obrad Stanojević, Rimsko pravo, Beograd, 2002. 3. Dragomir S., Rimsko pravo, Nau čna knjiga, Beograd, 1960. 4. Gaj, Institucije, Beograd, 1982. 5. Vulić B., Iz rimske književnosti, Beograd. 1954.
Seminarski rad
Sadržaj: Uvod .......................................................................................................................1 Zakon dvanaest tablica ........................................................................................... 3 Istorijske prilike ..................................................................................................3 Nastanak.............................................................................................................. 3 Sadržina zakona...................................................................................................... 5 Uslovi nastanka zakona dvanaest tablica ............................................................... 6 Zakon dvanaest tablica i Gortinski zakonik ........................................................... 7 Zaključak .............................................................................................................. 11 Literatura .............................................................................................................. 12
