BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.
RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
WWW.SEMINARSKIRAD.COM WWW.DIPLOMSKIRAD.COM WWW.MATURSKIRAD.COM NA NAŠIM SAJTOVIMA VIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI,, SEMINARSKI DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT
PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI,DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJI MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA
[email protected] SADRŽAJ :
1. UVOD....................................................................................................................2 2. ODLUČIVANJE U EVROPSKOJ KOMISIJI......................................................4 Stvaranje komunitarnog prava kroz odlučivanje..........................................................6 Donošenje odluka delegiranjem od strane saveta (mehanizam komitologije..............7 3. ODLUKE EVROPSKE KOMISIJE..................................................................... 8 4. ZAKLJUČAK ......................................................................................................10
2
1. UVOD Evropska Komisija je jedna od glavnih institucija Evropske unije, jer predstavlja njenu izvršnu vlast, odnosno Vladu. Jedino su iznad nje, u domenu izvršne vlasti, Evropski savet i Savet ministara .1 Ovo ime ,,nosi“ od 1993. godine, a kada je osnovana 1950. zvala se Visoka vlast. U Edinburgu 1992. na sednici Evropskog saveta donijeta je odluka da sjedište Komisije bude u Briselu. 2 Komisija je institucija koja najbolje pokazuje nadnacionalni karakter EU, zbog toga što njeni članovi, komesari, ne zastupaju interese država članica EU iz kojih dolaze već interese Unije kao celine. Oni mogu da obavljaju samo one radnje koje su u skladu sa njihovim funkcijama, ništa izvan toga, i ne smeju da traže ili primaju smernice od bilo koje vlade ili nekog drugog tela. Sa druge strane, države članice su u obavezi da poštuju načelo nezavisnosti rada članova Komisije, kao i da ne utiču na obavljanje njihovih dužnosti. Pored ovog, tokom trajanja mandata države članice ne raspolažu ovlašćenjem da komesara opozovu sa funkcije, već je ovaj postupak u nadležnosti Unije. Ova nezavisnost u radu garantovana im je Osnivačkim ugovorom, a zabranjena je svaka vrsta pritisaka od strane nacionalnih Vlada na rad članova Komisije. 3 Jedan od brojnih autora koji su pisali o Evropskoj uniji, Miroslav Prokopijević, ipak upozorava da iako su komesari nezavisni u svom radu od nacionalne vlade koja ih je imenovala i da treba da zastupaju interese EU, a ne svoje države, nijedna država članica nije želela da ostane bez svog predstavnika kada se glasalo za predlog o smanjenju broja članova Komisije, pa bi se mogao steći utisak da se komesari bave nedozvoljenim radnjama, odnosno da zastupaju interese svojih država, a ne interese EU. Svaki komesar je zadužen za određenu oblast, a zasedanja se održavaju jednom nedeljno. Ugovorom iz Nice 2004. godine propisano je da svaka zemlja članica ima svog predstavnika u Evropskoj komisiji. Do tada je bilo 20 članova Komisije, po jedan iz svake zemlje članice, dok su Velika Britanija, Francuska, Njemačka, Španija i Italija imale po dva člana. Do proširenja EU je došlo 1.januara 2007. godine, koja od tada broji 27 članica, što znači da toliko ima i članova Komisije. Kako je propisano već pomenutim Ugovorom iz Nice, Predsednika Evropske komisije imenuje Evropski savet, 1
Miroslav Prokopijević, Evropska unija - uvod , JP Službeni glasnik, Beograd, 2005. str. 45. Unos na URL: http://www.integracije.cg.yu/index.php?akcija=rubrika&rubrika=28&sort=1&idv=38 3 Unos na URL:http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropska-komisija/ 2
3
kvalifikovanom većinom, taj izbor mora biti odobren od strane Evropskog parlamenta. Tako se na osnovu ovog može reći da predsednik ima dvostruki autoritet 4 , sa jedne strane od Evropskog saveta, a sa druge od Evropskog Parlamenta. Mandat izabranom predsedniku traje pet godina, a ima ovlašćenja u pogledu rekonstrukcija Komisije, može da vrši promene nadležnosti komesara, kao i da traži imenovanje novih komesara. 5 To znači da predsednik ima pravo da utvrđuje unutrašnje uređenje i funkcionisanje Komisije kako bi poboljšao odgovornosti i efikasnosti njenog rada. Pored ovog, položaj predsednika Komisije se u jednom njegovom ovlašćenju može porediti položajem koji ima predsednik Vlade. Naime, predsednik ima pravo da zatraži od člana Komisije da se povuče, a ukoliko se većina u Komisiji složi sa ovim zahtevom, taj član će morati da podnese ostavku. Sadašnji predsednik je bivši portugalski premijer diplomirani pravnik i magistar ekonomije i društvenih nauka Žoze Manuel Barozo, koji je na tu funkciju izabran 1. novembra 2004. godine jednoglasnom odlukom članova Evropskog saveta. 6 Komisija se bavi pripremama predloga zakona o kojima odlučuje Evropski savet, nadgleda primenu evropskog prava, upravlja finansijskim sredstvima EU i predstavlja EU u svetu. Komisija, takođe, u konsultaciji sa vladama zemalja članica i svim ostalim subjektima koji su povezani sa predlogom zakona (privredna preduzeća, interesne grupe i sl) predlaže sve vrste zakona. Nadgledajući i primenu prava EU u državama članicama, Komisija svako kršenje ili nepravilnosti u njegovom sprovođenju prijavljuje Evropskom sudu, a bavi se i kontrolom vladinih subvencija određenoj industrijskoj grani. 7 Komisija o objavljuje godišnje izvještaje na osnovu ovlašćenja da štiti pravo EU. Kao predstavnik EU u svetu, u sastav Komisije ulaze i delegacije EU koje imaju svoje sedište u mnogim zemljama i ima ovlašćenje da pregovara o eventualnom sklapanju međunarodnih ugovora. 8 Sastanci Komisije se, po pravilu, održavaju jednom nedeljno, najčešće sredom u zgradi Komisije u Briselu, a mogu se održavati i u Luksemburgu i Strazburu. Na zahtev predsednika ili članova Komisije može se sazvati vanredna sednica ukoliko postoji 4
Unos na URL: http://ec.europa.eu/commission_barroso/president/personal/role/index_en.htm (prevod naš). 5 Miroslav Prokopijević, Evropska unija – uvod , str. 46. 6 South East European Times, 01.07. 2008, http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/infoBios/setimes/resource_centre/bios/barroso_jose 7 Unos na URL: http://www.b92.net/link/index.php?view=63 8 Unos na URL: http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropska-komisija/
4
potreba za tim. Sednice su zatvorene za javnost. Predsednik utvrđuje dnevni red sednice na osnovu godišnjeg i tromesečnog programa rada koji usvaja Komisija.
2. ODLUČIVANJE U EVROPSKOJ KOMISIJI Kao što je navedeno, Evropska Komisija ima brojne nadležnosti u okviru kojih mora donositi odluke, tako da je morao biti osmišljen postupak donošenja odluka unutar ovog tela. Ono što se mora na početku navesti je to, da predsednik Komisije, i pored svih ovih ovlašćenja, i osim toga što organizuje rad Komisije, predsedava njenim sednicama i predstavlja je unutar Unije i na međunarodnom planu, nema pravo da samostalno donosi odluke. Odlučivanje predstavlja kolektivan a ne samostalan proces, zato što Komisija deluje kao kolegijalni organ i njene odluke predstavljaju proizvod kolektivne volje. S obzirom na ovakav način donošenja odluka, članovi Komisije snose kolektivnu političku odgovornost za donešene odluke, pa zato moraju da javno iznose nedoumice, kritike i neslaganje sa donešenom odlukom, čak i pored toga što su tokom glasanja možda bili u manjini. I pored toga što se rad Komisije ocenjuje kao efikasan, princip kolektivne volje i kolektivnog odlučivanja ima neke nedostatke i ograničenja. Jedno od njih se sastoji u tome što se članovi Komisije u pismenom postupku izjašnjavaju o određenom predlogu. Tako se, neki predlog smatra usvojenim ukoliko članovi ne dostave svoje primedbe u predviđenom roku. Drugo ograničenje principa kolektivnog odlučivanja ogleda se u mogućnosti da odsutnog komesara na sednici Komisije zameni član njegovog kabineta koji može da učestvuje u raspravi ali ne i da glasa umesto komesara kojeg zamenjuje. Međutim, najvećim odstupanjem od načela kolegijalnosti se smatra tzv. Mehanizam delegacije koji se ogleda u praksi ustupanja ovlašćenja nekom od članova da donese odluku o određenom pitanju. Zapravo, Komisija može da ovlasti jednog ili više svojih članova da u njeno ime i pod njenom kontrolom donesu menadžerske i upravne mere koje su jasno definisane ili da usvoje tekst odluke čija je suština utvrđena na nekoj od ranijih sednica. 9 I u ovom slučaju su članovi Komisije kolektivno odgovorni za odluke koje su donete na osnovu prenetih ovlašćenja. 9
9
Zoran Radivojević, Vesna Knežević-Predić , Institucije Evropske unije, Niš; SVEN, 2008.godine,
5
Da bi se u Evropskoj komisijio raspravljalo o nekom problemu, dovoljno je da to bude predloženo od strane jednog ili i više članova ovog tela. Kada Komisija samostalno donosi odluke, odluka se smatra konačnom ako je za nju glasala prosta većina članova, odosno 14 članova prema sadašnjem sastavu Komisije. Proces odlučivanja se može sprovesti samo ako je prisutna većina, a glasati se ne može preko zastupnika ili zamenika. Komesar glasa lično. Predsednik Komisije formalno proglašava rezultate glasanja, a i on sam, ima jedan glas. U procesu odlučivanja, neophodno je pomenuti administraciju Komisije koja je veoma brojna i složena. 10 Svaki član komisije ima kabinet koji je sastavljen od pojedinaca koje on sam postavlja, a članovi kabineta ne moraju biti stalno zaposleni u Komisiji, i lično su odgovorni komesarima. Šefovi kabineta se sastaju svake nedelje kako bi pripremili sednice Komisije. Njihova uloga je naročito značajna, jer, kada oni saglase o nekom pitanju Komisija usvaja odluku bez rasprave. Ovo je važno zato što se tačke dnevnog reda Komisije dele u dve grupe, tako da prvu grupu čine pitanja o kojima je na sastancima šefova kabineta postignuta jednoglasnost pa njihovo usvajanje predstavlja čistu formalnost, a drugu grupu čine pitanja o kojima se raspravlja. Pitanja prve grupe se označavaju kao „A“ tačke dnevnog reda, a pitanja druge grupe kao „B“ tačke dnevnog reda. U Komisiji postoje i različite službe čiji je zadatak obavljanje opštih ili specijalnih stručnih zadataka. Među službama su najznačajnije: služba za informisanje i medije, služba za statistiku, služba za publikacije, prevodilačka i konferencijska služba i služba za pismeno prevođenje.
11
Poseban značaj ima pravna služba koja se sastoji od blizu sto
pravnika koji pokrivaju različite oblasti prava, i njeno mišljenje Komisija mora da dostavi uz svaki predlog pravnog akta. Ostale službe u Komisiji su organizovane u obliku generalnih direkcija koje su grupisane na osnovu stručnih oblasti, a na njihovom čelu su generalni direktori. S obzirom na to da je svaki član Komisije zadužen za određenu oblast, svaka od generalnih direkcija je vezana za odgovarajućeg člana Komisije. Generalne direkcije se dijele na direkcije na čelu sa direktorima, a ove na odeljenja na čelu sa šefovima. Hijerarhijski posmatrano, na vrhu ove strukture je Komisija, zatim resorni komesar, nivo ispod je rukovodilac 10
10 Zoran Radivojević, Vesna Knežević- Predić, navedeno delo,
11
str 114.
Isto, str 114.
6
generalne direkcije koji je odgovoran komesaru, zatim direktori koji su odgovorni generalnom direktoru, i na kraju šefovi odeljenja koji odgovaraju rukovodiocu direkcije.
2.1 Stvaranje komunitarnog prava kroz odlučivanje Kao što je već rečeno, kroz nadležnosti koje su date Komisiji dolazi do izražaja proces donošenja odluka. Ovim procesom se stvara komunitarno pravo, pri čemu Komisija ima ulogu predlagača odluka, ali može da bude i organ koji donosi odluke. 1.
Komisija predstavlja osnovnu pokretačku snagu evropske integracije zato što
predstavlja organ legislativne inicijative. Zapravo, predstavlja glavnog predlagača odluka zato što joj je ta uloga dodeljena osnivačkim ugovorima, i izuzev nekoliko slučaja, jedino ona ima ovlašćenje da predloži usvajanje komunitarnih pravnih akata. Ovo ovlačćenje je jedno od najvažnijih sredstava kojima se služi u procesu donošenja odluka. Kada Komisija izradi neki predlog, sve do momenta usvajanja ili odbacivanja istog, ona ima potpunu kontrolu nad njim. Ovlašćena je i da povuče svoj predlog i na taj način onemogući donošenje odluke. Pored ovog, predlog podnesen Savetu ili Savetu i Evropskom parlamentu, može bilo kada da izmeni sve dok se on ne usvoji ili odbaci. Savet, inače, nije obavezan da usvoji predlog Komisije, ali svaka njegova izmena ili dopuna pooštrava kriterijume za njegovo usvajanje. Ukoliko Savet odluči da menja ili dopunjava predlog koji mu je uputila Komisija, za usvajanje odluke je potrebna umesto kvalifikovane, jednoglasna većina njegovih članova. To znači da se većinski sistem glasanja u Savetu primenjuje samo kada je njegova odluka u skladu sa predlogom Komisije. U ovome se ogleda jak uticaj koji Komisija ima u ulozi ovlašćenog predlagača odluka. 2. Kada je reč o drugom i trećem stubu Evropske unije i ovlašćenjima Komisije da daje predloge, situacija je drugačija. U oblasti zajedničke spoljne i bezbedonosne politike, i policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima odluka se može doneti i bez predloga Komisije. Ova situacija je nezamisliva u prvom stubu. To znači, da u ovom slučaju, Komisija nije prvenstveni predlagač, i njeni predlozi nemaju isti značaj kao u prvom stubu, a predloge mogu da podnose i države članice na potpuno ravnopravnoj osnovi.
7
Komisija može da deluje kao organ odlučivanja na osnovu ovlašćenja koja su joj data osnivačkim ugovorom, ili kada je za to ovlasti Savet. Slučajevi prenošenja ovlašćenja od strane Saveta predstavljaju pravilo, a samo u određenim slučajevima Komisija deluje na osnovu izvornih ovlašćenja.
2.2 Donošenje odluka delegiranjem od strane Saveta (mehanizam komitologije) Mnogo više zakonodavnih ovlašćenja Komisija dobija na osnovu delegacije od strane Saveta. Od odluka koje donosi delegiranjem značajnije su one u oblasti zajedničke poljoprivredne politike i jedinstvenog tržišta. Za tu svrhu Savet osniva komitete preko kojih vrši stalnu kontrolu nad korišćenjem delegiranih ovlašćenja od strane Komisije. To je tzv. mehanizam komitologije. Postoje tri tipa ovih komiteta, u zavisnosti od stepena kontrole, a s tim u vezi i tri postupka njihovog učešća. Prvi postupak se sprovodi uz učešće savetodavnog komiteta, sastoji se u obavezi Komisije da nacrt odluke dostavi komitetu. Ona, dalje, od komiteta traži mišljenje u određenom roku i dužna je da dato mišljenje uzme u obzir, ali nema obavezu da ga poštuje i sledi. Tako je ovom postupku pravo odlučivanja u potpunosti preneto na Komisiju, zato što mišljenje komiteta nije obavezno i samim tim ne utiče na dalji postupak usvajanja odluke. U drugom postupku, uz učešće upravnog komiteta, sloboda odlučivanja Komisije je manja. Po ovoj proceduri, nacrt odluke dostavlja se komitetu koji, u roku koji utvrdi sama Komisija, mišljenje usvaja kvalifikovanom većinom. Ukoliko u tom roku komitet ne da mišljenje ili usvoji pozitivno mišljenje, Komisija na osnovu svog nacrta donosi odluku. Međutim, negativno mišljenje komiteta blokira donošenja odluke, jer u ovom slučaju Komisija mora da podnese nacrt Savetu. Savet može kvalifikovanom većinom da donese drugačiju odluku, odluku koja odgovara stavovima komiteta, a ne Komisije. Ukoliko to nije slučaj, odluka Komisije postaje konačna. U tećem postupku, postupku uz učešće regulatornog komiteta, prisutno je najveće ograničenje u vršenju ovlašćenja prenetih na Komisiju. Komisija tada može doneti odluku samo ako dobije pozitivno mišljenje komiteta. U slučaju negativnog mišljenja ili njegovog izostanka Komisija mora da uputi nacrt Savetu na eventualno odlučivanje, i dužna je da o tome obavesti Evropski parlament. Ukoliko u roku koji uglavnom iznosi tri meseca Savet ne donese bilo kakvu odluku, Komisija može da pristupi konačnom
8
usvajanju odluke,a ukoliko je Savet prostom većinom odbio njen nacrt, neće moći da usvoji odluku.
3. ODLUKE EVROPSKE KOMISIJE Evropska Komisija je, u poslednje vreme, donela nekoliko interesantnih odluka iz okvira svoje nadležnosti. To su uglavnom odluke ili zahtevi koji imaju za cilj zaštitu građana EU. Može se reći da za ovakve poteze postoji izuzetno velika potreba, jer iako EU na mnogim nivoima funkcioniše kao jedna država, razlike u ekonomskom i mnogim drugim pogledima između država članica vrlo su izražene. Zato treba pokušati da se primenom svih raspoloživih sredstava zaštite svi građani EU od raznih subjekata koji posluju na njenom tržištu. Kažnjavanje Microsofta-a
Ukupno 497 miliona eura iznosila je kazna koju je Evropska komisija izrekla Microsoft-u 2004, zbog, kako se navodi, zloupotrebe položaja Windows-a u cilju sticanja prednosti na tržištu servera i programa za reprodukovanje multimedijskih datoteka, a usledila je i naredba da se javnost pod hitno obavesti kako serverski proizvodi ove IT (Information Technology) kompanije komuniciraju sa Windows-om. S obzirom da Microsoft nije ispoštovao ovu odluku, Evropska Komisija izdaje novu sa kojom kažnjava Microsoft sa neverovatnih 899 miliona eura 12. Jeftinije u romingu
Član Evropske komisije za telekomunikacije, Vivijen Rejding, iznela je plan za smanjenje cena razgovora preko mobilnih telefona u okviru EU, smatrajući da bi ovakva politika dovela do redovnijeg korišćenja mobilnih telefona i Interneta u EU što bi veoma koristilo ne samo građanima već i telekomunikacionim operaterima. Po planu Redingove, razgovori preko mobilnih telefona između zemalja članica EU ne bi trebalo da koštaju više od istih razgovora unutar matične zemlje, ali će konačnu odluku o ovom predlogu ipak doneti Evropski parlament i države članice. 13 Svetla za dnevnu vožnju 12
IT Srbija, Unos na URL: http://www.itsrbija.com/mikro/evropska-komisija-ponovo-kaznila-microsoft/ Tanjug , Vesti, Poslovni magazin 24.09.2008 Unos na URL: http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/evropska-komisija-trazi-mnogo-jeftinije-razgovore-u-romingu33-1299 13
9
Evropska Komisija je odlučila da svaki automobil koji se proizvede u EU od 2011. mora da ima ugrađena svetla za dnevnu vožnju, koja će se sama paliti aktiviranjem motora. Ovu odluku je donela u cilju poboljšanja bezbednosti na drumovima i smanjenja broja poginulih, jer je utvrđeno da svetla pomažu pri vidljivosti, a korištenjem ovih svetala racionalnije se troši energija s obzirom da troše 2/3 energije manje od standardnih svetala. 14 Finansijska pomoć Republici Srbiji
Komisija je, 29. septembra 2008. godine, odobrila 4,4 milijarde dolara pomoći do 2010. svim kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, od čega će Republika Srbija dobiti ukupno 585 miliona dolara, koji bi trebalo da budu uloženi u razvoj ekonomije i vladavine prava, a ovu odluku je pozdravio i evropski komesar za proširenje Oli Ren.15 Odobrena pomoć britanskoj banci
Na osnovu svog prava da odobri ili ne ododbri nacionalnoj vladi određenu pomoć za nekog tržišnog subjekta, Evropska komisija je, 1. oktobra ove godine, donela odluku da pomogne banci u Velikoj Britaniji. Naime, dozvoljeno je da Vlada Velike Britanije pomogne hipotekarnoj banci Bredford i Bingli, pogođenom teškom finansijskom krizom (akcije na tržištu pale na 20 penija), tako što će je nacionalizovati, a zatim prodati španskoj banci Santander.16
4. ZAKLJUČAK Komisija je telo Evropske Unije koje ima i izvršne i zakonodavne nadležnosti. Ove nadležnosti joj pripadaju po Ugovorima ili su joj delegirana, pa se samim tim i način odlučivanja u okviru različitih nadležnosti razlikuje. Naime, kada je reč o nadležnostima 14
Magazin 24 sata, Online izdanje, 25.09.2008, Unos na URL: http://www.24sata.info/17493 Voice of America, 29.09.2008, Unos na URL: http://www.voanews.com/serbian/2008-09-29-voa6.cfm 16 Tanjug, 1.10.2008, Unos na URL: http://www.emportal.co.yu/vesti/svet/64425.html 15
10
iz prvog stuba Evropske unije, Komisija samostalno donosi odluke, dok je proces donošenja odluka, u okviru nadležnosti iz drugog i trećeg stuba, podeljen sa Savetom i Parlamentom. U ovim slučajevima Komisija odlučuje u manjoj ili većoj meri, ali nikako samostalno. Komisija je institucija koja je donela brojne značajne odluke, među kojima je stvaranju monetarne i ekonomske unije, čiji je proizvod bio jedinstvena valuta euro. Međutim, kao što je na početku rečeno, njena glavna uloga je da bude u službi građana EU i da svojim odlukama štiti njih same. Njen koordinisan rad, ali i kontrola od strane drugih institucija EU, uticali su na kreiranje poverenja građana država članica u Komisiju. Svojom snagom i pokretačkom energijom donosi brojne odluke koje direktno ili indirektno utiču na svakodnevni život građana.
Literatura : 1. Prokopijević, Miroslav: Evropska unija-uvod, JP Službeni glasnik, Beograd, 2005 2. Priručnik, Vlada Republike Crne Gore, Institucije i način donošenja odluka u EU, Podgorica, jul 2007.
11
3. Radivojević, Zoran ; Knežević- Predić, Vesna, Institucije Evropske unije, Niš; SVEN, 2008.godine 4.Grupa autora, ur. Momčilo Radulović, Priručnik za Školu Evropskih integracija, Centar za građansko obrazovanje, Centar za razvoj nevladinih organizacija, Evropski pokret u Crnoj Gori, Fondacija Institut za otvoreno društvo- Predstavništvo u Crnoj Gori, Podgorica, 2005. 5. Grupa autora, Upoznaj Evropsku uniju: vodič kroz evropske integracije, Podgorica: Centar za monitoring- CEMI, 2006.
Izvori sa interneta : 1.http://www.integracije.cg.yu/index.php?akcija=rubrika&rubrika=28&sort=1&idv=38 2. http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropska-komisija/ 3. http://ec.europa.eu/commission_barroso/president/personal/role/index_en.htm (prevod naš). 4. South East European Times, 01.07. 2008, http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/infoBios/setimes/resource_centre /bios/barroso_jose 5. http://www.b92.net/link/index.php?view=63 6. http://www.itsrbija.com/mikro/evropska-komisija-ponovo-kaznila-microsoft/ 7. Tanjug , Vesti, Poslovni magazin 24.09.2008 http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/evropska-komisija-trazi-mnogo-jeftinijerazgovore-u-romingu-33-1299 8. http://www.24sata.info/17493 9. Voice of America, 29.09.2008, http://www.voanews.com/serbian/2008-09-29voa6.cfm 10. Tanjug, 1.10.2008, http://www.emportal.co.yu/vesti/svet/64425.html
12
