Dzek Parsons - Sloboda Je Dvosekli Mac

JOHN JOHN WHITESIDE WHITESIDE PARSONS SLOBOD SLOBODA A JE DVOSE DVOSEKLI KLI MA^ MA^

i drugi eseji

UVOD îni po svojoj volji i to treba da bude sav Zakon. Dòn V. (Dèk) Parsons je ro|en u Pasadeni, 1914 godine. Kao hemijski inìnjer i stru~njak za eksplozive bio je prvi nau~nik u eksperimentalnoj raketno-istraìva~koj grupi koja je delovala pri Kalifornijskom Institutu za Tehnologiju. Njihov probni teren u Arroyo Seco(u) u Pasadeni je otada postao Laboratorija za Mlazni Pogon, planski i komandni centar za Ameri~ki planetarno-istraìva~ki program. Parsons je bio suosniva~ Aerojet General General Corporation, Corporation, koja je sada proizvo|a~ pogonskih raketa na ~vrsto gorivo za spejs-{atlove, neposredno nakon êlendèr-ove nesre}e. Godine 1972. Me|unarodni Astronomski Astronomski Savez je jedan mese~ev krater nazvao "Parsons" (37øN 171øW) kao priznanje njegovoj stoèrnoj ulozi u razvoju raketa na ~vrsta goriva. Zajedno Zajedno sa svojom prvom suprugom, Parsons je pristupio Redu O.T.O. 1941 ev. On je bio pravi mladi lav Reda, u kojem se zagnjurio u prou~avanje okultnog. Jedno vreme je radio kao vr{ilac du`nosti majstora Agape Lo` e, koja je delovala iz jedne vile u Pasadeni. Zadovoljavaju}i opis njegovog ve} ~uvenog dela "Babalon Working" iz 1946 ev tek treba da bude objavljen, a taj rad preure|uje tok Parsonsovog ìvota, prekid njegove veze sa Alisterom Alisterom Kroulijem i Redom O.T.O. Ve}ina objavljenih izve{taja usmerena je na njegovo prijateljstvo i raskid sa Sajentolo{kom Crkvom (Church of Scientology) osniva~a osniva~a L. Ron Hjuberda (Hubbard), bez procenjivanja bitnijih pitanja o tome {ta je zaista poku{avano, i za{to. Ovo izdanje }e, nadamo se, posluìti kao osnov za ozbiljnije prou~avanje Parsonsovog mi{ljenja, rada i uticaja.

Parsonsovo prou~avanje magike nije bilo bekstvo od razuma. Niti je to bio eskapizam, niti bilo koji od drugih izgovora koje za inteligentne studente daju usrdni branioci. branioci. Parsonsov Parsonsov rad je bio u skladu sa najboljom najboljom tradicijom tradicijom eksperimentalne nauke - tradicijom revolucionara kakvi su Rodèr Bekon, Dòn Di i Isak Njutn, koji su pomerili paradigmu nau~ne i okultne misli i pro{irili na{ svet. Mada je Parsons umro mlad i njegova misao nije u potpunosti sazrela, njegovo intelektualno obe}anje se moè jasno razaznati. Parsonsovi eseji otkrivaju njegovu prisnost sa antropolo{kom, psiholo{kom i mitolo{kom knjièvno{}u; njegovi neobjavljeni zapisi pokazuju ga sposobnim da istovremeno citira Karla Junga, Jozefa Kempbela i Alistera Kroulija. On je jo{ naginjao i nau~no-fantasti~noj knjièvnosti, knjièvnosti, ne samo zbog teorijske teorijske nauke, ve} zbog mitova, utopija i negativnih utopija koje takva literatura opisuje. Kao pravi posleratni Amerikanac Parsons nije sumnjao da je mogu} idealni svet koji je on zami{ljao. On je postavljao "{iroka pitanja" i o~ekivao odgovore, a kao inìnjer kakav je bio, on je o~ekivao da to i RADI. Kao Telemit, on je èleo da to radi za svakoga. Daleko pre ènskih, gra|anskih, ljudskih, ekolo{kih, stvarala~kih i antiratnih prava - u mra~no doba kada su "prava" bila prljava re~ - on je imao hrabrosti da zaista radi ono {to je mogao i viziju da predvidi mnogo toga. U njegovim preìvelim esejima i polemi~kim spisima, spisima, od kojih je ve}ina ve}ina napisana napisana oko 1950 ev, Parsons anticipira anticipira dugogodi{nje eti~ke, moralne, religiozne i socijalne dileme slede}ih pola veka. Ve}ina njegovih njegovih re{enja ostaje neisprobana. Parsons je poginuo 1952 ev u laboratorijskoj eksploziji nepoznatog porekla. Njegova saradnica, magi~ki u~enik i druga supruga, Kameron, sa~uvala je i nastavila njegovo delo. Ovi eseji, od kojih su mnogi ovde {tampani {tampani prvi put, preìveli preìveli su u holografskom rukopisu ili u obliku prepisa prepisa koje je pripremio pripremio Telemitski nau~nik nau~nik Dèrald D`. Jork (Gerald J. Yorke). Iako su mnogi samo rane 1

fragmentarne skice i konture, revizija i do{tampavanje su svedeni na minimum. Napomene u zagradama zagradama daju dopunske informacije izdava~a a, ako nije druk~ije nazna~eno, nedostaju}a mesta su obeleèna obeleèna sa tri ta~ke. Izdava~i se èle zahvaliti Kenneth Anger i Warburg Institute(u) Institute(u) Londonskog Univerziteta za njihovu srda~nu pomo}. Sredinom ~etrdesetih, Dèk Parsons Parsons je objavio jedan broj ~asopisa "The Oriflamme", tradicionalnog O.T.O. ùrnala ùrnala kojeg je pokrenuo Teodor Rojs (Theodor Reuss), Spolja{nji Vo|a Reda O.T.O., po~etkom ovog veka. Ovo izdanje zapo~inje novu seriju ovog ~asopisa i, uz puno po{tovanjel, posve}eno je se}anju na Frater Superior Merlin Peregrinus(a), odnosno Teodora Vilsona Rojsa. Ljubav je zakon, ljubav pod voljom. HYMENAEUS HYMENAEUS BETA Frater Superior, O.T.O. Agape Grand Lodge, New York Jesenja Ravnodnevica IIIxix SLOBODA JE DVOSEKLI DVOSEKLI MA^ PREDGOVOR

Po{to sam ovaj esej napisao jo{ 1946. godine, neka od mojih najzloslutnijih predvi|anja su se najsurovije ostvarila. Javni slu`benici su izloèni sramoti i omalovaàvanju zakletvama na "lojalnost" i "~istkama lojalnosti". ^lanovi ameri~kog Senata, deluju}i pod maskom "imuniteta" "imuniteta" i pod izgovorom "vanrednog stanja", napravi{e lakrdiju od pravde i sprdnju od privatnosti. Ustavni imunitet i legalna procedura stalno su kr{eni, a za ono {to je jednom, ne tako

davno, bila op{ta bruka u Americi, Vrhovni Sud je danas odbacio ~ak i da u~ini reviziju. Zlatni glas dru{tvene bezbednosti, podru{tvljenog ovog i podru{tvljenog onog, sa svojim prate}im konfiskatornim oporezivanjem i nametom na pojedina~nu slobodu, svuda iskrsava i svuda se prime}uje. Engleska je uvela za{titu reìma koji je istovetan istovetan sa totalnim totalnim disciplinovanjem. Austrija, Ma|arska, Jugoslavija i êhoslova~ka su pale `rtve Komunizma, a Amerika je u procesu sklapanja sporazuma sa varvarskim i korumpiranim diktaturama Argentine i [panije. Dok ja pi{em, Ameri~ki Senat nastavlja lakrdija{ku istragu u sferi privatnog seksualnog seksualnog morala, koja }e, pored sve svoje lakrdije, naneti bol i patnju mnogim nevinim nevinim osobama osobama u jednoj nepodno{ljivoj i ~udnoj invaziji na njihova prava. Inercija Inercija i pre}utno pre}utno slaganje koje omogu}uju skoro potpunu suspenziju na{ih sloboda nekada su bile nezamislive. Prisutno neznanje i ravnodu{nost je zaprepa{}uju}e i skoro neverovatno. Ono malo za {to se vredi boriti u civilizaciji i kulturi omogu}uje ona izrazita manjina koja je kadra za stvarala~ko mi{ljenje i nezavisno delovanje, uz nevoljnu pomo} ostalih. Kada ve}ina ljudi preda svoju slobodu, varvarstvo je blizu; kada je i ta manjina preda, mi smo u crnim vremenima. âk je i sama re~ liberalizam osumnji~ena putem neumerenog napora razbaru{enih glava koje veruju da je ona istovetna sa lizanjem ruskih ~izama, u da humanizam nije ni{ta drugo do fasada za totalitarizam crkve. Nauka, koja je ranije za vreme H.D`. Velsa htela da spase svet, sada je uniformisana, u luda~kim ko{uljama, zastra{eno ~istunstvo, a njen univerzalni jezik jezik je sveden sveden na jednu jedinu re~, sigurnost. U pregledu ove 1950.-te godine, neke od mojih optimisti~nijih izjava mogu izgledati skoro naivne. Me|utim, ja nikada nisam bio toliko naivan da bih

verovao da je sloboda, u punom smislu te re~i, mogu}a ve}em broju ljudi od nekolicine. Ali sam verovao i verujem da ta manjina, samo-`rtvovanjem, mudro{}u, mudro{}u, hrabro{}u, hrabro{}u, trajnim i strahovitim naporom, moè posti}i i odràti slobodan svet. Napor jeste herojski, ali se moè izvesti; izvesti; primerom primerom i obrazovan obrazovanjem jem moè se ostvariti. ostvariti. To je vera koju je izgradila Amerika, to je vera koju je Amerika predala, a to je i vera na koju ja pozivam Ameriku da je obnovi ili propadne. Mi smo jedan narod, i jedan svet. Du{a prljavih kvartova viri iz o~iju Vol Strita, Strita, a sudbina nekog kineskog nosa~a odre|uje sudbinu Amerike. Mi ne moèmo ukinuti slobodu na{e bra}e a da ne ubijemo ubijemo sami sebe. Usta}emo zajedno zajedno kao ljudi, za ljudsku slobodu i ljudsko dostojanstvo, ili }emo pasti svi zajedno, svi majmuni, natrag u mo~varu. U ovom poznom, veoma poznom poznom ~asu, prvenstveno se moramo pozabaviti re{enjima. îni mi se da ìvim u narodu koji prosto ne zna {ta je to sloboda. Mi verujemo da je to jedna re~, par~e papira - ne{to za {to nam je re~eno da posedujemo - i za {to mi govorimo jedan drugom da posedujemo. posedujemo. U stvari, stvari, ona je mnogo, mnogo vi{e od toga. Tom cilju - definisanju slobode, njenom razumevanju razumevanju,, da bismo je m ogli zadobiti i braniti, posve}en je ovaj esej. Ne moram ni dodavati da je sloboda jedna opasna stvar. Ali, skoro je nemogu}e da smo svi mi kukavice. I. MA^ JE IZVUÊN Bezbroj vekova dru{tvo je bespogovorno prihvatalo teoremu da su neki ljudi stvoreni stvoreni da budu robovi, ~ija je prirodna prirodna funkcija da sluè sve{tenike i kraljeve, plemi}e i velike gospodare, imu}ne i bogate ljude koje je svemogu}i Bog naimenovao za robovlasnike. Pored toga, taj sistem je oja~an ustanovljenim doktrinama da su svi ljudi i ène prisvojeni, i to na taj na~in {to je njihove du{e prisvojila crkva a njihova tela dràva. Takvu udobnu situaciju podràva i znatno telo autoriteta, morala, religije i filozofije. Protiv te doktrine, pre nekih dvesta godina, javno se podigla najneobi~nija

2

jeres koju je svet ikad upoznao, princip liberalizma. U su{tini, taj princip tvrdi da su svi ljudi stvoreni jednaki i obdareni neotu|ivim pravima. Re~i neotu|iva prava podrazumevaju ona prava koja se ne mogu oduzeti, koja pripadaju svakom ~oveku, kao njegova uro|ena prava. Ovaj princip se dopao nekim neposlu{nim duhovima, jereticima, ateistima i revolucionarima, i otada je, uprkos protivljenju ve}ine organizovanog dru{tva, ostvario neki napredak. Kao doktrina on je postao toliko popularan da su mu izraze po{tovanja ukazale sve ve}e dràve. Me|utim, Me|utim, on je jo{ uvek toliko toliko ogavan ogavan osobama koje imaju autoritet i onima koje traè autoritet da on nije nigde otelotvoren kao fundamentalni zakon, i stalno se naru{ava u duhu i slovu putem svih trikova i ujdurmi zatucanosti i reakcije. [tavi{e, apsolutisti~ke i totalitaristi~ke grupe najpokvarenije prirode koriste liberalizam kao pla{t ispod kojeg poku{avaju ponovo ustanoviti tiraniju i ugu{iti slobodu svih protivnika. Tako religiozne grupe poku{avaju ukinuti slobodu umetnosti, govora i {tampe; reakcionari poku{avaju utajiti rad, a komunisti zavesti diktaturu, sve u ime slobode. Stoga, zbog specifi~nih razlika koje slobodi pripisuju neki od tih kamufliranih tirana, izgleda nu`no ponovo definisati slobodu u terminima pod kojim su je shvatali onaj opaki cinik Volter, prljavi bezbo`nik Pejn, izdajnik Va{ington, radikalni revolucionar Dèferson i anarhista Emerson. Sloboda je dvosekli ma~ ~ija je jedna ivica sloboda a druga odgovornost, na kojem su obe ivice se~iva izvanredno o{tre, i kojim ne mogu lako rukovati nesigurne, kukavi~ke ili izdajni~ke ruke. Jer on je o{tren mnogim konfliktima,

kaljen u mnogim vatrama, ga{en obiljem krvi, i mada je uvek spreman za upotrebu hrabrim i sr~anim, on to ne}e biti kada ga napusti duh koji ga je iskovao. A po{to se sve tiranije zasnivaju na dogmama, na osnovnim tvrdnjama o apsolutnoj ~injenici, i po{to se sve dogme zasnivaju na laìma, valjalo bi da prvo potraìmo istinu, i sloboda ne}e biti daleko. A istina je da mi ne znamo ni{ta. Objektivno, mi uop{te ni{ta ne znamo. Svaki sistem intelektualnog mi{ljenja, bilo da je to nauka, logika, religija ili filozofija, zasnovan je na izvesnim osnovnim osnovnim idejama ili aksiomima aksiomima koji su pretpostavljeni, ali koji se ne mogu dokazati. To je grob svakog pozitivizma. Mi pretpostavljamo pretpostavljamo,, ali NE ZNAMO, da postoji jedan realan i objektivan svet izvan na{eg vlastitog uma. Kona~no, mi ne znamo {ta smo mi, niti {ta je to svet. Dalje, ako postoji stvaran svet odvojen od nas samih, mi ne moèmo znati {ta je to; sve {to znamo je to kako ga mi opaàmo. opaàmo. Sve {to mi opaàmo prenose na{a ~ula i tuma~i na{ mozak. I ma kako fini, ta~ni ili osetljivi mogli biti ti na{i instrumenti, oni su ipak opaàni tim ~ulima i tuma~eni tim mozgom. Ma kako korisne, spektakularne ili neophodne bile na{e ideje ili eksperimenti, oni ipak nemaju nikakve veze sa apsolutnom istinom ili autoritetom. autoritetom. Tako ne{to moè postojati postojati samo za pojedinca, u skladu sa njegovom prirodom ili sklono{}u, ili njegovim unutra{njem opaànjem vlastite istine u bi}u. Ve{tice i |avoli srednjeg veka bili su stvarni stvarni p o na{im vlastitim vlastitim merilima; merilima; svi ~estiti i cenjeni ljudi su verovali u njih. Oni su bili vi|ani, njihova dejstva posmatrana, i savr{eno su obja{njavali poprili~an broj ina~e neobja{njivih fenomena. Njihovo postojanje je nekriti~no prihvatala ve}ina ljudi, velika i ponizna, i od te ve}ine nije bilo, i jo{ uvek nema, nikakvog prigovora. Pa ipak, mi danas u to ne verujemo. Mi verujemo u druge stvari, koje sli~no obja{njavaju iste fenomene. Sutra }emo verovati u neke sasvim sasvim tre}e stvari. Mi verujemo, ali ne znamo.

Sve na{e dedukcije, kao na primer teorija gravitacije, zasnivaju se na statistici posmatranja; na posmatranju tendencija ka de{avanju na izvestan na~in. Ali ~ak i da su na{a posmatranja ta~na, mi ne znamo za{to se te stvari de{avaju, niti da li su se uvek tako de{avale, niti da li }e se tako nastaviti. Sve na{e teorije su samo pretpostavke pretpostavke,, ma kako one razumljive razumljive mogle izgledati. Postoji jedna vrsta istine, zasnovana na iskustvu: mi znamo da ose}amo toplotu, glad ili zaljubljenost. Me|utim, ta ose}anja se ni na koji na~in ne mogu preneti nekome ko ih jo{ nije iskusio. iskusio. Moèmo ih opisivati opisivati u terminima drugih, njemu poznatih stvari, moèmo analizirati njihovo uzrok i posledicu uzajamno prihvatljivim teorijama. Ipak on ne}e imati ni najnejasniju predstavu o prirodi tog ose}anja. Ovo mogu biti veoma negativna negativna razmatranja, ali u njihovim okvirima moèmo izvu}i veoma pozitivne principe. 1. [to god da svemir jeste, mi smo ili celina ili deo njega, pomo}u na{e svesti. Me|utim, mi ne znamo koje smo od to dvoje. 2. Nijedna filozofija, teorija, religija niti sistem mi{ljenja ne moè biti apsolutan apsolutan i nepogre{iv nepogre{iv.. Oni su samo relativni. Mi{ljenje jednog ~oveka je isto toliko dobro kao i mi{ljenje drugog. 3. Nema nikakvog apsolutnog opravdanja za nagla{avanje neke pojedine teorije ili na~ina ìvota na ra~un drugih. 4. Svaki ~ovek ima pravo na svoje vlastito mi{ljenje i svoj li~ni na~in ìvota. Ne postoji nijedan sistem ljudskog ljudskog m i{ljenja i{ljenja koji moè uspe{no pobiti ovu tezu. Toliko o pozitivizmu. Ali ostaju druge stvari. To su nu`nost, korisnost i pogodnost. Ako su to iluzije, to su jo{ uvek veoma popularne iluzije, i uobi~ajeno je uzeti ih u obzir. Politika se bavi nu`no{}u i korisno{}u (prakti~no{}u (prakti~no{}u), ), dok se nauka bavi pogodno{}u. Ipak, ovo nema za cilj diskreditovanje nauke i razuma u njihovim odgovaraju}im sferama. Razum je jedan od na{ih najve}ih najve}ih darova, mo} koja nas odvaja odvaja od ìvotinja. A nauka je na{e najve}e oru|e i na{a najve}a nada za gradnju istinske civilizacije. (Zanimljivo je da se ova o~ita op{te priznata istina u 3

ovom sistemu rasu|ivanja pojavljuje kao ustupak.) Me|utim, uprkos njenoj neprocenjivoj vrednosti, nauka je oru|e i nema nikakve veze sa krajnjom istinom. Tu leì opasnost od nauke. Kao oru|e ona je toliko vredna, toliko primenljiva i toliko neodoljiv neodoljiva a da je mi po~injemo po~injemo smatrati arbitrom za apsolut, koji daje kona~an i neoboriv sud o svim stvarima. To je ba{ pozicija na kojoj bi se pedanti, dogmati i dijalekti~ki materijalisti sloìli sa nama. Zatim, predstavljaju}i se kao "nau~nici" ili izlaù}i "nau~nu" doktrinu, oni }e nas nagovarati da usvojimo njihove vrednosti i slu{amo njihova pravila. Danas mora uvek biti slobodno da pobedi svoje ju~e, ina~e }e se degenerisati degenerisati u oboàvanje predaka. Ali potrebno je da mi branimo slobodu, sem ako ne èlimo svi biti robovi. Korisno je da ostvarimo bratstvo, sem ako ne èlimo razaranje. I podesno je da priznamo drugima pravo na njihovo vlastito mi{ljenje i ìvot, da bismo o~uvali svoje sopstveno. Inteligentan pojedinac ne}e zasnovati svoje pona{anje na nekoj proizvoljnoj ili apsolutnoj koncepciji o ispravnom ispravnom i pogre{nom. pogre{nom. Moè se dokazivati da su svi motivi i sve radnje sebi~ni budu}i da teè zadovoljavanju nekog zahteva ega. Mo`da je to ta~no i kod samo`rtvovanja, odricanja i najvi{eg altruizma. Mi se tim stvarima bavimo da bismo zadovoljili same sebe, da bismo postigli neki cilj. Ego moè biti veoma {irok. ôvek moè obuhvatiti ceo svet kao deo svog ega, i po}i da iskupi ili spase taj svet, samo iz tog razloga da bi stekao zadovoljstvo od te ideje. Takav ~ovek, daleko od toga da bude nesebi~an, je krajnje egoisti~an. âk i umetnik, posve}en stvaranju ~iste lepote, takav je zbog njegove potrebe i prirode. No, takav egoizam bar nije sitni~arski.

Motivi porodice, ljubavi i patriotizma su ukorenjeni u biologiji. To ne zna~i nu`no potcenjivanje tih radnji i motiva. Sve u prirodi je divno, i nije ni{ta manje divno zato {to je shva}eno. Me|utim, glup ~ovek }e pripisati proizvoljne vrednosti svim stvarima, da bi za{titio i opravdao svoj poloàj. Njegov moral se zasniva na stvarima za koje on èli da budu istinite, ili za koje jo{ neko èli da budu istinite. Njegova filozofija ne obra}a pa`nju na relativne ~injenice niti na stvarnost. Ipak u svom ìvotu on se mora suo~iti sa relativnim ~injenicama i stvarno{}u, pa se usled toga on stalno upetljava u pretvaranja i izvrdavanja. Prosvetljenom liberalu ne treba tako opravdanje. On }e shvatiti i prihvatiti svoju uro|enu sebi~nost i uro|enu sebi~nost svih ljudi. On }e ìvljenje razumeti kao tehniku, tehniku sticanja onoga {to on èli pod uslovima koje on èli. Kra|a moè biti najdirektnije sredstvo za sticanje svojine, ali ako ne ukrade neku ogromnu koli~inu, zatvorska kazna je jedna mogu}a posledica njegovog ~ina. S druge strane, on moè gledati sa zaprepa{}enjem na suptilnu dezintegraciju karaktera koja prati takozvani legitimni poslovni ìvot. Njegov problem, dakle, nije samo da stekne ono {to mu treba, ve} i da to dobije na neki prihvatljiv ili bar neplja~ka{ki na~in. Mo`da }e odlu~iti da to nije vredno truda. Me|utim, u tim problemima, nije nigde uklju~eno pitanje prava. Tu je samo pitanje tehnike, i cene. Takav je slu~aj sa slobodom. Ako ukinemo tu|u slobodu da ostvarimo na{e ciljeve, na{a sloboda je time ugroèna. To je cena. Ako èlimo osigurati na{u vlastitu slobodu, moramo jam~iti slobodu svim ljudima. To je tehnika. Ako bi jedan liberal poku{ao razvijati dve li~nosti, i jedna od tih li~nosti uspostavila dobrovoljnu diktaturu dok bi druga nastavila sa liberalnim aktivnostima, bilo bi samo pitanje vremena kada bi taj ubio samog sebe. Ograni~avanje tu|e slobode je samozarobljavanje i samoubistvo. Diktator je najniì od svih robova. Ova prosta razmatranja su logi~ka osnova filozofije liberalizma. Iz takvih, i mnogih drugih, razmatranja, temeljni principi liberalizma

pojavljuju se kao zakonik prava koja su osnovna u prirodi i nepogre{ivo jasna. Ovaj zakonik mora biti i zakon i iznad zakona, najvi{i izraz dostojanstva i neprikosnovenosti pojedinca. On mora biti iznad me{anja sudova i advokata, izvan }udi prostog naroda i prevara demagoga i diktatora. On mora predstavljati siè ~ovekovih stremljenja ka slobodi i samoopredeljenju, toliko svet da bi njegova povreda od strane neke dràve, grupe ili pojedinca bila izdaja i skrnavljenje. Povelja o Pravima u Ameri~kom Ustavu je jedan korak u tom pravcu, i njeno prou~avanje moè pokazati dalji razvoj. Me|utim, u svetu toliko ugroènom pozitivizmom i paternalizmom taj dokument je ograni~en i po obimu i po primeni. On dozvoljava takve povrede slobode poput zadnjeg nacionalnog Zakona o Prohibiciji, Zakona o Vojnoj obavezi, Ugovora o zapo{ljavanju ~lanova sindikata, Zabrana o trgovini belim robljem, zakona o cenzuri i zakona o zabrani no{enja vatrenog oru`ja, i rasne diskriminacije. Re~eno je, s opravdanjem, da Ustav ozna~ava ono {to Vrhovni Sud kaè da on zna~i. Jedan dokumenat tako temeljan kao {to je Povelja o Pravima ne moè biti ugroèn proizvoljnim tuma~enjima. Njemu nisu potrebna potrebna nikakva nikakva tuma~enja. On se mora jednako primenjivati primenjivati na dràvu, dràvu, i sve dràve, op{tine, grupe i pojedince u dràvi. On se mora primenjivati na takav na~in da pojedinac pojedinac ili manjina ne moraju traìti uto~i{te u razra|ivanju, dugim i skupim procesima procesima da bi za{titili za{titili ta prava. Du`nost dràve je da obezbedi to uto~i{te uto~i{te svima bez razlike, razlike, na na~in na~in u ve}oj meri nego {to su ìvot i imovina sada za{ti}eni, od o~iglednijih i slabije organizovanijih oblika nasilja. Sloboda ne moè podle}i proizvoljnom i pogre{nom pogre{nom tuma~enju. tuma~enju. Ona mora jasno obuhvatati slobodu od proganjanja na moralnim, politi~kim, ekonomskim, rasnim, socijalnim ili religioznim temeljima. Nijedan ~ovek, nijedna grupa i nijedna nacija ne mogu polagati pravo na pojedina~nu slobodu bilo kog ~oveka. Bez obzira kako bio ~ist motiv, kolika bila nu`da, koliko uzvi{en princip, takav ~in nije ni{ta drugo do tiranija. To nikada nema opravdanja.

4

Pitanje glasi: da li smo mi u stanju da se suo~imo sa posledicama demokratije? Nije dovoljno da sloboda bude obezbe|ena ~isto negativnim sredstvima. Sloboda nema zna~aja tamo gde njeno izraàvanje kontroli{u mo}ne grupe kao {to su to {tampa, radio, televizija, crkve, politi~ari i kapitalisti. Sloboda mora biti osigurana. A ona se moè osigurati jedino pokoravanjem principu da ~ovek ima neka neotu|iva prava, kao na primer: Da ìvi svoj privatni ìvot, toliko da se to ti~e samo njega samog, onako kako on to èli. Da jede i pije, da se obla~i, ìvi i putuje kad, gde i kako mu je volja. Da se izraàva onako kako on to smatra pogodnim. Da govori, pi{e, {tampa, eksperimenti{e i ina~e stvara po svojoj volji. Da radi onako kako odabere, kada i gde odabere, po razumnoj i srazmernoj plati. Da kupi sebi hranu, skloni{te, skloni{te, medicinske i socijalne potrebe, i sve druge usluge i artikle neophodne za njegovu egzistenciju i samostalno izraàvanje po razumnoj i srazmernoj ceni. Na pristojnu okolinu i vaspitanje tokom svog detinjstva, sve dok ne stekne odgovornu punoletnost. Da voli onako kako on èli, gde, kako i sa kim on to odabere, u skladu jedino sa svojim sopstvenim èljama i èljama svog partnera. Na prakti~nu priliku da uìva ta prava, onako kako on to èli, bez ometanja ometanja s jedne, jedne, ili prinude s druge strane. Da {titi svoju li~nost, li~nost, svoju imovinu imovinu i svoja prava, sve do te mere da ubije napada~a, ako je to neophodno. To i jeste svrha prava na posedovanje posedovanje i no{enje oru`ja. Ta prava se moraju uravnoteìti uravnoteìti izvesnim odgovornostima. Liberal, prihvataju}i ta prava, mora garantovati ista prava svima drugima drugima u svako doba, bez obzira na njegova li~na ose}anja ili interese. On mora raditi na njihovom uvo|enju i za{titi, ìveti na na~in koji

je u skladu sa njima i biti spreman da ih brani po cenu ìvota. On mora odbiti odbiti pokornost svakoj dràvi ili organizaciji koja pori~e ta prava, i pomo}i i ohrabriti sve one koji ih, bez ograda i dvosmislenog tuma~enja, jam~e. On m ora odbiti poga|anje poga|anje oko tih principa principa po bilo kom pitanju, pitanju, ili zbog bilo kog razloga. Takav je ma~ slobode. On ima dve o{trice; oru`je za heroje. Takvi principi su jedino mogu}i za najvi{e tipove jedne civilizacije, i ~ak dovoljno te{ki i za njih. Jer ni{ta manje od tih principa ne}e osigurati opstanak slobode, demokratije ili samog dru{tva. Liberalizam nije samo zakonik za pojedince i dràvu, to je jedina mogu}a osnova za internacionalnu civilizaciju. Ti principi su, kao i svi principi, jalovi sve dok ih ne budu po{tovali i {titili oni na koje se oni odnose, sve dok ne budu proèti jednim zrelim i civilizovanim gledi{tem. Oni se moraju tuma~iti i primenjivati sa razumevanjem i simpatijom, sa humorom i tolerancijom. Za njihovu primenu i odbranu nisu potrebni pretencioznost, sentimentalnost niti histerija. Tako|e, mi nekom ~oveku ne moèmo naturati njegova prava. ôvek ima pravo da bude rob, ako mu je to po volji. Ako on ne brani svoja prava, on zasluùje ropstvo, pa to i dobija. Osoba koju tirani{e neki ~lan njegove porodice, ili neki prijatelj, javno mnenje ili robovski moral dostojan je tog svog stanja i svi njegovi njegovi protesti su licemerni. âk i fizi~ki slabija osoba koja je `rtva nekog siledìje moè pribe}i izjedna~avaju}em dejstvu dùdoa, noà ili pi{tolja. Sva neophodna sredstva sredstva su opravdana opravdana kada ih pojedinac primeni za odbranu svojih osnovnih i neotu|ivih prava. U tom pogledu kodeks o dvoboju, sa kvalifikacijama izjedna~avanja oru`ja i vite{kog pona{anja, moè biti optimalno optimalno re{enje za sporove sporove koji se ne mogu miroljubivo re{iti. Takav sistem je nesumnjivo nesumnjivo manje nepo{ten nepo{ten i daleko odre|eniji od sloènih, skupih i besmislenih groteski sukobljenih advokata.

Pored toga, pobolj{anje pobolj{anje u manirima bi vi{e nego nadoknadilo pogibiju nekolicine razlju}enih pojedinaca, koji bi i ina~e verovatno izginuli u saobra}ajnom udesu, sa daleko kobnijim posledicama po one u neposrednoj blizini. Ovu tezu moèmo lepo ilustrovati ilustrovati ako posmotrimo posmotrimo pona{anje pona{anje ma~ke. Ona }e trpeti do odre|ene granice, ali vi{e ne. To je njen temeljni princip. Nju ne moèmo gurkati tamo-amo. Nesumnjivo je da njeni zubi i kandè, zajedno sa voljom da ih upotrebi, doprinose omogu}avanju takvog stava. Uvek postoji alternativa ropstvu: moèmo umreti bore}i se. Nijedan tiranin ne moè dobiti vi{e od isprazne pobede pobede nad ljudima koji tako postupe, a pojedinac tu ~ak moè otkriti poslednji kamen svoje nepovredivosti. Sloboda, kao milosr}e, po~inje kod ku}e. Nijedan ~ovek nije dostojan da se bori u cilju slobode sve dok ne pobedi svoje unutra{nje gospodare. On mora savladati kontrolu i disciplinu nad kobnim strastima koje ga vode ka ludosti i propasti. On mora pobediti neumerenu sujetu i gnev, samoobmanu, strah i potiskivanje. To su sirove rude njegovog bi}a. On mora istopiti te rude u vatri ìvota, iskovati svoj vlastiti ma~, okaliti ga i nao{triti nao{triti na grubom grubom brusu iskustva. iskustva. Tek tada }e biti podoban da nosi oru`je u ve}oj bici. Nema zamene za hrabrost, a pobeda pripada odva`nima. On ne}e imati nikakve veze sa asketizmom ili vi{kovima slabosti. Samo-izraàvanje bi}e njegova parola; ~vrsto, prodorno i umereno. On mora prvo upoznati sebe i ovladati sobom. Tek tada se moè boriti sa ekonomskim pritiscima pritiscima koje name}u ekonomske grupe i kapitalisti, ili sa politi~kim pritiscima koje sprovode demagozi. Ali, tada se moè na}i u te{kom poloàju. Ako sebe nazove liberalom, on otkriva da je pretpostavljeno poveren spoljnoj spoljnoj politici Ruske Vlade. Ako se suprotstavi sovjetskoj politici on je dobrodo{ao dobrodo{ao u logor Katoli~ke Katoli~ke crkve i Udruènje proizvo|a~a. Ako izbegne oba logora, optuì}e ga za nedostatak principa. Ako bi podrào podrào prava radnih ljudi, manjina ili rasnih grupa, bio bi Crveni. Ako istovremeno veruje u Ustavnu Ustavnu Vladu i pojedina~na prava, on je jo{ i Fa{ista.

5

Mnogi liberali su upoznati sa ovom situacijom, ali izgleda da je samo mali broj izvukao zaklju~ak. Te{ko}a nastaje nastaje u glupoj glupoj ili namernoj zbrci oko prava pojedinca i odgovornosti dràve. @alostan je komentar na na{ mentalitet to {to dru{tveni reformatori pristaju na totalnu disciplinu, dok navodni individualisti propagiraju totalnu neodgovornost. Prava pojedinca pojedinca se mogu jasno definisati. Njegove odgovornosti, kao i odgovornosti dràve, mogu se jasno definisati. Njegova prava prestaju prestaju tamo gde po~inju prava drugog ~oveka. Du`nost dràve je da osigura jednaka prava svima. To bi trebalo biti veoma jasno, i za~u|uju}e je da je to pitanje toliko zbrkano. U odsustvu dru{tvene privrènosti principima liberalizma, pozitivisti su uzurpirali njegovo ime i fraze da bi propagirali svoje razne totalitarizme. Ovom procesu uveliko pomaè pseudo-liberalizam koji veruje da se mora potisnuti svako mi{ljenje suprotno njegovom vlastitom. Dok ja pi{em, navodne liberalne liberalne grupe agituju za ukidanje javnih foruma onima koje oni nazivaju fa{istima. Amerikanizovana dru{tva teè ukidanju komunisti~ke ili "crvene" knjièvnosti i govora. Religiozne grupe, potpomognute {tampom javne savesti stalno vode kampanju za zabranu umetnosti i knjièvnosti, koje, kao po bo`jem ovla{}enju, ovla{}enju, oni nazivaju "nepristojnim", nemoralnim ili opasnim. Moè izgledati da su sve te organizacije posve}ene jednom zajedni~kom cilju, gu{enju slobode. Njihova iskrenost nije nikakvo opravdanje. Istorija je krvavi testament testament da iskrenost iskrenost moè po~initi takva zverstva koja cinizam nikad ne bi mogao ni zamisliti. Svaka od tih grupa u~estvuje u pomamnoj borbi da rasproda, rasproda, izda ili uni{ti

slobodu koja je njihovo najfinije uro|eno pravo i koja je sama osigurala njihovo trenutno postojanje. Sloboda je dvosekli ma~. Onaj koji veruje da je apsolutna ispravnost njegovog uverenja autoritet za potiskivanje prava i mi{ljenja njegovih kolega, ne moè biti liberal. Liberalizam ne moè postojati tamo gde on naru{ava svoje sopstvene principe. On ne moè postojati kada zagovornik vanrednog stanja i prodavac utopija uspe posti}i privremenu ili trajnu suspenziju prava. Sloboda se ne moè gu{iti da bi se branio liberalizam. Temeljna na~ela liberalizma se moraju najjasnije ustanoviti i definisati. Prava ~oveka su nepovrediva prava, iznad zakona, iznad sudova ili dràve, iznad volje ve}ine ili Boga. Ako se to ne shvati tako, onda nema slobode. slobode. Sloboda nije data. Ona je neotu|ivi posed svakog ~oveka, ène ili deteta. Ona se ne moè oduzeti. Ona se moè samo predati. Ako èlimo posti}i demokratiju, prava pojedinaca i odgovornosti dràva se moraju otvoreno definisati i revnosno braniti. Neshvatljivo je da ljudi koji su se borili i ginuli u nekom ratu protiv totalitarizma ne znaju za {ta su se borili. To je fantasti~an vic kada se stvari u koje oni veruju poput no}ne more pretvaraju u stvari protiv kojih su se borili. Jedna generacija je potonula u krvi i agoniji da bi svet u~inila sigurnim. Me|utim, one zle stvari koje svet ~ine nesigurnim jo{ uvek idu slobodne i neporaène, smi{ljaju}i nove `rtve bede i krvi. Krivica nije sasvim ni na ratnim hu{ka{ima, mo}nicima i demagozima. Ako ljudi dopu{taju eksploataciju i uniformisanost u bilo koje ime, oni zasluùju to svoje ropstvo. Jedan tiranin ne ~ini svoju tiraniju tiraniju mogu}om. Nju ~ine mogu}om ljudi i nikako druk~ije. To je te{ka istina. A svaki liberal koji ne podràva svoje principe svom svojom snagom, inteligencijom i hrabro{}u, doprinosi, mada indirektno, propasti liberalizma. Da bi dao takvu podr{ku on mora upoznati i razumeti liberalizam kao veru, princip i ìvotnu filozofiju.

Po samoj svojoj prirodi, liberalizam nije jedan odse~en i osu{en sistem mi{ljenja. U na~inima on se menja, kao {to se i ~ovek menja. U detaljima on moè varirati od jednog do drugog pojedinca, kao {to se i ti pojedinci me|usobno razlikuju. Me|utim, Me|utim, postoje neki principi principi koji su nepromenljivi. Moj cilj je da istraìm prirodu tih principa i da opi{em ma~ pomo}u kojeg liberal moè adekvatno braniti svoj liberalizam. Dobar deo na{eg savremenog mi{ljenja karakteri{e pretvaranje i izvrdavanje, pozivanje na najvi{e autoritete koji su neliberalni, praznoverni i reakcionarni reakcionarni.. Mi ~esto nismo ni svesni tih misaonih procesa. Mi prihvatamo ideje, autoritete, kupimo fraze i prilike bez ulaganja napora da razmislimo ili ispitamo. Pa ipak, te stvari mogu prikrivati prikrivati stra{ne zamke. Mi ih prihvatamo prihvatamo kao ispravne ispravne zato {to se one povr{no slaù sa stvarima u koje mi verujemo. Mi pozdravljamo ~oveka koji je za liberalizam, protiv komunizma, bez truda da ispitamo za {ta je on jo{ ili protiv ~ega je. U na{em slepilu mi sebe ostavljamo otvorenim za eksploataciju, uniformisanje uniformisanje i rat. Uskome{ani Uskome{ani razvoji razvoji u nauci i dru{tvu dru{tvu zahtevaju novu ~istotu misli, preispitivanje i ponovno propisivanje principa. Nije dovoljno da jedan princip bude sveti zato {to je uobi~ajen. On se mora ispitati, isprobati i proveriti u vatri na{ih novih potreba. Po na{em zakonu, u na{im dru{tvenim i me|unarodni me|unarodnim m odnosima, odnosima, m i smo krivi za bezbroj varvarizama i praznoverja. Te stvari se toleri{u samo zato {to postoje, zato {to smo se mi na njih navikli, i zato {to je ~esto jako neprijatno suo~iti se sa ~injenicama. Ovde razvijen razvijen sistem je veoma prost. Sloboda je temelj civilizacije. Nijedna prava civilizacija nije mogu}a bez te slobode, i nijedna dràva, nacionalna ili internacionalna, nije stabilna u njenom odsustvu. Pravi odnos izme|u ove slobode s jedne strane, i dru{tvene odgovornosti sa druge, jeste ravnoteà koja }e osigurati osigurati stabilno stabilno dru{tvo. dru{tvo. I nikakvim drugim sredstvima, sem totalnog poni{tavanja individualnosti, to se ne moè posti}i. Vi{e se ne moè izbegavati nezaboravni ultimatum ultimatum prirode: menjaj se ili umri. Iz Versaja, prigu{eni prigu{eni glas kli~e: kli~e: "Do}i }e vreme."

6

Iz Pariza danas, glas truba objavljuje: "Vreme je." A sutra glas vihora uzvikuje: "Vreme je pro{lo." Protiv Protiv tog vremena, ma~.

II. MA^ I DR@AVA Dràva postoji prvenstveno radi za{tite prava pojedinca. Kada ona ne ispuni tu svoju svrhu onda nije ni{ta drugo do anarhija ili tiranija. Sve ostale funkcije dràve su podre|ene tom osnovnom cilju. U mehanizmu predvi|enom za funkcionisanje dràve, osnovni okviri se moraju uvesti za obezbe|enje prava 1. Slabijih ljudi od ja~ih ljudi, 2. Pojedinaca od grupa, 3. Manjih grupa od ve}ih grupa, 4. Pojedinaca i grupa od dràve. Temelj dràve mora biti pravni zakonik sli~an onom ozna~enom u prethodnom poglavlju. Argument Argument anarhije, anarhije, da }e ukidanje dràve odmah sru{iti Utopiju, je besmislen. U tom slu~aju slu~aju pojedinac nema uto~i{ta od mo}nih grupa koje bi preuzele i prevazi{l prevazi{le e prava dràve. dràve. To je jedna neizvesna sloboda koja dopu{ta bebi da odgega me|u vukove. Na drugoj strani, pozitivisti tvrde da ~ovek postiè slobodu pokoravaju}i se autoritetu. Putem slepe poslu{nosti diktaturi proleterijata, Crkvi, Rajhu, dràva }e postepeno izumirati, mileniju }e se navr{iti. Zaveì detetu noge, tvrde oni, dok ne postane postane punoletno, pa ga pusti da hoda. Reakcionari bi pomirili ova dva ekstrema vezuju}i mu noge i onda ga odvezanog gurnuli me|u vukove. Ve}ina ovih apsurdnih mi{ljenja proiza{la je iz konfuzije izme|u sfera pojedinca i dràve. U stvarnosti, razlike su najvidljivije. U sferi njegovih privatnih prava, kao {to je ve} definisano, pojedinac je nepovrediv i dràva nema autoriteta niti bilo kakvog drugog interesa sem da mu omogu}i priliku priliku da ostvaruje ta svoja prava.

Me|utim, ~im se njegove aktivnosti po~nu preklapati sa sferom prava drugih ljudi, te aktivnosti postaju stvar dràve. Ne mislim na njegove potencijalne aktivnosti. To je sofizam, u biti fa{isti~ki, da bi neki ~ovek trebao biti uhap{en zato {to bi mogao biti opasan. Slede}i Slede}i takav argument argument ~ovek bi mogao biti zatvoren iz bilo kog razloga po bilo ~ijoj proceni. To je jednostavno stavljanje neograni~e neograni~ene ne mo}i u ruke dràve. dràve. Sve {to nije zabranjeno zabranjeno je prinudno. prinudno. To je vrhunski zaklju~ak takve dogme. Sasvim je jasno da takvi zakoni visokih principa koji ograni~avaju potencijalnu izdaju, nemoral, bogohuljenje, jeres, ad nauseam, neizbe`no vode ka zvezdanoj sobi (tajnom sudu, opp.) i koncentracionom logoru. A cenzura u bilo kom vidu je probojac za fa{izam, po{to pruà proizvoljnu i nekontrolisanu mo} u ruke pojedinaca. Titule i slu`be su samo etikete za ljude; pape, predsednici, sudije i propovednici su samo ljudi, kao vi i ja. I nije dobro poloìti proizvoljnu mo} nad ìvotima ìvotima i mi{ljenjima mi{ljenjima ljudi u ljudske ruke. To je obilno demonstrirala istorija, stara, srednjevekovna i moderna. Ta mo} je uvek zloupotrebljavana. Ona se neizbe`no koristila za sticanje sve ve}e mo}i, politi~ke, ekonomske ili duhovne. A od tih zloupotrebljiva~a ~ovek uzvi{enih principa je najopasniji. Vi ne èlite da budete ubijeni samo da bi popravili moju nov~anu situaciju ali ako vas ja uspem uveriti da je to za op{te dobro ili za slavu Boga, e to ve} moè biti sasvim druga stvar. Toliko o njegovim potencijalnim delima. Me|utim, kada aktivnosti nekog pojedinca uklju~uju kontrolu nad cenama stanarina, hrane, ogreva, struje i drugih potreba, nad zakonima, nad izraàvanjem u {tampi ili javnosti ili nad bilo kojim drugim oblikom li~nog ìvota, slobode i ostvarivanja sre}e, tada njegov posao u svakom slu~aju postaje stvar (posao) dràve. Te`nja ka monopolu je jedna od najve}ih opasnosti prisutna u privatnom preduzetn preduzetni{tvu i{tvu.. Taj trend se mora osujetiti javnom kontrolom.

Kada {tampu, radio i televiziju kontroli{u male grupe, sloboda govora je nu`no suèna i ugroèna, kao {to je to danas. Nagomilavanje preterane mo}i, bilo to od strane Vlade, radni~ke klase, religije ili kapitala ili bilo koje druge grupe, mora biti spre~eno po svaku cenu. Sloboda ne moè preìveti alternativu. Sloboda }e uvek biti neizvesna sve dok ne shvatimo tu ~injenicu. Prosto stvar nije u tome ko ima mo} niti u koje ime se ona primenjuje. primenjuje. Posedovanje ili primena prekomerne mo}i, pa bilo da je to mo} za proganjanjem, morenjem gla|u, gla|u, pretnjom pretnjom i ugnjetavanjem, ograni~avanjem i zabranjivanjem, cenzurom cenzurom i odbijanjem, od strane bilo koje grupe i u bilo koju svrhu, uvek je pogre{no. Adekvatno ograni~enje mo}i je branik civilizacije. Ne spada u funkciju dràve da konkurentski ili sama ulazi u bilo koji posao. Dràvni monopol je isto tako nepoèljan nepoèljan i dostojan prekora kao i svaki drugi. Ali funkcija dràve jeste da rigorozno nadzire i reguli{e sve takve aktivnosti da se te mo}i ne bi zloupotrebile. Razume se da }e se mito i glupost uvu}i u taj nadzor, bar dok javnost ne po~ne zahtevati slu`benike mnogo vi{eg kalibra od ovih dana{njih. Izvesno je da }e ljudi gre{iti. Ali bolje je da neki ljudi imaju ograni~enu mo} da drugi ljudi ne bi imali neograni~enu mo}. Prava i odgovornosti radnika i kapitalista kapitalista nisu ni{ta ve}a niti manja od prava bilo kojeg drugog pojedinca ili grupe. Niti bilo koja od tih, niti bilo koja druga grupa, nema nikakvno pravo na upotrebu ekonomskog, politi~kog ili socijalnog pritiska, nasilja ili zastra{ivanja protiv bilo koje druge grupe ili pojedinca. Oni koji tako postupaju moraju biti strogo odgovorni odgovorni pred zakonom zakonom i pravima ~oveka. To, a ne kontra-nasilje i zastra{iva zastra{ivanje, nje, jeste pravo uto~i{te suprotstavljenih grupa. Kad ovaj zakon padne, ve}e gra|ana je jo{ uvek obavezano njime, kao privremeno stanje. Ako nije, onda ono nije ni{ta vi{e od kriminalne rulje.

7

Ovo ni u kom slu~aju ne pori~e vrednost ili nu`nost revolucije u ekstremnim slu~ajevima. Kada se dràva raspada ili propada, ili kada dràva ili grupe unutar dràve proizvoljno naru{avaju prava individua ili drugih grupa, i kada sva druga uto~i{ta izostanu, tada revolucija postaje nu`nost i du`nost. Pod revolucijom podrazumevam oruàni ustanak usmeren u cilju da okon~a tiraniju, tla~enje i eksploataciju. Ipak, ta revolucija, da bi imala smisao, mora biti nadahnuta nadahnuta i predvo|ena principima liberalizma. Takva je bila Ameri~ka Revolucija. Ali teror u Francuskoj je bio obi~na zlo~ina~ zlo~ina~ka ka rulja. rulja. A teror u Nema~koj je bio jedna organizovana zlo~ina~ka rulja. Tu postoje ogromne razlike. Progonjeni - crnac, jevrejin, osiroma{en osiroma{en - lak su plen za tiranine koji bi ih vrbovali za svoj cilj pomo}u sentimentalne eksploatacije njihove sramote. A takve osobe, razumljivo dovedene do besa ili o~ajanja netolerantnim tretmanom, tretmanom, nikada ne prestaju misliti da ti tirani ùde da nametnu ista mu~enja drugim grupama pod drugim imenima. Da bi koristila, koristila, revolucija revolucija mora biti ne{to vi{e od preokreta. Te osobe, vi{e od svih drugih, trebale bi razumeti liberalizam i toleranciju. Progonitelji i eksploatatori vrebaju iza imena, institucija i tradicija, ~esto besmislenih i zastarelih, da bi dobili laskanje onih koji ne misle. Najve}i u rasi su zavedeni, najfiniji principi su ukaljani i pretvoreni u podle zamke za budale. Liberalizam ne moè zameniti liberale, i sve dok zakonik ne bude nadahnut njihovom njihovom krvlju, on }e truliti, kao {to i truli, i biti na mukama, kao {to i jeste. Plutokrati, demagozi i nadriadvokati bujaju u le{ini jednog sistema izvrsno planiranog za oslobo|enje ljudi. A pozitivista obuzet mirisavom okolinom kao

{akal, ~eka trenutak kada moè iskoristiti trule` da ukrade le{. Svaka nova generacija mora nadahnjivati liberalizam novim ìvotom. On se mora preure|ivati, obnavljati i nanovo potvr|ivati, da se ne bi u trenutku mirovanja privukli `dera~i le{eva. A kada je ~ovek jedna privatna jedinka, nijedna grupa i nijedna dràva nemaju nikakvih nikakvih prava ni na najmanji deli} njegovog vremena ili ìvota. Sve slu`be moraju biti dobrovoljne. Svaka nedobrovoljna slu`ba je ropstvo, ma kako je pravdali. I posao (samo) za ~lanove sindikata i obavezna vojna regrutacija jasne su povrede povrede ovog propisa. propisa. Sigurno je da ~ovek ima pravo da se pridruì udruènju radnika, da {trajkuje individualno ili en masse da bi ostvario svoje ciljeve. Ali on ne sme biti prisiljen da tako postupi. Nijedno pitanje nije toliko va`no da bi opravdalo takvu povredu li~ne slobode. Isti je slu~aj i sa vojnom regrutacijom. To je najgnusnije naru{avanje slobode. Svakako da se pojedinac moè upisati u vojnu slu`bu, pod izvesnim okolnostima to moè biti njegova du`nost. Ali on ne sme na to biti prinu|en. Nijedna vlada niti dràva nemaju pravo da prisile nekog pojedinca da se bori ili pogine radi njenog opstanka. Ja ne mogu naterati mog suseda da se bori za mene, za{to bi koalicija mojih suseda prisilila mene da se borim za njih? NIkada nije opravdano upotrebljavati silu, sem u samoodbrani ili odbrani na{ih principa, i mi ne smemo PRISILITI druge da biju na{e bitke. O~uvanje svetskog poretka je prava funkcija jedne svetske dràve koja bi trebala zadràti propisno naoruàne policijske snage za tu svrhu. Nacije su odgovorne odgovorne kao i pojedinci i, u stvari, mnogo odgovornije. odgovornije. To je minimalni minimalni zahtev civilizacije da bi one trebale biti strogo odgovorne za svoja dela. U odsustvu minimalne za{tite ~estite nacije mogu se pouzdati samo u dobrovoljni upis u vojsku svojih gra|ana. Dràva koja tako zavisi od ljubavi i odanosti svog gra|anina u svojoj odbrani, morala bi najverovatnije da neguje njegove slobode.

To bi trebalo biti primarno na~elo jedne svetske dràve da nijedna nijedna nacija ne moè prisilno regrutovati nijednu osobu. O~uvanje nacionalnog i svetskog poretka po~ivalo bi na osobama dobrovoljno zaposlenim i propisno pla}enim za svoju slu`bu, kao {to bi to trebao biti slu~aj i sa svakom drugom policijskom silom. Sistem u kojem se ~ovek surovo odvoji od ku}e, porodice porodice i posla, posla, plati bednom bednom platom i izloì uvredama i nare|enjima neke polu-fa{isti~ke polu-fa{isti~ke vojske je nepodno{ljiv i varvarski. On se ne moè tolerisati u svetu posve}enom liberalizmu i demokratiji; liberali njega ne smeju tolerisati. ored toga, napredak u m odernom odernom ratovanju neutrali{e potrebu za velikom armijom. Jedna svetska dràva je jedini jedini odgovor na atomsku bombu. U odsustvu nje nacije bi mogle isto tako dopustiti svojim gra|anima da nekoliko preostalih godina proìve u miru i slobodi. U odsustvu nje ne}e se ni{ta promeniti u slede}im decenijama. Jo{ jedna najpodmuklija totalitaristi~ka tehnika je op{ta vojna obuka. Na prvom mestu, kao i regrutacija, to je o~ita povreda pojedina~nih prava. Drugo, ona izlaè mladost, u njenom najpodlo`nijem i najfanati~nijem dobu, indoktrinaciji dràve. Program obuke mladih je prva briga svake fa{isti~ke i komunisti~ke dràve. Sve dok vojska ostaje nu`no zlo, moè biti neophodno da se odràva dobrovoljnim upisom. Ako su povodi adekvatni odziv }e biti zadovoljavaju}i. Ali izbegnimo ~ak i senku prinude da nas stvarnost ne bi smrvila.

III. MA^ I ZMIJA Od svih ~udnih i stra{nih mo}i, me|u kojima se kre}emo neinformisani, neinformisani, seks je najmo}nija. Za~eti u orgazmu ìvota prolamamo se u agoniju i ekstazu iz sredi{ta stvaranja. S vremena na vreme vra}amo se toj fontani, gubimo se u vatrama bi}a, na tren sjedinjeni sa ve~nom silom i vra}amo obnovljeni i okrepljeni kao iz neke ~udesne svete tajne. Zatim, na kraju, na{ se ìvot svr{ava u orgazmu smrti. Seks, predstavljen kao ljubav, leì u srcu svake misterije, u sredi{tu svake

8

tajne. To je ta veli~anstvena i suptilna suptilna zmija koja se obavija oko krsta i sklup~ava u su{tini misti~ne ruè. Tajna i bruka Hri{}anstva otkriva se kada se shvati da je sveti duh ènsko, Sofija. To je istinit i prirodan poredak, otac, majka, sin. Samo ime boga, Jod He Vau He, otac, majka, sin, k}erka, kada se pravilno izgovori, potvr|uje sjaj biolo{kog poretka. Kako bi ìvot mogao proiste}i proiste}i iz strogo mu{kog stvaranja? Koje bi ~udo moglo biti ve}e od ~uda polnog sparivanja, za~e}a i perioda trudno}e? Kod pokvarenog i demonskog demonskog Jehove sve{tenstvo je skrnavilo prirodu da bi ovekove~ilo tiranski i praznoverni patrijarhat. @ena je bila naruèna i osramo}ena klevetom bezgre{nog za~e}a. Zatim, uz pomo} tog trgovanja misterijom, jedna vrhunska hipnoza postade osnova crkvene mo}i i to je izvor tolikih psihoza vidno prisutnih u savremenom svetu. Isticano je da je crkva bila nosilac progresa progresa i slobode. slobode. N ajneta~nije ajneta~nije {to se moè re}i. Organizovano Hri{}anstvo je neizbe`no sklapalo savez sa tiranijom, nazadnja{tvom i progonstvom. Nijedna organizovana dogma ne moè doprineti progresu izuzev slu~ajno. Jedini doprinos crkve je bio da nenamerno podsti~e revolt protiv sopstvene zatucanost zatucanosti. i. Te{ko da moè biti druk~ije kod te organizacije zasnovane na dvostrukoj zabludi, gre{nosti seksa i bezgre{nosti ~oveka. Niti se bilo koja druga religija moè nadati da }e pomo}i ~ove~anstvu dok propoveda propoveda ljubav a ruì koren ljubavi. Svako ko poku{ava razumeti razumeti i boriti se sa ljudskim odnosima mora razumeti va`nost i prenagla{enost seksa u ~ovekovoj ulozi. Oboàvanje seksa i seksualni simbolizam jesu osnova svih svetskih religija. Seks je bio izvor mo}i organizovane Hri{}anske crkve. Seks i seksualne neuroze

su temeljni ~inioci u pona{anju savremenog ~oveka. Te tri ~injenice daju seksu mesto od primarnog zna~aja u liberalnom ispitivanju dru{tva. Na{a seksualna pona{anja u velikoj meri karakteri{e pretvaranje. Ve}ina ljudi mla|ih od pedeset godina danas praktikuje, s vremena na vreme, ono {to se naziva nedopu{teni seksualni odnos, nelaskava etiketa za prijatnu zabavu. Pa ipak, mi se pretvaramo da to ne radimo, mi ne verujemo u to, nikad to ne bismo uradili i veoma osu|ujemo kriminalne tipove koji to rade. Policajci hapse i osu|uju okrivljene osobe uhva}ene na delu koje i oni sami sebi dopu{taju pri svakoj prilici. Dru{tvo, u me|uvremenu izme|u takozvanih preljuba i bluda, aplaudira osudi. Radosno (pretpostavljam) zadovoljavanje prirodne potrebe je definisano kao zlo~in. Mlade osobe koje uìvaju jedne u drugima, ili to poku{avaju, optere}ene optere}ene su ose}ajem ose}ajem krivice krivice i sramote. Svrstani su sa obi~nim kriminalcima, plja~ka{ima i ubicama. Za{to? Odgovor je sraman. Zato {to je nekad, u mra~na vremena, u uslovima prljav{tine i bede, |ubreta, neznanja, praznoverja i ugnjetavanja, seksualni tabu bio osnovni instrument mo}i. To je bio instrument mo}i jedne fa{isti~ke, krvolo~ne, sadisti~ke ~ete razbojnika poznate kao Hri{}anska Crkva. To je razlog za{to se danas zaljubljeni mladi ljudi klasifikuju kao kriminalci, polne bolesti bujaju, a oni koji vr{e abortuse profitiraju. Praznoverje koje je podsticalo ovu sramnu stvar nije vi{e apsolutno dominantno. Me|utim, podli instrument njegove mo}i, taj uàs koji je nazvao ljudsko telo nepristojnim, ljubav poganom, koji je ukaljao ènu sramotom izvornog greha i uvredio je uklju~enom klevetom bezgre{nog za~e}a, ta prljava stvar i dalje ostaje da ukalupljuje ukalupljuje na{e misli i oblikuje na{e zakone. Najzna~ajnije je da se duhovni i fizi~ki naslednici naslednici te crkve, i Katoli~ke i Protestantske, energi~no i efikasno protive kontroli ra|anja, informisanju o

polnim bolestima, zakonu o razvodu braka, i ukratko, svemu {to bi ograni~ilo to neznanje i divlja{tva koji su njihova glavna snaga. Ta skarednost se ne opravdava ~injenicom da su budale odane. Da odbija {irenje kontraceptivnih tehnika i obave{tenja osobama koje ne èle ili ne mogu izdràvati porodicu; da spre~ava javno obrazovanje u seksu i seksualnoj seksualnoj higijeni i time podsti~e podsti~e i {titi abortus, sifilis i neopisivu bedu sve u ime nedokazivog praznoverja, natprirodnog natprirodnog tabua - to je milosrdni milosrdni posao crkve. Da po svaku cenu podràva svakog kralja, tiranina i fa{isti~kog diktatora koji podràva status quo protiv narodne vlade, takvo je njeno milosr|e. Da pomo}u svih mogu}ih trikova spre~i slobodnu slobodnu raspravu ili izlo`bu o seksu i religiji u umetnosti, knjièvnosti i obrazovanju, to je njena pravda. Ako te grupe ograni~e ovu glupost na svoje vlastite vernike, to bi bilo unutar njihovih prava. ôvek ima pravo na svaku li~nu glupost ma kako to monstruozno moglo izgledati. Ali to nije njihova glavna briga. Oni poku{avaju tu glupost nametnuti svima putem svih sredstava zakonske, moralne i ekonomske dominacije i zastra{ivanja u njihovoj kontroli. Uspeh ovog programa moè se proceniti preko stanja {tampe, radija, televizije i zakona. Zatim, veran formi i fa{ista kao i uvek, cenzor upotrebljava svoju moralnu pobedu za nametanje politi~kih i socijalnih cenzura na svim poljima. Verski fanatici i demagozi prizivaju boànsko boànsko pravo religije religije i moralnosti moralnosti da bi stekli preterano veliku mo}. Ali, ni sloboda religije ni sloboda {tampe ne moè se upotrebiti kao smicalica za gu{enje slobode u tim i drugim poljima. Mi ne treba samo da imamo slobodu religije, mi moramo imati i slobodu od religije. Ideja da je seks u umetnosti, literaturi i ìvotu predmet zakona o kriminalu zasnovana je na praznovernom religioznom seksualnom tabuu. Cenzorska Cenzorska mo} crkve, dràve i ùte {tampe temelji se jedino jedino na pretpostavci pretpostavci da tabu neke date religije (treba da) ima zakonsku sankciju. A ta kazna, kad se jednom ustanovi, suptilno se kasnije proteè na sva sveta dru{tvena i politi~ka uverenja i dogme te religije. 9

Tako religija, uvek ~estita i konzervativna, sklapa saveze sa fa{isti~kim i kapitalisti~kim klikama, koje tada dobijaju odre{ene ruke da progone i ruè liberalizam u svim njegovim vidovima. Ovaj nesveti savez je tako slobodan da vr{i svo mogu}e {ikaniranje i cenzuru pod izgovorom slobode religije i {tampe. Kada sa devedeset procenata {tampe, radija i filmske industrije industrije gospodari neka mala klika lako se moè definisati vrsta slobode koja se moè o~ekivati. Praznoverje, tabu, nazadnja{tvo i fa{izam ~udesno se me|usobno dopunjuju i podsti~u. podsti~u. Niti je neka uteha ~injenica da jedna vrsta totalitarizma proganja drugi ili se bar tako predstavlj predstavlja. a. Savremeni ~ovek mora prepoznati izvor i prirodu njegovih seksualnih tabua i uni{titi uni{titi ih na samom njihovom njihovom izvoru. Jedino tako on moè posti}i du{evno zdravlje u seksu, i, preko toga, isto u ~itavom ìvotu. U ovom dru{tvu rani brakovi su ~esto spre~eni zbog ekonomskih razloga. Iznad svega toga, predbra~ni seksualni odnosi su prirodni, i veoma ~esto poèljni. Kontraceptivna sredstva, koja svaka inteligentna mlada osoba moè dobiti od apotekara ili lekara, moè umanjiti problem polnih bolesti i preranog za~e}a. Razvitak seksualne tehnike, utvr|ivanje kvalifikacija jednog partnera, zadovoljenje mladala~kog nagona za eksperimentisanjem, obe}avaju jedan daleko trajniji i stabilniji brak od onog koji je zapo~et u neznanju i pretvaranju. U samom braku dru{tveni ugovor je obavezuju}i i zajedni~ki ste~ena svojina pripada pripada podjednako muù i èni. Gde god da bilo koje dve osobe zavetuju svoju ljubav jedno drugom niko sa strane nema pravo da se upli}e i svaka strana ima pravo da se odupre takvom uplitanju, i silom ako je neophodno.

Ali nijedna strana, bilo da se radi o ven~anom ili neven~anom odnosu, nema nikakvo pravo niti ovla{}enje nad ljubavlju ili naklono{}u, telom niti seksualnim ìvotom onog drugog kada to ovaj vi{e ne èli. Kad su deca u pitanju, a razvod je poèljan, uvek se susre}emo sa jednim ozbiljnim problemom. Razoren dom detetu te{ko pada. Odbojan dom i dom bez ljubavi je jo{ gori. Nijedna dràva ne moè osigurati jednom detetu naklonost njegovih roditelja. Me|utim, dràva moè garantovati njegovo fizi~ko blagostanje blagostanje i sigurnost sigurnost i tako ga sa~uvati od mnogih frustracija detinjstva i adolescencije koje razvijaju nestabilne i neprilago|ene odrasle osobe. Zakoni protiv seksualnog izraàvanja uz uzajamnu saglasnost saglasnost moraju se ukinuti zajedno sa zakonima o zabrani nudizma i kontrole ra|anja i zakonima o seksualnoj cenzuri. Mi moramo sna`no i izri~ito pore}i da je ljubav kriminal i da je telo nepristojno. Mi moramo prihvatiti lepotu, dostojanstvo, humor i radost seksa. Zaista postoje pogane stvari i na svetlu i u tami, stvari koje zasluùju uni{tenje. Tu spadaju eksploatacija èna za bednu naknadu, sramna degradacija manjina manjina od strane prljavih malih va{ki koje sebe nazivaju ~lanovima vi{e rase, i promi{ljene i zlonamerne mahinacije u cilju Rata. Me|utim, u tim stvarima se nigde ne moè na}i ljubav izme|u ~oveka i ène, ili izme|u mladi}a i devojke. Grehova ima ali ljubav nije jedan od njih. Me|utim, od svih stvari koje su nazivane grehovima, ljubav je bila najvi{e ka`njavana i najvi{e proganjana. Od svih stvari koje mi znamo prole}e ljubavi je najbliè raju. A kao {to sve pro|e, i ljubav prolazi, i to prebrzo. Za{to ta najè{}a i najne`nija od svih ljudskih emocija ne bi bila slobodna, radi njenog malog trenutka ve~nosti? Za{to bi se ona morala kupovati i prodavati, sputavati i ograni~avati a ljubavnici, zahva}eni maticom ekonomije i zakona, hvatani kao kriminalci?

Kom cilju sluì i ko ima koristi od takve svireposti? Samo sve{tenici i advokati. Pridràvajmo Pridràvajmo se mi stroge moralnosti moralnosti tamo gde se radi o pravima i sre}i na{eg druga. Nazovimo na{e istinske grehe njihovim njihovim pravim imenima i okajmo ih shodno tome. Ali neka se na{i ljubavnici slobodno kre}u. Ako èlimo ostvariti civilizovanost i du{evno zdravlje, moramo uvesti obrazovni program za vo|enje ljubavi, kontrolu ra|anja i za{titu od bolesti, da bismo osujetili frustracije, poba~aje i sifilis. Iznad svega moramo iskoreniti na{e varvarske i pakosne ideje o sramoti i nepristojnosti seksa i razotkriti sredstva i motive njihovih zagovornika. Sre}ni su oni roditelji koji su, kao rezultat seksualnih eksperimenata, dobro spareni; koji uìvaju u uzajamnim strastima, strastima, telima, nagosti, koji se ne pla{e da otkriju svoja tela ili tela svoje dece; koji se ne stide niti spre~avaju uìvanje njihove dece u seksualnoj igri. I sre}na su deca takvih roditelja. I jednu re~ o "paloj" èni. Isus, koji je bio bog, re~e "Idi, i ne gre{i vi{e". Ali ja, koji sam ~ovek, kaèm tebi kojoj je dato, sa izvrsnom rado{}u i zadovoljstvom, ne misle}i na dobitak niti nadoknadu, kojoj je dato tvoje telo zarad mu{kar~evog mu{kar~evog tela, kojoj je data tvoja ljubav slobodna zarad njegovog duha: "budi blagoslovena u ime ~oveka. I ako te se bilo koji bog odrekne zbog toga ja }u se odre}i tog boga." Na{i stari, budu}i jednostavni jednostavni i bez izvornog greha, videli su Boga u ljubavnom ~inu. I u tome su videli jednu veliku misteriju, svetu tajnu koja otkriva otkriva dare`ljivos dare`ljivostt i lepotu sile koja je stvorila ljude i zvezde. I tako su oni oboàvali. Jadni neupu}eni neupu}eni stari pagani - kako smo mi uznapredovali. O~igledan crni humor. A iz te uàsne i prljave {ale jedino nas sama èna moè spasti. Ona koja je bila sramni predmet podsmeha, meta zlobe i drskosti, meta mu{ke inferiornosti i krivice, samo nas ona moè spasti od na{eg raspe}a i kastracije. Samo èna, za sebe i li~no, moè prevazi}i glupavu frustriranost ideala propagandista i uzdi}i svoje sna`no, slobodno, blistavo sopstvo da bi osvojila osvojila svoje mesto pod suncem kao jedinka, jedinka, kao drugarica, drugarica, sposobna èna i 10

koja ne zahteva ni{ta manje od jednog pravog ~oveka. Neka bude kraj potiskivanju i pretvaranju. Otkrijmo {ta smo i budimo to {to jesmo, iskreno i bez stida. Zec poseduje brzinu kao nadoknadu za svoju pla{ljivost dok panter ima snagu da utoli svoju glad. Mesta ima za obojicu - mada bi mo`da zec vi{e voleo jedan svet ze~eva, ali to bi bilo veoma glupo, jer bi ubrzo bio prenaseljen i ostao bez hrane. Sve stvari su dobre - gnev, strah, strast, lenjost, ako su uravnoteène snagom i inteligencijom. Sve dok mi budemo lagali o stvarima stvarima koje zovemo na{im slabostima i grehovima, sve dok ne budemo govorili da je ovo zlo a ono pogre{no, i la`no poricali da bi takve stvari mogle postojati u nama, one }e iskrivljene rasti u tami. Ali kada ih obelodanimo, priznamo, suo~imo se sa njima, prihvatimo ih, bi}e nas sramota da ih ostavimo obogaljene i iskrivljene. Tada strah moè izo{triti izo{triti na{e umove protiv nesre}e, gnev i snaga se mogu pretopiti u ma~ protiv unutra{njih i spolja{njih mu~itelja, a strast se moè uve`bati da bude jak i suptilan sluga ljubavi i ume}a. Nije potrebno ni{ta poricati. Potrebno je samo da upoznamo sebe. Tada }emo prirodno traìti ono {to je potrebno na{em bi}u, a odbacivati ono {to mu je protivno. Ali to se moè u~initi jedino pomo}u iskustva. Na{a va`nost ne leì u meri do koje mi li~imo na druge, ili do koje se od njih razlikujemo. Ona leì unutar na{e sposobnosti da budemo mi sami, i to lako moè biti sav cilj ìvota, da otkrijemo sami sebe, na{ smisao. Ali to ne moè biti neka iznenadna eksplozija prosvetljen prosvetljenja. ja. To je trajan proces koji traje zaista sve dok smo ìvi.

Taj proces se ne moè odvijati neometano ako mi nismo slobodni da se izloìmo svakom iskustvu i voljni da u~estvujemo u celokupnom postojanju. Tada bitna pitanja nisu: "je li to pravilno?" ili "je li to dobro?", ve} "kako se to ose}a?" i "{ta to zna~i?" Kona~no, Kona~no, to je jedina vrsta pitanja pitanja koja se moè pribliìti bilo kojoj vrsti istine. Ali, ona se ne mogu postaviti u odsustvu slobode. Bilo je vremena kada su ova pitanja {aputana u senci glogovog koca. Taj Hri{}anski Hri{}anski instrument za preobra}anje preobra}anje danas nije dozvoljen, ali volja i zloba ostaju i osta}e sve dok se kona~no ne sru{i mo} sujevernog tabua. U me|uvremenu, religiozna dogma nastavlja sa poja~avanjem seksualnih ljubomora psihoti~nih roditelja prema njihovoj deci i psihotni~nih bra~nih partnera prema njihovim bra~nim drugovima. Nisu samo ekonomsko o~ajanje i pohlepa razlog da zlo~in i rat preplavljuju svet u sve ve}im talasima. Potrebno je samo pogledati srednji vek, kada su u tri uzastopne generacije horeja, epilepsija epilepsija i sifilis - ti crni uàsi Hri{}anske Hri{}anske krivice i srama - pokosile pokosile zapadni svet. Ova grozota kao i podmitljiva i glupa politika zapadnih carevina proizvele su liberalne revolucije osamnaestog stole}a. Me|utim koren, seksualni tabu, naàlost nije uni{ten i ostao je da oìvljava mo} religije kod nove buròazije. Freneti~na mr`nja jevreja i crnaca (simbola zabranjene seksualne slobode) i strast za prolivanjem krvi i ratnim razaranjima su jedina klanica seksualne frustracije, frustracije, no}nih mora du{a u jednom jednom paklu gre{ne èlje. Oni rade poput ludaka nad svojim instrumentima za razaranje da bi ubili svet i umrli u pokolju. pokolju. Samo u neometanom vr{enju seksualne funkcije kod jedne generacije od mladosti obu~ene u stvarima kontracepcije i ljubavnim tehnikama bi}e mogu}e do}i do jednog zrelog dru{tvenog odnosa. U ovoj detinjastoj budala{tini seksualnog posedovanja svaki ~ovek i svaka èna mrze i pla{e se svakog drugog ~oveka ili ène kao potencijalnog plja~ka{a ili

napada~a na njihov seksualni ìvot. Bra~nu vezu su pretvorile u jednu stra{nu {alu stalno prisutne aveti ljubomore i sumnje. Zanimljivo Zanimljivo je napomenuti napomenuti da se ~itav problem problem re{ava primenom primenom dva stara aksioma: "voli bli`njega svoga" i "ne ~ini drugome ono {to ne èli{ da drugi ~ine tebi". Primena ovih maksima u seksualnoj sferi je laka i ugodna a kad se tu ~vrsto uvreì ona se moè pro{iriti i na druge sfere. Seksualna revolucija ne}e doneti nikakav trenutni raj, niti }e biti ostvarena bez suza. Put do zrelosti jedne rase je dug i bolan, i mi, svi deca i divljaci, ne moèmo zamisliti njen kraj. Ona se moè ubrzati individualnim naporom ali takav napor je uglavnom nezahvalan; nagrade, ako ih ima, unutra{nje unutra{nje su vrste. U privatnom privatnom ìvotu mogu}e je posti}i zrelost i bogatstvo koje dolazi sa punim i zadovoljavaju}im seksualnim izrazom, {to je dovoljno. Moè biti da su neka druga razmatranja od ve}e va`nosti u krajnje doba, ali oklevao bih da kaèm koje bi to doba bilo krajnje. Svakako, ne izgleda mogu}e sre}no ostariti sve dok ~ovek ne spozna ne{to od sre}ne mladosti.

IV. MA^ I DUH Nema nijednog dokaza koji pokazuje da je ~ovek stvoren i zaduèn da sluì kao namesnik namesnik Boga na zemlji. Nema nijednog razloga da verujemo da je on prirodno dobar, ljubazan, hrabar i mudar niti da je to ikada bio. Naprotiv, mnogo toga pokazuje da je on zver koja je skrenula na ~udan put u dùngli i nabasala vi{e slu~ajno u mentalni svet u kojem se svakako ne ose}a kao kod ku}e. Ima mnogo dokaza da je on po prirodi surov, kukavi~ki, pohlepan, lakom i podmukao i da nad tim stra{nim unutra{njim neprijateljima odràva vlast, kao i nad ostalim napada~ima, napada~ima, pomo}u svoje svireposti, lukavstva i uporne volje. U tome je njegova lepota i zna~aj: {to je od slepih izvornih izvornih sila seksa i nagona nagona za opstankom iskovao razum i nauku i ispreo pau~inasti pau~inasti sjaj ume tnosti i ljubavi. Ako nema drugog razlog i nikakvog drugog zna~aja ~ovek je sam uzgred stvorio 11

razum i smisao, i kro~io, taj tvorac bogova, u vrt koji je plodnim u~inila njegova sopstvena stvarala~ka mo}. Mi mislimo o sebi da smo povezani sa spolja{njim svemirom. Me|utim, ne moè se dokazati da taj spolja{nji svemir nije ni{ta drugo do produètak produètak na{e percepcije. Ali ~ak i ako razlu~imo unutra{nje unutra{nje od spolja{njeg spolja{njeg mi smo deo, a ne odvojeni od, celokupnog procesa prirode. Mi smo stvoreni od neke n“ve pomo}u sunca, a izgra|eni od vazduha, kamena i mora i iskonske vatre ìvota. Postoje niti u na{oj svesti koje seù sve do prvog pretka i {ire se na sve druge ljude, i na sav drugi ìvot, sa kojima mi delimo jedno zajedni~ko stvaranje i zajedni~ku sudbinu. To je ona celovitost koju su grci nazvali Pan, sve-pro`dira~, sveoploditelj, ìvot i smrt, dobro i zlo, bol i zadovoljstvo, jedinstvo, dvojstvo, mno{tvo, sve iznad svega, du{a no}i i zvezdƒ zvezd ƒ . Ako u na{oj gluposti i strahu pripisujemo moralne osobine munji koja se prolama, zvezdi koja sja, tigru koji ubija, onda ne}emo oklevati ni da ih dodelimo èni koja daje i mu{karcu koji uzima, defini{emo Boga i zasnujemo neku religiju. Tako mi degradiramo ìvi svemir na jedan bradati i plahoviti lik obdaren besmrtno{}u - i mr`njom za na{e neprijatelje. Ili, sa onim prirodnim ljubavnicima koji zaka~e nazeb ili bebu op{te}i uprkos svima u parku no}u, mi se pla{ljivo povla~imo u plitke sede}e kade Hri{}anske Nauke ili Jedinstva, ili sumanuto prigrlimo uzrok, svi na putu ka strahom sle|enoj katalepsiji srednjeg veka. Celokupna priroda u~estvuje u ve~nim svetim tajnama ìvota i smrti, plime i oseke, stvaranja, razaranja i obnavljanja. To je sklad ve~nosti koji se stalno menja a nikad ne promeni. Pla~ jedne bebe odjekuje u buci novƒ novƒ . Ljudi, zvezde, i godi{nja doba prolaze i vra}aju se. Mlaz sperme jedno je sa mlazom zvezda

kojeg ljudi zovu Mle~ni Put. Onaj duh koji razume te besmrtne procese u ljubavi i u oboàvanju jeste besmrtni duh koji lebdi iznad vremena i smrti. Mi smo istog doba kao i Eshil, Sofokle i [ekspir, iste krvi kao Mojsije, Lao Ce i Njutn. Telo se menja i truli; vreme vara sve oblike èlje, sve prolazne stvari. Me|utim, ti oblici èlje, iako prolazni, jesu sama vozila ~ovekovog avanturisti~kog putovanja; on ne moè do}i do cilja poricanjem tih bojnih konja, ve} njihovim ja~anjem, obukom i zauzdavanjem pomo}u ljubavi i stvarala~ke volje dok se ne pokaù krila. Seks i glad su sirovi materijal umetnosti, i iz svoje strasti, besa i o~ajanja umetnik pretvara oblike uàsa i ~uda u jednu ve~nu lepotu. Tako se svaka èlja i svaki zahtev mogu pretvoriti, pomo}u ljubavi i oboàvanja, u jednu korisnu te`nju. Svaki put je pravi put kada su volja i ljubav vodi~i, a milost i dar ìvota su besplatni za sve, i svece i gre{nike, koji to èle. I zvuk vetra, i snaga muzike, i pucanj groma zovu ~oveka da se usudi, da spozna sebe. Sun~eva svetlost, more i zvezde, i sjaj nage ène znaci su i svedoci jednog zaveta koji je ve~it. A mi znamo te stvari, spoznajemo ih sa jedinom sigurno{}u koja nam je ikad data. To je divno, àljenja vredno znanje o detinjstvu i ranoj mladosti, koje svet pori~e, a nu`da osuje}uje. To je znanje pesnika, umetnika i peva~a koje ljudi oboàvaju i proganjaju, i mistikƒ mistik ƒ, koje svet naziva ludacima. A ~ovek, ~ovek, samo-kastriran samo-kastriran i samosamofrustriran, beì koridorima no}nih mora, gonjen monstruoznim ma{inama, savladan satanskim silama, spopadnut nejasnim krivicama i uàsima koje je stvorila njegova vlastita ma{ta. On beì u apsurd, davi svoj duh u pretvaranju, oboàva bronzane bogove mo}i i limene bogove uspeha. Onda, posti|en svojim pretvaranjem i frustriran svojim samo-poricanjem, on mahnito projektuje svoj uàs na izmi{ljene neprijatelje, traì oslobo|enje u `rtvenim jarcima i ve{ta~kim re{enjima, i krvnim `rtvama umilostivljava te ~ovekolike bogove, zatamnjene i iscepkane slike njegovog

duha. Ni{ta po svojoj prirodi nije zlo, i ni{ta nije po prirodi dobro. Zlo je samo preteranost, dobro je jednostavno ravnoteà. ravnoteà. Sve stvari se mogu zloupotrebiti, i sve stvari su podlo`ne korisnoj upotrebi. A ravnoteà se ne sastoji u odricanju, niti u preteranom povla|ivanju. Ravnoteà se jedino moè posti}i prevazilaènjem. Te su mo}i u ~ovekovoj prirodi toliko silne da se mogu uravnoteìti jedino najvi{im samoizraàvanjem. Postavljati ograde i ograni~enja toj prirodi zna~ilo bi graditi gipsani zid oko sunca ili potkresati potkresati krila orlu, hraniti lava {argarepom. On }e ili uginuti uginuti ili postati postati ~udovi{te - ne}e se uzdi}i niti pobolj{ati. Osnovna svrha religije jeste posti}i jednakost sa nekom silom za koju verujemo da je ve}a od nas samih u ~ijoj svemo}i i besmrtnosti moèmo sudelovati. Zatim, kada postignemo ne{to od tog identiteta identiteta,, ose}amo da se moèmo pozabaviti sa problemima, i posti}i ciljeve koji bi nas ina~e porazili. Oslanjanje na religiju isto kao i oslanjanje na materijalna dobra, predstavlja nedostatak samopouzdanja. Na{e sopstvo je ono koje stvara tog boga mo}i, iz na{eg sopstva je ta mo} izvu~ena, i to sopstvo je ve}e od svakog boga kojeg stvara. Zbog toga je spoznati sebe najvi{i oblik mudrosti a verovati u sebe najvi{i oblik vere. Nauka, koja èli da sazna, i umetnost, koja èli da protuma~i, predstavljaju dva vida ljubavi, koja je jedini jedini raspoloìvi na~in oboàvanja, a ta dva najve}a izraza ~ovekovog duha trebala bi biti pokorna religiji, politici, nacionalizmu, a rat je najlu|e bogohuljenje koje je dosu|eno ljudskom rodu. Mi se nalazimo u sredi{tu jedne strahovite borbe sila koje se bore za vlast nad du{om i duhom ~oveka a to nije, naàlost, bitka izme|u dobra i zla, izme|u slobode i tiranije, ve} sukob dogme sa dogmom, i autoriteta autoriteta sa autoritetom. autoritetom. Glavni borci su fa{izam i komunizam. Svaka od tih doktrina je protivna i neprijateljska idealu slobode. Svaka govori da mi moramo birati izme|u jednog i drugog a svaka je, u stvari, identi~na onoj drugoj. Svaka zahteva apsolutno 12

ropstvo pojedinca, poricanje intelekta i podjarmljivanje volje. Diktator je u pravu, apsolutno u pravu, toliko u pravu da je svaka neumerenost laì, zabrane i tiranije opravdana u izvr{enju njegovih boànskih ciljeva. A iza tog njegovog dobro~instva, njegovih neminovnosti, stoje uvek prisutna zvezdana dvorana (tajni sud, opp.) i koncentracioni logor, sprave za mu~enje, glogov kolac i inkcizicija jo{ nepreàljene religije starog doba. Svaki od ovih sistema je star, star kao istorija, star kao ropstvo, ubistvo, ljudska beda i o~ajanje. o~ajanje. Sloboda i demokratija su jedine nove stvari pod suncem, a one jednako ljute i robove i robovlasnike. "Do|ite k meni", kaè pesma stare kurve, "do|ite k meni vi umorni s bremenom na le|ima, predajte taj nepodno{ljivi teret slobode i ja }u va{a usta ispuniti ~udima, i va{i }e stomaci biti siti. Po|ite sa mnom, i ja }u satrti va{e neprijatelje i pokazati vam raj. Gledajte, ne morate ~ak ni ime da promenite, samo dajte re~ i odrecite odrecite se duha, jer re~ daje ìvot." ìvot." Ona sada ànje nacije, ta stara kurva, za ugovoreni sastanak na mestu zvanom Armagedon. Bi}e jo{ lova na slobodne ljude u ime slobode, bi}e i tamnica i pogroma u ime demokratije, demokratije, i ubistava ubistava i ropstva ropstva u ime bratstva, sve u cilju vlasti nad du{ama i telima ljudi. Ali, izbor postoji. Postoji izbor slobode koja nema drugog imena i nema drugog povoda. ôvek, oslobo|en svojih demona, bez potrebe za ikakvom ikakvom dogmom ili kori{}enjem neke vere, moè sam samciti, putem nesputanog iskustva, pomo}i, pobediti pobediti i ste}i va`nost. To je verovanje jednog liberala, vera u sebe i vera u ~oveka. Ne postoji drugi put za sazrevanje ~ove{tva. To je dug, teàk put, kroz isku{enja i gre{ke, poraze, nesnosnu tugu i o~ajanje. Ali to

je put koji predvo|en naukom i nadahnut nadahnut umetno{}u vodi, vodi, na kraju krajeva, krajeva, ka zvezdama. To je na{ izbor. Mi moramo verovati u sebe, u nas, i u slobodu i bratstvo, po~eti da ostvarujemo, ovde i sada, onaj raj koji je toliko dugo bio prognan na onu stranu. A sa dogmatima, pozitivistima, autoritarnim ljudima, feudalnim fa{istima, svi se mi moèmo ponovo vratiti u totalno majmunstvo iz kojeg smo se tako kasno uzdigli. Ako èlimo jednakost sa nekom vi{om silom silom tada potraìmo sjedinjenje sjedinjenje sa na{im sopstvom sopstvom - na{im sveukupnim sveukupnim sopstvom dignutim do njegovog najvi{eg potencijala mudrosti, mudrosti, znanja i iskustva. iskustva. Ako se èlimo sjediniti sa univerzumom, pridobijmo ~itavu prirodu, svo iskustvo, svu istinu, ~udo i uàs, sjaj i jad i bol tog samog stra{nog kosmosa. Jer tu leì veliki vojni~ki pohod koji dolazi prvi i poslednji - kona~no pustolovno putovanje pojedinca u samog sebe. On mora si}i poput Mojsija u njegovo nepoznato Ja, u}i u nove dimenzije, u}i sa Orfejem i barkom Arturovom, sa Tamuzom i Adonisom, sa Mitrom i Isusom, u lavirinte zemlje tame. Tamo }e sresti Majku i ~uti njeno poslednje pitanje, koje nije glupava zagonetka ve} najdivnije i najstra{nije od svih pitanja: "[ta je ~ovek?" I posle toga, blizu srca tajanstvene majke, on moè prona}i Gral, najvi{u svest, sveukupno pam}enje, instinkt obelodanjen, razlog ostvaren. Jer to je on, predivno ~udovi{te, embrion-bog, koji je plivao u ribi, ra{irio koù krokodila, zurio iz o~iju zmija, ljuljao se sa majmunom, i tresao zemlju batom tiranosaurusovog kopita. To je on koji je vapio na svim krstovima, krstovima, vladao na svim tronovima, kulu~io na svim njivama. To je on ~ije je lice odraèno i izopa~eno u svakom raju i paklu, on, dete zvezda, sin okeana, to stvorenje od praha, to ~udo i uàs zvano ~ovek. V. IGRA MAÂ U prethodnim poglavljima sam ispitao liberalizam i liberalne principe i izveo

izvesne zaklju~ke. Me|u najva`nijim su slede}i: Ne postoji ~vrsta osnova za dogmatizam ili pozitivizam po bilo kom osnovu. Istina je relativna. Nema opravdanja za prisiljavanje ili ograni~avanje u privatnoj sferi pojedinca. Svaki ~ovek poseduje neka osnovna prava u sferi privatnog mi{ljenja, delovanja i samo-izraàvanja. Nijedna dràva i nijedna grupa nemaju nikakvog prava da oduzmu ta prava. Kada se delovanja ljudi name}u pravima drugih ljudi, takva delovanja su predmet regulacije regulacije od strane dràve. Dràva postoji prvenstveno u cilju o~uvanja prava pojedinaca. Mogu}e je izvesti jednu filozofiju doslednu principima liberalizma, i koja tim principima daje vi{e od pukog dru{tvenog zna~aja. Ja ne mogu da zamislim nikakvog eteri~nog boga koji je poseban i odvojen od ~oveka, ~oveka, i nikakve neprekidne i tihe zagrobne ìvote. Nema nijednog vidljivog razloga za sujeverno posmatranje bilo koje vrste, crkve, dràve, zakona, morala, ili dogme. A u ~oveku postoji mnogo toga {to je vredno oboàvanja, oboàvanja, postoji ono u ~ove~anstvu i prirodi {to je boànsko. U svetu ima dovoljno lepote za svaki raj, sanjani ili zami{ljeni. Zato ako u vremenima stresa i opasnosti nema natprirodne utehe, tu su jo{ uvek volja i hrabrost, i o~ito su ove sluge i najobi~nijih ljudi pomogle vi{e od svih bogova. I ako nema natprirodne ljubavi na nebu, jo{ uvek ima ljubavi ljubavi na zemlji, zemlji, dovoljno ljubavi za sve, dostupne svima koji ho}e i usude se na uslov visokog ume}a ìvota. Moglo bi se dokazivati da je ovo negativna teza u celini i da se nijedna pozitivna doktrina ne moè postulirati na takvoj osnovi. Taj zaklju~ak je ta~an. Mi se moramo osloboditi potrebe za dogmama koje nas prinu|uju na nemo}an i mehani~ki odnos sa ìvotom i ìveti zbog i sa neprestanim ìvotnim iskustvom, koje }e stvarala~ki um tuma~iti i u~initi va`nim. Iz takvih razmatranja bi se moglo zaklju~iti zaklju~iti da je to teàk i opasan na~in ìvota. To je istina i uvek je bila istina. Sam ìvot zahteva najve}u hrabrost.

13

Isus je bio liberal, jedan od najopasnijih ljudi koji je ikad ìveo. On je poricao crkvu propovedaju}i li~nu i unutra{nju prirodu carstva nebeskog. On je poricao autoritet autoritet dràve i doma propovedaju}i vi{u odanost li~noj savesti. Da je njegova filozofija uspela ona bi uni{tila i jevrejsku jevrejsku religiju i rimsku dràvu. Da bi se to izbeglo najpre je bilo neophodno da ubiju njega i sve one njegove sledbenike koji su razumeli, a nakon toga da njegova njegova u~enja u~enja razblaè u nekakav pitak "radi-{to-ti-se-kaè" sirup. Prvi cilj je ostvarila tada{nja dràva a drugi Hri{}anska Hri{}anska Crkva. Na sli~an na~in, savremene liberale su progonili, i filozofije im izokretali, fa{isti i komunisti, patrioti i fanatici, {irom sveta. A najefikasniji najefikasniji uni{titelji su bili njihovi vlastiti sledbenici koji su pogazili duh i raspeli duhovne naslednike. Najmo}nije i najbogatije grupe su na strani reakcionarstva i tiranije, potpomognute svim propagandnim trikovima trikovima koji mogu uticati na ropsko javno mnenje i ravnodu{nos ravnodu{nostt masa. Najnasilnije i najradikalnije grupe su na strani revolucije revolucije i tiranije. tiranije. Obe vrste ovih grupa uzurpiraju ime liberalizma da bi postigle svoje podle ciljeve i ka`njavaju pravog liberala koji je uhva}en izme|u ta dva vrtloga. Liberal }e se na}i u poziciji da mu se protive i da ga ometaju crkva, dràva i zakon, pa i samo javno mnenje. Naziva}e ga osobenjakom, varalicom, sanjarom i budalom. Iznova i iznova }e povike o "komunizmu", "fa{izmu" i "ateizmu", tim savremenim sinonimima za izdaju i jeres, dizati lovci na ve{tice, verski zanesenjaci i ùta {tampa. Takve su parole zastra{ivanja i ucenjivanja. On }e potraìti organizacije organizacije u kojima moè izraziti sebe i uvideti da su i te organizacije tako|e rade da preina~e njegove principe za svoju vlastitu dobit. Ako on ìvi svoju veru ~esto }e otkriti da je u suprotnosti ~ak i sa svojom

porodicom i prijateljima. Ali on ne sme prihvatiti prihvatiti poraz samo zato {to je borba te{ka. Shvati}e ogromnu mo} sila koje ga okruùju i skoro nesavladivu te{ko}u za postizanje postizanje ~ak i najmanjeg dobitka. Ali }e isto tako shvatiti i njegov neprocenjivi dug prvacima slobode pre njega koji su krvavo platili i to malo slobode koju on ima. I shvati}e svoju odgovornost odgovornost prema njima, prema sebi i prema drugima, i stra{nu potrebu koju svet ima za njim pa ma koliko malo on mogao u~initi. Bitka za slobodu ne vodi se samo na velikim velikim frontovima. Ona se bije u svakom domu, u svakoj zajednici, svakoj dràvi i u svetu. Ona se bije u umu i srcu svakog ~oveka. Tamo gde se neki umetnik ili nau~nik bori da bi izrazio svoj san, da bi bio iskren prema sebi, tamo gde je ponièn neki ~ovek, izrabljen radnik, prisilni vojni obaveznik, ~ovek koga tla~e udruènja ili mu~e diktatori, tu je i borba za slobodu. Tamo gde je neko dete zastra{eno, èna porobljena, gde neupu}ene i lakoverne eksploati{e religija, tu je borba. I gde su momak i devojka gonjeni i proganjani zato {to se vole, tu potegni ma~. Ne postoji manjak izlaza. Sloboda je uvek izlaz. Ovo nije razlog da se upli}e u privatne stvari drugih ljudi, da se diè glasna hajka na crvene haringe, ili da se na neki drugi na~in pravi budala od sebe brbljaju}i o "Uzroku". Ma~a su dostojni samo oni koji }e se boriti i oni koji imaju dobar razlog za borbu. Ratni plan liberala je jednostavan. On moè uzeti osnovnu deklaraciju principa poput ovih dosada izloènih. On moè regulisati svoj li~ni ìvot po tim principima principima i ugraditi ih u svoj sopstveni sopstveni posao. On moè ispitivati zakone, grupe i aktivnosti u svojoj zajednici, svojoj dràvi i svom narodu u svetlu tih principa. Tamo gde uvidi da su naru{eni, tu se on bori. On moè sara|ivat sara|ivatii sa drugim pojedincima ili grupama koje su ~ak i u delimi~noj saglasnosti sa njegovim principima i poku{ava, bez prevelikog

kompromitovanja svojih ideja, ostvariti bar neki mali dobitak. On mora nau~iti da se koncentri{e na ograni~ene operativne ciljeve. On lako moè prona}i neki zakon, zakon, grupu, aktivnost koja o~igledno o~igledno kr{i ljudska ljudska prava i ljudsko dostojanstvo dostojanstvo.. On je moè napasti ogla{avanjem, peticijom i agitacijom. Uvide}e da }e mu drugi pomo}i da stekne tu slobodu ako im on pomogne u njihovoj sferi. Postoji opasnost u svakoj organizaciji. Ali, ima vremena kada je ve}a opasnost u nedostatku organizacije. Mi smo suo~eni sa takvim vremenom. Sumnjivo je da bi liberal mogao duè izdràti ogromnu mo} grupa koje se posvete njegovom istrebljenju. Za vreme poslednjeg rata mnoge slobode su ugu{ene i jo{ se ne vidi nagove{taj njihovog povratka. Postoji stalna i uspe{na agitacija za regrutovanje radnika, za organizovanje posla i za regulisanje i nadzor nad svakim oblikom privatnog ìvota. Tokovi ukazuju na skoro neizbeàn razvoj nekog oblika dràvnog socijalizma. S obzirom na sloène i nesre}ne oblike savremene ekonomije i sociologije to moè biti neizbe`no. Me|utim, ~ak i kada dràva mora regulisati finansijski i ekonomski ìvot nacije ona ne mora i ne moè da se upli}e u privatni ìvot pojedinca. Ako liberal shvati razlike i odnose odnose izme|u te dve sfere on moè mnogo doprineti dru{tvu i slobodi. Ako to ne shvati posta}e blesava luda dràvnog ropstva. Jednako sveprisutan i jednako zlonameran jeste unutra{nji neprijatelj. Mi robujemo isto tako efikasno inhibiciji, strahu, strahu, slabosti slabosti kao i spolja{njim i spektakularni spektakularnijim jim tiranima, i kako smo lako skloni da odbacimo to {to je neopipljivo, ili okruèno u malom prostoru. Atom je mali, a elektron je neopipljiv. Kriti~na masa plutonijuma je oko tri i po funte, a teìna ~ovekovog mozga nije ni{ta ve}a. Kolika je teìna jedne oplo|ene jajne }elije, iz koje um izrasta? Pa ipak, u tom umu su obuhva}ene planine, ravnice i planete, magline i zvezdani svemir. Poezija i filozofija, matematika i muzika cvetaju u toj ne`noj mreì }elija.

14

Me|utim, nijedan um ne moè duè kontrolisati prirodne sile ako ne moè kontrolisati sebe. Intelekt moè prizvati demone iz atoma i zvezda, ali samo volja moè da im gospodari. Koliko dugo smo samo la`no predstavljali velike elementarne mo}i u nepromi{ljenoj oholosti. Vatra i zemlja, vazduh i voda, sami veliki arhan|eli bili su poslu{ni robovi na{e pohlepe, na{e zlobe i na{eg kukavi~luka. Pa ipak, mi ne razumemo i ne kontroli{emo te mo}i ~ak ni u nama samima. Osveta koju te sile mogu pripremiti nama, glupavim {egrtima bez pameti da gospodare ili mudrosti da slu{aju prirodu, moè biti pouka za neku budu}u rasu. U nama samima iskovan je ma~ koji }e nam koristiti u na{im bitkama. Iz du{e i uma i srca pojedinca poti~e ta sila koja }e preobraziti ljudski rod. Na svim planovima jedino ljubav ne{to zna~i, me|utim ljubav ne moè zna~iti ni{ta ako nije utvr|ena voljom i hrabro{}u. I samo odràvanje slobode na datom nivou je teàk zadatak. [iriti nju je herojski zadatak. zadatak. Na{a sloboda sloboda se ne odra`va niti {iri pre}utnim slaganjem ili pri~anjem. Mnogo je ugodnije odbranu odbranu i {irenje slobode predati u ruke onima koji su za to odabrani ili pla}eni, ali je to tako|e i opasnije kao {to ~esto i jesu ugodne stvari. Nije lako stalno se boriti ili biti spreman za borbu; stajati pognut i ~vrst naspram svake potrebe koja je uvek tu negde. Me|utim, ba{ to je ono {to je potrebno ako ho}emo da odrìmo na{u slobodu u stanju u kojem smo je primili. Neprijatelji slobode su neuni{tivi i sve kobniji zato {to su mo}, uticaj, navika navika i op{ta lenjost lenjost na njihovoj njihovoj strani. âk i oni koji smatraju ne-opiranje podobnim podobnim ne mogu smatrati ropstvo

podobnim, a ropstvo je pravo ime za uniformisanost uprkos eufemizmu koji njegovi pobornici mogu smisliti. âs za borbu za slobodu je ~as kada je sloboda ugroèna a ne ~as kada je sloboda uni{tena, jer u taj pozni ~as je prekasno. Sloboda je ugroèna sada, uni{tenje slobode nije daleko. Sada je ~as za borbu. VI. @ENA OPASANA MAÊM Evo tebi, èno, predivni izgubljeni iskupitelju ljudskog roda, usu|ujem se posvetiti posvetiti ovo poglavlje. poglavlje. To {to se sada u tebi pokre}e nije ludilo, nije greh, nije glupost, ve} ìvot, novi ìvot i radost i vatra koji }e za~eti jednu novu rasu i stvoriti novo nebo i novu zemlju. Kada si bila devoj~ica, zar ti nisu vetar i sunce govorili? Zar nisi oslu{kivala glas planina, glasove reka i oluja? Zar nisi ~ula poruke zvezda i glasove u ti{ini, neizrecive? Zar nisi gola odlazila u {umu sa vetrom oko tvog tela - i osetila zagrljaj Pana? A tvoje je srce bujalo s prole}em, cvetalo sa letom i tugovalo sa zimskim vukom. Te su stvari zavet i u njima je istina koja je ve~na. I traìla si saputnike odva`ne poput tebe, i nisi ih nalazila, sem u nepouzdanim se}anjima, u snu i pesmi. A na{la si zadah nad svetom, zadah ti{ine i tuge, dok su tvoji bli`nji hodili u krivici i stidu, u strahu i mr`nji, grehu i patnji zbog greha, a ti si bila sama. Ah, bilo je i smeha, ali jekti~avog, i zadovljstva ali potajnog, nezadovoljenog i posti|enog. I sada ti je srce tu`no. Ali, ne budi tu`na, voljena moja. Budi sre}na i neustra{iva. Jer u tebi je pesma koja }e razbiti ti{inu, plamen koji }e zapaliti {ljaku. Ti si spasitelj, spasitelj od greha i patnje, od krivice i stida, ti, o èno, blistavi stvore! Koliko si sluìla u lancima, robinja pohlepe i greha obi~nih svinja? Koliko si se gr~ila pod ru`nim poniènjem poniènjem tvog svetog imena - kurva, ili tiho patila pod gnusnim poniènjem zvanim vrlina? Kako si dobro upoznala loma~u, mu~ila, bi~, motku, lance, tamni~enje, ukopavanje u slu`bi svog gospodara. I je li spona bio strah ili slabost, kukavi~luk i podre|enost? Sram te bilo ~ove~e, ne be{e ni{ta od toga, ta spona be{e ljubav. Jedan je ~ovek raspet

radi iskupljenja koje nije uspelo. A da je i stotine miliona ljudi raspeto, ova sramota ne bi bila iskupljena. iskupljena. Sve{tenik, otac, mu`, ljubavnik, tamni~ar, sudija, dèlat, plja~ka{, zavodnik, uni{titelj, to je bio tvoj ljubavnik, tvoj gospodar, o èno obesve}ena. Pa ipak àli ga, jer i on je traìo ljubav. Ali postoji kraj, i neki po~etak i pravi po~etak i cela budu}nost je s tobom. Jer ti si majka nove rase, iskupiteljica i ljubavnica novih ljudi, ljudi koji }e biti slobodni. Sada }u ti pri~ati o mu{karcima. Mu{karci traè u èni tri stvari: majku ve}u od njih samih, suprugu manju od njih i ljubavnicu jednaku njima samima. Protiv majke oni su uvek u pobuni, suprugu posmatraju s prezirom, ljubavnica im uvek izmi~e. Pogledaj muà, kako on mrzi svoju ènu i uzdràva se, strahuju}i da je ne ubije. Pogledaj velikog ljubavnika, kako on poseè za ljubavlju i kako mu ruke grle prazninu. To su podivljala, podivljala, zapla{ena zapla{ena deca, koja igraju igre protiv tame. A oni koji nose zvanja i ma~eve, koji se {epure i ubijaju, zar oni nisu najpla{ljiviji od svih? Zato ih àli, zato im pra{taj. U starom svetu postojali su mu{karci za jednu sezonu, pa su nikli gradovi, i dokolica, sfingina zagonetka, pa su se okrenuli pozla}enim papagajima ljubazno prihvataju}i besciljnost. Pa Hri{}anstvo, Hri{}anstvo, to umiruju}e sredstvo za robove, probavni kanal za varvare ~ija su im dela pokvarila varenje, bi~ za robovlasnike. Da, Faust jeste prototip Srednjeg veka, ali ne onaj Faustus o kojem pri~a Kit Marlou. To je jedan mra~niji Faust, @il d Re, koji izdaje Devicu u svojoj pohlepi za mo}i, pa se onda, poraèn, moli Bogu u svojoj Kapeli i uspinje do svakog uàsa u svojim podrumima. I tako traje sumorna pri~a sve dok se ~ovek, prestravljen svojim vlastitim no}nim morama, ne okrene kona~no ka snu o slobodi. To je glas Voltera, iznurenog, cini~nog, umornog od gluposti, koji ogla{ava po~etni po~etni takt jednog stra{nog stra{nog i podsme{ljivog preludijuma; Tom Pejn, jedan ~ovek, pravi ~ovek, slomljen i na kraju izdat od strane svih drvenih advokata; Kaljostro, Kaljostro, koji smi{lja osvetu Templara sa jednom ènom i jednim |erdanom; Vil 15

Blejk koji govori neshva}en jezikom an|ela; [eli i njegov divni uzaludni korak; Svinbern, Svinbern, koji je skoro obnovio Heladu pre no {to je i ona slomljena; Bajron, Bajron, Pu{kin, Goutje, Goutje, svi kao instrumenti za jedan preludijum simfonije koja nikada nije odsvirana. A nauka, kako je ona htela da nas spase? Taj hrabri novi svet Hakslija, Darvina, Hegela i H.D`. Velsa, sa samo jednim, [penglerovim, glasom protiv. Nauka koja ponovo stvara svet, jedan internacionalni jezik, univerzalno bratstvo, izvan nacionalnosti, predrasuda ili verovanja. Ta kula od k arata, arata, divna vizija, kako se sru{ila? Ti tvorci novog doba koji se nisu usudili da govore, misle, ni da se kre}u bez vojne dozvole. Neograni~eni kolosi, koji }e visiti zbog prekora~enja dozvoljene granice govora, gde je va{ novi svet? Prvaci, gde je sloboda? [ta je po{lo naopako? ôvek moè naga|ati ali to nijedan ~ovek (mu{karac) ne moè re{iti. Za odgovor se moramo okrenuti èni. Bilo je to pre mnogo hiljada godina, jo{ pre pisane istorije, kada je do{lo do promene. Morali bismo segnuti svojim svojim pam}enjem pam}enjem jo{ dalje. Za{to to ne moèmo, koji smo isko~ili iz tih slabina, iako je to bilo veoma davno, u doba Izide koje je pogre{no nazvano matrijarhatom. matrijarhatom. To nije matrijarhat onakav kakvim ga mi zami{ljamo, vladavina èna kluba{ica, ili frustriranih maloletnica. To je jednakost. @ena je sve{tenica, u njoj leì misterija. Ona je majka, bri`na ali ne`na; ljubavnica, istovremeno strasna i uzdràna, supruga, po{tovana i voljena. Ona je ~arobnica. To je isto to. Bez ikakve razlike, mu{karac, poglavica, lovac, suprug, ljubavnik, mislilac, izvr{ilac. @ena, sve{tenica, ~uvar tajni, sibila nesvesnog, proro~ica snova. Otud ravnoteà, stabilnost.

Zatim, katastrofa neizreciva; patrijarhat, ~iji je arhetip Jehova, demonsko monoseksualno ~udovi{te. I sada, u vladavini sve{tenika, èna je podre|ena ìvotinja, mu{karac nadre|eni bog, izdvojen, i u milosti njegove nemilosrdne inteligenc inteligencije. ije. To je rat, totalni totalni rat bez milosti, izme|u ose}anja da se mora i intelekta koji ne}e. Svaka religija u patrijarhatu je jedna samoj sebi protivre~na nakaznost. Judaizam, Hri{}anstvo, Budizam, Islam, fa{izam, komunizam, demokratija, nauka i svaka druga vera istorijskog sveta. To je dogma, verovanje zasnovano na aksiomima koji se menjaju kao slamke na vetru intelekta, a na toj promenljivoj strukturi ~ovek je propao, i mora propasti, jer on zna njihovu jalovost i bori se za njih svim bolesnim besom svoje osuje}enosti. On zna da je kao malo dete koje se igra sa tvorcem igra~aka i hemijskih sklopova, koje se igra lopova i àndara u jednoj igri koja odlazi predaleko. On je izgubio svoju majku, supruga ga je napustila, ljubavnica mu izmi~e. Misterija je napustila hram proterana od strane senilnog i samodovoljnog Ve}a staraca. @eno, o @eno, gde si? Vrati se, èno, vrati nam se opet! Oprosti, zaboravi, sedi u na{e hramove, uzmi nas za ruke, poljubi nam usne, reci nam da nas voli{, da nismo sami. ârobnice, digni se opet iz pepela loma~e! Vidite, u dijani~kom kultu drevni se put nastavio. nastavio. Te sjajne i stra{ne ène, Mesalina, Tofana, La Voazen i D' Brenvilije veli~anstveno su se osvetile. A ostali, i ène i mu{karci, traìli su zabranjenu misteriju u tajnim ritualima i kupili kratko ponovno sjedinjenje po stravi~noj ceni. To je bila nada u devicu Orleansku, nada beznade`nih miliona da je kona~no do{la èna koja }e ih iskupiti. Neka vam njena sudbina i poraz pokaù da nevinost nije za{tita. Budi lukava, o èno, budi mudra, suptilna i nemilosrdna. Rekoh ve}, shvati, oprosti, zaboravi. Ali ne zaboravljaj previ{e. Ne veruj ni~emu sem samoj sebi.

Pomenuo sam one velike trova~ice, ali postoji jedna jo{ gora osveta. Znaj da je svaka osveta osveta prema sebi a najstra{nija je ona koju je preduzela frigidna èna. Ima ih na milione, na desetine miliona. Ne obaziri se na to {to ona govori svom muù ili ljubavniku ve} oslu{ni oslu{ni ono {to ona govori govori svojoj intimnoj prijateljici, svom doktoru. Me|utim, kod mnogih uzrok leì dublje. On leì u dvema stvarima: neuspehu njenog mu`jaka da bude ~ovek i njenom neuspehu neuspehu da bude iskrena prema samoj sebi. Tu je i mra~na ubistvena krivica kojom roditelji truju svoju decu, i to je jedan uzrok frigidnosti. Tu je potisnuta incestuozna ljubav. Tu je strah od bolesti i od dece. Ali ti, koja si upoznala pone{to od toga, nemoj se stideti. stideti. Snaga nije uro|ena, ona se sti~e razumevanjem i savla|ivanjem. Zato kreni slobodno! Pa zapevaj onu staru, divlju pesmu: EVOE IO, EVOE JAKHO IO PAN IO PAN EVOE BABALON! Kreni u planine, na okeane, u {ume, iza|i naga na letnje sunce da bi ponovo zadobila iskonsku sre}u i voli radosno i slobodno pod zvezdama. Ali, telo ti nije lepo!? E tu je tajna. Telo se gradi po kalupu uma. Prihvati strah, suzbijanje, mr`nju, pa onda pogledaj telo ili bolje ga takvog nemoj ni gledati. Ali kreni slobodno, voli radosno, bez ograni~enja, potr~i gola na tren. Tad posmatraj kako se obrazi zarumene, pogledaj kako se grudi nadimaju, vitku siluetu, uskla|en ritam. Svaka bolest i svaki deformitet ra|aju se u strahu i mr`nji. Zato si ti, èno, nazvana izle~iteljem. @eno, sve{tenice iracionalnog sveta! Iracionalnog, ali veoma, veoma va`nog, i toliko smrtonosnog ba{ zato {to je nepriznat i pore~en. Mi ne èlimo biti bez razloga razloga pijanice, pijanice, ubice, frustrirani, oja|eni, bedni. Te stvari nisu razumne niti nau~ne, pa ipak one postoje. Mi kaèmo da ne èlimo rat. Me|utim, uzrok rata je jedna psiholo{ka psiholo{ka neminovnost neminovnost i rat }e trajati trajati sve dok se ta neminovnost druk~ije ne ispuni. Mi nemamo koristi od toga {to }emo re}i da }emo voleti ovu osobu ili mrzeti onu osobu zato {to je to razumno. Nas pokre}u, uprkos na{em razumu i na{oj

16

volji, hteli mi to ili ne, sile iz nesvesnog, iracionalnog sveta, sile koje nam govore u snovima, u simbolima i u na{im vlastitim nerazumljivim radnjama, a njih moè iskupiti samo razumevanje, ~ije je ime èna. Tek nakon razumevanja volja i inteligencija mogu preovladati, jer ina~e one nisu ni{ta drugo do slepe, samorazaraju}e sile. @eno, odloì nedostojna oru`ja. Odloì zlobu i otrov, la`nu frigidnost i la`nu glupost. Potegni ma~, dvosekli ma~ slobode, i pozovi mu{karca da ti iza|e na megdan, mu{karca pogodnog da ti bude mu`, pogodnog da bude otac tvom orlovskom nasadu. Izazovi ga, isku{aj ga ma~em i on }e te biti dostojan. Jer vas dvoje ste arhetipovi nove rase. Danas, negde u svetu postoji jedna èna za koju je ma~ iskovan. Negde postoji ona koja je ~ula trube novog doba i koja }e odgovoriti. Ona }e odgovoriti, ta nova èna, èstokoj buci zvezdanih truba; ona }e do}i kao opasan plamen i pesma iz daljine, kao glas u sudskim dvoranama, zastava pred armijama. Ona }e do}i opasana ma~em slobode i pred njom }e kraljevi i sve{tenici drhtati, a gradovi i carstva padati, i bi}e nazvana BABALON, skerletna èna, bludnica. Jer bi}e strasna i ponosna, bi}e ne`na i smrtonosna, bi}e iskrena i nepobediva kao gola o{trica. I ène }e odgovoriti na njen ratni pokli~, i mu{karci }e odgovoriti na njen izazov, napu{taju}i budalaste i uskogrude puteve, a ona koja }e sjati kao crvena ve~ernja zvezda u krvavocrvenom sun~evom zalasku Sumraka Bogova, zasja}e ponovo kao jutarnja zvezda kada no} pro|e i neka nova zora osvane nad ba{tom Pana. Tebi, o neznana èno, ma~ je zave{tan. zave{tan. Veruj u to! O MAGICI

(NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj nenaslovljeni esej trebao je biti kori{}en kao prospekt za Gnosti~ku Gnosti~ku Crkvu, a verovatno i za Vi~kraft.)

A. POZADINA MAGIKE Magika Magika je jedan sistem sistem filozofije filozofije i na~in ìvota koji je kao zajedni~ki imenitelj svih kultura univerzalan za ljudski rod. Nauka, religija, medicina, filozofija i umetnost imaju svoje poreklo u magici i ona ih kona~no transcendira. Magika je spevala uspavanku svake rase, negovala njene velike snove, nadahnjivala njene najdalje letove i primala ih opet pri njihovom povratku u tamni dom zvezda. Magiku nije stvorio ~ovek, ona je jedan deo ~oveka, imaju}i svoju osnovu u strukturi njegovog mozga, tela i nervnog sistema u njihovim odnosima prema njegovom konceptualnom (pojmovnom) univerzumu, matrica mi{ljenja i govora, majka misli. Magika je tako|e izvor velikih mitova koji su zajedni~ko nasle|e ljudske rase, koja se jednako proteè u kreativnim i inicijacijskim sagama velikih velikih kultura i u destruktivni destruktivnim mi jalovim no}nim morama poslednjeg stupnja zvanog moderna civilizacija. Po{to je magika deo ~oveka, ona se ne javlja samo u svakom vidu svih rasa i kultura ve} i u svakom pojedincu kao izvor najdubljih snova i motivacija njegovog nesvesnog, i daleko najve}i deo njegovog istinskog sopstva. Stoga prou~avanje magike obuhvata prou~avanje ~oveka u njegovim najdubljim i najuzvi{enijim vidovima i prou~avanje prirode u svim njenim delovima. Eksperimentalna animisti~ka osnova magije je op{ta teorija polja koja posmatra pojedinca pojedinca kao jednu mreù (polje) (polje) sila koje sudeluju u i koje su direktno povezane sa jednom sli~nom kosmi~kom mreòm (poljem) koja uklju~uje celokupni svemir. (Sa izvesnih stanovi{ta ova dva polja se smatraju identi~nim.) Zato je postulat magike da su svaki mu{karac i svaka èna zvezda. U magi~koj

terminologiji neke kategorije agregata ili grozdova sila u jednom polju se nazivaju bogovima, an|elima, elementalima ili demonima. Takva terminologija se m oè razumljivo razumljivo primeniti primeniti na parcijalnost svesti (ta~ku gledi{ta ili stanje uma), neki grad, kulturu, eru, skup zvezda ili maglinu, pod uslovom da sledi odgovaraju}a definicija. Iz ovog stanovi{ta o polju prirodno sledi zakon sli~nosti (homeopatija ili simpatija) iz kojeg poti~u likovi, talismanska i mantra magika, i zakon bipolarnosti, koji svoj fizi~ki duplikat ima u drugom zakonu Njutnove mehanike. Po{to se svaki pojedinac posmatra kao jedan potencijalni celokupni svemir stoga je su{tinsko su{tinsko da svaki postigne postigne celovitu svest u iskustvu putem izraàvanja svoje volje na sve na~ine ljubavi. ljubavi. Ovo vodi ka drugom postulatu postulatu magike koji glasi: "îni po svojoj volji, i to treba da bude sav zakon", "Ljubav je zakon, ljubav pod voljom." Zato je funkcija magike da svakog pojedinca pojedinca vodi ka ostvarenju ostvarenju i izraàvanju njegovog celovitog sopstva na svim planovima bi}a i iskustva. Ova razmatranja povla~e suptilnosti koje nas verovatno vode izvan predmeta ovog odeljka. One su ovde date da bi se studentu pokazalo pone{to od ogromnog obima i domena teme i neki od razloga za{to je ona nazvana PRAVIM Ume}em (THE Art).

B. DEFINICIJE MAGIKE U svojoj svojoj apsolutnoj apsolutnoj osnovi magika je strast i disciplin disciplina a koja je povezana povezana sa misterijom misterijom ljubavi ljubavi i putem koje ~ovek moè sti}i do svakog uzvi{eno uzvi{enog g znanja znanja i ljubavi o sebi, drugima i svemiru u svim njegovim vidovima. U svojoj relativnoj relativnoj i primenjenoj osnovi koja je koren svih tajnih tradicija ljudskog roda, magika se odnosi na sakrament seksa i misteriju stvarala~ke volje. Magika je definisana kao nauka i ve{tina izazivanja promena koje treba da se de{avaju u skladu sa voljom. To je ta~no ako se postulira da je krajnji cilj te promene postignu}e postignu}e harmonije i ravnoteè u razumevanju i ljubavi.

17

Magika je tako|e definisana i kao tehnika napredovanja pojedinca u svetlosti, ìvotu, ljubavi i slobodi. Me|utim, funkcija magike je tako|e i visoko podru{tvljena. Ona se bavi obukom izuzetnih pojedinaca za plemensko vo|stvo, za{titom i konstruktivnim iniciranjem pojedinaca i grupa kroz kriti~ne periode detinjstva, puberteta, mladosti i zrelosti i ra{~i{}avanjem raznih emocionalnih kriza i kriza sredine pojedinca i plemena. Magika se zato moè definisati i kao: 1. Metod stimulisanja i odràvanja kreativnih i pozitivnih ìvotnih sila u pojedincu i plemenu. 2. Metod postupanja sa oblastima prirode i ljudskog uma koji ne odgovaraju uobi~ajenom logi~kom ili mehanicisti~kom pristupu. 3. Zamisao prirode, u svim njenim delovima, delovima, kao jednog ìvog polja u direktnom kontaktu i ukr{tanju sa svakim pojedincem. 4. Zamisao pojedinca kao jednog jednog potencijalnog polja koje obuhvata celokupnu prirodu u celovitoj svesti. 5. Jedan na~in ljubavi koji uklju~uje sve na~ine ljubavi.

C. SVRHA I CILJ MAGIKE Ni{ta nije pogre{nije od gledi{ta da je magika zasnovana na pogre{nom shvatanju prirode fizi~kog sveta u njegovom odnosu prema ljudskom intelektu. Kao jedan dru{tveni odràvatelj ravnoteè su{tinsko je da magi~ar poseduje sveobuhvatno znanje o razli~itim planovima ~ije me|usobno delovanje rezultira u sveobuhvatnoj stvarnosti. Prvenstvena funkcija magi~ara je razumevanje i kontrolisanje osnovnih sila ìvota i smrti onako kako se one manifestuju u promeni. promeni. Zato je neophodno da magi~ar bude oslobo|en od ograni~enja bilo kog osobenog osobenog stanovi{ta. stanovi{ta. Tako }e on razumevati i primenjivati nau~ni metod, ali }e

ga isto tako shvatati samo kao jednu silu u mreì sila koje ~ine njegovo polje obrazovanja. Moglo bi se re}i da je magika metod obu~avanja pojedinca u pravcu sveukupne svesti pomo}u stimulisanja raznih centara uma i negovanja mi{ljenja o polju. Cilj te obuke jeste manifestacija manifestacija iniciranog vo|stva prema jednoj svesnijoj, integrisanijoj, zna~ajnijoj i zanimljivijoj dru{tvenoj kulturi. Ukratko, cilj magike je razvijanje pojedinca u svim na~inima ljubavi i prosvetljivanje dru{tva za prihvatanje svih obaveza tog razvijanja kao nu`nih uslova napretka. D. ODNOS MAGIKE I ÔVEKA Kao funkcija k oja odràva ravnoteù izme|u svetova spolja{nje percepcije i unutra{njeg shvatanja, magika podsti~e svesnost koja ìvotu donosi ravnoteù i zna~aj, a hrabrost i slast na~inima ljubavi. Gde je ovoj funkciji omogu}en njen najpotpuniji obim, civilizacija kakvu mi poznajemo je, u velikoj meri, suvi{na. U stvari, u ovom slu~aju, jedina funkcija civilizacije je da unese raznolikost i prefinjenost strasnoj drami ìvota. To je u velikoj meri bila karakteristika doba Izide, ~udesni domet praistorije koji je okarakterisao stanje ljudskog roda za skoro milion godina, u kojem je solarno-fali~ki sve{tenikkralj smatran skladnim i uravnoteènim suprugom boginje ène. Katastrofe koje su pre nekih 6000 godina strmoglavile doba Ozirisa, ovde se mogu samo pretpostavljati. Mo`da su one bile pojedina~ne i li~ne prirode, sli~ne onim silama koje deluju na genij âke (Tschaka), tog nenadma{nog i stra{nog ratni~kog kralja Zulua. U svakom slu~aju uspon patrijarhata je svrgnuo vladavinu boginje majke u ve}oj ili manjoj meri i poloìo Edipovsku osnovu kompleksu intelektualnog i kompleksu mo}i na kojima je civilizacija zasnovana. Ovo stanje ostajalo je metastabilno sve dok su prave inicirane

{kole magike, koje su shvatale i primenjivale znanje o temeljnoj biseksualnoj prirodi sila ìvota, zadràvale jednu vode}u, inicijatornu i savetodavnu sposobnost u svojim kulturama. Me|utim, uro|ena priroda neuravnoteènih intelektualnih kompleksa i kompleksa mo}i je da zahtevaju apsolutnu autonomiju, autonomiju, da posmatraju ènu kao neprijatelja, seks kao ne{to |avolsko i da na sve mogu}e na~ine sti{avaju zbunjuju}e, dvopolne i vi{estruke glasove iz centara ìvota. Za to se manifestovala jedna stalno rastu}a nestabilnost u civilizaciji koja se ni na koji na~in nije mogla suzbiti nikakvom primenom sile niti dometom intelekta. Tako su se rana crkva i dràva u Evropi stopile stopile sa magijskom magijskom tradicijom, tradicijom, koja je, povukav{i se u podzemne podzemne tokove narodnog nazadnja{tva, prepustila te dve institucije vi{kovima senilnosti i ubila~kih manija. Talas zaraznog patrijarhata onakvog kakav se izrazio u Judeo-Hri{}anskom religijsko-moralnom sistemu zapljusnuo je Zapadnu kulturu talasom trostrukog razaranja. Prvo, razvijanjem lika oca u jednog jednog Boga ~udovi{te ~udovi{te on je porekao porekao svakom sinu mogu}nost mogu}nost njegove mu{kosti. Drugo, poniàvanjem lika majke u jednog demona-devicu-an|ela, on je porekao svakoj k}erci mogu}nost mogu}nost njenog ispunjenja. Tre}e, pridavanjem ideja prljav{tine, ne~isto}e, sramote, krivice, nepristojnosti i skarednosti ~itavom seksualnom procesu patrijarhat je zatrovao ìvotnu silu na njenom izvoru. E. ODNOS MAGIKE I SAVREMENOG DOBA Savremeno doba predstavlja po~etak doba Horusa, deteta koje sadrì elemente majke i oca, ali koje se tako|e u nekim pogledima razlikuje od oboje. Moderni ~ovek, u polusvesnoj reakciji protiv patrijarhata i Judeo-Hri{}anske religije, traì bekstvo ka majci u MATERijalizmu i nauci, ali oni mu zaista ne mogu pomo}i, budu}i da on nije u stanju da se suo~i niti razume njihovo poreklo. S druge strane, strah i mr`nja prema majci-demonu rezultira u rastu}im komponentama homoseksualnosti i njenoj represivnoj posledici,

18

paranoidnoj psihozi. Parcijalnosti u ~oveku ni~ega se ne pla{e vi{e koliko pokreta ka celovitost celovitosti. i. Usled toga, u sekundarnom sekundarnom mi prime}ujemo prime}ujemo fanati~ni militarizam, pseudo-moralnost i dogmatsku politiku u njihovim najnasilnijim vidovima. Ose}aju}i se nevoljenim i nepoznavaju}i na~ine ljubavi, Zapadnjak se kre}e po jalovoj pustinji uma, bez znanja, razumevanja i volje da se spase nekim ~inom ljubavi, neuravnoteèn, frustriran, li{en izraza svoje prirode, on reaguje u sumanutostima sumanutostima straha i mr`nje koje teè da postanu sve samoubistvenije. Za ovaj uàsni }orsokak nije prona|eno nijedno pravo pojedina~no niti dru{tveno re{enje, niti }e biti prona|eno sve dok magijsku ravnoteù ponovo ne otkriju i ne formuli{u kulturni heroji koji }e otkriti jednu novu magijsku religiju ljubavi i tako novo doba inicirati u zrelost.

CILJ KURSA I ODNOS MAGIKE PREMA UÊNIKU Jedan od ciljeva ovog kursa je da razvije takvo razumevanje magike koje }e biti pojedina~no i dru{tveno korisno, pou~no i prihvatljivo i koje }e voditi u~enika ka najvi{oj samoinicijaciji za koju je on sposoban. Zatim, slede}i cilj je da pomogne u razvoju, kod jednog broja samosvesnih magijskih li~nosti, takvih strasti i siline koje }e biti dovoljne za ulogu inicijatora novog doba. Stoga se nadamo da }e ovaj kurs pomo}i studentu u sticanju znanja, dopu{tenja i mo}i njegovog celokupnog sopstva i naro~ito one mo}i ljubavi pomo}u koje on moè postati gospodar iluzije suprotnosti i zvezda i svetlost u ovoj velikoj tami na{eg doba.

OSNOVNA MAGIKA: TEMELJNA TEORIJA I PRAKSA

(NAPOMENA IZDAVAÂ: U razradi razradi za kurs o Vi~kraftu* Vi~kraftu* /NAPOMENA PREVODIOCA: Engleska re~ "Vi~kraft" "Vi~kraft" se moè prevesti kao "Ve{ti~arstvo", "ârobnja{tvo", me|utim konotacije tih na{ih izraza ne odgovaraju u potpunosti smislu u kojem je autor koristio taj izraz pa ga u daljem tekstu ne}emo prevoditi./, Parsons je napisao svoj uvodni "Kurs P-1" pod naslovom: "Osnovna Magika: Temeljna Teorija i Praksa" i napisao napisao da ima ~etrnaest ~etrnaest odeljaka sa podnaslovima. Kratak pregled njegovog sadràja je slede}i: "Uvod u Vi~kraft; Vi~kraft; zakoni ega; priroda priroda ljubavi; novi eon; poreklo religije; osnovni rituali; magijska oru`ja; oprema i simboli; priroda ~oveka i bogova; an|eli, demoni i elementali; invokacija i evokacija; razumevanje i izraàvanje istinskog sopstva." Ovaj sinopsis ta~no odgovara uvodu i Delovima 1-4, posle kojih skica postaje fragmentarna. fragmentarna. Gde je bilo podesno, podesno, iz toka sinopsisa izvu~eni su podnaslovi, i stavljeni u uglaste zagrade.) UVOD U VI^KRAFT Mi smo stari koliko i ~ovek. Pre milion godina otpevali smo prvu uspavanku. Protiv straha, na{a mo}. Protiv prvog zla, na{e ~ini. Protiv prve bolesti, na{e lekarije. Mi smo najstarija religija na svetu i najja~a. Bili smo sa prvim ~ovekom, bi}emo i sa poslednjim. Pod na{om za{titom, uz na{u podr{ku, ~ovek ~ovek se drznuo u svemir, osvojio osvojio {umu, savladao zveri, ovladao elementima, za neko vreme, ~ak i sobom. Za lov i useve znali smo basme koje su ~oveku dale pouzdanje, veru i uspeh. Protiv straha od no}i podigli smo palisade, protiv demona u du{i plemena napravili smo korisne rituale. Pod na{im vo|stvom ~ovek se uzdigao iznad ìvotinje. Nije postojala nijedna druga dovoljno jaka sila da ga obrazuje i da ga za{titi od njega samog. Pre mnogo vremena u jednom katastrofi~nom vremenu ~ovek se odvojio od nas, od

sila njegove tajne prirode. On se oslonio na svoj intelekt, na sterilne bogove autoriteta i razuma. Od na{e religije, koja je bila ìva, po{to su samo ìvot i ljubav ìvi, on se okrenuo ka mrtvim bogovima, mrtvim verovanjima, mrtvim dogmama. U svojoj agoniji i strahu on je sagradio uàsne gradove, hramove smrti pustio je u svoju du{u. Stvorio je demone, zadahnuo ih dahom svog ìvota, namamio ih u svoje srce, i onda zaplesao |avolski ples po stranicama istorije. A njegovi demoni su stavili maske svih vrlina, i prisvojili sve krune, sve dok ~ovek u ~itavom svom svetu vi{e nije imao kud da se okrene. A mi smo ~ekali. Posle vatre loma~a, na spravama za mu~enje, pod udarcima bi~eva, mi smo ~ekali i nosili u srcima tajno seme koje moè, kada do|e vreme, da spase svet. êkali smo, zbog toga {to iako posedujemo mo}, nije zakonito zakonito upotrebiti upotrebiti tu mo} tamo gde samo ljubav pomaè. ôvek ne m oè biti prisiljen prisiljen na nasledstvo nasledstvo.. On ga mora prihvatiti slobodno, po svojoj sopstvenoj volji. U mu~nim stole}ima u kojima je ljubav poricana i gaèna, istina gonjena i lovljena, a lepota izopa~ena i la`no predstavljana, mi smo stare puteve odràvali odràvali u ìvotu. ìvotu. Na planinama planinama i skrivenim skrivenim pustarama, pustarama, na pustim pustim i usamljenim mestima odràvali odràvali smo sabate vi~krafta. Odràvali smo Agape, ljubavne svetkovine. Plesali smo, ìveli i voleli na stare, divlje na~ine slobode i radosti. Prenosili smo tajno znanje o izvoru ìvota. Prenosili i ~uvali. U bajkama i {pilovima karata, u mitovima, legendama i glasinama, u ~udnim poemama i starim pesmama skrivali smo tajno znanje. A tu i tamo poneki pustolov u tamne staze i pustinje du{e nailazio bi zapanjen na biser neprocenjive vrednosti, na ~udo i mo}, tajni sjaj koji ga je u~inio jednim od nas. Ali za veliku ve}inu ljudi to tajno znanje je izgubljeno. Ve}ina od vas ne poznaje na{ svet, a svet koji vi znate je samo jedan fragment, fragment, jedna senka, velikog sveta koji mi doìvljavamo. To je kao kada bi nau~nici, cepidlake, govorili govorili o ljubavi ljubavi ili mr`nji, tvrde}i, tvrde}i, to je tako, ili to je ovako. Ali ~ovek koji voli ili mrzi ZNA, a njegovo znanje je od druga~ijeg sveta.

19

Velika zapadna drama pretvaranja i izvrdavanja vu~e se kona~no ka svome kraju. ôvek je uhva}en u zamku svojih sopstvenih laì, izdat od svojih vlastitih bogova. A ruka nauke je strgnula veo sa lica boga koga su ljudi oboàvali, i gle, smrt. Jer ~oveku iznad svega treba ljubav, a za njega sada nema ljubavi, ve} samo lice smrti, koje je on oboàvao. oboàvao. Demoni u obliku obliku ~udovi{nih ma{ina vladaju njegovim no}nim morama. Inkubi opkora~uju njegovu bra~nu postelju i daju otrovan podoj njegovoj deci. Njegova vrlina je la`, njegova ~ast je la`, njegov brak je la`, njegov posao je la`, i u tim laìma on je uhva}en kao neki glupi i jadni pauk u mreì svog vlastitog tkanja. Me|utim, na{ zadatak nije da prekorevamo ~oveka, niti da nabrajamo njegove gluposti. Sam ~ovek zna da je u klopci. On zna da je zalu|en, bez ljubavi, izdat. Mi ne moramo da mu to govorimo. Na{ zadatak je da mu pokaèmo put ka mudrosti, ljubavi i slobodi. Na kratko vreme, izme|u izme|u sada{njice sada{njice i Armagedona, mi smo pu{teni u svet. Mi imamo slobodu da govorimo, priliku da pou~imo, tako da oni koji imaju u{i mogu ~uti. Do{li smo da napraviomo izlaz iz pakla, da sakupimo sakupimo odabrane odabrane pre dana gneva. Mi imamo mo}, mo} da dopremo svuda, i da dotaknemo svakoga - mo} ve}u od armija, carevina, naroda - kad bismo je hteli upotrebiti. Mi posedujemo znanje, znanje koje }e spasti prokletu prokletu du{u iz najdubljeg najdubljeg pakla ako ona to ho}e. Ali nikakva mo} i nikakvo znanje ne mogu pomo}i u odsustvu volje i ljubavi. Mi nudimo ova uputstva uputstva u znanje znanje kojim }e svaka osoba koja je u stanju da ih primeni - i koja }e ih primeniti primeniti - biti u stanju da probudi mo}i svoje volje i

svoje ljubavi. Mi ne traìmo veru, mi traìmo samo poku{aj. A od poku{aja }e do}i uspeh, a od uspeha znanje koje je ja~e od vere. Te{ko je objasniti objasniti delovanje delovanje tajnih sila u ~oveku, i njegov pravi odnos sa celokupnim svemirom. ôvek je hipnotisan svojom obukom, tim za~aranim krugom laì koje su se prenosile sa kolena na koleno i ne moè prozreti kroz ru`ni san koji on zove stvarno{}u u stvarni svet. Zato je nemogu}e neiniciranom ~oveku ~oveku da razume u potpunosti potpunosti razloge i cilj na{e obuke na po~etku. Za po~etak, po~etak, on mora delovati na veri, podstaknut svojim unutra{njim glasovima, koje oìvljava na{ zov. I ako zadrì tu veru, dokaz i znanje }e uslediti. Mo} deluje. Ona pomaè. Neka on prvo dokaè tu ~injenicu. Razumevanje }e do}i sa njegovim vlastitim rastom. Teoretska pozadina opremljena na{im uputstvima {iri se {to je vi{e mogu}e. Potpuno poimanje moè do}i samo sa pojedina~nim rastom, potpomognutim li~nim uputstvima uputstvima koja mi dajemo naprednim naprednim osobama. Put koji mi pokazujemo nije lak. On je teàk, zato {to je spoznati sebe uvek te{ko. Probiti ljusku malog sveta, poni{titi hipnotisanost generacija, nije lako. MI nemamo za{e}ereni za{e}ereni sirup. sirup. Mi ne prilazimo sa maskama moralnosti, sentimentalnosti ili la`ne vrline, sa tehnikama namenjenim uljuljkivanju du{e u njenu kona~nu smrt. Mi pozivamo ~oveka da se izloì opasnosti, avanturi, da izazove svemir, da upozna uàs rupe. ôvek je radikalno bi}e, sa sposobnostima boga. Njegove mo}i se ne razvijaju zabranjivanjem i potiskivanjem, ve} hrabro{}u i u slobodi. Uàsan je svet koji je ~ovek stvorio. Samo zbog svog slepila spre~en je da vidi koliko je uàsan. Sada kada po~inje po~inje gledati, du{u mu poga|a uàs. Jedino uz najve}u odlu~nost i veliku hrabrost, uz pomo} znanja i tehnike, on moè napustiti ovaj la`ni svet i prona}i veliki svet koji je njegov pravi dom. Svi ljudi to ose}aju. Oni znaju u svojim srcima svu jalovost ìvota u malom

svetu. Pokatkad osete lagano micanje stare slobode i stare radosti - obe}anje prole}a i leta, planina, {uma i zvezda. Obe}anje u njihovim vlastitim srcima poziva ih da krenu dalje - da veruju. Ali, oni su ograni~eni ograni~eni obi~ajem obi~ajem i strahom, strahom, la`nom la`nom ose}ajno{}u ose}ajno{}u i la`nom odgovorno{}u. Neverovatna je okrutnost ljudi prema samima sebi i drugima {to se odri~u lepote, ljubavi i slobode radi obi~aja koji je maska smrti. Mi imamo hrabrosti hrabrosti da posvedo~imo posvedo~imo da su te stvari istinite i mo} da ih pokaèmo onima koji imaju o~i da vide. Onima koji mogu slediti pokaza}emo pokaza}emo zakone sopstva, ljubavi i mr`nje, ìvota i smrti. Objasni}emo Objasni}emo poreklo poreklo i prirodu prirodu religije religije i morala, i pravi odnos ~oveka sa samim sobom i svemirom. Objasni}emo zakone, formule i tehnike kojima ~ovek moè razviti svoje vlastite mo}i i izazvati de{avanje svakakvih promena u skladu sa voljom. Pokaza}emo ~oveku kako da postane postane gospodar gospodar promene i iluzije i kako da istraùje, kre}e se, ìvi i voli u velikom svetu, ~ije je ime ve~nost. U ime Boga i Hrista, u ime moralnosti i patriotizma, ljudi su napravili pakao na zemlji. Kao {to smo rekli, to su maske za demone. Nijedan ~ovek kao god i nijedan bog ne mogu postojati protiv prirode, i alternativa, ma kako ublaèna i pravdana, uvek je demonska. Mi dolazimo u na{e li~no ime, u ime Vi~krafta. Budale, koje gledaju po povr{ini, ima}e zabavu. Kukavice, koje gledaju dole, bi}e prestravljene. Ali oni koji su od nas, koji gledaju duboko unutra, vide}e ono {to je od po~etka, i {to je do kraja. Poku{ajte i vidite.

I. ZAKONI EGA Ego je zasnovan na potrebi da bude voljen i zato ga strah i mr`nja lako otruju na njegovom njegovom izvoru. Ne poseduju}i znanje kako da zadobije ljubav, biva zasut strahom, strahom, a strahuju}i od gubitka gubitka ljubavi, biva spopadnut mr`njom. Za ego, izraàvanje ljubavi je tehnika sticanja sticanja ljubavi, a mr`nja je namenjena namenjena skrivanju skrivanju ljubavi. ljubavi. Zato je mr`nja u korenu njegove ljbuavi, a ljubav je u korenu njegove mr`nje. Zato se za ego moè formulisati zakon bipolarnosti. Iza svake izraène èlje, ose}anja, emocije ili stava, krije se jedna ista tolika i suprotstavljena sila. Pod izvesnim okolnostima okolnostima te sile mogu brzo menjati 20

polarnost. Centar odmora je, naravno, ravnodu{nost. Na to je mislio Buda kada je rekao da je cilj svake èlje patnja. Jer ego, kao {to to Ni~e nagla{ava, èli ve~ito zadovoljenje, ve~ito ponavljanje ugodnih nadraàja, nadraàja, a priroda priroda svemira je promena. Zato je ta èlja osu|ena na frustraciju (osuje}enje), pa ego mrzi tu èlju na kojoj se hrani. Dete èli ljubav roditelja i obi~no obi~no je dobija iskazivanjem preko pokazivanja ljubavi. U nenormalnim slu~ajevima, gde ljubav nije prisutna, ono }e bar privu}i pa`nju pokazivanjem mr`nje, r|avim pona|anjem. Ovo je koren hipnoze i hipnoti~ka osnova na{e obuke. Hipnotizer, nastavnik, svaka osoba koja simboli{e autoritet vezuje se za roditelja i mi bukvalno sami sebe bacamo u poslu{nost ili, po zakonu suprotnosti, u neposlu{nost, da bismo dobili èljenu ljubav. Standardni ego je, zatim, formulisan terminima obi~aja, navika i religije plemena, u saglasnosti sa kojima on veruje da }e posti}i potrebnu ljubav, priznanje i sigurnost. Me|utim, ~ovek je vi{e od standardnog ega. On je bi}e, individua, zvezda koja ima svoj vlastiti put koji sledi i svoju vlastitu sudbinu sudbinu koju odre|uje. odre|uje. Zato on tako|e tako|e m rzi tu saglasnost saglasnost koja gu{i njegovu individualnost i parali{e njegovu volju. On je uvek spreman za programe rata, eksploatacije, pobune i progona u koje se on moè projektovati i kazniti kod drugih strah, krivicu i mr`nju koju on ose}a prema samom sebi i svom vlastitom plemenu. plemenu. [to su brutalniji i ograni~eniji ti njegovi obi~aji, to }e on vi{e hvaliti svoju vlastitu "kulturu" i "civilizaciju" i traìti sve suroviju osvetu nad drugima zbog gre{aka koje on nanosi sam sebi. Primera ne manjka i skoro da ih ne treba ni navoditi.

Ego se moè vaspitavati, i to je verovatno prvi korak na stazi ka ve}em svetu. Sasvim Sasvim je m ogu}e posti}i svu potrebnu ljubav i tako nadvladati strah. Da bi se postigla ljubav, potrebno je samo prvo pokazati ljubav (prijatne, ne`ne, zanimljive vrste), zatim pokazivati ljubav samo uzvra}enoj ljubavi, a ravnodu{nost produènoj ravnodu{nosti ili mr`nji. Ovo sredstvo je pouzdano i nikad ne}e izneveriti. Bez obzira koliko je prisutno inhibicije, represije, ili neuroze, upu}eni }e biti u stanju da ovom tehnikom razre{i svaki ljudski problem. On mora shvatiti da {to god on moè ose}ati ili misliti o ne~emu, ljubav je prva stvar koju on treba i èli vi{e od bilo ~ega drugog na svetu. Ljubav je su{tinska i temeljna mo} svemira i sva delovanja i sve mogu}e promene proizvedene su preko te mo}i. Volja za mo} i volja za pokoravanjem su jednaki i suprotni izrazi èlje da se bude voljen. Svo dobro i svo zlo, svako gra|enje i svako razgra|ivanje omogu}ava ba{ ta mo} ljubavi. Zato, rekosmo li volite sve ljude? Ne, ne sem ako vam to nije prirodno. Ali nau~ite kako da steknete ljubav svih, ili njihovu mr`nju, jer to je mudrost. Kako je onda lako sa~initi ljubavne basme i ~ini koje mi poznajemo. Jer potrebno je samo re}i im da mi gospodarimo njihovom ljubavlju, ili da to lagano utisnemo u njihova astralna tela ili nesvesni um pomo}u prikladnih spona i simbola na{e volje, i oni moraju voleti. Mo} je apsolutna. Isto tako, mogu}e je i navesti ljude da u~ine bilo {ta pomo}u tih sredstava, ~ak i da polude ili umru. A znaju}i da je koren u ljubavi ~ovek bi morao biti obazriv u tim stvarima. ôvekove mo}i su ograni~ene neznanjem, potiskivanjem i detinjastom save{}u. Neznanje se moè nadvladati znanjem, a potiskivanje posve}ivanjem Vi~kraftu, ~ije dobro i zlo nisu ono dobro i zlo malog sveta. Ovaj zakon je primenljiv na svaki emocionalni problem ega, ali njegovo delovanje u pojedinostima u naro~itim slu~ajevima nije u okviru ovog dela. Pojedina~ne probleme bi nam trebalo predo~iti za pojedina~no razmatranje. Kada

se, bilo preko poraza poraza standardnog ega na {irem frontu, bilo preko uspona jednog pojedinca u znanju, vrednosti malog sveta uvide kao neadekvatne, moè se desiti nekoliko stvari. Istinsko sopstvo moè, na ovu priliku, zapo~eti da daje sugestije koje bi trebale voditi ka obja{njavanju i daljem rastu. Me|utim, pojedinac koji pogre{no razume te sugestije sugestije moè formulisati formulisati izvesnu neurozu koja predstavlja la`ni kompromis. Ako je njegova neuroza stabilna njegov }e se napredak napredak zaustavi zaustaviti ti na toj ta~ki. Ako nije stabilna stabilna on postaje sve zbunjeniji zbunjeniji sumnjama i uàsima koje je oslobodio njegov konflikt, i zavr{ava u potpunom slomu. U tim slu~ajevima, psihijatrijsko le~enje moè u~initi tek ne{to vi{e od toga da zakrpi ego, pripi{e mu neku "bezbednu" neurozu u obliku la`nih ili delimi~nih obja{njenja njegovih problema, i vrati ga {to je bliè mogu}e na standardno stanje. stanje. U svim tim slu~ajevi slu~ajevima ma ljubav ljubav za koju pacijent veruje da dobija od psihijatra je osnovni terapeutski ~inilac, sem u slu~ajevima gde je tretman toliko neprijatan da je pacijent uveren da on ne}e dobiti ljubav ma kakvo bilo njegovo pona{anje. Uklju~eni mehanizmi u uzrok i le~enje ve}ine bolesti uglavnom su isti. Me|utim, ako pojedinac poseduje znanje i hrabrost da slu{a glas svog istinskog sopstva, i da pazi na njegove hitre sugestivne odgovore, on }e se probiti do ljubavi koja je izvan simbola uàsa i sumnje. On }e susresti stra{nu majku, zmiju ènu, sfingu, i ponovo ~uti ono grozno pitanje postavljeno Edipu, dok njegov ìvot visi na kantaru. On }e sresti demona oca, okorelo idiotstvo, zlobu i uàs koji leè na pragu malog sveta. sveta. Prona}i }e njegovo drugo sopstvo, jednako i suprotno svemu onome {to on misli da on jeste, kao blje{tavu lepotu i pusti uàs u nepoznatoj no}i njegove du{e. U ovim iskustvima iskustvima ego }e biti totalno izmenjen ili potpuno uni{ten u smrti koja mora prethoditi ponovnom ro|enju u ìvot. Uàs, agonija i o~ajanje koji prate ovaj proces ne mogu se umanjiti. Njih dvostruko stra{nijim ~ine ona ~udovi{na nedono{~ad koju stvara ~ovek u svojoj gluposti i koja spopadaju 21

vrata ìvota. Ali to je poduhvat za koji je ~ovek stvoren. ôvek je bi}e koje u malom svetu nije vi{e od jedne semenke i ~iji neverovatni procvat u ve~nosti ne mogu ni maglovito naslutiti stanovnici malog sveta. U ponoru pusto{i i pokvarenosti, u utrobi Babalon(e), Babalon(e), gde seme du{e leì neposejano neposejano na srcu tame, tajno sopstvo se pokre}e i dela i omogu}ava ro|enje samom sebi, svom celokupnom sopstvu na sjajnom zvezdanom telu na{e Dame Babalon. I gle, jedna se zvezda rodi na svodu nebeskom, m rtva~ki rtva~ki pokrovi stra{ne majke spadaju, i mi opaàmo onu besmrtnu voljenu. Maska demonskog oca puca i otkriva otkriva na{eg gospoda gospoda sunce koje smo mi sami, o~evog sina i sun~evog oca. I mi nastavljamo dalje pod zavetom, iznad Zakona i Doktrine, ka gornjim livadama ve~nosti, ~ak ka zra~e}em Gradu Piramida. Ovo je proces, izvan mi{ljenja, opisa ili imaginacije, nejasno predskazan u neadekvatnim simbolima na{eg jezika. Jer Mi, ~ak i Mi smo prihvatili ograni~enje zakona i doktrine, da bismo mogli delovati kao vodi~i u ve}i svet koji je Na{e Carstvo. Mo`da smo u pogre{no vreme govorili o poslednjem koraku, beskona~no dalekom, jer bismo se ovde trebali, neposredno i prakti~no, pozabaviti sa prvim korakom. Smatrajte Smatrajte da ste sklopili savez sa jednom ìvom organizacijom koja je stara koliko i ~ovek i o ~ijoj prirodi i ciljevima imate neku predstavu. Do ovog stepena vi ste se ve} pomerili sa standardnih ideja malog sveta. U slede}em koraku formuli{ite {to bolje moète ono za {to verujete da je ukupni zbir va{e volje, va{e istinske prirode, prirode, va{e svrhe i va{ osnovni cilj u

ìvotu. Pitajte sebe, i dobi}ete odgovor. Zapi{ite ga. Svedite ga na jednu re~enicu, i ako je mogu}e na jednu re~. Uzmite to kao svoj moto za odre|eno vreme, i proverite ga ponovo nakon {to protekne taj period. Zapamtite i svakodnevno izvodite teraju}i ritual pentagrama. To }e vam pomo}i u rasterivanju iluzija i ograni~enja malog sveta i u potvr|ivanju i ja~anju spone sa istinskim istinskim sopstvom. sopstvom. Napravite spisak problema i pitanja koja su vam najva`nija i izloìte ih na sastanku. Oni }e pomo}i Nama u odre|ivanju pravca va{eg upu}ivanja. II. PRIRODA LJUBAVI Kada budale èle prikazati istinu najo~iglednije prakti~ne vrste oni obi~no upu}uju na ~injenicu da jedan i jedan uvek ~ine dva. To je, naravno, neta~no. Postoji samo jedan od istog znaka, a da bismo razlikova razlikovalili i dobili dobili jo{ jedan ili jedan druk~iji, moramo ozna~iti taj znak ovako: plus jedan i minus jedan. A plus jedan i minus jedan nisu jednako dva, ve} nula. Ova ~injenica se tako|e moè izraziti i jedna~inom 2 = 0. To je temeljni zakon svemira. U sjedinjenju bilo koje dve jednake i suprotne sile, obe se poni{tavaj poni{tavaju. u. Svemir je u stanju napetosti izme|u èlje da voli i èlje da bude voljen. Da pari i da bude sparen, sparen, ukratko, da se sjedini. sjedini. Analogne koncepcije postoje u terminima kontinuuma prostor-vreme, odnosima materija-energija i svemiru kao me|uigri izme|u jin(a) i jang(a), ili Lingam(a) i Joni. Sve mogu|nosti i sve pojave uop{te postoje i manifestuju se du` te napetosti, ~ije ime je ljubav. Postojanje se nji{e izme|u sistole i dijastole, radnje i odmora, ìvota i smrti, u kosmi~kom otkucaju koji na sli~an na~in reguli{e i zvezde i atome, ~oveka i mle~ni put. Sve {to je bilo, sve {to }e biti, sve je to izraèno u novom. Jedino otpor promeni stvara iluziju promene - jedina smrt je strah od smrti. Ko god na|e svoje mesto u srcu ljubavi, u centru te ve~ne me|uigre koja se ve~no menja a nikad ne promeni, ne moè umreti, on je pre{ao u ve}i svet

koji je iza onoga {to ljudi zovu smrt. Ljubav je klju~ za sva vrata i u svakoj vrsti ljubavi i svakoj vrsti sjedinjenja mogu}i su napredak i inicijacija. Zbog toga priroda ljubavi ne sme biti sputana sputana niti ograni~ena, ograni~ena, ve} se pre mora istraìti i iskusiti u svakoj vrsti i svakoj meri, jer samo time ~ovek dolazi do Babalon, ~ije ime je Razumevanje. Razumevanje. Za svaku ljubav ljubav postoji jedna prepreka prepreka koju ~uva neki demon, a iza te prepreke nalazi se svetili{te koje se predaje samo hrabrosti i volji. Zato tvrditi da je samo jedna vrsta ili uslov ljubavi zakonit ili normalan zna~i ometati prirodu i mogu}nost ljudskog progresa. To je koren Zapadnja~ke Zapadnja~ke neuroze, neuroze, jer frustracija i ograni~avanje ljubavi vode na kraju ka manijama o~ajanja, ubistva i samoubistva. Brutalni zakoni i obi~aji koji reguli{u, ili se pretvaraju da reguli{u seksualno pona{anje podsti~u pretvaranje i dvoli~nost i obrazuju osnovu za i{~a{ene i slomljene ìvote, upropa{}enu decu i neuroze, maniju i patnju koje su ~ovekova sramna statistika. U braku, toj smrdljivoj smrdljivoj farsi, dru{tvo je sentimentalizovalo seksualni odnos, i prestra{ilo i roditelja i dete batinom du`nosti. Brak je zasnovan na uzajamnom nepoverenju koje stvaraju zakonita i moralna veza u ljubavi, da bi strah okovao i stao nasuprot svakom razumu i iskustvu. Usled ograni~avanja dolazi mr`nja i neizbe`na frustracija sentimentalnih i detinjastih predstava o filmskim verzijama verzijama ìvota, a te sile se udruùju da naprave pakao na zemlji, i to kakav pakao. Ljubav je poverenje, i poricati poverenja zna~i poricati ljubav, a ljubav je i pore~ena i obesve}ena tom |avoljom svetom tajnom (brakom). Postoji brak koji je iznad pokvarenosti i zlobe malog sveta, ali njega ne sklapaju sve{tenici i mati~ari. Mogu}e je za slobodne ljude i ène velike hrabrosti koji se mogu sastajati i pariti i ra|ati i stvarati u ljubavi, u sjedinjenju tela, du{e i duha koje je iznad moralnosti ili zakona. Nevinost, u velikom svetu, zna~i ~istotu, vernost zna~i ~istotu ~istotu - strast neumanjenu neumanjenu ulizi~kim vrlinama koje ispi{avaju njihove njihove mo}i u m asturbaciji asturbaciji i vla`nim vla`nim

22

snovima. snovima. Ljubav Ljubav je ovde jedna krajnja posve}enost, ~ak do totalnog sjedinjenja koje uni{tava oboje i onog koji voli i onog koji je voljen, poznato i nepoznato, u otvaranju jednog svetili{ta koje nije od ovog sveta. Strah, sumnja, nepoverenje, èlja da se zadrì zadrì i poseduje, poseduje, strah od promene i menjanja jesu oni okovi, prepreke i demonski ~uvari koji spre~avaju vrhunac ljubavi, postignu}e tog svetili{ta. Jo{ jedna od ubistvenih iluzija koja osuje}uje i uni{tava ljubav jeste precenjivanje jednog aspekta ili stava prema ljubavi ili voljenom, a potcenjivanje ili poricanje drugih jednakih ili jo{ realnijih atributa. I u sopstvu, i u onome {to se opaà kao ne-sopstvo, nalaze se sve suprotnosti onome {to je izraèno. Su{tinsko je upoznati, razumeti i voleti te suprotnosti jednako sa njihovim dvopolnim manifestacija manifestacijama. ma. Sve dok se ne shvati seme straha i mr`nje, ono se ne moè preobraziti. Sve dok se koren strasti, normalnog i tzv. abnormalnog tipa, ne prihvati, on se ne moè osloboditi da zauzme svoje zakonito mesto poput veselih nimfi i satira u Ba{ti Pana. Ina~e, te stvari, preru{ene i izvitoperene, pore~ene, postaju demoni i ~udovi{ta privatnog pakla. Sila koja je ~ovek MORA voleti, MORA SE SJEDINJAVATI, mora stvarati. Ako ona to ne moè vr{iti ~isto i slobodno, javno, izraàvaju}i celokupnu ~ovekovu prirodu, onda }e se ona sjedinjavati sa |avolima i stvarati ~udovi{ta i nedono{~ad. Ovo nije pitanje teoretske moralnosti o tome {ta bi trebalo biti ispravno ili pogre{no u skladu sa zamagljenim samopravednim idejama propovednika, zakonodavaca ili sholasti~kih filozofa. U pitanju je prosto {ta deluje a {ta ne deluje, u terminima ìvota i obi~nog iskustva. Takozvana "propast" morala

koja dolazi iza ere la`nog morala jednostavn jednostavno o je shvatanje da je m oral laàn i neupotrebljiv. Povratak u jedan isti i suprotan kalup koji je ve} ustanovio prethodni sistem ~esto je uàsavaju}i, ali to naravno nije ni{ta vi{e do javno prihvatanje prihvatanje onoga {to je svo vreme teklo ispod povr{ine. Re{enje se ne moè prona}i u Hri{}anskom moralu niti u modelu ogledala, nazadnja{tvu koje se shvata u terminima terminima greha. Re{enje leì u odbacivanju ~itavog Judeo-Hri{}anskog sistema i prihvatanju jednog sistema zasnovanog na ljubavi, razumevanju i slobodi. Jedino u tom smislu ljubav moè biti slobodna. Za jednog, ljubav moè biti shva}ena u terminima poligamije, za drugog, monogamije, za tre}eg, homoseksualnosti, a ~etvrtog biseksualnosti. Mi ne moèmo tvrditi da je prvi oblik ispravniji ispravniji od drugog ili bolji. bolji. Mi samo moèmo potvrditi i jam~iti njegovu slobodu, na njegovom vlastitom putu, da istraùje, da isku{ava, da upoznaje i do|e do sopstvenih zaklju~aka u svom ìvotu kao slobodan ~ovek. Stoga, neka kandidat predo~i misteriju Babalon(e), ~ije je ime Razuemvanje. Neka zamisli onu Ljubav koja ima udela u svakoj ljubavi i meditira o svakoj vrsti ljubavi sve dok ne uvidi jednaku svetost svake. I neka vizualizuje Zvezdanu Boginju ~ije oboàvanje je ljubav ljubav i koja prihvata prihvata svaku vrstu ljubavi i ljubav svake vrste bi}a, kao Njeno oboàvanje, i ~ija ljubav te~e ka svemu {to ìvi, i neka shvati da je svaki predmet njegove ljubavi Njen oltar. (NAPOMENA: (NAPOMENA: Iako je ovo doslovno doslovno ta~no, oltar i onu koja ga posve}uje, to jest Babalon, ne bi trebalo nikad pome{ati. Jer prvo je oboàvalac (sluìtelj), a drugo sama Boginja.) I da je u svakoj ljubavi koju je on ikad upoznao ili osetio Ona bila otelotvorena. Zatim, izvode}i ritual pentagrama, i ritual heksagrama odnosno

otvaranje svetili{ta, neka priziva. I neka uspali svoje srce da bi time mogao u izvesnoj meri u~estvovati u Sakramentu koji je njeno telo. III. NOVI EON Kada se dve suprotnosti sjedine one se poni{tavaju u stvaranju tre}eg, koje sadrì elemente obe a ipak je druk~ije od njih. Jer svako pitanje na koje se da odgovor povla~i jo{ jedno pitanje. Sjedinjenje suprotnih ideja stvara jo{ jednu ideju koja tako|e tako|e ima (svoju) (svoju) suprotnost. Tako su ilustrovane stvarala~ka formula i nemogu}nost davanja jednog jednostavnog i kona~nog odgovora (u logi~kim terminima) na bilo koje pitanje. To je formula IAO koja je bila od tolike va`nosti i koristi Egip}anskih adeptima. I je Izida Majka. O je Oziris, Otac. A je Apofis (ili Horus) uni{titelj - uravnoteènje izme|u prvobitnih sila - Dete. Povr{no gledano formula je katastrofi~ka, katastrofi~ka, krug nije zatvoren, ali se, naravno, podrazumeva obnavljanje. Formula opisuje jednu tajnu tehniku visoke magike a tako|e tako|e predstavlja i tri doba ili evoluciona stupnja ~oveka. Prvo doba je doba Izide, Majke. To je prvobitni matrijarhat, ~iji se tragovi jo{ uvek mogu posmatrati posmatrati u zaista zaista primitivnim primitivnim kulturama. U toj kulturi, èna boginja je najvi{a, a loza se prenosi po majci. Kralj ili sve{tenik sve{tenik je suprug boginje, a svoj poloàj sti~e ispitom, te{kim isku{enjem i inicijacijo inicijacijom. m. Dete je podizano kao {ti}enik plemena bez takmi~enja roditelja za ljubav deteta i sa jam~enjem dovoljne koli~ine materinske materinske ljubavi. Tako dete odrasta u potpunoj sigurnosti i sa kvalifikovanim poverenjem u jedan srazmeran i zadovoljavaju}i ljubavni ìvot. Priroda kulture je magijska, eksperimentalna i umetni~ka. Uo~ava se nedostatak kristalizovanih formi, organizacije ili dru{tvene uniformisanosti. Ideje agresivnog agresivnog ega jo{ nisu dobro formulisane. Ova kultura je zapo~ela svoj pad pre nekih sedam hiljada godina uporedo sa usponom patrijarhata, i po~ecima moderne civilizacije. zadràli su se zanimljivi aspekti u istoriji religija, gde se pad ili regresija boginje ène, poput [ekine u jevrejskoj jevrejskoj religiji, religiji, ili /.../ u arapskom arapskom sistemu, sistemu, mogu posmatrati. Ovaj stupanj je u Postanju opisan kao pad, to jest, pad iz nevinosti,

23

instinkta i prirodnosti koji odgovara razvoju samosvesti i intelekta. Izjava Elohima - "da ne bi jeli ploda od drveta ìvota i postali kao jedan od nas" je od najve}eg zna~aja. Na drvetu poznanja skrivena je seksualna misterija a u ideji pada nagove{teno je izvesno obesve}enje te misterije. Elohim je biseksualan, otud NAS a barijera je podignuta protiv budu}eg profanisanja u pravcu jednog monoseksualnog sistema. Patrijarhat je prvenstveno pokrenuo mu{karca sa podre|enim seksualnim karakteristika karakteristikama, ma, koji je èleo da sebi neopravdano prisvoji ènska preimu}stva. Prikrivaju}i svoje namere pod m askom preterane muèvnosti muèvnosti on je pristupio uspostavljanju autoriteta, zakona, vojne sile i discipline discipline koje su bile osnova civilizacije. Sa mu{kim prisvajanjem dru{tvenog o~instva, mu{ko dete je upu}eno na ulogu u jednom manjem takmi~enju za maj~insku ljubav, {to je zauzvrat izazvalo strah od kastracije i mr`nju prema ocu koje je osnova za agresivno doba. Nije slu~ajno {to su pravi vladari, religiozni lideri, politi~ari-sve{tenici i veliki govornici (politi~ari) ljudi sa podre|enim ènskim karakteristikama, dok drugi stale`, ratnici, graditelji carevina i kriminalci koji svoj posao obavljaju ubijanjem i uklanjanjem drugih sa puta, jesu èstoki ocomrsci. U procesu pocenjivanja boginje ona je najpre svedena na status niè supruge njenog mu{kog partnera a na kraju na protivnika i demona. Me|utim, pobeda sve{tenika bila je jalova, on sam nije mogao stvarati, on sam bio je ni{ta, ni{ta, a proterao proterao je i porekao jedinog jedinog mogu}eg partnera koji bi mogao upotpuniti njegovu prirodu i krunisati njegovu stvarala~ku volju. Tako se razvila najuàsnija od svih ljudskih institucija, kult smrti. Jer, rezonovao je

mu{karac, po{to je on najvi{i u prirodi, a ipak jalov, sve dok se ne udruì sa ènom demonom, onda su i priroda i sam ìvot jalovi. U tom slu~aju smrt je postala èljeni cilj, smrt i neki o~ekivani raj posle smrti i sav ìvot se morao `rtvovati smrti. Filozofija asketizma nije izraèna u ovim terminima, ali to su njena osnovna na~ela, koreni svakog asketskog sistema, uklju~uju}i i Hri{}anstvo. U ovim terminima, doktrina je previ{e o~igledno sterilna da bi se odràla. Ali Hri{}anstvo, prisvajanjem jedne osaka}ene i degradirane Izide prekr{}ene u Mariju, prikrivanjem identiteta svetog Duha i vre|anjem ène klevetom devi~anskog ro|enja obuzela je ma{tu mno{tva robova. robova. âk i da je ovo postepeno i{~ezavalo zar vladari carevine ne bi uvideli strahovitu prednost jedne religije koja stavlja naglasak na povinovanju, `rtvovanju i poniznosti. Istina je da rano Hri{}anstvo nije ba{ tako postupalo - naro~ito Hri{}anstvo Klementina, Valentina i Gnosti~ara. Ali, ubrzo se izmenilo dok nije po~elo. Knjige starog i novog zaveta zaveta koje su sadràle seksualne doktrine i revolucionarnu etiku svake prave religije izba~ene su u potpunosti a u nekim slu~ajevima totalno uni{tene. Posao je zapo~eo Konstantin a nastavili ârls I i no}ni jaha~ Vehm, koji je kulminirao u velikoj prevari koja je potisla slobodne ljude Evrope u beznade`no ropstvo feudalnog sistema, sistema, a Crkva je propovedaju} propovedaju}ii greh i prokletstvo terorisala ljudske du{e, dok su njihova ve{ala i loma~e mrcvarila njihova tela. Stare misterije, tajne doktrine, puteve za ìvot i ljubav sa~uvali smo i odbranili Mi. Mi smo organizovali robove u tajno podzemlje u vreme kada su oni gonjeni psima u sportskom lovu. U~ili smo ih nadi i radosti kada su se Crkva i dràva zaverile da ugu{e svaku nadu i zabrane svaku radost. Mi kao Valdensijanci, Bugari, Trubaduri, Alhemi~ari, Rozenkrojceri, Iluminati Iluminati i pod na{im li~nim li~nim imenom, Vi~kraft, nosili smo oganj kada su sva svetla Evrope bila poga{ena i to ne bogu, ne Hristu, ni kralju, ni papi koje su ljudi uzdigli u njihove krajnosti,

ve} nama. Jer samo je nama koristio. Na{a ruka je bila iza @akerija (francuskog selja~kog ustanka 1358.) i Slobodnih Zidara. Mi smo podigli Kaljostra i Raspu}ina, sve da bi pokidali mreù uàsa i laì koja je zarobila du{u ~oveka. Me|utim, ~ovek nije bio spreman i mi smo se povukli na svoje mesto. Oslobo|en od tiranije kraljeva i papa ~ovek se okrenuo protiv nas ka oboàvanju svog vlastitog intelekta, svojih svojih materijalnih materijalnih mo}i. Tragao je za ljubavlju u pustim simbolima novca, mo}i i prestià i krio pusto{ svoje du{e u hvaljenju la`ne moralnosti i la`ne religije. A onda su se, u osvit dvadesetog stole}a, po~eli javljati znaci raspada patrijarhata i po~eci novog eona, eona Horusa. Najpre prepoznati samo od strane posve}enika (adepata) ti znaci sada postaju vidljivi svima, usred rastu}e zbrke i uàsa. Izdaja nacija, nacija, raspad porodice, dva uàsna rata, atomska bomba i strahovit porast u detinjastim, biseksualnim i homoseksualnim sklonostima su neki od glavnih fizi~kih pokazatelja ra|anja novog doba. Prirodu novog doba je predskazao i veli~anstveno rasvetlio veliki adept Alister Krouli, koji je tako|e bio i instrumental (posluìo kao oru|e) na njegovom po~etku. Novo doba su predvideli [eli, Bajron i Svinbern (saèto) (saèto) a Ni~e ga je predskazao u nekim strahovitim pasusima. Me|utim, veliki doga|aj eona, koji }e sa sobom doneti mogu}nost iskupljenja ~itavog zapadnja~kog sveta, jo{ se nije manifestovao. Mi, koji ~uvamo znanje o tom doga|aju me|u Nama dok vreme ne sazri, sazri, i koji Smo zaista zaista bili Instrumenti Instrumenti njegovog sazrevanja, dajemo ove nagove{taje. Eon Horusa ima prirodu Deteta. (Horus je u stvari nazvan Krunisano i Pobedni~ko Pobedni~ko Dete, i moè se povezati povezati sa onim detetom detetom opisanim kod Enoha.) Enoha.) Da bismo to videli videli moramo pojmiti pojmiti prirodu prirodu deteta bez vela sentimentalnosti. Iznad dobra i zla, savr{eno ne`no, potpuno nemilosrdno, sadràvaju}i sve mogu}nosti u granicama nasle|a i krajnje podlo`no obuci i okolini. Me|utim, priroda Horusa je tako|e i priroda sile, slepe, stra{ne, neograni~ene sile. Eto za{to Zapad stoji u stalnoj stalnoj opasnosti od uni{tenja. Eto za{to Zapad tako|e stoji i u

24

mogu}nosti najbrè i najstrahovitije evolucije koju je svet ikad upoznao. Ravnoteà moraju biti ljubav i razumevanje, ina~e }e sve propasti. propasti. Mi smo rekli dovoljno za ovu priliku. Zatim neka student ~ita i razmi{lja o ritualu Horusa grade}i celokupnu prirodu Horusa od polifonije sastavnih ideja. I ako se usudi neka prizove Horusa i uzme u~e{}a u mo}i i energiji koje mu zakonski zakonski pripadaju u Novom Eonu. I neka tako|e tako|e razmotri ljubav kojom bi Horus mogao biti ispunjen i uzdignut, i meditiraju}i meditiraju}i o tome, neka predo~ava i priziva ono {to treba da do|e. IV. POREKLO RELIGIJE Bo`je ime je bilo bauk kojim su se ~esto zapla{ivala deca a robovi terali na poniznost. Ono je tako|e bilo i izvor utehe i nadahnu}a za mnoge u njihovim najteìm najteìm trenucima, trenucima, iako je cena koju su platili, u smislu ose}aja krivice i kompleksa greha, mogla biti previsoka. previsoka. S druge strane, ime Boga sadrì veliku misteriju misteriju i tajnu najvi{e mo}i. Poput svih drevnih misterija i ona je skrivena pod povr{inom prevare i iskvarenosti. Razvijena je teorija da je ideja boga potekla potekla k od deteta od ranih zamisli zamisli o roditeljima kao ka`njavaju}im i za{titni~kim, svemo}nim i svevoljenim. Ovi se postepeno menjaju, po{to se o~igledne protivre~nosti manifestuju, manifestuju, do sve udaljenijih bi}a koja se lako poistove}uju sa plemenskim religioznim predstavama. Otuda u matrijarhatu boginja majka, u patrijarhatu bog otac, i tako dalje. Mnogo toga bi se moglo re}i o ovoj teoriji, sve dokle god ona ide. Me|utim, ako je lako videti da obrasce ljubavi i seksualne privla~nosti za mu{ku decu postavlja majka a za ènsku otac, isto je tako lako videti da

deca sadrè UNUTAR SEBE obrasce koji teè stvaranju èljenog rezultata. Zatim roditeljska roditeljska i plemenska plemenska ideja mogu uobli~iti uobli~iti ideju boga, ali isto tako osnovna ideja o bogu moè tako|e biti i deo ~ovekovog prirodnog dara. Religija je jedna od mnogih stvari koje su zajedni~ke izolovanim kulturama i u velikim vremenskim i prostornim prostornim rasponima. Postoje mnogobrojne koncepcije i devi~anska ro|enja, svete tajne i pri~e{}a, iznena|uju}e sli~na ~uda i mitovi, i obredi, rituali, basme i ~ini koji se mogu svesti na jedan zajedni~ki imenitelj. Sigurno bi se moglo re}i da ~ovek funkcioni{e religiozno ili da on ima religioznu religioznu funkciju. Kakva je onda svrha te funkcije? Da objasni neobja{njiv neobja{njivo o i da se bavi nemogu}im? nemogu}im? Da o~uva jedinstvo plemena? Da obezbedi vlast vlast Poglavica Poglavica i sve{tenika? sve{tenika? Sve su to delimi~ni odgovori. U jednom smislu, religija je du{a plemena. A {ta je sa Hri{}anstvom? Hri{}anstvo nije religija Zapada, ono je njegova tradicija. Makijaveli je poznavao religiju Zapada. U jednom drugom aspektu istog smisla religija je riznica nekih tajnih tehnika kojima dostojne osobe mogu sti}i do inicijacij inicijacije e i time pomo}i plemenu, kao na primer Mojsije u tajnoj tradiciji Izraela. Kakve su to tajne i kako se one ~uvaju? One se ~uvaju na jedan na~in ~injenicom da se one ne mogu prenositi, one se jedino mogu nau~iti. Moè se re}i da svaki bog, duh, an|eo, demon, mit, obred ili ritual jedne prave religije pokazuje, simbolizuje, ili zaista jeste jedan proces ili stanje koje je povezano sa pojedina~nom inicijacijom. Oni su zajedni~ka svojina svakog pripadnika plemena i jednako postoje i u njegovom pojedina~n pojedina~nom om i privatnom svetu i u njegovoj ideji kosmosa. Zatim, svaki tabu prikriva neki kult, jer re~ tabu tako|e zna~i i sveto. U Hri{}anstvu, gde je seks glavni tabu, ta religija je o~igledno seksualni kult u najnepristojnijem smislu re~i, budu}i da svaka religija religija koja zaboravlja prirodu svog boga predstavlja jedno degradirano praznoverje.

Kod starih Jevreja ime Boga je bilo IHVH (izgovara se Jod He Vau He). Ovo je verovatno najveli~anstvenija formula ikad smi{ljena za istovremeno simboli~no predstavljanje celokupnog procesa prirode i najvi{ih tajni magije. Slovo Jod simboli{e simboli{e Boga kao prvobitnog prvobitnog oca, solarno-fali~ku stvarala~ku volju, ili vatru. He simboli{e Boga kao majku, ènski ra|ala~ki princip, pasivnu volju, ili vodu. Vau simboli{e Boga kao sina, mu{ko dete oca i majke (Apofis ili Horus u formuli IAO), i volju za kretanjem, vazduh. Drugo, finalno He simboli{e simboli{e Boga kao k}erku, Babalon, Onu koja treba da do|e, zemlju, devicu koja se sjedinjuje sa ocem, podsti~e ga na ponovno aktiviranje i jo{ jednom zapo~inje stvarala~ki proces. Krug je zatvoren, proces je ve~it i u sebi sadrì seme svih mogu}nosti. mogu}nosti. Mnogo je gluposti napisano o pravilnom izgovoru tetragramatona ili bo`jeg imena. Pravi izgovor je pravo razumevanje ciklusa i njegova primena u stvaranju promene u svemiru, materijalne i nematerijalne. Ova formula je osnova ili koren na{eg sistema u~enja i njena va`nost se ne sme potceniti. Ona je zaista svemo}na, za {to }emo imati prilike da pokaèmo naprednom u~eniku. Za sada, bi}e dovoljno primeniti ovu formulu za izvo|enje magijskih oru`ja, sa kojima }e za na{eg studenta biti slede}i /.../ /NAPOMENA IZDAVAÂ: Preìveo je jedan deo poglavlja o Elementarnim Oru`jima./ [tap se odnosi na slovo Jod, a korespondira sa stvarala~kom voljom, Vatrom, Magusom Tarota, formulom BITOM na Enohijanskim Plo~ama, i sefirom Hokma na Drvetu @ivota. @ivota. Kao oru`je on simbolizuje adeptovu volju, njegovu kreativnu imaginaciju i fali~ku silu. [tap je ono {to budi u ìvot njegovo tajno sopstvo i zapo~inje njegovu avanturu na stazi. Tu }e se on sretati sa isku{enjima, isku{enjima, izme|u izme|u kojih su strah i gnu{anje, koji predstavljaju otpor i uàsavanje poznatog i la`nog sopstva protiv nametanja nepoznatog i istinskog sopstva. Bi}e tu jo{ i sumnja, ponos i la`na poniznost, samo-pravednost, la`ni 25

uspeh, kukavi~ka sentimentalnost i neobuzdana strast i sve druge iluzije, zlokobne ili zavodljive, koje opsedaju stazu. I um, taj stari zmaj, koji stalno {apu}e, stalno sumnja, stalno izruguje, taj otac iluzija li~no, car sena u zemlji senki. A protiv svih tih stravi~nih sila {egrt magi~ar ima samo volju (jer kako bi ina~e u~io o ljubavi), taj koren i osu na kojoj je on otelotvoren, svrhu koja je On od po~etka. âk i prvi korak saziva ~udovi{ta sa svih strana, jer ona parcijalna sopstva dobro znaju da }e biti savladana i da vi{e ne}e vladati u bezvla{}u ako se krene tom stazom. Ova tanana da{~ica, ovaj magloviti i nepoznati put koji i{~ezava u tami, je oslonac koji pokre}e svemir. Jer na drugom kraju ~eka njegovo istinsko i celovito sopstvo, gospodar zvezda, koji je Gospod no}i i /.../ /NAPOMENA IZDAVAÂ: Prema Jork(u) "ovde verovatno nedostaje nekoliko stranica". Izgubljena je ravnoteà poglavlja o Elementarnim Oru`jima, a tekst se nastavlja sa Invokacijom.) /.../ svom snagom njegovog bi}a. Ovaj put je najprirodniji i najlak{i za one koji su i sami prirodni sa dovoljno ~istote da opaze pone{to od bi}a koje postoji u svim pojavama. Ali, o ovome vi{e na drugom drugom mestu. Tre}i metod elementarnog elementarnog rada je invokacija, za koju su dati primeri u prakti~nim tehnikama koje prate ovaj tekst. U invokaciji, kao i u svakom drugom nau~nom postupku, osnovni zahtevi jesu operatorovo znanje, kvalitet opreme i bri`ljiva usredsre|enost na detalje. Invokacija, da upotrebimo obi~nu i ni u kom slu~aju ne previ{e ta~nu analogiju, jeste sredstvo za "pode{avanje" na ono {to se èli i "isklju~ivanje" svega onoga {to je suvi{no ili opre~no

operaciji. To je svrha kruga koji se obrazuje, bilo fizi~ki bilo uvodnim teraju}im ritualom pentagrama. Oltar predstavlja posve}eno telo magi~ara. Ritual heksagrama odgovara otvaranju otvaranju hrama za èljenu silu. Uvodna invokacija, kao {to je to napr. Ritual Nero|enog, priziva ~etiri sile pod vlast duha. Odabrani simboli, talismani, oru`ja i imena su oni koji odgovaraju odgovaraju pojedina~noj prizvanoj sili tako da je ~itav rad u stvari operacija usredsre|ivanja (fokusiranja). U tom smislu pravilno pravilno je re}i da ritual deluje deluje na magi~ara uskla|uju}i njegovo bi}e sa nekom pojedina~nom idejom. Magi~ar, zauzvrat, deluje na svemir, dovode}i tu ideju do materijalizacije pomo}u svoje mo}i. U svim slu~ajevima slu~ajevima problem je formulisanja i osloba|anja energije prave mere i odgovaraju}e odgovaraju}e prirode prirode u pravom pravom smeru. Protivljenje ili ometanje je u prirodi straha, potiskivanja, gu{enja ili neznanja usled kojih se energija deli protiv same sebe i gubi u unutra{njim konfliktima. konfliktima. U Hri{}anskom sistemu verovalo se da je uve`bavanje duhovnih mo}i prikladno i mogu}e jedino svecu i ~arobnjaku. Svetac sti~e te mo}i moralnom strogo{}u i asketizmom. ârobnjak je, prihvatanjem suverenosti Satane, preokrenuo sve~eve vrednosti dobra i zla, i tako suzbijao tu savest i konflikte do ta~ke na kojoj je postalo mogu}e izvesno osloba|anje mo}i. Mada su obojica pomo}u ovih sredstava stekla neku mo} - obojica su u zabludi svetac verovanjem da njegovo odbacivanje ìvota ~ini istinsku duhovnu vrednost a ~arobnjak prihvatanjem sve~evih vrednosti kao osnove za preokretanje. Magi~areve vrednosti se zasnivaju na razumevanju. One izbijaju iz poznavanja zakona bipolarnosti, povezanosti planova i zakona korespondencija. Zato }e on biti u stanju da kod jednog datog plana odvoji prave od la`nih vrednosti i tako izbegne dve gre{ke - asketizam i preokretanje. Preko svog napredovanja u razumevanju on }e eliminisati la`nu savest i jalove konflikte ba{ kao {to se one simboli~ki i privremeno elimini{u tehnikama invokacije.

/NAPOMENA IZDAVAÂ: Jork napominje napominje da "ostatak "ostatak koji je nepotpun nije kopiran"./ GNOSTI^KA VEROISPOVEST Nema drugog Boga sem ljubavi, i svi njegovi njegovi putevi su ljubav, ljubav, i nema drugog puta ka Bogu sem ljubavi. Put ka Bogu nije samo u ljubavi za Boga, ve} i u ljubavi za ~oveka, i u ljubavi za sve stvoreno, i u ljubavi za prijatelja i voljeno bi}e, i u ljubavi za sopstvo, i telo koje je Bog stvorio, i du{u koju je Bog stvorio, i duh kojeg je Bog stvorio, i za sve njihove puteve i misli i èlje, jer u ljubavi za sve te stvari jeste put ka Bogu. Jer Bog ve~no obitava u sjedinjenju ljubavi, u ljubavi Hrista koji je Sin Bo`ji i Sofije koja je K}er Bo`ja, i u Njihovom sjedinjenju, koje je Bog. I ova na{a tela su hram Bo`ji, te tako moèmo uneti ve~nost u uzajamnu ljubav, i slaviti sjedinjenje Boga, koje je ve~no. Slavimo zato na{u ljubav prema Bogu i jednog prema drugom; slavimo mene i godi{nja doba, setvu i ètvu, dolazak i odlazak, po~etak i kraj, jer u svemu tome je ljubav. Oboàvajmo u semenu, u cvetu i plodu, u devoja~koj sobi i na gozbi, na trgovima i u tajnosti, da bismo mogli sudelovati u svetoj tajni ljubavi koja je ve~na. Slavimo u pesmi i igri, u prijateljstvu i ljubavnoj igri, i u svakovrsnim radosnim, rasko{nim i divnim stvarima koje su podesne za ljubav i oboàvanje Boga koji je stvorio sve. Izbacimo iz na{ih srca strah, zavist, mr`nju i netrpeljiv netrpeljivost ost i svaku pomisao na krivicu i greh da bismo dostojno mogli slaviti slaviti na{e bratstvo bratstvo u radosti radosti i ljubavi. U ime Hrista koji je Sin Bo`ji, i Sofije koja je K}er Bo`ja, i njihovog sjedinjenja, koje je bog - Amen.

GNOSTI^KA DOKTRINA

1. Sveti Duh je ènski duplikat Hrista Sofija. 2. Bog se ispoljava u sjedinjenju Hrista i Sofije. To je Trojstvo - kako u Svemiru tako i u ~oveku. 3. Zlatno pravilo potiskuje sve druge zapovesti i zakone. Ono propoveda ljubav kao na~in ìvota, a ta ljubav uklju~uje i seksualnu ljubav. 26

4. U Hristovim u~enjima ne postoje zabrane u pogledu uìvanja u ìvotu i svetu, jelu, pi}u, braku i seksualnoj ljubavi. 5. On je upozoravao protiv preteranog vezivanja za materijalne stvari, protiv sebi~nosti, pohlepe i prostituisanja tela i duha. 6. On je propovedao neprikosnovenost Boga i Carstva Nebeskog. 7. Svest o besmrtnosti i stanje blagoslovenosti se postiù sjedinjavanjem Hrista u mu{karcu i Sofije u èni. 8. Bratstvo u Hristu se postiè praktikovanjem slobodne ljubavi u svim ljudskim odnosima. 9. Svako svetovno vezivanje je jalovo sem u tome {to ono vodi do spasenja kroz patnju. 10. Vrlina se ne sastoji od samo`rtvovanja, ~ednosti i odricanja od sveta, ono se sastoji od `rtvovanja infantilnog sopstva, od ~istote u ljubavi i prijateljstvu, i u odricanju od preteranog vezivanja za svetovne posede posede i neumerene èlje. 11. Stoga se postignu}e postignu}e ne sastoji sastoji od poricanja èlje i svih promena kao inicijacija na putu ljubavi. 12. Formalno Hri{}anstvo je iskrivilo, izopa~ilo i pogre{no protuma~ilo Hristova u~enja. ôve~anstvo moè na}i samo sre}u odbacivanjem la`nih doktrina greha, krivice, krivice, straha, mr`nje i netolerancije - i prihvatanjem jevan|elja Ljubavi. MANIFEST VI^KRAFTA Raspad doma i porodice, zbrka u pitanjima morala i pona{anja, frustracija individualne potrebe za ljubavlju, samoizraàvanjem i slobodom i prisustvo totalnog razaranja zapadnja~ke civilizacije, sve to ukazuje na potrebu za temeljnim preispitivanjem i menjanjem li~nih i dru{tvenih vrednosti. Poku{aji ekonomskih, politi~kih i dru{tvenih pokreta, nau~nih i intelektualnih konstrukcija, i Hri{}anskih crkava da se suo~e i re{e te probleme bili

su najo~itiji neuspesi. Nije dovoljno ukazati na probleme i kritikovati situaciju. Li~no i dru{tveno re{enje mora biti jednostavno i primenljivo. Zrelo istraìvanje od strane filozofa i dru{tvenih nau~nika pokazalo je da postoji postoji samo jedna sila sa dovoljno dovoljno mo}i da re{i te probleme i ostvari nu`ne promene a to je sila jedne nove religije. Nove, u smislu osloba|anja ~oveka od okova pretvaranja, inhibicije, frustracije i la`ne moralnosti u koje je zapao i pomaganja ~oveku da stekne slobodu, sopstven izraz i sposobnost da voli i bude voljen {to je njegova najva`nija i najosnovnija potreba. Neuspeh Hri{}anske religije, i la`nih religija i dràvnih kultova koji izrastaju iz nje imitacijom ili izokretanjem, ostavio je ~oveka bez korena i bez du{e, bez duhovne i religiozne sile razumevanja da se suo~ava i re{ava svoje probleme. Mi, Vi~kraft, smo jedna takva religija. U na{im svetili{tima mi smo o~uvali u ìvotu svetlost istinske religije, koja ozna~ava radost, sre}u, ljubav I slobodu slobodu za ljudski rod. Tokom vekova vekova ~ovek ~ovek je ~inio uàsne stvari samom sebi, stvari koje mi nismo mogli spre~iti. ôveku su bila potrebna ta iskustva I nije bio spreman za na{u istinu. istinu. Uprkos kleveta, kleveta, mu~enja i smrti mi smo zadràli na{ sat protiv vremena kada je jedan novi eon osvanuo i ~ovek postao spreman da primi Nas. To vreme je do{lo. ôvek je kona~no sebi dokazao jalovost njegove la`ne religije, la`nog morala i la`nih vrednosti; On je upoznao svoju potrebu potrebu za ljubavlju ljubavlju i slobodom, slobodom, i spreman je za re~ mo}i koja }e ga osloboditi. U Na{im svetili{tima Mi ~uvamo velike tajne ìvota, ljubavi, slobode i mo}i koje mogu spasti ljudski rod. Jedna od tih tajni je skoro dozrela za otkrivanje svetu, ostale ~uvamo za one kojima napredak napredak u razumevanju razumevanju omogu}i da prime i koriste te istine. U Na{e ime bili smo proklinjani, ruèni i mu~eni. Me|utim, ~ovek treba samo da baci pogled unutra i da onda pogleda te la`ne maske koje kriju samo unutra{nju pokvarenost. Mi pripadamo religiji prirode, religiji ~oveka onakvog kakav on jeste u njegovom istinskom sopstvu. Dolazimo Dolazimo da pomognemo pomognemo ~oveku ~oveku u uni{tavanju njegovih la`nih bogova i la`nih verovanja i da mu pomognemo da postigne znanje i mo} njegovog istinskog i uzvi{enog sopstva. To je na{ jedini cilj.

I u tu svrhu pozivamo svakog ~oveka i ènu da nam se pridruè, da prou~e na{a u~enja, da u~estvuju u~estvuju u na{im radovima i ciljevima i da pomognu Nama omogu}uju}i Nam da Mi pomognemo pomognemo njima. Na prvom koraku na{e aktivnosti nudimo uputstva u zakone ega i prirodu ljubavi, zatim odnose ~oveka sa samim sobom i sa svemirom. Pokazujemo poreklo i funkciju funkciju religija religija i morala, magike i vi~krafta. Pou~avamo osnovne aspekte prirode, svrhu i prakti~ne prakti~ne tehnike koje }e pomo}i ~oveku u postizanju slobode, mo}i i ljubavi. Ovaj kurs je otvoren za sve. U daljim kursevima za odabrane studente nudimo uputstva koja vode razumevanju i kori{}enju osnovnih tajnih mo}i, fundamentalne prirode stvarnosti, promene i iluzije, i klju~eve koji vode ka svesti o velikom svetu koji se naziva ve~no{}u. Mi ~uvamo tajne alhemije, magije, metafizike, metafizike, joge i svih okultnih okultnih nauka, I razumevanje kona~ne prirode stvari, i nudimo ih onima koji su u stanju da ih prihvate. To je jedino mogu}e za hrabrost, slobodu i ljubav. I ba{ radi njih Mi sada objavljujemo i pozivamo sav ljudski rod na veliki poduhvat. Od strane Vi~krafta Izdato 15. Juna 1950., 4000-te G(odine) B(abalon) U ime BABALON.

VI^KRAFT /NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj esej iz dva dela, koji u originalu nema naslova, naslova, ~inio je peti deo eseja "PEHAR, MA^ I CRUX ANSATA" koji je prekucan prekucan pisa}om pisa}om ma{inom (vidi dole str. ). On On je ovde ovde dat dat kao kao poseba poseban n esej./

I. Mi smo Vi~kraft. Mi smo najstarija organizacija na svetu. Kada je ~ovek ro|en, mi smo bili tu. Ispevali smo prvu uspavanku. Zale~ili smo prvu ranu, ublaìli prvi strah. Mi smo bili ûvari od Tame, Pomo}nici na Strani Leve Ruke. Pe}inski crteì u Pirinejima podse}aju na nas, i male glinene figure napravljene za jednu drevnu svrhu kada je svet bio nov. Na{a ruka be{e na starim kamenim krugovima, krugovima, monolitima, megalitskim spomenicima i druidskom hrastu. Mi smo spevali prve napeve, odnegovali prve useve; kada je ~ovek stajao nag pred Mo}ima koje su ga 27

stvorile, mi smo spevali prvu basmu od straha i ~uda. Vodili smo ljubav me|u Piramidama, posmatrali uspon i pad Egipta, vladali na trenutke u Kaldeji i Vavilonu, (kao) Magijanski Kraljevi. Zasedali smo na tajnim skup{tinama Izraela i plesali divlje i razuzdane plesove u posve}enim gajevima Gr~ke. U Kini i Jukatanu, u Kanzasu i Kurdistanu, mi smo jedno. Sve organizacije su nas upoznale, nijedna organizacija nije na{a; kada do|e do prevelike organizacije mi se odvajamo. Mi smo na strani ~oveka, ìvota i pojedinca. Zato smo protiv religije, morala i vladavine. Zato je na{e ime Lucifer. Mi smo na strani slobode, ljubavi, radosti, radosti, smeha i boànskog boànskog pijanstva. Zato je na{e ime Babalon. Nekad se kre}emo javno, nekad u ti{ini i tajnosti. No} i dan su jedno za nas, zati{je i oluja, godi{nja doba i ~ovekovi ciklusi, sve je to za nas isto, jer mi smo na izvori{tu. Mole}i pokorno stojimo pred Mo}ima @ivota i Smrti, i poznajemo te mo}i i koristimo ih. Na{ put je tajni put; pravac nepoznat. Na{ put je put zmije u {ipra`ju, na{e znanje je u o~ima jar~eva i èna. To je li~no na{a sila koja katkad menja draguljne draguljne namotaje namotaje i /.../ mo}na krila u ~ovekovim ~ovekovim grudima; na{a Mo} je poput Mo}i koja goni Boga da se pokrene u srcu semena i pupoljka da izraste u cvet i plod; i gde god se mu{karac i èna spajaju u jednu supstancu, na{a mo} je ta supstanca. Merlin be{e na{, i Gaven i Artur, Rable i Katul, @il d'Re i Jovanka Orleanka, Orleanka, De Molensis, Molensis, Dòn Di, Kaljostro, Frensis Hepbern i Gellis Duncan, Svinbern i Elifas Levi, i mnogi drugi sveti pesnici, Magovi, poeti, mu~enici znani i neznani koji su nosili na{e barjake protiv neprijatelja raznovrsnog i sveprisutno sveprisutnog, g, Crkve i Dràve. Dràve. I kada je ta gamad iz Pakla koja se nazvala Hri{}anskom Crkvom dràla ~itav Zapad u ropstvu greha, smrti i straha, mi, i samo mi, unosili smo nadu u srce ~oveka, uprkos tamnici i loma~i. II. Mi smo Vi~kraft, i mada se mo`da ne poznajemo li~no, ipak

smo povezani neraskidivom vezom. A kada èstoki divlji krik orla odjekne u tvom duhu, znaj da nisi sam u tvojoj èlji za slobodom. I kada vu~ji urlik odjekne u {umama tvoje no}i, znaj da ima i drugih koji tako|e vrebaju. I kada vam putevi va{ih bli`njih po~nu li~iti na puteve budala{tina i ludila, znaj da ima i drugih koji su videli i prosudili - i delovali.

problema ili nevolja, jer su oni mo`da samo mutava stoka, nevina{ca u nevreme. nevreme. Mo} se ~e{}e pojavljuje pojavljuje tamo gde besni sukob, po{to se u svako doba, a naro~ito u la`noj civilizaciji, put mora osvojiti. Predaja je propast. Druga strana medalje je pesma na suncu i ples na mese~ini gde su sve magle raspr{ene. Ali, put se mora osvojiti.

Znajte da mo} kojoj mi sluìmo leì u srcu svakog mu{karca i ène kao {to drvo ìvi u semenu. I da biste bili sa nama treba samo da pozovete tu Mo} i ve} ste jedan od nas. A kada na{a Mo} i Radost niknu u vama, moète krenuti i vr{iti svoju volju me|u ljudima i niko vam ne}e re}i ne. I ako vam bude volja vi }ete je vr{iti tajno a ako vam bude volja vi }ete to ~initi javno, onako kako vam je volja. Zato uzdignite svoja srca govore}i: "Ja sam mu{karac" ili "Ja sam èna", i Mo} @ivota je moja! A u toj @ivotnoj Mo}i vi }ete ìveti i voleti, ne prihvataju}i i ne postavljaju}i nikakva ograni~enja, slobodno i omogu}uju}i slobodu. I mo`da }ete u velikodu{nosti ìvota videti ìvotnu ljubav kako sja u o~ima nekog drugog i ìvotnu strast kako plamti na njegovom ~elu i tako zajedno u~initi veliku radost. I moè biti da sre}om na|ete ve}i broj takvih i podelite va{u radost na tajnim svetkovinama i veseljima i svim vrstama vrstama ljubavi ljubavi i slavlja. slavlja. Ili }ete mo`da u riziku i opasnosti prenositi radosnu mo} ljudima, kako god vas va{a volja bude vodila. I to je sve dobro dok imate na umu jednu stvar. Ne sme biti nikakvog ograni~avanja. Mo} @ivota nije ograni~ena; ona poznaje svoj vlastiti put, ali nijedan um ne zna taj put. Zato ve`bajte kod sebe svako davanje i uzimanje uzimanje slobode koje je saglasno sa ìvotom jer samo tako moète ostati u na{oj radosti. Bol postoji. Strah postoji, gubitak i samo}a i agonija srca i duha, ~ak do Smrti. Jer ovo je kapija Panovog kraljevstva. Na{ put nije za svakoga. Ima onih koji su toliko sku~eni i bolesni u sebi da je pomisao na njihovu li~nu slobodu uàs, a na slobodu drugih èstok bol; tako da bi oni porobili ceo svet. A takve biste trebali izbegavati, ili, ako ve} morate, uni{tite ih po{to ve} znate kako, jer to je tako|e tako|e velikodu{no velikodu{nost. st. Nemojte misliti da bi se ìvotna mo} mogla ispoljavati ispoljavati kod onih koji nemaju

/NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj esej, bez naslova u originalu, ~inio je {esti deo eseja "PEHAR, MA^ I CRUX ANSATA" ANSATA" (vid (vidii dole, dole, str. ) u prekucanom prekucanom rukopisu. Ovde Ovde je dat kao kao poseban esej./ U postupanju sa javno{}u sa iniciranog stanovi{ta, uvek se pojavljuje jedna zanimljiva dilema nude}i izbor izme|u dva zla. Istina, to jest istina o neposrednom aspektu neke kulture, uvek je druk~ija od prihva}enih vrednosti vrednosti i navodnih navodnih istina te kulture. kulture. T a istina je tada razdraùju}a, uznemiruju}a, zabrinjavaju}a i veoma opasna. Tada je dilema slede}a: da li bi ~ovek trebao re}i istinu i tako navu}i na sebe neprijateljstvo javnosti i verovatno uni{tenje svojih nada, ili bi trebao prikriti i ublaìti svoju istinu preuzimaju}i jednako rizik da ona bude pomu}ena do beskorisnosti ili ~ak sasvim izgubljena. Zatim se, u svojoj analizi, adept mora zapitati da u njegovoj èlji da kaè neku neprijatnu istinu ne postoji neki elemenat sado-mazohizma koji ga vu~e ka mu~eni{tvu i masakru. Isto tako, u njegovoj èlji da se krije, on mora ispitati da ne postoji neka tajna èlja da umilostivljava, da uga|a, da sisa zlatnu sisu sveta a vrag neka nosi istinu. U oba ova ekstremna slu~aja slu~aja i ma mnogo presedana presedana i velikog udruìvanja, od kojih izgleda nijedan nije postigao mnogo ni u pogledu ljudskog boljitka niti u pogledu stvarnog samo-usavr{avanja. Istorija je dugo svedo~anstvo ~injenice da ljudi ne èle da kaù istinu o sebi niti èle da je ~uju kada se ona kaè. Naravno, ideal je ravnoteà izme|u ova dva ekstrema. Ali kako da postignemo tu ravnoteù kada smo mi sami neuravnoteèni proizvodi jedne neuravnoteène kulture? Kroz patnju, isprobavanje, analizu i uve`bavanje volje mi moèmo do}i do znanja i razumevanja nas samih i stvari koje su nas osuje}ivale i

DECA

28

iskrivljavale. Me|utim, mi ne moèmo tako lako poni{titi to osuje}ivanje i iskrivljavanje. âk i u na{im poku{ajima da postignemo ravnoteù u nama samima i na{oj okolini nalazimo kako nas isku{avaju i hvataju u klopku mr`nja, strah i èlja za kobnim posledicama na{eg vlastitog treninga. Proìvljavaju}i najteè opasnosti koje su svojstvene romanti~nom idealizovanju i projekciji u religiji i ìvotu mi upadamo u strukture nau~nog materijalizma jedino da bismo otkrili da smo istovremeno uni{tili onaj romanti~no-kreativni impuls koji nam je dao duhovni ìvot. [to je jo{ gore - diù}i se iz tog groba poput duha nekog patuljka ugledamo zlo}udne pseudo-religije dràve i nauke i jalovi moral slobodoumlja i liberalizma. I tu je na{ }orsokak. Krajnje dinami~ne sile unutar nas uvek }e stvarati i uni{tavati. Ako one ne funkcioni{u pod na{im razumevanjem i voljom one }e stvarati ~udovi{ta i uni{tavati na{e najdraè nade. Dakle, konstantan problem za adepta je slede}e: otkriti odgovaraju}e oblike u kojima te sile mogu funkcionisat funkcionisatii konstruktivno. A pre svega on mora da upozna veli~inu tih sila a isto tako i oblika potrebnih da se one obuzdaju i usmeravaju. Najve}a gre{ka dru{tva leì u toj ~injenici {to se te sile, budu}i da su jake i opasne, smatraju zlim stvarima koje bi trebalo ignorisati ili uni{tavati, obi~no uz tragi~nu cenu za bezbroj osoba. Budu}i ignorisane, one akumuliraju silu tajno sve dok ne provale u pro`diru}em haosu, i u jalovim poku{ajima da se one uni{te okrutnost i uàs ne iza|u na svet. Izgleda o~igledno da forme zapadnja~kog sveta nisu adekvatne da se nose sa silama ljudske psihe. Jedna za drugom one pucaju sa stalno gomilaju}im

dividendama nasilja, prevare i ljudske bede. ôvek izgleda nije sposoban da obuzda ni svoju ljubav ni mr`nju - one postaju monstruozne i razdiru ga. Zato se adepti moraju ponovo okrenuti izvoru ìvota i njegovoj sakrivenoj magici iz koje poti~e svaka religija, svaka nauka, svaka filozofija filozofija i svaka kreativna sila. Zato Mi, Deca, nudimo Magiku u njenom su{tinskom obliku kao na~in ìvota, dvopolnu, multivalentnu, koja sadrì i transcendira sve oblike i sve pojave. Magika Magika nije crkva, dogma, organizacija, forma ni kult a ipak u sebi sadrì sve te stvari kao delove celine. Zato je ona taj sistem u kojem svaki ~ovek otkriva svoje li~no individualno stvarala~ko boànstvo a koji ipak obuhvata sve te ljude u univerzalno bratstvo i ljubav. Ako se, u ovom pogledu, stare omiljene istine, dogme, verovanja i forme pokaù samo kao parcijalnosti, parcijalnosti, ili ~ak kao opake zbog njihovog precenjivanja ili iskrivljavanja, to je cena koja se mora platiti za jedan {iri horizont potreban za rast i ìvot. Za magiku je osnovno da svaka sila i svaki ~in izrastaju iz ljubavi. Kad se to jednom jednom u celosti shvati tad jednostavn jednostavno o nema mesta za mr`nju koja je i sama jedna vrsta ljubavi koja se ose}a za stvari koje su nepotpuno isku{ene. Me|utim, u pogledu ljubavi kao samo`rtvovanja, odricanja i umilostivljavanja, ova istina je iskrivljena i zamra~ena. Vide}e se da tobo`nje vrednosti i prenagla{ene parcijalnosti imaju najzlo}udniji sopstveni ìvot po{to su zasnovane na strahu od razotkrivanja. Me|utim, Me|utim, osnovno je da m i izloìmo sami sebe toj zlo}udnosti ako èlimo posti}i ìvu istinu za sebe i na{u rasu. Isto tako je osnovno da istraùjemo i preobraàvamo seme te zlo}udnosti u nama da ne bi sli~no prizivalo sli~no i ne uni{timo sami sebe u sopstvenoj no}noj mori. Ako smo u ljubavi mi stvaramo ljubav, ako smo u mr`nji mi stvaramo mr`nju a budu}i da je u nama slika svemira ta ljubav ili mr`nja koju mi stvaramo

jednako deluje na nas. Ovo je taj veli~anstveni pragmatizam magike. Ako smo iskreno u ljubavi mi moèmo delovati odlu~no, voljni i radosni, mi se ~ak moèmo i boriti ako treba, bez straha, zlobe ili krivice po{to je i sama borba oblik ljubavi. Mi, Deca, volimo kao deca, traè}i sredstva pomo}u kojih moèmo dati na{u ljubav svima. Mi jesmo, istina je, uni{titelji, ali samo uni{titelji neljubavi, neljubavi, samo}e i straha. straha. Posle toga mi smo tvorci jednog sveta magike ili otkrovitelji jednog magi~kog sveta koji je ve~it. Zato kaèmo voli i ne boj se jer straha u ljubavi nema. A u sluènju tom liku ljubavi moè se nastaniti istinska ljubav, ~ak takva vrsta ljubavi za koju su sve poznate ljubavi ono {to su senke za sunce. PEHAR, MA^ I CRUX ANSATA /NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj esej je nepotpun i fragmentaran i preìveo je jedino u Jorkovom Jorkovom kucanom kucanom tekstu. U toj skripti on ima {est numerisanih poglavlja, od kojih smo mi zadràli ~etiri pod ovim naslovom. Prvo poglavlje (Pehar) je verovatno nekompletno. Drugo poglavlje (An|eo i Ma~) postoji samo u formi nacrta, verovatno verovatno njegova njegova prva skica, koja pruà letimi~an letimi~an pogled na na~in na koji je Parsons organizovao svoje ideje i logi~ki metod koji leì ispod njegovog strasnog spisateljskog stila. Tre}e poglavlje (Zvezda Pelin) izgleda fragmentarno fragmentarno i nekompletno, nekompletno, kao i ~etvrto nenaslovljeno poglavlje koje deli neke teme sa drugim poglavljem. Peto i {esto poglavlje ne izgledaju kao delovi ovog eseja i objavljeni su posebno kao eseji za sebe. Poglavlje pet, u dva dela, je esej esej o Vi~k Vi~kraft raftu u (str. (str. ), a poglavlje {est govori o "Deci" (str. )/

UVOD Ako je neko doba mogu}e okarakterisati okarakterisati jednom re~ju, na{e bi se moglo nazvati doba potrebe. Usred bogatstva, nema zadovoljstva ni ispunjenja, pred najmo}nijom naukom i tehnologijom osnovna pitanja izmi~u bez odgovora,

29

temeljni problemi ostaju nere{eni. Sa svim mogu}nostima seksualnog zadovoljenja, pojavljuje se strast koja je neutaìva, èlja neispunjena. Religija - stare istine u odorama kitnjastim ili jednostavnim - uzalud se bori protiv duhovne sterilnosti, govori brbljivo praznim re~ima koje padaju na prazna srca. Kultovi cvetaju, postaju sme{ni i propadaju. Dru{tvene filozofije, za~ete u najuzvi{enijem idealizmu, bivaju iskrivljene, izvrnute, poba~ene pre ro|enja. Sve, ba{ sve vene pred plamenom jedne stravi~ne èlje, neartikulisane i nerazumljive, koja bi da spali svet. I {irom sveta vlada o~aj zbog sada{njice i strah za budu}nost, usled jedne potrebe, jedne èlje koja je nepoznata. A koja je to èlja? To je èlja da upoznamo upoznamo sami sebe, da upoznamo na{u bra}u i da upoznamo Boga. Ne u jalovom obilju intelektualne spekulacije ili sterilnim pau~inama metafizi~ke logike, ve} u toplom razumevanju dubina ljudskog ljudskog ose}aja i u zlatnim zlatnim visinama duhovnog zajedni{tva. Da upoznamo nas same - tu ~udesnu ~udesnu mikrokosmi~ku mikrokosmi~ku kreaciju kreaciju drznemo se u ponore i pakao, premostimo premostimo okeane, okeane, istraìmo kontinente, osvojimo planine i stignemo do sazve`|ƒ sazve`|ƒ koja sijaju u na{em vlastitom bi}u. Da upoznamo na{u bra}u, da volimo i budemo voljeni - da razumemo, o Boè, da razumemo, da poni{timo zlobu i strah i u smehu i u suzama zagrlimo i povi~emo brate, brate moj. Da upoznamo Boga, da upoznamo upoznamo tu zastra{uju}u blagost (strogost?) koja ~ak goni cve}e da cveta i ptice da pevaju; pevaju; da stanemo goli pred uàsom i zanosom ve~nosti, pred totalnom ljubavlju koja je Bog. Zapisano je da je Edip dao banalan odgovor na Sfinginu zagonetku a potom nesre}no si{ao u Tebu. I to je ~itava istorija ~oveka. To bi}e koje je pola

zver a pola boginja uzvikuje "[ta je ~ovek?" a odgovori, o odgovori. "To je rob, majmun, ma{ina, prokleta du{a." [ta je zaista ~ovek, to ~udo koje se pojavilo pojavilo me|u nama? Kakvo je njegovo njegovo poreklo i kakva mu je sudbina? Zar on nije oblikovan od zvezdane pra{ine, od maglina, maglina, od zvezda? zvezda? Zar ga nije rodio okean, sa vetrom, ki{om i treskom groma u njegovom glasu? Zar se u njemu ne sre}u sve dubine i sve visine, ponor sa ponorom? Zar nema vatre u njegovom srcu i smeha i straha oko njega koji je miljenik i smrti i ìvota? Kakva je to ogromna radoznalost i nenasita strast koja je stvorila bogove, kraljeve i vere, i uni{tila ih - slomljene igra~ke an smetli{tu vremena? Ko je zaista taj, koji moè i}i toliko visoko i toliko nisko - koji je orao u svim brazdama, vikao na svim krstovima, tiranisao na svim tronovima - taj bog iz dubina, ta zver sa zvezda, to ~udo i uàs zvano ~ovek? Gde da potraìmo odgovor? I za{to, kad je on svuda - u svemu {to on radi, u onome {to pravi, u onome {to misli sigurno - ALI TIM STVARIMA ON JE OKRENUO LE\A. Me|utim, Me|utim, kada pogledamo pogledamo u tajno srce - simbole, u patnje ~arobnja{tva i svetosti i onu patnju koja transcendira oboje - tada moèmo videti "materijal od kojeg su napravljeni snovi", matricu tvorca bogova. Trojstvo. Kakva jadna glupost prekriva lice te ogromne misterije. Jednim sna`nim zamahom pometimo pometimo sme}e vekova i pogledajmo pogledajmo to ~udo otkriveno, jer tu je apoteoza ~oveka. Pehar, Ma~ i Crux Ansata /egipatski Ankh, opp./; Isis, Osiris, Horus; Sveti Duh, Otac i Sin; istinito ime Boga. Pehar, sveti gral, Pehar Babalon(e), @ENA, i ona ve~na sila otelotvorena u èni, srce prirode - mra~na materica zvezdƒ zvezd ƒ. Ma~, solarno-fali~ni amblem demonaan|ela - zveri-boga to jest ~oveka. Crux Ansata, krst ìvota sa om~om na vrhu, simbol dvoje udruènih u stvarala~koj ekstazi koja je Bog i najavljivanje deteta koje je savr{eni plod tog sjedinjenja. Ovo je osnovno trojstvo. Na njegovu izvanrednu strukturu oka~eni su svi ukrasi

sramote i gluposti, podvale i samoobmane. Jer, jedino sa bistrim i o~ima koje su nesvesne sebe mi bismo mogli pogledati sile koje su nas stvorile i koje nas pokre}u. Ono koje je Bog je ve~no i nepromenljivo, ali smo mi zaista stvorili njegov lik po na{em vlastitom obli~ju, iskrivljuju}i ga u pristrasnosti i predrasudi, u strahu i ùdnji, ba{ kao {to te stvari iskrivljuju unutra{nju svetlost. Moja teza glasi - da upoznavanjem i razumevanje razumevanjem m te dve sile mi ih moèmo u nama sjediniti sjediniti u tre}u - koja je Bog. To je skriveno znanje, tajna doktrina poznata skoro svakom divljaku, ~uvana u okultnim okultnim {kolama istorije istorije i skoro sasvim sasvim izgubljena za savremenog ~oveka. I verujem da ovo znanje, pravilno primenjeno, ne}e biti bez neke vrednosti. Verujem da smo mi pobegli od religije koja je bila nepodno{ljivo iskvarena i licemerna u materijalizam koji, bez duhovnih vrednosti, ostaje jednako jalov. Moja je èlja da pokaèm pristup, zasnovan na jednoj veoma drevnoj koncepciji, kojim zrela i zdravo-razumna zdravo-razumna osoba ~ak i skepti~na - moè otkriti duhovni i emocionalni smisao. Jasno mi je da jedan takav pristup mora biti jednostavan jednostavan i odabrao odabrao sam osnovne osnovne koncepcije koje su krajnje jednostavne, budu}i da su ih na po~etku stvorile stvorile osobe sa svom mudro{}u jednostavnosti. Tako|e sam svestan da jedna filozofija zasnovana na otvorenim seksualnim koncepcijama moè biti napadna u nekim delovima. Moja namera svakako nije da vre|am, ali moram naglasiti naglasiti da osobe koje nisu u stanju ili nisu voljne da uvide ~udo i lepotu seksa i onoga {to leì iza toga, i jesu uglavnom odgovorne za konfuziju i krajnje uni{tenje religioznog ideala. I. PEHAR BABALON prelepa, ta Velika kurva BABALON, koja ja{e zvezdanu zver, opijena od krvi svetaca, Mati - Materica - Majka Zvezdƒ Zvezdƒ - kakva slika straha i ~uda! Ne preziri - ne ismevaj - jer Pehar koji ona nosi je Sveti Gral, a i 30

samo ime Kurva je tako|e sveto. Zar BABALON nije celina Prirode - i zar Pehar koji ona nosi nije Onaj u kojem su sve stvari za~ete. za~ete. Zaista, Ona je zvezdana boginja, "devica najsavr{enija, dama svetlosti", ona koju je "more rodilo a zvezda za~ela" za kojom je Safo uzdisala. I zar BABALON nije @ena, voljena Kurva, koja daje sve {to ona jeste, i od mu{karca uzima sve? Stvarno, ona je onaj prokleti an|eo u kojem je svo prokletstvo prokletstvo i svo iskupljenje, iskupljenje, jer u njoj je data sva mo}. I iz tog Pehara teku reke ìvota, a njihova njihova pena je pena mle~nog puta, koji nosi ~udesno seme zvezda. A iz tih voda raste visoko i ve~no drvo ìvota, jasen sveta. Kakvo bezobrazno bogohuljenje, kakva neverovatna bestidnost, koja vre|a ~itavu prirodu doktrinom o bezgre{nom za~e}u, poniàvaju}i podsmeh èni i ~udesnom procesu kojim se ljudi ra|aju. I koliko se podli labavi um trebao sagnuti da bi iskovao takve lance za ènu! Na po~etku be{e matrijarhat - doba Izide; vek za vekom se polako otkrivao u kojem je èna, primalac misterije misterije stvaranja, bila i Sve{tenica plemena. ârobnica, proro~ica, ~uvar klju~eva ra|anja, le~enja i smrti, a njen arhetip je Izida, prekrivena velom na prestolu. Mislim da ta èna nije bila aktivni klupski ~lan, majka rasplakanih de~aka, koja je surovi tobo`nji matrijarh savremenog doba. Vidim je kao {irokogrudu, razvijenu, sa crnom grivom, o~ima koje najavljuju boj, ne`nu u ljubavi i povu~enu u misteriji kako ispunjava potrebe same sebe, svog mu`jaka, svoje dece i svog plemena. Ne mislim da je bila frigidna, niti sterilna, kao {to su to savremene sve{tenice slobodnog ìvota.

Bila je to ona koja je sedela na vratima hrama pokraj voda Vavilona i davala sebe strancu. Nije se ona dala jednom ~oveku u tom obredu ve} svim ljudima, pa stoga i Bogu. I koliko je veli~anstvenija njena slu`ba od slu`be onih kalu|erica koje pori~u mu{karca pa tako i Boga u oskudici njihovog milosr|a. Pogledaj je sada u njenoj nagosti, tu uzvi{enu kurvu zvanu èna. Pogledaj njen raspevani raspevani bojni pokli~, dok ja{e na bojnom konju Sagƒ Sagƒ - Semiramida, Vesnik pobede (Vicingetorix) - Brinhilda. Zar nije divna? Pogledaj je u no}nim odajama, sa rumenim obrazima, krupnim o~ima, ustima vla`nim od meda i slatkim od vatre, kako daje zanos i bol svog tela u totalnoj ljubavi. Zar nije veli~antvena? Po|i za njom u hram {ume i pogledaj kakvim ~udesnim ritualima ona priziva plemensko boànstvo. Gde je bleda, tu`na, ~estita Marija u pore|enju sa ovom vizijom? Za{to ona, kada su oni do{li da raspnu njenog sina, nije zgrabila ma~ i ubijala dok se ljudi ne bi razbeàli u vrisku pred tim gnevom? Za{to nije u~inila to, ili ako je trebalo za{to ga ona nije prikovala svojim vlastitim rukama? Ko je izvadio tu ni{~u, ucveljenu, bedu od ène iz kakvog lonca kupus-~orbe? Sigurno neki trgovac sa du{om popi{anog mrava. Jer, postoji èna koja }e usisati ~ovekovu du{u sve do pakla, i na kraju ga uni{titi, sem ako on nije zaista ~ovek. Zar ona nije demon? Zaista, ona je demon iz najdublje jame i niko sem Magijanskog Kralja, majstora ma~a volje, ne}e se nikad nazvati njenim mu`jakom. Jedno od lukavstava Pehara je da on osvaja davanjem, i daje da bi osvojio, i zato za svaku boginju postoji po jedan suprotstavljeni demon. I ba{ onoliko koliko mu se glava u nebo diè toliko mu korenje u pakao seè, i to je blagoslov istinskog sveca, ljubavnika BABALON(e), da on postiè ven~anje raja i pakla. Postoji zakon za male na zemlji i zapisano je "Ne sme{ se ogre{iti". Ali

BABALON je iznad Zakona i skup{tine i ko bi hteo nju zadobiti morao bi se ogre{iti ogre{iti o zakon i pobediti pobediti samo}u anarhije i tame. Jer tako|e je zapisano "prosu}e{ "prosu}e{ krv svoju do poslednje poslednje kapi". O èno, u kakvo si tamno i stra{no ropstvo upala - glupa~a sve{tenikƒ sve{tenik ƒ, oru|e nitkovƒ nitkovƒ , robinja budalƒ budalƒ - u ime ispravnosti, vrline i mu{ke superiornosti. Kakve su vatre obasjavale obasjavale tvoju sramotu - loma~e, lanci, bi~evi. Koliko je brazda videlo tvoje poniènje - i koliko pozla}eni pozla}enih h {kolovanih pera. I - {to je najve}a sramota od svega - ti si li~no odràvala tu trulu tkaninu pretvaranja za porobljavanje tebe i tvojih sestara. I kakvu si stra{nu osvetu preuzela preuzela - ti, koja si dràla klju~eve klju~eve ìvota i smrti. Kako je ~ovek bio slep u svojoj gluposti i koliko je propatio zbog toga. Me|utim, sve te stvari, poniènje, osveta, glupost, samo su senke oblaka na licu ve~ne ène koja je BABALON. Ona je ta koja vlada u srcu svake ène i koja je èlja svakog mu{karca. Zato vam kaèm, Nju Prizivajte! Predo~ite nju, tu mo}nu ènu - tu boginju boginju - tu "kru`nicu "kru`nicu zvezda koje je na{ Otac samo mla|i brat". Zami{ljajte nju, ~ija pesma je pesma mora, ~ije srce je srce zemlje, nju na ~iji osmeh cve}e procveta procveta u prole}e, prole}e, na ~iji dodir zemlja postaje postaje plodna. Pozovite Pozovite je - ne bojte se nje - pa zar ona nije èna ne`na-misteriozna-zavodljiva? Ona je su{tina su{tina ène - uzdignuta uzdignuta do njene vlastite mo}i, oslobo|ena u njoj samoj. /NAPOMENA IZDAVAÂ: Jork ovde napominje napominje da je slede}a slede}a strana skroz precrtana i da ju je on izostavio u kopiji njegove skripte. On nastavlja sa Poglavljem II. Nivoi Parsonsove skice promenjeni su od "I,A" u "A,1" da bi ostali u skladu sa rimskim brojevima brojevima poglavlja u ovom eseju./

odgovaraju}im uvaàvanjem misterija. 3. Zrelost kao period za uìvanje uìvanje onoga {to jeste, i naprasnog odbacivanja misterija. 4. Starost kao period za uìvanje u misterijama. 5. I Raj koji se sastoji od svega onoga {to jesmo. B. Kako je Pakao stvoren od onoga {to nije. 1. Mr`nja kao izvesna ùdnja za prazninom, strah jedna vrsta prevremenog odbacivanja, a nesre}a mera nedovoljnosti. 2. Mladost kao jedan period odbacivanja onoga {to jeste u korist onoga {to bi trebalo biti, ili u reakciji protiv istog. 3. Zrelost kao produbljivanje uverenja da to nije vredno cene, i odluka da }e drugi u celini platiti tu cenu. 4. Starost kao period kada ~ovek mrzi i biva omraèn. 5. I Pakao koji se sastoji od toga da budemo drugo = (tj.) manje od onoga {to jesmo. C. An|eo i slika Boga. 1. Na{i roditelji roditelji kao jedini jedini Bogovi koje poznajemo. 2. I u samima sebi mi duboko èlimo da uga|amo. 3. Jevreji su stvorili stvorili jedan lik Boga koji govori, i kaè "Ti ne sme{". 4. To je na{ Bog. 5. I Bog na{ih roditelja. 6. I bi}e Bog na{e dece. 7. On kaè: "U znoju }ete raditi, u grehu uìvati, u patnji za~injati i ra|ati. Mrze}ete svoje seme i ono }e mrzeti vas. U ne-ljubavi bi}ete svoje ne-ja. Ljudi. Pakao." D. Ma~ kao zakon koji na sve na~ine spre~ava ulaz u raj.

II. AN\EO I MA^ A. Kako je Raj stvoren od onoga {to jeste. 1. Ljubav kao izvesno izvesno prepunjavanje puno}e, primanje kao neka vrsta davanja, a sre}a mera dovoljnosti. 2. Mladost kao jedan period istraìvanja onoga {to jeste, sa

31

1. ôvek usmeren protiv samog sebe, i zakon tako|e sam protiv sebe. 2. Zakon prirode protiv zakona ~oveka. 3. Zakon materije materije protiv protiv zakona duha.

/NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovde nedostaje jedan deo. Tekst se nastavlja u slede}em pododeljku "E"./ 5. Neki kaù da ako je @ivot = Smrt, onda je ne-ìvot = ne-smrt. To pokazuje formulu Hri{}ana (@rtva). 6. Ili da ako je Bog razapet, onda biti razapet zna~i biti Bog. Ovo je formula Jevreja (@rtveni jarac). 7. Da je materija = majka, a da duh samo sluì. Formula misticizma. misticizma. (Sve{tenik Boga = èn/sko/, k}erka.) 8. Da je duh = otac, a materija samo sluì. Formula nauke (Sve{tenik prirode prirode = M/u{ko/, sin). F. Vrata Raja su tako uzana da samo jedan jedan (~ovek) (~ovek) moè pro}i. 1. Iako samo dvoje moè ostvariti ulaz. 2. Pa ipak, to je celokupno sopstvo otkriveno od strane onog sopstva koje se mora odslikati u mnogim ogledalima. 3. Tako da su obmanuti oni koji bi poveli mno{tvo u Raj, i oni koji bi spasavali mnoge. 4. Oni vide sebe u drugima, ali ne vide druge u sebi. 5. Kao ~ovek koji uzvikuje mir, a ne zna da je njegova njegova vlastita vlastita m r`nja rat. 6. Ili onaj koji vi~e rat, i time traì masakr no}nih demona svog mra~nog sopstva. G. Pa ipak, an|eo je smrt, a njegov ma~ je vreme. 1. Smrt nije sluga nijednom ~oveku, niti je vreme negde zatvoreno. 2. Niti je smrt obmanuta niti umilostivljena, niti je vreme prevareno niti zaboravljeno. 3. Pa ipak oni }e se preru{iti zbog budala, budala, i {etati u snovima. snovima. 4. Me|utim, za celovito sopstvo smrt je ~uvar od ne-ìvota, a vreme ~uvar od nemenjanja. 5. Kada se pehar razbije i uè se prekine, sva odba~ena i nepriznata sopstva zbacuju svoje omraène maske i pristaju na sud. 6. Presuda glasi: sva su divna i nikakva kazna nije potrebna. To je poslednji od paklova. H. Pa{a na uzvi{enim livadama ve~nosti. 1. Do|ite, moji demoni, kona~no }emo zbaciti maske. 2. Bez maske, va{a imena behu potreba i èlja. Ovde nema potrebe ni

èlje, i va{a imena su ìvot i kretanje, dva prelazna glagola (transitivies) ljubavi.

III. ZVEZDA PELIN [ta nastaje od zvezde koja tako èstoko plamti u nekim mladala~kim vidicima? Ona svakako pada; ali, da li se gasi? Strasna i preosetljiva, slavoljubiva i bezazlena, sebi~na i li{ena svog sopstva, zlo~ina~ka i produhovljena, ona gori ispod vodƒ vod ƒ, vodƒ vod ƒ koje su preterano preterano gorke. I {ta predstavlja predstavlja ta zvezda zvezda do ljudske strasti pothranjene herojskim mitom dok one gore sa nenormalnom svetlo{}u; imaginacija imaginacija koju pokre}e strast strast sve dok ona ne zablista u oktavnoj skali - u ultravioletnom kao duhovna patnja, u vidnom nivou kao genij i u infratamnom kao kriminal, kriminal, psihoza psihoza i bolest. bolest. Patnja uzdignuta na nivo herojskog moè se tolerisati u na{oj vlastitoj kulturi jedino ako je oplemenjena (pa ~ak i tada znatno ublaèna, u umetnosti). Herojsko je antidru{tveno u svakom smislu te re~i. Ono je, antidemokratsko, antikomunalno. Ono je opasno, razaraju}e, ~esto kobno u terminima na{ih dru{tvenih vrednosti. Zigfrid, Artur, Gaven, pa ~ak i Isus mogli bi se s pravom tretirati kao kriminalci u na{oj kulturi, jednostavno zato {to bi bili tako nepouzdani, tako nedru{tveni. IV. /BEZ NASLOVA/ NASLOVA/ Ako je spoznaja Lucifera spoznaja Pakla tada je su{tina prokletstva verovanje da pakao nije pakao, i stalno razo~aranje i frustracija ponovnog otkrivanja da on to zaista jeste; i potreba da se nekako objasni ta ~injenica opravdavaju}im povr{nim frazama. Prokleti nalaze pakao tamo gde traè raj a raj nalaze jedino tamo gde se pla{e pakla. Onda je prokletima prokletima jedina mogu}a uteha ova spoznaja, ~etvorostrano suo~ena i nezaboravna: da pakao jeste Pakao. Transcendentni i donkihotski paradoks da je Pakao tako|e i Raj pripada samo Herojskom.

32

Pakao se sastoji od pot~injavanja herojskog ideala konvenciji ili sigurnosti, strahu ili samopovla|ivanju, ili bilo kojoj iluziji parcijalnog sopstva koje je inferiorno celovitom sopstvu. Herojski ideal je te`nja ka prevazilaènju ograni~enja pomo}u ljubavi i razumevanja, pomo}u patnje i sile, pomo}u volje discipline, pomo}u svih mogu}ih sredstava koja }e ostvariti spoznaju i oslobo|enje celovitog sopstva.

OP[TA TEORIJA POLJA /NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj fragmentarni fragmentarni nacrt preìveo je u rukopisu./ 1. Svaki ìvi organizam se moè smatrati jednim poljem koje je rezultanta razli~itih sila. 2. Da bi funkcionisao taj organizam mora biti sposoban da razre{i te sile u smislu usmerene aktivnosti. 3. Kod neinteligentnih organizama razre{uju}i faktor je instinkt. Instinkt je nasle|ena sposobnost za borbu sa okolinom bez mnogo predumi{ljaja. Instinkt je regulator: a. Automatskih ìvotnih procesa. b. Agresivne reakcije na glad, seks i opasnost. opasnost. c. Recesivne reakcije na opasnost. d. Protektivne (za{titni~ke) reakcije reakcije za mlade (ponekad). (ponekad). e. Recesivne reakcije na seks (ponekad). 4. Intelekt se verovatno verovatno javlja kao dodatak instinktu u procesu u~enja. Pobolj{anje instinktivnih funkcija usled iskustva je zapaèno kod mnogih vrsta. 5. Kod homo sapiensa, intelekt je odrastao do ta~ke gde je on jednak ili ~ak i ja~i od instinkta u regulisanju izvesnih osnovnih sila. 6. Po{to nijedna nijedna od ovih kontrola kontrola nije u celosti celosti dominantna kod ~oveka, u nekim oblastima dolazi do konflikta. Kada se taj sukob ne moè re{iti ni

intelektualnim ni instinktivnim sredstvima on se projektuje kao simbol. Religija se pojavljuje kao sredstvo za postupanje sa tim simbolima. II. Da bih dalje ilustrovao ovaj proces pre}i }u na oblast analize grupa. 1. Jedna kolonija ili kultura mogu se posmatrati kao rezultanta raznovrsnih pojedina~nih organizama koji postoje u me|usobnoj zavisnosti. Me|u najprostijim su bakterije i plesni. Mravi i p~ele su u sredini. Slede neke vrste riba i ptica. Od razvijenijih tu su ~opori pasa i vukova. Neke vrste kopitara, majmuni i ~ovek. Izgleda da individualnost i samoopredeljenje rastu sa stepenom evolucije ali me|uzavisnost ostaje jaka u svim tim kulturama. 2. Princip rezultantne ili direktivne sile koncentrisane u pojedincu izgleda da je operativan u nekim od tih kultura, naro~ito u razvijenijim. To se moè videti u slu~aju Matice mrava i Matice p~ela ali se javlja i u slu~aju ptica, vukova i majmuna u njihovim predvodnicima. Ovaj princip izgleda da deluje instinktivno u obliku najja~e i najsposobnije ìvotinje koja se manje ili vi{e automatski odbacuje i uni{tava kada njena snaga i sposobnost po~inju opadati. 3. Princip broj~anog ograni~enja izgleda da deluje u slu~aju kolonija kultura druk~ijih druk~ijih od ~ovekovih. ~ovekovih. To moè biti zasnovano na ekolo{kim i logisti~kim ~iniocima, a verovatno i na nekim drugim funkcionalnim ograni~enjima. âk i u slu~aju ~oveka, zajednica, plemenska ili porodi~na jedinica moè biti prava mera granica te kulture. kulture. 4. Izgleda da se ~esto doga|a da se pojedinci koji neuspe{no izazovu predvodnika grupe povla~e, ponekad sa jo{ nekim pojedincima, da bi oformili jezgro neke nove grupe. 5. Iako vo|stvo tih kultura obi~no ~ine mu`jaci najraniju obuku i vo|enje jedinki uglavnom obavljaju ènke. Usled toga ja~i tipovi ènki poprimaju prili~an zna~aj u nekim vidovima vo|enja grupe. III.

Prototipovi mu{kog boànstva, umiru}i bog, Heroj i boginja majka u religijskoj mitologiji mogu se videti gore u slu~ajevima 2, 4 i 5. Sada je mogu}e pre}i na analizu polja ljudske kulture u pogledu bipolarnog konflikta izme|u instinkta i intelekta. 1. Kako intelekt pristupa racionalizovanju, autoritet mu{kog vo|e }e izgledati dobar za one ~lanove koji zavise od njega, ali lo{ za tip prvobitnog heroja ~ija }e funkcija biti da ga ubije i zameni, ili da predvodi jedan otcepljeni deo plemena. Za vo|u, heroj }e biti kriminalac koga treba kontrolisati ili uni{titi po svaku cenu. Isto tako ènka, koja je izvor sve dobrote za njene mlade, moè heroju izgledati kao opasnost suzbijanja, a tako|e i kao mogu}a pretnja autoritetu vo|e. 2. Kao {to je ve} re~eno, kada su konflikti ove vrste nerazre{ivi, oni se projektuju kao simboli. Uklju~ene li~nosti mogu se projektovati kao demoni, duhovi duhovi i du{e mrtvih, kao ve{tice, ve{tice, zmajevi, ~udovi{ta i bogovi i boginje, od kojih svaki sadrì bipolarni elemenat konflikta. Oni postaju svojina plemena a tako|e i pojedinaca, i njima se ti nere{ivi problemi name}u. 3. Po{to je nemogu}e, izuzev u slu~aju civilizovanih pojedinaca, neprestano pripisivati probleme simbolima koji u stvari ne postoje, magi~ar-sve{tenik se javlja kao predstavnik i personifikacija tih simbola, to jest, kao posrednik izme|u stvarnog problema i njegove projekcije. Zatim, pomo}u postupaka koji su delom simboli~ni a delom stvarni, konflikti konflikti se re{avaju re{avaju na op{te zadovoljstvo plemena. To je osnovna priroda i funkcija religije. 4. U slu~aju dinami~nih kultura konflikti }e stalno izbijati u novim oblicima. To zahteva izvesno spajanje li~nosti sve{tenika sve{tenika i heroja kod pojedinaca pojedinaca koji, ~esto na ogroman rizik, razvijaju nove metode re{avanja. 5. Moè se primetiti da su individualni konflikti sli~ni plemenskim konfliktima. Imaju isto poreklo, projektuju se na isti na~in i preuzimaju iste simboli~ke forme. Tako se manje-vi{e automatski de{ava da }e pojedinac koji se bori sa, i traì re{enje, svojim sopstvenim problemima biti u situaciji da 33

isto to radi i za pleme. 6. Po{to prototip prototip svakog tipa postoji postoji u njegovoj suprotnosti javlja se jo{ jedan bipolarni konflikt izme|u ljubavi i mr`nje, koji u nekim aspektima poprima samoubila~ki tok. Naro~ita zluradost, isto kao i preterana dobro~instva, nekih projekcija jesu posledica ovog konflikta. IV. Sada moèmo pre}i na ispitivan ispitivanje je metoda koje su razne kulture upotrebljavale za re{avanje ovih konflikata. Oni su sasvim jednostavni i temeljni i primetno sli~ni {irom sveta. Razbijanjem konfliktnih problema na sastavne delove dobijamo slede}e: A. Vo|a i Heroj (otac i sin, superego i ego, kastracioni kompleks, Bog i |avo, dru{tvo dru{tvo (mu{ko) i buntovnik, buntovnik, itd.). Iskupitelj. B. @ena i Mu{karac (majka-sin, suprug-supruga, otac-k}erka, bratsestra, dru{tvo (èn/sko/) i pobunjenica, ve{tica, boginja.) C. Sekundarni konflikti poput li~nodru{tveno, me|u-plemensko, itd. pokazuju se u skladu sa fundamentalnim. âk i dati negativisti~ki aspekti konflikta mogu se razloìti na slede}i na~in. A. Vo|a moè zloupotrebiti svoj autoritet i njegove neproverene agresivne komponente komponente m ogu pleme dovesti u opasnost - ili - isto to moè posti}i i putem slabosti i neodlu~nosti. B. Heroj moè oti}i predaleko u pobuni pobuni - ili - usled slabosti slabosti pobuna moè doìveti krah. C. @ena moè dominirati svojim mladima preterano preterano ili predugo - ili naneti im {tetu ravnodu{no}{u ili nebrigom. Ova razmatranja razmatranja vode ka sumnjama u oblastima gde sumnja moè biti kobna i tako zahteva kona~ne projekcije. /NAPOMENA IZDAVAÂ: Dve dodatne stranice rukopisa su preìvele ali ih je Parsons precrtao pa su ovde izostavljene./

ANALIZA PRSTENA /NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj fragmentarni fragmentarni nacrt je preìveo preìveo u rukopisu./ (U Redu) 1. Rhinemaidens (3). ûvari izvora. Strasti, u su{tini ènske, koje drè psiho-seksualne energije u osnovnim biolo{kim obrascima. 2. Alberich (Nibelung). Nere{eni narcisovski elementi u sopstvu, koji, osuje}eni u osnovnom ljubavnom nagonu, sve~ano se odri~u ljubavi i pretvaraju taj nagon u mo} i osvajanje. Samo onaj koji se odrekne ljubavi moè ste}i Nibelun{ko zlato - tj. jedino se spre~avanje ljubavnog nagona ra|a taj nagon vi{e mo}i. 3. Wotan - Yod He Vau He - prirodni Otac. Otac. Autori Autoritet tet - Mo} - Zakon Zakon Energija. Mu{ka energija izraèna kao autoritet Pravi Car - ali ~vrsto vezan sopstvenim zakonom. 4. Frieda - Carica. Ovde manifetovana kao ~uvar klana totema i egzogamnih obi~aja obi~aja - ènski incest. 5. Valhalla. Ku}a Bogova. A. Predeo smrti. B. Ljudski um. Freia /Freya/ /Freya/ - Boginja Prole}a i Lepote - posredna /.../ ZVEZDA BABALON /NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj esej predstavlja jedan preìveli fragment "The Book of Babalon" koja je bila knjiga uputstava za avatar ili inkarnaciju boginje koju je Parsons o~ekivao kao rezultat njegovog "Babalon Working". Ovaj esej je ~inio sedmo poglavlje originala koji je sada izgubljen. Preìvelo je jo{ jedno poglavlje ali je skoro u celini sastavljeno od citata iz papira O.T.O. stupnjeva./ Kako da pi{em o misteriji i uàsu, o ~udu i jadu i sjaju sedmostruke zvezde koja je BABALON, majka gnusoba, pijana od krvi svetaca? Jer tu ne pomaù ni um ni mudrost, ~ak ni sama volja, ve} samo razumevanje i pasivna ljubav.

I {ta }e koristiti adeptu to {to je ovladao ~etvorostrukim elementima i odgonetnuo zagonetku Sfinge? Cena je ovde poslednja kapljica njegove krvi. On mora si}i kao Mojsije, kao Artur i Tamuz u zemlju mraka, po}i za labudom u Tuonella, u ti{inu, hladno}u i no}. A tamo, pred crnom majkom anarhije i gnusoba bi}e li{en svake mo}i, sve dok ne ostane nag i nemo}an kao novoro|en~e, i u tome on ne moè pobediti sve dok sve ne preda dobrovoljno, premo{}avaju}i vode zaborava i piju}i sa izvora ìvota, i gorkoslatke misterije misterije razumevanja, razumevanja, i iz te tamne materice ~ovek }e se ponovo roditi, ali to vi{e ne}e biti on. Ona je matora ve{tica koju je preobrazilo Gavenovo vite{tvo, Kundri koju je nadvladala Parsifalova ~ista ludost, Libann nevesta Mannan(a), @ivot nevesta Smrti. I u nadvladava nadvladavanju nju i predavanju, predavanju, i u Tao(u) koji je iznad obadvoje on }e posti}i, jer ona je put do krune. Ali ova misterija nadma{uje govor. Um se trese a intelekt je o~aran ~ak i pred samom idejom @ENE, i tamnom Majkom od Koje je ona samo svetla senka. Ipak neka adept meditira o ovome: ima ljubavi ljubavi koje je ona volela u ovom telu i u drugim telima, svetlih ljubavi i mra~nih ljubavi, veselih i tu`nih, ~istih i perverznih perverznih.. I neka se prise}a tih ljubavi u svakoj radosti i tuzi iluzije: u ~udu jutra i prole}a, u àru podneva i leta, u sjaju sun~evog smiraja i jeseni. jeseni. I neka ih destiluje destiluje finom alhemijom u raznobojni oblik èlje srca. Zatim, neka razmisli o tome da svi ljudi u svojim srcima nose sliku ljubavi, koju su veli~ali veli~ali svi pesnici, slikali svi slikari i opevali u ve~noj ve~noj veli~anstvenoj muzici. A ona je oblikovana, kako neki kaù, po slici prve ljubavi, majke. A ja kaèm da je tu savr{enu savr{enu sliku u srcu ~oveka oblikovao oblikovao stra{ni oblik u prostor-vremenu prostor-vremenu koji oblikuje sve ène, nezasita i ve~na strast Pana koja je BABALON. Zatim, neka adept meditira o onom demonu èni Lilit koja pro`dire pro`dire svoju sopstvenu decu; o Kali, avataru razaranja; o Veneri, kurvi omrznutoj, i neka na sli~an na~in pome{a taj oblik za svoj san. I neka pogleda Boginju koja je

34

telo od zvezda i neka sve to opazi kao jedno. Zatim, sa zmijskim otrovom u svojoj krvi, i nepobedivom stra{}u u svom srcu, neka priziva BABALON, da, neka priziva BABALON. I tada }e adept osetiti pone{to od ove misterije u trajnom oboàvanju bilo kog boànstva, po{to su svi bogovi jedno. I mo`da adept ima partnera na zemaljskom planu, ili me|u elementalima; i ako ho}e, neka zami{lja da taj partner ima u sebi prirodu njegovog boànstva, jer u tome je jedna suptilna i divna ljubavna tehnika. Ali te{ko onome ko pobrka planove, oboàvaju}i glineni lik dok svetili{te leì prazno i napu{teno. Jer ako njegova ljubav bude ~ista on }e do}i do Paklene Ruè i u~estvovati u sakramentu Gospoda Ljubavi, ba{ kao ja, bra}o moja, ba{ kao ja. Postoji jo{ jedna misterija u vezi sa BABALON koju sam otkrio u mojim magi~kim prou~avanjima a to je ~injenica da je BABALON sada inkarnirana inkarnirana na zemlji u obliku jedne smrtne ène. Ja ne znam u kojoj, niti gde je ona inkarnirana. Ne zanm ni gde ni kada }e se ona pojaviti. Ali da je ona inkarnirana i da }e se pojaviti, kao zastava pred armijama i sud naroda, to znam. Postoji odgovaraju}i odgovaraju}i materijal materijal o toj temi koji }e biti objavljen u pravo vreme. Za sada o tome ne mogu re}i ni{ta vi{e. Pored toga veoma je vidljivo da se duh BABALON(e) pokre}e u ènama ovog sveta. Zahtev za ve}om slobodom, odbacivanje tiranskog muà i detinjastog ljubavnika, porast ènske poligamije i lezbejstva, sve ukazuje na razvoj jednog novog tipa ène koja }e ili imati celog ~oveka ili nikakvog. Posao magi~ara je da se razvije u ~oveka dostojnog te nove ène koju je i proizvela njegova magijska strast. Njegov posao je da postane sve{tenik da bi ona mogla postati korisna `rtva {to zahteva njena priroda. Kona~no, to je uzvi{ena misterija koplja i

grala. To se ne moè nau~iti. Magika je staza, ali za kraj (cilj) te staze ne postoje re~i, ne postoji jezik.

35

Dzek Parsons - Sloboda Je Dvosekli Mac

Recommend Documents