PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE
Redovne studije Smjer,,Poslovna Informatika
”
Predmet Elektronsko Poslovanje
,,Uticaj Interneta na Razvoj Drustva ” (seminarski rad)
Predmetni nastavnik: Prof. dr. Branko Latinović
Student:
Dragan Danilovic Index br. 10-11/RPI
Sadrzaj 1.UVOD .................................................................................................................................................... 1 2.PROUCAVANJE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA ................................................................................. 2 2.1.Osvrt na dosadasnja istrazivanja ................................................................................................... 4 2.2.Uticaj ekonomskog statusa ........................................................................................................... 5 2.3.Pristup internetu ........................................................................................................................... 5 3.PREDNOSTI I MANE INTERNETA ........................................................................................................... 6 4.PRIMJER UTICAJA INTERNETA .............................................................................................................. 7 4.1.Internet zavisnost .......................................................................................................................... 8 5.ZAKLJUCAK ............................................................................................................................................ 9 LITERATURA: .......................................................................................................................................... 10
1.UVOD
Informacione tehnologije utiču na svaki segment društva i života i rada pojedinca. Termin “informatičko društvo” (Information Society) predstavlja društvo u kome ekonomski i kulturni život bitno zavisi od informacionih i komunikacionih tehnologija. U Evropi je Ingormaciono društvo proklamovano 1994. Godine. Pojavom globalne računarske mreže, mogućnost umrežavanja i načina da svi računari na svetu mogu biti povezani i da razmenjuju podatke, utiče na način življenja i razmisljanja ljudi. Internet omogućava da se sve informacije istog momenta distribuiraju drugim ljudima i organizacijama. Smanjuje se mogućnost manipulacije grupama ljudi, ali sa druge strane Internet omogućava povezivanje i lica koja nemaju dobre namjere. Danas, internet belezi najveci uticaj u oblasti savremenog zivota. U današnjem svetu informacija postaje sve važniji resurs koji prožima celokupnu proizvodnju, od roba do usluga. Internet je za razliku od drugih oblika informacionih tehnologija, značajno napredovao u kombinovanju interpersonalne (direktne) i masovne komunikacije, kao i jednosmernog i dvosmernog uticaja učesnika u komunikaciji. Ono što je najupadljivije je činjenica da je Internet preskočio ili bar ubrzano preleteo neke faze i oblike razvoja medija, kao i da je brzo prevazišao neke od dječjih bolesti medija u celini. Iako se termin informacione tehnologije ne odnosi isključivo na Internet, u ovom istraživanju smo se koncentrisali upravo na uticaj i važnost Interneta u našim životima, naročito na efekte koje bi on mogao da ima na razvoj samog drustva.
1
2.PROUCAVANJE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
Kao i u svakoj drugoj oblasti današnjeg modernog sveta, i stanje u oblasti proučavanja informacionih tehnologija je sve samo ne jasno definisano. Autori koji pokušavaju da promene pomenuto stanje stvari su svesni ubrzanog napretka i menjanja
Interneta, te donekle opravdano strahuju od mogućnosti da će
konačna analiza i tumačenje njihovih istraživanja imati više istorijsko -teorijski nego stvaran aktuelno- praktičan značaj. Neprestano usložnjavanje i stvaranja novih načina i oblika delovanja na Mreži je prava noćna mora za istraživače koji su primorani da sve više usitnjavaju predmete i zadatke svojih istraživanja kako ne bi došli u situaciju da ih vreme pregazi pre nego što uspeju da izdaju izveštaj o sprovedenom ispitivanju. Primena i šire tumačenje rezultata (u geografskom, kulturnom i civilizacijskom smislu), takođe je, donekle, ograničena činjenicom da se istraživanja uprkos globalnom karakteru predmeta istraživanja, najčešće u potpunosti sprovode na jedno-nacionalnom stanovništvu. Iako je stanje takvo kakvo jeste, činjenica je da se podaci većine istraživanja ipak mogu generalizovati usled evolucionih jednakosti razvoja čoveka kao vrste; takođe je činjenica da se i pored iscepkanosti zadataka i predmeta pojedinačnih istraživanja i studija ipak daleko stiglo u pokušaju opisivanja i razumevanja promena koje prate naše društvo, a vezanih za razvoj i delovanje medija. Cilj nije na vidiku niti će verovatno ikad biti, ali to ni ranije nije sprečavalo naučnike da istr ajavaju u svom mukotrpnom poslu, pa neće ni danas. Rezultat je da se broj istraživanja u ovoj naučnoj oblasti drastično povećava iz dana u dan. Ako stvari koje koristimo i l judi sa kojima provodimo veći dio vremena, definišu veliki deo onoga šta jesmo i šta bi smo želeli da budemo, onda se informacione tehnologije generalno mogu smatrati za najvećeg kandidata na mesto glavnog
2
gurua ljudskog ponašanja XX i XXI vijeka . Sve dalje od ovoga, naročito u pogledu gotovih zaključaka o smijeru i posledicama djelovanja informacionih tehnologija na ponašanje pojedinca, grupe ili ljudske vrste uopšte, je podložno većim ili manjim kritikama, jer istraživanja i dobijeni podaci pokazuju veliki raspon mogućih rešenja i objašnjenja. Sredinom devedesetih godina u Americi, od strane agencije Veronis, Suhler & Associates , izvedena je vremenska procjena prosečnih dnevnih i godišnjih aktivnosti prosečnog američkog građanina. Na medije u globalu, Amerikanac je trošio otprilike 9 sati dnevno. Na osnovu njihovih podataka utvrđeno je da bi dnevno, pojedinac provodio sledeći broj sati uz medije: TV+kablovska - nešto malo više od 4 sata, radio (uključujući i u toku vožnje) -3 sata, muzika (ne sa radija) -36 minuta, novine -28 minuta, knjige -16 minuta, razni časopisi -14 minuta, video -7 minuta i teatar -2 minuta. Internet je tada bio tek u zamahu. Za oko sedam godina, (naročito zadnjih pet), situacija se drastično promenila. U nekim od skorašnjih, inostranih istraživanja, pojavljuje se podatak da čak 50% ispitanika izjavljuje da vreme provedeno na internetu uglavnom "kradu" od gledanja televizije i odmora. Da li je tako i kod nas ? Internet je oblik globalne tehnologije kakav do sada nije postojao na medijskoj sceni jer u potpunosti negira prostor kao dimenziju. 1 Komunikacija je prestala da bude ograničena daljinom i granicama među narodima. Evidentno je da danas postoji trend tehnofilije u ponašanju ljudi i da se često smatra da ako neko želi biti deo razvijenog i modernog društva, mora biti "prikačen". Međutim, na osnovu kojeg vr emena se ostvaruje ova aktivnost? U zavisnosti od učestalosti korišćenja Interneta ostale dnevne aktivnosti će trpeti manje ili veće promene. Da situacija bude komplikovanija i ostali oblici informacionih tehnologija i medija u globalu čine slično sa slobodnim vremenom njihovih korisnika. Izgleda da informaciona i elektronska sredstva osmišljena da nam uštede vreme tokom 1
http://sr.wikipedia.org/wiki/Informaciona_tehnologija
3
dnevnih aktivnosti u stvari taj efekat imaju samo do određene granice. Kada ih pojedinci koriste u većem intezitetu i obimu, efekat postoje gotovo suprotan. Par imejla ili SMS poruka nam mogu olakšati dnevnu koordinaciju i organizaciju aktivnosti, ali više od toga i upleteni smo u mrežu "tehnologije radi tehnologije". Klasičan primer je raspodela radnih obaveza, zaposleni danas uz pomoć tehničkih pomagala mogu bez prekida da obavljaju radne zadatke skraćujući sebi slobodno vreme i vreme planirano za porodicu.
2.1.Osvrt na dosadasnja istrazivanja
Radi boljeg definisanja navedenog problema slijedi kratak pregled nekih dosadašnjih istraživanja na ovu temu. Za početak ćemo kao primer uzeti često puta citiranu Stanfordovu studiju iz 2000. pod nazivom "I nter net & Soci ety " . Glavni nalaz ove studije je da Internet "krade" vreme uglavnom od TV-a (više od 50% ispitanika je izjavilo da manje gleda TV od kada su počeli da koriste Internet). Ni ostali oblici masovnih medija nisu bolje prošli. Tako novine, radio, ostala štampa i knjige beleže pad kod oko 30% ispitanika.Očigledno je da kada govorimo o medijskoj raspodeli ne možemo govoriti o tome kao da novi oblici masovnih tehnologija "gase" stare, već da ih integrišu u sebe (bar one najkorisnije i najvrijednije karakteristike) pri tome ih adekvatno transformišući. Internet radio, online novine, sve više rasprostranjena web-based televizija su odlični primeri za to. Jasno je da se Internet lakše i brže prilagođava ostalim oblicima medija nego oni njemu.
4
2.2.Uticaj ekonomskog statusa
Sasvim je logično zaključiti da manje novca u kućnom budžetu stvara poprilično velike probleme želji da neko bude aktivni korisnik Internet usluga.Razlozi za korišćenje Interneta, čak i kada niste u dobroj finansijskoj situaciji su u današnje vreme mnogobrojni: kontakt sa bližnjima, traženje usluga ili posla, ili čak jeftina zabava.
2.3.Pristup internetu
Dosadašnja istraživanja, naročito u oblasti uticaja Internet korišćenja na porodični i socijalni život su se često okretala posmatranju tog uticaja u zavisnosti od preferiranog, odnosno najčešćeg mesta odakle se pristupa Internetu. Nije isto, ako uglavnom odlazite online sa posla ili to vreme " kradete " od vremena koje bi trebalo da provedete u krugu porodice. Već smo pomenuli da se u naučnim krugovima periodično čuju rasprave po pitanju da li nam Internet služi da uštedimo sebi vr ijeme u obavljanju svakodnevnih i poslovnih obaveza ili nam nudeći svoje sadržaje oduzima to isto vrijeme. Ako napravimo presek stanja i istraživanja na ovu temu dolazimo do teze da ono što možda daje nadu Internetu kao funkcionalnom sredstvu (nasuprot tezi o Internetu kao sredstvu za "gubljenje" vremena), su izjave korisnika koji govore da vremenom, sa
dužim online stažom,
korišćenje
Interneta
postaje
sve
ozbiljnija
i funkcionalnija "stvar", instrument u njihovim životima. Vreme provedeno u sajberprostoru rađa osećanja samopouzdanja i kompetencije dok ste u njemu. Razvijajući
svoju
kompetenciju,
sposobnost
i
znanje
rukovanja,
čovekove online navike postaju direktnije , preciznije i efikasnije . Iako to dovodi do toga, da vrlo često provodimo manje vremena "prikačeni", jer znamo šta vredi tražiti i gde to da nađemo (ili bar kako da ga nađemo), dovodi i d o toga
5
da praktikujemo i probamo
sve više različitih aktivnosti koje najčešće
zahtjevaju duže vreme provedeno online .
3.PREDNOSTI I MANE INTERNETA Kao sto nam je svima poznato ipak je bez inetrneta zivot danas nezamisliv. Kako vreme odmice tako i tehnologija danas brzo napreduje. Is tog razloga se i tehnoloski napredak popeo na najvisi nivo. Internet je postao sastvani dio nas. Drustvene stranice, chat-ovi, posao, zabava, muzika sve su to vrste interneta bez kojih bi danas malo ljudi bilo ono sto jeste i bez kojih bi sam covjek nazadovao u svojoj profesiji. Jasno nam je svima da internet pruza mnostvo pogodnosti, omogucava nam da u svakom momentu dodjemo do zeljene informacije ili da obavimo niz poslova sto efikasnije, ali on ipak ima i svoje negativne strane. Bez obzira na virtuelnost kompjuterskog svijeta taj svijet je postao realnost savremenog covjeka. Iako ga ne mozemo dodirniti postao je veoma prisrutan u svakodnevnici Tesko je zamisiti sta bi se dogodilo sa savremenim svijetom .
kada bi kompijuteri prestali da rade.
2
To je vrlo zastrasujuca zamisao , jer kompjuterske tehnologije ne samo da su postale potreba savremenog covjeka u razlicitim domenima zivota, vec ga u velikoj mjeri oblikuju. Ipak, kompjuterske tehnologije predstavljaju veoma mocno sredstvo za razlicite upotrebe, ali isto tako i za zloupotrebe. Zbog prirode svojih mogucnosti koje sve vise pocinju da izazivaju pitanja molralnih vrijednosti, koriscenje ovih tehnologija postalo je predmet ozbiljnih etickih rasprava i razmisljanja.
2
https://sites.google.com/site/sigurnostizastitanainternetu/prednosti-i-nedostaci-interneta
6
U ovom dijelu teskta se jasno vidi koje su to prednosti interneta, ali i nedostaci. Nesporno je to da je internet veoma vazno sredstvo komunikacije, ali zbog svojih losih strana cesto nailazi i na presude.
4.PRIMJER UTICAJA INTERNETA
Uslijed pojave globalne komunikacije , interneta i umrezenog drustva doslo je do prebrazaja strukture temeljne socioloske kategorije a to je ljudski rad. Unutar ove drustvene-mrezne konfiguracije kao kljucne infrastrukture koja omogucava razmjenu znanja i informacija, nailazi se na oblike rada koji posjeduju licnu, bitno drugaciju zakonitost i dinamiku, cija je glavna odlika mobilnost. Teleworking ii rad na daljinu , globalni virtuelni timovi i ilustracija rada u virtuelnom okruzenju cije su glavne odlike fleksibilnost i veca konkurentnost. Ovde se isticu i negativne posljedice u vidu drustvene izolacije i porodicnog zivota. Takodje, mozemo govoriti i o oticaju interneta na studente. Sigurniji internet za studente je pitanje koje je pokrenuto u toku poslednjih godina kako i internet postaje sve dostupniji djeci. Medjutim, nedavna istrazivanja i studije pokazali su potencijalne on line rizike za studente. Da bi mogla da se zastite djeca od potencijano opasnih sadrzaja neophodno je prvo imati dobro razumjevanje postojecih prijetnji na mrezi. Spisak on line rizika mogu se koristiti od strane istrazivaca, roditelja, nastavnika, veb dizajnera, obrazovanih tehnologa, skolskih administratora i biblioteka. Na taj nacin se dobija jasnija slika kada je u pitanju bezbjednost interneta.
7
Internet veza je postala skoro svuda u domovima skolskog uzrasta u razvijenim drustvima. Internet je veliki drustveni alat, ali je ima i opasnosti. Bez kontrole roditelja i bez smjernica, sanse da djeca budu izlozena negativnim uticajima su vece. Ipak ovo moze izazvati napetost izmedju djece i roditelja. Osnovni problem je taj sto danasnja djeca imaju vise obrazovanja kada su racinari u pitanju. Dok su njihovi roditelji odrastali u nekom drugacijem svijetu, svijetu u kojem nije bila siroka upotreba kompjutera i samim tim ne posjeduju toliko znanja i vjestina.
4.1.Internet zavisnost
Zahvaljujuci stalnom napretku tehnologije internet je stekao veliku popularnost. Posledlji podaci govore da danas trecina svjetskepopulacije koristi internet. U Evropi se najvise koristi u Francuskoj,Velikoj Britaniji i Nemackoj. Istrazivanja koja su sprovedena su pokazala da je internet veoma znacajan faktor za ucvrscavanje socijalnih veza, ali i to da je vremenom postao osnovno sredstvo za komunikaciju sto je dovelo do
sve cesce usamljenosti,
depresije i
prestupnickog ponasanja. To dovodi do nastanka pojma zavisnosti i pretjerane upotrebe interneta. Internet zavisnost se ipoljava u viseoblika : -
Zavisnosti od igranja kompjuterskih igara
-
Zavisnosti od surfovanja internetom
-
Zavisnosti od uspostavljanja prijateljskih veza putem interneta
-
Zavisnosti od internet kockanja i
8
-
Zavisnosti od kompujutera uopste.3
Zavisnost od interneta podrazumjeva savremeni oblik zavisnosti koji se manifestuje kao stanje pojedinca u kome je upotreba interneta postala dominantna zivotna aktivnost koja ga izoluje u odnosu na ostale drustvene tokove, i koja stvara negativne posljedice po njega i njegovu okolinu.
5.ZAKLJUCAK Internet je, bez sumnje, najznačajnija tehnologija današnjice. Kombinacijom telekomunikacionih i informacionih tehnologija, njihovim savršenim spojem, Internet je postao glavni registar informacija i sredstvo komunicikacije. Ako bismo istorijski posmatrali periode u razvoju društva, mogli bi govoriti o nekoliko tranzicionih perioda; od tradicionalnog, ruralnog, pa sve do modernog društva sa visokorazvijenom industrijskom proizvodnjom u kome je prvenstveno socijalni položaj pojedinca definisan na osnovu postignuća. Današnje društvo se nalazi u procesu evoluiranja u postindustrjsko, a osnovni proizvod našeg doba je informacija. pokazalo se da novi mediji kakav je Internet, imaju kapacitet da utiču na promjenu društvene strukture, odnosno na distribuciju moći, kao i na društvene i komunikacione mreže. Dok je nekim tehnologijama kao što su radio ili telefon, bilo potrebno više decenija ili skoro čitav vijek, Internetu je vrlo brzo, za samo nekoliko decenija ušao u naše domove. Internet i World Wide Web su inovacije čiji uticaji bivaju inkorporirani u društvo našeg doba. Posljednjih desetak godina razvoja Interneta dovelo je do ključnih strukturnih promjena. Internet je postao glavni pokretač današnje civilizacije i ima rastući
3
http://www.stetoskop.info/Zavisnost-od-interneta-4867-s9-content.htm
9
značaj za današnju civilizaciju, a kako mnogi prognoziraju, mogao bi vrlo brzo postati jedini ambijent u kojem će se poslovati, komunicirati i sl. u budućnosti.
LITERATURA: 1. http://sr.wikipedia.org/wiki/Informaciona_tehnologija 2. https://sites.google.com/site/sigurnostizastitanainternetu/prednosti-inedostaci-interneta 3. http://www.stetoskop.info/Zavisnost-od-interneta-4867-s9-content.htm
10
