Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivkovi Triv ković____ ć________ _______ ___ ________ ____ ________ _________ _________ ____ ___
Osnovni ciljevi preduzeća Apstrakt: U
strategiji strategiji razvoja razvoja preduzeć preduzećaa ključni ključni element element je određiva određivanje nje pravih pravih ciljeva peduzeća. koji se zasniva na povećanju profita napravilno napravilno postavljenim postavljenim vizijama i misijama preduzeća.Poslednjih godina dominantni ciljevi preduzeća su povećanje flaksibilnosti, kvaliteta i produktivnosti. Od poslovnih sistema zahteva se sve veće respektovanje vremena i kvaliteta, uz praktično fiksiranje cena proizvoda, odnosno produktivnosti. produktivnosti. Povećanje produktivnosti ostvaruje se na različite načine, ali se uočava da je najveći uticaj tehnolokog faktora.U radu se polazi od karakteristika poslovanja preduzeća, preduzeća, načina definisanja ciljeva...U radu se posebno posebno ukazuje ukazuje na doprinose doprinose sistema sistema profitabilnosti, profitabilnosti, kvaliteta, kvaliteta, produktivnost ipri ipri realizaciji planiranih planiranih ciljeva preduzeća preduzeća kroz poboljanje poslovnih aktivnosti i veću usmerenost usmerenost na kupce. Poslednji Poslednji deo rada posvećen posvećen je analizi analizi ciljeva ciljeva preduzeća. preduzeća. !ljučne reči" ciljevi ciljevi preduzeća, profit., profit., produktivnost, produktivnost, profitabilnost, kvalitet. kvalitet.
Uvod
#Odr #Odred edit itee najb najbol olje je to to mo$e mo$ete te svoj svojee stra strate tek kee cilj ciljev evee i stal stalno no meri merite te odzi odzive ve %respons %response&, e&, to vie to bolje. bolje. 'ksperime 'ksperimentii ntiite. te. Pravite Pravite greke. greke. Učite. (novirajte (novirajte.. )udite )udite otvoreni. *vaki komercijalista bi trebao da bdi nad svojim kreacijama + da bi znao ta radi, a ta ne. Menadž Menadžme ment nt po posto stoji ji u svim svim vrstam vrstamaa organi organizac zacija ija.. Menadž Menadžme ment nt je prakti praktičn čnaa disciplina, ali ima i svoju teoriju. Postoji više definicija menadžmenta, ali najčešća je: Menadžme Menadžment nt je skup funkcija funkcija usmerenih usmerenih na efikasnuu efikasnuupotre potreu u resursa resursa da i se ostvarili ostvarili ciljevi preduzeća. !stvarenje ciljeva preduzeća preduzeća je osnova svega."fikasna svega."fikasna upotrea resursa znači upotreu resursa #resursi$ljudi, sirovine, oprema..% sa minimumom troškova i na smišljen način. &elotvornost znači doro odlučiti i uspešno izvršiti odluku. 'oš jedna definicija menadžmenta i ila: Menadžment je proces donošenja odluka da i se ostvarili ciljevi. !d vlasnika menadžeri doijaju doijaju ciljeve, jer vlasnici vlasnici upravljaju preduzećem, preduzećem, a ne menadžeri $ menadžeri menadžeri ostvaruju ciljeve. (adnici (adnici preduzeća trea trea da izvrše sve aktivnosti da i se realiz realizira irali li ciljev ciljevi. i. )up )upci ci su najva najvažni žniji, ji, jer njima njima trea trea proda prodati ti rou*u rou*uslu sluge. ge. &oavljači su, tako+e jedno od itnih okruženja i ograničenja za preduzeće. 'avnost je ta u imagee. o su osn ko kojo jojj pred preduz uzeć ećee stva stvara ra svoj svoj imag osnovn ovnii ograni ograniča čavaj vajući ući faktor faktorii i osnov osnovne ne komponente menadžerskog menadžerskog posla. -ajrazvijenije i ekonomski ekonomski najjače zemlje u sveta /&, 'apan, 'apan, -emačka -emačka,, "ngleska, "ngleska, 0talija... 0talija... neprekidn neprekidnoo rade na svom razvoju, usavršava usavršavajući jući najnovije najnovije standarde standarde sa vidnim efektima efektima.. Pravilno Pravilno postavljen postavljenee vizije i misije misije preduzeća preduzeća omogućavaju omogućavaju postizanje sledećih ciljeva: povećanje konkurentnosti na domaćem i stranom tržištu, kroz povećan dohodak$proširenje kapaciteta i zaposlenosti, smanjenje troškova$ povećanje plata$veća izdvajanja za udžete, povećanje koeficijenta orta kapitala i smanjenje smanjenje zaduženo zaduženosti sti kod anaka, anaka, pove povećanje ćanje produktivn produktivnosti osti u postojećim postojećim uslovima, uslovima, povećanje fleksiilnosti proizvodnje$smanjenje proizvodnje$smanjenje vremena i troškova pri prelasku sa jednog na drugi nalog, smanjenje škarta, proizvodnja sa 1 grešaka, orazovanje razvojnih timova koji koji po završe završetku tku projek projekta ta samo samosta stalno lno nastav nastavlja ljaju ju da sprov sprovode ode nov novee projek projekte, te, nov novii stručnjaci osposoljeni da lakše preuzimaju znanja razvijenih firmi i stvaranje svesti da jedino 2sopstvenim 2sopstvenim snagama3 snagama3 možemo napredovati. napredovati. Džonatan Nelson, predsednik Organic Online, kompanije iz San Franciska
1
4
Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivković___________ _____________________ ___
Definisanje misije i strateki! ciljeva
vako preduzeće trea da razmišlja o udućem razvoju, ukoliko ta razmišljanja nisu strukturisana još u prvoj fazi i razra+ena do poslednjeg detalja. !ve još nejasne ideje se karakterišu kao vizije. -a osnovu vizija se kasnije doijaju tačne predstave 5 ciljevi preduzeća koje osnivači preduzeća žele da ostvare. 6izije se konkretizuju tako što se pretvaraju u ciljeve preduzeća i u pisanoj formi unose u poslovni plan. Poslovni plan ouhvata sve olasti preduzeća: proizvod, marketing, proda$ju roe, osolje, finansije itd. !n pomaže da se lagovremeno prepoznaju odnosi i pro$lemi. 7koliko nema pažljivo ura+enog poslovnog plana, postoji opasnost da se odluke donose na osnovu trenutne situacije, a ne s ozirom na dugoročno postavljene ciljeve. )ada je u pitanju korišćenje termina u planiranju preduzeća pojam strategija se koristi sa različitim značenjima. Prema jednom od značenja, strategija predstavlja planske odluke koje se odnose na stav preduzeća prema okru$enju . o znači da se planske odluke strategijskog karaktera odnose na eksterne proleme preduzeća. Pod strategijom podrazumevamo racionalno reagovanje preduzeća na aktivnosti iz okruženja u kojem preduzeće oavlja svoju delatnost. trategija služi preduzeću da u odre+enoj situaciji, imajući u vidu ciljeve, izaere najpovoljniji način reagovanja. Po pravilu, preduzeće se služi strategijom kao planskom odlukom u situaciji kada želi nešto da menja u svom programu, tehnologiji i tržišnoj poziciji. 6eoma je značajno napomenuti da dok politika daje načela, stavove kriterijume na osnovu kojih se odluke usmeravaju željenom cilju, strategija predstavlja specificiranie načina da se ciljevi ostvare . Prema tome, strategija predstavlja način kretanja preduzeća u udućnosti radi dostizanja postavljenih ciljeva njegovog razvoja. trategijom razvoja preduzeće definiše odgovor na pitanje $ kako se može stići do željenih razvojnih ciljeva. 7 literaturi često se srednjoročnom i dugoročnom planiranju daje epitet strategijski. ime se želi ukazati na dugoročne posledice na rezultate poslovanja preduzeća. /li to ne znači da je svaki srednjoročni i dugoročni plan strategijskog karaktera. amo planovi koji predstavljaju rezultat predvi+anja mogu da nose epitet strategijski. ledeća karakteristika planova koji imaju strategijski karakter jeste da se oni oično odnose na deo delatnosti preduzeća . Periodi na koje se odnose strategijski planovi nisu precizirani vremenskim intervalom, već se odnose na rešavanje prolema u poslovanju preduzeća, tako da se uopšte neće pogrešiti ako se kaže da strategijski karakter pre imaju programi i projekti nego planovi koji se donose u odre+enom periodu. trategijski karakter programa i projekata proističe iz činjenice da se njima ostvaruju specifični ciljevi u poslovanju preduzeća. 8načajna karakteristika strategijskih planova jeste u tome što se pomoću njih ira izme+u više različitih varijanti način da se ostvari cilj preduzeća. trategijsko planiranje zasniva se na informacijama koje potiču iz okruženja. ozirom na to da realizacija strategijskih planova razvoja zavisi i od namera drugih privrednih sujekata iz okruženja, njihova realizacija skopčana je sa rizikom i neizvesnošću. trategiju i trealo tretirati kao skup pravila koje učesnik preduzima ako mu je pozicija ugrožena. o znači da donošenje strategijskih odluka zavisi, pre svega, od poznavanja i predvi+anja aktivnosti koje preduzimaju konkurentna preduzeća iz okruženja. 6eoma je značajno da se strategija kao planska odluka posmatra kao skup me+usono povezanih odluka, čije se aktiviranje vrši u odre+enom periodu. o znači, na putu do cilja moguće je stalno preispitivanje i modifikovanje donetih odluka. 9
Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivković___________ _____________________ ___
Početni i ključni korak u funkcionisanju celine, poslovnog sistema, odnosi se na adekvatno projektovanje ciljeva, kao željenog stanja. ilj je željeno, očekivano stanje poslovnog sistema, odnosno podsistema, posle protoka odre+enog vremena koje ima prostorno #celina preduzeća, odnosno njegovi delovi% i vremensko odre+enje#duže $ perspektivni cilj, kraće $ operativni cilj%. Mešanje cilja sa pokazateljem, indikatorom, profit na primer, je rezultat sa kojim je ostvaren cilj. aglasno hijerarhiji ciljeva po vremenskoj ;dimenziji;, trea na polju planiranja razlikovati predvidjanje, srednjoročne i kratkoročne ciljeve. Predviđanje korespondira sa dugoročnim ciljevima, pretežno na nivo celine sistema, osim kod velikih kompanija, kao na primer multinacionalne kompanije, kada se zog specifičnosti okruženja, a i različitih proizvoda, odnosi i na delove. *rednjeročni ciljevi su u vezi sa srednjeročnim planiranjem i to na nivou celine sa proširenjem i na delove, kao relativno samostalne celine, kao što je slučaj sa holding kompanijama. !ratkoročni ciljevi su u vezi sa kratkoročnim planiranjem i to na nivou celine sa relativno visokim stepenom razrade za manje poslovne sisteme, a okvirno i po ključnim elementima #razvoj, finansije, marketing i sl.%. Pod misijom preduzeća se oično podrazumeva razlog ili svrha postojanja preduzeća. !pis misije preduzeća najčešće se doija kada se jasno i precizno odgovori na pitanje šta je svrha postojanja preduzeća i koje su namere preduzeća. !pis misije izražava sadašnju i uduću delatnost i poslovne aktivnosti preduzeća. Misija je vezana za nameravanu poslovnu delatnost preduzeća i mora pre svega, da ude vezana za tržište i potrošače, za proizvode koje proizvodi i organizaciju u kojoj deluje. Misija se može iskazati kroz internu percepciju udućnosti preduzeća, iskazanu u proizvodima i uslugama, tehnologijama koje će se koristiti ili razvijati, odnosima koji će se podsticati izme+u članova organizacije, organizacije i okruženja i dr. Misijom se iskazuje i eksterna svrha poslovanja, odnosno koristi i doprinosi koji će se oezediti za kupce, društvenu zajednicu, naredne generacije, odnos prema prirodi i drugo. Primer #
6izija $ 0deja vodilja, strateška predstava, odraz očekivanja, nade i želje o udućem stanju i položaju preduzeća i načinima njihovog postizanja. 6izija ojašnjava dugoročne pravce kretanja i stratešku nameru preduzeća. )reira se pre početka posla*preduzeća i primenjuje sve vreme tokom njegovog postojanja. Primer #alkanu u olasti zdravstvene zaštite i transfera tehnologija i znanja.
"iljevi preduzeća#definicija$ osnovni pojmovi
iljevi preduzeća se definišu na nivou kompanije i to tako da ispunjavaju očekivanja deoničara. 6remenski raspon ciljeva može iti od jedne do deset i više godina #dugoročni ciljevi%. a praktičnog aspekta, postavljaju se kao kvantitativni i kvalitativni. )vantitativni poslovni ciljevi odnose se na stope prihoda po osnovu angažovanog i investiranog kapitala, ?
Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivković___________ _____________________ ___
prihoda po akcijama deoničara itd. )valitativni poslovni ciljevi odnose se na imidž i položaj kompanije, pozicioniranost kompanije, identitet i transparentnost. Pri definisanju poslovnih ciljeva potreno je da se analiziraju: tržišni položaj kompanije, tržišna pozicija proizvoda, produktivnost, konkurentnost, tehnološka i finansijska sposonost, kadrovski potencijal, društvena odgovornost, profitailnost proizvoda, tržišta i kupaca, dostignuti imidž i identitet itd /naliza zasnovana na scenariju #Modeli udućeg okruženja koji se razvijaju sa različitih polaznih tačaka% je koristan pristup kada se diskutuje o alternativnim*različitim vizijama udućnosti, pre nego što se postave ciljevi. -eki ekonomisti ojašnjavaju da se analiza zasnovana na scenariju avi mogućim modelima organizacionog okruženja u udućnosti, tj. da ih citiram: 3ilj nije da se predvidi, nego da se istraži skup mogućnosti= scenariji uzimaju u ozir različite situacije koje imaju različite početne tačke@ 4. !vde se pravi razlika izme+u planiranja zasnovanog na scenariju i kvantitativnog predvi+anja iljevi su nameravana stanja ili situacije u koje se $eli doći na osnovu preduzete planske akcije. Od ciljeva se očekuje da usmeravaju aktivnosti i da im daju smisao. iljevi predu/zeća obezbeđuju pravac za sve odluke menad$menta i stvaraju kriterijume na osnovu kojih se mo$e meriti stvarno radno postignuće. iljevi su osnova planiranja i među njima postoji određena hijerarhija. 0 !snovni cilj preduzeća, koji predstavlja njegov strateški cilj, dalje precizira kroz dva osnovna strateška cilja: oeze+enje kontinuiteta funkcionisanja tj. oeze+enje egzistencije preduzeća, oeze+enje kontinualnog nastavka efikasnog funkcionisanja tj. oeze+enje kontinualnog željenog razvoja preduzeća.
Definisanje ciljeva preduzeća
iljevi trea da udu: pecifični 5 )oji je tačan oim poslaA Bta je uključeno, a šta neA )akvi rezultati trea da se postignuA Merljivi 5 )ako ćemo da utvrdimo da je zadatak zaista završenA )ako možemo proveriti dostignutost ciljaA 7 kakvom oliku trea da ude rezultatA !stvarljivi 5 ispitati izvodljivost odnosno ostvarenje cilja. (ealistični 5 proveriti realnost ciljeva sa aspekta dužine trajanja zadataka, uključenih ljudi, troškova... 6remenski odre+eni 5 definisati rokove za postizanje ciljeva. Karakteristike dobro osmišljenih ciljeva
)arakteristike doro osmišljenih ciljeva je to das u oni napisani u smislu ishoda, a ne postupaka. )arakteristike doro osmišljenih ciljeva se ogleda u sledećem: iljevi koji se mogu meriti 6remenski odre+eni 0zazovni, a ipak dostižni -apisani ciljevi iljevi preneti svim itnim članovima organizacije
Pristup ostvarenja ciljeva
Postoji više pristupa $ metoda ostvarenja ciljeva preduzeća. -ajčešće korišćen metod pristupa ostvarenju ciljeva preduzeća je sledeći: 2
Linč (Lynch, 2000
9
&r 6ujović, ., !snove finansijskog menadžmenta, 7niverzitet Megatrend, >eograd., 411C
C
Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivković___________ _____________________ ___
7spešnost preduzeća se utvr+uje na osnovu stepena ostvarenja njegovih ciljeva Počiva na pretpostavci da je preduzeće ciljno orjentisano i da teži realizaciji svojih ciljeva )oristi se kada su: -. iljevi preduzeća jasno određeni 1. Postoji saglasnost menad$era o ciljevima koji će predstavljati kriterije efektivnosti 0. )roj ciljeva je mali 2. *tepen ostvarenja ciljeva je moguće meriti 7 pogledu podonosti da posluže kao pokazatelji efektivnosti razlikuju se: -. zvanični %slu$beni& ciljevi i 1. operativni ciljevi preduzeća 8vanični ciljevi preduzeća su: a. formalno doneti i ojavljeni ciljevi preduzeća . izražavaju motive postojanja preduzeća c.gloalni, dugoročni, nedovoljno precizni d. teško merljivi, pa stoga nepodoni za merenje efektivnosti preduzeća !perativni ciljevi preduzeća su prvenstveno: a.pogodniji podazatelji efektivnosti preduzeća . preduzeće nastoji da ih realizuje u operativnom poslovanju c.precizni su d. oično se realizuju u kratkom roku e.mogu se lakše kvantifikovati
Pristup ostvarenja ciljeva
Pristup ostvarenju ciljeva preduzeća se odnosi na različite aspekte poslovanja: na globalne ciljeve i performanse preduzeća #profitailnost, rast preduzeća i oima rezultata% na resurse koje koristi preduzeće #priavljanje i njihovo efikasno i efektivno korišćenje% na tr$ite #rast ili održanje postojećeg tržišnog učešća, osvajanje novih tržišta, novih kanala distriucije i sl.% na zaposlene, istra$ivačko+razvojnu aktivnost, proizvodnju i druge aspekte poslovanja Prilikom utvr+ivanja efektivnosti i efikasnosti preduzeća može se naići na nekoliko prolema: D. 0dentifikovanje ciljeva %nejasno definisani ciljevi, njihov veliki broj, konfliktnost ciljeva& 4. 7tvr+ivanje kriterija i standarda za merenje %ciljevi treba da budu opipljivi, podlo$ni verifikovanju i merljivi& −
−
−
−
Konflikti među ciljevima
)ada postoji veći roj ciljeva postoje i odre+eni konflikt ciljeva. Primer za ovo je konflikt izme+u produktivnosti i fleksiilnosti konvencionalne opreme, jer povećanje flaksiilnosti povlači za soom smanjenje produktivnosti, i ornuto.zog toga se u praksi najčešće definiše gloalna funkcija cilja kao ponderisana vrednost parcijalnih ciljeva.
E
Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivković___________ _____________________ ___
Proizvodni ciljevi proizilaze iz poslovnih ciljeva, odnosno, proizvodni ciljevi sa moraju iskazati kao podskup ciljeva poslovnih sistema. !snovni proizvodni ciljevi su minimiziranje: Me+ufaznih zaliha, )ašnjenja, 6remena protoka i Maksimiziranje oima proizvodnje. /ko se posmatra samo jedan poslovni cilj preduzeća onda navedeni proizvodni podciljevi imaju karakter stalnih zadataka. Me+utim, ako se definiše skup ciljeva sa odre+enom hijerarhijom, navedeni proizvodni ciljevi su podciljevi u sistemu ciljeva produktivnosti i fleksiilnosti. • • • •
%ajva&niji ciljevi preduzeća 'aksimiranje do(itka – profita
-eto doitak #profit%, utvr+en kao razlika računovodstveno iskazanih prihoda i rashoda, iskazuje u apsolutnom iznosu deo prihoda koji prevazilazi ukupne rashode perioda, odnosno sumu koja se može izvući iz preduzeća #neproizvodno potrošiti% ez ugrožavanja postignutog nivoa procesa aktivnosti. 8ahtev za maksimiranjem profita, odnosno za što efektivnijim korišćenjem resursa preduzeća, predstavlja težnju ka maksimiranju prinosa za vlasnike kapitala #preduzeća%. Ma koliko ta težnja ila ispravna i poželjna sa aspekta vlasnika kapitala nameće se pitanje da li jedan tako usko vlasnički orjentisan koncept može iti prihvaćen kao pouzdan kriterijum za ocenu i rangiranje različitih investicionih i finansijskih alternativa, sa aspekta njihove ekonomske efektivnosti.
G
Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivković___________ _____________________ ___
upošljavani radi ostvarenja novih prinosa. 7 takvoj situaciji je vrlo teško eksplicitno odgovoriti kom projektu dati prednost. lična je dilema kad alternativa / oećava udući prinos od CH godišnje na D uloženi dinar, a alternativa > D1H mesečno. Posmatrano samo sa aspekta maksimiranja profita apsolutno je jasno da je alternativa > daleko superiornija. Me+utim, ako se u toj situaciji u razmatranje uključi i rizik ostvarenja udućih prinosa, odnosno ako pretpostavimo da alternativa / ne nosi nikakav rizik da prinos od CH neće iti ostvaren #plasman u državne oveznice% a da je šansa da se ostvari prinos od D1H vrlo mala #štednja kod &afiment anke%, onda je vrlo teško odlučiti koja je alternativa superiornija, odnosno koja maksimira profit. Pomenutim prolemima trea dodati i činjenicu da se na visinu profita pojedinih perioda može direktno uticati načinom periodizacije i ilansiranja prihoda i rashoda. a druge strane, težnja ka maksimalnim profitima na kratak rok može iti u potpunoj nesaglasnosti sa zahtevima dugoročne stailnosti i vrednosti preduzeća. ve to jasno da zahtev za maksimalnim profitom ne može iti 3pravi@ cilj finansijskog upravljanja, odnosno isključivi kriterijum za ocenu i rangiranje investicionih i finansijskih alternativa preduzeću. Kvalitet
7napre+enje kvaliteta i promene u pristupima i razmatranju kvaliteta, kao i svuda u svetu, ulazi širokim koracima i duinom u korene privrede i ekonomije širom sveta. -iko, ni jedna zemlja, ni jedna nacija, ni jedna ekonomija ne mogu ostati van toga toka. ;)ultura kvaliteta; može se shvatiti kao opisivanje načina opho+enja ljudi, tradicija i standardni postupci koji se primenjuju u ponašanju u preduzeću. o je ono kada se kaže ; )od nas u firmi se tako radi ; ili ; Mi to tako radimo ;.-ajvećem roju firmi ; kultura kvaliteta ; je rezultat slučaja, tradicije i ; stila ; ili ;imidža; ljudi, okruženja i mnogorojnih drugih faktora. 0pak sve više ;kultura kvaliteta; postaje ciljni elemenat svih savremenih tehnika u preduzećima. ;)ultura; je veoma važna jer unapre+uje i olakšava komunikaciju me+u zaposlenima i pomaže da se formira ; stil; firme. !vaj specifičan način prepoznavanja firme veoma je značajan za tržište i poziciju preduzeća. )ultura se ne stvara preko noći i izra+uje se uz mnogo napora ali se veoma lako ruši. Iični primeri rukovodstva ovde opredeljuju pravac ovih promena. )ada menjamo klimu za kvalitet kao motivacioni faktor zapamtimo i sledeće: prvo, nemojmo preprodavati tu+e ideje drugo, ne odustajmo rzo, strpljenje se nekada i isplati treće, pazimo na vreme, na+imo pravo vreme za našu priču, četvrto, isplanirajmo doro pre no što počnemo za komunikacijama peto, koristimo jednostavan i konkrentan način ;izražavanja; šesto, koristrimo pomoćna sredstva za ojašnjenje svojih ideja sedmo, udimo pripremljeni da odgovaramo osmo, stimulišimo učešće drugih deveto, slušajmo pažljivo deseto, uvek ostavimo dovoljno vremena za diskusiju. vi novi sistemi upravljanja zasnivaju se na stalnom unapre+enju poslovnih procesa. o znači ljudi, mašina, na svim nivoima u organizaciji i svim poljima poslovanja. )ako se to može ostvaritiA Paralelno sa identifikacijom, odre+ivanjem, opisivanjem i eliminisanjem grešaka u svim delovima poslovnih procesa mora se kreirati i novi, sopstevni upravljački sistem koji može da ispuni postavljene zadatke u okviru preduzeća i prema tržištu spolja. trategija preduzeća ouhvata planiranje akcija preduzeća koje omogućavaju uspešno poslovanje i realizaciju definisanih ciljeva #povećanje oima prodaje, povećanje profita, pooljšanje kvaliteta itd.%.7 uslovima neizvesnosti, jake konkurencije i sve većih zahteva potrošača kvalitet je jedan od osnovnih faktora opstanka preduzeća na tržištu, povećanja profitailnosti, rasta i razvoja preduzeća.Pristup kvalitetu evoluirao je od pojma vezanog za kvalitet proizvoda i usluga do pojma vezanog za upravljanje. otal JualitK Management #JM% je sistem upravljanja koji osigurava postizanje i održavanje kvaliteta, povećanje L
Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivković___________ _____________________ ___
fleksiilnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja. JM je sistem potpuno orijentisan ka tržištu, odnosno to je proces koji počinje sa kupcem i završava se sa kupcem. JM je radikalan pristup menadžmentu, koji odlučno odacuje hijerarhiju, formalne vladavine i specijalizaciju i zamenjuje ih mnogo prirodnijim odvijanjem aktivnosti i osposoljavanjem zaposlenih. istem potpunog kvaliteta poslovanja preduzeća podrazumeva odgovarajuće osolje, odgovarajuće proizvode i usluge, odgovarajuću opremljenost, pravi odnos cena i usluga, doro informisanje potrošača i sprečavanje svih mogućih grešaka radnika. (azlika izme+u JM i kontrole kvaliteta je što kontrola kvaliteta u fokusu ima identifikovanje grešaka, a JM preventivne mere da do grešaka ne do+e. )valitet je sve prisutniji na svetskom tržištu, jer predstavlja jedan od važnih činioca za njen uspeh i razvoj. 'edan od najvažnijih elemenata za osiguranje kvaliteta u prduzećima je poznavanje potrea i želja kupaca Produktivnost
)oliko smo samo puta čuli rečenicu 3Fekam da mi pro+e radno vreme pa da krenem kući@. 7mesto da čekaju, mnogi i ili zadovoljniji da za to vreme nešto rade, a efekat i se urzo pokazao i na njihovom tekućem računu. u, doduše, prolem dolazi od poslodavca, i njegovih sposonosti da oezedi posao za sve zaposlene, ili nesposonosti da njihov roj svede na razumnu meru. /li, mnogo vremena espotreno odlazi i na pogrešno organizovan proces rada: ukoliko i se radilo po već ustanovljenim standardima, koji se uspešno primenjuju već decenijama najpre u 'apanu pa zatim i u evropskim zemljama, za kraće vreme postizalo i se više, što znači da i se za jedno radno vreme produktivnost značajno podigla. (ast produktivnosti povećava prihode preduzeća, što poslodavcu omogućava da poveća plate zaposlenima i tako im podigne standard. druge strane, povećanjem produktivnosti stvara se ekonomski višak, koji postaje dostupan potrošaču kroz niže cene, a deoničarima kroz veće profite. )ao krajnji rezultat, dolazi se do povećanja potražnje, investicija, izvoza, pa time i do povećanja ruto društvenog proizvoda. &va svetska eksperta, )laus elmrih iz Bvedske i Bigejasu akamoto iz 'apana, kreirali su program NP #Norld lass ProductivitK% 5 vetska klasa produktivnosti $ za unapre+enje produktivnosti u proizvodnji roa i usluga, koji se primenjuje na proizvodne procese, poslovanje i rukovo+enje. !vaj program je u Bvedskoj sproveden na oko 41.111 projekata, u ingapuru u G1.111 preduzeća, a kao nacionalni program sprovodi se i u 'apanu, 0taliji, "ngleskoj, olandiji, )iniO okom dve godine njegovog sprovo+enja u Bvedskoj, produktivnost je u gloalu povećana za C1 odsto. 7 šest srpskih firmi NP program sproveden je kao pilot projekat finansiran od strane države 411C. godine, u organizaciji entra za produktivnost iz -ovog ada, a rezultati su sledeći: produktivnost u tim firmama u proseku je povećana za DDC odsto, vreme isporuke skraćeno je za C? odsto, a količina škarta smanjena je za ?E odsto !snovno polazište nije kupovina skupih mašina i opreme, već iskorišćenje postojećih kapaciteta 5 materijalnih i ljudskih resursa. Proizvodni proces se sagledava tako da se najpre pravi dijagnoza, zatim se odre+uju 3alati@ i 3terapija@ koji dovode do maksimalnog iskorišćenja isključivo onog čime preduzeće raspolaže, ez ikakvih dodatnih investicija u opremu. (ezultat je smanjenje svih troškova i smanjenje angažovanja kapitala po jedinici proizvoda #usluge%. o praktično znači da se uočavaju 3uska grla@, ali se i daje uvid u realne potree za investiranjem, u redosled investiranja i u vreme za koje se uloženi novac može vratiti. &rugi deo programa odnosi se na ouku rukovodilaca da proizvode #usluge% što olje plasiraju na tržištu, čime i se povećala proizvodnja, tržišno učešće i naravno 5 profit.-eke od olasti koje se ora+uju su analiza vrednosti koju kupac doija, razvoj strukture marketinga, principi formiranja cenaO -ajzad, edukacija rukovodilaca na svim nivoima ouhvata olasti od Q
Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivković___________ _____________________ ___
odre+ivanja strategije do pravnih okvira, od nacionalnog do me+unarodnog nivoa.7 entru za produktivnost iz -ovog ada kažu da se efekti pokazuju već posle tri meseca, a da je produktivnost moguće povećati od nekoliko desetina do nekoliko stotina procenata. &okaz da vetska klasa produktivnosti nije 3mačiji kašalj@ je i to, što su ove metode rada nastale tokom razvoja firmi poput ojote. )aklju*ak
Proces aktivnosti preduzeća predstavlja sredstvo za realizaciju ciljeva preduzeća. Pošto je dostizanje poslovnih ciljeva krajnji smisao procesa aktivnosti, onda svaki segment preduzeća #aktivnosti% mora iti podre+en ciljevima, odnosno mora iti organizovan tako da pruži maksimalan doprinos njihovoj realizaciji. Mada svrha poslovne aktivnosti nije sporna prolem opšteg cilja poslovne aktivnosti preduzeća je dugo otvoren i predmet mnogih diskusija. Pitanje opšteg cilja kao ideje vodilje poslovanja preduzeća je izrazito kompleksno. !no nije samo ekonomsko pitanje već u sei nosi niz dilema filozofskog, etičkog, sociološkog karaktera. &ugo je vladalo mišljenje da preduzeće kroz poslovnu aktivnost teži ostvarenju maksimalno mogućeg profita #neto doitaka% za vlasnike kapitala. Profit izražava apsolutni višak prihoda nad rashodima odre+enog perioda, odnosno ukazuje na efektivno korišćenje sredstava preduzeća u tom periodu. 7 tom kontekstu, zahtev za maksimiranjem profita može se shvatiti kao zahtev za što efektivnijim korišćenjem raspoložive imovine preduzeća. Mada se profitu kao opštem cilju poslovne aktivnosti preduzeća načelno ne može prigovoriti, danas se smatra da on nije dovoljno širok okvir za delovanje savremenih preduzeća, odnosno da je istorijski prevazi+en. Profit kao cilj poslovne aktivnosti datira iz ranih razvojnih faza kapitalizma u kojima su dominirala preduzeća inokosnog ili ortačkog tipa. 0nokosni vlasnik oslonjen na sopstveni kapital i neograničeno odgovoran za oaveze preduzeća ima potpunu sloodu u formulisanju ciljeva aktivnosti i raspolaganju imovinom i doitkom preduzeća. akvom preduzetniku je imanentna težnja da iz procesa aktivnosti izvuče najveću korist za see, odnosno da maksimira profit. akvo poimanje cilja aktivnosti je danas relevantno samo za pojedine pravne forme preduzeća #društva lica ili korporacije porodičnog tipa%. 6elika savremena preduzeća, dominantna po vrednosti angažovanih sredstava i efekata aktivnosti, su uglavnom korporativnog tipa. akva preduzeća karakteriše razdvajanje vlasništva nad preduzećem i funkcije upravljanja u njemu, odnosno risanje jednakosti preduzeća i vlasnika. Preduzeće #korporacija% u poslovne odnose stupa nezavisno od ličnosti vlasnika kao posean pravno$ekonomski sujekt #entitet%. entralno mesto u upravljanju korporacijom ima profesionalna uprava #menadžment%, koja ne mora uopšte imati udela u vlasništvu nad preduzećem. ? 8a razliku od inokosnog preduzetnika, koji je mogao da sledi samo sopstveni interes #profit%, profesionalna uprava #menadžment% u svom delovanju mora uvažavati interese više različitih interesnih grupa #vlasnika, države, zaposlenih, kupaca, kreditora,doavljača% okupljenih oko preduzeća. )ako se interesi tih grupa %stakeholders& često ne podudaraju, odnosno mogu iti u koliziji ili se me+usono isključivati, menadžment je prinu+en da traži kompromise tj. da pokuša da istovremeno zadovolji ar deo interesa svake grupe, ili da samostalno odre+uje prioritetne ciljeve u datom trenutku #stailnost preduzeća, održavanje konkurentnosti, povećanje učešća na tržištu, očuvanje nivoa proizvodnje i zaposlenosti%. Pluralitet interesa koji okružuje savremeno preduzeće ukazuje na svu kompleksnost formulisanja opšteg cilja poslovanja preduzeća. !
Bodie, Merton: Finance, preliminary edition, "rentice#$all, 1%%&', p'
'
D1
Osnovni ciljevi preduzeća – Slađana Trivković___________ _____________________ ___
>ez ozira na aktuelnost i otvorenost prolema opšteg cilja poslovanja preduzeća u teoriji preovla+uje mišljenje da je, čak i u takvoj situaciji, neophodno formulisati jedan uži cilj, koji i služio kao kriterijum za ocenu i rangiranje različitih investicionih i finansijskih alternativa preduzeća. 7 suštini u procesu finansijskog upravljanja i donošenja odluka uvek se arata sa veličinama, koje trea ili maksimirati #doitak, oim, vrednost, društveno lagostanje% ili minimizirati #troškovi, rizik%. +iteratura
D. &r 6ujović, ., !snove finansijskog menadžmenta, 7niverzitet Megatrend, >eograd., 411C 4. 6ujović, ., i 'oksimović, 7vod u menadžment u zdravstvu, 7niverzitet Megatrend, >eograd, 411C 9. &r )ostadin Pušara,Rinansijski menadžment, 7niverzitet >), 4114. ?. &r -enad 6unjak, Rinansijski menadžment, "konomski fakultet, uotica, DQQQ C. &r Mirko )ulić, Rinansijski Menadžment, Megatrend $ 7niverzitet primenjenih nauka, >eograd, 4119 E. Rilipović, 6., )ostić, M., 34arketing menad$ment3, R!-, 4114 G. )rasulja dr &.: Rinansijska efektivnost i finansiranje investicija #/naliza kapitalistickog preduzeca%, -aucna knjiga, >eograd, DQGG. L. Fupić, M., umala, (., uknović, M., ; O56U7(89:;'" formalni pristup3 , -aučna knjiga, >eograd, DQQD Q. Predrag 'ovanović ranislav Pelević : Me+unarodni ekonomski odnosi , "konomski fakultet, >eograd, DQQG. D1. Norld >ank @.6.,DQQ4 DC. /rnold: orporate financial management, Rinancial times professional Itd., DQQL DE. >righam, "hrhardt.: Rinancial management, D1th edition, outh$Nestern homson Iearning, 4114. DG. &amodaran: orporate finance #heorK and Practice%, 'ohn NileKSons, 0nc.,DQQG. DL. amuels, Nilkes, >raKshaT: Management companK finance, hapmanSall, siUth edition, DQQC. DQ. hapiro, >alirer: Modern corporate finance #/ multidisciplinarK approach to value creation%, Prentice$all international 0nc., 4111. 0nternet adrese: TTT.!"&.org*daf*investment*fdi*fdi4111 TTT.eto.org.uk TTT.Tikipedia.com TTT.internet.fon.g.ac.Ku http:**europa.eu.int*comm*Torld http:**ue.eu.int*Pesc*default.aspAlangVen
DD
