Priroda i Drustvo 4. r. Draganic

Za izdava~a Miodrag Dragani}

Biqana Vukovi} • Julijana Vuksan Branka [eperac

Urednik Nikola Strajni} Urednik izdawa Radivoj Nikolajevi} Recenzenti dr Milomir Stepi}, profesor geografije mr Svetlana A}i}, biolog, Poqoprivredni fakultet u Zemunu Marija Jovanovi}, profesor razredne nastave

PRIRODA I DRU[TVO za ~etvrti razred osnovne {kole

______________________________________________________________ Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je, re{ewem broj 650-02-00060/2006/1, od 4. septembra 2006. godine, izdavawe i upotrebu ovog uybenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole. _________________________________________________________________________

isbn 86-441-0666-X

• DRAGANI] • Beograd, 2006.

4



Simboli Putokaz kroz uxbenik Ponavqawe gradiva Obnavqawe ste~enog znawa Pitawa i zadaci Upu}ivawe na radnu svesku Doma}i zadatak Upu}ivawe na radnu svesku Izvedi ogled Za radoznale Dodatni tekst i zanimqivosti

Iz razli~itih izvora saznaj ne{to vi{e o … 4

 

sadr@aj Moja domovina – deo sveta Osnovne odrednice dr`ave............................................................. 8 Osnovne odrednice dr`ave Srbije ............................................... 9 Razvoj moderne srpske dr`ave......................................................14 Geografski polo`aj Srbije .........................................................16 Prirodno-geografske odlike Srbije ..........................................17 Reqef........................................................................................17 Vode............................................................................................19 Klima ......................................................................................24 Ugro`ena i za{ti}ena podru~ja u Srbiji ................................26 Stanovni{tvo Srbije.................................................................... 27 Prava i obaveze dr`ave i gra|ana.............................................29 O~uvawe nacionalnog identiteta...............................................30 Konvencija o pravima deteta......................................................32

 4

Materijali i svetlosna propustqivost..................................... 79 Koji materijali najboqe provode toplotu.................................80 Ispitivawe rastvorqivosti materijala....................................81 Sme{e..............................................................................................83 Postupci za razdvajawe sastojaka sme{e.................................84 Povratne i nepovratne promene materijala.............................85 Prepoznavawe promena pri kojima nastaju novi materijali ....................................86 Sagorevawe materijala................................................................. 87 Zapaqivi materijali...................................................................88

SUSRET S PRIRODOM Raznovrsnost `ivog sveta............................................................34 Flora na{e zemqe........................................................................38 Fauna na{e zemqe........................................................................43 Doma}e `ivotiwe i gajene biqke...............................................50 Proizvodwa zdrave hrane............................................................. 53 Prirodne pojave.............................................................................54 ^ovek kao deo prirode.................................................................. 56 Spoznaja sebe, uo~avawe polne razli~itosti............................ 57 Osnovi zdravog `ivota.................................................................58 Odgovoran odnos prema drugima i prema sebi..........................60

Rad, energija, proizvodwa i potro[wa Rad - svesna aktivnost ~oveka....................................................90 Uticaj prirodnih i dru{tvenih faktora na `ivot i rad qudi..........................................................................92 Prirodna bogatstva i wihovo kori{}ewe................................. 93 Zalihe.............................................................................................. 96 Primena prirodnih sirovina..................................................... 99 Prerada prirodnih sirovina..................................................... 100 Sunce, vazduh, voda - obnovqivi izvori energije.................. 102 Ugaq, nafta, gas - neobnovqivi izvori energije....................105 Nedovoqno iskori{}eni - alternativni i ekolo{ki izvori energije...................................................... 108 Delatnost qudi u razli~itim krajevima Srbije..................... 110 Proizvodwa i usluge.................................................................... 113 Rad, proizvodwa, potro{wa i odr`ivi razvoj........................ 115

Istra@ujemo prirodne pojave Pravila koja va`e za sva kretawa.............................................64 Pomerawe i zaustavqawe............................................................. 65 [ta i kako uti~e na kretawe .................................................... 66 Senka............................................................................................... 70 Zvuk.................................................................................................. 72 Materijali i wihova svojstva.....................................................74 Koji materijali se najboqe naelektri{u, a koji najboqe provode struju................................................ 77 Kako pove}ati ili smawiti dejstvo magneta........................... 78

osvrt unazad - pro[lost Tragovi pro{losti....................................................................... 118 Vremenska lenta.......................................................................... 120 Locirawe doga|aja....................................................................... 122 Hronologija tehnolo{kih i nau~nih otkri}a..........................123 Na~in `ivota u sredwem veku....................................................125 Pro{lost srpskog naroda............................................................126 Prvi i Drugi svetski rat............................................................127 Istorijski izvori....................................................................... 129 Vladari Srbije..............................................................................130  

MOJA DOMOVINA

DEO SVETA

OSNOV­NE OD­RED­NI­CE DR@A­VE

OSNOV­NE OD­RED­NI­CE DR­@A­VE SR­BI­JE

Qu­di su ne­ka­da `i­ve­li u rodovskim za­jed­ni­ca­ma. Po­tom su se, ra­di lak­ {e od­bra­ne, udru­`i­va­li u ple­me­na, a za­tim u ple­men­ske sa­ve­ze.

Srbija se nalazi na Balkanu (u regionu jugoisto~ne Evrope) i u Panonskoj niziji (regionu sredwe Evrope). Ob­no­vi­te ono {to ste do sa­da na­u­~i­li o kar­to­graf­skim zna­ci­ma. Od po­nu­|e­nih kar­to­graf­skih zna­ko­va za­o­kru­`ite onaj znak ko­ji pri­ka­zu­je dr­`av­nu gra­ni­cu: ⋅)(⋅)(⋅) (⋅ || =======        • Pra­ti na kar­ti dr­`av­nu gra­ni­cu Srbije i na­broj na­{e su­se­de.

Plemena su se se­li­la u po­tra­zi za hra­nom i bo­qim uslo­vi­ma `i­vo­ta. Od wih su na­sta­li raz­li­~i­ti na­ro­ di ko­ji su na­se­li­li raz­li­~i­te te­ri­to­rije.

Naj­{i­ra za­jed­ni­ca u ko­joj se `i­vi je dr­`a­va. Wu ~i­ni te­ri­ to­ri­ja ko­ja je ome|e­na dr­`av­ nom gra­ni­com. Sva­ka dr­`a­va ima svo­ja obe­ le`­ja ili sim­bo­le (za­sta­vu, grb, him­nu). U okvi­ru gra­ni­ca jed­ne dr­`a­ve, `i­ve pri­pad­ni­ci raz­li­~i­tih na­ro­da.

 4

 

Srbija se grani~i sa Ma|arskom na severu, Rumunijom na severoistoku, a s Bugarskom na istoku. Na{i susedi na jugu su Makedonija i Albanija i na jugozapadu Crna Gora. Na zapadu, Srbija se grani~i sa Bosnom i Hercegovinom (odnosno sa Republikom Srpskom), a na severozapadu sa Hrvatskom. Povr{ina Srbije je 88.361 kvadratni kilometar. U pore|ewu sa zemqama u okru`ewu, Srbija je dva puta ve}a od BiH, tri puta od Albanije, pet puta od Slovenije...



• • • • •

Koja dr`ava je najbli`i sused mestu u kome `ivi{? Ko­ji je glav­ni grad Sr­bi­je? Ko­je glav­ne gra­do­ve dru­gih dr­`a­va zna{? Na ko­jim re­ka­ma le­`i Be­o­grad? Upo­re­di ve­li­~i­nu na­{eg glav­nog gra­da sa osta­lim ve­}im gra­do­vi­ma u na­{oj ze­mqi.

Sve~ano zdawe Narodne skup{tine

Srpska akademija nauka i umetnosti

Stari dvor – Skup{tina grada Beograda

Predsedni{tvo Srbije

U{}e Save u Dunav

Glavni grad Srbije – Beograd – nalazi se na u{}u Save u Dunav i jedan je od najstarijih gradova u Evropi. Beograd je sedi{te dr`avne vlasti i prestonica srpske kulture, obrazovawa i nauke. U wemu se nalazi i najve}i broj institucija iz oblasti umetnosti od nacionalnog zna~aja. Me|u wima su i: Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej i Narodno pozori{te, osnovani u XIX veku.

10 4

Saborna crkva (pogled sa Save)

11 

Beograd je i sedi{te Univerziteta (osnovan 1808. kao Velika {kola, danas ima oko sto hiqada studenata i veliki broj fakulteta i instituta) i Univerziteta umetnosti. Sa vi{e od milion i po stanovnika i velikim brojem fabrika i preduze}a, Beograd je i industrijski centar na{e zemqe. Be­o­grad je zbog svog iz­u­zet­nog po­lo­`a­ja (na oba­la­ma dve­ju ve­li­kih re­ka, Sa­ve u Du­nava, a iz­me­|u Pa­non­ske rav­ni­ce na se­ve­ru i va­lo­ vi­te, pi­to­me [u­ma­di­je na ju­gu) bio ra­sk­rsn­ica va`nih p­ut­eva. To je bila pre­dnost u vr­e­me m­ira, ali i n­ed­ost­atak u g­od­in­ama r­at­ova i osv­aj­awa. Tokom svoje duge i burne istorije, Beograd je ~esto ra­ zaran i trideset osam puta ponovo obnavqan.

Prvi pomen beogradskog grba poti~e iz vremena sina cara Lazara, despota Stefana Lazarevi}a (1403). Od tada je nekoliko puta mewao izgled, a dana{wi grb je nastao 1931. godine.

Grb Beograda

Dr`avna obele`ja Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.

Zastava Srbije

Mali grb

Veliki grb Srbije

Himna Republike Srbije je sve~ana pesma „Bo`e pravdeß. Ova himna prvi put je izvedena 1882. godine prilikom progla{ewa kraqevine. Tekst pes­me, koju je deset godina ranije kom­ponovao Davorin Jenko, napisao je Jovan \or|evi}.

Beograd u XVII veku

„Be­o­grad je ta­ko ve­li­~an­stven grad da ga ni­je mo­gu­}e opi­sa­ti. Ovaj le­pi grad za­di­vqu­je svo­jim utvr­|e­wem...“ Evli­ja ^e­le­bi­ja (za­pis iz 1669. go­di­ne)

Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у камено доба.

Ime na­{eg glav­nog gra­da pr­vi put se po­mi­we u IX ve­ku. Be­o­grad je pr­ vi put po­stao pre­sto­ni­ca Sr­bi­je u do­ba de­spo­ta Ste­fa­na La­za­re­vi­}a (1403. go­di­ne), a 6. apri­la 1867. Tur­ci su pre­da­li kqu­~e­ve tvr­|a­ve kne­zu Mi­ha­i­lu Obre­no­vi­}u i za­u­vek ga na­pu­sti­li. Od ta­da, Be­o­grad je pre­sto­ni­ca i dr­`av­no, du­hov­no, kulturno i eko­nom­sko sre­di­{te na­{e dr­`a­ve.

12 4

Bo@e pravde Bo`e pravde, ti {to spase od propasti dosad nas, ~uj i odsad na{e glase i od sad nam budi spas.

Nek na srpsko vedro ~elo tvog ne padne gneva grom Blagoslovi Srbu selo poqe, wivu, grad i dom!

Mo}nom rukom vodi, brani budu}nosti srpski brod, Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod!

Kad nastupe borbe dani k pobedi mu vodi hod Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod!

Slo`i srpsku bra}u dragu na svak di~an slavan rad sloga bi}e poraz vragu a najja~i srpstvu grad.

Iz mra~noga sinu groba srpske slave novi sjaj nastalo je novo doba Novu sre}u, Bo`e daj!

Nek na srpskoj blista grani bratske sloge znatan plod Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod!

Otadybinu srpsku brani petvekovne borbe plod Bo`e spasi, Bo`e brani moli ti se srpski rod!

R. sveska, str. 6 13 

RAZ­VOJ MO­DER­NE SRP­SKE DR@A­VE Devetnaesti i dvadeseti vek obe­le­`i­la su na­u~­na i teh­ni~­ka ot­kri­ }a ko­ja su podstakla i ubrzala raz­vo­j in­du­stri­je i tr­go­vi­ne. Od XIX ve­ka, qu­di sve vi­{e na­se­qa­va­ju gra­do­ve u kojima se pove}avala po­tre­ba za in­ du­strij­skim rad­ni­ci­ma. Ma­{i­ne se ko­ri­ste za ob­ra­du ze­mqe i za­me­wu­ju qu­de. Prvom `elezni~kom prugom u Kraqevini Srbiji, koja je vodila od Beograda do Ni{a, pro{ao je sve~ani voz 4. septembra 1884. godine.

Parna lokomotiva

Devetnaesti vek obele`ile su i mnoge pobune i ustanci. Me|u wima su i Prvi i Drugi srpski ustanak. Bore}i se protiv turskih vlasti, srpski narod je obnovio svoju dr`avu. Zastava iz Prvog srpskog ustanka s likom kraqa Stefana Prvoven~anog

Protekla dva veka u srp­skoj dr­`a­vi obe­le­`i­li su i mno­go­broj­ni umet­ni­ci (sli­ka­ri, kwi­`ev­ni­ci, kompozitori), ~i­ja su umet­ni~­ka de­la ima­la ve­li­ku vred­no­st i u to vreme i da­na­s. Mno­gi od wih su se za­la­ga­li za {to bo­qi i br­`i raz­voj srp­ske dr­`a­ve i svojim radom doprineli tom razvoju. Dositej Obradovi} (1739–1811) je bio kwi`evnik, filozof, pedagog i prosvetiteq. Otvorio je Veliku {kolu u Beogradu.

Vuk Stefanovi} Karayi} (1787–1864) reformisao je srpski jezik i pravopis. Skupqao je narodne pesme i umotvorine.

Jovan Jovanovi} Zmaj (1833–1904) bio je lekar i jedan od najzna~ajnijih i najpopularnijih srpskih pesnika. Svoj talenat i svoj `ivot posvetio je borbi za slobodu.

Stevan Mokrawac (1856–1914) je jedan od najzna~ajnijih srpskih kompozitora, muzi~ki pedagog i horovo|a. Osnovao je Prvu srpsku muzi~ku {kolu.

Prvi srp­ski usta­nak 1804–1813.

14 4

Drugi srp­ski usta­nak 1815.

Vla­da­vi­na Mi­ha­i­la Obre­no­vi­}a 1860–1868.

Bal­kan­ski ra­to­vi 1912–1913.

Prvi svet­ski rat 1914–1918.

Drugi svet­ski rat 1939–1945.

Radna sveska str. 7 15 

PRI­ROD­NO-GE­O­GRAF­SKE OD­LI­KE SR­BI­JE

geografski PO­LO­@AJ SR­BI­JE Za dr`avu ko­ja je po­ve­za­na sa osta­lim ze­mqa­ma i ima iz­gra­|e­ne pu­te­ve i `e­le­zni~­ke pru­ge ka­`e se da ima po­vo­qan ge­o­graf­ski po­lo­`aj. Na­{a ze­mqa je upra­vo ta­kva. Za wu se ka­`e da je ras­kr­sni­ca pu­te­va u ovom de­lu Evro­pe. Na se­ve­ru na{a zemqa se prostire u ju­`nom delu Pa­non­ske ni­zi­je, a naj­ ve­}im de­lom na­la­zi se na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu. Glav­na `e­le­zni~­ka ma­gi­stra­la kroz na­{u ze­mqu je pru­ga Hor­go{ – Su­ bo­ti­ca – No­vi Sad – Be­o­grad – Ni{, odakle se ra~va prema Sofiji i Solunu.

RE­QEF • • [ta je re­qef? • [ta pred­sta­vqa­mo bo­ja­ma na ge­o­graf­skoj kar­ti?

Po­sled­wih de­ce­ni­ja u na­{oj ze­mqi se gra­de pu­te­vi sa dva odvo­je­na ko­lo­vo­za, od ko­jih sva­ki ima po dve sa­o­bra­}aj­ne tra­ke (autoput [id–Be­o­grad–Ni{–Le­ sko­vac, Be­o­grad–Pan­~e­vo, i za­po­~e­ta je grad­wa autopu­ta Be­o­grad–Hor­go{). @elezni~ka stanica u Beogradu

Beograd je zna~ajno drumsko i `elezni~ko ~vori{te, a tako|e i me|unarodno re~no i vazdu{no pristani{te. Ci­vil­ni aero­dro­mi – u Be­o­ gra­du, Ni­{u i Pri­{ti­ni – omogu}uju boqu povezanost na­{e ze­mqe sa osta­ lim dr`avama u sve­tu. Re~nim tokovima (naro~ito Dunavom) kroz te­ri­to­ri­ju na{e zemqe pro­ la­ze bro­do­vi, {to je od ve­li­kog zna­~a­ja za tu­ri­zam, tr­go­vi­nu, he­mij­sku i pre­hram­be­nu in­du­stri­ju...

Luka Beograd

Radna sveska, str. 8 16 4

17 

VO­DE

Ob­no­vi­te ono {to ste ra­ni­je na­u­~i­li o te­ku­}im i sta­ja­}im vo­da­ma. Ravni~arska reka

Sala{

Naj­ve­}a rav­ni­ca na­la­zi se na se­ve­ru na­{e ze­mqe. Ona je deo ve­li­ke Pa­non­ske ni­zi­je. • • • •

Pro­na­|i na kar­ti gde se jo{ pro­sti­ru ni­zi­je u na­{oj ze­mqi. Uo~i ko­ja bo­ja pre­o­vla­da­va u cen­tral­nom i ju­`nom de­lu na­{e ze­mqe. Pro­~i­taj sa kar­te na­zi­ve pla­ni­na. Da li si po­se­tio/la ne­ku pla­ni­nu?

Zlatibor

Kopaonik

Zlatibor je planina izuzetne lepote. Krase ga prijatna klima, prostrani proplanci i bujni pa{waci. Poznat je rehabilitacioni, turisti~ki, sport­ ski centar. Na wemu je razvijen lov i ribolov. Divqa~ zlatiborskih lovi{ta su srna, divqa sviwa, divqa ma~ka, lisica... Reke i jezera obiluju pastrmkom, mrenom, lipqanom... Kopaonik je najve}a planina u Srbiji. Privla~an je zbog prostranih pa{waka, gustih zimzelenih i me{ovitih {uma. Sa wegovih vrhova mogu se videti [ar-planina, Stara planina i ostale okolne planine. Neke na{e planine prekrivaju guste {ume, dok su neke kr{evite i bez vegetacije.

18 4

Radna sveska, str. 9

• Pro­~i­taj sa kar­te na­zi­ve na­{ih naj­va­`ni­jih re­ka. • Ko­ja re­ka pro­ti­~e bli­zu tvog me­sta?

19 

Na­{a ze­mqa ima bo­ga­tu i raz­gra­na­tu re~­nu mre­`u. Pri­to­ke su ma­we re­ ke ko­je se uli­va­ju u ve­}e. Re­ka sa svo­jim pri­to­ka­ma ~i­ni re~­ni si­stem. Ze­ mqi­{te sa ko­jeg vo­da oti­~e u ne­ku re­ku, je­ze­ro ili mo­re na­zi­va se sliv. Re­ke na­{e ze­mqe pri­pa­da­ju sli­vo­vi­ma Crnog mo­ra: – Du­nav sa pri­to­ka­ma, od kojih su najzna~ajnije: Tisa, Tami{, Sava, Morava i Timok; i Egej­skog mora – Le­pe­nac i P~i­wa. Na­gib ze­mqi­{ta od­re­|u­je pra­vac re~­nih to­ko­va. Zbog ve­}eg na­gi­ba ze­m­ qi­{ta pre­ma se­ve­ru, ve­}i­na na­{ih re­ka oti­~e u Cr­no mo­re. Tok Dunava kroz na{u zemqu dug je 588 km i plovan je celom du`inom. Po koli~ini vode, hidroenergetskim, saobra}ajnim i turisti~kim poten­ cijalima, Dunav je najzna~ajnija od svih reka koje proti{u kroz Srbiju.

Ti­sa je naj­ve­}a le­va pri­to­ka Du­na­va. [i­ro­ka je i spo­ra, {to je od­li­ka rav­ni­~ar­skih re­ka.

Tisa kod Titela

Ve­li­ka Mo­ra­va je na{a najve}a re­ ka (245 km). Na­sta­je spa­ja­wem Ju­`ne i Za­pad­ne Mo­ra­ve ko­je se sa­sta­ju ne­ da­le­ko od Sta­la­}a. Provla~e}i se izme|u planina Ov­ ~ara i Kablara, Zapadna Morava stvorila je klisuru izuzetne lepo­ te, jednu od najlep{ih u Srbiji. Kroz Srbiju teku i brze pla­nin­ske re­ke, kao {to su Drina, tara, Ibar i druge. Drina, modra i brza reka, nastaje od Tare i Pive. Du`ina wenog toka (kroz Srbiju i Bosnu) do u{}a u Savu iznosi 346 kilometara.

\erdapska klisura predstavqa najve}u turisti~ku vrednost ne samo u Srbiji ve} i na ~itavom toku Dunava kroz devet zemaqa.

Ov~arsko-kablarska klisura

• Pod­se­ti se ko su eko­lo­zi! • Kao mla­di eko­log {ta bi pred­ u­zeo/la da za­{ti­ti{ reke od zaga|ivawa?

20 4

\erdap – najve}a i najlep{a re~na klisura Evrope

Drina

21 

• Ob­no­vi ste­~e­na zna­wa o sta­ja­}im vo­da­ma.

• Pro­~i­taj sa kar­te na­zi­ve na{ih je­ze­ra. • Ko­je je­ze­ro je naj­bli­`e tvom me­stu? • [ta zna{ o we­mu?

U na­{oj ze­mqi ima ne­ ko­li­ko de­se­ti­na pri­rod­ nih i ve{ta~kih jezera. Naj­lep{a me|u wima su: Pali}ko, Srebrno, Bo­ven­ sko, Vlasinsko, Bor­sko je­ zero i sedam belocrkvanskih jezera. ^o­vek je kro­tio re­ke i na wi­ma gra­dio hi­dro­e­lek­ tra­ne. Naj­ve­}e ve­{ta~­ko je­ ze­ro u Srbiji je \er­dap­sko je­ze­ro i na we­mu se na­la­zi naj­zna­~aj­ni­ja hi­dro­e­lek­ tra­na u zemqi. Vlasinsko jezero je najvi{e (1213 m nadmorske visine) i naj­ ve}e ve{­ta~ko planin­sko jezero (16 km2) u na{oj zemqi. U Srbiji po­sto­ji oko 130 iz­vo­ra mi­ne­ral­ nih vo­da, od ko­jih su mno­gi ure­|e­ni kao ba­we. Po­zna­ te ba­we su: Me­len­ci, Vr­ wa~­ka ba­wa, So­koba­wa, Bu­ko­vi~­ka, Ma­ta­ru­{ka, Ni{ka bawa i druge.

Pali}ko jezero kod Subotice

\erdapsko jezero

Radna sveska, str. 10 i 11 22 4

Vrwa~ka Bawa

23 

KLI­MA U Srbiji postoje dve velike klimatske oblasti: – panonska, u kojoj je zastupqena panonsko-kontinentalna klima, i – planinska, u oblastima iznad 800 metara nadmorske visine.

Zima na Goliji U planinskim predelima zi­me su du­ge i hlad­ne. Ima mnogo sne­ga ko­ji se du­go za­dr­`a­va. U ni­`im pla­nin­skim pre­de­li­ma vre­men­ski uslo­vi su znat­ no ume­re­ni­ji. Na planinama, pro­le­}e i je­sen su sla­bo iz­ra­`eni. Le­ta su krat­ka, sve­ `a i ki­{o­vi­ta.

Vojvo|anska ravnica

Le­ta u rav­ni­ci su du­ga i to­pla. Pro­le­}e i je­sen krat­ko tra­ju. Kra­jem pro­ le­}a i po­~et­kom le­ta naj­vi­{e je ki­{nih da­na. Le­to i je­sen mo­gu du­go bi­ti bez ki­{e. Zi­me su hlad­ne i sneg se du­go za­dr­`a­ va. Du­va hla­dan i suv ve­tar – ko­{a­va, a po­ne­kad i severni vetar (se­ve­rac) ko­ji do­no­si ve­o­ma hlad­no i su­vo vre­me.

Radna sveska, str. 12 Leto na Zlatiboru

24 4

Zima u Banatu

• U kom go­di­{wem do­bu naj­vi­{e u`i­va{?

25 

ugro@ena i za[ti]ena podru^ja u srbijI

STA­NOV­NI[TVO SR­BI­JE

Na­{u ze­mqu od­li­ku­ju pri­rod­ne le­po­te i bo­gat­stva. Na osno­vu kri­te­ri­ju­ ma Svet­ske uni­je za za­{ti­tu pri­ro­de, te­ri­to­ri­ja na­{e ze­mqe pred­sta­vqa je­dan od {est evrop­skih cen­ta­ra bi­o­lo­{ke ra­zno­vr­sno­sti.

Srbija (bez Kosova i Metohije) ima oko 7.500.000 stanovnika. Etni~ki sastav stanovni{tva je veoma raznovrstan, {to je rezultat velikih istorijskih promena koje su se de{avale na ovim prostorima.

Nacionalni park Tara

Nacionalni parkovi predstavqaju zna~ajne i vredne prirodne celine na{e zemqe. Ta podru~ja se izdvajaju po svojoj o~uvanoj ili samo neznatno izmewenoj prirodi, retkim biqnim i `ivotiwskim vrstama, ali i kulturno‑istorijskim spomenicima i etnolo{kim vrednostima. Po­red na­ci­o­nal­nih par­ko­va, za­{ti­ }e­na pri­rod­na do­bra u Sr­bi­ji su i: – re­zer­va­ti pri­ro­de, – predeli izuzetnih odlika, – spo­me­ni­ci i par­ko­vi pri­ro­de. Re­zer­vat pri­ro­de je iz­vor­ni ili ne­znat­no iz­me­we­ni pre­deo gde je po­seb­ no iz­ra­`e­na jed­na ili vi­{e pri­rod­nih vred­no­sti ko­je tre­ba za­{ti­titi ili pri­ rod­na po­ja­va ko­ju tre­ba pra­ti­ti ili usme­ ra­va­ti. Re­zer­va­ti pri­ro­de su sa­stav­ni de­o na­ci­o­nal­nih par­ko­va (Obedska i Carska bara, na primer).

Radna sveska, str. 11

Park ili spo­me­nik pri­ro­de je pod­ ru~­je do­bro o~u­va­nih pri­rod­nih svoj­sta­ va vo­da, va­zdu­ha i ze­mqi­{ta, bez ve­}ih pro­me­na. Najpoznatiji par­ko­vi ili spo­ me­ni­ci pri­ro­de u nas su: De­li­blat­ska pe­{~a­ra, ka­won Ta­re, \er­dap­ska kli­su­ ra, \a­vo­qa va­ro{...

\avoqa varo{

Radna sveska, str. 13 26 4

Nacionalni park \erdap

Subotica – grad na severu na{e zemqe ~iji su gra|ani pripadnici velikog broja razli~itih nacionalnosti.

Ne postoji dr`ava u kojoj `ivi samo jedan narod. U na{oj zemqi, pored najbrojnijih Srba, `ive: Ma|ari, Slovaci, Rumuni, Bugari, Makedonci, Jevreji, Buwevci, Romi, Bo{waci, Albanci, Hrvati, Rusini i pripadnici drugih naroda. Srbi `ive u gotovo svim susednim zemqama, a najvi{e ih je u Bosni i Hercegovini (Republika Srpska), Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji. Neki su se nastanili, privremeno ili stalno, i u nekim drugim dr`avama (u Nema~koj, Austriji, Francuskoj, SAD). Naporedo s raz­vo­jem teh­no­lo­gi­je, mo­der­ni­za­ci­jom proiz­vodwe i na­glom ur­ba­ni­za­ci­jom, sve ve}i broj qudi (uglavnom mladih) na­pu­{ta se­lo i u po­ tra­zi za obra­zo­va­wem i poslom od­la­zi u gra­d. Iako se grad­ska na­se­qa {i­re i gra­de no­va, pro­blem pre­na­se­qe­no­sti je i da­qe aktuelan. Zbog ve­li­ke gu­sti­ne na­se­qe­no­sti qu­di te­{ko­ do­la­ze do po­sla i me­sta za sta­no­va­we. U ve­li­kom bro­ju se­la `i­ve uglavnom sa­mo sta­ri qu­di, tako da mno­ge {ko­le ima­ju sa­mo po ne­ko­li­ko |a­ka, dok ne­ke

27 

PRA­VA I OBA­VE­ZE dr@ave i gra|ana Da bi dr­`a­va do­bro funk­ci­o­ni­sa­la, raz­vi­ja­la se i za­do­vo­qavala po­ tre­be svojih gra|ana, bez obzira na wihovu boju ko`e ili veroispovest, va­ `no je da svi ko­ji u woj `i­ve po­{tu­ju i is­pu­wa­va­ju svo­je oba­ve­ze i koriste svoja prava. Dr­`a­va je tako|e du­`na da bri­ne o svo­jim sta­nov­ni­ci­ma i da svo­jim ure­|e­wem i or­ga­ni­za­ci­jom omo­gu­}i svi­ma da ostva­re svo­ja pra­va

Ja imam pravo Moderno opremqena gradska {kola

ne­ma­ju nijed­nog. Udeo mladih (do petnaest godina) u strukturi sta­ novni{tva je 23 odsto, a starije generacije (preko 65 godina) 10 odsto. Broj sta­nov­ni­ka ~e­sto va­ri­ra zbog pri­vre­me­nog ili traj­nog od­ la­ska i do­la­ska sta­nov­ni­ka. Veruje se da bra~ni parovi, na­ro~ito mladi, zbog lo{ih mate­rijal­­nih uslova, zbog sti­ca­ wa obra­zo­va­wa ili pre­za­po­sle­ no­sti ~esto ima­ju sa­mo jedno ili dvo­je dece, a mnogi i ne planiraju da dobiju dete. To je u po­sled­we vre­me sve vi­{e iz­ra­`e­no i pred­ sta­vqa ve­li­ki pro­blem na­{e ze­ mqe.

– da idem u {ko­lu i da se obra­zu­jem, – da se ba­vim spor­tom, – da idem le­ka­ru ka­da sam bo­le­stan, – da se dru­`im i `i­vim sre}­no, – da slo­bod­no {e­tam svo­jim gra­dom ili selom, – da se za­{ti­tim i tra­`im po­mo} ka­da mi je po­treb­na, – da ko­ri­stim za­jed­ni~­ka pri­rod­na bo­gat­stva...

Seoska {kola



Ja ispuwavam svoje obaveze. Na{a oba­ve­za je da: qi...

28 4

Da li i ti to ~ini{?

• u~i­mo, • po­{tu­je­mo utvr­|e­ne za­ko­ne i pro­pi­se, • bri­ne­mo o zdra­vqu, • uva­`a­va­mo pra­va dru­gih, • ~u­va­mo za­jed­ni~­ka pri­rod­na bo­gat­stva, • pru­`a­mo po­mo} ka­da je ne­ko u ne­vo­

Radna sveska, strana 14 Radna sveska, str. 15

29 

O^U­VA­WE NA­CI­O­NAL­NOG IDEN­TI­TE­TA Do

br�

Na­{a dr­`a­va je vi­{e­na­ci­o­nal­na sre­di­na. U woj se ne­gu­ju i po­{tu­ju raz­li­~i­te kul­tu­re, tra­di­ci­je i obi­~a­ji.

deñ

Jo napet

Dobar dan

Pri­pad­ni­ci raz­li­~i­tih ve­ra ima­ju mo­gu}­nost da ver­ske ob­re­de oba­vqa­ ju u svo­jim ver­skim objek­ti­ma (cr­k­va­ma, si­na­go­ga­ma, ya­mi­ja­ma...). Po­sto­je i kul­tur­ne usta­no­ve, TV i ra­dij­ski pro­gra­mi, ~a­so­pi­si i kwi­`ev­na iz­da­wa na je­zi­ci­ma raz­li­~i­tih na­ro­da. Svi narodi koji `ive u Srbiji imaju ista prava i wihova je du`nost da se po{tuju. Organizovawem kwi`evnih ve~eri, pozo­ ri{nih predstava, posetama nacio­nalnim i kul­turnim spomenicima, obele­`avawem zna­~aj­nih datuma vezanih za pro{lost nekog na­roda, susretima folklora... neguje se tradicija i ~uva identitet nekog naroda.

Internacionalni etno-centar u Kova~ici

Yamija

Slova~ka narodna no{wa

Pravoslavni hram Romska igra

Mu{ka no{wa @enska no{wa (19. vek) Ba~ka (19. vek) Banat iz zbirke Etnografskog muzeja u Beogradu

30 4

Sinagoga

Katoli~ka crkva

Narodna igra iz [umadije

Radna sveska, str. 16 31 

KON­VEN­CI­JA O PRA­VI­MA DE­TE­TA Organizacija ujediwenih nacija (OUN) donela je konvenciju (skup pravila) o pravima deteta, koju treba da po{tuju svi weni potpisnici. Na osnovu te konvencije, pesnik Qubivoje R{umovi} napisao je kwigu Bukvar de~jih prava.

Члан 6.

Члан 22. Државе потписнице ће обезбедити да дете које тражи избеглички статус или које се сматра избеглицом има одговарајућу заштиту и хуманитарну помоћ... и права утврђена овом Конвенцијом...

1. Државе потписнице признају да свако дете има неотуђиво право на живот 2. Државе потписнице ће обезбедити у највећој могућој мери опстанак и развој детета

Imam pra­vo da `i­vim Imam pra­vo da di­{em Pri­ro­di da se di­vim U~im da ~i­tam i pi­{em

Be­san sam kao zo­qa A su­za ka­pqe s li­ca To ni­je mo­ja vo­qa Da bu­dem iz­be­gli­ca

Члан 35. Државе потписнице ће спречити отмицу, продају или трговину децом у било ком циљу и у било ком облику.

Ja ni­sam {e­}er ni bra­{no Ni­ti sam ki­se­la vo­da Pa to bi bi­lo stra­{no Da me ne­ko ne­ko­me pro­da Qubivoje R{u­mo­vi} Bri­gu o de­ci pre­u­ze­le su mno­ge or­ga­ni­za­ci­je Ujediwenih nacija: UNI­CEF, UNE­SKO... UN (Uje­di­we­ne na­ci­je) osno­va­ne su 1945. go­di­ne da bi odr­`a­le me­|u­na­rod­ ni mir i bez­bed­nost i raz­vi­ja­le dobre me­|u­qud­ske od­no­se. UNI­CEF (UNICEF – Uni­ted Na­ti­ons Chil­dren’s Fund) – de­~­ji fond Ujediwenih nacija, po­ma­`e vla­da­ma da du­go­ro~­no za­do­vo­qe po­tre­be de­ce.

32 4

UNE­SKO (Unesco – Uni­ted Na­ti­ons Edu­ca­ti­o­nal Sci­en­ti­fic and Cul­tu­ral Or­ga­ni­ za­ti­on) – or­ga­ni­za­ci­ja UN za obra­zo­va­we, na­u­ku i kul­tu­ru, usta­no­v­ qe­na da podsti­~e raz­me­nu in­for­ma­ci­ja, ide­ja i kul­tu­re. Svi­ma wi­ma ciq je isti ili sli­~an. Ne­ke od ak­tiv­no­sti UNI­CEF-a su: – obez­be­|e­we uslova da de­ca u ra­nom de­tiw­stvu bu­du za­{ti­}e­na od bo­le­sti ko­je se mo­gu spre­~i­ti i da bu­du emo­ci­o­nal­no zbri­nu­ ta u po­ro­di­ci, – mo­der­ni­za­ci­ja {kol­skog si­ste­ma, – za­{ti­ta pra­va de­ce i `e­na ko­ji su iz­lo­`e­ni na­si­qu, zlo­u­po­tre­ bi, za­ne­ma­re­no­sti i eks­plo­a­ta­ci­ji...

Evropske asocijacije – manifestacije U sve­tu i kod nas organizuju se mnogi skupovi i prire|uju raznovrsne sve­~a­no­sti u ko­ji­ma su glav­ni u~e­sni­ci de­ca iz ra­znih kra­ je­va sveta. Igra, pesma, drugarstvo, razumevawe dru­ gog i druga~ijeg, de~je stvarala{tvo obele­ `avaju „Radost Evrope“, susrete dece od 7 do 14 godina koja se od 1968. svake godine sastaju u Beogradu. Tom manifestacijom (inicijator je bio De~ji kulturni centar Beo­ grad) obele`ava se 5. oktobar – Svetski dan deteta. Po~etkom svakog oktobra, beogradski ma­ li{ani u svojim porodicama ugoste vi{e stotina vr{waka iz cele Evrope koji sa sobom donose muziku, igre, kulturu i obi~aje svoje zemqe. Oni, zajedno sa svojim do­ma}inima, tokom deset dana – koliko program traje, na beogradskim ulicama, trgovima i u dvoranama prikazuju razli~ite ve{tine i umewa. Tokom godine u na{oj zemqi organizuje se jo{ nekoliko sli~nih manifestacija.

Prijateq je ~ovek bez koga se ne mo`e.

An|elka, 9 godina Iz Re~nika prijateqstva (sajt Radost Evrope)

Radna sveska, str. 17 33 



raznovrsnost @ivog sveta

SUSRET

Obnovi ste~ena znawa iz prethodnih razreda o biqkama i `ivotiwama. @ivi svet je, radi lak{eg prou~avawa, podeqen na carstva.

S PRIRODOM Postoje i mnoge sli~nosti po kojima su biqke grupisane radi lak{eg prou~avawa. Jedna od takvih podela je na ni`e i vi{e biqke. NI@E BIQKE

Radna sveska, str. 18, zadaci 1 i 2.

biqke Biqke su, kao i `ivotiwe i ~ovek, `iva bi}a. Botani~ari smatraju da biqno carstvo na Zemqi ~ini oko 500 000 vrsta. Taj broj nije kona~an po{to se stalno otkrivaju nove vrste biqaka. Me|usobno se razlikuju po stani{tu na kome `ive, spoqa{woj i unutra{woj gra|i, du`ini `ivota, veli~ini... Alge

Li{ajevi

VI[E BIQKE

Biqke u pe{~ari Biqke na visokim planinama

Paprat

Mahovina

Biqke na vodi ili u vodi

Biqke u stenovitoj sredini

34 4

Biqke u {umi

^etinari

Li{}ari

35 

@ivotiwe

Ki^mewaci

@ivotiwe su organizmi koji se ra|aju, rastu, razvijaju, di{u, hrane, kre}u se, razmno`avaju i, na kraju, uginu. Zoolozi smatraju da ima vi{e od milion vrsta `ivotiwa, ali se stalno otkrivaju nove. Po nekim zajedni~kim karakteristikama, `ivotiwe su grupisane na razne na~ine radi lak{eg prou~avawa. Naj~e{}a podela je na~iwena zavisno od toga da li imaju ili nemaju ki~mu i to je podela na beski~mewake (sun|eri, dupqari, crvi, meku{ci, zglavkari, bodqoko{ci) i ki~mewake (ribe, vodozemci, gmizavci, ptice, sisari). Ribe Beski^mewaci Gmizavci

Vodozemci

Gliste

Ptice

Pu`

Rak

Radna sveska, str. 18 Sisari

36 4

Radna sveska, str. 18, zadaci 1 i 2 37 

FLORA NA[E ZEMQE Flora – celokupni biqni svet na planeti, na nekom kontinentu, {irem podru~ju ili u jednoj oblasti. Na bogatstvo biqnog sveta uti~u mnogi faktori `ive i ne`ive prirode. Prisustvo nekih `ivotiwa, ali i biqaka u odre|enoj sredini mo`e da uti~e na brojnost i raznovrsnost biqaka te sredine. ^ovek svojim prisustvom, proizvodwom, {irewem naseqa, razvojem saobra}aja i industrije, primenom agrotehni~kih mera, ali i razvojem svesti o potrebi za{tite okoline uti~e na pove}awe ili smawewe biqnih vrsta. Na biqno carstvo uti~u i klima, razvijena re~na mre`a, kvalitet vode, vazduha i zemqi{ta, reqef, sun~evo zra~ewe...

Biqke su hrana drugim `ivim bi}ima – `ivotiwama (biqojedima i sva{tojedima) i ~oveku. Osim u ishrani, ~ovek koristi biqke u raznim oblastima, na primer, gra|evinarstvu, za izradu name{taja, za proizvodwu lekova, za~ina, parfema, papira... Biqke se koriste i za ogrev i, kona~no, oplemewuju prostor u kome ~ovek boravi.

ogrev

\evinarstvo

gra

biqke lekovi

Radna sveska, str. 19, zadatak 1

za^ini

name[taj papir

parfemi

Biqke uti~u i na izgled zemqi{ta: pe{~are se po{umqavaju (sadi se drve}e) i tako se smawuje rasejavawe peska i pro{irivawe pe{~are, ubla`ava se snaga vetra i spre~ava erozija tla.

tipi^ne vrste

38 4

on se

voda

ki

sun^eva energija

ik

Podsetite se koji su tipi~ni predstavnici `ivotnih zajednica u na{oj zemqi.

Zna^aj biqaka Hranu, koja im je potrebna za `ivot biqke stvaraju u zelenim delovima. Taj proces naziva se fotosinteza. Tokom fotosinteze osloba|a se kiseonik koji je svim `ivim bi}ima neophodan za disawe.

Ugqen-dioksid ulazi u list

Radna sveska, str. 19, zadaci 2, 3 i 4.

Wiva

Livada

39 

Retke i ugro@ene vrste U Srbiji je zvani~no opisano 3665 biqnih vrsta. Od ovog broja 287 vrsta biqaka raste iskqu~ivo na Balkanskom poluostrvu. Naro~iti zna~aj imaju vrste koje postoje samo na na{im prostorima i ne uspevaju van granica na{e zemqe. Taj jedinstveni biolo{ki resurs ~ini {ezdesetak vrsta koje se i u Srbiji nalaze na veoma malom prostoru. Wihov opstanak, kao i opstanak ostalih ugro`enih vrsta u svetu, veoma je zna~ajan radi o~uvawa biqne raznovrsnosti na na{oj planeti. Za{tita wihovih populacija i stani{ta jedna je od najva`nijih aktivnosti Zavoda za za{titu prirode Srbije.

Vo}wak

Vinograd

Srpski kukurek raste samo na Go~u

Povrtwak

[uma

Runolist

Broj biqnih vrsta se smawuju a neke vrste potpuno nestaju zbog sve ve}e zaga|enosti zemqi{ta, vazduha i vode, promene klime, stalnog pove}awa gustine naseqenosti i pove}ane potrebe za stambenim prostorom. Naseqa se pro{iruju na ra~un plodnog zemqi{ta, a zbog sve ve}e potrebe za hranom qudi kr~e {ume i pretvaraju livade u plodne oranice. Nestajawe pojedinih biqnih vrsta predstavqa opasnost za biosferu, ali i za opstanak ~oveka. Retke i ugro`ene biqke na{ih krajeva

Vrste kojih vi{e nema

Pan~i}eva omorika Banatski bo`ur Pan~i}ev grahor [arplaninski tu|inac Moravski vodeni Jagor~evina �������� ora{ak Pan~i}eva poto~arka Kragujeva~ki slez Rtawska metvica Pan~i}eva udov~ica Runolist Sasa Bara

40 4

Reka

Pan~i}eva poto~arka raste samo na Kopaoniku

41 

FAUNA NA[E ZEMQE Fauna – zajedni~ki naziv za celokupni `ivotiwski svet na{e planete, jednog kontinenta, podru~ja ili oblasti.

Leptir Krilasti zvon~i} mo`e se na}i samo na Staroj planini Pan~i}eva omorika

za[tita i revitalizacija Da bi se spre~io nestanak pojedinih biqnih vrsta, stru~waci prave spiskove ugro`enih vrsta koje treba za{tititi zakonom. Ponekad se i ~itava podru~ja stavqaju pod za{titu (rezervati prirode, nacionalni parkovi). Ugro`ene biqne vrste gaje se u posebnim uslovima kako bi se {to vi{e razmno`ile i ponovo vratile u prirodu.

Rov~ica

������������������������������������������������������������ Sova������������������������������������������������������� Veverica

Paun

Botani~ka ba{ta ÿJevremovacŸ

Zec

Kolekcija algi u Botani~koj ba{ti

• U Srbiji je do sada za{ti}eno 215 biqnih vrsta. • [umadija je nekada bila prepoznatqiva po {umama po kojima je i ova oblast i nazvana. Danas je, na`alost, ostalo samo ime. • Prvi pisani trag o za{titi prirode kod nas nalazi se jo{ u Du{anovom zakoniku iz XIV veka i odnosi se na zabranu prekomerne se~e {uma. Divqa ma~ka

42 4

^apqa

43 

@ivotiwe su deo lanca ishrane i hrane se biqkama ili drugim `ivotiwama. Na taj na~in odr`ava se optimalan broj `ivih bi}a i ostvaruje prirodna ravnote`a.. Lisica

Vukovi

• Predatori su `ivotiwe koje se u prirodi hrane drugim `ivotiwama, kao svojom uobi~ajenom hranom. One su tim `ivotiwama prirodni „neprijateqi“, tj. predatori. • Ko su predatori zeca? To su `ivotiwe koje se hrane wime: vuk, ris, {akal, lisica, divqa ma~ka, kuna zlatica, kuna belica, psi skitnice, ma~ke skitnice, jastrebovi, vrane i svrake. Nije zecu lako, pored toliko prirodnih neprijateqa. Meso nekih `ivotiwa jedan je od glavnih izvora belan~evina neophodnih za pra­ vilnu ishranu ~oveka. Osim mesa, od wih dobijamo mleko, jaja, mast, ali i vunu, ko`u i krzno, koji se koriste pri izradi ode}e i stvari za svakodnevnu upotrebu.

[akal

Radna sveska, str. 20, zadatak 1

Medved

44 4

45 

Tipi^ne vrste Obnovi ste~ena znawa o `ivotiwama koje su tipi~ni predstavnici `ivotnih zajednica u na{im krajevima.

Bara

[uma

Prolanak sa niskim rastiwem Proplanak s niskim rastiwem

46 4

Wiva

47 

Za[tita i revitalizacija

Retke i ugro@ene @ivotiwe Mnoge `ivotiwe u na{oj zemqi postale su prava retkost, mnoge su na`alost odavno nestale, „zahvaquju}i“ u velikoj meri ~oveku i naru{avawu prirodnih stani{ta. Mnoge `ivotiwe su lovqene zbog svog skupocenog krzna ili rogova, ko`e ili kvalitetnog mesa. Retke i ugro`ene vrste u na{oj zemqi:

Odre|ene `ivotiwske vrste dr`ava zakonom {titi od izumirawa. Neke od wih gaje se u za{ti}enim sredinama ili zoo-vrtovima kako bi se spre~ilo wihovo istrebqewe i omogu}ilo wihovim razmno`avawem i povratak u prirodno stani{te. @ivotiwe kojih vi{e nema na na{im prostorima: • • • •

orao bradan crni le{inar vodena vidrica ibis...

Beogradski zoolo{ki vrt

Slon

Pelikan

Ibis

Beloglavi sup Majmun



Nilski kow Vidra

• U Srbiji je zakonom za{ti}eno 427 vrsta `ivotiwa. • Nedavno su iz Bavarske (pokrajina u Nema~koj) uvezeni dabrovi i pu{teni u Zasavicu (reka u Srbiji), iz koje su nestali sredinom pro{log veka.

.. ,

48 4

Divokoza

Jelen

Radna sveska, strana 20, zadaci 2, 3 49 

DOMA}E @IVOTIWE i GAJENE BIQKE

Podseti se koje `ivotiwe pripadaju grupi doma}ih `ivotiwa.

Gajene biqke – ~ovek gaji zbog razli~itih potreba i brine se o wima.

Radna sveska, strana 21, zadatak 1 Doma}e `ivotiwe – `ivotiwe o ~ijem sme{taju, zdravqu i ishrani brine ~ovek. Doma}e `ivotiwe dele se na: – stoku: krupnu (kow, gove~e, magarac), sitnu (sviwa, ovca, koza) i – `ivinu (koko{ke, patke, guske, }urke, plovke, morke). U doma}e `ivotiwe se ubrajaju i p~ele i obi~ni (sivi) zec. Zna~aj doma}ih `ivotiwa – ~ovek ima vi{estruku korist od doma}ih `ivotiwa. Wihovo mleko, meso i jaja koristi u ishrani, od ko`e, dlake i kostiju nekih `ivotiwa izra|uje odre|ene predmete. Osim toga, koristi ih i za rad u poqu, vu~u ili jahawe...

Kow

Magarac

Povrtwak

Gove~e

Vinograd Koza

Guska

Ovce

Patka

Vo}wak

Sviwe

]urka

Vrt

Koko{i

50 4

Radna sveska, str. 21, zadatak 2 i str. 22, zadatak 3

51 

Proizvodwa zdrave hrane Na{a zemqa ima dobre uslove za proizvodwu zdrave hrane. Bira se zdravo seme (kada je re~ o povr}u i `itaricama, na primer), proverenih sor­ ti koje su stvorili na{i selekcionari na institutima za poqoprivredu. Takvo seme daje boqe prinose, a biqke su otpornije na nepovoqne vremen­­­­ske uslove i bolesti. [teto~ine se suzbijaju, kada god je to mogu}e, biolo{kim agrotehni~kim merama koje ne zaga|uju okolinu kao hemijska sredstva. Kva­ litetno meso, mleko i ostali proizvodi `ivotiwskog porekla dobijaju se uzgojem zdravih doma}ih `ivotiwa i uvozom grla plemenite rase. Biolo{ke mere – upotreba `ivih organizama za suzbijawe parazita, korova i {teto~ina. @itarice

Kadifica {titi plavi patlixan

Zna^aj gajenih biqaka Gajene biqke su va`an deo ishrane svakog ~oveka. Osim za ishranu, qudi gaje biqke i da bi wima hranili doma}e `ivotiwe ili za preradu. Biqke se koriste u prehrambenoj industriji, ali i za izradu tkanina (kudeqa, lan, pamuk...). Hmeq se koristi u industriji piva, gro`|e se prera|uje u vino, od mnogih vrsta vo}a priprema se alkohol, a mnoge biqke koriste se i u proizvodwi lekova.

Paradajz {titi kupus

Uqe

Luk {titi {argarepu

Brokoli {titi krastavac

Poqe suncokreta

Semenke suncokreta

52 4

Radna sveska, str. 22, zadaci 4 i 5 53 

PRIRODNE POJAVE Obnovi ste~ena znawa o uticaju ne`ive prirode na `ivu prirodu kroz godi{wa doba.

Divqe patke su ptice selice

godi[wa doba

Smenu godi{wih doba ose}aju i `ivotiwe. U prole}e mnoge od wih dobijaju mlade, prore|uje im se perje (mitarewe) ili dlaka (liwawe), ptice selice se vra}aju iz toplijih krajeva, a one koje su boravile na na{im prostorima odlaze na sever Evrope.



Vrabac celu godinu provede u istom kraju

@ivotni ciklus biqke

Pred zimu, selice odlaze u toplije krajeve, dolaze nam ptice sa severa Evrope, a one koje ostaju dobijaju gu{}e perje. @ivotiwama postaje gu{}a dlaka, sakupqaju hranu i pripremaju skloni{te u kojem }e provesti zimu. Neke od wih }e ovaj hladni period i prespavati.

Radna sveska, str. 23–25 54 4

55 

^OVEK kao DEO PRIRODE – SVESNO I DRU[TVENO BI]E Obnovi ste~ena znawa o `ivoj i ne`ivoj prirodi.

Po uspravnom hodu, razumu, govoru, radu i na~inu `ivota ~ovek se razlikuje od ostalog `ivog sveta. Jo{ od davnina `iveo je kao ~lan u`ih i {irih dru{tvenih grupa. Razvijao je govor i tako se boqe sporazumevao sa drugima. Usavr{avao je oru|e za rad, udru`ivao se u radu s drugim qudima i proizvodio.

SPOZNAJA SEBE, UO^AVAWE POLNE RAZLI^ITOSTI Qudi se razlikuju po mnogobrojnim osobinama (pol, boja ko`e, kose, o~iju, oblik lica, visina...) ^ovek svet spoznaje ~ulima. Ona mu omogu}uju da komunicira sa spoqnim svetom, a sve informacije dobijene putem ~ula sti~u se u mozgu. ^ovek ima pet ~ula: 1. ~ulo vida 2. ~ulo sluha 3. ~ulo mirisa 4. ~ulo ukusa 5. ~ulo dodira. Jedna od glavnih odlika `ivih bi}a jeste sposobnost razmno`avawa koja obezbe|uje pro­du`ewe i opstanak vrste. Organi za razmno`avawe, koji ujedno predstavqaju i polnu razli~itost ~oveka, sastoje se od polnih `lezda u kojima se stvaraju polne }elije. @enske polne `lezde su jajnici, a mu{ke semenici. Kada se mu{ka polna }elija spoji sa `enskom polnom }elijom dolazi do oplodwe. Razvoj ploda u maj~inoj utrobi traje devet meseci. Posle devet meseci beba je sposobna da `ivi u spoqnoj sredini, da samostalno di{e i tada je spremna da se rodi. Dolazak bebe na svet u porodici se o~ekuje sa velikom qubavqu i nestrpqewem i novoro|en~e predstavqa najve}u radost za roditeqe.

^ovek se prilago|ava prirodi kao {to i prirodu prilago|ava sebi.

Ultrazvu~ni snimak bebe u maminom stomaku

Radna sveska, str. 27 56 4

Radna sveska, strana 26

57 

OSNOVI ZDRAVOG @IVOTA Kada smo zdravi i raspolo`eni ~esto zabo­ravqamo da zdravqe treba da ~uvamo. O uzrocima bolesti ne treba razmi{qati tek kada se razbolimo. Ve}ina bolesti mo`e se spre~iti redovnim odr`avawem higijene tela i ode}e, raznovrsnom is­hranom, zdravim fizi~kim aktivnostima (tr~awe, plivawe, gimnastika...), redovnim, svakodnevnim od­ marawem i lekarskim pre­gledima. Svi ti uslovi su neophodni da bi ~ovek bio zdrav. ^isto}a tela je nezaobilazni ~inilac zdrav­qa. Da ne bismo do{li u dodir sa brojnim parazitima i bakterijama koji se nalaze u pra{ini i prqav{tini moramo redovno prati ruke, redovno se umivati, Tr~awe je zdravo kupati, negovati kosu i nokte. Veoma je va`no da na{a ode}a bude ~ista. Rubqe (koje bi trebalo da bude od pamuka) treba svakodnevno mewati. I obu}a treba da bude ~ista, udobna i komotna (da ne pritiska krvne sudove). Nogama najvi{e odgovara ko`na obu}a. Ona noge treba da {titi od vlage, hladno}e i povreda. Hrana koju svakodnevno unosimo u organizam mora biti sve`a i razno­ vrsna.

Hranu treba pravilno raspodeliti na obroke. Pored glavnih obroka (doru~ak, ru~ak, ve~era), deca treba da uzimaju i u`inu.

za[tita od bolesti Da bismo se za{titili od nekih bolesti treba da se redovno vakcini{emo. Time organizam sti~e otpornost na odre|ene bolesti. U mere o~uvawa zdravqa svrstava se i sistematski pregled. Obavqa se jednom godi{we kako bi se bolest na vreme otkrila i spre~ilo weno {irewe.

[tetnost pu[ewa, alkohola i droge Sastojci dima cigarete (kojih ima nekoliko hiqada) {tetno deluju na plu}a, srce, krvotok i organe za varewe. Pu{ewe smawuje apetit, radnu sposobnost i `ivotni vek ~oveka. Nepu{a~ima koji sede u zadimqenoj prostoriji dim {teti koliko i samo pu{ewe. Konzumirawe alkohola upropa{tava `ivot i onoga ko pije i wegovoj porodici. ^ovek pod dejstvom alkohola gubi kontrolu kretawa, govora i pona{awa. Vrlo je razdra`qiv i sklon sukobima. Pijani qudi ~esto uzrokuju saobra}ajne nezgode ili stradaju u nesre}ama. Uzimawe droge je najve}e zlo dana{weg vremena. Onaj ko uzima drogu vrlo brzo se na wu navikne i postane od we zavisan. Droga {teti mozgu, nervnom sistemu, bubrezima, jetri. Ona uni{tava ceo organizam. Uzimawe droge izaziva preranu smrt. Osobe koje koriste drogu su bezvoqne, zapla{ene i nesposobne za uobi~ajene aktivnosti koje zdravim qudima ne predstavqaju nikakvu te{ko}u (u~ewe, rad i sli~no).

Radna sveska, str. 28 58 4

59 

ODGOVORAN ODNOS PREMA DRUGIMA i prema SEBI Od svog postanka ~ovek `ivi i radi u razli~itim zajednicama. Najve}i deo svog `ivota provodi okru`en vr{wacima.

Poma`u}i starim i bolesnim su­gra­ |anima, ~ovek ne samo da ispu­wava moralne obaveze ve} izgra|uje i oplemewuje svoju li~nost. Postoje razli~ite ustanove i organizacije koje pru`aju pomo} bolesnim i starim osobama. Qudi i deca tako|e daju svoj doprinos time {to se ukqu~uju u razli~ite humanitarne akcije.

Znak za mesto predvi|eno za osobe sa hendikepom

Sa wima sti~e razli~ita `ivotna saz­ nawa i razvija svest o sebi i dru­gima. Dete (kao i odrasli qudi) dru`i se i sara|uje, sti~e i razvija oblike pona{awa koji su po`eqni i prihvatqivi u dru{tvu i sredini u kojoj `ivi.

Mnogima je potrebna na{a pomo}.

60 4

61 

@ivotiwama, posebno ku}nim qubimcima, potrebna je briga i pomo}.

Osim nege i redovnih obroka, treba ih vakcinisati i voditi na redovne kontrole veterinaru. Nekada qudi svoje qubimce ostave na ulici gde oni, naviknuti na `ivot u ku}i, ~esto stradaju. Oni koji pre`ive lutaju u potrazi za hranom i skrovi{tem. Posledwih godina vi{e se vodi ra~una o napu{tenim `ivotiwama i otvaraju se azili – mesta gde im se pru`a pomo} i uto~i{te.

Radna sveska, str. 29 62 4

ISTRA@UJEMO PRIRODNE POJAVE 63 

PRAVILA KOJA VA@E ZA SVA KRETAWA Obnovi ste~ena znawa o kretawu.

Pomerawe i zaustavqawe Kre}emo se i onda kada stojimo ili sedimo u autobusu u pokretu. Kada voza~ naglo zako~i, mi pole}emo napred.

U prirodi se sve kre}e. Kretawe – promena polo`aja tela u prostoru i vremenu u odnosu na druga tela.

Tela se kre}u pravolinijskom ili krivolinijskom putawom. Brzina kretawa tela obi~no je razli~ita. Postoji ravnomerno i neravnomerno kretawe.

Ukoliko se telo ne kre}e, ka`emo da ono miruje. Da bi ne{to podigao ili pokrenuo ~ovek koristi snagu svojih mi{i}a, neku prirodnu silu ili ma{ine.

Zaokru`i razli~itim bojama raz­li­~ite oblike kretawa. [ta zakqu~uje{?

64 4

Radna sveska, str. 30 i 31 65 

[TA I KAKO UTI^E NA kretawe Pri kretawu tela prelaze odre|eni put. Pri tome, telo nailazi na otpor sredine u kojoj se kre}e. Objasni vezu izme|u oblika aviona i otpora sredine kroz koju se kre}e.

Hodawe po pesku

Pored obale

Otpor sredine deluje suprotno od smera kretawa. Otpor zavisi od sredine kroz koju se telo kre}e. Otpor sredine zavisi i od oblika i veli~ine tela. Na mawe telo delova}e mawi otpor sre­ dine nego na ve}e.

Hod kroz vodu

Tela se br`e kre}u po glatkim nego po hrapavim povr{inama. Posmatraj slike i uo~i pravac kretawa prikazanih tela.

Pad s otvorenim padobranom

66 4

Slobodan pad

67 

du`ina klatna

Sve {to se nalazi nad zemqom posle izvesnog vremena pada na wenu povr{inu. Privla~na sila koja deluje u pravcu sredi{ta Zemqe, zove se gravitacija ili Zemqina te`a.

Da bi satelit, raketa ili neka druga svemirska letelica poslata sa Zemqe dospela u svemir, mora biti dovoqno daleko da je ne bi privukla Zemqina te`a, ali i dovoqno daleko od drugih nebeskih tela koja svojom te`om mogu da je privuku. Da bi raketa savladala Zemqinu gra­vi­ taciju, mora da se kre}e brzinom od oko 28 000 km na sat. U svemirskim letelicama, koje se kre}u po svojoj orbiti, deluju veo­ma slabe sile gravitacije, stoga stva­ri (i qudi) u wima lebde. Poletawe svemirske letelice sa Zemqe

•

68 4

Matemati~ko klatno

Matemati~ko klatno – kuglica obe{ena o dugi konac za pokretnu ta~ku koja se pod uticajem neke spoqa{we sile mo`e izvesti iz polo`aja mirovawa. Ono se kre}e levo-desno do istog polo`aja (osciluje) pod uticajem Zemqine te`e. Wegove oscilacije su skoro neprigu{ene, tako da ono, izvedeno iz ravnote`nog polo`aja, mo`e dugo da osciluje. Brzina kretawa klatna zavisi od du`ine klatna i ja~ine sile Zemqine te`e, ali ne i od veli~ine kuglice. Du`e klatno br`e }e se kretati. Kretawe klatna je periodi~no jer se posle odre|enog vremena ponavqa na isti na~in.Takvog kretawa ima svuda oko nas: okretawe kazaqke na satu, rotacija Zemqe oko Sunca, otkucaji srca, treperewe glasnih `ica, treperewe `ica muzi~kih instrumenata, quqawe na quqa{ci... Italijan Galileo Galilej je u XVI veku otkrio da svaka oscilacija klatna traje isto vreme, {to je u XVII veku iskoristio Holan|anin Kristijan Haj­­ gens da napravi prvi sat sa klatnom.

Kotrqawe je lak{e od klizawa.

Radna sveska, str. 32 i 33

Pri kretawu nani`e brzina kretawa se pove}ava.

Za{to }e se telo (na primer, kwiga, plo~ica i sl.) du`e kretati po ledu nego po hrapavoj povr{ini stola?

Hajgensov nacrt za sat s klatnom

69 

SENKA Svetlost je oblik energije. Nau~ili ste da je za ve}inu `ivih bi}a Sun~eva svetlost jedan od uslova neophodnih za `ivot. Osim Sun~eve svetlosti, postoje i drugi izvori svetlosti: sijalica, vatra, sve}a, buba svitac... Predmeti kroz koje svetlost prolazi su providni (npr., staklo, voda, led, dijamant...), a oni kroz koje svetlost ne prolazi su neprovidni (npr., metal, drvo, zemqa, kamen...).

Providni i neprovidni materijali



Senka nastaje sa druge strane tela koja ne propu{taju svetlost. Postoje tamne senke, koje se javqaju tamo gde svetlost ne dopire ili dopire veoma slabo i svetle senke, koje nastaju tamo gde ima izvora svetlosti. Ako je izvor svetlosti jak, mo`e da se javi i polusenka.

Radna sveska, strana 34

Sunce je ~oveku slu`ilo kao prvi ~asovnik. Pretpostavqa se da su prvi ~asovnici bili na~iweni od {ipke pobodene u zemqu, a oko we je bilo pore|ano kamewe koje je ozna~avalo polo`aj Sun~eve senke. Vremenom su ovi ~asovnici bili precizniji u pokazivawu ta~nog vremena. Danas se, uglavnom, vi{e ne koriste (osim kao ukras).

Sun~ev ~asovnik

70 4

71 

ZVUK Obnovi znawe o zvuku i tonu koje si stekao na ~asovima muzi~ke kulture.

Duva~ki instrumenti imaju cev u kojoj treperi vazduh kada se u wih duva.Tonovi razli~ite visine dobijaju se promenom du`ine cevi, zatvarawem ili otvarawem rupica ili sistema poklopaca. Skra}ivawem cevi dobijaju se vi{i tonovi.

Svakodnevno smo okru`eni mnogim prijatnim i neprijatnim zvukovima. Zvuk se kre}e kroz gasove (npr. vazduh), ~vrsta tela (npr., zidove), kroz te~nost, ali ne i kroz bezvazdu{ni prostor (vakuum). Svako telo kada se pobudi mo`e da osciluje (vibrira,treperi) tako da predstavqa izvor zvuka. U laboratorijama se kao izvor zvuka naj~e{}e koristi zvu~na viqu{ka. Ustanovqeno je da vibracije jednog predmeta mogu da dovedu do vibrirawa drugog predmeta. Ta pojava zove se rezonanca. @i~ani instrumenti imaju zvu~nu (rezonatorsku) kutiju kroz koju treperi vazduh usled treperewa `ica instrumenta.

Zvu~na viqu{ka

Kada otvoru staklene cevi (menzure), napuwene donekle vodom i spojene sa ~a{om u kojoj je voda, pribli`imo zvu~nu viqu{ku i mewamo visinu vode u woj, podizawem ili spu{tawem menzure, do}i }e do promene visine vazduha u menzuri koji treperi, i primeti}emo da se visina zvuka mewa. [to je visina vode u menzuri ve}a,visina vazduha je mawa pa je ton vi{i. [to je visina vode mawa, a visina vazduha koji treperi ve}a, ton }e biti ni`i. U nekom trenutku mo`e do}i do poklapawa u~estalosti vibrirawa izvora zvuka sa u~estalo{}u vibrirawa vazduha – nastaje rezonanca i ja~ina zvuka se naglo pove}ava.

Radna sveska, str. 35, zadaci 1 i 2 72 4

Skra}ivawem du`ine `ice (prstima) dobija se vi{i ton.

Stub vazduha

• Zvuk br`e putuje kroz topao nego kroz hladan vazduh; br`e putuje kroz te~nost nego kroz gasove, a najboqe putuje kroz ~vrste materije. • Ja~ina zvuka izra`ava se u decibelima (dB). Ako je ja~ina zvuka ve}a od 130 dB javqa se bol. • Najglasnija `ivotiwa je plavi kit koji mo`e da proizvede zvuk ja~ine 180 dB. Zvuk mo`e da se registruje i na udaqenosti do 850 km. • Zvuk visoke frekvencije – ULTRAZVUK – na{ao je primenu u mnogim oblastima qudskog `ivota (medicina, pomorstvo...) • Mnoge `ivotiwe (npr., slepi mi{, kit, delfin) koriste zvuk da bi se orijentisale u sredini u kojoj se kre}u ili da bi ulovile plen.

Radna sveska, str. 35, ogled 1 Radna sveska, str. 36, ogledi 2 i 3 73 

MATERIJALi i wihova svojstva Materijali imaju razli~ita svojstva, tj. karakteristike koje se mogu izmeriti ili vizuelno oceniti. Svojstva materijala uti~u na wihovu upotrebnu vrednost i kvalitet. Materijali se razlikuju po tome da li provode elktri~nu struju, da li se rastvaraju u vodi, privla~e li druge materijale (magnetno svojstvo), kao i po svojim toplotnim i mehani~kim svojstvima.

Rastegqivost – svojstvo materi­ jala da se pod dejstvom spoqa{wih sila iste`u. Ovo svojstvo naj­ izra`enije je kod metala (npr., bakar, srebro, aluminijum, zlato...).

Zlatna `ica

Mehani~ka svojstva pokazuju sposobnost materijala da se suprot­stavqa delovawu spoqa{wih sila. Najva`nija mehani~ka svojstva su: tvrdo}a, ~vrsto}a, elasti~nost, `ilavost, krtost, istegqivost. Ova svojstva su od zna~aja za ocenu kvaliteta metala, gra|evinskog materijala, plastike, tekstila, ko`e, drveta i drugih materijala. Tvrdo}a predstavqa otpor kojim se materijal suprotstavqa prodirawu nekog tela pod dejstvom neke sile. Postoje razli~ite metode za odre|ivawe tvrdo}e. Prema Mosovoj skali, najtvr|i je dijamant, a najmek{i talk.

Toplotna svojstva ozna~avaju sposo­bnost materijala da provode toplotu. Takve materijale zovemo toplotni provodnici (npr., srebro, bakar, zlato...). Materijali koji slabo provode top­lotu su toplotni izolatori (npr., drvo, opeka, porcelan, plastika, stiro­por, vazduh...). Posude od bakra i srebra

Aba`ur od stakla

Dijamant, Dijamant

^vrsto}a – svojstvo materijala da se suprotstavqa dejstvu spoqnih sila koje te`e da ga deformi{u. Razlikuju se: ~vrsto}a na kidawe, savijawe, uvrtawe, istezawe i na pritisak. Elasti~nost – svojstvo materijala da se po prestanku delovawa spoqnih sila vra}aju u prvobitni polo`aj. Ve­ liku elasti~nost imaju guma, kau~uk, neka tekstilna vlakna... @ilavost – svojstvo nekih mate­ rijala da se pod u~estalim udarima ne kidaju i ne lome. Suprotno od `i­lavosti je krtost. Ako se pod u~e­ stalim udarima ili pri savijawu mate­ rijal lomi ili puca, onda je on krt.

74 4

Talk

Kerami~ke plo~ice

Elektri~no svojstvo – svojstvo mate­ rijala da provode elektri~nu struju. To su elektri~ni provodnici (metali: srebro, bakar, aluminijum...). Slabe pro­vodnike zovemo izolatori (npr., guma, plastika, staklo, drvo, keramika, vazduh...).

Bakarna `ica oblo`ena gumom

75 

Magnetno svojstvo – svojstvo materijala da privu~e drugi materijal, da ga namagneti{e. Ovo svojstvo ima ruda gvo`|a magnetit. Naj~e{}e se upotrebqavaju ve{ta~ki magneti napravqeni od ~elika ili legure gvo`|a sa niklom i hromom. Izra|uju se u razli~itim oblicima.

KOJI PREDMETI SE NAJBOQE NAELEKTRI[U, A KOJI NAJBOQE PROVODE ELEKTRI^NU STRUJU? Obnovi ste~ena znawa o elektricitetu i elektri~noj struji.

Znamo da se telo koje je izolator mo`e naelektrisati trqawem ili dodirom. Posmatraj slike otkrij {ta se dogodilo. Magnet

Kompas Rastvorqivost – svojstvo nekih ~vrstih, te~nih i gasovitih materijala da se u mawoj ili ve}oj meri rastvaraju u nekom rastvara~u (npr., u vodi, alkoholu, benzinu, nekoj kiselini i sl.).

• Koji jo{ predmeti mogu da se naelektri{u?

Elektri~ni provodnici dobro provode elektricitet. Kretawe elektri­ citeta kroz metalni provodnik zovemo elektri~na struja. Najboqi provodnici elektri~ne struje su metali, i to srebro i bakar. Od bakra se naj~e{}e izra|uju `ice, tj. kablovi kroz koje te~e elektri~na struja. • Elektricitet je bio poznat jo{ starim gr~kim filozofima. Kada bi }ilibar protrqali krpom on je privla~io lake predmete (na primer, perje). • Re~ ÿelektricitetŸ poti~e od gr~ke re~i elektron, {to zna~i }ili­bar.(vrsta okamewene smole prirodnog porekla).

Radna sveska, strane 37, 38 i 39 76 4

Radna sveska, str. 40, zadaci 1-4 Radna sveska, str. 40-42, ogledi 1, 2, 3 77 

KAKO POVE}ATI ILI SMAWITI DEJSTVO MAGNETA?

MATERIJALI I SVETLOSNA PROPUSTQIVOST Obnovi ste~ena znawa o nastanku senke i svetlosnim izvorima.

Radna sveska, strana 45, ogled

Obnovi ste~ena znawa o magnetima.

Radna sveska, str. 43, zadaci 1, 2, 3 i 4.

Dejstvo magneta pove}ava se namagnetisawem. Utvr|eno je da namagnetisani ~elik, zahvaquju}i svojoj gra|i (sastavu), zadr`ava magnetska svojstva du`e od gvo`|a, a gvo`|e du`e od nikla i kobalta. Magneti se mogu i razmagnetisati ako se zagrevaju do usijawa, {to dovodi do poreme}aja ~estica u samom magnetu, tako da on gubi svojstvo privla~ewa metalnih predmeta.

Predmeti od metala i ~elika

Znamo da postoje materijali koji su providni i kroz koje svetlost mo`e da pro|e. Postoje i neprovidni materijali kroz koje svetlost ne mo`e da pro|e. Svetlost prolazi kroz ma­terijale razli~itih agre­gat­nih stawa: kroz vazduh (sme{u gasova), kroz neka ~vrsta tela (npr. staklo), ali i kroz te~nosti (npr., kroz vodu). Pri tome, materijal uvek zadr`ava (upija) deo sve­tlosti.

* Agregatno stawe je oblik u kome se neka materija mo`e na}i – ~vrsto, te~no ili gasovito. Neki materijali samo delimi~no propu{­taju svetlost (npr., nao~ari za sunce).

¤ Prema gr~koj legendi, pastir Magnes je prona{ao magnet u trenutku kada su se wegove sandale sa gvozdenim klincima i {tap sa gvozdenim vrhom priqubili za kamen – magnetit. ¤ Magnet verovatno poti~e iz Male Azije, iz Magnezije gde je prona|en magnet. ¤ Nau~nici pretpostavqaju da se ptice sele u pravcu sever-jug i obrnuto na osnovu Zemqinog magnetizma. ¤ Zemqa je najve}i prirodni magnet. Magnetna igla kompasa koristi magnetnu silu Zemqe. Na osnovu toga mo`emo da odredimo strane sveta, da se orijenti{emo. Magnetno poqe Zemqe nas {titi od prodora ve}eg dela kosmi~kih zraka.

Radna sveska, str. 44, ogledi 1 i 2 78 4

Radna sveska, str. 45, zadaci 1, 2 ¤ Sun~evim zracima je potrebno oko osam minuta da stignu do Zemqe.

79 

KOJI MATERIJALI NAJBOQE PROVODE TOPLOTU?

ISPITIVAWE RASTVORQIVOSTI MATERIJALA Obnovi ste~ena znawa o svojstvu rastvorqivosti materijala.

Obnovi ste~ena znawa o toplotnim svojstvima materijala. Kao {to znamo, postoje toplotni provodnici i toplotni izolatori. – Najboqu toplotnu provodqivost imaju metali i to srebro i bakar. – Slabu toplotnu provodqivost imaju, npr., drvo, staklo, keramika, vuna i vazduh. Setite se da je perje ptica zimi nakostre{eno upravo zato da bi vi{e vazduha ostalo izme|u perja i tako sa~uvalo neophodnu toplotu tela. ^ovek zimi nosi vunenu ode}u i to onu koja u svom tkawu ima {upqine u kojima se nalazi vazduh koji ga, pored vune, {titi od hladno}e.

Voda je dobar rastvara~ mnogih ~vrstih, te~nih i gasovitih supstanci, pa se u praksi najvi{e i koristi. Neke supstance rastvara potpuno (npr., kuhiwsku so i {e}er), neke delimi~no (npr , gips, kre~), a neke prakti~no ne rastvara (npr., kre~wa~ki kamen). U vodi se rastvaraju slede}e supstance: ^vrste

te^ne

gasovite

kuhiwska so

alkohol

kiseonik

{e}er i druge.

glicerin

ugqen-dioksid

sona kiselina i dr.

amonijak i dr.

Doka`i da je voda dobar rastvara~. Izvedi ogled iz Radne sveske.

Radna sveska, strana 47, ogled Nacrtaj ogled koji si izveo / izvela:

primer

Provodqivost nije ista kod svih materijala koji provode toplotu.

Radna sveska, strana 46, ogled Tokom ogleda otkri}e{ da najboqu toplotnu provodqivost ima metalna {oqa, tj. da je ~aj u woj bio topliji nego u drugim {oqama.

80 4

81 

sme[e Obnovi ste~ena znawa o vodi, vazduhu i zemqi{tu. Sme{e nastaju tako {to se ~estice jednog ili vi{e materijala ravno­ merno rasporede izme|u ~estica drugog materijala. Sastojci sme{e za­dr`a­vaju svoja karakteristi~na svojstva, a sastav sme{a je obi~no proizvoqan. U prirodi se retko nalaze ~isti materijali u ve}im koli~inama (npr., kuhiwska so, zlato i sli~no). Mnoge sme{e ~ovek sam pravi.

Ovakve vode obi~no sadr`e i mineralne soli pa ih zovemo mineralne vode. Takve vode su lekovite te ih qudi ko­riste za le~ewe, kupawe ili pi}e. Zemqi{te je sme{a peska, gline, humusa, vode, vazduha i mineralnih soli. Odnos ovih sastojaka uti~e na plodnost zemqi{ta.

Radna sveska, strana 48, zadaci 1, 2 Sme{e mogu biti sastavqene od ~vrstih, te~nih i gasovitih mate­rijala. Vazduh je sme{a gasova: azota, kiseonika, ugqen-dioksida, a sadr`i i izvesnu koli~inu vodene pare, pra{ine...

Jezero – izvor termomineralne vode u Vrwa~koj Bawi (temperatura vode 27°S) Izvor Slatina (temperatura vode 17°S)

Zaga|eni vazduh u gradu Prirodna voda nije ~ista, ve} sadr`i ne{to rastvorenih gasova iz vazduha, mineralnih soli iz zemqi{ta i druge materije. Podzemne vode pri svom kretawu mogu da nai|u na ve}e koli~ine ugqendioksida. Voda ga rastvara i na povr{inu izbija kao kisela voda koja se fla{ira u fabrikama kisele vode.

82 4

Za `ivot nam je neophodna hrana, i odnosno hranqivi sastojci koji se u woj nalaze. Oni u~estvuju u izgradwi tkiva, daju potrebnu energiju za rad svih organa, za odr`avawe telesne temperature, a imaju i mnoge druge funkcije. Hrana mo`e biti `ivotiwskog porekla (meso, mleko, prera|evine od mesa i mleka, jaja, masno}e) i biqnog (vo}e, povr}e, `itarice, biqna uqa). Neke namirnice uzimamo u obliku u kakvom se nalaze u prirodi (npr., vo}e i povr}e), a mnoge u prera|enom obliku, kao sme{u vi{e namirnica istog ili razli~itog porekla (npr., {pagete, vo}ni jogurt, kola~i i sli~no).

Radna sveska, str. 48 i 49, ogledi 1 i 2. 83 

postupci za razdvajawe sastojaka sme[e Obnovi ste~ena znawa o sme{ama. Po{to svaki sastojak u sme{i zadr`ava svoja karakteristi~na svojstva, sme{e se mogu razdvojiti jednostavnim fizi~kim postupcima, bez promene wihovog sastava. Koji }e se postupak za razdvajawe primeniti zavisi od svojstava sastojaka sme{e. Najjednostavniji postupak je odlivawe. Koristi se kada u te~­nosti lebde ~estice ~vrstog mate­rijala. Te~nost treba ostaviti iz­vesno vreme da odstoji kako bi se ~vrste ~estice istalo`ile. Zatim se pa`qivo odli­ va bistar rastvor iznad taloga. Postupkom odlivawa nikada se ne mo`e potpuno odvojiti ~vrsti materijal od te~nosti, jer ne{to te~nosti uvek ostane u talogu, a mogu}e je da sa te~no{}u pre|e i deo taloga. Stoga se koristi pogodniji postupak koji se zove ce|ewe. Izvodi se tako {to se u levak stavi porozni filter-papir ili upija~, gaza, vata, pa se kroz levak sipa mutni rastvor. Pri tome se krupne ~es­ tice ~vrstog materijala zadr`avaju na filteru, dok ~ista te~nost prolazi. U industriji se proces ce|ewa obavqa kroz ~vr{}e materijale. Vodovodska voda se od ~vrstih ~estica odvaja filtrirawem kroz sloj peska. Neisparqivi ~vrsti materijali rastvo­reni u nekom isparqivom rastvara~u (obi~no u vodi ) odvajaju se od rastvara~a isparavawem. Ako ~vrsta sme{a sadr`i ~estice razli~ite veli~ine, mo`e se raz­dvojiti na grupe ~estica pribli`no iste veli~ine prosejavawem kroz sistem horizontalno postavqenih sita. Pri vrhu se nalaze sita sa najve}im rupicama, a idu}i nadole veli~ina rupica je sve mawa.

POVRATNE I NEPOVRATNE PROMENE MATERIJALA Promene materijala mogu biti povratne i nepovratne. POVRATNE promene su takve promene pri kojima se sastav materijala ne mewa, tj. ne pretvaraju se u druge materijale ve} mewaju oblik, veli~inu ~estica ili agregatno stawe.

Zrna bibera

Sitwewe zrna u avanu

Biber u prahu

NEPOVRATNE promene su takve promene materijala pri kojima iz jednih materijala nastaju drugi materijali sa potpuno novim osobinama.

Papir u pepeqari

Papir koji gori

Pepeo

Radna sveska, str. 52, zadaci 1, 2, 3 Radna sveska, strana 50 i 51, ogledi 1, 2 i 3. 84 4

Radna sveska, str. 52, ogled 85 

SAGOREVAWE MATERIJALA

prepoznavawe PROMENA pri kojima nastaju novi MATERIJALi Tipi~ne nepovratne promene materijala su: gorewe, r|awe, truqewe, kuvawe...

Neki materijali imaju svojstvo da u prisustvu kiseonika iz vazduha sagorevaju. Ukoliko pri sagorevawu osloba|aju veliku koli~inu toplote, mogu se koristiti za zagrevawe prostorija, pokretawe raznih ma{ina... Od zapaqivih materijala naj­va`­ nija su goriva (~vrsta, te~na i gaso­ vita).

Neki metalni predmeti promeni}e svoj sastav i svojstva pod uticajem kiseonika iz vazduha i vlage (r|awe).

Prirodni gas pri sagorevawu oslo­ba|a veliku koli~inu toplote po jedinici zapremine, jevtin je, pri sagorevawu zaga|uje vazduh mawe od ostalih goriva, zbog ~ega se koristi u doma}instvu i in­dustriji. Sva goriva, osim vodonika, pri sagorevawu osloba|aju {tetne sastoj­ ke koje zaga|uju `ivotnu sredinu.

Biqni i `ivotiwski ostaci pod uticajem mikroorganizama i vlage trule.

Toplana

Radna sveska, strana 54

Pri kuvawu hrane, sastojci tih namirnica se nepovratno mewaju.

Radna sveska, strana 53 86 4

Radijator

Gorivo pokre}e i automobil

87 

ZAPAQIVI MATERIJALI Zapaqivi materijali, na odre|enoj temperaturi, uz prisustvo kiseonika iz vazduha mogu da sagorevaju i pre|u u druge materijale. Zapaqivi materijali se grafi~ki ozna~avaju simbolom: Pored simbola stavqa se natpis: ZAPAQIVO.

Neki materijali koji se lak{e mogu zapaliti i prouzrokovati po`ar zahtevaju veliku opreznost pri radu i rukovawu. Naj~e{}i uzrok po`ara je ~ovek (u 80 % slu~ajeva).

Vatrogasci u akciji

U zavisnosti od vrste materijala koji gori, po`ar se gasi: Zaboravqen ukqu~eni {tedwak ili yapaqena sve}a mogu iyayvati po`ar

Uzroci po`ara mogu biti i elektri~na struja i varnice. ^est uzrok po`ara je i de~ja igra. Deca u po`aru uglavnom stradaju zato {to se skrivaju od vatre umesto da be`e.

Radna sveska, str. 55 88 4

– vodom, – penom, – zemqom, – peskom...

Aparati za ga{ewe po`ara

89 

rad, energija, RAD – SVESNA AKTIVNOST ^OVEKA Od svog postanka ~ovek je radio. U po~etku, radom je zadovoqavao samo osnovne `ivotne potrebe. Vremenom, qudske zajednice su postajale brojnije, a ~ovek razumniji i sposobniji.

Sve uspe{nije je pot~iwavao prirodu svojim potrebama, za razliku od `ivotiwa koje su i daqe podre|ene prirodi i sposobne da zadovoqe samo osnovne potrebe, to jest ono {to im je neophodno za opstanak.

proizvodwa i potro[wa Prvi qudi su u po~etku `iveli od lova, ribolova i plodova koje su nalazili u prirodi. Kasnije su pravili stalne naseobine, tako da su mogli da obra|uju zemqu i gaje biqke i `ivotiwe.

Sredwovekovno naseqe

O `ivotu ~oveka u dalekoj pro{losti saznajemo na osnovu nalazi{ta qudskih kostiju i proizvoda qudskih ruku.

Praistorijska umetnost – slika na zidu pe}ine

90 4

Radna sveska, strana 56 91 

UTI­CAJ PRI­ROD­NIH I DRU­[TVE­NIH FAK­TO­RA NA @I­VOT I RAD QU­DI U za­vi­sno­sti od to­ga u ko­joj obla­sti `i­ve, qu­di se ba­ve raz­li­~i­tim de­ lat­no­sti­ma. Prirodni uslovi – plodno zem­ qi{te, obradive povr{ine, koli~ina padavina koja je dobro raspore|ena tokom godine, nadmorska visina, bogat­stvo {uma, li­vada, pa{waka, nalazi{ta ugqa, nafte, gasa... uti~u na `ivot i rad qudi.

Savsko pristani{te – Beograd

Hotel na Kopaoniku

Kako su prirodni i dru{tveni faktori povezani i dopuwuju se, tako su i delatnosti kojima se qudi bave me|usobno povezane. Tamo gde je povezanost prirodnih i dru{tvenih faktora dobra, gustina naseqenosti je ve}a.

PRIRODNA BOGATSTVA I WIHOVO KORI[}EWE Nabroj prirodna bogatstva koja vidi{ na slici.

Obradivo zemqi{te

Nalazi{te nafte

Vo}wak

Tamo gde postoje dobri dru{tveni uslovi – savremene ma{ine, izgra|ene fabrike, drumski, `elezni~ki i re~ni saobra}aj – qudi mogu da se bave razli~itim delatnostima.

Radna sveska, str. 57 92 4

Industrijsko postrojewe

93 

Priroda nam pru`a mno­ga bogatstva koja kori­ stimo za zadovoqewe svo­ jih potreba. Me|utim, ~ovek ne ~uva prirodu dovoqno.

Resursi prirode su prirodne zalihe (vode, goriva, rude, {ume...) koje treba racionalno koristiti. Primewuju}i razli~ite tehnologije, ~ovek prera|uje sirovine dobijene iz prirode. Takvom preradom dobija najrazli~itije proizvode. Racionalnom potro{wom sirovina ~ovek {titi prirodu i ne naru{ava wenu ravnote`u. Svakodnevni otpad (staklo, papir, metal, plastika...) mo`e da se preradi i ponovo upotrebi. Taj proces se zove recikla`a.

Od upotrebqenog i starog papira preradom se dobija reciklirani papir. Ribe te{ko pre`ivqavaju u reci zaga|enoj otpadnim vodama iz fabrika

Nekontrolisano se~e {ume, ne po{tuje lovostaj, ispu{ta otpadne vode iz fabrika u vodotokove... Na taj na~in ugro`ava prirodu i dovodi u pitawe opstanak mnogih biqnih i `ivotiwskih vrsta.

Kontejner za papir

Staklo se mrvi i ponovo topi. Kontejneri za staklo

Otpad koji ne mo`e da se iskoristi spaquje se u specijalnim pe}ima, a oslobo|ena toplota koristi se za zagrevawe. Ambala`a koja se mo`e reciklirati obele`ena je ovim znakom:

Izduvni gasovi automobila

Fabri~ki dimwak

94 4

Da bi se konzerve ili limenke razgradile potrebno je oko trista godina.

Radna sveska, strana 58

95 

zalihe Sve ono {to ~ovek mo`e da iskoristi sa povr{ine Zemqe ili iz wenih dubina nazivamo prirodne zalihe. One mogu biti: – OBNOVQIVE – energija Sunca, vode (mora, reke, jezera, podzemne vode) vetar i – NEOBNOVQIVE – ugaq, nafta, prirodni gas i rude. Voda je jedan od osnovnih uslova `ivota na Zemqi. Ona pokriva tri ~etvrtine Zemqine povr{ine. U woj `ivi veliki broj biqnih i `ivotiwskih organizama. Bez obzira na veliku povr{inu koju pokriva, veoma mali deo te vode mo`e se koristiti za pi}e.

Minerali su prirodni elementi od kojih su sastavqene stene u Zemqinoj kori. Retki su minerali koji se sastoje od jednog ~istog elementa. Takvi su: zla­to, sre­bro, di­ja­mant i gra­fit. Jedan od naj­ra­spro­stra­we­ni­jih mi­ne­rala je kvarc. Upo­tre­bqa­va se za iz­ra­du na­ki­ta i ukra­sa. Kvarc­ni pe­sak je osnov­ na si­ro­vi­na za pro­iz­vod­wu sta­kla. Mi­ne­ra­li gra­de pravilne tro­di­men­zi­o­nal­ne ob­li­ke zva­ne kri­sta­li. Retki mi­ne­ra­li, ko­ji stva­ra­ju le­pe kri­sta­le ko­ji se mo­gu se­}i ili gla­~a­ti, da bi do­bili lep ko­na~­ni iz­gled, na­zi­va­ju se dra­go ka­me­we. Minerali iz kojih se lako mogu izdvojiti metali nazivaju se RUDE. (Olovo se dobija iz rude galenit, gvo`|e iz rude hematit, bakar iz rude malahit.) Rude se vade u rudnicima. Ze­mqi­{te je ras­tre­si­ti po­vr­{in­ski sloj Ze­mqi­ne ko­re. Na­sta­lo je ras­ pa­da­wem ste­na pod uti­ca­jem vo­de, va­zdu­ha i `i­vih or­ga­ni­za­ma. Po­sto­ji vi­{e vr­sta ze­mqi­{ta. [u­me su `i­vot­ne za­jed­ni­ce bi­qa­ka i `i­vo­ti­wa u ko­ji­ma pre­o­vla­|u­ju raz­li­~i­te vr­ste dr­ve­}a. U na­{im kra­je­vi­ma ima i li­sto­pad­nih i ~e­ti­nar­ skih {u­ma.

^ista voda Aparat za pija}u vodu

Naj­ve­}i za­ga­|i­va~i pri­rod­nih vo­da su he­mij­ska i pre­hram­be­na in­du­stri­ ja. Da bi se opa­snost od za­ga­|i­va­wa sma­wi­la, neo­p­hod­no je pre­~i­{}a­va­we ot­pad­nih vo­da pre is­pu­{ta­wa u re­ke, je­ze­ra, mo­ra...

Zaga|ena voda

96 4

^etinarska {uma

97 

To­plo­ta i vla­ga su osnov­ni uslo­vi za raz­voj {u­me. U pre­de­li­ma gde vla­ da­ju ne­po­voq­ni uslo­vi, kao {to su ni­ske tem­pe­ra­tu­re ili su­{a, {u­ma ne­ ma.

PRI­ME­NA PRI­ROD­NIH SI­RO­VI­NA Prirodne sirovine su zna­~aj­ne za na{ `i­vot jer se koriste u raz­li­~i­te svr­he. Ku­hiw­ska so – na­la­zi se ras­ tvorena u mor­skoj vo­di i na ne­kim me­sti­ma pod ze­mqom u de­be­lim na­ sla­ga­ma. ^i­sta so je beo kri­stal­ni materijal sla­nog uku­sa, ras­tvor­qi­v u vo­di. Neo­p­ho­dan je sa­sto­jak is­hra­ne qu­ di i `i­vo­ti­wa. Va­`na je i kao in­du­ strij­ska si­ro­vi­na(u pre­hram­be­noj in­du­stri­ji za kon­zer­vi­sa­we hra­ne, u in­du­stri­ji ko­`e i sa­pu­na) Grumen soli

Listopadna {uma

Na­{a ze­mqa ras­po­la­`e bo­ga­tim biq­nim i `i­vo­tiw­skim sve­tom. Razli~ita stani{ta (livade, poqa, parkovi, bare, {ume...) prekrivena su biqkama kojima odgovara wihovo zemqi{te i klima (npr: livade su prekrivene detelinom, masla~kom, kamilicom, ladole`om...) Na wima `ive i razli~ite vrste `ivotiqwa. •

Gips je be­o prah koji se ko­ri­sti u gra­|e­vi­nar­stvu (pod­lo­ge, po­do­vi...) i u in­du­stri­ji ce­men­ta. Tako|e slu­`i za iz­grad­wu go­to­vih ele­me­na­ta, iz­grad­ wu la­kih pre­grad­nih zi­do­va, ar­hi­tek­ton­skih ukra­sa. Za­stu­pqen je u li­kov­ noj umet­no­sti – vajarstvu: od wega se pra­ve ka­lu­pi, mo­de­li... Gips se koristi i u me­di­ci­ni.

Nabroj `ivotiwe ~ije je stani{te {uma. Na{ ve­li­ki na­u~­nik Jo­sif Pan­~i} ot­krio je na pla­ni­ni Ta­ri omo­ri­ ku, zim­ze­le­no ~e­ti­nar­sko dr­vo, ko­je je po we­mu do­bi­lo ime Pan­~i­}e­ va omo­ri­ka.

. Uko­li­ko se ~o­vek i daqe bu­de ne­mar­no od­no­sio pre­ma pri­ro­di, pre­ti opa­snost od iz­u­mi­ra­wa biq­nih i `i­vo­tiw­skih vr­sta

Radna sveska, str. 59 98 4

Gips na nozi

Gipsane figure

Mer­mer je naj­~e­{}e be­o, ali se mo­`e na}i i u dru­gim bo­ja­ma. Ko­ri­sti se u gra­|e­vi­nar­stvu i va­jar­stvu.

Radna sveska, str. 60

99 

PRE­RA­DA PRI­ROD­NIH SI­RO­VI­NA Qudi od davnina znaju da koriste metale. Vremenom su pronalazili nove na~ine prerade metala. To je dovelo do wegove ve}e upotrebe, {to je ubrzalo razvoj civilizacije. Metali se mogu kovati, liti, vaqati i istezati u `ice. Najva`niji metali su: gvo`|e, bakar, aluminijum, cink i olovo.

PLASTIKA – materijal koji se dobija od derivata nafte. Koristi se za izradu ambala`e, igra~aka, odevnih predmeta, elektri~nih utika~a... Plastika zamewuje mnoge metalne, kerami~ke, drvene delove ili predmete.

PRE­RA­DA VO­DE I DO­BI­JA­WE ZDRA­VE HRA­NE Pri­rod­na vo­da ni­je he­mij­ski ~i­sta. He­mij­ski ~i­sta vo­da do­bi­ja se de­ sti­la­ci­jom. Ta­kva vo­da je bez­boj­na, bez uku­sa i mi­ri­sa. Za pi­}e se ko­ri­sti vo­da iz re­ka, reni bunara* i je­ze­ra ko­ja se prethodno pre­~i­{}a­va. U za­vr­{noj fa­zi pre­~i­{}a­va­wa dez­in­fi­ku­je se hlo­rom ka­ko bi se iz we uklo­ni­le {tetne bak­te­ri­je – iza­zi­va­~i ra­znih obo­qe­wa. Zbog sve ve­}eg za­ga­|i­va­wa pri­ro­de, pa i vo­de, sve vi{e qu­di da­nas za pi­}e ko­ri­sti fla­{i­ra­nu vo­du. Kovano gvo`|e

Hrana je svakodnevna qudska potreba jer je izvor energije i zdravqa. Zbog toga moramo da vodimo ra~una kakvu hranu unosimo u organizam. Da bi hrana bila {to zdravija, potrebno je stru~no i umereno koristiti hemijska sredstva pri wenoj proizvodwi.

GVO­@\E – dobija se iz ru­de, u visokoj pe}i. La­ko se ku­je i iz­vla­~i u tan­ke `i­ce. Zbog svo­je me­ko­}e prera|uje se u ~e­lik. ^E­LIK – kad oja~amo gvo­`|e dobi}emo ~elik. Ko­ri­sti se za iz­ra­du gra­ |e­vin­skih kon­struk­ci­ja, de­lo­va mo­to­ra, hi­ru­r{kog pri­bo­ra, pri gradwi mostova i mno­gih dru­gih ob­je­ka­ta ko­ji pod­no­se ve­li­ko optere}ewe. BA­KAR – metal crvenkaste boje, do­bar pro­vod­nik elek­tri­ci­te­ta i to­p­ lo­te. Najvi{e se ko­ri­sti za izradu provodnika.

Pri kupovini hrane treba obratiti pa`wu na wen izgled i miris. Na ambala`i zapakovane hrane navede­ni su sastojci koji su joj dodati i rok trajawa. Obavezno ih treba pro­~itati! Ako hranu ne ~uvamo na odgovaraju}i na~in (u fri`ideru ili zamrziva~u), ona }e se brzo pokvariti.

ALU­MI­NI­JUM – lak i me­kan metal koji se dobija iz rude (boksit). Naj­ ~e­{}e se ko­ri­sti u ob­li­ku le­gu­ra u avionskoj, automobilskoj i ma{inskoj industriji. Osim toga, od wega se izra|uje i posu|e, delovi name{taja, tanki listovi – folije i sli~no. HAR­TI­JA (pa­pir) – Pro­iz­vo­di se od ce­lu­lo­ze do­bi­je­ne od dr­ve­ta. Osnov­ ne si­ro­vi­ne se me­{a­ju u spe­ci­jal­nim ma­{i­na­ma. Koristi se u mnoge svrhe, na primer: za pisawe, pakovawe, za upijawe te~nosti, za izradu ambala`e i dekorativnih predmeta. Jedan deo iskori{}ene hartije se reciklira i ponovo upotrebqava.

[ta }e{ uraditi sa jabukom pre nego {to je pojede{? Za{to?

Radna sveska, str. 61

100 4

* Reni-bunari se kopaju ispod re~nog dna i slu`e kao izvori podzemne vode.

101 

SUNCE, VAZDUH, VODA - obnovqivi izvori energije Obnovi ste~ena znawa o Suncu, vodi i nastanku vetra.

• [ta je energija?

Energija vazduha (vetra) Snaga vetra ranije se koristila za pokretawe jedrewaka i vetrewa~a koje su mlele `ito. Danas vetrewa~e pokre}u turbine koje proizvode ele­ktri~nu energiju. One ne zaga|uju okolinu.

Energija je sposobnost tela da izvr{i rad. Za sve promene oko nas potrebna je i energija. Energija je potrebna da bi se ne{to pokrenulo (automobil, vet­rewa~a, ku}ni aparati...), da bismo se grejali, da bi na{ dom bio osvetqen da bi na{e telo funkcionisalo...

Vetrewa~e (nekad i danas) Razli~iti oblici energije

Postoje razli~iti oblici energije (o kojima }ete u~iti u starijim raz­redima) koja se dobija iz vi{e izvora. Neki izvori energije mogu se obnavqati, a neki ne mogu. Obnovqivi izvori energije su: sun~eva (solarna) energija, energija vetra i energija vode. ^esto ovaj oblik energije qudi zovu i alternativni oblik energije, jer se ne dobija sagorevawem i ne zaga|uje okolinu.

Energija vode Voda u rekama kre}e se razli~itom brzinom. Snagu vode, u pro{losti, qudi su koristili za vodenice u kojima se mlelo `ito. Danas je vodenica na na{im pros­torima malo i prava su retkost.

Energija Sunca Sunce daje najve}i deo svet­ losne i toplotne energije koju koristimo na Zemqi. Sun~evu (solarnu) energiju danas koristimo za zagrevawe stanova, vode i sl., dok se za dobijawe elktri~ne energije slabije koristi. Ku}a koja koristi solarni izvor energije

102 4

Vodenica na Moravi

103 

Snaga vode koristi se za proizvodwu elek­tri~ne energije. Tako|e se iskori{}ava i energija talasa, plime i oseke.

UGAQ, NAFTA, GAS – NEOBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE – Obnovi ste~ena znawa o energiji i resursima. Neobnovqivi izvori energije su: drvo, ugaq, nafta i gas. Goriva – materijali koji pri sagorevawu osloba|aju veliku koli~inu toplote te se koriste kao izvor toplotne energije. Goriva mogu biti u ~vrstom (drvo, ugaq), te~nom (nafta) i gasovitom (prirodni gas) agregatnom stawu. Prema poreklu goriva se dele na prirodna (drvo, ugaq, nafta, prirodni gas) i ve{ta~ka (benzin, petrolej, mazut, lo`-uqe...) koja se dobijaju preradom prirodnih goriva. Goriva se koriste za pokretawe ma{ina, rad industrijskih postrojewa, zagrevawe prostorija, pogon saobra}ajnih sredstava i dr. Najstarije gorivo koje je ~ovek koristio je drvo.

Hidroelektrana

• Na nekim mestima na{e planete iz zemqe izbija topla voda koja se mo`e koristiti za zagrevawe ili proizvodwu elektri~ne energije.To je geotermalna energija. Takvih mesta najvi{e ima na Islandu (gejziri) i Kam~atki. • Godine 1981. Laman{ je preleteo avion koji je pokretala solarna energija. • Prva hidroelektrana izgra|ena je krajem XIX veka i mogla je da osvetli samo 250 sijalica. • Najve}e centrale na vetar nalaze se u Kaliforniji. One mogu da proizvedu onoliko elektri~ne energije koliko daje i jedna nuklearna elektrana. • Jedna od najve}ih plimnih centrala nalazi se u Francuskoj, na reci Rans.

Skladi{te drveta

Drvo za ogrev

Parna lokomotiva

Radna sveska, strana 62 104 4

Fosilna goriva su ugaq, nafta i prirodni gas. Nastala su od ostataka praistorijskih biqaka i `ivotiwa (nafta) ili drveta (ugaq).

105 

U dalekoj pro{losti, delovi Zemqine kore su lagano tonuli, a sa wima i ostaci `ivog sveta. Preko toga talo`io se novi sloj zemqi{ta. Pod pri­ tiskom i bez prisustva vazduha, od ostataka {ume nastao je ugaq, a od ostataka biqnog i `ivotiwskog sveta mora – nafta. Ugaq se vadi u rudnicima (ugqenokopima).

Prirodni (zemni) gas nastaje pod zemqom, pri razlagawu ostataka biqaka i `ivotiwa, bez prisustva vazduha. Ve}ina nalazi{ta gasa nalazi se u blizini nalazi{ta nafte.

Gasovod

Prirodni gas se izvla~i iz zemqe i gasovodom doprema do potro{a~a. Veoma je zapaqiv i ima {iroku primenu, jer pri sagore­vawu mawe zaga|uje okolinu nego ugaq i nafta. Pri sagorevawu fosilnih goriva zaga|uje se vazduh, po{to se izdvaja dim koji sadr`i ~a| i mnoge {tetne supstance.

– Umesto automobila koristi autobus, a jo{ boqe bicikl ili idi pe{ice. – Posadi drvo. Najboqi pre~ista~i vazduha su ~etinari, po{to na svojim iglicama zadr`avaju i trideset puta ve}u koli~inu zaga|uju}ih materija od nekih listopadnih vrsta. Sadwom drveta stvara{ hladovinu, tako da }e{ tokom leta mawe koristiti klima‑ure|aje iz kojih mo`e da se osloba|a {tetan gas. Istovremeno }e{ u{tedeti i elektri~nu energiju.

Ugqenokop

Postoji prirodni i ve{ta~ki ugaq. Prirodni ugaq mo`e biti kameni, mrki i lignit. Najve}u toplotnu mo} ima kame­ ni ugaq koji se koristi u topionicama. U na{im termoelektranama se uglavnom koristi lignit. Ve{ta~ki ugaq je koks.

Kako mo`e{ da pomogne{ prirodi i sebi?

Radna sveska, str. 63, zadaci 1, 2, 3, 4, 5 i 6. Termoelektrana

Nafta je gusta, tamna i masna te~nost. Naj­ve}a na­la­ zi{ta nafte su na dnu okeana. Iz nalazi{ta, nafta se prikupqa u ba­zene odakle se naf­tovodom sprovodi do ra­ finerije u kojoj se prera|uje.

Naftovod

106 4

 Najdu`i naftovod dug je 2 856 km i prostire se od Edmontona (Kanada) do Bafala (SAD)  Najve}i svetski proizvo|a~i gasa su Rusija i SAD. U na{oj zemqi, prirodnog gasa ima u Vojvodini i centralnoj Srbiji, ali u nedovoq­ nim koli~inama, pa se uvozi iz Rusije.  Kinezi su koristili gas jo{ pre nekoliko hiqada godina za dobija­ we soli iz morske vode.  Nuklearna (atomska) energija koristi se za dobijawe elektri~ne energije. Energija se dobija iz urana. Kada se nuklearno gorivo istro{i, ostaje nuklearni otpad koji je veoma {tetan za sva `iva bi}a. Zato se zakopava duboko u zemqu ili baca u more, ali postoji opasnost da iscuri iz specijalnih kontejnera u koje se pakuje i izazove zaga|ewe.

107 

NE­DO­VOQ­NO IS­KO­RI­[]E­NI – alternativni I EKO­LO­[KI IZ­VO­RI ENER­GI­JE ^o­vek ko­ri­sti raz­li­~i­te izvore ener­gi­je. Za neke zna i koristi ih od dav­ni­na, ne­ke tek nekoliko decenija, a neke tek po­~i­we da iskori{}ava. Zbog ugro­`e­no­sti `i­vot­ne sre­di­ne, ~o­vek nastoji da {to vi{e ­isko­ri­ sti iz­vo­re ener­gi­je ko­ji su ob­no­vqi­vi i one koji mawe zaga|uju okolinu. Ener­gi­ju ko­ju do­bi­ja­mo od Sun­ca ve} ko­ri­sti­mo, ali u ne­do­voq­noj meri. Ekolo{ka energija se ko­ri­sti ta­ko {to so­lar­ne plo­~e pre­tva­ra­ju Sun­~e­vu ener­gi­ju u toplotnu i aku­mu­li­ra­ju je za da­qu upo­tre­bu.

Pri­rod­ni gas se ko­ri­sti za pro­iz­vod­wu elek­tri~­ne ener­gi­je, ali i za po­gon mo­tor­nih vo­zi­la, lo­ko­mo­ti­va i ga­snih mo­to­ra. Na svim kon­ti­nen­ti­ma po­sto­je vo­zi­la sa po­go­nom na ovo eko­lo­{ko go­ri­vo. Biogas se do­bi­ja od staj­skog |u­bri­va. Proces se sastoji u tome {to se stajsko |ubrivo podvrgava vrewu bez prisustva vazduha, pri ~emu nastaju zapaqivi proizvodi.

a

z te

in

s to

ugq

en

-di

fo

ok

si

d

Bi­o­di­zel se do­bi­ja od uqa iz uqa­ne re­pi­ce, so­je i sun­co­kre­ta i dodaje se do­ da­je u kla­si~­ni di­zel. Bio di­zel mawe zaga|uje use­ve zbog ~i­sti­jih iz­duv­nih ga­ so­va. Ko­ri­sti se, ali jo{ uvek ne­do­voq­ no, za po­gon po­qo­pri­vred­nih ma­{i­na.

Solarne plo~e

Sna­ga ve­tra ko­ri­sti se za po­kre­ta­we ve­tre­wa­~a. Ekolo{ki iz­vo­ri ener­gi­je ko­ji ni­su do­voq­no is­ko­ri­{}e­ni su: bi­o­ma­sa, pri­rod­ni gas, bi­o­gas, bi­o­di­zel, vo­do­nik... Ne­ki od na­ve­de­nih iz­vo­ra ko­ri­ste se za do­bi­ja­we to­plo­te, dok se ne­ki upotrebqavaju i za po­gon ma­{i­na.

biqno uqe

biodizel

Vo­do­nik je ta­ko­|e ne­dovoqno iskori{}en izvor energije. Sma­tra se go­ ri­vom bu­du}­no­sti. U SAD je postignut ve­li­ki na­pre­dak u pro­iz­vod­wi vo­zi­ la ko­ja kao go­ri­vo ko­ri­ste vo­do­nik. Pri kre­ta­wu u at­mos­fe­ru se iz­ba­cu­je vo­de­na pa­ra, tako da je to ekolo{ki naj~istije gorivo.

Alternativni izvori energije Ener­gi­ja bi­o­ma­se – Bi­o­ma­sa je biq­na ma­sa na­sta­la kao ot­pa­dak iz po­ qo­pri­vred­ne pro­iz­vod­we (sla­ma p{e­ni­ce, je~­ma, so­je i ra­`i, sta­bqi­ke ku­ku­ru­za i sun­co­kre­ta, li­{}e, ko­re­we) ili otpaci pri pre­ra­di dr­ve­ta. Sa­ go­re­va­wem bi­o­ma­se do­bi­ja se to­plot­na ener­gi­ja.

108 4

Model automobila sa pogonom na vodonik

Radna sveska, str. 64 109 

DE­LAT­NO­STI QU­DI U RAZ­LI­^I­TIM KRA­JE­VI­MA SR­BI­JE U rav­ni­ci qu­di se naj­~e­{}e ba­ve ze­mqo­rad­wom, uzgajaju `itarice, industrijske biqke i povr}e.

Po­red ze­mqo­rad­we qu­di na se­lu ba­ve se i sto­~ar­ stvom – na mno­go­broj­nim far­ma­ma uz­ga­ja­ju go­ve­da, svi­ we i `i­vi­nu. U tim kra­je­vi­ma iz­gra­|e­ne su fa­bri­ke za pre­ra­du vo­}a, po­vr­}a, in­du­strij­skog bi­qa, ko­`e, mle­ka...

Pakovawe povr}a u fabrici

Rad qu­di u pla­ni­na­ma zavisi i od nad­mor­ske vi­si­ne. Uslo­ vi za `i­vot i rad qu­di u kr­ {e­vi­tim kra­je­vi­ma iz­u­zet­no su te­{ki.

Rad u poqu

Na ob­ron­ci­ma ni­skih pla­ni­na podi`u se vi­no­gra­di i plan­ta­`e vo­}a. U planinskim predelima deca dugo pe{a~e do {kole

Ob­ra­di­vog ze­mqi­{ta sko­ro da i ne­ma, osim ma­lih po­vr­{i­na ko­je su na­ sta­le kr­~e­wem. [to je nad­mor­ska vi­si­na ma­wa, biq­ni i `i­vo­tiw­ski svet je bo­ga­ti­ji. To qu­di­ma omo­gu­}avs ba­vqe­we ra­zno­vr­sni­jim de­lat­no­sti­ma. Na{i vinogradarski krajevi su: Fru{ka gora, @upa aleksandrova~ka, okolina Smedereva i Vr{ca... Vo}arski krajevi su: [u­madija, Vaqevske pla­ nine, Smederevo....

Vo}wak

110 4

Planinski potok

111 

Qu­di ko­ji `i­ve u pla­nin­skim kra­ je­vi­ma ba­ve se i ru­dar­stvom. Iz rud­ni­ka se va­de ugaq, ru­de olo­va, cin­ka, ba­kra, alu­mi­ni­ju­ma...

Unutra{wost rudnika

Te oblasti bo­ga­te su raz­li­~i­tim si­ro­vi­na­ma ko­je se pre­ra­|uju fa­bri­ka­ ma. Qu­di uglav­nom pre­ra­|u­ju dr­vo, ru­de, ko­`u i vu­nu. Pla­nin­ske oblasti po­kri­ ve­ne su sa­o­bra­}aj­ni­ca­ma – iz­ gra­|e­ni su tu­ne­li i mo­sto­vi ko­ji ih po­ve­zu­ju sa dru­gim kra­je­vi­ma. Na pla­ni­nama je raz­vi­jen tu­ri­zam to­kom ce­le go­di­ne. Tu­ri­ste pod­jed­na­ko pri­vla­ ~e ze­le­ni ob­ron­ci pla­ni­na i sne­`ni po­kri­va~. Mnogo qudi poseti i iz­vo­re le­ko­ vi­te i to­ple vo­de, kao i pe­ }i­ne.

PROIZVODWA I USLUGE Obnovi ste~ena znawa o radu kao ~ovekovoj svesnoj delatnosti. Rad je ~ovekova svesna, svrsishodna delatnost po kojoj se on razlikuje od drugih `ivih bi}a. Proces proizvodwe je najbitnija qudska delatnost kojom ~ovek deluje na prirodu, prilago|avaju}i je svojim potrebama. Ciq proizvodwe je da se stvarawem materijalnih dobara (roba) i pru`awem usluga zadovoqe razli~ite qudske potrebe. ^ovek u procesu proizvodwe mo`e da pru`a slede}e usluge: ugostiteqske, trgovinske, sao­bra­ }ajne, komunalne, finansij­ske i dr. Proizvode}i mo`e da zadovoqi mnogobrojne potrebe: pot­ re­be za hranom, stanom, ode}om, obra­zovawem, kulturom, sportom, zabavom i dr. ^ovek je u procesu proizvodwe onaj koji proizvodi – proizvo|a~. Da bi mogao da proizvodi on koristi svoje znawe, iskustvo ste~eno u proizvodwi i odre|ena sredstva za rad (alate, ma{ine, Jedan od najstarijih zanata – kova~ ure|aje, opremu...). U procesu proizvodwe naj~e{}e se koriste sirovine preuzete iz prirode ili druge predmete da bi stvorio nov proizvod. Proizvo|a~ nudi proizvode i usluge na tr`i{tu potro{a~ima (kupcima). Tr`i{te je mesto na koje se iznosi roba i nude usluge, na kome se kupuje i prodaje (trgovawe), gde se razmewuju roba i usluge. U~esnici u trgovini (kupci i prodavci) mogu biti pojedinci i preduze}a, ali i dr`ave preko svojih institucija.

@elezni~ki tunel

De­lat­no­sti qu­di u se­lu i gra­du se raz­li­ku­ju, ali su ~vrsto po­ve­za­ni i ~i­ne nera­ski­di­vu ce­li­nu.

Radna sveska, strana 65 112 4

Savremeni tr`ni centar

113 

Danas postoje posrednici izme|u proizvo|a~a i potro{a~a ~iji je ciq da – uz {to ve}u zaradu – boqe snabdeju tr`i{te. Posrednici mogu biti trgovina na veliko i trgovina na malo (npr: supermarketi, piqare, internet, prodaja putem kataloga, prodaja na kioscima, automatima...). Marketing preduze}a bave se prilago|avawem proizvoda i usluga zahtevima kupaca – cenom, na~inom predstavqawa i dostavqawa (distribucija proizvoda) i sli~no. To se ostvaruje ispitivawem tr`i{ta, potreba i zahteva kupaca, planirawem budu}e proizvodwe u skladu sa tim potrebama i zahtevima, kori{}ewem razli~itih vidova promocije i na~ina distribucije (npr. prodaja u supermarketima, piqarama, pijacama, prodaja posredstvom trgova~kih putnika ili kataloga itd.). Promocija proizvoda, u odnosu na period od pre sto-dvesta godina veoma je napredovala.

RAD, PROIZVODWA, POTRO[WA I ODR@IVI RAZVOJ Obnovi ono {to si nau~io o radu, proizvodwi, zaga|ewu vazduha, o obnovqivim i neobnovqivim izvorima energije. Nau~ili ste da je proces proizvodwe najva`nija qudska delatnost kojom se zadovoqavaju najrazli~itije potrebe. Pri procesu proizvodwe naj~e{}e se koriste materijali koje nalazimo u prirodi. U savremenoj proizvodwi koriste se moderne tehnologije. U ve}ini slu~ajeva one dovode do neodgovornog kori{}ewa prirodnih bogatstava, do zaga|ewa vode, vazduha, zemqi{ta (nekontrolisana se~a {uma), promene klime (pojava efekta staklene ba{te), o{te}ewa ozonskog omota~a i stvarawa ozonskih rupa, nekontrolisanog {irewa naseqa, smawewa biolo{ke raznovrsnosti i naru{avawa biolo{ke ravnote`e...

Reklama za sat – nekad i sad

Za promovisawe proizvoda i usluga danas se koriste: bilbordi, televizijski spotovi, reklame na radiju, oglasi u novinama i na Internetu, uzorci proizvoda koji se poklawaju uz ~asopis ili neki drugi proizvod, predstavqawe proizvoda kupcima u prodajnim objektima uz mogu}nost da taj proizvod vide i isprobaju, organizovawe nagradnih igara...

Ispu{tawe hemikalija u vodu

Reklame su sve ma{tovitije

Ciq marketinga nije samo odgovaraju}e zadovoqewe potro{a~a, nego i prestizawe konkurencije boqom (prilago|enijom) ponudom na tr`i{tu.

Radna sveska, str. 66, zadaci 1-8. 114 4

Zaga|ivawe zemqi{ta i vode

115 

^i{}ewe re~ne obale

Kako mo`e{ da pomogne{ prirodi?

Ispu{tawe {tetnih materija u atmosferu

Takav razvoj dru{tva je neprihvatqiv. Vi{e nego ikad dosad, neophodna je za{tita i unapre|ewe `ivotne sredine. Radi opstanka `ivih bi}a i o~uvawa prirodnog bogatstva moraju se racionalnije koristiti prirodni resursi, a u proizvodwi se mora primewivati tehnologija koja mawe zaga|uje sredinu. To je neophodno ne samo zbog nas ve} i zbog budu}ih generacija i opstanka `ivog sveta na Zemqi. Odr`ivi razvoj podrazumeva procenu mogu}ih negativnih efekata razvoja privrede i dru{tva na `ivotnu sredinu i uklawawe tih uzroka

Zaga|ena reka

116 4

^ista planinska reka

na vreme. To podrazumeva uklawawe otpadnih materi­ jala i otrovnih sup­stanci, postavqa­we fil­te­ra na fab­ ri~ka postroje­wa, uravno­ te`eno pove}awe bro­ja sta­ nov­nika, razvoj saves­ti i svesti qudi o zna~aju za{tite `ivotne sredine (na primer, stvarawa navike da se kori­ ste reciklirani mate­rijali, upotrebqavaju obnov­qivi iz­ vori energije i sli~no).

• Sakupqaj sve materijale koji mogu da se

recikliraju (npr. karton, papir, kese, staklene i plasti~ne boce, limenke...). Od tog materijala mo`e{ da napravi{ neki ukrasni predmet, novu igra~ku ili da odnese{ na mesto gde se takav materijal prikupqa za recikla`u. • Kupuj predmete napravqene od recikliranog materijala. • Smawi gomile sme}a: od ostataka hrane mo`e se napraviti kompost, stare stvari pokloni nekome ili nekoj dobrotvornoj ustanovi, kwige koje ti ne trebaju pokloni biblioteci, {tedi papir tako {to }e{ pisati na svakoj strani sveske... • [tedi vodu za pi}e:tu{iraj se umesto da se kupa{ u kadi, {tedi vodu pri prawu sudova i zuba, vodu za pi}e hladi u fri`ideru umesto da je pu{ta{ iz slavine sve dok se ne ohladi, tra`i od odraslih da poprave neispravne vodokotli}e i gumice na slavinama, da ma{inu za prawe sudova i rubqa ukqu~uju kada su pune, koriste}i ekonomi~ne programe za prawe... • Kupuj jelku sa korenom, a jo{ boqe kupi plasti~nu, jer ti mo`e trajati godinama. • Otpatke bacaj samo na mestu koje je za to predvi|eno. • Pazi {ta baca{ na zemqu, jer zemqa upija sve kao sun|er, pogotovo ako znamo da ve}ina naseqa vodu za pi}e dobija iz podzemnih voda. • Objasni roditeqima za{to je va`no da svi brinemo o za{titi `ivotne sredine.

Radna sveska, str. 67 zadaci 1–5,

Ova novogodi{wa jelka napravqena je od recikliranog materijala

Radna sveska, ogledi, str. 67 i 6 117 

tragovi pro[losti

OSVRT UNA­ZAD –– PRO­[LOST  Ras­pi­taj se kod sta­ri­jih ~la­no­va po­ro­di­ce i fa­mi­li­je o ro|acima i ne­kim za­ni­mqi­vo­sti­ma ve­za­nim za wi­ho­vu pro­{lost.

Promene u na~inu `ivota, modi, tehnologiji i sve br`i razvoj nauke odrazili su se na izgled gradova i doprineli mnogim promenama.

Na osno­vu fo­to­gra­fi­ja za­kqu­~i­ li ste da sva­ka porodica, na­se­ qe, grad imaju svo­ju pro­{lost.

Novi Sad

tridesetih godina XX veka

& Is­pri­~aj {ta zna{ o pro{losti me­sta u ko­me `i­vi{. & Na­pra­vi­te u okvi­ru ode­qe­wa iz­lo­`bu o svo­joj {ko­li, na­se­qu (ka­ko su iz­gle­da­li u pro­{lo­sti, a kako izgledaju danas...).

Novi Sad danas

Radna sveska, strana 69 118 4

119 

VRE­MEN­SKA LEN­TA Pod­se­ti se za ko­ji vremenski pe­ri­od ka­`e­mo da je de­ce­ni­ja, za koji da je vek, a za koji da je milenijum.  Ko­ji zna­~aj­ni do­ga­|a­ji su obe­le­`i­li prvu de­ce­ni­ju tvog `i­vo­ta?

Do­ga­|a­ji ko­ji su na­ve­de­ni u len­ti pro­{lo­sti samo su ne­ki od doga|aja ko­ji su obe­le­`i­li od­re­|e­ni vek. • Pro­na­|i ko­ji su jo{ do­ga­|a­ji obe­le­`i­li pro­{lost.

Radna sveska, strana 70

vek

XI XII XIII XIV XV

XVI XVII XVIII XIX XX XXI turska vladavina

Srbija postaje kraqevina, a srpska crkva je samostalna

Vladavina Stefana Nemawe

Obnovqena Pe}ka patrijar{ija

Srpsko carstvo i Du{anov zakonik

Velika seoba Srba Kosovska bitka

120 4

Prvi i Drugi srpski ustanak

Osnovana gimnazija u Sremskim Karlov­cima

Prvi i drugi svetski rat

121 

LO­CI­RA­WE DO­GA­|A­JA Sva­ki isto­rij­ski pe­ri­od obe­le­`i­la je ne­ka li~­nost svojim delima, u raznim granama umetnosti: slikarstvu, kwi­`ev­no­sti, mu­zici, film­u i pozori{noj umetnosti.

XVIII vek

XIX vek

XIX vek

HRO­NO­LO­GI­JA tehnolo[kih i NA­U^NIH OT­KRI­}A Mno­go­broj­na na­u~­na i teh­ni~­ka do­stig­nu­}a omo­gu­}i­la su bo­qi, lak­{i i lep{i na­~in `i­vo­ta.

automobili – nekad i sad

Dositej

Branko Radi~evi}

XX vek

Vuk Karayi}

XX vek XXI vek

Jedan od prvih automobila iz 1880

Automobil iz 1935.

Kraq Petar Prvi

Mihajlo Pupin

Mercedes iz 1906. godine

Ferari

Raz­voj sa­o­bra­}a­ja i sa­o­bra­}aj­nih sred­sta­va u XIX ve­ku uti­cao je na raz­ voj pri­vre­de i tr­go­vi­ne i omo­gu­}io lak­{e i br­`e oba­vqa­we po­slo­va. Do­stig­nu­}a u obla­sti me­di­ci­ne do­pri­ne­la su pro­nala`ewu efikasnih le­ko­va za mno­ge bo­le­sti. Pro­na­la­skom le­ko­va i zdravstvene tehnologije mno­ge bo­le­sti su iskorewene, pa je tako i pro­du­`en qud­ski vek.

Radna sveska, str. 71 122 4

123 

NA­^IN @I­VO­TA U SRED­WEM VE­KU

otkri]a XVI VEK @i­vin ter­moskop prete~a termometra Galileo Galilej

1819. Ste­to­skop francuski lekar L. T. H Lasnek

XIX VEK 1876 1885. Bacil Vak­ci­na tuberkuloze pro­tiv be­sni­la Robert Koh

Luj Paster

1895 Otkriveni h zraci (rendgen) V. K. Rentgen

XX VEK 1928. Aleksandar Fleming otkriva penicilin, prvi antibiotik

Ze­mqo­rad­wa i sto­~ar­stvo bi­li su osnov­na za­ni­ma­wa qu­di na se­lu. Se­ qa­ci ko­ji su ob­ra­|i­va­li ze­mqu bi­li su du`ni da daju, u robi, na­me­te vla­ ste­li, a ~e­sto i da ra­de bes­plat­no na wi­ho­vim ima­wi­ma. Qu­di ko­ji su se ba­vi­li za­nat­skom pro­iz­vod­wom ta­ko­|e su bi­li du`ni da da­ju deo svo­jih pri­zvo­da vla­ste­li. Oko cr­ka­va i tr­go­va stva­ra­la su se tr­go­va~­ka sre­di­{ta i tu se se raz­ vi­ja­li gra­do­vi. Bi­li su okru­`e­ni zi­di­na­ma ko­je su ih {ti­ti­le od na­pa­da ne­pri­ja­te­qa. Qu­di su `i­ve­li u za­jed­ni­ca­ma u ko­ji­ma je bi­lo i po ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ ja. [kolo­va­we je bi­lo pri­vi­le­gi­ja bo­ga­tih. Oni ko­ji su `e­le­li da stek­nu zna­we, mo­gli su to da u~ine samo u okvi­ru ma­na­sti­ra i cr­ka­va. U tom pe­ri­o­du, naj­vi­{e se pre­pi­su­ju kwi­ge, a pi­{u se i `i­ti­ja vla­da­ra i sve­ta­ca...

1954. Prva transplantacija bubrega

Tipi~no sredwovekovno naseqe

1967. Prva transplantacija srca (dr Kristijan Bernar)

Radna sveska, strana 72 124 4

HIV retrovirus Prvi put identifikovan 1983. �����

Radna sveska, strana 74

Nakit, posude i ������� drugi upotrebni predmeti iz sredweg veka

125 

PR­VI I DRU­GI SVET­SKI RAT

PR­O[LOST SR­PSKOG N­AR­ODA

Stefan Nemawa

Na­{i pre­ci su sta­ri Slo­ve­ni. Po­sle broj­nih se­o­ba do­ {li su na Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo i tu se na­se­li­li. Na­{e pr­ve dr­`a­ve su Ra­{ka i Ze­ta. Stefan Nemawa (XII vek) prvi je ujedinio srpske zemqe i pro{irio teritoriju srpske dr`ave. Wegov najmla|i sin Rastko – sveti Sava izborio se za samostalnost srpske crkve i postao wen prvi arhiepiskop. Bio je pisac i prosvetiteq. Stefan Prvoven~ani (kraj XII i po~etak XIII veka), sredwi sin Nemawin, o~uvao je srpsku dr`avu koja je za vreme wegove vladavine postala kraqevina. Za vre­me vla­da­vi­ne Du­{a­ na Ne­ma­wi­}a srp­ska dr­`a­va je po­sta­la naj­ja­~a si­la na Bal­ka­ nu. Po­sle smr­ti ca­ra Du­{a­na, Sr­bi­ja je sla­bi­la i wegovo car­ stvo se ras­pa­lo.

Pred kraj XIX ve­ka ju­`ni deo Sr­bi­je bio je pod vla­{}u Tu­ra­ka, a se­ver­ dana{we Srbije pod vla­{}u Austro-Ugar­ske. Izme|u 1912. i 1913. vo|ena su dva balkanska rata, u kojima su ju`na Srbija i Kosovo i Metohija oslobo|eni od Turaka. Ve} slede}e godine (1914), Srbija je bila primorana da ponovo ratuje, jer ju je napala Austro‑Ugarska. Neposredan povod za Prvi svetski rat bio je atentat Gavrila Principa, srpskog mladi}a iz Bosne, na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Austro-Ugar­ska i Ne­ma~­ka ob­ja­vi­le su Sr­bi­ji rat 28. ju­la 1914. go­di­ne, a ubrzo se vi{e evropskih dr`ava ukqu~ilo u sukob. Velike bit­ke ko­je su se u Pr­vom svet­skom ra­tu od­i­gra­le na teritoriji Srbije su bitka na Ceru, bit­ka na Ko­lu­ ba­ri i druge.

Bitka na Ma~kovom kamenu 1914. godiine Car Du{an i carica Jelena

Sveti Sava

Kara|or|e

126 4

Osman­lij­ska si­la je na­di­ra­la i osva­ja­la srp­ske te­ri­ to­ri­je. Zbog to­ga su vo­|e­ne mno­ge bit­ke, a naj­zna­~aj­ni­je su bit­ke na re­ci Ma­ri­ci i na Ko­so­vu po­qu. Brane}i svoje teritorije, srp­ski na­rod pru­`ao je ot­por i or­ga­ni­zo­va­no po­di­zao ustan­ke. Srbi su uspeli da obnove svoju dra`avu u XIX veku. Pr­vi srp­ski usta­nak po­dig­nut je pod vo|­stvom \or­|a Petr­o­vi­}a Ka­ra­|or­|a, 1804. go­di­ne u Ora­{cu. Dru­gi srpski ustanak, deset godina kasnije u Takovu, predvodio je Mi­lo­{ Obre­no­vi­}. On je za vre­me vla­da­ vi­ne ve­{tom po­li­ ti­kom sma­wio oba­ ve­ze Sr­bi­je pre­ma Tur­ci­ma pa su we­ go­vi na­sled­ni­ci imali povoqnije uslove da omogu}e daqi raz­voj Sr­bi­ je. Drugi srpski ustanak

Radna sveska, str 75

U wi­ma su se kao hra­bri voj­ni­ci i do­bre voj­sko­ vo­|e is­ta­kli @i­vo­jin Mi­{i}, Ste­pa Ste­pa­no­ vi} i Ra­do­mir Put­nik.

@ivojin Mi{i}, Radomir Putnik i Stepa Stepanovi}

Oslo­bo­|e­we na­{ih kra­je­va za­vr­{e­no je 1918. go­di­ne kada je stvorena Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca. U pe­ri­o­du iz­me­|u Pr­vog i Dru­gog svet­skog ra­ta dr­`a­vom su vla­da­li kra­ qe­vi iz di­na­sti­je Ka­ra­|or­|e­vi­}a.

127 

ISTO­RIJ­SKI IZ­VO­RI Drugi svetski rat po~eo je 1939, napadom Nema~ke na Poqsku. Godine 1941, 6. apri­la, Be­o­grad je bom­bar­do­van i na taj na­~in je Dru­gi svet­ski rat za­hva­tio i na­{e kra­je­ve. Ne­za­do­vo­qan oku­pa­ci­jom na­rod je pru­`ao ot­por. Bio je or­ga­ni­zo­van u dva po­kre­ta – par­ti­za­ne i ~et­ni­ke, ko­je su pred­vo­di­li Jo­sip Broz Ti­to i Dra­ `a Mi­hai­lo­vi}. Uskoro je izme|u wih nastao sukob, a istovremeno je trajao i me|unacionalni i gra|anski rat sa mnogobrojnim civilnim `rtvama.

Osta­ci gra­|e­vi­na i pred­me­ta omo­gu­}a­va­ju nam uvid u sa­mo je­dan deo pro­ {lo­sti. To do­pu­wu­ju se­}a­wa, pri­~e, pe­sme i za­pi­si, usmeno predawe, a po­ ma­`u nam i sa­~u­va­ni film­ski i vi­deo-za­pi­si iz na­{e naj­no­vi­je isto­ri­je. Sve to su sve­do­ci pro­{lo­sti. АРХЕОЛОШКИ НАЛАЗИ И ПРЕДМЕТИ

Josip Broz Tito

Dra`a Mihailovi}

Spomenik u Jasenovcu

Jasenovac je bio koncentracioni logor koji je formiran u avgustu 1941. godine. Ve}i deo logora se nalazio u mestu Jasenovac u Hrvatskoj, oko 100 kilometara jugoisto~no od Zagreba. Broj `rtava nikada nije ta~no utvr|en. Logorska arhiva je dva puta uni{tavana (po~etkom 1943. i aprila 1945). Zemaqska komisija Hrvatske konstatovala je u izve{taju Me|unarodnom vojnom sudu u Nirnbergu, da je broj `rtava 500.000–600.000. @rtve logora bili su gotovo iskqu~ivo Srbi, Jevreji i Romi. Dru­gi svet­ski rat za­vr­{en je 1945. go­di­ne, kapitulacijom Nema~ke i Japana. Kao dan pobede nad fa{izmom u svetu se svake godine slavi 9. maj.

Radna sveska, str. 76 128 4

Istorijski izvori

– ископине оруђа и оружја – предмети свакодневне употребе – остаци грађевина – стари новац – уметнички предмети – записи и натписи на плочама

ЗАПИСИ – службени и други списи – писма значајних личности – записи – документа – фотографије

КЊИЖЕВНА ДЕЛА – мемоари – летописи – биографије – историјска дела – дневници

 Na osno­vu ko­jih isto­rij­skih iz­vo­ra mo­`e­mo naj­ta~­ni­je za­kqu­~i­ti {ta se de­{a­va­lo u pro­{lo­sti? Da ne bi do{lo do vi{e razli~itih opisa istog doga|aja ili pojava iz pro{losti, koriste se autenti~ni istorijski izvori.

Radna sveska, strana 77 129 

vladari

Stefan Nemawa

Stefan prvoven^ani

Nemawi]i Najzna~ajnija srpska sredwovekovna vladarska dinastija koja je najdu`e vladala Srbijom (vi{e od dve stotine godina). Osniva~ dinastije je Stefan Nemawa. Wegovim dolaskom na vlast po~iwe novo razdobqe u razvoju srpske dr`ave. Dinastija Nemawi}a ugasila se smr}u cara Uro{a. Loza Nemawi}a, tj. rodoslov u slici, nalazi se u manastirima Gra~anici, De~anima i Pe}koj patrijar{iji.

uro[ £££ de^anski

kraq petar ££ kara\or\evi]

srbije

kraq aleksandar £ kara\or\evi]

kara\or\evi]i Osniva~ dinastije je \or|e Petrovi} Kara|or|e. Dinastija Kara|or|evi}a dala je pet vladara. Vladali su Srbijom u tri perioda i Kraqevinom SHS, odnosno Kraqevinom Jugoslavijom.

kraq petar £ kara\or\evi] kraq aleksandar obrenovi]

kraq milan obrenovi] knez mihailo obrenovi]

stefan uro[ £¤ du[an

knez aleksandar kara\or\evi] knez milo[ obrenovi]

stefan uro[ ¤ lazar hrebeqanovi] lazarevi]i Ova vladarska porodica vladala je Srbijom pre i posle Kosovskog boja.

130 4

vladavina turaka Stefan Lazarevi}

knez mihailo obrenovi] knez milo[ obrenovi] obrenovi]i

\or\e petrovi] kara\or\e

Dinastiju je osnovao Milo{ Obrenovi}. I ona je dala pet vladara kao i dinastija Kara|or|evi}. Na prestolu Kne`evine i Kraqevine Srbije bili su sedamdeset dve godine. Srbijom su vladali u dva perioda.

131 

Biqana Vukovi} – Julijana Vuksan – Branka [eperac PRIRODA I DRU[TVO za ~etvrti razred osnovne {kole Izdava~ Izdava~ka ku}a „Dragani}ß Dr Ivana Ribara 81-83, Novi Beograd Korice Gorica Ze~evi} Redaktura i lektura Sowa [o} Korektura Vesna Ocokoqi} [tampa Reprograf, Beograd Tira` 1.000 2006.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:3/5(075.2) Vukovi] Biqana– Julijana Vuksan – Branka [eperac Priroda i dru{tvo za ~etvrti razred osnovne {kole / Biqana Vukovi} – Julijana Vuksan – Branka [eperac. - Beograd : Dragani}, 2006 (Beograd, Reprograf). - 131 str. : ilustr. ; 28 cm Tira`: 1.000. ISBN 86-441-0666-x 1. Vuksan, Jasna 2. [eperac, Branka COBISS.SR-ID 133479180

Plasman kwige Adresa: Dr Ivana Ribara, 11070 Novi Beograd Telefoni: 011 / 318-0265 faks: 3180-266 Kwi`are ˜Dragani}ß 21000 Novi Sad, Fru{kogorska 4, tel. 021/458-745 26300 Vr{ac, Svetosavska 11, tel. 013/833-365 26000 Pan~evo, Vojvode Putnika 6, tel. 013/333-154 11300 Smederevo, Kraqa Petra Prvog 12, tel. 026/612-497 e-mail [email protected] http//www.draganic.co.yu

4