91.Velika seoba naroda Sa upadima Huna u centralnu Evropu u drugoj polovini IV veka zapoceo je process velike seobe naroda koji ce trajati puna cetiri stoleca. Medju germanskim plemenima prvi su stigli Vizigoti preko balkana i poharali anticku Grcku zauzeli Rim i na kraju se nastanili na Iberijskom poluostrvu.Zatim dolaze Langobardi koji nastanjuju sever Apeninskog poluostrva,Za njima slede Vandali koji idu do severne Afrike.Burgundi koji se nastanjuju duz reke Rone i na kraju Franci koji se zaustavljaju na teritoriji nekadasnje Galije dok Angli i Sasi odlaze za Britaniju. Slovenski narodi su oformili prvi plemenski savez Zapadnih Slovena tzv Samova drzava cije jezgro cine moravska i ceska plemena, savez traje do Samove smrti.Juzni Sloveni zaposedaju Balkansko poluostrvo stvaraju se Hrvatska , Duklja , Raska.Do IX veka i Istocni Sloveni formiraju svoju teritoriju , odnosno dve drzavotvorne oblasti Kijevsku i Novgorodsku knezevinu.
92.Patrimonijum, beneficijum i leno Prve ranofeudalne drzave bile su varvarske tvorevine nastale krajem i pocetkom sestoga veka.Njihovo osnovno obelezje u periodu ranog srednjeg veka predstavlja patrimonijalni odnos vladara prema drzavi ( patrimonijum-ocevina).Vladar je bio vrhovni sopstvenik celokupne drzavne teritorije u privatno-pravnom smislu i raspolagao je zemljom kao svojom imovinom.Drzavna teritorija se dodeljuje u zemljisni posed, u obliku – lena namenski, najcesce kao nadoknada dok traje vojna sluzba. Nije postajao princip primogeniture pa su vladara nasledjivali svi sinovi i najcesce bi se od podeljenih teritorija formirale nove drzave. Tokom vremena leno je izgubio svoj ranofeudalni karakter i pretvorilo se u stvarno pravo- u posed koji sizereni ( plemstvo ) u razvijenoj fazi feudalizma uspeli da prenesu na sebe kao nasledno dobro – beneficijum.Naravno ni crkva se nije htela odreci svog vlasnistva nad zemljom radi ocuvanja sopstvenih pozicija.Na osnovu podele zemljista tece proces transformacije zajednice iz patrimonijalnog karaktera drzave ka staleskoj drzavi.
93.Sizerensko-vazalski sistem i stvaranje staleške države Za vreme Karla Velikog uvidelo se da se mnogo veci efekti kako na spoljnjem tako i na unutrasnjem planu postizu ukoliko se zemlja dodeli kao nasledno dobro ili beneficijum a ne kao najam ili leno.Karlo postaje prvi srednjevekovni vladar koji zemlju daje u nasledje svojim sizerenima koji pak tu zemlju daju svojim vazalima.Sama velicina dobijenog zemljista ili feuda zavisila je od preuzetih obaveza.Zemlja se cepala sve do onog trenutka kada je to bilo vise neizvodljivo i na dnu plemicke hijerarhije bili su riteri . Ovime je ozvanicena Feudalna Hijerarhija koja cini osnov staleske drzave.Postepeno osamostaljivanje pojedinih vazala , dovodi do njihovog jacanja, sto utire put stvaranju posebnog drustvenog sloja –staleza i nastanku staleske drzave.Ovi procesi kulminiraju u razvijenoj fazi feudalizma kada dolazi do sukoba centralne i
1
lokalne vlasti kao i pitanje suprematije opsteg i partikularnog prava.Na kraju se srednjevekovno drustvo izdiferenciralo u tri staleza: -plemstvo ( feudalci ) -svestenstvo (crkva je vlasnik velikog dela zemljista ) -kmetovi ( narod, koji nece biti svestan svoje pripadnosti sve do pojave burzoazije)
94.Feud Obaveze bivsih robova i poluslobodnih kolona u novonastalim okolnostima svode se iskljucivo na obradjivanje zemlje.Tako je nastao process njihovog pretvaranja u zavisne seljake –kmetove.Njima su dodeljene kuce sa okucnicama koje su obradjivali za svoje potrebe- urbarijalni deo( terra colonica) sto cini glavninu feuda .Dok manji deo zemljista oko sizerenovog zamka se obradjivao za potrebe vlasnika i to se nazivalo alodijalni deo ( terra dominica).Vlasnik feuda nije smeo ubiti ili prodati svoga kmeta, koji je bio vezan za zemlju.Osim obrade zemljista kmet je je imao radnu , naturalnu i novcanu rentu.Prisvajajuci deo prinosa sa zemljista kmet je bio zainteresovan za poboljsanje procesa proizvodnje te je i poljoprivreda napredovala, stvaraju se viskovi koji ce kasnije inicirati razvoj zanatstva i trgovine i dovesti do pojave gradova i manufakturnog nacina proizvodnje. Do kraja XIV veka generisace se u gradovima i treci stalez gradjanstvo(burzoazija)
95.Opšte i partikularno pravo u srednjem veku Generalno, srednjevekovno pravo karakterise veliko nejedinstvo i disjunktivnost (iskljucivost) pravnih normi, sto je u praksi znacilo da se razliciti pravni propisi primenjuju za razlicite delove drzave. Opste pravo ( ius commune) predstavlja sitem pravnih normi koje donosi sam vladar (senior) kao apsolutni i jedinstveni organ vlasti na citavoj drzavnoj teritoriji.Ovo pravo je bilo jako slozeno i zasnivalo se na: -rimskom pravu -obicajnom pravu naroda -crkvenom pravu ( kanonskom ) -kraljevskom pravu (regalnom ) -sudskoj praksi kraljevskih sudova Ovo zajednicki postaju izvori srednjevekovnog kontinentalnog prava Partikularno pravo ( ius proprium ) – Stajalo je nasuprot opstega prava i primenjivalo se na uzem teritorijalnom podrucju tzv teritorijalni partikularizam.Nakon preuzimanja sudske i izvrsne vlasti koje su na pocetku vrsene u ime vladara presudno za pojavu partikularnog prava bilo je i preuzimanje zakonodavne vlasti.Kroz zakonodavnu i sudsku delatnost feudalne vlasti formirao se partikularni pravni sistem. Kao poseban oblik teritorijalnog partikularnog prava pojavilo se i gradsko pravo u obliku gradskih statuta pa se ovo pravo nazivalo i statutarno.Ovaj vid prava se primenjivao u srednjevekovnim gradovima koji su
2
zahvaljujuci svojoj ekonomskoj snazi uspeli da otkupe svoju slobodu kao na primer Venecija,Milano,Djenova,Firenca.U Francuskoj se ovaj tip prava nazivao Les coutumes ili u Nemackoj Landrecht. Na teritoriji Balkana Budva,Kotor i Dubrovnik Medjusobni odnos ova dva prava zavisio je od sredine.U sredinama u kojima je centralna vlast bila jaka dominiralo je opste pravo, i obrnuto u onim gde je centralna vlast bila slaba dominiralo je partikularno pravo.Desavalo se i da su norme ove dve vrste prava u koliziji te se stoga uzimalo odnosno davala se prednost „ starijem” odnosno opstem pravu. Pored ove dihtonije samo srednjevekovno pravo bilo ono opste ili partikularno zadrzalo je stalesku diferentnost takozvani personalni partikularizam odnosno princip da se za ista krivicna dela razlicito sankcionisu pripadnici razlicitih staleskih grupa.Na taj nacin nastaju brojni sporazumi izmedju vladara i plemstva tzv pacta conventa . U periodu razvijenog feudalizma vladari nastoje sprovesti i vladavinu njihovih zakona i ukaza.Zabranjuje se isterivanje licne pravde krvna osveta.Sudije podizu optuznice vode istragu i sude po vazecim propisima, nije dopusteno iznosenje iracionalnih dokaza.Ako sudija ucini materijalu povredu vazecih zakonskih propisa predmet se automatski dodeljivao drugom sudiji.Sudovi se organizuju hijerarhiski od najviseg kome su nadlezni oblasni pa do lokalnih sudova.
96.Ranohrišćanska crkva i kanonsko pravo Veliku ulogu u institucionalnom organizovanju i stvaranju feudalizma imalo je hriscanstvo koje je preko crkve uticalo na celokupni drzavno-pravni razvoj svih varvarskih naroda po njihovom dolasku u Evropu. Hriscanstvo je nastalo u Rimskoj drzavi za vreme vladavine cara Tiberija 42 godine pne, kada se u provinciji Judeji pojavio covek koji je propovedao veru kojom bi se covecanstvo spasilo.Nova propoved morala je odgovoriti na zahteve svoga vremena i da predlozi neka makar iluzorna resenja i obecanja.U Isusovoj prici nema etnicke iskljucivosti sto je bio slucaj sa dotadasnjim religijama.Pred bogom su svi jednaki i gresni bez razlike da li se radi o Rimljaninu,Grku,Egipcaninu,Jevreju ili bilo kome drugom.Zato je Isus prihvacen od velikog broja ljudi bez obzira na njihovo poreklo i socijalni status.Sa druge strane i rimske vlasti su obratile paznju na Isusa i nedugo zatim predstavnici judaizma , na osnovu laznih optuzbi rimljanima predaju Isusa koji ga osudjuju na smrt.Legenda se zavrsava tri dana nakon raspeca koje se desilo u petak 14 dana hebrejskog meseca nisana kada se isus podigao iz mrtvih i vaskrsao.Rano hriscanstvo se ubrzo prosirilo po helenistickom svetu ali i po Apeninskom poluostrvu i 313 godine Milanskim ediktom car Konstantin ga je priznao kao religiju a 380 godine Teodosije ga proglasava za jedinu priznatu religiju Rimskog carstva..Hriscani izlaze iz ilegale ne obavljaju obrede u katakombama vise , pocinje izgradnja crkvi. Na celu prvih hriscanskih zajednica stajali su harizmatski lideri-propovednici i proroci, koji su imali providjenje ili culi glas svevisnjeg.Kako je svaki od njih imao svoju pricu i svoje tumacenje vremenom dolazi do odstupanja od iskonske verzije hriscanstva.Tako nastaju sekte i neprihvatljiva tumacenja.Hriscanstvo ubrzo zatim uvodi pravu verziju vere - dogmu i ko ce biti ovlasteni cuvari i tumaci formulisanih nacela.Verske zajednice pocinju da biraju episkope-nadzornike koji organizuju obrede i djakone- posluzitelje koji ih vrse.Episkopi biraju jednog prezvitera koji rukovodi njihovim radom . Tako je hriscanstvo pocelo da se institucionalizuje i stvara svoju hijerarhiju-svestenstvo
3
Sa uvlacenjem rimskih imperatora u svojstvu arbitara u svoje dogmatske rasprave uspevaju da izuzmu kler iz nadleznosti svetovnih sudova i osnuju crkvene sudove u kojima ce vaziti kanonsko pravo.
97. Periodizacija Vizantijske države Nastanak i nestanak vizantijske drzave u hronoloskom pogledu simbolizuju pocetak i kraj srednjevekovne epohe u kojoj razlikujemo pet vremenskih perioda 1) 2) 3) 4) 5)
Ranovizantijski period 330/395/476-610 Vreme uspona vizantijske drzave 610-1025 Vreme vladavine civilnog i vojnog plemstva 1025-1204 Vreme krstasa-Latinsko carstvo 1204-1261 Vreme Paleologa i pad Vizantije 1261-1453
98.Državno uređenje Vizantije Vizantija je citav jedan milenijum predstavljala cvrstu apsolutisticku monarhiju, zasnovanu na teokratskim nacelima ( vlast dolazi od boga ) Car je smatran za bozijeg izaslanika na zemlji- da u ime boga upravlja drzavom i crkvom.Takav oblik vlasti naziva se cezaropapizam.Caru je sve bilo podredjeno pa i vasiljenski patrijarh-za razliku od zapadnog hriscanskog sveta gde je majorizovana uloga pape u odnosu na drzavne vladare.Despotska vlast monarha i njegova ekonomska moc umnogome su usporavali process feudalizacije. Citav drzavni aparat do VII veka nosio rimske titule, da bi car Iraklije poceo da uvodi Grcki jezik.Ukida titulu avgust i uvodi basileus.Bilo je XVIII logoteta – najvisih drzavnih cinovnika ili kancelara.Administrativni aoparat dalje broji jos LX razlicitih cinovnickih razreda. Vizantiski carevi imaju vrhovnu zakonodavnu,sudsku,vojnu i izvrsnu vlast.Direktno im je sve podcinjeno , kako su neposredno bili odgovorni vladaru sizerensko-vazalski odnosi nisu ni postojali.Car je posedovao velike zemljisne posede domene koji su takodje kocili stvaranje feudalne hijerarhije.Zemljisni posed u Vizantiji sastojao se samo iz urbarijalnog dela zemljista koji se kao beneficijum obradjivao od strane slobodnih seljaka,stratiota i parika dok alodijalnog dela nije bilo. U drzavnoj upravi postojala su dva kolektivna organa : -carski savet –konzistorijum ( svi logoteti ) -senat – sinklit ( predstavnici uglednih porodica i bivsi drzavni funkcioneri) Konzistorijum je u carevo ime obavljao ulogu sudskog organa, dok je sinlikt imao zakonodavnu ulogu odnosno ulogu predlagaca zakona jer su oba ova tela bila savetodavnog tipa.Car Vizantije Lav VI oduzeo je sinliktu i ovo pravo sa obrazlozenjem „ nisu odgovarali redu stvari gde je car jedini koji se o svemu brine”
4
99.Izvori prava i zakonici u Vizantiji Za vizantijsko pravo se cesto kaze da predstavlja potklasicnu fazu rimskoga prava.Kao neprikosloveni izvor prava u prva dva veka vizantije bio je Corpus iuris civilis Pocetkom VI veka sve veci uticaj dobijaju: -nomokanoni - crkveni propisi -hrisovulje - povelje koje se odnose na pojedine pravne slucajeve Drzava donosi prve nomose pocetkom VII veka u nameri da spreci feudalizaciju zemlje i zaustavi pretvaranje slobodnih seljaka u parike.Nomos Georgikos ili zemljoradnicki zakon po kome se dozvoljavalo udruzivanje slobodnih seljaka u seoske opstine kao zasebne jedinice.Paralelno sa nomosom georgikosom donet je i : -Vojni zakon Nomos stratiotikos -Pomorski zakon Nomos nauticos Za vreme cara Lava III dolazi do daljih reformi drustva –donosi se ukaz o zabrani postovanja ikona ( skinuta ikona Isusa Hrista sa vrata Aja Sofije ) oduzima se manastirska zemlja i dodeljuje se stratiotima , iz upotrebe se izbacuje latinski a kao novi administrativni jezik uvodi se Grcki.Objavljuje se prva zbirka zakona na grckom jeziku Ekloga-( izbor ) predstavlja selekciju Justinijanovog prava upotpunjenu normama crkvenog i obicajnog prava.Novosti su prisutne u bracnom pravu, gde se uvodi obavezna veridba, dozvoljava se razvod kao i stupanje u brak tri puta za redom dok se cetvrta zenidba ili udaja zabranjuje.U naslednom pravu uvodi se takozvani nuzni deo i testament je nevazeci bez njega, kazne u krivicnom pravu su izuzetno klasnog karaktera. Nakon pobede ikonodula , delatnost ikonoklastika trebala je biti anatemisana.Tako se na udaru nasla i ekloga.Carevi iz makedonke dinastije Vasilije i Lav VI donose zakonike: -Prohiron – Predstavlja recepciju Institucija al ii delova ekloge posebno u naslednom i krivicnom pravu. -Epanogoga – Oslanja se na Prohiron i Justinijanovu kodifikaciju al ii na Eklogu u domenu bracnog prava. -Vasilika – Izvrsene sistematizacija svih do tada pozitivnih zakonskih normi kojom je istisnut Justinijanov Corpus iuris civilis. Tako je Vasilika postala via facti odnosno osnovni pravni izvor u srednjovekovnoj Vizantiji.
100.Bračno i nasledno pravo u Vizantiji Bracno pravo je bilo regulisano normama kanonskoga prava, sto je posledica jacanja crkve i njene odluke da brak proglasi svetom vezom izmedju muskarca i zene.Veridbu je takodje pratio crkveni obred koji od XI veka bio nuzan uslov sklapanja braka.Kao ni brak ni veridba se nije mogla samovoljno raskinuti. Veridba se mogla raskinuti samo ako je ispunjen jedan od uzroka : -obostrana zelja verenika da nestupe u brak -veridba sklopljena bez znanja i pristanka nekog od roditelja. -ukoliko su verenici u bliskom srodstvu ( do cetvrtog kolena ) -ocigledne bracne nezrelosti i nesposobnosti jednog od verenika,izvrsenje lrivicnog dela, teska fizicka i dusevna bolest duza od 2 godine, neizvesno odsustvo duze od 3 godine.
5
Prilikom zakljucivanja braka crkva uvodi odredjene smetnje odnosno uslove pod kojima je brak bio moguc i pod kojima ne -minimalna starosna dob za muza 14 godina za zenu 12 godina. -saglasnost volja, buducih bracnih drugova kao i njihovih roditelja ili staratelja. -brak je iskljucivo monogaman-zabranjuje se bigamija -krvna srodnost iznad 4 kolena. Brak iako sklopljen u crkvi ipak se mogao razvesti i pravila se razlika da li do razvoda dolazi krivicom : Jednog od supruznika ( cum damnatione- sa osudom ) ili bez krivice sporazumno ( sine damnationis – bez osude ) Cum damnatione- Razvod koji je posledica krivice jednog od supruznika.Ako je zena kriva znaci da je u pitanju :preljuba, pokusaj ubistva supruga,pobacaj.Za muskarca-podvodjenje i nagovaranje zene na prostituciju, optuzbe za laznu preljubu, posedovanje ljubavnice i neizvrsavanje bracnih obaveza.Ako je zena kriva gubi pravo na materijalno izdrzavanje i pravo da nosi muzevo prezime. Sine Damnationis – nastajao bi u slucaju nesposobnosti za bracni zivot, dugotrajnog i neizvesnog odsustva, zarobljavanja u ratu ili odlaska u manastir.Prilikom ovog raskida braka zena je mogla zadrzati prezime kao i primati novcanu nadoknadu do stupanja u novi brak.Brak je mogao biti sklapan tri puta. Nasledno pravo u Vizantiji pravi razliku izmedju testamentarnog i zakonskog nasledjivanja.Testament je punovazan ako je napisan u prisustvu svedoka koji stavljanjem potpisa tvrde da je ostavilac svoju volju izrazio pri cistoj svesti.Testator je nuzni deo ostavljao zakonitoj deci i roditeljima kao i da iz testamenata izopsti miraz.Testamenti napisani od lica mladjih od 14 godina, gluvonemih ili dusevno obolelih osoba, rasipnika,pijanica,izvrsioca krivicnih dela i otpadnika od hriscanstva bili su pravno nistavni.Testator je mogao izostaviti zakonske naslednike, ukoliko je prethodno dokazao na sudu da se isti neprimerno ponasa prema njemuili da se odrekao pravoslavlja.
101.Krivično pravo u Vizantiji U krivicnom ili kaznenom pravu najocitije je izrazen klasni karakter vizantijskog prava jer su velicina i stepen kazne zavisili od imovinskog stanja i drustvenog polozaja okrivljenog. Pokusaj je bio tertian isto kao i samo izvrsenje.Isto se odnosilo i na saucesnistvo . Delikti su bili razvrstani prema stepenu opasnosti na krivicna dela protiv drzave( zavere, pobune ,veleizdaje- otsecanje glave ), krivicna dela protiv crkve i religije ( napustanje vere,jeres,otvaranje i pljackanje grobova- konfiskacija imovine ili sakacenje )krivicna dela protiv imovine ( pljacka,razbojnistvo-telesne kazne, sakacenje i naknada imovine u dvostrukoj vrednosti )krivicna dela protiv porodice i polnog morala( rodoskrvnuce,homoseksualizam,pedofilija , sodomija – smrtna kazna, progonstvo ili sakacenje ) i krivicna dela protiv licnosti(tuca,kleveta-smrtna kazna spaljivanjem,sakacenje ili naknada stete )
6
102.Periodizacija franačke države i Verdenski ugovor Nakon pada Rima 476 nastupa svojevrsni politicki vakum na prosturu nekadasnjeg mocnog Zapadnog Rimskog carstva, ispunjen anarhijom i pokusajima pojedinih provincija da se suprostave varvarima, jedan od poslednjih pokusaja je bio pokusaj Sijagrija namesnika severne Galije da se odupre Klodoviku vodji Salijskih Franaka 486 godine i ova godina se uzima kao pocetak stvaranja prve ranofeudalne drzave u Evropi Franacke drzave. Franacka drzava egzistirala je vise od 350 godina i u njenom postojanju razlikujemo 2 perioda merovinski do 751 koji predstavlja konstituisanje feudalnih odnosa i feudalne hijerarhije i karolinski 751-843 u kome dolazi do izgradnje feudalnih institucija.A nakon Verdenskog ugovora drzava se podelila na 3 dela. Najpoznatiji Franci su bili Salijski zatim Ripuarci,Brukteri,Sigambri,Hamavi.Nakon pobede nad Rimljanima Klodovik dinastickim brakovima ujedinjuje sve franke i namece se kao jedinstveni vladar , rodonacelnik dinastije Merovinga na jednom prostoru koji deli u 2 dela Austraziju severno i Neustriju juzni kojima kasnije pripaja Burgundiju i Akvitaniju.Uspeo je da ujedini teritorije ali ne i plemena izmedju kojih vremenom dolazi do razlika u statusu gde su franci i slobodni Galorimljani postali povlasteni sloj spram ostalih.( Vizigota,Ostrogota) Nedugo zatim Klodovik priznaje hriscanstvo posle jedne pirove pobede nad Alemanima kada mu njegova bozanstva nisu u osudnim trenutcima bitke pruzila podrsku.Posle Klodovikove smrti drzava se deli na cetiri dela sto samo dokazuje njen patrimonijalni karakter odnosno da vladari sa drzavnom zemljom raspolazu kao sa licnom imovinom.Nakon toga pocinje podela osvojenih zemalja pojedinim predstavnicima privilegovanog drustva kao i crkvi na koju se vlastodrsci tog vremena izrazito oslanjaju.Pocetkom VII veka jedan od Merovinga Lotar II donosi dokument poznat kao Lotarov edikt ili Vecna konstitucija ogranicavajuci svoju vlast i prenoseci na majordomusa velika ovlastenja.I od tada drzavom vladaju majordomusi i plemenska aristokratija.Karlo Martel posle bitke kod Poatjea gde je porazio Arabljane pokusao je da zbaci Merovinge i uspostavi novu dinastiju.Ono sto njemu nije poslo za rukom , uspeva vec njegovom sinu Pipinu Malom koji uz pomoc pape svrgava sa prestola poslednjeg Merovinga Hilderika III .Pipin je pitao papu sledece: “ da li kralj treba da bude onaj koji drzi titulu, ili onaj koji drzi vlast”? Dobisi pozitivan odgovor ubrzo ustolicuje novu dinastiju Karolinga . Za ucinjenu uslugu papi je dodelio Ravenski egzarhat obavezujuci sve vlasnike zemlje da 1/10 prinosa moraju dati crkvi, tako su udareni temelji papinske drzave.Pipin pred smrt deli drzavu Kalomanu i Karlu.Kaloman ubrzo umire i Karlo ostaje jedini naslednik.Posle pobeda protiv Langobarda,Sasa,Avara i Arabljana u Spaniji postaje Karlo Veliki i papa Lav II ga na bozic 800-te godine krunise za cara Renovatio Imperii Romani.Posle smrti Karla Velikog na vlast dolazi Ludvign Pobozni a vec njegovi sinovi dele Franacku drzavu na vise delova. Verdenskim ugovorom-iz 843 godine drzava se deli na tri dela : 1) Lotaru- koji zadrzava carsku titulu, i kome pripada oblast danasnje severne Italije 2) Ludvigu-Nemacke zemlje ( Svapska,Saksonija,Bavarska,Frankonija) 3) Karlu Celavom – dobija zapadni deo carstva buducu Francusku Ideju o jedinstvuZapada odnosno Rimskoga carstva pod jednim vladarem a posle pada dinastije Karolinga preuzeli su nemacki carevi a nakon njih Hazburzi i tu ideju nisu napustali do pocetka XIX veka.
7
103.Osnovne odlike franačkog prava Franacko pravo kao i drzava predstavljalo je mesavinu nekoliko „pravnih sistema ” koji su dominirali u zavisnosti od jacine dominacije odredjenog plemenskog saveza koji je ucestvovao u konstituisanju franacke drzave.Zapravo se temeljilo na obicajnom pravu germanskih plemena Leges Barbarorum koja su usla u sastav franacke drzave, a zatim na zatecenom vulgarizovanom ili galo-rimskom pravu Leges Romana Barbarorum i sve prisutnijem kanonskom pravu. U realnom zivotu dva plemena su imala naj veci uticaj – Saslijski Franc ii njihov Lex Salica i Ripuarski Franci i njihov Lex Ripuraria.Pored ova dva navedena u upotrebi su jos Lex Saxonium,Lex Thuringorum i Lex Bavarorium.Od zbornika obicajnog prava zatecenih naroda primenu su imali ostrogotski Edictum Theodorici, Vizigotski Alarikov brevijar ili Lex Wisighotorium ,langobardski Edictum Rhotari i burgundski Lex Burgundiorium. Princip prevenijencije je bio zastupljen medju Francima, odnosno poreklo izvrsioca krivicnog dela automatski je povlacilo princip dam u se sudi po njegovim zakonima.Od svih navedenih Lex Barbarorum po obimu i sadrzaju istice pravo Salijskih Franaka i to je prvi zakonik koji je pristupio kodifikaciji – uskladjivanju varvarskog i zatecenog rimskog prava.
104.Franačko nasledno, bračno i porodično pravo Brak se zakljucivao ugovorom izmedju oca devojke i mladozenje koji je imao nekoliko obaveznih predradnji. -Veridbu , kupovanje neveste -Prenos Vlasti ( mundium ) sa oca na buduceg muza -Davanje miraza i predaja neveste. Ugovor je “ispunjen” tek posle prve bracne noci, ako mlada od mladozenje dobije morgengabe ¼ imovine.Nakon toga smatralo se da je brak zakljucen i punovazan.Vremenom brak poprima obavezu obaveznog crkvenog braka , tako da se paganski obicaji zakljucivanja braka putem kupovine postepeno potiskuju, dok se bekstvo i otmica devojke strogo zabranjuju. Pored ovoga, specificnost u bracnom pravu Lex Salicae predstavljaju i prve naznake bracne tekovine, naime posle smrti jednog od supruznika po prvi put se pojavljuje zakonska mogucnost da drugi supruznik dobije ½ imovine stecene u braku, dok drugu polovinu nasledjuju deca.
105. Franačko krivično pravo Odredbe krivicnog prava zauzimale su najvise prostora u svim Leges Barbarorum.Od krivicne odgovornosti oslobodjene su bile samo osobe mladje od 12 godina – za njih su odgovarali njihovi roditelji ili staratelji.Sama kazna zavisi od nekoliko elemenata 8
-priznanje delikta ( kazna se svodi na nadoknadu stete, dok se za nepriznavanje placala i globa -sakrivanje zlocina (bacanje u bunar, zakopavanje u zemlju ili pokrivanje liscem) kaznjavalo se trostruko vecom kaznom nego za obicno ubistvo -kvantitet kolicina agresije i ukradenih stvari -kradja unutar doma ili izvan njega -namera ( umisljaj – planirano ubistvo , ubistvo iz nehata ili u samoodbrani) -pokusaj ( ubistvo u pokusaju –potezanje maca ili noza upat u tudj posed kao i pokusaj kradje ili ulazak u tudju postelju –kao pokusaj obljube. Primenom kompenzacijskog sistema u Salijskom zakoniku ocitava se klasna izdiferenciranost franackog drustva , jer za isto delo razlicito sudi razlicite klase.Wergelt-krvnina, placala se za ubistvo slobodnog Franka.Kazna je bila razlicita za razlicite grupe ljudi Franke,Galorimljane,Trudnice itd..Muskarci i zene su wergeldom bili izjednaceni.
106.Sudski postupak u Franačkoj U sudskom postupku veliki znacaj imaju iracionalna sredstva u odnosu na racionalna.Zaklinjanje, prizivanje boga za svedoka i druga apstraktna argumentacija cesto je bila jaca od materijalnih dokaza.Isto tako ako je krivac in flagranti nije se izlazilo na sud nego se sudilo sistemom prekog suda.Okrutnost je imala za cilj da zastrasi sve potencijalne pocinitelje kazne. Ucesce naroda bilo je vise nego prisutno u merovinskoj epohi putem seoskih skupstina.Sa jacanjem centralne vlasti u karolinskom periodu ukidaju se narodni sudovi a na njihovo mesto dolaze kraljevski sudovi u kojima sude kraljevi opunomocenici.Kako feudalci jacaju tako se osnivaju i grofovski sudovi i teritorijalno podrucje na kome egzistiraju se polako pretvara u zasebnu administrativnu jedinicu.Pored kraljevskih i grofovskih sudova sve vecu ulogu dobijaju i crkveni sudovi.
107.Nastanak islama i njegove odlike Presudnu ulogu u razvoju arapskog drustva u VII veku imala je pojava Islama- monoteisticke religije koja je preuzela mnoge elemente hriscanske i jevrejske vere.Nova religija zahteva pokornost od vernika , verovanje u sudbinu, post ( ramazan ) , obavezne dnevne molitve i drugo dogmatsko ucenje.Osnivac islama je Muhamed koji je osnove nove vere poceo propovedati 610 godine u Meki.Njegovo ucenje pocivalo je na populistickom egalitarizmu izmedju bogatih i siromasnih ( zahtevao je da se visi slojevi odreknu dela bogatstva u korist siromasnijih) i vodjenju svetog rata dzihada.Nizi slojevi su u dzihadu videli sansu za ekonomski oporavak.Medjutim aristokratska Meka nije prihvatila Muhameda i on odlucuje da svoje objave koje su mu preko andjela Gabrijela poslao Alah pocne izlagati u Jasribi koja ce kasnije promeniti ime u Medinu.Njegovo preseljenje iz Meke u Medinu bilo je 622 godine tzv godina hidzre i od te godine muslimani racunaju vreme.
9
108.Društveno i državno uređenje arabljanske države Duhovni vodja islama vrlo brzo je postao i svetovni poglavar citave zajednice-Arabljanske drzave osnovane 630 godine nakon donosenja Medinskog ustava.Drzavu cine : 1) Slobodni muslimani iz Medine -muhadziri 2) Preobracenici u islam iz Meke - Ansari 3) Nemuslimani koji su prihvatili Muhameda i islam –mavali Pored ova tri sloja , medju kojima nema privilegovanih , jer svi placaju zekat 2,5% za milostinju i 10% za usur –porez na zemlju.Postoje i zimije narodi koji pripadaju jevrejskoj i hriscanskoj veroispovesti i persijskom zoroastizmu koji nisu nevernici jer imaju svoje svete knjige ali nisu ni pravovernici jer se ne pokoravaju najvecem bogu-Allahu akbar .Na nizoj drustvenoj lestvici su robovi-zarobljenici iz ratova.Teritorija oko Kabe proglasena je islamskom svetom zemljom koje mogu posetiti samo pravoverni muslimani hadz . Nakon prorokove smrti postavilo se pitanje naslednika hhalifa .Islamski svet se podelio na dve struje na one koji su bili za izborni princip i na one koji su smatrali da se kalif bira na naslednom principu.Iako je prva struja pobedila na vlast dolazi Abu Bakr – Muhamedov tast , a kao cetvrti izborni kalif Alija – Muhamedov zet i brat od strica.Ovom izbornom nepotizmu stao je na kraj sirijski namesnik Muavija koji je svrgnuo sa vlasti Aliju i proglasio naslednu monarhiju.Prva dinastija Omajada proglasila je za prestonicu Damask .Ovu dinastiju nasledili su Abasidi i za vreme Haruna Al Rasida nastupa zlatno doba Arabljanske drzave.Posle ovoga dolazi do cepanja drzave na Kordobski kalifat- Spanija , Fatimidski kalifat – Severna afrika,sa Bliskim Istokom i Zapadnom Arabijom) i Seldzucki kalifat ( Mala Azija i Srednji istok) Osnovna uloga kalifa bila je odbrana islama odnosno da Dar al-Islam zastiti od Dar al-Harb-zemlje nevernika , da vodi dzihad.Pored ove –vrhovne verske uloge , uloga kalifa bila je i da bude vrhovni zakonodavac i sudija kao i vojni zapovednik. Odmah iza kalifa po vaznosti je bila funkcija velikog vezira ili prvog ministra koji je u ulozi savetodavca kalifu postepeno preuzimao ingerencije svetovne vlasti, dok je kalif bio ogranicen na duhovnu vlast.Emir al-omara od XIII veka postavlja i smenjuje cinovnike, ima vrhovnu vlast u vojsci i predsedava vladom koja se zove Porta .Resori drzavne uprave nazivaju se divani na cijem celu su veziri. Drzava je u administrativnom smislu bila podeljana na emirate kojima su upravljali emiri. Sudska funkcija bila je poverena kadiji kojega je postavljao kalif, resorni vezir ili emir.Posebnu ulogu u radu sudova imaju muftije – uceni ljudi , poznavaoci kurana koji su tumacili pojedine njegove pravne odredbe. Ajete na osnovu kojih su donosili odluke Fetve.
109.Osnovne odlike šerijatskog prava Arapi su jedini srednjovekovni narod koji je samostalno izgradio svoj pravni system fiqh – fikha .Njenu osnovu cini Kuran –sveta knjiga preko koga je versko pravo islama- serijat ( put-pravovernih) postalo svetovno pravo kod vecine muslimanskih naroda.
10
Kuran se sastoji iz 114 poglavlja –sura , koje se dele na stihove –ajete ( Alahove izreke).Od 6236 ajeta ,pravnu normu cini njih oko 200 koje se nalaze u drugoj i cetvrtoj suri. Pored Kurana kao osnovni izvor prava uzima se i Suna – Muhamedov nacin zivota koja se sastoje iz hadis-a ( Muhamedovih izreka).Taj izvor prava je nizi od ajeta jer je ajet Alahova a hadis Muhamedova rec. Pored ova dva najvaznija pravna izvora na formiranje serijata uticu adet-i –obicaji i idzma i kijas Izdma –usaglasena misljenja pravnika po pojedinim pravnim pitanjima koja nisu obuhvacena Kuranom i hadisima Kijas – na osnovu pravne analogije Ubrzo se pokazalo da kanonske odredbe nisu dovoljne da pokriju sve pravne odnose u serijatsko pravo su inkorporirane brojne zakonske norme iz grckog,rimskog i hebrejskog pravnog sistema.Sa razvojem pravne nauke na istoku nastaje i nekoliko pravnih skola koje su zahvaljujuci verskoj komponenti uspele da se odrze i danas. Prva je osnovana Iracka skola koju je u drugoj polovini VIII veka utemeljio bagdadski trgovac AbuHanifah uvodeci princip analogne dedukcije kijas-a i uvazavanja svih pravnih izvora islama.Insistirao je na pravu individualnog tumacenja –pravo izbora kao i na istihsan mogucnost izmene nekih ajeta i hadisa ukoliko je njihov sadrzaj kontradiktoran onome sto nalaze adet.Ova skola se smatra najliberalnijom. Njena suprotnost je Medinska skola koja se iskljucivo zasniva na sunama odnosno prorokovom zivoti .Osnivac ove je Malik iz Medine. Sredina liberalne iracke i tvrde medinske skole bila je shafijatska skola ciji je pokretac filozof iz Gaze Ibn Idriz al Shafi tvrdio da je pronasao zlatnu sredinu dajuci prednost Kuranu Poslednja cetvrta je Hanbalitska koja ime dobija po Ibn Hanbalu, beskopromisnom borcu za postovanje pravnih hadis-a.Ova skola je bila ultrakonzervativna jer nije dozvoljavala nikakve modifikacije tradficionalnog oblika vere.
110.Stvarno i obligaciono pravo po šerijatu Prema serijatu vrhovno pravo svojine nad zemljom pripada Alahu dok kalif ima pravo raspolaganja.On dodeljuje zemlju pojedincima koji preuzimaju pojedine poreske obaveze za koristenje zemlje zekat,usur,harac .razlikuje se puna privatna svojina nad zemljom mulk i svojina dobijena kao leno za vrsenje vojne sluzbe na osvojenoj teritoriji ikt koja bi se vracala drzavi u slucaju prekida vojne sluzbe.Poseban oblik svojine je svojina u vlasnistvu verskih i obrazovnih institucija tzv vakuf koja se nakon dodeljivanja vise nije mogla otudjiti. Obligaciono pravo pratilo je relativno spor razvoj trgovine i robnonovcane privrede koja sve do kraja VIII veka odvija na principu trampe.Kako islam zabranjuje uzimanje kamate tako su obligacioni odnosi diferencirali na ugovore nastale obostranom saglasnoscu volja in a ugovore koji proisticu iz odgovornosti i naknade stete.
11
111.Bračno, porodično i nasledno pravo po šerijati Serijat dozvoljava ogranicenu poligamiju- do cetiri zene kao i mogucnost da zena nije muslimanka.Jedini uslov je bio da muz moze da izdrzava doticne –zaseban stan i posluga za svaku od njih.Muz je prilikom braka placao vencani dar – mehr koji je u slucaju razvoda pripadao zeni. Dozvoljen je bio i privremeni brak – mut`a koji se zakljucivao u formi ugovora sa odredjenim rokom trajanja.Deca iz takvog braka bila su zakonita.Po isteku ugovora prestajao je i bracni odnos. Zeni je bilo zabranjeno da ima otkriveno lice pred drugim osobama koje nisu iz porodice.Muz je imao pravo da tuce nepokornu zenu sve dok se ova nepokori.Razvod braka je bio moguc, za muskarece bi to islo lako dok je zena na sudu morala dokazati da muz nije u stanju da ispunjava bracne obaveze.Posle razvoda supruznici su mogli ponovo sklapati brakove. Predmet naslednog prava bila je samo aktivna imovina – ne i pasivna ( preuzimanje dugova ) kao u rimskom pravu.Imovina se nasledjuje zakonskim redom i putem testamenta, gde su zakonski naslednici bili i zene ali u ogranicenom obimu ( dvostruko manji od dela koji pripada muskarcu ) Testament u serijatu nije postojao ali je vasiyet-om ( zavetom) ostavilac1/3 svoje imovine mogao izuzeti i dodeliti po nahodjenju.
112.Krivično pravo po šerijatu Ni jedan od izvora serijata ne obradjuje sistematski.U kuranu je zastupljeno u 30 ajeta tako da sveta knjiga islama predvidja samo 5 krivicnih dela 1) 2) 3) 4) 5)
kradju- koja se kaznjava odsecanjem desne ruke razbojnistvo- za koje je predvidjena smrtna kazna preljuba- kaznjava se sa 100 udaraca bicem ili kamenovanjem lazna optuzba- novcano ili telesno kaznjavana upotreba alkohola- sankcionisano aktivnim kajanjem ili izgnanstvom Kaznjavanje je iskljucivalo oprost ili nagodbu jer je kaznu zahtevao sam Alah.Prilikom ocenjivanja delatnosti bilo je vazno da li je nehat ili ne , ubistvo ili ranjavanje iz umisljaja kaznjavalo se krvnom osvetom.Za ubistvo iz nehata placan je otkup uz obavezan post od 2 meseca,za ubistvo zene iz nehata placala se polovina kazne i post od 1 meseca. Visina otkupa zavisila je od drustvenog statusa i prema tezini krivicnog dela.
113.Dinastije u Francuskoj Slika Francuske na kraju X veka nakon smrti poslednjeg Karolinga Luja V nije ni malo govorila d ace se uskoro formirati prva savremena drzava trajnog karaktera..Uz pomoc crkve vladar postaje Igo Kapet jedan od najmocnijih plemica svoga vremena koji je drzao kao feud citavu Burgundiju,Akvitaniju i predele oko Pariza i Orleana.Tako se vlast prenela na novu dinastiju Kapeta koji ce punih 350 godina vladati 12
Francuskom sve do 1328 godine. Kilip Avgust je bio svestan svoje moci i pristupa administrativnoinstitucionalnom povezivanju drzave.On uspeva da konstituise Francusku i kao stalesku i kao apsolutnu monarhiju.Pri ovome ima veliku podrsku crkve koja vec ima izgradjen birokratski aparat par excelance zato i donosi odluku da upravni aparat svetovne drzave zasnuje na ugledu po crkveni.Centralni drzavni organ postaje Curia Regis-kraljevsko vece koga cine predstavnici plemstva svestenstva i gradjanstva.Njegovi sluzbenici se odlikuju visokom profesionalnoscu iako su bili svesni da u svako doba mogu biti smenjeni kao i da im obavljanje drzavnog posla ne predstavlja naslednu privilegiju.Filipov unuk LujIX zabranjuje privatne ratove izmedju vlastele i prvi zavodi jedinstven monetarni system, minorizuje feudalne privilegije, dajuci pravo zalbe na odluke njihovih sudova..Jedan od poslednjih Kapeta Filip IV Lepi zapocinje borbu protiv crkve i kako bi demonstrirao sekularnu drzavu za cuvara pecata postavlja obicnog gradjanina cime stavlja do znanja da je individualna sposobnost i odanost kruni presudna.Posle smrti Filipa Lepog nasledjuju ga sinovi koji redom jedan za drugim umirui po zenskoj liniji na vlast dolazi dinastija Valoa 1328-1589 na celu sa Filipom VI sto ce dovesti do tzv Stogodisnjeg rata. Rat je crpio finansiske mogucnosti monarhije a vrh svega je bilo i zarobljavanje kralja Zana II za koga Englezi traze otkup od tri miliona zlatnika.Sazvana je skupstina generalnih staleza na kojoj se raspravlja o uvodjenju novih poreza za otkup i nastavak rata. Predstavnici gradjanstva traze da se odbrana zemlje poveri njima id a se sprovede istraga o zloupotrebama cinovnika.Prestolonaslednik Sharl V pokusava da raspusti skupstinu sto dovodi do ustanka Parizana nakon cega je prinudjen izdati povelju Veliku ordonansu , koja je priznavala pravo stalezima da slobodno sazivaju skupstinu staleza-bez kraljevog odobrenja.Medjutim uvedeni porezi na so in a prihode nisu se odnosili na plemstvo i svestenstvo i dolazi do seljackog ustanka tzv Zakerija , ustanak nije tekao planski nego je isao stihijski i ugusen je u krvi, medjutim to je bio prvi ustanak protiv feudalizma u Evropi.Nakon smrti SarlaV u Francuskoj su ponovo nastupili nemiri koji su trajali sve do pojave Jovanke Orleanke koja je uverila javnost u svoje bozansko poreklo radi spasenja zemlje i ujedini plemstvo oko Sarla VII.Reformatorske sposobnosti Sarla VII i zrtva Jovanke Orleanke bude patriotizam sto rezultira proterivanjem Engleza i zavrsetkom stogodisnjeg rata.Vladavina dinastije Valoa ispunjena ratovima dozivljava vrhunac u tzv Bartolomejskoj noci kada je u Parizu za jednu noc ubijeno vise hiljada hugenota .Vodja ovog pokreta Anri od Navare uspeva da pobegne i dinastickim brakom se namece jkao novi kralj Francuske. Sa njim zapocinje dinastija Burbona.
114.Feudalno pravosuđe Francuskoj
i sudski postupak u srednjevekovnoj
Citav pravni sistem u Francuskoj toga doba predstavlja mesavinu obicajnog,rimskog i kanonskog prava , a u doba naglasenog apsolutizma zakonsku snagu su imale vladareve ordonanse. Obicajno pravo ( les coutumes) je u prvo vreme bilo usmeno, nepisano, da bi se od XIII veka pocelo sa njegovim zapisivanjem.Zapisivanje je postalo preka potreba zabog sto tacnijeg tumacenja i lakseg sudjenja.Medju najstarije i najpoznatije zbornike normi obicajnog prava ubrajaju se: - Veliki zbornik obicajnog prava Normandije - Obicaji Bovoazija - Stari obicaji Bretanje - Seoski zbornik 13
- Veliki zbornik obicaja Francuske Ukupan broj objavljenih zbornika obicajnog prava iznosio je oko 700 sto je opmogucavalo proizvoljnost u njihovoj primeni.Za vreme LujaXIV postepeno se pristupilo kodifikaciji obicajnog prava i njihovog prilagodjavanja epohi prosvecenog apsolutizma.Rimsko pravo je mnogo veci uticaj imalo u razvoju jurispodencije nego li sudske prakse.Samo u slucajevima kada bi se javio pravni problem s kojim se nije sretalo obicajno pravo pribegavalo se primeni rimskoga prava. Crkveno pravo obuhvatalo je mnogo siri obim nadleznosti nego sama duhovna pitanja i svestenicka delatnost.Prvu znacajnu sistematizaciju izvrsio je papa Grgur IX objavljujuci Decretalie.Nakon njega papa Bonaficije VIII izdaje Liber Sextus .Dva veka kasnije svojevrsnu kodifikaciju crkvenog prava objavio papa Grgur XIII pod nazivom Corpus iuris canonici. Kanonsko pravo izvrsilo je snazan uticaj na ostale izvore prava toga vremena.Ono je jedino bilo univerzalno pravo jer se primenjivalo na celom podrucju koje je bilo pod uticajem Rima- usled cega se njegove norme smatraju i medjunarodnim pravom.Sa jacanjem drzave slabi i uticaj normi kanonskoga prava i crkveni propisi se nisu mogli primenjivati ukoliko ih kralj prethodno nije proglasio za drzavne zakone. Kraljevske ordonanse imale su primenu u resavanju sporova izmedju feudalne aristokratije i slobodnih gradova i u ispravkama losih obicaja tako da su bile opsteprihvacene kod najsirih drustvenih slojeva –treceg staleza. Quod principi placuit, legis habet vigorem –sto vladar hoce ima snagu zakona Feudalno pravosudje se delilo na dve vrste sudova na nize sudove ( sudove jednakih perova ) u kojima se sudilo trecem stalezui nizem plemstvu i na vise sudove-kraljevske kurije u kojima se sudi za teska krivicna dela i gde se resavaju sporovi izmedju feudalaca.U okviru kurije sredinom XIII veka izdvajaju se parlamenti – regionalna odeljenja koji postepeno dobijaju sve jacu ulogu u drustvu. Sudski postupak je bio usmen javan i strogo formalistican . Ukoliko bi stranka nacinila gresku u izgovaranju propisane formule –gubila bi spor.Dokazna sredstva su bila : licna priznanja,svedocenja,zakletve,ordalije ( stavljanje na muke okrivljenog a ukoliko bi ih preziveo, dokazivao bi nevinost.) i sudski dvoboji.Naime sudski dvoboj je bio posebna vrsta pravnog leka gde je stranka nezadovoljna presudom , neimajuci pravo zalbe mogla izazvati sudiju na dvoboj i time dokazati svoju nevinost.Jacanjem centralizma slabi moc feudalnih sudova sto dovodi do prava zalbe, nestaju zakletve,ordalije i sudski dvoboji dok primat zauzimaju materijalni dokazi.
115.Domesday book i Magna Charta Libertatum Istorija engleske drzavnosti zapocinje normanskim zauzimanjem ostrva pod Vilijamom Osvajacem , vojvodom od Normandije.Cime je zapravo jedan francuski vazal postao engleskim kraljem , sto ce u buducnosti dovesti do velikih sukoba ove dve drzave. Posle konsolidovanja vlasti , gde je odmah nametnuta apsolutna vlast ili ius gladi-pravo maca .Prvo sto je Viljem uradio bio je popis anglosaksonskog zemljista i ovo je objavljeno 1086 godine kao Domesday book – Knjiga strasnog suda..S obzirom na sadrzaj prvi konstitutivni akt engleske drzave predstavlja knjigu poreskih obveznika.Koja sadrzi popis imovine i obaveze korisnika zemljista prema vladaru koji je postao njen vrhovni vlasnik. 14
Sticajem okolnosti Viljemova loza se ugasila a na presto dolazi Plantagenti na celu sa Henrijem II.Za vreme njegove vladavine dolazi do jos veceg jacanja centralne vlasti kao i do razvoja opsteg obicajnog prava ( common low )Nasledjuje ga sin Ricard Lavlje srce koji je za vreme desetogodisnje vladavine u njoj proveo samo sest meseci. Nalazeci se u vazalnom odnosu prema dinastiji Kapeta poslednji Plantagenta u severnoj Francuskoj bili su predmet stalnih sukoba izmedju dve drzave sve do 1202 godine kada je Filip II proterao iz Normandije Anzuje i Ricardovog brata i naslednika krune Dzona.U nameri da povrati posede kralj insistira na opstoj mobilizaciji i uvodi dodatne poreze sto nailazi na velik otpor.Dolazi do ujedinjenja svih slojeva nasuprot kralju i kralj popusta pred opozicijom i dobrovoljno se odrice svog apsolutizma.15.6.1215 godine potpisan je document poznat pod imenom Magna Carta Libertatum –Velika povelja slobode. Magna Carta je predstavljala vrstu feudalnog ugovora izmedju kralja s`jedne strane i plemstva,crkve,grada Londona i slobodnih gradjana s druge strane.Ovakva vrsta ugovora do tada nije vidjena.Kralj se obavezao da nece nametati nove poreze bez prethodne saglasnosti skupstine krunskih staleza, anglikanskoj crkvi je zajamcena nezavisnost, sloboda delovanja i nepovredivost imovine. U naslednom pravu vise nikom nije mogla biti oduzeta zemlja odlukom kralja, a da pre toga nije imao pravedno sudjenje.Cerke su mogle naslediti oca ako nemaju brace.Supruge plemica imaju pravo naslediti 1/3 poseda dok se ostatak vraca kruni. Najvaznija odredba Magna Carte bila je ogranicavanje samovolje vladara, koja je stavljena u zakonski okvire i izvan zakona nije mogla delovati.Poveljom se ustanovljavaju i druge odredbe poput pravdezabranjuje se njeno odugovlacenje ili uskracivanje kao i sudjenje,izricanje presude,pritvaranje ili oduzimanje zemljei drugih vlasnistava pred sudom nejednakih gradjana. Magna Carta sadrzi 63 odredbe vrlo detaljno razradjene od kojih je devet dobilo pravnu zastitu u Kromvelovom Istorijskom ustavu The instrument of government 1653. Najnaprednija odredba bila je o zastiti protivpravnog hapsenja gradjana i kaznjavanja bez prethodnog sudskog postupka. Briga o postovanju potpisanih sloboda poverena je vecu od 25 barona(lordova) koji su nadgledali u kojoj meri se kralj drzi dogovora.Od XIII veka vece lordova se naziva Parlament.Kralj Edvard I je 1297 godine priznao pravo Parlamentu da odluce o celokupnoj poreskoj politici i svim novcanim potrazivanjima.
116.Uzroci i posledice Stogodišnjeg rata Uzroci stogodisnjeg rata su dvojaki u prvom redu vezuju se za promenu vladajuce dinastije Kapeta, izazvane smrcu sinova Filipa Lepog koji nisu imali muske naslednike Na vlast je dosao Filip VI unuk po zenskoj liniji Filipu IV , prpadnik dinastije Valoa.Dolazak na vlast dinastije Valoa prouzrokuje nezadovoljstvo ostalih porodica izmedju kojih i porodicePlantageneta sa kraljem Edvardom III cija je majka bila kci Filipa IV i koji je na Francuski presto polagao isto pravo koliko i Filip VI. Drugi razlog za rat izmedju drzava nadjen je u sukobu trgovackih interesa koje su imale u Flandriji.Ova mala ali bogata zemlja je trazila pomoc Engleza u borbi protiv Francuske hegemonije i agresivnih teznji, tako da je rat bio neizbezan. Posledice najduzeg ratnog sukoba u istoriji su osiromasenje svih slojeva drustva a posebno tadasnje eliteplemstva i svestenstva kao i opustosenje vecine zemalja zapadne evrope.Rat je ubrzao krizu feudalizma u koju bi svakako zapalo srednjevekovno drustvo koje su konstantno potresali cesti socijalni nemiri i seljacki ustanci. 15
117.Odlike common law-a Razlike izmedju engleskog ostrvskog i evropskog kontinentalnog prava generisanu su razlicitim uticajima izvora prava.U evropskim kontinentalnim drzavama je to bilo rimsko pravo, prema kome je zakon osnovni izvor prava, dok je u slucaju ostrva to bilo opste pravo utemeljaeno na obicaju. Opste pravo Common low se formira u XII veku kada kraljevski sudovi odneli prevagu nad feudalnim.Na taj nacin kralj postaje zastitnik pravde.Usled velikog broja presuda kraljevskih sudova, vremenom se javila potreba za njihovom sistematizacijom, tako da je s`pocetka XIII veka pocinju voditi registri presuda. Usled insistiranja u jednakosti obicaja sud nije mogao za iste ili slicne slucajeve donositi razlicite presude.Zato kako je resen prvi slucaj- ta presuta postaje obavezujuca za sve potonje identicne ili analogne slucajeve.Takvi slucajevi se nazivaju precedenti . Medjutim cesto su se precedenti zasnivali na rimskom pravu in a inicijativu plemstva donosi se Mertonski statut –necemo menjati zakone Engleske , kojim je na ostrvu zabranjeno kontinentalno pravo. Statute low-se svodio ispocetka na kraljevske ukaze , povelje , naredbe i konstitucije.Sa jacanjem parlamenta od XIV veka se vise ni jedan statut nije mogao doneti bez njegove saglasnosti.Cilj donosenja ukaza nije bio da izmeni ili narusi opste pravo, nego samo da ga nadopuni ili pojasni.Nepostovanje formalne procedure u postupku malo je za posledicu ponekad i gubitak spora i sudsku nepravdu tako da kralj imenuje posebne kancelare koji imaju ovlastenja da po pravicnosti Equiti low ipak donesu pravicnu presudu.
118.Stvarno, porodično srednjevekovnoj Engleskoj
i
nasledno
pravo
u
Stvarno pravo- Svojina je u svim pravnim sistemima kljucni istitut stvarnog prava.U srednjovekovnoj epohi od posebnog znacaja je bila svojina nad nepokretnostima- na zemljisnom posedu ( feudu ) koji se u engleskoj stcao drzanjem jer niko nije moga dobiti puno vlasnistvao nad zemljom.Zemlja je deljena u sizerensko vazalskim odnosima s`tim sto se u prvoj ruci ( celicnim drzaocima) ona dodeljuje nasledno drugoj ruci ili srednjim lordovima na dozivotno uzivanje i uz nasledjivanje muskog deteta in a kraju treca ruka ili vitezovi koji su posed dobili kao leno, uz vojnu obavezu od 40 godina. Bracno i porodicno pravo – Ovo pravo je u engleskoj regulisano odredbama kanonskog prava, dok je porodicno pravo i imovinske odnose unutar njega regulisalo opste pravo.Pravo zene i dece unutar porodice nije bio jednak, nego je zavisio od drustvenog statusa i nivoa kom je ta porodica pripadala. Tako je zena u porodici iz visih slojeva svoju pravnu sposobnost potpuno predala u ruke muzu koji je upravljao mirazom- na osnovu prava ljubaznosti.Za razliku od nje zena iz nizih drustvenih slojeva imala je punu pravnu i poslovnu sposobnost.
16
Slicno je is a decom gde sinovi feudalaca puneletstvo i vojnu obavezu sticu u 21 godini dok to isto za sinove kmetova vazi u 14 godini.Vanbracna deca nisu imala nikakva prava.Mertonski statut je strogo zabranjivao priznavanje – ozakonjenje takve dece.
119.Kazneno pravo i sudski postupak u srednjevekovnoj Engleskoj U srednjevekovnoj Engleskoj nije postojao tacno utvrdjen sistem kazni i kaznjavanja.Sudovi su arbitralnood slucaja do slucaja propisivali kazne koje su bile vise nego surove.Od XIV veka izvrsena je troclana podela krivicnih dela na veleizdaju,teska krivicna dela i laksa krivicna dela. Posebnu specificnost engleza cini porota koja je od XV veka postaje obavezna institucija u engleskom pravosudju.Na samom pocetku porotnici nisu bili sudije , nego svedoci koji su davali izjave pod zakletvom.Izjave porotnika morale su biti identicne u protivnom pozvani su novi porotnici.Vremenom su porotnici od lica –poznavaoca okolnosti postepeno pretvarali u sudije, koji su na osnovu materijalnih dokaza i izjava svedoka donosili presude. Sudski postupak-je bio zasnovan na principu kontradiktornosti ( iskljucivosti ) Strane u postupku bi izmedju sebe izmenjale podatke koji su se odnosili na cinjenice (facta) i pravna pitanja.Ukoliko se utvrdilo da su predmet neslaganja fakti to su resavali porotnici a ukoliko bi pak predmet neslaganja bili primena zakona to pitanje je resavao sud.
120.Nastanak nemačke države i Svetog rimskog carstva Nastanak drzave vezuje se za Henrika I Pticara i za saksonsku dinastiju koji je zamenio poslednjeg Karolinga.Nemacko drustvo se dosta sporo transformise u pravcu feudalizma zbog velicine slobodnog zemljista i velikog broja slobodnih seljaka. Vremenom nestaje slobodnog seljastva a grofovije se cepaju na manje jedinice marke – seoske opstine.Formiraju se dva osnovna drustvena sloja vojni i zemljisni ., prema kom svako ko moze da se bori i opremi za borbu ulazi u vojni stalez, a ko nemoze u obavezi e da obradjuje zemlju i placa porez kako bi se izdrzavali riteri.Knezevi kao upravnici seoskih opstina postepeno postaju nasledni vlasnici opstinskih poseda, stvarajuci zemljisnu aristokratiju- junkere U borbi protiv jacanja knezeva kralj OtonI oslanja se na crkvu, prosiruje crkvena imanja Biskupije i Otonovim privilegijama izjednacene su grofovije i biskupije.Ovime uspeva da potcini i samoga papu i papa Ivan XII krunise ga za cara Svetog Rimskog Carstva.Stvorena je fiktivna drzava koja ce kao takva egzistirati punih 850 godina sve do 1806 kada fikcija de iure prestaje da postoji.
17
121.Odlike nemačkog partikularnog prava Nemacki pravni system je odrzavao sliku teritorijalnog nejedinstva drzave.Svaka grofovija je imala zasebnu pravnu regulative koja se uz primenu starog obicajnog prava polako pocela transformisati u zemaljsko pravo-landrecht.Ovakav konglomerat propisa je vremenom sistematizovan u pravne zbirke ogledala-Spiegel kakvi su bili Saksonsko ogledalo,Ogledalo nemackih ljudi ili Svapsko ogledalo. Od XIII veka sve vecu ulogu dobija gradjansko partikularno pravo koje se temelji na vladarevim poveljama datim tom gradu prilikom njegovog osnivanja.Osnivanje gradova je presudno za dalji razvoj ranog feudalizma.Gradovi se bore sa vlastelom oko svog statusa i privilegija, i to nije borba pojedinaca nego celokupnog stanovnistva jednoga grada , tako da se gradjani brzo ujedinjuju u zajednice ili komune .Pomocu novca i oruzija mnogi gradovi su se osamostalili i obezbedili slobodu za svoje stanovnistvo.Biti sa unutrasnje strane gradskih kapija znacilo je biti slobodan a izreka “ gradski vazduh oslobadja – stadtluft macht frei “ dovoljno je govorila o prednostima gradskog zivota.Slobodni su bili svi pa cak i zavisni seljaci koji bi pobegli sa imanja svojih vlastelina.Ovi gradovi se vrlo cesto ujedinjuju u saveze radi odbrane od ritera koji ih pljackaju pa tako nastaju Savez Svapskih gradova,Rajnski savez itd.. Jednu od najkarakteristicnijih crta razvoja srednjevekovnih gradova dala je hanza - trgovinski savez severonemackih gradova. Koji se od XV veka prosirio na sve gradove pocevsi od Sankt Petersburga pa sve do Avra obuhvatajuci pri tome 84 grada- Bremen,Hamburg,Roterdam itd.. Prilikom osnivanja novoga grada praksa je bila da se svaki temeljio na statute vec nekog postojeceg nemackog grada.Tako nastaje Nemacko gradsko pravo jedno od osnovnih elemenata partikularnog prava.Odnosno prava jedne regije da ima svoje nezavisno zakonodavstvo koje je zasnovano na njenim obicajima.i iz gradskog prava vremenom i razvojem ekonomije postepeno se formiraju: bankarsko pravo,prava osiguranja,menicno pravo,pomorsko pravo,trgovacko pravo i saobracajno pravo.S tim sto su najvise primenjivana prava gradova Magderburga i Libeka. Cilj osnivanja Hanze bio je pre svega obezbedjenje kontrole nad trgovackim putevima od Atlantika do Baltika.Hanzini trgovci su na zapad dovozili sirovine iz Rusije i severne Evropezitarice,drvo,krzno,vosak .Dok su u zamenu za to izvozili gotove proizvode posebno flamanski textil.Hanza je svoje glavne trgovacke poslove obavljala u svojim kontoarima stacioniranim u Londonu,Brizu,Bergenu i Novgorodu.Ovi kontoari su bili zasebne gradske cetvrti opasane visokim palisadama pod stalnom strazom i u svakom kontoaru postojao je zaseban deo za trgovinu,skladistenje robe i za stanovanje. Krajem XV veka dolazi do slabljenja ekonomske moci nemackih gradova delom zbog socijalnih pokreta unutar samih gradova, a delom i zbog konkurencije drugih zemalja cije su privrede imale oslonac u jakoj drzavi sto nije bio slucaj sa nemackim gradovima.
122.Nemačko bračno, porodično I nasledno pravo U nemackim ogledalima brak se zakljucuje u dve osnovne faze –veridba ( u toku koje verenik kupuje nevestu od njenog oca ili staratelja i preuzima vlast nad njom )i samo zakljucenje braka u vidu potpisivanja
18
bracnog ugovora koji potpisuju ravnopravno i mlada i mladozenja bez zastupnika.Deca su pod starateljstvom oca dokle god su unutar porodice.Puna pravna i poslovna sposobnost stice se sa 21 godinom a delimicna sa 12 uz obavezno prisustvo zastupnika starijeg od 60 godina. U naslednom pravu vlada sarolikost od ogledala do ogledala.U nekima pravo nasledjivanja gube deca koja su napustila porodicnu zajednicu dok cerke imaju pravo samo nad pokretnostima.U drugima se nasledni redovi predvidjaju po parentelnim linijama ili ukoliko iza ostavitelja nije bilo muske dece da sve pripadne cerki, pa cak i feud koji je po pravilo nasledjivalo samo prvorodjeno musko dete.Problem nasledne ravnopravnosti nije bio toliko izrazen u gradskom partikularnim pravu gde su sva deca bila ravnopravna.
123.Nemačko krivično pravo Za vreme vladavine “Rimskih careva” dolazi do opadanja autoriteta drzave, sto ponovo omogucuje primenu privatno-pravnih instrumenata u sankcionisanju delikvenata.Gonjenje krivca je bila licna stvar ostecenog sve do XVI veka kada drzava ponovo preuzima ingerencije u pravosudju.I krivicni delo postaje stvar javnopravnog znacaja.Kazne imaju staleski karakter , mada i pored toga drzava tezi da se kazna zakonski utemelji.Krivicna dela se dele na teza(zlocine) i laksa(prestupe) , od cega je zavisila i kaznena mera – smrtna kazna ili sakacenje odnosno batinanje ili globa. Pocetkom XVI veka dolazi do kodifikacije krivicnog prava.I najstariji takav zbornik je Bamberski krivicni zakon, koji je posluzio kao osnov Krivicni zakonik KarlaV iz 1532 nazvan Constitutio Criminalis Carolina. Karolina predstavljapokusaj cara da objedini krivicno pravo i sudski postupak na citavoj teritoriji carstva.Zakonik broji 219 clanova u kojima je definisano vecina krivicno pravnih pojmova od nehata,pokusaja,saucesnistva,uracunljivosti,nuzne odbrane i dr. i po tome je Karolina korak napred dok je u pogledu brutalnost klasican srednjevekovni pravni akt.
124.Makijaveli, Erazmo Roterdamski i Tomas Mor Na samom pocetku XV veka javlaju se novi pogledi na tadasnje drustvo koji su u potpunoj suprotnosti sa tadasnjim poimanjima crkve i njenog dogmatskog ucenja .Ta svest dostize vrhunac u XVI veku i dobija naziv Humanizam i Renesansa . Renesansa se pojavila u Italiji i iz nje sirila na citav svet i to zahvaljujuci tankom ali sasvim dovoljnom broju gradjanstva koji je omogucio tzv preporod. Na svakom mestu se istice covek kao glavni predmet interesovanja , nauke, knjizevnosti i umetnosti tako da se savremenicima cinilo da se antika ponovo radja.Novi duh vremena doprineo je i razvoju drustvene misli, za ciji napredak su pored italijana Nikola Makijavelija , najvise uticali holandjanin Erazmo Roterdamski i englez , pisac i drzavnik Tomas Mor. Najznacajnije delo Makijavelija je Vladar u kojem inzvaredno analizira prirodu politickog procesa i ulogu coveka u njemu.Mada coveka u osnovi smatra antidrusvenim i anarhicnim bicem, verovao je da se moze prevaspitati u osobu koja zeli cvrstu i stabilnu vlast, cuvena je njegova izreka „ cilj opravdava sredstvo” Delo Erazma Roterdamskog- Pohvala ludosti pisano je sa mnogo duha i lake satire koja se odnosila na savremeni svet i njegove slabosti, sa najostrijim kritikama upucenim svestenstvui njegovom svetovnom
19
zivotu, neznanju i insistiranju na ritualu i obredu, a ne na sustinu vere.To je prvi filozof koji se zalaze za medjunarodni mir i versku toleranciju. Neprihvacen od drustva bio je i Tomas Mor , koji je u svom najpoznatijem delu Utopija Pokazuje u kakvom stanju se nalazi drustvo u engleskoj.Osudjuje rat i prvobitnu akumulaciju kapitala, nezakonito bogacenje,pohlepu, socijalne nepravde i „ogradjivanje”.On govori :” Ovce su krive za sve”.Njegova satira je iskrena i otvorena, posle sukoba henrijaVIII sa rimskom kurijom podnosi ostavku jer ne zeli da prizna kraljevu suprematiju u verskim pitanjima.Sukob izmedju politike i ideje Tomas Mor je platio glavom.
125.Velika naučna i geografska otkrića
Gutenberg- štampanje knjiga ( 1450.) Kopernik- heliocentrična teorija Kepler- elipsaste orbite Galilej-teleskop, otkriva Veneru, Mlečni put, Jupiter Bruno- negira crkvenu dogmu Amerika- Kristofer Kolumbo ( 1492) Rt dobre nade- Vasko de Gama ( 1498) Brazil- Kablar ( 1500) Prelazak preko Panamske prevlake i otkriće Tihog okeana ( 1513)- Vasko Njunez de Balboa Meksiko- Kortez ( 1519-1521) Put oko sveta- Magelan ( 1519-1522) Peru- Pizaro ( 1532)
UZROCI: 1. Opšta ekonomska kriza 2. Turci blokiraju kopneni put ka Aziji POSLEDICE: Revolucija cena- inflacija Trgovačka revolucija- svetska trgovina Razvoj manufaktura i prvobitna akumulacija kapitala- stvara se buržoazija Nove poljoprivredne kulture dolaze na tlo Evrope Cogito, ergo sum –mislim dakle postojim- Rene Dekart Filozof, naučnik i matematičar Indukcija ( od pojedinačnom ka opštem) Eksperiment je najviši princip naučnog istraživanja “Unapređenje nauka” , “ Novi organon”, “ Rasprava o metodi” Cogito ergo sum Temelj racionalizma
20
126.Uzroci, odlike i podela protestantizma Katolicka crkva je tokom citavog srednjeg veka bila duhovna i svetovna institucija pomocu koje su ljudi u ime vere sprovodili svoje ideje, zelje i politiku.Po zavrsetku stogodisnjeg rata crkva iz njega izlazi potpuno osiromasena i svestenstvo pocinje da se sluzi svim mogucim sredstvima radi akumulacije kapitala.Jedna od najrasprostranjenijih pojava bila je pluralizam-pravo svestenika da ubira prihoode sa vise od jedne prebende( crkveno imanje u srednjem veku).Svestenici sve vise postaju inkasanti a biskupi umesto crkvenih pocinju da se bave politickim duznostima.Neretko svestenstvo pa i sam papa zive u nedozvoljenim brakovima i ima decu ( papa Aleksandar VI ) cime je naruseno jedno od osnovnih kanonskih dogmi celibat. Kurija ima pravo i na ekskomunikaciju-iskljucenje iz crkve ili na interdikt-zabrana obavljanja crkvenih obreda kao i da imaju pravo prodati oprostajnicu grhova ili indulgenciju.Dok je nepotizam(postavljanje rodjaka na visoke funkcije) bio najnormalnija pojava. Profesor teologije univerziteta u Vitenbergu Martin Luter 1517 godine javno iznosi svoje teze o spasenju coveka putem vere- a ne putem novca.on odbacuje postojanje sedam svetih tajni: „krštenje, miropomazanje, pričešće, pokajanje, sveštenstvo, brak i jeleosvećenje ( bolesničko pomazanje)“ i priznaje samo tri: krstenje, pokajanje i pricesce.Time potvrdjuje ucenje svojih prethodnika Jana Husa i Dzona Vitklifa po kome su vernici istovremeno i svestenici odnosno da u komunikaciji sa bogom njima nije potreban svestenik. Na crkvenom saboru odrzanom u Vormsu 1521 papska kurija je ediktom osudila Luterovo ucenje proglasavajuci ga za jeres a njega ekskomunicirala iz crkve.Od tog trenutka u Nemackoj nastupaju brojni sukobi izmedju protestanata i katolika.Verski ratovi dobijaju i svoju socijalnu osnovu u ustanku vodjenom od 1521-1525 pod vodjstvom svestenika Tomasa Mincera.Kako bi se verski mir sto uspesnije realizovao drzava-Sveto Rimsko Carstvo bilo je podeljeno na vise desetina pokrajina kojima su upravljali izborni knezevi a osnavana je i skupstina drzavnih staleza Raistag. Reformacija se neverovatnom brzinom siri po citavoj Evropi, njene pristalice su u Svajcarskim kantonima i oni uoblicavaju ucenje o predestinaciji po kojem je sudbina coveka unapred odredjena, i da netreba zaliti sto je vecina osudjena na patnju , nego treba da se raduje sto ce se pojedinci spasiti.Na drugoj strani nastaje Kalvinizam- cije se pristalice nazivaju metodisti i oni dozvoljavaju pravilo kongregacije odnosno izbora svestenika unutar jedne crkvene opstine.Kalvinizam uklanja ikone,svece,orgulje,nakit a Biblija je jedinstvena relikvija ne samo duhovnog vec i svetovnog ovozemaljskog ustrojstva. Za razliku od Svajcarske gde je reformacija kao i u nemackoj bila verske odnosno dogmatske prirode u Engleskoj je imala cisto politicku pozadinu.Vezuje se za HenrijaVIII koji zeli da ucvrsti dinastiju Tjudora na vlasti.Zeni se Katarinom Aragonskom koja ne radja prestolonaslednika te on od pape trazi dozvolu za dispenzaciju-crkveni razvod.Papa Kliment VII odbija zahtev i HenriVIII uz pomoc svog savetnika Tomasa Kromvela trazi od parlamenta da donese zakon o vrhovnoj vlasti-Act of Supremacy kojime je 1534 godine proglasena Anglikanska crkva i ciji je poglavar bio sam engleski kralj.Dve godine kasnije HenriVIII donosi zakon o eksproprijaciji crkvenog zemljista, cijom se prodajom stvara nova drustvena klasa zemljoposednika u Engleskoj-dzenterija Henri VIII je prvi apsolutista koji je za sve svoje odluke trazio saglasnost parlamenta..
21
... Nizozemska Revolucija Nizozemska je krajem XV veka potpala pod vlast Španije Reformacija se brzo proširila po Nizozemskoj, što je dovelo do oštre reakcije katoličke crkve i kralja Filipa II Vilijem Oranski je predvodio ustanak Luctor et emergo (podižem se i borim se) Ukidaju se feudalni odnosi, uspostavlja se verska tolerancija, zbačena je tuđinska vlast i stvara se nacionalna država Utrehtska unija ( 1579)- “ Proglas o nezavisnosti” - 7 severnih kalvinističkih provincija se ujedinilo; današnja Holandija Araska unija ( 1579)- 10 južnih katoličkih provincija sklapa mir sa Filipom II; današnja Belgija Hugo Grocijus- začetnik međunarodnog prava( O slobodnom moru,De iure belli et pacis)
127.Suverenitet, ustavnost i parlamentarizam SUVERENITET-potpunost državne vlasti unutar sopstvenih granica i njena nezavisnost u odnosu na druge države USTAVNOST-oblici društvenog organizovanja i uređenja i podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku PARLAMENTARIZAM-učešće naroda u donošenju zakona
128.Svojina u građanskom društvu a) b) c) -
Titular objedinjuje: Usus rei ( upotreba) Usus fructus ( plodouživanje) Abusus ( zabluda) Pokretne i nepokretne stvari Neograničeno pravo privatne svojine i pravo ugovaranja
GRAĐANSKO OBLIGACIONO PRAVO -
Načelo slobodnog ugovaranja 22
-
Ukidanje krutog formalizma
129.Bračno,porodično i nasledno pravo u građanskom društvu GRAĐANSKO BRAČNO I PORODIČNO PRAVO -
Porodično pravo se odvaja iz kanonskog prava Moguć brak između pripadnika različitih veroispovesti Brak se sklapa na osnovu saglasnosti budućih supružnika Razvod je moguć i bez saglasnosti obe strane
NASLEDNO PRAVO -
Jednako nasledno pravo za sve građane- bez obzira na pol i dob Pravo reprezentacije Nužni deo
130. Krivica i kazna u građanskom društvu -Načelo legaliteta NULLUM CRIMEN SINE LEGE ( niko se ne može kazniti za krivično delo koje nije zakonom predviđeno) NULLUM POENA SINE LEGE (niko se ne može kazniti kaznom koja nije zakonom predviđena Cilj kazne- preventivna i vaspitna uloga Vodi se računa o uračunljivosti i vinosti ( psihički odnos izvršioca krivičnog dela prema učinjenom deliktu) Vinost: umišljaj, nehat i slučaj Neuračunljive osobe: duševno obolela lica i deca mlađa od 7 godina
131. Sudski postupak u građanskom društvu Princip: nezavisnosti, višestepenosti i teritorijalne pertinencije Sudski postupak se deli na: 1. građanski ( parničan i vanparničan)
23
2.
- načelo dispozitivnosti krivični - Presumcija nevinosti
- pokreće ga javna institucija
132. Uzroci Engleske revolucije Radjanje parlamentarizma u Engleskoj- kao njegovoj kolevci zapocinje smrcu kraljice Elizabete i kojom se gasi dinastija Tjudora in a vlast dolazi dinastija Stjuart, Skotska dinastija koju predvodi DzejmsI sin skotske kraljicae Marije Stjuart.Ovim cinom stvara se personalna unija Skotske i Engleske.Koja ce u buducnosti pripajanjem Velsa i Irske da se pretvori u Ujedinjeno kraljevstvo. DzejmsI je bio apsolutista i odmah je anglikansku crkvu podredio svome velicanju.Kao rezultat neslaganja naprednih delova engleskog drustva javio se jedan siroki pokret poznat pod nazivom puritanizam ( Cist ) – koji zahtevaju prociscenje ne samo u veri nego i u citavom javnom politickom i privatnom zivotu Puritanizam je tokom svog istorijskog razvoja doziveo raskol i to na dve struje
Prezbiterijance Pristalice crkvene hijerarhije
Independiste Pristalice crkvene jednakosti Pored crkve , DzemsI a tako i njegov sin Carls zeleli su da potcine i parlament smatrajuci narodne poslanike skupom kraljevih sluzbenika.Revoltiran ovakvim ponasanjem kralja parlament 1628 godine donosi Petition of Right-Peticija prava gde se navodi da su prava parlamenta prastarog porekla i pozivaju se na magna cartu i uz posecanje da nema poreza bez pristanka parlamenta navode i nacelo legaliteta ( zakonitosti ) , po kome se niko nemoze optuziti za krivicno deklo koje ne postoji u zakonu i da mu se izrice samo zakonom predvidjena kazna.Ovo je prva faza u obracunu kralja i parlamenta koja je zavrsena stavljanjem kraljevog parafa na ovaj document cime je direktno priznao svoj poraz. Sledeci sukob nastaje u pokusaju da se anglikanska crkva uvede u Skotskoj.Sam ovaj pokusaj zavrsava se invazijom skotskih trupa na severne engleske grofovije, sto Carlsa i primorava da 1940 godine sazove parlament i zatrazi uvodjenje novih poreza za pokrice troskova rata( Bishop`s War ).Medjutim poslanici zahtevaju da se prvo raspravlja o monarhovoj povredi prava parlamenta kao i o mnogim krsenjima prava i sloboda ljudi od strane kralja.Kralj nije mogao da tolerise ovakvo ponasanje te donosi odluku o raspustanju donjeg doma i ovaj saziv parlamenta dobija naziv Kratki parlament. Ali situacija na severu ne popusta i Carls ponovo saziva parlament i obraca mu se za pomoc.Te iste 1640 u novembru dolazi do sazivanja tzv dugog parlamenta koji je za razvoj parlamentarizzma u Engleskoj i celoj Evropi od presudnog znacaja.Prva odluka parlamenta je da ubuduce parlament nemoze niko raspustiti-osim samog parlamenta.Uvidevsi da gubi bitku sa parlamentom kralj 1642 godine odlucuje da se oruzanim putem obracuna sa parlamentarcima.i te 1642 godine zapocinje Puritanska ili Krvava revolucija koja traje do 1649 godine.Na pocetku rata rojalisti su bili u znacajnoj prednosti sve dok se parlamentarcima ne pridruzuju indenpedisti predvodjeni Oliverom Kromvelom koji se nakon bitke kod Nezbija obracunao sa pomirljivim krilom u parlamentu prezviterijancima izbacivsi ih iz parlamenta is a krnjim parlamentom usvaja Bill of Atainder kojim su sankcionisana dela izdajstva i slobode podanika.Ubrzo zatim zarobljen je i kralj koji je po ovom zakonu osudjen i 1649 pogubljen.
133. Instrument of goverment i Habeas Corpus Act 24
Pogubljenje samog kralja je za Kromvela vrhunac revolucije.Pocinje process stabilizacije proglasavanjem republike-Commonwealth-a .Raspusta se Gornji dom –dom lordova a kraljevska i crkvena dobra se konfiskuju .Harizmaticna licnost Olivera Kromvela je na vrhuncu 1653 godine kada njegov krnji parlament donosi jedan od najznacajnih zakona –Instrument o upravljanju ( The instrument of government).Takozvani Kromvelov ustav gde zakonodavna vlast pripada parlamentu a izvrsna vladi na celu sa lordom protektorom za kojega je dozivotno izabran sam Kromvel.Novinu predstavlja i sastav parlamenta od 400 poslanika gde su pored engleskih sedeli i predstavnici iz skotske i irske. Kromvelovom diktaturom nije zadovoljna desna struja donjeg doma parlamenta koja trazi vecu ulogu u politickom zivotu zemlje i oni 1657 godine Kromvela primoravaju da potpise Poniznu peticiju i savet po kome se ponovo uvodi gornji dom a vojska se stavlja pod komandu parlamenta.Posle smrti Olivera Kromvela parlament vraca na presto sina pogublljenog CarlsaI kralja CarlsaII kome su oduzeti samostalni prihodi i odredjena mu je godisnja plata ( apanaza ) i stvorena je jedna institucija koja se odrzala do danasnjih dana – civilna lista,kojom se popisuje imovina i evidentiraju prihodi koje je monarh imao pre stupanja na duznost. Posto ga je parlament doveo na vlast CarlsII pokusava sa njim da ostane u dobrim odnosima, medjutim kako nije imao naslednika nameravao je da presto ostavi svom mladjem bratu DzejmsuII koji je bio katolik , Carls otpocinje prokatolicku politiku.Ovo dovodi do novih sukoba na relaciji kralj-parlament koji se okoncava donosenjem zakona o ispitivanju vere ( Test Act ) .Po kojem na visoke drzavne polozaje mogu doci samo priopadnici anglikanske crkve. Usled sve vise izrazenijih razlika u drustvu u parlamentu dolazi do formiranja prvih stranaka.Politicka diferencijacija odvija se u dva pravca: 1.
Torijevci - tory- irski razbojnik - rojalisti; budući konzervativci 2. Vigovci - whig- slobodnjak - parlamentarci; budući liberali Carls II je uz pomoc torijevaca postepeno poceo da zavodi latentni teror, proterujuci sve pripadnike dinastije stjuart.Medjutim kako to biva izbori 1679 donose parlamentarnu vecinu vigovcima i oni usvajaju Habeas corpus act – zakon o zastiti protivpravnog hapsenja i zadrzavanja u zatvoru.Ovaj zakon pored toga sto ima cilj da zastiti licne slobode gradjana ima cilj da zastiti neprikosloveni integritet narodnog poslanika-imunitet.Svako lice ima pravo na obrazloženje od suda po kom osnovu je lišeno slobode.
134. Slavna revolucija i Bill of Rights Za razliku od dogadjaja iz 1642 godine dogadjaji sa kraja 1688 i poctka 1689 godine dobili su naziv slavna revolucija jer su prevrat i dinasticka smena izvrseni nenasilno i legitimno ( odlukom parlamenta ). Uslovi pod kojima je engleski parlamen ponudio krunu novoj dinastiji sadrzani su u Zakonu o pravimaBill of Rights iz 1689 godine.Kojim se Engleska i de facto transformisala u ustavnu parlamentarnu monarhiju.Prema ovom Engleska kruna nije nasledna po bozanskom pravu nego pripada onome kojem je po zelji gornjeg i donjeg doma parlamenta ponudjen posao.Na presto je dovedena dinastija Oranski iz 25
Holandije a posle smrti poslednjeg oranskog, kraljice Ane na presto dolaze predstavnici iz dinastije Hanover ciji prvi vladari Dzordz II i njegov naslednik nisu znali engleski te je funkcija prajmministra i vlade dosla do potpunog izrazaja.Prvi “prvi ministar” bio je Robert Volpol kome je za casno i posteno obavljanje posla kralj poklonio kucu u Downing street-u 10 koja je i danas kuca engleskog premijera.
135. Osnovne odlike Industrijske revolucije Pod pojmom industrijske revolucije podrazumevamo pre svega tehnicko tehnoloski preobrazaj, koji je izvrsen u drugoj polovini XVIII in a pocetku XIX veka gotovo u svim oblastima privredjivanja.Pod njom se podrazumeva prelazak za manufakturnog nacina proizvodnje na masinsku proizvodnju sto se oznacava kao pocetak industrijske revolucije.Sama revolucija predstavlja dublju i sceobuhvatniju transformaciju celokupne ekonomske a s njom i socijalne i poloiticke structure kapitalske obicajnosti.Zapravo tek sa njom se izdeferenciralo na klase razvijeno drustvo, donoseci nove oblike svesti, ideologiju i drustvene odnose koji obelezavaju epohu kapitalizma. Sam pocetak revolucije je u posebnoj istorijskoj situaciji u kojoj je ekonomski rast zasnovan na merkantilistickim principima, kupiti sirovinu po najjeftinijoj ceni a prodati gotov proizvod na najskupljem trzistu.Osim toga za njen uspeh veoma su bitni socijalno-ekonomski uslovi koji se odnose na: -okoncanu prvobitnu akumulaciju kapitala, koja je omogucila investiranje u dalji razvoj industrijske proizvodnje. -pojavu velikog broja “ dvostruko slobodnih “ seljaka jomena koji su na jednoj strani bili slobodni od feudalaca , a na drugoj strani razvlasceni od sredstava za proizvodnju. -ostvaren napredak u poljoprivrednoj proizvodnji -osetan rast broja stanovnika, koji pritiska rast proizvodnje -oformljeno unutrasnje i spoljasnje trziste, spremno da prihvati i potrosi veliku kolicinu industrijskih i poljoprivrednih proizvoda -dostignuto savrsenstvo u manufakturnom nacinu proizvodnje sa znacajnim tehnivko-tehnoloskim otkricima. Akumulacija kapitala se vrsila na nekoliko nacina: oduzimanjem poseda katolickoj crkvi,ogradjivanjem(inclosure),proterivanjem seljaka sa zemljista,iskoristavanjem kolonija,trgovinom robljem i eksploatacijom radne snage.Usled ogradjivanja dolazi do stvaranje citave armije jomena koji su jeftina radna snaga.Sve ovo je bilo najociglednije u Engleskoj textilnoj industriji koja kada je proizvodnja vune i pamuka u usponu i cela engleska privreda je stmoglavo napredovala i obrnuto. -NAUČNA OTKRIĆA U INDUSTRIJSKOJ REVOLUCIJI
Metod za dobijanje koksa- Abraham Darbi Čelik- Henri Kort; otvaraju se prve železare u Šefildu i Mančesteru Parna mašina- Džems Vat Parna lokomotiva- Stivenson Parobrod- Fulton
26
136.Socijalne i pravno-političke posledice industrijske revolucije Socijalne: Migracija stanovništva iz sela u nove industrijske gradove Klasno raslojavanje Prava po osnovu vlasništva i po osnovu rada Radno vreme nije regulisano ( od 15-16 sati) Masovna nezaposlenost- deo odlazi u kolonije Ludizam- radnički pokret uperen protiv mašina i mehanizacije Zakon o zaštiti fabričkih mašina (1812)- svako ko namerno uništavanje mašina se kažnjava smrtnom kaznom Čartizam- radnički pokret
PRAVNE I POLITIČKE POSLEDICE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE Reforma izbornog zakona 1832 i 1867. Ukinuti su “truli gradovi”, a novi industrijski gradovi su dobili svoje predstavnike u parlamentu Smanjen je cenzus Utrostručeno je biračko telo -od 15 miliona stavnika biračko pravo ima 1,5 milion Liberalizacija prometa robe i kapitala- ukinut je Navigacioni akt ( 1822) Parlament donosi niz socijalnih zakona ( Zakon o zaštiti dečijeg rada u fabrikama, Zakon o sirotinji i Zakon o zdravstvenoj zaštiti) ČARTIZAM - radnički pokret nastao 1836. - Peoples Chartes sadrži sledeće zahteve: a) Opšte pravo glasa za sve punoletne muškarce b) Ukidanje imovinskog limita potrebnog za isticanje kandidature za narodnog poslanika c) Plate za članove parlamenta d) Jednak broj glasača u svakom izbornom okrugu e) Redovni godišnji izbori za parlament Čartistički pokret nije imao uspeha, ali su njihovi zahtevi uglavnom kasnije prihvaćeni Tredjunioni ( sindikati)- izborili su se za osmočasovno radno vreme i za štrajk kao legitmno sredstvo za ostvarivanje radničkih prava Laburistička stranka- osnovana krajem XIX veka
27
137. Karakteristike engleskog pravnog sistema Englesko pravo se i posle svih revolucija i dalje razlikuje od kontinentalnog prava, s obzirom da u mekantilizmu a ni u liberalizmu nije sprovedena recepcija rimskog prava.Engleski tradicionalizam nastoji da ocuva feudalne pravne tekovine i nastaju nove grane prava -pronalazacko pravo -autorsko pravo Izvori prava se oslanjaju na opste pravo Common low i ukaze i odluke sa zakonskom snagom statute low i sistem pravicnosti equity Medjutim zahtevi imperijalizma dovode do promena u engleskom pravnom sistemu gde sve vise postaje prisutnija vladavina prava zasnovana na zakonu, a ne na proceduralnom obicajnom pravu. Engleski pravni sisten common low je ipak uspeo da zadrzi neke specificne pravne norme i osobene pravne institute koji ce ga razlikovati od evropskog kontinentalnog pravnog sistema XIX veka.
138. Stvarno i obligaciono pravo u građanskoj Engleskoj STVARNO PRAVO Ukinuta podela na pokretnu i nepokretnu imovinu Nova podela na: a) Realnu svojinu (imovinsko pravo na zemlju) b) Personalna svojina (sva ostala imovinska prava) OBLIGACIONO PRAVO Vrste ugovora: a) Formalni pismeni ugovor (obavezan prilikom kupoporodaje realne imovine) b) Obični- neformalni ugovor (saglasnost stranaka i naznaka osnova za prihvatanje obaveza)
139. Bračno i nasledno pravo u građanskoj Engleskoj BRAČNO PRAVO Do 1836. u sastavu kanonskog prava Razvod je postao moguć tek 1857. Muškarac može tražiti razvod po svom nahođenju 28
Žena može tražiti razvod jedino u slučaju bigamije ili rodoskrvnuća Žena ima ograničenu poslovnu sposobnost Muž ima “pravo nadzora” i “umerenog kažnjavanja” Roditeljska vlast nad decom do punoletstva pripada samo ocu NASLEDNO PRAVO Raspolaganje imovinom putem testamenta je bilo potpuno slobodno Kod zakonskog nasleđivanja se pravila razlika: a) Realnu svojinu nasleđuju samo muški naslednici po principu primogenture b) Personalnu svojinu nasleđuju sva deca i supružnici - Ostaviteljeva imovina je prelazila na ovlašćenog zastupnika - Zastupnik raspodeljuje ostavičeovu imovinu i izmiruje sve ostavičeove obaveze
140. Krivično pravo i krivični postupak u građanskoj Engleskoj KRIVIČNO PRAVO
Temelji se na Zakonu o veleizdaji (1352) i Zakonu o gubitku građanskih prava (1649) Oko 160 “svakodnevnih radnji” je ulazilo u red krivičnih dela za koje je zaprećena smrtna kazna Surove kazne- uzor Constitutio Carolina Criminalis Tek od 1810. počelo je njihovo ublažavanje
KRIVIČNI POSTUPAK a) b)
Kontradiktornost Porota: Velika- odlučuje o predaji okrivljene osobe sudu Mala- odlučuje o krivici Sudija samo izriče kaznu USLOVNA KAZNA (1907)- odlaže se izricanje, ali ne i izvršenje
TRUST ( fiducijarna uprava)
Cilj- sakrivanje pravog vlasnika imovine Fiducijaru se prenosi pravo svojine, koji se prema trećim licima pojavljuje kao vlasnik Pravi vlasnik ima pravo na dobit od fiducijara Banke i advokati - dovodi do stvaranja monopolističkih organizacija
141. Engleska kolonizacija Severne Amerike 29
Prve Engleske kolonije na tlu Amerike nastaju u XVII veku.Uslovi za kolonizacuju su vise nego povoljni, nove poljoprivredne kulture- kukuruz,krompir i duvan, bezgranicno bogatstvo ruda.Posle nekoliko neuspelih pokusaja prvu koloniju Virdziniju osniva Londonska kompanija 1607 godine.Dobivsi povelju od Dzejmsa i po kojoj im se dozvoljava organizacija kolonizacije i trgovine na novom kontinentu.nedugo zatim osnovano je i ostalih 12 kolonija: 1) Masacusets 1621 2) Njujork 1624 3) Merilend 1634 4) Rod Ajlend 1636 5) Konektikat 1636 6) Severna i Juzna Karolina 1650 7) Nju Dzersi 1664 8) Delaver 1664 9) Pensilvanija 1681 10) Nju Hempsir i Dzordzija 1732 Postojala su tri snazna faktora koja su doprineli stapanju ovog sarenolikog etnikuma u izgradnji svesti o pripadnossti posebnoj zajednici koja ce na kraju konstituisati americku naciju.Prvi factor je bila zemlja,drugi engleski jezik koji nije bio obavezan ali se sam nametnuo.Kao treci factor se navode institucije sistema koje nastaju paralelno sa izgradnjom svesti o zasebnoj drzavotvornoj i nacionalnoj pripadnosti. Tako da 1619 godine obrazovano prvo zakonodavno telo Dom gradjana Virdzinije 1620 sklopljen je cuveni Mejflauerski sporazum-koji je na istoriski nacin potvrdio volju pojedinca kao najbitniji faktor u stvaranju nove drzave. 1636. godine osniva se univerzitet Harvard 1639.godine Boston dobija prvu stampariju i prve dnevne novine New letter 1644.godine Rodzer Vilijams na Rod Ajlendu odvaja crkvu od javnih poslova( drzave) 1649.godine u Merilendu se donosi zakon o verskoj toleranciji. Od samog pocetka u kolonijama je bio eliminisan verski prozelitizam i konfesionalna iskljucivost,Razlicite verske zajednice nasle su se jedne pored drugih-modus vivendi . Sloboda veroispovesti doprinela je stvaranju samopouzdanja i odlucnosti kod kolonista u realizaciji pionirskih poduhvata. U drustveno ekonomskom pogledu americke kolonije delile su se na dva tipa koje je delila reka Potomak i to na severni tip- one kolonije cija je osnova bila industrija,pomorstvo,brodogradnja i juzni tip-koji je karakterisao sistem velikih plantaza pamuka i duvana sa vise od 250k crnih robova dovezenih sa obala Afrike. Kolonije se takodjer mogu podeliti na one koje su bile direktno pod vlascu kralja tzv krunske kolonije ( Virdzinija,Nju Hempsir,Severna i Juzna Karolina,Njujork,Dzordzija i Nju Dzersi ) Privatne-koje su kraljevski ukazom pripadale lordu Baltimoru,vojvodi od Jorka i lordu Merilendu( Delever,Pensilvanija i Merilend) I kompanijske ( Rod Ajlend,Konektikat i Masacusets ) • • •
Na čelu kolonije se nalazio guverner Skupštine kolonija su imale pravo da donose zakone, ali je na njih mogla da stavlja veto engleska vlada Narodne predstavnike biraju punoletni muškarci, uz uslov da poseduju zemlju 30
• •
Kolonije su politički i ekonomski zavisile od metropole tj. Britanije Bile su sirovinska baza i izvozno tržište za Britaniju
142. Uzroci Rata za nezavisnost 1. Britanija je 1763 g. zabranila kolonizaciju zapadno od Aligena 2. Zakon o konačištu – kolonisti moraju da brinu o smeštaju britanske vojske 3. Zakon o taksama ( Stamp Act ) 1765. g. – izaziva bojkot engleske robe i stvaranje devize NEMA OPOREZIVANJA BEZ PREDSTAVLJANJA 4. Townshend Act- porez na industrijske proizvode dovodi bostonskog pokolja 1770. g. nakon kojeg je ukinut Taušendov porez, sem poreza na čaj → Bostonska čajanka 1773. g. 5. Pet nepodnošljivih zakona donešeno 1774 god. (bostonska luka je zatvorena na neodređeno vreme, poništavaju se autonomna prava države Masačusets, sudovi u kolonijama nemaju nadležnost u postupcima protiv engleskih vojnika, vraća se Zakon o konačištu, proširuje se teritorija kanadske provincije Kvebek) • Kolonije odgovaraju sazivanjem Prvog kontinenatalnog kongresa u Filadelfiji, septembra 1774. • Učestvovali su svi predstavnici kolonija sem Džordžije • Kongres donosi odluke: a) Odluke engleskog parlamenta se proglašavaju ništavnim b) Upućuju izraze dubokog poštovanja prema kralju Džordžu III c) Kolonije će se udružiti i vojno organizovati, ukoliko bude upotrebljena sila protiv Masačusetsa - Velika Britanija odgovara vojnom intervencijom protiv Masačusetsa- početak rata
• Drugi kontitnentalni kongres ( jun 1775): a) Učestvuju sve kolonije i složne su po pitanju dizanja ustanka b) 5 južnih kolonija se protivi izglasavanju nezavisnosti c) Džordž Vašington je postavljen za komadanta ustanika - Kolonije ustanovljuju zvanično ustanove svoje nezavisne vlade (od maja 1776); to prva čini Virdžinija na osnovu Virdžinijske deklaracije
143. Deklaracija nezavisnosti Kongres je odredio 7.juna 1776. da Bendžamin Franklin, Džon Adams i Tomas Džeferson napišu Deklaraciju Deklaraciju je na kraju napisao sam Džeferson, koji je preradio Virdžinijske deklaracije Deklaracija je donešena 4. jula 1776. godine GLAVNE OSOBINE DEKLARACIJE NEZAVISNOSTI:
31
1. Svi ljudi su rođeni jednaki i imaju neotuđiva prava na život, slobodu i traženje sreće 2. Pravo naroda na samoopredeljenje
POSLEDICE DEKLARACIJE NEZAVISNOSTI • • •
Internacionalizacija sukoba → Francuska daje finansijsku pomoć kolonijama Uskoro je okončan rat – mir je potpisan septembra 1783. Proklamovano pravo naroda na samoopredeljnje je bilo motiv drugih pokorenih naroda da ustanu protiv metropola
144. Konfederalni koncept državnog uređenja SAD-a • • • -
1777. usvojen prvi pravni akt- “ Članci o konfederaciji i stalnoj uniji među državama” Konfederacija ima samo zakonodavni organ- Kongres - glasanje kvalifikovanom većinom Kongres odlučuje o ratu i miru, budžetu, spoljnoj politici... Sastajao se svake godine prve nedelje u novembru, poslanici imali imunitet. Komitet država- sastajao se u pauzi zasedanja Kongresa; čine ga po 1 predstavnik iz svake države
145. Donošenje i odlike saveznog ustava SAD-a iz 1787. Septembra 1786 godine u Anapolisu odrzan je skup delegate pet clanica saveza radi razmatranja problema trgovine medju drzavama.Donet je zakljucak da se takva pitanja nemogu efikasno resiti ukoliko se ne izmene odredbe konfederalnog akta, te je na predlog Aleksandra Hamiltona odluceno da se sazove skup svih clanica.ubrzo zatim sazvan je ustavotvorni convent Constitutional Convention sa osnovnim zadatkom da donese ustav SAD. Posle gotovo dvomesecne diskusije 17.IX 1787. godine usvojen je americki ustav, najstariji i najkraci konstitutivni akt sastavljen od 4000 reci za republiku farmera od tri i po miliona stanovnika.Ustanovljeno je dvodomno zakonodavno telo-Kongres koji se delio na senat i predstavnicki dom. Ustav nije sadrzao elemente zakona o prirodnim pravima ali je taj nedostatak otklonjen 1791 godine donosenjem deset amandmana nazvanim zajednickim imenom povelja o pravima – Bill of Rights. Cilj donosenja amandmana sastojao se u tome da se gradjani zastite od samovoljnog vrsenja vlasti.Ustav je i danas na snazi, prvi je moderan ustav pisan u svetu i svoju dugotrajnost treba da zahvali trima faktorima: 1) Sistem amandmana 2) Fleksibilno tumacenje amandmana i paragrafa od strane Vrhovnog suda koji njegove odredbe uvek cine aktuelnim i savremenim
32
3) Drustveno utemeljeno obicajno pravo , cije se nepisane norme uvek postuju. • • • • • • •
Osnovni zakon ima 7 članova Po njemu SAD su savezna-federalna država Vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku Ustav nije imao elemente zakona o prirodnim pravima, ali je to uklonjeno 1791. g. Ratifikacijom prvih 10 amadmana Ustav danas ima 26 amadmana ( ustavnih promena) Zakon o prohibiciji je predstavljao XVIII amadman u periodu 1920-1933 Predsenicki sistem
146. Ustavna podela vlasti po saveznom ustavu SAD Prema ustavu SAD vlast je po horizontali podeljena na zakonodavnu,sudsku i izvrsnu.Vrhovna zakonodavna vlast pripada kongresu SAD koji se kako smo vec naveli deli na senat i predstavnicki dom.
VLAST
ZAKONODAVNA
IZVRŠNA
SUDSKA
KONGRES
PREDSEDNIK
VRHOVNI SUD
ZAKONODAVNAVLAST KONGRES se deli na: 1. PREDSTAVNIČKI DOM -
Broj poslanika srazmerno odgovara broju stanovnika po saveznim državama Poslanici se biraju svake druge godine Poslanik mora biti stariji od 25 godina i mora minimum neprekidno 7 godina provesti kao građanin SAD-a Odgovara Donjem domu engleskog parlamenta
2. SENAT 33
-
Po 2 senatora iz svake savezne države Izbori za senatora se vrše svakih 6 godina Senator mora imati više od 30 godina starosti i mora neprekidno provesti 9 godina kao građanin SAD-a potpredsednik SAD-a je istovremeno i predsednik Senata, ali nema pravo glasa, sem u slučaju podjenakih glasova
NADLEŽNOSTI I OBAVEZE KONGRESA: • • • •
Kongres se mora sastajati najmanje jednom godišnje Za kvorum je potrebna prosta većina ( 50 % + 1) Svaki predlog zakona mora proći kroz oba doma, nakon čega se podnosi Predsedniku na potpisivanje Predsednik ima suspenzivni veto
•
Kongres: 1. donosi zakone 2. utvrđuje budžet i fiskalnu politiku 3. Zaključuje spoljne zajmove, trgovačke i bilateralne odnose
IZVRŠNAVLAST PREDSEDNIK • • • • -
Da bi se neko lice moglo kandidovati za Predsednika moralo je imati minimum 35 godina starosti i da je neprekidno boravilo u SAD 14 godina ( danas se zahteva da je rođeno u SAD) Postoji mogućnost reizbora, ali je on ograničen XXII amadmanom iz 1951. godine, po kojem jedna osoba može biti Predsednik samo dva puta Predsednik i članovi njegovog kabineta nisu odgovorni Kongresu Impičment-procedura kojom se može smeniti Predsednik SAD, članovi Kongresa i sudije Vrhovnog suda Predstavnički dom podiže optužnicu ( kao državni tužilac) Postupak se vodi pred Vrhovnim sudom Senat je porota ( 2/3 kvalifikovana većina)
SUDSKAVLAST VRHOVNI SUD SAD-A • • •
Prvobitno je imao 6, a potom 9 doživotno imenovanih sudija Sudije imenuje Predsednik, uz saglasnost i odobrenje Senata Ima pravo da tumači Ustav i zakone
34
147. Političke stranke u SAD Osnovna karakteristika pravno politickog sistema SAD je utemeljena na federalnom drustvenom uredjenju koji je omogucio razvoj pravnog partikularizma. U SAD postoje dve osnovne politicke stranke koje kreiraju zivot zajednice Demokratska i Republikanska .U periodima drustvenog razvoja razlika izmedju ovih stranaka je samo vizuelna, dok u trenutcima drustvenih zaokreta,lomova razlike medju strankama postaju vise nego ocigledne a baziraju se na gotovo ideoloskoj osnovi. DEMOKRATSKA STRANKA -
Nastala je na tezi Aleksandra Hamiltona o poljoprivrednom konceptu razvoja
REPUBLIKANSKA STRANKA -
Nastala je na tezi Tomasa Džefersona o industrijskom konceptu razvoja
• Događaji koji su doveli do Građanskog rata u SAD a) Nova država Misuri 1819. traži da uđe u Uniju, ali kao članica juga; kompromis sledeće godine primljen Mejn u severne države ( Misuri kompromis- granica između sevrnih i južnih država) b) Kanzas- Nebraska zakon (1854) ukida se Misuri kompromis i daje se pravo doseljenicima da slobodno odluče kojem će tipu pripasti c) Države Severa teže da ukinu ropstvo Sukob ova dva koncepta je doveo do Građanskog rata u SAD ( 1861-1864) u kojem je pobedio republikanski stav
35
148.Monroova doktrina i Pax Americana MEĐUNARODNA POLITIKA
MONROVA DOKTRINA -
Amerika Amerikancima Politika izolacionizma Odbijanje evropske intervencije u probleme i pitanja koja se tiču Amerike (misli se na kontinente) Zabranjuje se osnivanje novih kolonija od strane evropskih sila na američkom kontinentu Na osnovu ove doktrine nezavisnost je stekla većina država Centralne i Južne Amerike
PAX AMERICANA -
Začetnik Teodor Ruzvelt Politika intervencionizma Princip preventivne akcije Zaštita američkih interesa Osnov današnje spoljne politike SAD-a, koja teži svetskoj političkoj i ekonomskoj dominaciji
36
149. Društveno-ekonomski odnosi u Francuskoj uoči 1789. Na kraju XVIII veka po opstem nivou ekonomske razvijenosti, Francuska je i dalje na prvom mestu u Evropi.Iako jos uvek agrarna primecivalo se da u njij stasava sloj drustva koji je posedovao kapital i sredstva za proizvodnju.Taj sloj burzoazija bio je brojno najmanji ali i najuticajniji deo treceg staleza.Na putu njegove emancipacije i priznanja stoji stari rezim-ancien regime olicen u kralju plemstvu i svestenstvu. Medju kocnicama daljeg napredka pored ancien regime na prvom mestu je pomankanje slobodnog novca, usled niske akumulativne sposobnosti poljoprivrede, gde seljak proizvodi za sebe a ne za prodaju, zatim cehovske organizacije koje odredjuju sve od cena do plasmana robe, suzbijaju konkurenciju i privatnu inicijativu.Treci faktor je drzava koja brani postojece konzervativno stanje i staje na put progresu i napredku.Podela zemlje na velikih broj administrativnih jedinica senesalata onemogucava jedinstveno trziste, neophodnog za razvoj ekonomskih odnosa.. Prva dva staleza bili su materijalno povlasteni slojevi u drustvu, bez ikakvih finansiskih obaveza prema kralju i drzavi a uzivajuci sva politicka prava i privilegije.Populaciono broj ove dve grupe ljudi broji oko 400k dok se smatra da je Francuska tog vremena imala oko 24kk trweceg staleza na cija ledja je spalo kompletno servisiranje drzave i drzavnog aparata.Obavezni porezi tog vremena su bili : 1) Taj – porez na ukupan prihod 2) Kapitacija- porez po glavi domacinstva 3) Dvadesetina- porez na zemlju 4) Gabel- porez na so 5) Desetina- crkveni porez 6) rentai sampar-1/5 letine vlasniku zemlje ( feudalcu ) Nezadovoljstvo postojecim stanjem postaje sve ociglednije,burzoazija uspeva da pretvori treci stalez u jedinstvenu antifeudalnu koaliciju.Ona vesto koristi ovakvu situaciju i stavlja se na celo trecem stalezu i pod sloganom liberte,egalite,fraternite uspevaju da stvore utisak da je njihov interes jednak najsirim narodnom interesu. Francuska je u tom vremenu na ivici bankrotstva nesposobni kralj Luj XVI, njegova koketna zena Marija Antoaneta- Ako nemaju hleba,Zasto nejedu kolace? Kci Marije Terezije.Rasipnistvo vladara nema granice, dug iznosi oko 4,5 milijarde livri iako je budzet za jednu godinu oko 500 miliona, troskovi iz budzeta su za pokrivanje licnih deugova, za finansiranje americkog rata za nezavisnost i sl. Ocajan finansiski polozaj trazio je i reforme,Ministar Tigro 1776 pokusava da stvori zajednicko trziste i da ukine esnafe medjutim neuspeva i podnosi ostavku, Zan Neker posle njega zahteva ukidanje kmetstva i strogu kontrolu novca , medjutim sudbina mu je ista kao i prethodnika.Posle nekoliko takodje smenjenih ministara na mesto ministra finansija dolazi Aleksandar Kalon i on donosi plan za poboljsanje drzavnih prihoda koji podrazumeva i oporezivanje povlastenih staleza.Sa ovim predlogom kralj upoznajue skupstinu notabla ( plemenitih ) koju sacinjavaju najvisi drzavni funkcioneri i pripadnici plemstva ukupno 144 velikodostojnika.Skupstina je ovaj predlog odbila lagano i kralj otpusta Kalona umesto da se razracuna sa velikasima.
37
150. Skupština državnih staleža iz 1789. Na upraznjeno mesto ministra finansija dolazi Tuluski nadbiskup Lomeni de Brijen i pocinje sprovoditi reforme od najnizih institucija sistema.U provincijama osniva skupstine u kojima je broj pripadnika treceg staleza identican broju ostala dva zajedno,protestantima vraca gradjanska prava i nastoji da porez na zemlju placaju svi.S`tim u vezi minister od pariskog parlamenta trazi da usvoji edikt o zemljarini, al ii u ovakvom sazivu parlament uspeva da odbije predlog.Kao odgovor na neposlusnost parlamenta kralj raspusta skupstinu i skupstinu notabla.U ovom trenutku otpor plemstva d aim se nametne porez za saveznike ima gradjane in a cello pokreta protiv kralja i njegovog apsolutizma staje markiz Mari Zozef Lafajet, predvodnik liberalnog plemstva i mlade burzoazije. Zahtevi tzv..stranke Amerikanaca naterali su kralja da 1789 sazove skupstinu drzavnih ( generalnih ) staleza i u to u formi velike narodne skupstine.U medjuvrmenu de Brijen objavljuje da je drzavna kasa prazna id a je drzava bankrotirala, te kralj na mesto ministra finansija vraca Nekera.U parlamentu koji je brojao 1200 deputata 600 su bili pripadnici treceg staleza a po 300 ih je bilo od pripadnika svestenstva i plemstva.Ovo sve ima smisla ako se glasa u plenumu a ne po stalezima sto se nije znalo sve do pocetka zasedanja..Pravo glasa dobili su svi oni stariji od 25 godina sto je bila granica punoletstva. Skupstina pocinje sa radom 5 maja 1789 godine u Versaju, prilikom otvaranja ni kralj ni minister nisu odlucili o nacinu rada i treci stalez samoinicijativno trazi da se pristupi radu u plenumu, ostala dva staleza odbijaju ovo.Krecu prozivke od strane narodnih poslanika i da oni predstavljaju 95% francuskih gradjana i sesnaest pripadnika svestenstva prilazi narodnim deputatima sto je dovoljno za rad skupstine.Ovo telo istoga dana donosi dve odluke: 1) Svaki priliv poreza prestace onoga dana kad Narodna skupstina bude primorana da se pod pritiskom raspusti 2) Drzava mora dati garancije za svoja dugovanja Smatrajuci da su predstavnici treceg staleza uzurpirali ovlastenja pripadnici ostala dva staleza traze intervenciju kralja, medjutim kako ni prvi pokusaj LujaXVI da raspusti skupstinu nije uspeo, podstaknuti ovime pripadnici treceg staleza 9 jula donose odluku da sebe proglase za ustavotvornu skupstinu i da se nece razilaziti dok nedonesu ustav.Ancien regime se nije predavao i uskoro 20k vojnika opkoljava Pariz, a topovi Bastilje se okrecu prema ustavotvorcima.Podstreknuti ovime narod 13 jula provaljuje u vojna skladista i naoruzava se i u jutro 14 jula krecu ka Bastilji.Komadant Bastilje de Lonej odbija da preda utvrdjenje , medjutim videvsi 35k ljudi ispred zidina vojska odbija da se bori i Bastilja se predaje.
151.Deklaracija prava čoveka i građanina Pad Bastilje oznacio je prekretnicu u istoriji gradjanskih demokratskih drustava.U Parizu je osnovan stalni revolucionarni odbor koji imenuje Lafajeta za komadanta Nacionalne garde.Iz tog vremena datir i zastav,grb
38
i himna Francuske ( Marseljeza).Na sednici ustavotvorne skupstine od 4 avgusta 1789 donesene su sledece odluke: -uvodi se poreska jednakosta za sve francuze -ukidaju se sva feudalna prava predstavnicima svestenstva i plemstva -ukidaju se bez otkupa sve feudalne obaveze treceg staleza ( od desetine pa do kuluka) Pretoceno u zakon nacilo je samo jedno-ukidanje feudalizma.To je bio tezak udarac i velik poraz ancien regimea koji je ovime stavljen u drugi plan.Francuska revolucija je pokrenula citav niz revolucionarnih talasa u Evropi a njena trobojnica postala je simbolom revolucionarnih naroda. Prvi zadatak Ustavotvorne skupstine posle izglasavanja zakona o ukidanju feudalizma bilo je formulisanje osnovnih nacela na kojima ce se temeljiti ne samo ustav nego i svi drustveno –ekonomski odnosi u Francuskoj.Po uzoru na americku deklaraciju nezavisnosti 26 avgusta 1789 godine skupstina usvaja predlog markiza Mari Zozefa Lafajeta Deklaracija o pravima coveka i gradjanina . Koja ce sa svojih 17 clanova postati osnovni pravni akt i svih buducih revolucija. Deklaracija je pod prirodna i neotudjiva prava uvrstila i : nepovredisvost ljudske licnosti,slobodu misljenja i savesti,politicke slobode( stampa,zbora,dogovora,peticije,politickog udruzivanja) gradjanska jednakost,zakonitost,legitimnost,neogranicenost privatne inicijative i versku toleranciju. Poed ovoga u deklaraciji se navodi da se fiskalna politika moze voditi samo uz saglasnost gradjana, pod pojmom prava coveka u deklaraciji se tretiraju prava clana gradjanskog drustva,pojedinca,odnosno nepolitickog coveka.Dok se pod pojmom prava gradjanina-tretiraju prava politickog coveka kao drustvene i moralne osobe. Nacelo narodnog suvereniteta bilo je nespojivo sa shvatanjem dvora o monarhiji po milosti bozijoj tako da LujXVI ne potpisuje ovaj akt,medjutim usled pritiska i jurisa svetine na Versaj Luj potpisuje sve dotadasnje zakone pa i Lafajetovu deklaraciju o pravima coceka i gradjana.Vec sledeci mesec skupstina donosi odluku po kojoj se crkvena dobra sekularizuju i ukidaju se monaski redovi i kongregacije, da bi se ovo pitanje resilo vec sledece godine kada je donesen zakon o svestenstvu i kada su komune same birale svoga svestenika dok je papina inoguracija bila ukinuta.
152. Prvi ustav revolucije Konstituanta kao najvazniji cin postavlja sebi donosenje ustava.Nakon dve godine 3 septembra 1791 donesen je ustav Francuske kojim je ona proglasena za ustavnu-parlamentarnu monarhiju.Sa podelom vlasti na sudsku-narodni sudovi,zakonodavnu-skupstina i izvrsnu –kralj i vlada.Osnovu ustava cini deklaracija o pravima coveka i gradjana.Pravo glasa nije bilo opsteg karaktera nego ga imaju oni koji placaju porez. Parlament osim donosenja zakona , odredjivanja poreza i utvrdjivanja budzeta ukljuceni su is vi medjunarodni ugovori isporazumi ,objave rata i zakljucivanje mira.Sve je islo kod kralja na potpies poske cega bi postajalo pravosnazno.U slucaju kraljeve suspenzije vracalo bi se ponovo u skupstinu i ako bi to ona ponovo izglasala kralj vise nije imao moci..Za sudije su birani gradjani stariji od 30 godina cije su poreske obaveze vece od deset prosecnih nadnica. i pored svega demokratskog sto donosi ustav ipak deli stanovnistvo na pasivno i aktivno.Prva grupa su zene i muskarci ciji je porez manji od tri prosecne nadnice kao i osobe koje u jednom kantonu borave manje od 1 godine. Nakon donosenja ustava konstituanta se raspusta is a radom pocinje zakonodavna skupstina koja broji 745 poslanika.Vec na samom pocetku oni se dele u dve grupe na zirondince i na jakobince.Prvi su predstavnici 39
krupne burzoazije koji su smatrali da je revolucija ispunila sve ciljeve, id a je koalicija dinastije i vlasnika kapitala uuz primenu ustava dovoljna garancija za ocuvanje njenih tekovina.Dok su jakobinci smatrali da revolucija nije jos gotova i da se jos cuje glas naroda. Ove podele je isloristio ancient regime i uspevaju da ubede skupstinu da Francuskoj preti neposredna ratna opasnost od Austrije i Pruske i Francuska im preventivno objavljuje rat.Medjutim tok rata je uzasan ,gubi se jedna za drugom bitkom.Vodeci oficiri Francuske vojske su plemici i izdaje postaju svakodnevnica.Celu lakrdiju od vodjenja rata prekinula je izjava pruskog vojvode Braunsvajga da ce sravniti Pariz sa zemljom ako se Luju XVI i njegovoj porodici nesto desi.Robespjer i jakobinci tada shvataju ko stoji iza ove price i pozivaju narod na ustanak.Hapse kralja i kraljicu i raspustaju skupstinu-konvent , i raspisuju izbore.Tako je revolucija iz 1792 zavrsila posao zapocet 1789 godine kada je izvrsena sekvestracija imovine plemicke imigracije i ustanovljen sud za izdaju zemlje(veleizdaju)
153. Jakobinska diktatura Izbori za convent odrzani su u septembru 1792 godine, pod velikim pritiskom i psihozom , uslovima koji se ne mogu nazvati demokratskim jer su ratno okruzenje i prisustvo stranih trupa.U takvim okolnostima sasvim je prirodno da pobedu na izborima odnese antimonarhisticka i prorepublikanska struja predvodjena jakobincima.Na prvoj konstitutivnoj sednici odrzanoj 21 septembra 1792 godine , convent jednoglasno odlucuje o ukidanju monarhije i proglasenju republike.Tako pocinje period poznat u Francuskoj kao Prva Republika. Levo radikalno krilo jakobinaca montanjari otisli su i korak dalje i zahtevaju od konventa da se svrgnutom kralju sudi za veleizdaju.Od 745 poslanika glasalo je 721.Za pogubljenje glasalo je 387 poslanika , dok je za zatvorsku kaznu bilo 334 poslanika.Kralj je pogubljen 21 januara 1793 a deset meseci kasnije istu sudbinu dozivljava i njegova supruga Marija Antoaneta. Posle obracuna sa unutrasnjim neprijateljima , Francuska pocinje da belezi i vojne uspehe i ubrzo rat od oslobodilackog prelazi u osvajacki za uspostavljanje” prirodnih granica na rajni”.Konvent nesmotreno opijen uspesima objavljuje rat Engleskoj,Holandiji i Spaniji.Ova odluka uzrokuje stvaranjem prve koalicije evropskih drzava protiv Francuske. Za samo nekoliko nedelja Francuska je izgubila sve osvojeno,sukobi izmedju zirandinaca i montanjara davno prevazilaze verbalne konflikte i pocetkom juna 1793 jakobinci hapse zirandinske poslanike i uspostavlja se tzv Jakobinska diktatura. Nakon preuzimanja vlasti convent donosi jakobinski ustav 1793 godine, kojim su biracko pravo dobili svi punoletni muskarci sa sada navrsenom 21 godinom.Zene nisu imale pravo glasa.Jakobinski ustav napusti je horizontalnu podelu vlasti –smatraju da je vlast nedeljiva i jedinstvena odnosno da su i sudska i izvrsna vlast podredjene zakonodavnoj.utemeljen je princip jedinstva vlasti koji nije saglasan sa demokratskom podelom. Uprava se deli na Komitet javnog spasa i Komitet javne bezbednosti.Tela su osnovana jer je revolucija bila u neposrednoj opasnosti i u tom cilju donet je Zakon o sumnjivim licima i sa njime zapocinje Jakobinski terror.Iz ovoga vremena cuvena je Robespjerova maksima –NEMA SLOBODE ZA NEPRIJATELJE SLOBODE. Ratne okolnosti kada privreda nije ispunjavala ni egzistencijalne potreba jakobinci su primorani da donesu niz zakonskih mera koje su u suprotnosti sa ustavom.zabranjuju stanovnistvu gomilanje namirnica, uvedeni su limiti cena.Komitet javnog spasa zapocinje borbu protiv katolicke crkve , ponistavaju gregorijanski i uvode tzv republikanski calendar. 40
Teror je izazvao veliki broj protivnika koji sklapaju zaveru protiv montanjarskog rukovodstva i 27 jula 1794 hapse Robespjera i jos dvadesetak njegovih saradnika.Svi oni sup o zakonu o sumnjivim licima dva dana kasnije pogubljeni na giljotini.
154. Termidorski konvent i Direktorijum Prvi zadatak novog saziva Konventa koji je dobio naziv Termidorski po republikanskom nazivu za avgust , sa zirondinskom vecinom bio je da ozakoni vlast vladajuce klase-burzoazije.Po svom sadrzaju predstavlja izdaju svih tekovina revolucije.Ukida se opste pravo glasa, a uvodi ponovi piramidalni imovinski census.Ustav je convent podelio na dva doma Dom pet stotina i dom starijih. S`tim sto je prvi imao pravo zakonske inicijative a drugi je samo potvrdjivao ili odbacivao. Izvrsna vlast poverena je kolektivnom organu kolegijumu od pet direktora-Direktorijumu , po kojem je citav ustavni poredak dobio imeNadleznos direktorijuma je da postavlja ministre , koji su samo njemu odgovorni. Ovaj ustav ili ustav III republike je bio jedinstven jer ga je narod na referendumu prihvatio.
155. Društvene reforme u periodu konzulstva Prvi zadatak konzulstva bio je da donese ustav Ustav VIII godina Republike . Koji je zapravo bio oktroisan jer su ga doneli Sijejes i Bonaparta, koristeci i drzeci se nacela autoritet dolazi od gore a poslusnost od dole . U takvoj situaciji deklaraciji o pravima coveka i gradjanina nije bilo mesta.najvazniji organ u drzavi postaje Prvi Konzul ciju funkciju vrsi Napoleon Bonaparta.Izvrsna i zakonodavna vlast bile su u rukama prvog konzula. Ustav VIII godine republike je vratio opste pravo glasa svima , uvodi delegatski sistem i izborni princip 10:1 sve do najvisih funkcija.Tako su se birali najugledniji gradjani koji su ulazili u senat,zakonodavnu skupstinu i tribunat.Zadatak senata je bio da stiti ustavnost pojedinih zakonskih normi i u slucaju nuzde podnese inicijativu za promenu spornih odredbi.Tribunat je imao ulogu da pravno tumaci zakone a Zakonodavna skupstina je bez ikakvog pretresa usvajala zakone. Sporazum potpisan 16 jula 1801 godine izmedju napoleona Bonaparte i pape Pije VII usao je u istoriju pod nazivom KONKORDAT kojim su Francuska drzava i katolicka crkva nasle modus vivendi.Pije VII je uputi zahtev svim biskupima da podnesu ostavke, a njih ce u buduce imenovati prvi konzul.Papa je takodje potvrdio opravdanost crkvenih imanja , dok se Francuska drzava obavezala da ce uspostaviti ministarstvo vere preko koga ce finansirati crkvu i svestenstvo. Za vreme konzulata nastaje i nekoliko novih finansiskih institucija,poreska uprava a svi drzavni prihodi su se uplacivali na racun Trezora.Formirana je nacionalna banka Banque de France 1800 godine.1803 godine Napoleon ukida livru i uvodi Franak, formiran je carski univerzitet 1808 godine,poklanja se velika paznja socijalnoj i zdravstvenoj zastiti otvaraju se staracki domovi,domovi za sirocad, bolnice i druge ustanove.
41
156. Code civil i code penal Jedno od najznacajnih dela iz oblasti zakonodavstva je bio Gradjanski zakonik-Code civil ili napoleonov kodeks usvojen 1804 godine.Ovim aktom su legalizovane sve najvaznije tekovine francuske burzoaske revolucije: licnu slobodu,slobodu rada,savesti,pravo na srecu i zauvek zavrsava sa feudalnim odnosima.Gradjanski zakonik ima 2281 clan kojim su regulisane gradjansko pravne norme u uzem smislu.Bio je podeljen na cetiri dela uvodni i tri knjige. Uvodni deo Prva knjiga Druga Knjiga Treca knjiga
- pravna i poslovna sposobnost fizickih lica – bracno i porodicno pravo -imovinsko pravo -( sustina zakonika) nasledno,obligaciono i zalozno pravo.
Za svoje vreme ovo je najprogresivniji zakonski akt u Evropi koji presudno utica na stvaranje gradjanskog drustva. Pored Gradjanskog 1810 godine kodifikovan je i krivicni zakonik- Code penal.Polazeci od dva osnovna stanovista, da se pravda mora vrsiti i da je kazna opravdana sopstvenom nuznoscu, zakonik je u strucnoj literaturi ocenjen kao vrlo strog.Imao je nesto manje od 500 clanova rasporedjenih u cetiri knjige 1) O kaznama u krivicnoj i popravnoj materiji i njihovom ucinku 2) O licima koja se kaznjavaju, izvinjavaju ili odgovaraju za zlocine i prestupe 3) O zlocinima i prestupima i njihovom kaznjavanju 4) Policijski istupi i kazne Krivicna dela se dele na zlocine, presytupe i prekrsaje, kaznena mera ima svoj minimum i maximum tako da je sudija sudio prilagodjavajuci kaznu krivcu.Ovakav princip posle preuzimaju svi gradjanski zakonici.
157. Principi Bečkog kongresa Becki kongres je do tada bio najveci diplomatski skup ikada sa 216 delegata iz svih evropskih zemalja sem Turske. Delegacije zvanica predvodjene na najvisim nivoima stizale su u BecSvi ucesnici konferencije pa i francuski predstavnik Taljeran zeleli su rekonstrukciju evrope na principima legitimizma odnosno zakonitosti i zakonske sledljivosti, odnosno predstavlja zahtev za obnovu starih rezima koji su nasilno promenjeni.Ipak svi su bili svesni da ucinjeno 1789 nemoze da se povrati zato su pokusali da nadju kompromis izmedju starog i novog,nacelo ravnoteze ( Balance of Powers).je dominiralo na mirovnoj konferenciji.Prvi zadatak Kongresa sastojao se u uspostavljanju legitimnih prava vladara, ali i u uspostavljanju istinske ravnoteze izmedju vladajucih dinastija, kako ni jedna drzava nebi previse ojacala i na taj nacin ponovila primer Francuske. Polazeci od proklamovanih principa Legitimizma i ravnoteze snaga predstavnici evrope su otvorili raspravu o sudbini kontinenta, prekrajajuci njegove granice i menjajuci pravni poredak i politicke rezime.
158. Sveta Alijansa i Sistem kolektivne bezbednosti 42
Probudjeni bonapartizam feudalna evropa eliminise devetom po redu koalicijom poznatom pod nazivom Sveta alijansa, koja je pored konacnog obracuna sa Napoleonom u bitci kod Vaterloa imala glavni zadatak da stiti principe i pravila utemeljena na osnovama Beckog kongresa. Meternihov system kolektivne bezbednosti – za cilj ima da odrzi ravnotezu snaga uspostavljenu na Beckom kongresu.Nadzire revolucionare svih vrsta i preduhitri njihove zavere, spreci sve zemlje da se upuste u avanturu slicnu Francuskoj.
159. Julska revolucija 1830 Stupanjem na presto Sarla X 1824 na scenu stupaju mnogi reakcioni zakoni- o isplati stete emigrantima, o cenzuri stampe, o dvostrukom izbornom glasu za pripadnike visokog plemstva i krupne burzoazije..Opstegradjansko nezadovoljstvo njegovom vladavinom dostize vrhunac 1830 godine kada kralj zabranjuje izlazak novena, raspusta izbornu skupstinu i ponovo menja izborni zakon. Julska revolucija zapocinje narednog dana tako sto novinari stampaju novine bez dozvole a narod podize barikade na ulicama Pariza.Kraljeve trupe su brzo savladane i Sarl brise za englesku a kruna se nudi Burbonu – Luju Filipu Orleanskom.Kralj gradjanin nizom amandmana liberalizuje odnose u drustvu, ukida cenzuru i dvostruko glasacko pravo.Imovinski census smanjuje sa 300 na 200 franaka godisnje i udvostrucuje biracko telo.Sve je kulminiralo 1835 kada je pokusan atentat na kralja.Posle ovoga kralj se priklanja rojalistima koji su smatrali da se sa reformama otislo predaleko za razliku od republikanaca koji su smatrali da reforme treba nastaviti. Iako je kralj gradjanin zakletvu polozio na ustavu a ne na bibliji, u parlamentu a ne crkvi notrdam , vladajuca burzoazija nije bila spremna da vlast deli sa ikim.Oligarhija nije htela da cini nikakve ustupke u smanjivanju imovinskog cenzusa iv last odnosno biracko pravo je imalo 250k biraca u osnosu na 30kk Francuza bez njega.Na svaku peticiju opozicije sef vlade bi odgovarao Gradjani obogatite se – pa cete postati biraci.
160.Februarska revolucija 1848. Kako bi izbegli zakonske procedure u vidu dobijanja dozvole policije za organizovanje javnih skupova, gradjani sup rotes zamislili kao narodni bamket.Do izbijanja revolucije opozicija je do 1847 godine odrzala preko 70 banketa .Ovi skupovi su dodatno uticali na stvaranje nezadovoljstva u francuskom drustvu. Odbijanje jednog takvog zahteva nacionalne garde da organizuje reformisticki banket dovelo je do povoda za izbijanje revolucije u parizu 22 februara 1848 godineVojska ne zeli da puca u narod, kralj Luj Filip abdicira i sklanja se u Englesku a privremena vlada proglasava drugu republiku.
43
44
