Rast i razvoj preduzeca.doc

EKONOMSKI FAKULTET NIŠ

PRISTUPNI RAD

Predmet:

RAST I RAZVOJ PREDUZEĆA

Mentor: Prof. Dr.

Student: Broj indeksa

 Niš, decembar 2011. 2011. godine 0

Sadržaj

!"D..................................... !"D............................................................ .............................................. .............................................. ......................................... ..........................2 ........2 1. D#$%N%S&N'# (&S)& (&S)& % (&*!"'& P(#D*#+&....................................................... P(#D*#+&....................................................... 1.1. (a-i/iti ristui definisanju rasta i ra-oja redu-ea.................................. redu-ea............................................... ............. 1.2. Pojam rasta i ra-oja redu-ea.................... redu-ea........................................... .............................................. ...................................... ...............33 1.2.1. Razvoj preduzeća kao proces prilagođavanja ......................................................3 1.2.2. Promene u rastu i razvoju preduzeća ...................................................................4 1.2.3. Osnovni pojmovi vezani za rasti razvoj preduzeća..............................................5 2. $&6)"(% $&6)"(% (&S)& P(#D*#+&............................... P(#D*#+&...................................................... .....................................................7 ..............................7 2.1. Podsticajni faktori rasta..................................... rasta............................................................ .............................................. ..................................7 ...........7 2.2. "grani/aajui faktori rasta i ra-oja......... r a-oja................................ .............................................................. ....................................... 10 . 8%9'#!%, P(&!8% P(&!8% % M#)"D% (&S)& P(#D*#+&............. P(#D*#+&.................................................. .....................................11 11 .1. 8ijei rasta redu-ea................ redu-ea....................................... .............................................. ............................................... ...............................11 .......11 .2. Praci rasta redu-ea............................ redu-ea................................................... .............................................. ............................................ .....................11 11 3.2.1. Ekspanzija kao pravac rasta preduzeća .............................................................12 3.2.2. Diversiikacija....................................................................................................1 .. Metodi rasta redu-ea............................. redu-ea.................................................... ...................................................... ......................................... ..........1 1 3.3.1. !empo rasta preduzeća .............................................. ..................................................................... .........................................13 ..................13 . (&*!"'N& P"9%)%6& P(#D*#+&...................................... P(#D*#+&......................................................................... ...................................14 14 *&69';&6............................. *&69';&6.................................................... .............................................. .................................................................. ...........................................1< 1< 9%)#(&) 9%)#(&)(&............................................ (&................................................................... .............................................. ................................................. ...........................20 .20

1

UVOD

Predue!e je "#$"%$& 'r&%red$& #u(je)t* )"j& #e "#$&%a rad& #t&+a$ja d"(&t&, 8ijna funkcija redu-ea je dobit, odnosno rofit. "o karakteriše se rane forme redu-ea. Predu-ea organi-uje roi-odnju, nude na tr=ištu odre>ene koi/ine roba ?gotoi@  ri-odaA i usuga, nastojei da maksimi-iraju soje rofite. 6ada odu/uju o roi-odnoj onudi, redu-ea se trude da soje roi-ode ?usugeA  rodaju o takim cenama, kako bi okrii cene koštanja ?odnosno ukune troškoe roi-odnje i rometa o jedinici roi-odaA i ostarii odre>eni i-nos dobiti ?na rimer 10 u rednosti cene koštanjaA. %nteresantna su ra-mišjanja dojice autora Ciksa i aita o rastu i ra-oju redu-ea i nji@oim interakcijama ?menad=mentA. "ni oa-e od toga da je rast redu-ea sako oeanje u njegooj ei/ini ii sako kretanje ka datom ciju, a da je ra-oj redu-ea, s druge strane staranje noi@ kombinacija resursa ii formuisanje noi@ dosti=ni@ i i-ionarski@ cijea. (a-oj odra-umea oduku o  oitici koja menja cijee redu-ea. (ast o njima odra-umea i te@ni/ko ii administratino obojšanje. "d da  osmatrana konceta ra-oj je širi. "n se ostaruje utem inoacije i obe-be>uje okir unutar  kojeg mo=e da se dogodi rast. (ast, budui u=i, doga>a se unutar date fa-e ra-oja. Proces ostarianja maksimanog rasta je dosti=i ii osti=i maksimaan autut sa datom fa-om ra-oja. (ast ita: kako redu-ee mo=e da dobije iše i- onoga što sada imaE (a-oj ita: kako redu-ee mo=e da ostari nešto što je ra-i/ito od ostojeegE 6ratkoro/no redu-ea su -ainteresoana -a rast u ei/ini ii kretanje ka datom ciju koje je obi/no usko definisano.  saremenim usoima redu-ea do=ijaaju odre>ene transformacije, kako u ogedu te@nooški@ usoa rire>ianja, tako i u ogedu soje ekonomske misije u društu. 8ijei i na/in onašanja redu-ea usojeni su u -natnoj meri use@om u ostarianju misije. #g-istencija redu-ea odija se u rostoru i remenu u kojima deuju odsticajni i ograni/aajui faktori. sed toga, o-icija redu-ea stano se raatii-ira od uticajem faktora i- okru=enja koji uti/u kako na ei/inu redu-ea njegou organi-acionu strukturu, tako i na uraja/ku funkciju i ošti sistem e-e sa okru=enjem. "timano urajanje strategijskim ra-ojem redu-ea redstaja jedan od neo@odni@ redusoa njegoog usešnog osoanja. Se naedeno eoma uti/e na rast i ra-oj redu-ea što je ujedno i redmet oog ristunog rada.

2

-, DEFINISANJE RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA

Pojam rasta nije nastao u ekonomiji. "n ima soje korene u disciinama rirodni@ nauka i renet je utem anaogije na odredene doga>aje u riredi i redu-eu. Sa renošenjem oog  ojma na stanje u riredi došo je istoremeno i do romene sadr=aja ojma, što se ne ua=aa uek u doojnoj meri i -ato doa-i do toga da ojedini autori rast redu-ea suiše sna=no  orede sa biooškim rastom, /ije se -akonitosti ne mogu be- dajnjeg reneti na toreine koje su storii judi, a nc riroda. 1  saremenim usoima redu-ea moraju biti sremna da u sakom trenutku odgoore na i-a-oe, -a@tee i ograni/enja koji im doa-e i- okru=enja. (a-oj redu-ea /esto se oisuje kao sku romena, odnosno metamorfo-a koju ono do=ijaa tokom riago>aanja i-a-oima i FretnjamaG koje doa-e i- okru=enja, a koje su stano risutne u rocesu osoanja redu-ea.

-,-, Ra.&/&t& 'r&#tu'& de0&$&#a$ju ra#ta & ra%"ja 'redue!a šire osmatrano redstaja ukupnost promena koje ono do=ijaa u som =iotnom cikusu, tokom sog ostojanja.  Rast preduzeća deini"e se kao promena u njegovoj veli#ini$ koja se ogeda u broju -aoseni@, ei/ini dobiti, ei/ini i sna-i instairani@ kaaciteta, tr=išnim mogunostima i dr.  Razvoj preduzeća

)ako VITMAN o-na/aa rast redu-ea samo kao njegoo okrunjaanje, kao Froces kojem u sakom trenutku odgoara neka odre>ena ei/ina, koja se rika-uje kao re-utat oog  rocesaH. 6ao kriterijum -a rast on reoru/uje kaacitet roduktini@ aarata ii ostrojenjsku imoinu koja je neo@odna redu-eu, rocenjena o dnenim cenama.

  1ELIN2ER   od rastom redu-ea odra-umea roširenje kaaciteta redu-ea na osnou oeani@ inesticija u materijanu ostrojenjsku imoinu. "e definicije su iše ii manje usmerene na kantitatine romene i rast redu-ea  osmatraju kao i-ra- Huei/aanjaG redu-ea, ne u-imajui u ob-ir, na rimer, i materijana  riredna dobra koja su a=na -a redu-ee I kadroi, re-utati istra=ianja i ra-oja, tr=išna  o-icija, organi-acija redu-ea. Postrojenjska imoina kao indicija rasta ne mo=e da obu@ati suštinska stanja stari koja ode rastu redu-ea i otuda je -a industrijska redu-ea kao simtom rasta ogodna samo u ograni/enoj meri.

3AKS je uka-ao na kaitatine romene u redu-eu koje oredJii be- kantitatini@  romenaJdoode do rasta redu-ea. *a njega rast redu-ea nije samo kantitatina ojaa. Predu-ee koje =ei da se odr=i na dugi rok, mora se stano riago>aati romenama na tr=ištu: te@nooškim romenama, romenama ei/ine i strukture tr=išta, romenama otreba i  romenama okonosti u društenom i oiti/kom okru=enju.  Rast znači uvek i strukturnu promenu preduzeća.  4

Pr&t"m #e $e #me 're%&det& da #u "%& )%a$t&tat&%$& '"#tu'+& u%e) 'ra!e$& )%a.&tat&%$&m 'r"me$ama & da #u )%a.&tat&%$& 0a)t"r& t& )"j& #u 're#ud$& a )raj$j& +&.j a )%a$t&tat&%$" mer.j&% u#'e5, Ra.&/&t& 'r&#tu'& de0&$&#a$ju ra#ta & ra%"ja 'redue!a, 1

, str. 

2

 Radović %orislav$ Ekonomija kaitaa i finansiranje ra-oja,

Beograd, 1775., str. 15



FORD I SLOUKAM  sugerišu da ostoje da tia definicija ii meria ei/ine: one koje se usmeraaju na %e.&/&$u "r6a$&a+&je i one koje se usmeraaju na %e.&/&$u d"me$a "r6a$&a+&je &7&.& #red&$e u kojoj obaja soj -adatak. Mnoge od definicija ii meria rasta sadaju u de kategorije:  − 'r%a, rast je oeanje u samoj ei/ini firme kada se meri brojem -aoseni@, neto

imoinom, obimom rodaje, fi-i/kim kaacitetom ii sadašnjom rednošu roduktini@ resursaK i − dru6a, rast je oeanje u domenu firme kada se meri tr=išnim u/ešem, ei/inom osu=ianog tr=išta ii brojem mušterija.

AKOF isti/e da eina rukoodiaca danas kada goori o Fra-oju redu-eaH o njemu ra-mišja kao o ekiaentu -a rast redu-ea. Po njemu rast i ra-oj nisu iste stari. (ast se mo=e dogoditi sa ii be- ra-oja, a ra-oj se mo=e dogoditi sa ii be- rasta. (ast je striktno goorei oeanje u ei/ini ii broju. (ast redu-ea se, rema tome,odnosi bio na oeanje u ei/ini ii na oeanje u nekom meriu erformanse kao što su bruto rodaja,u/eše na tr=ištu, broj -aoseni@ ii neto  rinosi. "grani/enja -a rast redu-ea rimarno se naa-e u njegoom okru=enju, dok se gana ograni/enja -a ra-oj naa-e u njemu samom. "grani/enja -a rast ne -na/e da ne ostoje mogunosti -a ra-oj. (a-oj se ostaruje rimenom tr=išne orijentacije, roi-odnog rograma, te@noogije, finansijske, kadroske i organi-acione strukture redu-ea.  Slika broj 1. Odnos kreativnosti, razvoja i rasta

Inovacije

Nova faza razvoja

 Potencijal  rasta

Kreativnost 

Granica

Rast 

 Izvor: http://.serve.!om/ti"rs 

 %-or: LLL.internet.fon.bg.ac.u



(ast i ra-oj redu-ea ne treba osmatrati odojeno, e kao rocese koji se odijaju istoemeno i sin@roni-oano.  Neki autori ra-oj redu-ea definišu kao rast njegoe roi-odne i osone aktinosti. Da bi redu-ee iskoristio efekat ei/ine i ekonomije obima koji su osedica rocesa rasta, ono mora i-ršiti ni- romena u organi-acionoj strukturi, kao i u strukturi osoanja soje deatnosti. Posedica rasta i ra-oja redu-ea treba da bude stano usaršaanje sistema urajanja i usostajanje skadniji@ odnosa redu-ea sa okru=enjem. rajati rastom i ra-ojem  redu-ea -na/i do nositi oduke o cijeima, i-orima, racima, metodama i temu ukrunjaanja njegoe ei/ine, u skadu sa internim i eksternim faktorima koji deuju na rast  redu-ea.

-,4, P"jam ra#ta & ra%"ja 'redue!a  Neki autori smatraju da rast redu-ea -na/i oeanje njegoog osoanja unutar   ostojei@ aktinosti,a ra-oj oeanje njegoog osoanja uo>enjem noi@ aktinosti. (ast se obi/no u raksi, i-ra=aa kantitatinim indikatorima kao što su: stoa rasta, isina uaganja sredstaa, ostarena rednost ii koi/ina roi-odnje, i-o-a i si/no. (a-oj iše odi ra/una o kaitatinim komonentama ojaa koje goore o širenju  roi-odnog rograma ii asortimana odre>eni@ roi-oda, o staranju -aokru=ene onude unutar odre>eni@ roi-oda ii usuga. Po TODOROVIĆU  :rast odra=aa oeanje ei/ine,a ra-oj seriju adatini@ romena da bi se iskoristii efekti okrunjianja.

ŠRE1EL daje de definicije: F(ast redu-eaH je fenomen sa kojim je oe-an ojam FokrunjaanjaHredu-ea. "o FokrunjaanjeHje re-utat rocesa ra-oja redu-ea, koji se ostaruje u obiku kantitatini@ i kaitatini@ romena stanja i tokoa redu-ea. (a-oj  redu-ea je dake samo u-rok rasta redu-ea. Pošto ra-oj mo=e da doede i do stagnacije ii oadanja datog redu-ea, rast je samo mogui re-utat ra-oja redu-ea. Po s@atanju O1RAZA 2 rast i ra-oj nisu sinonimi.  Rast se obi/no u raksi, a osebno u statisti/koj anai-i i dokumentaciji, i-ra=aa kantitatinim indikatorima ?stoa rasta, isina uaganja sredstaa, ostarena rednost ii koi/ina roi-odnje, i-o-a i si/noA.  1.2.1. Razvoj preduzeća kao proces prilagođavanja

 tr=išnim sistemima rire>ianja redu-ea soju eg-istenciju obe-be>uju utem  rodaje roi-oda i usuga na tr=ištu, -adoojaajui na taj na/in otrebe otroša/a, rirede,i društa.  riredi koja se nerestano ra-ija, mogunosti redu-ea su romenjie i na nji@ uti/e eiki broj faktora re sega romena broja i strukture stanoništa, te@ni/ki naredak, isina i rasodea do@otka itd. &ko u budunosti =ei da u/estuje u -adoojaanju otreba sog tr=išta u- ostarianje dobiti redu-ee je risijeno da se ?asinoA riago>aa takim romenama u sojoj sredini ii da situaciju u sredini ?aktinoA obikuje sa soje strane, kro- ostajene cijee  redu-ea. 

 , str. <

3

(e/ 'a#&%a$ se definiše rema ograni/aanju uticaja romena i- sredine na redu-ee, a a)t&%a$ o-na/aa sosobnost redu-ea da se riagodi romeni u okru=enju. Sredina koja je reeantna -a neko redu-ee sastoji se i- ni-a faktora, i-me>u ostai@ i-: 1. njegoi@ tr=išta rodaje ?ostojei i otencijani kuci i konkurentiA, i 2. njegoi@ tr=išta nabake -a faktore roi-odnje i finansijska sredstaa. "stanak redu-ea mo=e se ostariti samo utem roi-odnje i rodaje roi-oda i usuga kojima se -adoojaaju otrebe tr=išta, a se gana a=nja okanja rocesima  riago>aanja koji su orjentisani na rodaju i obikoanje roi-odnog rograma i asortimana  rodaje. 1.2.2. Promene u rastu i razvoju preduzeća

 #ravi se distink!ija izme$u dva tipa promena: −

−

Re%er&(&.$e 'r"me$e ?se-onska kuoina, eridi/ni rii orud=binaA J kod reer-ibini@ ?roa-ni@, riremeni@A romena redu-ee mo=e u nekom kasnijem  eriodu doi u raniju situaciju utem odgoarajui@ riago>aanja u obrnutom smeru a da ritom ne naruši osoanje redu-ea i tr=išni@ usoa koji su neo@odni -a njego ostanak. Ire%er&(&.$e 'r"me$e ?ojaa noi@ te@noogijaA J ireer-ibino ?neoratnoA  riago>aanje -na/i da situacija koja je ostojaa re oi@ romena ne mo=e da se  onoo ostari riago>aanjem u obrnutom smeru a da se ritom ne naruši osoanje  redu-ea i tr=išni@ usoa koji su neo@odni -a njego ostanak 

% nastojanju da ove promene &to bolje objasni 'trebel pravi razliku izme$u tri vrste  promena u tra(nji:) − &ko se aktinost rodaje redu-ea -bog koebanja tra=nje eriodi/no omera od nekog

 osa ?ii grue osoaA & na neki drugi osao ?ii gruu osoaA B, onda se menjaju samo otrebne koi/ine ostojei@ roi-oda. )ime redu-ee ,s ob-irom na njegoe mogunosti rodaje, nema nikakog ra-oga da rši bio kake romene u som asortimanu rodaje. − &ko -bog strukturni@ romena tra=nje do>e do trajnog koi/inskog orasta tra=nje oko nekog odre>enog i-nosa onda je redu-ee ako @oe da -adooji išak tra=nje a da ne odustane od dosad ostojei@ mogunosti rodaje risijeno da ide na roširianje kaaciteta ii ako rasoa=e sa sobodnim kaacitetima -a roi-odnju na oeanje steena ii inten-iteta -aosenosti. − )rei su/aj o/ia na retostaci da tra=nja -a odre>enim roi-odom & nerestano oada, ri /emu se ne o/ekuje da e u nekom kasnijem eriodu doi do njenog  ononog rasta. %storemeno se ostojea tra=nja -a roi-odom & u se eoj meri  renosi na drugi roi-od B. )aka kretanja tra=nje su karakteristi/na -a su/ajee kada -bog noi@ te@nooški@ dostignua doa-i do sustitucije starog roi-oda sa noim ii  obojšanim roi-odom. "du/ujui kriterijum rocesa rasta redu-ea je neostojanje mogunosti oratka  riago>aanja.)o osebno doa-i do i-ra=aja kod te@nooški@ inoacija. 3

Miosajei, M., )odoroi, '.,  Planiranje i razvojna politika preduzeća* Saremena administracija, Beograd, 17<5., str. 23

4

1.2.3. Osnovni pojmovi vezani za rasti razvoj preduzeća

(a-oj redu-ea se mo=e, dake, ostariti kro- indukoani i autonomni ra-oj. " &$du)"%a$"m ra%"ju  mo=e se gooriti onda kada riago>aanje redu-ea ostoji samo kao reakcija redu-ea na tr=išne romene. Aut"$"m$& ra%"j  se ostaruje onda kad redu-ee ne samo reaguje na romene okru=enja, nego i samo i-a-ia oe romene tj.samo stara soje mogunosti rodaje. )o se doga>a uek kada redu-ea uodi inoaciju u soje osoanje. Steen interakcije i-me>u redu-ea i okru=enja mo=e biti: $e6at&%a$ & $eutra.a$ & '"&t&%a$

Ne6at&%a$ #te'e$ &$tera)+&je &me8u 'redue!a & ")ruže$ja 9 Predu-ee mora da se adatira okru=enju,ina/e e roasti.Predu-ee koje roada je kao dinosaurus. Suo/eno sa nagim romenama u okru=enju i konkurentskim onašanjem oako redu-ee nije sosobno da romoiše soju strategijsku adataciju okru=enju. Neutra.a$ #te'e$ &$tera)+&je &me8u 'redue!a & ")ruže$ja 9 "re-na i feksibina  redu-ea onašaju se kao kameeon, ograni/aajui se samo na asine adatacije romenama u okru=enju. "aka na/in osoanja doodi do dugoro/nog ostanka redu-ea ai na kraju i do njegoe stagnacije. P"&t&%a$ #te'e$ &$tera)+&je &me8u 'redue!a & ")ruže$ja 9 Da bi redu-ee ostao, raso i ra-ijao se ono treba da ri@ati onašanje koje je si/no onašanju @omo saiensa, tj. da  bude reaktino, adatino i inoatino. Praac ra-oja redu-ea je reas@odno odre>en njegoim mogunostima rodaje. *bog toga je stano oeanje rodaje, našta uka-uje &NS"$, mogue u da raca:eksan-iji i dier-ifikaciji. Do oeanja rodaje mo=e doi kada redu-ee nastoji da što je mogue iše iskoristi re-utirajue romene u tr=nji u dosad o-natim odru/jima rimene roi-oda 'e$etra+&ja trž&;ta<, Stano riago>aanje ?ra-ojA redu-ea utem staranja noi@ tr=išta utem romena u roi-odnom i rodajnom rogramu ?uo>enje noi@ roi-oda na noa tr=ištaA &nsof  o-na/aa kao d&%er&0&)a+&ju, se@ ra-oja nekog redu-ea je romena o-icije redu-ea kao onu>a/a u okiru odre>enog remenskog erioda u odnosu na neku situaciju sa kojom se rši ore>enje. (e-utat ra-oja redu-ea mo=e da se sastoji u obojšanju, ogoršanju ii odr=aanju oe o-icije. Po-icija redu-ea se o-na/aa kao trž&;$a '"&+&ja,

Trž&;$u '"&+&ju karakteriše odnos rema starnim i otencijanim kucima i konkurentima,i redstaja sosobnost redu-ea da sebi riu/e sadašnju i buduu tra=nju. Pri i-ooanom na/inu osmatranja rasta, situacije uore>ianja se definišu omou starni@ stanja u redu-eu, be- u-imanja u ob-ir ra-oja drugi@ redu-ea. "dade sedi da a'#".ut$& ra#t 'redue!a redstaja o-itinu ra-iku o-icija redu-ea u da ra-i/ita remenska erioda. Re.at&%$& $a/&$ '"#matra$ja ra#ta 'redue!a se -asnia naore>enju me>u  redu-eima. " rastu se mo=e gooriti tek onda kada se obojša reatini oo=aj redu-ea u odnosu na konkurente. (eatian rast uka-uje na /injenicu da redu-ea, urkos asoutnom  oeanju nji@oog obima osoanja mogu da na-aduju u nji@oim tr=išnom oo=aju. Pr"'"r+&"$a.$& ra#t  se kree araeno sa odgoarajuim indikatorima, kao što su indikatori koji su tii/ni -a ceu riredu ii neku granu. D&#'r"'"r+&"$a.$& ra#t je manji ii ei od odgoarajue osnoe -a uore>ianje. 5

(ast redu-ea se /esto u iteraturi i-jedna/aa sa oeanjem ei/ine redu-ea, ri /emu se u krajnjem su/aju misi na kaacitet. Po mišjenju tebea ei/ina nije nikaka osonac -a budui ra-oj redu-ea i on ka=e da: &'e veli#ina nekog preduzeća$ nego njegova dinamika u prilagođavanju na stalno menjajuće potre(e o(ez(eđuje njegov opstanak).

Proširianje kaaciteta je ekonomski besmiseno kada redu-ee ne mo=e da roda ono što e sa tim kaacitetima roi-oditi. Poeanje redu-ea u oom su/aju doeo bi do stanog  ogoršanja o-icije i kona/no do roasti redu-ea. "aj rimer oka-uje da se o-itino menjanje ei/ine redu-ea ne mo=e i-jedna/iti sa njegoim rastom. !ei/ina redu-ea se einom meri sa omo/nim ei/inama kao što su broj -aoseni@ ii broj rasoo=ii@ mašina, koi/inom rera>eni@ siroina. &i sa takim ei/inama ne mo=e se  ojmono definisati ei/ina redu-ea.

P"d ;&r&$"m 'redue!a  odra-umea se širina toka njegoog osoanja, dok bi du(&$a 'redue!a redstajaa broj fa-a roi-odnje ii steen ostojee ertikane integracije. Ve.&/&$a 'redue!a se mo=e definisati kao ceokunost judski@ i materijani@ snaga koje stoje na rasoaganju redu-etniku u nekom trenutku, be- ob-ira na nji@oo korišenje, i koja ri istom ukunom obimu mo=e biti ure>ena jednom iše o dubini a drugi ut o širini. Ka'a+&tet mo=e da se definiše kao suma jedinica koja se mo=e roi-esti u nekom ra-dobju u- omo judski@ i materijani@ snaga koje stoje na rasoaganju. Pr"#e)  a'"#.e$"#t& o-na/aa koiko je jedinica roi-odni@ sredstaa u datom momentu -aoseno Traja$je a'"#.e$"#t&   ka=e koiko dugo su -aosene jedinice roi-odni@ sredstaa radno aktine. a'"#.e$"#t = 'r"#e) a'"#.e$"#t& > traja$je a'"#.e$"#t& 4 !ei/ina redu-ea se mo=e odre>iati omou mogui@ u/inaka ?faktora aututaA i  omou anga=oani@ inut faktora. 6ada je re/ o rom meriu, treba raiti ra-iku i-me>u: 5 − te@ni/koJorgani-acione radne sosobnosti kao determinante ei/ine redu-ea − koi/ine roi-oda koji se ekonomski mogu rodati kao determinante ei/ine redu-ea.

Pošto redu-ea uganom roi-ode i rodaju ra-i/ite rste roi-oda,onda bi trebao da se odre>ianje ei/ine redu-ea rši odojeno -a saku rstu roi-oda ii usuge. "aj  robem se mo=e rešiti reko rednosnog i-ra=aanja u/inka. Pored u-imanja u ob-ir širine roi-odnog rograma, treba sgedati i dubinu  roi-odnog rograma kao detreminantnu ei/ine redi-ea. %-ra- -a sosobnost ostarianja u/inka je i du=ina trajanja rocesa koji se obaja u redu-eu. Pod tim se odra-umea rason i-me>u snabdeanja sa roi-odnim dobrima ?nabaka sojni@ u/inakaA i transformacije u/inaka redu-ea u tr=išne u/inke I što se u roi-odnji o-na/aa i kao dubina roi-odnje. !ei/ina redu-ea se mo=e odrediti i u- omo rasoi=ii@ faktora roi-odnje ?imut faktoraA. Na oaj na/in se ei/ina redu-ea mo=e jasnije i-ra-iti ?nr.broj -aoseni@ oremjenost sa mašinama -emjište gra>einski objekti itd.A  Miosajei, M., )odoroi, '.,  Planiranje i razvojna politika preduzeća* Saremena administracija, Beograd, 17<5., str. 230 5  %-or: LLL.internet.fon.bg.ac.u 4

<

4, FAKTORI RASTA PREDUZEĆA

4,-, P"d#t&+aj$& 0a)t"r& ra#ta Postoje ra-i/ite kasifikacije uticajni@ faktora < koji o-itino i odsticajno deuju na rast i ra-oj redu-ea. "ni mogu oticati i- samog redu-ea ii i- njegoog osonog okru=enja: 7 1A Prema prirodi delovanja faktore deimo na: tr=išne, te@ni/ke I te@nooške, društene i kadroskoJorgani-acione. 2A Prema izvesnosti faktori se dee na: faktore stanja i faktore ra-oja. dostignuti obim osoanja, oo=aj redu-ea na tr=ištu, struktura  roi-odnje i te@noogije, ostojea okacija, rasoo=ia sredsta ?kaitaA itd.  *aktori stanja su+

ubrajaju se: ersektie ra-oja tr=išta, komunikacije, te@noogije, istra=ianja, siroinska ba-a, instrumenati ekonomske oitike dr=ae i s. , aktore razvoja

A %nterni i eksterni faktori rasta redu-ea ubrajamo: rasoo=ia finansijska sredsta, otrebu uska>ianja kaaciteta radi nji@oog otimi-iranja, ra-ijenost ostojei@ istra=ianja, otrebu kometiranja asortimana, cijee ostajene u anoima ra-oja, inicijatiu menad=menta stru/ni@ kadroa i drugo. , interne aktore

se odnose na i-a-oe, retnje i šanse koje nastaju kao osedica društeni@, tr=išni@ i te@nooški@ faktora rire>ianja.  Eksterni aktori

*a redu-ee je od i-u-etne a=nosti da eksterne faktore redidi i i-meri i da anticiira nji@o uticaj na budue osoanje redu-ea. "o je -na/ajno -bog toga što na mnoge od ti@ faktora redu-ea nema skoro nikakog uticaja. Podsticajni faktori i-a-iaju narastanje finansijski@, kadroski@, istra=ia/koJra-ojni@, tr=išni@ i drugi@ mogunosti i oka-ateja redu-ea. (ast redu-ea se ba-ira na uska>ianju ra-norsni@ interesa i usoa rada njegoi@ komonenata I odsistema. Porastom ei/ine redu-ea doa-i do romene njegoe ekonomske snage u odnosu na konkurentska redu-ea i faktore i- okru=enja. )ime se staraju usoi -a daji i kontinueni rast  redu-ea.

<

 oe faktore ubrajamo: ra-oj nauke i te@nike, ra-oj tr=išta, mere dr=ane oitike ?stimuatina ekonomska  oitikaA, ra-ijenost ekonomski@ odnosa sa inostranim artnerima ra-oj saobraaja, i dr. 7  Radović %orislav$ Ekonomija kaitaa i finansiranje ra-oja, Beograd, 1775., str. 132

7

 - omo odsticajni@ faktora i- okru=enja redu-ee mo=e rasti onoiko dugo doke u okirima ostojee deatnosti ronaa-i utee i me@ani-me -a soje deoanje na tr=ištu i staranje dodatne dobiti. )eorijski osmatrno redu-ee mo=e rasti se dote dok ronaa-i strategije i utee koji mu omoguaaju rostor i aktinosti anga=oanja, ri /emu ostaruje dodatnu dobit.  raksi ostoje brojni imiti koji usoraaju rast redu-ea ii ga /ine ekonomski neisatiim. Prirodnu granicu rasta /ine organi-acione i te@ni/ko te@nooške karakteristike  rocesa u ojedinim obastima osoanja.

4,4, O6ra$&/a%aju!& 0a)t"r& ra#ta & ra%"ja  raksi ostoje i deuju brojni faktori koji se jajaju kao ograni/enje dajem rastu  redu-ea, bio da ga usoraaju, ii su ekonomski nerentabini i suišni. "grani/aajue faktore rasta i ra-oja redu-ea deimo na eksterne i interne.

a< U eksterne *aktore se  u(rajaju:-? − − − − − − −

 ostojanje -akonski@ ograni/enja dajem rastu ?antimonooski roisi i s.AK nemogunost nabake doojne koi/ine materijani@ komonenti i resursaK nemogunost obe-be>enja otrebni@ dodatni@ finansijski@ sredstaaK nedoojna ra-ijenost saobraaja i trgoineK nemogunost osajanja noi@ tr=išta used jake konkurencije na tr=ištuK smanjenje tra=nje i su=aanje tr=išni@ mogunostiK destimuatine mere dr=ane ekonomske oitike ?ograni/enje uo-a i i-o-a, romene kursa i s.A.

(< U interne o"raničavajuće 0a)t"re u(rajam":-− neadekatan kadroski i radni otencija u ogedu broja -aoseni@ , nji@oe stru/nosti,

motiacije -a rad i drK − dosadašnju strategiju rasta redu-ea koja mo=e biti ogrešna ?ona mo=e biti tako>e i  odsticajan faktorAK − te@ni/koJ te@nooška rešenja u obajanju deatnosti redu-ea. Na odre>enom steenu iskorišenosti kaaciteta nji@oo daje širenje mo=e da ostane reskuo i košta iše nego i-gradnja noi@ kaaciteta. Predu-ee i njegoi organi urajanja, odnosno menad=ment, treba da i-rše realnu  procenu delovanja i podsticajni- i ograni#avajući- aktora  I da bi se donee odgoarajue oduke o buduim racima ra-oja i rasta redu-ea. 12 )e rocene i oduke redstajaju osnou redu-imanja menad=erski@ akcija redu-ea u obasti rasta i ra-oja.

10

 Mienoi M., Osnovi ekonomije , Megatrend, Beograd, 2005. str. <4  Radović %orislav$ Ekonomija  kaitaa i finansiranje ra-oja, Beograd, 1775., str. 13 12  8etanoi, S.,  *inansiranje privrednog razvoja$ #konomski fakutet, Niš, 2000., str. <5 11

10

@, ILJEVI* PRAVI I METODI RASTA PREDUZEĆA

@,-, &.je%& ra#ta 'redue!a &ko cij osmatramo kao buduu situaciju ii stanje kojem redu-ee te=i, onda cijee rasta mo=emo definisati kao nastojanje redu-ea da obe-bedi taku ei/inu, organi-acionu strukturu i sistem e-a sa okru=enjem koji e mu omoguiti da efikasnije koristi rasoo=ia sredsta i da efektinije ostaruje soju ekonomsku uogu i cijee. (ast redu-ea nije cij sam -a sebe, e ut koji odi redu-ee do ostarenja ee dobiti, boje o-icije na tr=ištu i oeanja materijane osnoe ra-oja. Pomou rasta redu-ee se ososobjaa da efikasnije i-ršaa ostojee i reu-ima noe -adatke i osoe u obajanju soje deatnosti, radni@ i osoni@ rocesa.

Ra#t 'redue!a tre(a da (ude u#mere$ $a: -@ − − − − −

 oeanje tr=išnog u/ešaK otkanjanje uski@ gra u obajanju deatnostiK efikasnije ukaanje u me>unarodnu odeu radaK smanjenje troškoa osoanja i oeanje rofita na toj osnoiK umanjenje dejsta konkurencije.

8ijei rasta redstajaju rimarne uraja/ke oduke u ra-ojnom aniranju  redu-ea. 8ijei su osnoa -a definisanje strategija rasta, a -atim i ojedina/ni@ anoa. 8ijei redu-ea se ostajaju na osnou istra=ianja i redi>anja budunosti u obasti u kojoj redu-ee ostoji i osuje. "starenje cijea rasta redu-ea odi ostarenju širi@ cijea društenog i ekonomskog ra-oja, obe-be>uje efektinije korišenje ostojei@ kaaciteta i resursa, kao i orast ukunog društenog bagostanja. 8ijee rasta otrebno je reano ostaiti i dimen-ionirati na osnou nau/ni@ metoda, uua=aanje dotadašnji@ iskustaa rakse redu-ea. Pa=jio i reci-no ostajeni cijei rasta  redu-ea ostaju njegoa dugoro/na obae-a, ai i kriterijum -a ocenu racionanosti anski@ oduka i raaca akcije, kao i standard kontroe osoanja.

@,4, Pra%+& ra#ta 'redue!a %-bor odgoarajue strategije ra-oja odra-umea i donošenje oduka o racima i temu rasta redu-ea. Poa-ei od karakteristika tr=išta i roi-oda kao osnoni@ komonenata i i-ora rasta, uo/aa se '"#t"ja$je /et&r& a.ter$at&%$a 'ra%+a ra#ta 'redue!a: -B 1A 2A A A

oeanje rodaje ostojeeg roi-oda na ostojeem tr=ištu ?enetracijaAK oeanje rodaje ostojei@ roi-oda na noim tr=ištima ?ra-oj tr=ištaAK uo>enje noi@ roi-oda na ostojea tr=išta ?ra-oj roi-odaAK uo>enje noi@ roi-oda na noa tr=išta ?diersifikacijaA.

1

 %-or: @tt:OOLLL.sere.comOtigrs  n/anin (ajko,H Posona ekonomijaH,!P, ;a/ak, 2004., str. 25

14

11

 Slika broj +. ombinovanje proizvoda i tr(i&ta

 Izvor: http://.serve.!om/ti"rs  Na osnou ret@odno i-o=enog, mo=emo uo/iti da mogua raca rasta redu-ea: 13

-< E)#'a$&ja koja se -asnia na ostojeoj deatnosti redu-ea i koja se ba-ira na strategijama: −  enetracije tr=ištaK − ra-oja tr=ištaK − ra-oja roi-oda.

4< Dru6& 'ra%a+ ra#ta je d&%er#&0&)a+&ja* koja mo=e biti: − @ori-ontanaK − ertikanaK − kongomeratska.

#ksan-ija i dier-ifikacija kao da raca rasta se me>usobno ne iskju/uju, a nji@oo u/eše u ra-oju redu-ea -aisi od deoanja eeg broja faktora, kao i ra-ojni@ mogunosti i rasoo=ii@ resursa redu-ea. 3.2.1. Ekspanzija kao pravac rasta preduzeća

#ksan-ija, kao raac rasta redu-ea, -asnia se na ra-oju ostojeeg tr=išta i  obojšanju ostojei@ asortimana i roi-oda redu-ea. #ksan-ija odra-umea stanu konkurentsku utakmicu sa ostaim roi-o>a/ima u grani. Predu-ee koje je i-abrao eksan-iju kao soj raac rasta mora nerekidno ratiti i anai-irati onašanje i deoanje konkurencije, tr=išno u/eše ojedini@ redu-ea u grani,  odru/ja deoanja i mogue sudare sa konkurencijom. Potrebno je sagedati i redideti mogunosti oeanja rimarne tra=nje sa roi-odom i da i je to mogue u/initi be- eeg ugro=aanja konkurencije. Predu-ee nastoji obe-bediti rostor -a soj rast kro- funkcionane i adatine inoacije na som roi-odnom asortimanu, što omoguaa da ostojei roi-od ostane što du=e u  roi-odnom rogramu kao aktian resurs rasta redu-ea. E)#'a$&ja #e a#$&%a $a #.ede!&m #trate6&jama:-C 1A trategija penetracije tr/i"ta 0 koja odra-umea ra-oj redu-ea na ba-i ostojeeg  roi-oda i u okiru ostojeeg tr=išta. Penetracija se -asnia na oeanju obima rodaje  redu-ea na ostojeem tr=ištu i u ostojeoj tr=išnoj strukturi. &ko je tr=ište u eoj meri 13

 Mienoi M., "snoi ekonomije, Megatrend, Beograd, 2005., str   n/anin (ajko,H Posona ekonomijaH,!P, ;a/ak, 2004., str. 3

16

12

-asieno ostojeim roi-odom, redu-ee mora ii na stimuisanje seektine tra=nje, odnosno  ridobijanje otroša/a roi-oda iste namene, koji su do tada kuoani kod konkurencije. &ko tr=ište nije reterano saturirano, redu-ee mo=e ostii oeanje rodaje oeanjem broja kuaca ii orastom nioa otrošnje, odnosno -arade o jednom otroša/u. 2A trategija razvoja tr/i"ta 0 koja se -asnia na uo>enju ostojeeg roi-oda na noa tr=išta. Noa tr=išta mogu biti: regionana, nacionana ii internacionana. Potreba -a širenjem tr=išta oeanjem i-o-a afirmiše orijentaciju redu-ea na me>unarodno tr=ište. Na taj na/in se redu-ee sa sojim roi-odnim asortimanom ja/e ukju/uje u me>unarodnu odeu rada. A Strategija razvoja proizvoda 0 u okiru koje redu-ee nastoji da oea dobit na  ostojeem tr=ištu, osanjanjem na inoacije u ostojeem roi-odnom rogramu i odru/ju deatnosti ?roi-odnjeA. %noacije odra-umeaju: romenu stia, dimen-ija, di-ajna, kaiteta ii drugi@ komonenti ostojeeg roi-oda i asortimana. A trategija "irenja proizvodni- linija i asortimana 0 -asnia se na dodaanju noi@  roi-oda i modea u okiru ostojeeg asortimana i roi-odnog rograma redu-ea. -.+.+. iversi*ika!ija Diersifikacija kao raac rasta odra-umea oeanje broja roi-oda u ostojeem  roi-odnom asortimanu redu-ea. "ni sadr=e te@nooški i tr=išni disaritet me>u roi-odima, a kao osedica toga oeaa se ei/ina redu-ea. Diersifikacija je raac rasta koji je sojsten redu-eima sa dinami/kim okru=enjem. Predu-ea se oredejuju -a diersifikaciju radi obe-be>enja sog ostanka na tr=ištu, stabinosti rodaje i ri@oda, efikasnijeg korišenja materijani@ i judski@ resursa i  riago>aanja noim, i-menjenim otrebama kuaca. Pre nego što i-abere diersifikaciju kao raac rasta, redu-ee mora i-ršiti detajnu anai-u eikog broja uticajni@ faktora, koji ojedina/no imaju surotna dejsta. Predu-ee mora  biti sremno da se u@ati u koštac sa deoanjem i akcijama konkurencije na tr=ištu.

D&%er#&0&)a+&ja m"že (&t&:- − @ori-ontanaK − ertikanaK − kongomeratska.  orizontalna diversiikacija  odra-umea

da roi-odni rogram redu-ea obu@ata  roi-ode koji se me>usobno ra-ikuju o te@nooškoj osnoi i tr=išnoj nameni, ai riadaju istoj grani deatnosti. Na oaj na/in redu-ee kometira soju onudu i efikasnije koristi soje  roi-odne mogunosti -a ste/ene tr=išne o-icije.  je taka rast redu-ea koji obu@ata iše sukcesini@, te@nooški odojeni@ fa-a roi-odnje i asmana odre>enog roi-oda. ertikalna diversiikacija

Predu-ee o/inje samo da roi-odi neke materijae, siroine, energiju, ouroi-ode koje je ranije kuoao od dobaja/a , da bi i@ kasnije ugra>iao u soj finani roi-od. 15

 ro-dani, (., or>ei, D., Osnove ekonomije * )$ FMi@ajo PuinG *renjanin, 1777.., str 4

1

!ertikana diersifikacija mo=e obu@atati i uo>enje noi@, dodatni@ fa-a obrade, kao i noi@ kanaa rodaje.  odra-umea da redu-ee roi-odi roi-ode koji  riadaju ra-i/itim rstama i granama deatnosti.  raksi je risutna te@nooška, tr=išna i  roi-odna diersifikacija.  onglomeratska diversiikacija

#konomski odsticaj da se redu-ee odu/i -a kongomeratsku diersifikaciju mo=e biti antimonoosko -akonodasto e-ano -a maksimaan obim onude u jednoj grani. 6ongomeratska diersifikacija ru=a neograni/ene mogunosti -a rast redu-ea u tr=išnim usoima.

@,@, Met"d& ra#ta 'redue!a Metod rasta je $a/&$ $a )"j& 'redue!e rea.&uje #%"je de0&$&#a$e ra%"j$e '"tre(e & +&.je%e, Na i-bor ojedini@ metoda rasta uti/e eiki broj interni@ i eksterni@ faktora. Me>u njima je -na/ajan faktor isina finansijski@ sredstaa koje redu-ee mo=e da obe-bedi odnosno uo=i. Njego -na/aj se ogeda u tome što je rast redu-ea uek usojen odgoarajuim materijanim, odnosno finansijskim uaganjima.

Ka" m"6u!& met"d& ra#ta 'redue!a &d%ajaju #e :1< − − − −

metod internog rastaK metod eksternog rastaK kombinoani metod rastaK -ajedni/ko uaganje ?eng. joint entureA.  4etod internog rasta  odra-umea da se

redu-ee oredejuje da gradi sostene noe kaacitete i da ra-ija noe roi-ode. "aj metod odra-umea i-gradnju noi@ kaaciteta i noa materijana uaganja. Potreba -a internim rastom naj/eše se jaja kao odgoor na oeanje tra=nje -a  ostojeim roi-odima redu-ea. *a reai-aciju oog metoda rasta neo@odno je da redu-ee rasoa=e -na/ajnim sostenim finansijskim sredstima, da ima odgoarajui kadroski istra=ia/koJra-ojni otencija, i da je sremno i ososobjeno da reu-ima ri-ik na tr=ištu. sodi se na integraciju, odnosno sajanje sa drugim redu-eima koja e oseduju odgoarajue kaacitete i roi-ode odre>ene rste i asortiman roi-oda. Da  bi se ostaria integracija, mora ostojati sremnost i obostrani ekonomski interes redu-ea da se udru=e sa integrišuim redu-eem.  4etod eksternog rasta

%ntegracija je uek motiisana ekonomskim cijeima i ersektiom ueanja rofita. "na odra-umea obostranu korist koja se osti=e udru=ianjem redu-ea.

I$te6ra+&ja )a" met"d ra#ta 'redue!a 'ruža (r"j$e '"&t&%$e e0e)te: - − korišenje ostojee rodajne mre=e, kao i ostojei@ i-ora snabdeanjaK − ostarianje ee ukune mase dobitiK − uštede u -ajedni/kim troškoimaK 18

 n/anin (ajko,H Posona ekonomijaH,!P, ;a/ak, 2004., str. 34  Mienoi M., "snoi ekonomije, Megatrend, Beograd, 2005., str <5

17

1

− korišenje efekata ostojee o-itine tr=išne o-icije ?reutacijeA roi-odaK − mogunost korišenja atenata, tajne formue itd.

se ostaruje kombinacijom internog i eksternog metoda rasta. "aj metod kombinuje unutrašnje mogunosti redu-ea i -ainteresoani@ osoni@ artnera. 6ombinoani metod redstaja najefikasniji na/in da se otimi-uje ei/ina i struktura  redu-ea, kao i osoanje odre>ene riredne grane.  om(inovani metod rasta

 5ajedni#ko ulaganje67oint enture8  redstaja

saradnju i-me>u redu-ea i- ra-i/iti@ -emaja koja se -asnia na -ajedni/kom uaganju u odre>eni rojekat, odnosno osnianje -ajedni/kog redu-ea, -ajedni/ku roi-odnju i nastu na tr=ištu. "aj metod otimai-uje  rednosti domai@ i inostrani@ redu-ea na odre>enim tr=ištima. *ajedni/ko uaganje danas koriste uganom eike me>unarodne kororacije. Na taj na/in one rše rodor na tr=išta -a koja su -ainteresoane, obe-be>uju sebi ristu retkim  rirodnim resursima, i-begaajui odredbe antimonooski@ -akona -emje u kojima im se naa-i centraa. "ne koriste jeftinu radnu snagu -emje domaina, kao i njegoo tr=ište. Putem -ajedni/kog uaganja, -emja domain doa-i do otrebni@ sredsta -a soj ra-oj, oeaa soje risusto i u/eše na stranom tr=ištu, obe-be>uje FknoLJ@oLG i s. #ksterni rast se mo=e ršiti i staranjem merd=era ?mergersA, otkujianjem ?aki-icijomA drugi@ komanije ii udru=ianjem iše redu-ea u -ajedni/ke rojekte. 3.3.1. !empo rasta preduzeća

)emo rasta je (r&$a )"j"m 'redue!e '"%e!a%a "d$"#$" me$ja #%"ju %e.&/&$u & "(&m '"#."%a$ja, tr>uje se: reko ekonomski@ arametara i broja -aoseni@ radnika, snage instairani@ kaaciteta, ukunog ri@oda i s. )emo rasta redu-ea je usojen odsticajnim i ograni/aajuim faktorima rasta. Me>u njima kju/nu uogu imaju: ostojea ei/ina i o-icija redu-ea na tr=ištu, usoi  rire>ianja, remenska dimen-ija, odnosno udajenost cijea koje redu-ee =ei da dostigne, dostunost i rasoo=iost materijani@ i drugi@ resursa -a uaganje u ra-oj i s. *a redu-ee je od -na/aja da ra-ume konkurenciju, njenu snagu i mogunosti. Putem odre>ianja tema rasta redu-ee se oredejuje -a odgoarajuu srategiju onašanja i akcije, kao u/esnik u tr=išnoj utakmici. )emo rasta redu-ea se odre>uje u -aisnosti od utr>eni@ metoda i raaca rasta. koiko koristi eksterni metod rasta, redu-ee je u mogunosti da ubr-ano oeaa soju ei/inu, dok je kod internog rasta roces dosta usoreniji, -bog imitirani@ sosteni@ finansijski@ mogunosti i resursa. rajanje temom rasta je oka-atej sosobnosti organa urajanja i menad=menta  redu-ea da, surotstajajui šanse i- okru=enja sostenim reanim mogunostima i ograni/enjima I obe-bede što usešnije osoanje u budunosti. rajanje rastom -a@tea nau/noJistra=ia/ki rad i rimenu nau/ni@ metoda  rojektoanja budunosti. 13

B, RAZVOJNA POLITIKA PREDUZEĆA

 najširem smisu oitika odra-umea eštinu urajanja dr=aom ii nekom organi-acijom. Poitika je sku staoa, na/ea, rincia ii kriterijumaa koji usmeraaju odu/ianje i akciju u onajajuim usoima.  okiru redu-ea i oitika se formuiše -a njegoe organi-acione deoe ?osone jediniceA ii -a odre>ena odru/ja aktinosti od  osebnog -na/aja -a redu-ee.  Slika broj -. #ro!es razvoja i nje"ov rezultat 

 Izvor: str 1   Razvojna politika se deini"e kao skup principa i kriterijuma koje preduzeće primenjuje u  procesu upravljanju svojim dugoro#nim poslovanjem. "na se -asnia na dugoro/nom

 redi>anju tr=išni@, te@nooški@ i društeni@ kretanja. *na/ajan uso -a usešnu ra-ojnu  oitiku redu-ea jeste da se ona -asnia na što du=em remenskom ra-dobju i na što širem  rostornom @ori-ontu. Putem ra-ojne oitike redu-ee formira osnou sog budueg rada i osoanja. Stoga ona redu-eu obe-be>uje i-iju ra-oja i osnonu fio-ofiju na osnou koje e se ta i-ija ostariti. Putem ra-ojne oitike redu-ee utr>uje budue smernice o: 20 − − − − − −

na/inima finansiranja ra-oja, tr=ištima na koja e konkurentno deoati, te@noogiji i roi-odnom rogramu, odnosu rema o/ekianim romenama okru=enja, ra-oju soji@ deoa i odsistema, kao i nji@oim me>usobnim odnosima,  racima i diser-iji soje budue deatnosti i osoni@ aktinosti itd.

20

 ro-dani, (., or>ei, D., Osnove ekonomije * )$ FMi@ajo PuinG *renjanin, 1777., str 21

14

(a-ojna oitika -ao/inje dugoro/nim redi>anjem, da bi kro- strategiju rasta i konkretne ra-ojne rojekte do=iea soju reai-aciju i rimenu u raksi osoanja redu-ea. rajanje rastom i ra-ojem redu-ea ukju/uje rešaanje brojni@ itanja i donošenje  osoni@ oduka koje su, o sojoj rirodi, strategijskog karaktera. 6ao što mo=emo ideti na sici, strategija rasta ukju/uje donošenje oduka o racima, metodama, temu i feksibinosti rasta. definišemo kao na#ine ostvarivanja (udući- ciljeva preduzeća. 6ada  redu-ee utrdi cijee i osonu oitiku kojom e se rukooditi u ostarianju cijea,  ristua definisanju strategije. Sam roces i-bora strategije odija se u nekoiko etaa. Najre se rši anai-a uticajni@ faktora okru=enja koji deuju na osoanje redu-ea. trategiju

anse i retnje i- okru=enja surotstajaju se resursima i mogunostima, odnosno  rednostima i sabostima samog redu-ea. %-bor konkretne strategije rši se na osnou eeg  broja kriterijuma. 'edan od nji@ se odnosi na okrienost tr=išta i tr=išnu o-iciju koju budua strategija treba da obe-bedi. Drugi kriterijum se odnosi na konkurentsku o-iciju koju redu-ee mo=e ostariti i-borom odre>ene strategije. Preko te tr=išne o-icije ono -au-ima odgoarajue mesto, odnosno udeo na tr=ištu. )rei kriterijum se odnosi na obim rinosa na anga=oana sredsta ?uo=eni kaitaA koji data strategija donosi redu-eu u budunosti.  Slika 0. lementi strate"ije razvoja preduzeća

 Izvor: http://.serve.!om/ti"rs *na/ajan kriterijum su i-ori i resursi ?materijani i kadroskiA koji su neo@odni -a ostarenje odre>ene strategije. (asoo=iost i korišenje ti@ i-ora su faktori reai-oanja ra-ojne i osone strategije redu-ea. %-abrana strategija mora biti u skadu i koreaciji sa cijeima i oitikom redu-ea. %-bor adekatne strategije ra-oja -na/i donošenje oduka o  racima, metodama i temu rasta redu-ea. %-abrana strategija odra-umea uska>enost oi@ komonenata i nji@oi@ dejstaa u remenskom eriodu u kome e se strategija ostariati. 15

ZAKLJUAK 

Pojam rasta redu-ea u-ima kao osnonu retostaku o okrujianju ?uei/aanju, ueanjuA redu-ea,/ime je ojam rasta redu-ea naju=e oe-an sa ei/inom redu-ea i istra=ianje rasta redstaja odre>ianje ei/ine redu-ea. %- toga sedi da se ojam rasta mo=e i-esti i- ojma ei/ine redu-ea, odnosno i- ojma koji o-na/aa stanje. (ast je u=i  ojam od ojma ra-oja jer je rast u osnoi komonenta ra-oja.  insistiranju ra-ikoanja rasta i ra-oja oa da ojma se orede sa rastom i ra-ojem /oeka, ri /emu je anaogan fi-i/kom rastu /oeka, dok je ra-oj anaogan ra-oju si@ooški@ i inteektuani@ sosobnosti.  Neki autori smatraju da rast redu-ea -na/i oeanje njegoog osoanja unutar   ostojei@ aktinosti, a ra-oj oeanje njegoog osoanja uo>enjem noi@ aktinosti. (ast se obi/no u raksi, i-ra=aa kantitatinim indikatorima kao što su: stoa rasta, isina uaganja sredstaa, ostarena rednost ii koi/ina roi-odnje, i-o-a i si/no. (a-oj ak iše odi ra/una o kaitatinim komonentama ojaa koje goore o širenju roi-odnog rograma ii asortimana odre>eni@ roi-oda, o staranju -aokru=ene onude unutar odre>eni@ roi-oda ii usuga. (a-ojna oitika redu-ea treba da obe-bedi ansko usagašaanje njegoe ei/ine, asortimana i organi-acione strukture. (a-ojna oitika sadr=i rincie, na/ea i kriterijume -a dugoro/no urajanje redu-eem. (ast i ra-oj redu-ea neo@odan je reduso ostarianja efikasnog korišenja rasoo=ii@ materijani@, finansijski@ i judski@ resursa, kao i efektinog nastua na tr=ištu. Do rasta redu-ea doa-i neminono, kao osedica reagoanja redu-ea na romene u okru=enju i u ciju usostajanja adekatni@ odnosa sa okru=enjem. Simutano sa okrunjaanjem redu-ea namee se i uska>ianje eemenata redu-ea na noim osnoama. Sedi da su rast i ra-oj redu-ea u-ajamno oe-ani i usojeni i roces. (a-oj redu-ea trebao bi da /ine se romene koje doode do romena te@nooške koncecije, stia urajanja i na/ina organi-oanja. Saka romena rasta trebao bi da bude roraena romenom oka-ateja efikasnosti  osoanja koji su osedica ekonomije obima. Se romene se doga>aju u toku remena a koje su e-ane -a unutrašnju konfiguraciju redu-ea, uti/u na romene odnosa sa okru=enjem i kao take kaifikuju se kao ra-ojne romene. (a-ojna oitika o/inje sa dugoro/nim aniranjem da bi kro- strategiju rasta i ra-oja iniciraa konkretne ra-ojne rojekte i na taj na/in do=iea soju reai-aciju. Prema nekim autorima formuisanje ra-ojne oitike se temeji na dugoro/nom i redi>anju. $ormuisanje ra-ojne oitike -asnia se na istra=ianju i anai-i /etiri nioa redu-ea, a to su:  aA društeni nio koji definiše oo=aj redu-ea u društu i obu@ata sa itanja i odnose rema društenoJekonomskom okru=enjuK  bA nio grane, koji istra=uje u kojim odru/jima deatnosti redu-ee treba da bude da bi ostario otimane re-utateK A nio redu-ea, koji obu@ata istra=ianja e-ana -a otimi-iranje aokacije resursa kojima redu-ee rasoa=e i itanja kako ostariti konkurentsku rednostK 1<

gA nio funkcionani@ odru/ja, treba da odgoori na itanje u e-i sa na/inom -a adekatno oe-ianje ra-i/iti@ aktinosti redu-ea i nji@oim riago>aanjem romenama u društu.  )ok rasta i ra-oja redu-ea mo=e se ras/aniti na fa-e. )okom remena doa-i do odgoarajui@ romena koje se mogu definisati ra-ojne romene. Se te fa-e su me>usobno  oe-ane i one uti/u na kaitatine i kantitane romene osoanja redu-ea. Naj/eše se  ominju sedee fa-e toka rasta i ra-oja redu-ea : 1A (a-ojna oitika treba da obe-bedi efikasno i efektino urajanje osoanjem u  redu-eu, kako bi se ono ososobia da otimano reaguje na šanse i retnje i- okru=enja. Dinami/nost okru=enja i otrebe -a staranjem itanog redu-ea u takim usoima osoanja /ine faktore koji ostri/u redu-ee na rast i ra-oj. 2A Definisanje cijea rasta obu@ata odre>ianje stanja u koja se =ei stii, odnosno re-utate koje treba ostariti. A tr>ianje i-ora rasta omoguuje i-naa=enje odru/ja u okiru koji@ treba doi do  anirani@ re-utata. A Strategija rasta ukju/uje donošenje oduka o racima kojima e se ii, na/inima da se efikasno ostare cijei, i br-ine kojom e se odijati rast i ra-oj.  Na kraju oog ristunog rada mo=e na neki na/in i-esti -akju/ak da se rast redu-ea mo=e dogoditi sa ii be- ra-oja, a ra-oj se mo=e dogoditi sa ii be- rasta. (ast je striktno goorei oeanje u ei/ini ii broju. (ast redu-ea se, rema tome, odnosi bio na oeanje u ei/ini ii na oeanje u nekom meriu erformanse kao što su bruto rodaja,u/eše na tr=ištu, broj -aoseni@ ii neto  rinosi. "grani/enja -a rast redu-ea rimarno se naa-e u njegoom okru=enju, dok se gana ograni/enja -a ra-oj naa-e u njemu samom. "grani/enja -a rast ne -na/e da ne ostoje mogunosti -a ra-oj. (a-oj se ostaruje  rimenom tr=išne orijentacije, roi-odnog rograma, te@noogije, finansijske, kadroske i organi-acione strukture redu-ea.

17

LITERATURA

1. ro-dani, (., or>ei, D., Osnove ekonomije* )$ FMi@ajo PuinG *renjanin, 1777. 2. (isti Q., 6oma-ec S., Sai '., Petkoi ).,  Ekonomija kapitala i inansiranje razvoja , ;a/ak, 2004. . %i B., 'oanoi arioi P., ra/anac &.,  4eđunarodna ekonomija i inansije , Pi-, Beograd, 200. . 8etanoi, S., *inansiranje privrednog razvoja$ #konomski fakutet, Niš, 2000. 3. 8etanoi, S., !eorija privrednog razvoja$  #konomski fakutet, Niš, 2002. 4. Miosajei, M., )odoroi, '.,  Planiranje i razvojna politika preduzeća* Saremena administracija, Beograd, 17<5. 5. Mienoi M., Osnovi ekonomije, Megatrend, Beograd, 2005. <.  Radović %orislav$ Ekonomija kaitaa i finansiranje ra-oja, Beograd, 1775. 7. (mer, P., 9apital accumulation and t-e t-eor: o long;run gro
I$ter$et &%"r&: J J

LLL.eto.org.uk   LLL.Likiedia.com ristu ostaren 10.12.2011.godine LLL.internet.fon.bg.ac.u  ristu ostaren 10.12.2011.godine

20