Jack London Kralj alkohol (John Barleycorn)
"Nije važno živjeti, već vrijediti." M.Nižić, Zagreb, 21.marta 2004 Samo čovek koji je gladovao može pravilno da oceni vrednost hrane. Jedino mornari i stanovnici pustinja znaju pravu vrednost sveže vode. A samo dete, sa detinjom matom, može da shvati vrednost stvari koje su mu dugo !ile uskraćivane. ano sam otkrio da mogu imati samo one stvari koje sam se!i na!avim. #oje detinjstvo proteklo je u !edi. $rve stvari koje sam mogao se!i da na!avim !ile su sličice iz kutija za cigarete, reklamni oglasi za cigarete i cigaretni al!umi. ... % tako doznadoh za jo jednu crtu &žona 'arlikorna. (n sputava moral. Nevaljalstvo koje čovek neće nikad učiniti dok je trezan, činiće sasvim lako kada nije trezan. ) stvari, to je jedino to može učiniti, jer se nared!e &žona 'arlikorna dižu kao zid izme*u neposrednih želja i davno naučenih moralnih pravila. ...
Ja, koji nikad nisam upoznao lju!av devojke, ni lju!av žene, ni lju!av dece, ja koji nikad nisam igrao na irokim i radosnim poljima umetnosti, niti se peo na zvezdane hladne visine +ilozo+ije, niti od ovog veličanstvenog sveta svojim očima video vie nego to je povrina vrha igle, ipak sam zaključio da je ovo sve, da sam video sve, doživeo sve, !io sve to je vredelo, i da je sada dolo vreme da se tome učini kraj. o je !ila podvala &žona 'arlikorna - da me apne lancima sopstvene mate, da me zanese i u pijanstvu odvuče u smrt. Ah, kako je !io uverljiv stvarno sam iskusio ceo život, a sve to nije imalo mnogo smisla. /ivotinjsko pijanstvo, u kome sam mesecima živeo 0ovo je !ilo praćeno osećanjem poniženja i starim osećanjem svesti o grehu1, to je !ilo poslednje i naj!olje, a mogao sam i sam da vidim koliko je to vredelo. $ojavie se preda mnom sve propale stare pijanice i skitnice koje sam častio pićem. 2to ta je ostalo od života. 3elim li da postanem kao i oni4 5iljadu puta ne. % počeh da ronim suze slatke tuge nad svojom sjajnom mladoću, koja je odlazila zajedno sa strujom. 0A ko nije video pijanicu kako plače, žalosnu pijanicu4 Njih možete da sretnete u svim krčmama, gde, ako ne mogu da na*u na*u nikog drugog, pričaju svoje jade kelneru, koji je plaćen da ih slua.1 ... ačna ačna statistika o !roju samou!istava koje &žon 'arlikorn ima na dui zaprepastila !i svet. ) mom slučaju, za zdravog, normalnog, mladog čoveka punog životne radosti, pomisao na samou!istvo !ila je neo!ična. Ali tre!a da se uzme u o!zir da je ona dola posle duge pijanke, kada su mi živci i mozak !ili do kraja otrovani, i da se dramatična romantična strana moje mate, pojačana pićem do ludila, oduevila tom idejom. Ali i starije, !olesnije pijanice, vie izmučene životom i vie razočarane, u!ijaju se o!ično posle dugih orgija, kada su im živci i mozak potpuno otrovani. ... % kuda god sam iao, putevi su !ili natopljeni alkoholom. 6judi su se uvek sastajali u krčmama. (ne su !ile klu!ovi siromanih, jedini klu!ovi u koje sam imao pristupa. ) krčmama sam mogao da se upoznajem. #ogao sam da u*em u krčmu i7 da razgovaram sa svakim čovekom. ... A krčme su uvek !ile tako prokleto zgodno smetene. 'ilo ih je svuda kod nas na zapadu. Nisam mogao na taj način da ulazim u stanove stanove nepoznatih ljudi. Njihova vrata nisu !ila !ila za mene otvorena. 8raj njihovih ognjita nije !ilo mesta za mene. 9rkve i propovednike nikad nisam poznavao. A poto ih nisam poznavao, nita me njima nije ni privlačilo. (sim toga, tu nije !ilo nikakve čari, nikakve romantične magle, nikakvih o!ećanja avantura. o je !ila ona vrsta ljudi kojima se nikad nita ne doga*a (ni su živeli i ostajali uvek na istom mestu, stvorenja poretka i sistema, uskogruda, ograničena, uzdrzljiva. 8od njih nije !ilo veličine, mate, drugarstva. A ja sam hteo da upoznam do!re mladiće, vesele i živahne, smele, a katkada i lude - mladiće hra!ra srca, iroke ruke, a ne kukavice. (vom prilikom dižem jo jednu optuž!u protiv &žona 'rlikorna. Jer on !ira !a te do!re mladiće - mladiće u kojima ima vatre i energije, u kojima ima veličine, i topline, i naj!oljih ljudskih sla!osti. A &žon 'arlikorn uguuje njihov plamen, potkopava njihovu energiju, a kada ih ne u!ije odmah ili ne načini od njih lu*ake, stvara gru!ijane i prostake, unakažuje i izo!ličuje njihovu prvo!itnu do!rotu i plemenitost njihove prirode. ...
A naj!olji !ivaju uniteni z!og toga to &žon 'arlikorn stoji na svakom drumu i u svakoj ulici, i pristupačan, zakonom zatićen, s potovanjem pozdravljan od policajaca, o!raća im se i vodi ih za ruku na mesta gde se do!ri i smeli mladići sakupljaju i piju. A kada !i se uklonio s puta &žon 'arlikorn, ovi !i se smeli ljudi i dalje ra*ali i stvarali !i velika dela umesto to propadaju. ...
$rezirao sam svaku pomisao na neko stalno nametenje i smatrao sam se!e za prilično žilavog mladića u drutvu prilično žilavih ljudi, a pio sam zato to su i ti ljudi pili i to sam hteo da živim kao i oni. Nikad nisam imao pravog detinjstva, i u ovo do!a svoje prerano sazrele mukosti !io sam ispunjen nekom tekom i žalosnom mudroću. $remda jo nisam upoznao ni lju!av devojke, vukao sam se kroz takve du!ine da sam !io potpuno uveren da znam sve to se može znati o lju!avi i životu. A to nije !ilo !a lepo znanje. %ako nisam !io pesimist, !io sam du!oko uveren da je život prilično jevtina i vulgarna stvar. 8ao to vidite, &žon 'arlikorn me je zatupljivao. #oj ranije pronicljivi i !istri duh izgu!io je svoju otrinu. adoznalost me je naputala. :ta me se tiče ono to se nalazi na drugoj strani sveta4 ... 6judi s kojima sam se u krčmama družio i pio, a koji su !ili do!ri drugovi, !ezazleni kad su !ili trezni, vrili su najveća nasilja i najlu*e stvari kad !i se napili. A tada !i ih zgra!ila policija i oni !i nam nestajali s očiju. 8atkad sam ih posećivao iza reetaka i oprastao se njima pre nego to !i krenuli na put preko zaliva, da o!uku ro!ijako odelo. % svaki put sam sluao isto o!janjenje ;&a nisam !io pijan, ne !ih to učinio.< A katkad su se, pod uticajem &žona 'arli7korna, radile najstranije stvari - stvari koje !i zaprepastile čak i moju okorelu duu. ... ouklendskom pristanitu, i čudio sam se ta sam privlačno uopte mogao u njemu da na*em. (sim toga, pod utiskom ove moje teorije o putu u smrt počeo sam da se !ojim da će mi se neto desiti pre polaska, koji je !io odre*en za januar. 3iveo sam opreznije, pio sam manje i dolazio kući čeće. 8ada !i pijančenje postajalo i suvie o!esno, odlazio !ih. 8ada je Nelson imao svoje nastupe ludila, nalazio !ih načina da se od njega udaljim. &vanaestog januara =>?@.. godine napunio sam sedamnaest godina, a dvadesetog januara potpisao sam pred !rodskim poverenikom ugovor za ;So+i Sader7lend<, kuna sa tri jar!ola, opremljenu za lov na tuljane, koja je !ila spremna za putovanje do o!ala Japana. Samo se po se!i razume da smo i tom prilikom morali piti. &žo igi je otkupio moj nalog za naplatu predujma, i $it 5olt je častio, i ja sam častio, i &žo igi je častio, i drugi su lovci častili.. ) redu, takav je !io o!ičaj kod tih ljudi, a kako !ih se ja, koji sam tek !io napunio sedamnaest godina, usudio da postupim drukčije nego to su postupili ovi divni, snažni i odrasli ljudi4 ... Njegov je slučaj ostavio na mene jak utisak. &žon 'arlikorn radio je i druge stvari osim to je u!ijao ljude. (n nije u!io 6uisa. )činio je neto mnogo gore. (duzeo mu je vlast, položaj i udo!an život, razapeo na krst njegov ponos i osudio ga na težak život o!ičnog mornara, koji će trajati dokle god traje i njegov život, a izgledalo je da će on trajati jo prilično dugo. ... % tako je to ilo. Svaki se čovek zaklinjao da će ovoga puta !iti razuman i neće rasipati novac. :to dalje od vampira iz prenoćita, to dalje od pristaninog dela grada, to dalje od pića - to su !ile lozinke naeg katela. 6judi postadoe tvrdice. Nikad jo nije !ilo takve tedljivosti. Niko nije hteo nita da kupuje u !rodskom dućanu. Stari dronjci tre!a da izdrže, i ljudi su priivali zakrpu na zakrpu, praveći zakrpe ogromnih dimenzija, koje su se nazivale ;zakrpe za povratak kući<, tedeli su čak i na i!icama, i čekali dok dvojica ili trojica ne napune lule da !i ih zapalili istom i!icom. ... 'ilo nas je ukupno devetnaest, i to je tre!alo da !ude poslednja čaa koju ćemo zajedno popiti. $osle sedam meseci mukog rada u dalekom svetu, po ružnom i lepom vremenu, gledali smo se sada poslednji put. /nali smo to, jer putevi mornara se razilaze. % nas devetnaestorica ispismo čau u zdravlje naeg prvog o+icira. A zatim nas drugi o+icir pogleda rečitim pogledom i naruči drugu rundu. #i smo voleli drugog o+icira isto kao to smo voleli prvog, a voleli smo o!ojicu. /ar smo mogli da pijemo s jednim, a da od!ijemo da pijemo s drugim4 ... &evetnaest rundi pića. :ta !i mogao &žon 'arlikron vie da zaželi da !i nametnuo svoju volju lju dima4 (ni su !ili zreli da za!orave svoje planove, koje su sastavljali s toliko lju!avi. %steturae se iz krčme i padoe pravo u ruke vampira i harpija.
A sve to nije trajalo dugo. Novca je nestalo već posle dva, ili najvie sedam dana, a tada ih vlasnici prenoćita odvedoe na !rodove koji su čekali spremni da isplove. iktor, koji je !io lep mladić, snažnog tela, uspeo je, zahvaljujući srećnom susretu s nekim prijateljem, da stupi u služ!u drutva za spaavanje. Nikada nije video kolu za igranje niti je dao oglas u novine za so!u u radničkoj porodici. Ni &ugački &žon nije nikad dospeo u pomorsku kolu. Nije prolo ni nedelju dana, a on je !io privremeni istovarivač na nekom rečnom paro!rodu. 9rveni &žon i Aksel nisu poslali svoju zaradu kući u zavičaj. )mesto toga, i njih zajedno s ostalima odvedoe na la*e, koje su čekale spremne da otplove na sve četiri strane sveta. u su ih smestili vlasnici prenoćita i tu je tre!alo da odrade predujmljeni novac, koji nisu ni videli ni potroili. Spasao sam se z!og toga to sam imao kuću i porodicu kuda sam mogao da odem. $roao sam kroz ouklendski zaliv i, izme*u ostalog, !acio pogled na put smrti. Nelsona vie nije !ilo - u!ijen je dok se pijan opirao stražarima. Njegov saučesnik u tom doga*aju ležao je u zatvoru. Nestalo je i iski 'o!a. Stari 8ol, stari Smudž i 'o! Smit tako*e vie nisu !ili me*u živima. &rugi Smit, onaj s revolverima za pojasom, s la*e ;2ni<, udavio se. /a Brancuza Brenka govorili su da se krije negde uz reku, ne usu*ujući se da si*e dole z!og nečega to je učinio. &rugi su nosili ro!ijako odelo u San Brancisku ili Bolsomu. eliki Alek, kralj Crka, koga sam upoznao u ono vreme kada sam živeo u 'eniciji i s kojim sam umeo da pijem po čitave noći, u!io je dva čoveka i po!egao nekuda u strane zemlje. Bicsimons, koji je !io moj drug u ri!arskoj patroli, do!io je udarac nožem u le*a, koji mu je pro!io pluća, te je umro posle kraćeg vremena od tu!erkuloze. % tako je to ilo, put smrti !io je do!ro posećen, uvek u živom prometu. A po onome to sam doznao o svim tim ljudima, &žon 'arlikorn !io je kriv u svim slučajevima, osim u slučaju Smita s la*e ;2ni<. ... /a vreme lutanja po Sjedinjenim &ržavama stekao sam novo iskustvo. 8ao skitnica, nalazio sam se iza kulisa drutva, čak !ih mogao reći - u podrumu drutva. #ogao sam da posmatram kako radi mehanizam. ideo sam kako se okreću točkovi drutvene maine i saznao da dostojanstvo telesnog rada nije ono to su mi pričali učitelji, propovednici i političari. 6judi !ez stručnog znanja !ili su !espomoćna stoka. Ako je neko naučio zanat, !io je prisiljen da stupi u sindikat da !i mogao da radi u svojoj struci. A njegov sindikat !io je prisiljen da plai saveze poslodavaca i da se !ori protiv njih kako !i izvojevao povienje nadnice ili skraćenje radnog vremena. Savezi poslodavaca isto su tako plaili druge i vodili !or!u. ) svemu tome nisam mogao da na*em nikakvog dostojanstva. A kad !i radnik ostareo ili !io onesposo!ljen za rad, !acali su ga u staro gvož*e kao neku istroenu mainu. ideo sam i suvie radnika koji su zavravali svoj život na nimalo dostojanstven način. ... ratih se u 8ali+orniju sa čvrstom odlukom da razvijam svoj mozak. o je značilo kolsko vaspitanje. &avno sam već !io svrio produženu osnovnu kolu, te se upisah u ouklendsku gimnaziju. &a !ih imao od čega da se izdržavam, radio sam kao vratar. % moja sestra mi je pomagalaD nisam se ustručavao da ljudima kosim travu, da čistim i tresem ćilime, kad god sam imao pola dana slo!odnog vremena. adio sam zato da ne !ih morao da !udem radnik, i latio sam se svojski posla da !ih ostvario taj gru!i paradoks. /a!oravljena je !ila mladalačka lju!av, a zajedno s njom 5ajdi i 6uis etak i večernje etnje. Nisam za to imao vremena. )članio sam se u de!atno drutvo ;5enri 8lej<. %mao sam pristup u domove nekolicine članova, gde sam se upoznao s lepim devojkama sa suknjama do poda. 'io sam član malih domaćih klu!ova, gde smo diskutovali o poeziji i umetnosti i o +inesama gramatike. $ostao sam član socijalističke organizacije, u kojoj smo učili i raspravljali o političkoj ekonomiji, +ilozo+iji i politici. %mao sam pola tuceta članskih karata, radio u javnoj knjižnici i uz put čitao mnotvo knjiga. ... ) nevolji, kad čovek nema na koga da se o!rati, kad nema nikakve mogućnosti da pruži garantiju, koju !i prihvatio neki zelena okrutnog srca, on zna da se može o!ratiti svome krčmaru. /ahvalnost je oso!ina uro*ena ljudima. 8ada čovek kome je na takav način pomognuto do*e opet do novca, sigurno je da će deo toga novca potroiti za tezgom onog krčmara s kojim se sprijateljio. ... $rvi put u svome životu zaželeo sam svesno, promiljeno, da se napijem. 'ila je to nova, sasvim drukčija mani+estacija moći &žona 'arlikorna. Nije to !ila telesna potre!a za alkoholom. o je !ila duevna potre!a. #oj premoreni i iscrpeni mozak tražio je za!orav. % tu se pro!lem zaotrava do krajnjih granica. &a nisam nikada ranije pio, ne !i mi nikada, uprkos ogromnom umnom zamoru, palo na pamet da se napijem. $očinjući s +izičkom odvratnoću prema alkoholu, godinama i godinama sam pio samo za lju!av drugarstva i z!og toga to sam sretao alkohol svuda na putu pustolovina, a sada sam dostigao stadijum kada je moj mozak zahtevao ne samo da pijem nego i da se napijem. A da se nisam tako dugo navikavao na alkohol, moj ga mozak ne !i tako uporno tražio. ... erovatno je to !io prvi model u prvoj godini ere pisaćih maina.
%mala je samo velika slova. A izgleda da je !ila opsednuta zlim duhovima. Nije se pokoravala nikakvim priznatim zakonima +izike i po!ijala je prastaru aksiomu da isti uzroci na istim stvarima izazivaju iste posledice. #ogu se zakleti da ta maina nikad nije izvela istu stvar na isti način dva puta. 'ez!roj puta je dokazivala da različiti uzroci izazivaju iste posledice. ... A uporedo s tim nisam imao želju da pijem i zato to sam jo verovao u mnoge stvari - u lju!av izme*u mukaraca i žene, u očinsku lju!av, u ljudsku pravdu, u umetnost - u cijelu tu legiju osnovnih iluzija koje pokreću svet. ... A kada !i dola su!ota uveče i posao se prekidao do ponedeljka ujutru, imao sam, osim želje da spavam, samo jednu želju7da se napijem. o je !ilo drugi put u mome životu da sam potpuno jasno čuo poziv &žona 'arlikorna. $rvi put se to desilo z!og duevne iscrpenosti. Ali sada mi mozak nije !io premoren. Naprotiv, sada sam patio od tupe neosetljivosti mozga, koji uopte nije nita radio. ) tome je !ila sva nevolja. #oj je mozak postao živ i tako željan znanja, toliko oduevljen čudesima novoga sveta koja su mu otkrivale knjige, da je sada trpeo sve muke zastoja i nerada. Ja, koji sam već dugo !io intiman prijatelj &žona 'arlikorna, znao sam sasvim do!ro ta mi on o!ećava - razuzdanost mate, snove o moći, za!orav, i sve drugo samo ne mainu za pranje ru!lja, maine za glačanje, !učne centri+uge, !elo ru!lje, i !eskonačnu povorku platnenih pantalona koje, pueći se, prolaze ispod moje zahuktale pegle. 2to, u tome je cijela stvar. &žon 'arlikorn se o!raća sla!osti i malaksalosti, klonulosti i iscrpenosti. (n im pokazuje lak izlaz. % laže sve vreme. (n nudi varljivu snagu telu, varljive visine duhu, prikazuje stvari onakvim kakve nisu, i mnogo lepima nego to u stvari jesu. ... Ali nisam mogao da na*em nikakav posao. A, me*utim, !io sam jevtina ro!a na tržitu radne snage. %mao sam dvadeset i dve godine, !io sam težak sto ezdeset i pet +unti !ez odela, a svaka +unta !ila je veoma do!ra za rad. % poslednji tragovi skor!uta nestali su zahvaljujući lečenju krompirom, koji sam jeo sirov. ... A tada se dogodilo neto čudno. 8aže se da se neki ljudi ra*aju srećni, dok se drugima sreća mora da nametne. Ali u ovom slučaju ja sam !atinom !io nateran u sreću, a tom !atinom je razmahivala gorka nevolja. eć sam odavno od!acio svaku pomisao na to da se posvetim književnoj karijeri. #oja potena namera, piući ovaj članak, !ila je da zaradim deset dolara. o je !ilo najvie to sam želeo. o !i mi pomoglo da se održim nad vodom dok ne na*em stalno zaposlenje. &a se u to vreme ispraznilo mesto na poti, o!eručke !ih ga prihvatio. Ali se mesto nije ispraznilo, niti sam ja naao stalno zaposlenje. /ato sam iskoristio slo!odno vreme izme*u pojedinih slučajnih poslova da napiem +eljton u nastavcima, dug dvadeset i jednu hiljadu reći, za časopis ;$rijatelj omladine<. Sastavio sam ga i prekucao za sedam dana. &ok sam matao o tome ta će s njim da se dogodi, rukopis se vratio. 'ilo je potre!no duže vremena da rukopis ode i da se vrati, te u me*uvremenu pokuah sreću s kraćim pričama. $rodao sam jednu časopisu ;(verlend< za pet dolara. ;9rna mačka< platila mi je četrdeset dolara za drugu. ;(verlend< mi je ponudio sedam i po dolara za svaku novelu koju im !udem poslao, s tim to će mi platiti čim !ude o!javljena. %skupio sam !icikl, sat i očev kisni ogrtač iz založnog zavoda i uzeo pod kiriju pisaću mainu. %splatio sam i dugove kod nekoliko trgovaca životnih namirnica, koji su mi odo!ravali male kredite. Sećam se portugalskog prodavca koji nikad nije dozvoljavao da moj dug prekorači četiri dolara. ... )poredo s uspesima koje sam postigao pisanjem podizao se i moj životni standard i irio moj horizont. %strajao sam u tome da piem i otkucam hiljadu reci na dan, računajući i nedelje i praznike. % jo uvek sam mnogo učio, ali ne onako mnogo kao ranije. &ozvoljavao sam se!i pet i po sati spavanja na dan. &odao sam to pola sata jer sam na to !io prisiljen. /ahvaljujući +inansijskom uspehu, imao sam vie vremena za sport i razonodu. ie sam se vozio na !iciklu, uglavnom z!og toga to se sada uvek nalazio van založnog zavodaD !oksovao sam se i mačevao, iao na rukama, skakao u vis i u dalj, !acao kuglu i koplje, i plivao. $rimetio sam da +izički napor zahteva vie spavanja nego duevni. 'ilo je noći kada sam od umora, telesnog, spavao po est sati, a katkad, kad su vež!e !ile vrlo naporne, spavao sam punih sedam sati. Ali takve orgije spavanja nisu !ile česte. re!alo je toliko mnogo da se nauči, toliko mnogo da se uradi da sam se osećao kao grenik kada sam spavao sedam sati. % !lagosiljao sam čoveka koji je izmislio !udilnik. Jo nisam osećao nikakvu želju za alkoholom. erovao sam u mnoge plemenite doktrine, živeo na smjelim vrhuncima života. 'io sam socijalist i goreo od želje da spaavam svet, a alkohol nije mogao u meni da rasplamti onakav plamen kakav su rasplamsavali ideje i ideali. #oj je ugled z!og uspeha u pisanju po rastao, !ar sam tako mislio. ) svakom slučaju, glas koji sam stekao kao pisac privlačio je meni sluaoce koje svojim govorničkim darom ne !ih nikada mogao da privučem. 'io sam pozivan u sve vrste klu!ova i organizacija da o!javljujem svoju poslanicu. 'orio sam se za pravednu stvar, nastavio da učim i da piem, i neprestano mnogo radio. ...
Sećam se da sam se vie puta napio dok sam nekoliko meseci živeo u krajnjem istočnom delu 6ondonaD za to vreme sam pisao jednu knjigu i morao da se družim s najnižim slojevima stanovnitva. ... 'io sam vrlo srećan. #oj život je !io prijatan. adovao sam se malim stvarima. elike stvari nisam hteo da uzimam suvie oz!iljno. Jo sam čitao knjige, ali ne sa nekadanjim žarom. % danas čitam knjige, ali ih nikada vie neću čitati s onakvom sjajnom straću kao onda kad sam iz daljine sluao glas koji me je apatom pozivao da otkrijem tajnu to leži na dnu života i iza zvezda. ... $otre!a za alkoholom !ila je u početku - tako se !ar meni čini kad na to gledam danas - duevna potre!a, živčana potre!a, potre!a za do!rim raspoloženjem. 8ako da to o!jasnim4 'ilo je to otprilike ovako. Bizioloki, u odnosu na nepca i želudac, alkohol mi je i tada, kao i uvek, !io odvratan. Nije mi nita !olje prijao nego pivo kada mi je !ilo pet godina, i gorko crno vino kad mi je !ilo sedam. % kada sam !io sam, pisao ili učio, nisam osećao nikakvu potre!u za alkoholom. Ah - stario sam, to jest postajao sam mudar, ili o!oje, ili senilan, kako god hoćete. 8ad sam se nalazio u drutvu, !io sam manje zadovoljan, manje uz!u*en onim to se govorilo i radilo, ale i duhovitosti koje su me nekad privlačile činile su mi se sada !ez vrednosti. 'ila je prava muka sluati neukusnosti i gluposti žena, !om!aste i uplje +raze naduvenih čovečuljaka. o je kazna koju plaća onaj ko čita suvie mnogo knjiga ili onaj ko je lud. ) mom slučaju nije važno ta je !io uzrok moje patnje. Sama patnja !ila je činjeniica. $oreklo činjenice nalazilo se u meni. /a mene su ičezavali život i svetlost, i radost druženja s ljudima. ... &akle, čim !ih se naao u drutvu, spopadala !i me melanholija i tuga. Nisam mogao da se smejem svečanim izjavama ljudi koje sam smatrao razmetljivim idiotima. %sto tako nisam mogao da se smejem ni da se uzrujavam, kao to sam to nekada činio, z!og glupog i povrnog !r!ljanja žena, koje su ispod svoje ludosti i nežnosti ostale isto tako primitivne, neposredne i u!itačne u ostvarivanju svoje !ioloke sud!ine kao to su !ile i žene pračoveka pre nego to su skinule svoje sopstveno krzno i zamenile ga krznom drugih životinja. A nisam !io pesimist. 8unem se da nisam !io pesimist. Samo mi je !ilo dosadno. Cledao sam istu predstavu suvie često, suvie često sam sluao iste pesme i iste ale. /nao sam i suvie do!ro kako pozorita pune svoje !lagajne. /nao sam tako do!ro kako se udeavaju točkovi mehanizma iza kulisa, da ni igra na pozornici, ni smeh, ni pesma nisu mogli da nadjačaju kripu točkova iza scene. Ne isplati se ići iza kulisa i videti kako tenor an*eoskog glasa tuče svoju ženu. Ali ja sam !io tamo i skupo sam to plaćao. #ožda sam !io lud. Nije važno o čemu se radilo u mom slučaju. ažna je situacija, a ona je !ila takva da mi je drutveni život postajao mučan i težak. S druge strane, moram to da istaknem, u retkim prilikama, u vrlo retkim prilikama, sretao sam retke duhove, to jest lu*ake kao to sam i sam !io, s kojima sam mogao da provedem divne časove me*u zvezdama, to jest u raju lu*aka. #oja žena !ila je takav redak duh, to jest lu*akD ona mi nikad nije !ila dosadna i uvek je !ila izvor novih i !eskonačnih iznena*enja i radosti. Ali nisam mogao da provodim sve vreme samo u njenom drutvu. (d mene ne !i !ilo ni poteno ni mudro da je prisiljavam da sve svoje vreme provodi sa mnom. (sim toga, napisao sam niz knjiga koje su imale uspeha, a drutvo zahteva deo slo!odnog vremena od čoveka koji pie knjige. A svaki normalan čovek, već po svojoj prirodi i po svojim potre!ama, želi da neko vreme provede u drutvu s drugim ljudima. % sad počinjemo dolaziti na ono to je !itno. 8ako da se podnese drutveni život kad je on izgu!io svaku čar4 &žon 'arlikornE ečno strpljiv &žon 'arlikom čekao je četvrt veka i vie da mu pružim ruku kad mi !ude potre!an. 5iljadu njegovih podvala propalo je zahvaljujući mom do!rom zdravlju i do!roj sreći, ali je on u svojoj vreći imao jo podvala. ... Jednoga dana, !a pre ručka, poto sam zavrio svoje jutarnje pisanje, kad nisam imao nikoga u gostima, popio sam sam jedan koktel. $osle toga, !ez o!zira na to da li sam imao goste ili ne, uzimao sam taj koktel pre ručka. % !a tu me je &žon 'arlikorn zgra!io. $očeo sam da pijem redovno. $očeo sam da pijem sam. % počeo sam da pijem ne z!og gostolju!ivosti, ne z!og ukusa, nego z!og dejstva alkohola. aj svakodnevni koktel pre ručka postao mi je potre!an. % nikad mi nije palo na pamet da postoji neki razlog z!og koga ne !i tre!alo da ga pijem. /a to sam platio. %mao sam sada sredstava da platim hiljadu koktela svakog dana ako ih zaželim. A ta je jedan koktel - jedan koktel - za mene, koji sam u tolikim prilikama, tako mnogo godina, pio preterane količine mnogo jačih pića koja mi nisu nakodila4 &nevni život na +armi tekao je ovako svakog jutra u osam i trideset, poto !ih čitao knjige ili vrio korekture u krevetu jo od četiri ili pet sati, seo !ih za pisaći sto. $isanje pisama i pravljenje !eležaka za poslili !i me do devet sati, a u devet, tačno i neodložno, počeo !ih da piem. &o jedanaest, katkada nekoliko minuta ranije ili kasnije, mojih hiljadu reci !ilo !i gotovo. Jo pola sata potrajalo !i raspremanje stola, i moj !i svakodnevni posao !io zavren, tako da !ih se u jedanaest i trideset uvalio u mrežu za ležanje ispod drveća s potom i jutarnjim novinama. ) dvanaest i trideset !ih ručao, a posle podne plivao i jahao.
Jednog jutra u jedanaest i trideset, pre nego to sam legao u mrežu, popio sam koktel. $onovio sam to sledećih jutara, i, naravno, popio jo jedan koktel neposredno pred ručak, u dvanaest i trideset. )skoro sam uhvatio se!e kako sedeći za stolom usred pisanja svojih hiljadu reći mislim na taj prepodnevni koktel. Sada sam najzad postao potpuno svestan da želim alkohol. $a ta je s tim4 Nisam se !ojao &žona 'arlikorna. Suvie dugo sam se već s njim družio. 'io sam pametan pri piću. 'io sam umeren. Nikad vie neću piti preterano. $oznavao sam opasnosti i klopke &žona 'arlikorna, različite metode kojima je u prolosti pokuavao da me u!ije. Ali sve je to !ila prolost, davna prolost. Nikad vie neću piti do !esvesti. Nikad se vie neću napiti. 5teo sam samo da pijem onoliko koliko mi je potre!no da se malo zagrejem, da postanem življi, da podstaknem u se!i veselost, da se smejem iz sveg glasa i da malo raspalim svoju matu. Nema sumnje da sam !io potpuni gospodar i nad samim so!om i nad &žonom 'alikornom. ... A to su dve naju!istvenije navike pijanice da pije redovno i da pije sam. )vek sam !io spreman da pijem kad je !ilo ko !io kod mene. Sada sam pio i kad nisam imao goste. A zatim sam napravio jo jedan korak dalje. 8ad !ih imao za gosta čoveka koji je malo pio, pio !ih dve čae dok !i on popio jednu - jednu čau s njim, a drugu !ez njega, a da on to i ne primeti. ... $rikazujući svoj razvoj u pijanicu, želim da podvučem da nisam ni lu*ak ni sla!ić. $o optoj oceni koju je svet usvojio, ja sam čovek koji je postigao uspeh - mislim da smem reći da je taj uspeh !io veći od uspeha prosečnih ljudi, i da je to !io uspeh za koji je tre!alo prilično pameti i prilično snažne volje. #oje je telo snažno. (no je izdržalo tamo gde su sla!ići umirali kao muve. A ipak, ovo to ovde iznosim dogodilo se mome telu i meni. činjenica je da postojim, činjenica je da pijem. o - da pijem - je stvarnost, nije nikakva teorija, nikakva izmiljotina. $o mome miljenju, očigledan primer moći &žona 'arlikorna je - divljatvo, kome jo doputamo da po stoji, ko!na ustanova koja se vuče jo iz životinjskog do!a čovečanstva i naplaćuje težak danak u mladosti, snazi i oduevljenju najvećeg !roja onih to spadaju me*u naj!olje koje podižemo. ... (sim toga, uvek sam nalazio izvinjenje za preko!rojne koktele. #ogla je to da !ude poseta nekog naročito veselog drutva, iznenadna ljutina na mog arhitekta ili na nekog zidara kradljivca koji mi je zidao talu, smrt moga najmilijeg konja, koji se zapleo u ogradu od !odljikave žice ili do!re vesti u jutarnjoj poti o mojim poslovima s urednicima. Nije !ilo važno koji sam izgovor uzimao kad je želja za alkoholom već klijala u meni. Stvar je !ila u tome to mi je alkohol postao potre!an. Najzad, posle dvadesetak i vie godina, za koje vreme sam se s njim družio mada ga ni sam želeo, sada ga želim. A moja snaga je postala moja sla!ost.;'ile su mi potre!ne dve, tri ili četiri čae da postignem dejstvo koje prosečan čovek postiže jednom. ... 9ovek levak može dugom vež!om da nauči da se služi desnom rukom. &a nisam ja, nealkoholičar, dugom praksom postao alkoholičar4 ... %, naravno, popio sam jo jednu čau z!og za!orava koji dolazi posle nje. $opio !ih tu drugu čau svaki put kad !i me &žon 'arlikorn podsetio ta se dogodilo. Ali sam pio razumno, inteligentno. Nastojao sam da kvalitet pića !ude to !olji. ražio sam vedrinu i za!orav, a iz!egavao kaznu koja je dolazila z!og r*avog kvaliteta i prekomernog pića. )zgred tre!a napomenuti da kad čovek počne da pije razumno i inteligentno, on time samo pokazuje koliko je daleko otiao na putu kojim je krenuo. ... %zgledalo je da ljudi na 5avajima, prosečno, piju neto malo vie nego ljudi u umerenom pojasu. Ne želim da pravim dosetku, ali ću, ako zatre!a, pristati na to da se ta moja izjava može primentii i na ;pojaseve koji su udaljeniji od 2kvatora<. ... $riroda !elih ljudi u tropskim krajevima iz osnova se menja. (ni postaju divlji i nemilosrdni. re grozna zverstva, koja ne !i ni u snu činili u umerenoj klimi svoje zemlje. $ostaju nervozni, razdražljivi i amoralni. % piju kao to nisu nikad pili. (pijanje je jedan od mnogih o!lika degeneracije koja se pojavljuje kad su !eli ljudi suvie dugo izloženi suvie jakoj !eloj svetlosti. &o povećanja potronje alkohola dolazi automatski. ropski krajevi nisu pogodni za duži !oravak. 'elim ljudima se čini da su ionako osu*eni na smrt, a opijanje u!rzava taj proces. (ni ne razmiljaju o tome. (ni to jednostavno čine. ... 'ože miliE - kad je &žon 'arlikom mogao steći toliku vlast nada mnom, koji nisam !io alkoholičar, kakva tek mora da !ude patnja pravog alkoholičara, koji se !ori protiv zahteva svog organizma - a oni koji su mu naj!liži imaju za njega malo sažaljenja, jo manje razumevanja, i uz to ga i preziru i podsmijavaju mu seE ...
%zgleda da ima različitih vrsta istine na ovom svetu. Neke su vrste istine istinitije nego druge. Neke su vrste istine - laži, a !a su te vrste one koje imaju najveću upotre!nu vrednost u životu, koje žele da se odraze i da žive. (djednom vidi - čitaoče koji nisi putovao tim carstvom kako je ludo i !ez!ožno to carstvo koje pokuavam da ti opiem jezikom plemena &žona 'arlikorna. o nije jezik tvoga plemena, čiji se pripadnici odlučno klone puteva koji vode u smrt i idu samo putevima koji vode u život. Jer nisu ni svi putevi jednaki, kao to nisu ni sve istine jednake. Ali !udi strpljiv. #ožda će, kroz haos ovih mojih reci, ipak ugledati sla!u konturu udaljenih vidika drugih zemalja i drugih plemena. Alkohol govori istinu, ali ta istina nije normalna. (no to je normalno, to je zdravo. :to je zdravo, želi da živi. Normalna je istina druga vrsta istine, niža vrsta istine. )zmimo, na primer, konja za vuču. ) svim promenama koje mu donosi život od prve do poslednje, on mora ipak nekako, na neshvatljivo nejasan način, da veruje da je život do!arD da je do!ro !iti upregnut i vućiD da je smrt, !ez o!zira na to kako je on u svom lepom instinktu shvata, neki strani divD da je život lep i da vredi proživeti gaD a na kraju, kad se život !ude gasio, neće vie !iti tučen i udaran i teran da radi vie nego to mu snaga doputaD da je starost časna, dostojna potovanja i dragocena, mada će pod stare dane postati mravo kljuse, upregnuto u kola nekog starinara, posrtati pri svakom udarcu, i ići posrćući kao u !unilu kroz nemilosrdno ropstvo i lagano raspadanje svome kraju - a kraj se sastoji u tome to će se svi njegovi delovi 0njegovo sočno meso, ružičaste i elastične kosti, njegovi sokovi i +ermenti i sva životna snaga koja je u svemu tome davala o!lik1 razdeliti živinarskoj +armi, tavionici kože, +a!rikama tutkala i +a!rikama vetačkog *u!riva. Sve do svoga poslednjeg nesigurnog koraka ovaj se konj mora pokoravati zapovestima niže istine, to jest one životne istine koja omogućava da se život izdrži. (voga konja, kao i sve druge konje, kao i sve druge životinje, uključujući i čoveka, život je zaslepio i otupio mu čula. (n želi da živi po svaku cenu. život je do!ar uprkos tome to ceo može !iti ispunjen tego!ama, i uprkos tome to sve živo mora na kraju umreti. o je ona vrsta istine koja važi ne za vasionu, već za živa !ića u njoj ako žele da neko kratko vreme traju pre nego to ih nestane. (va vrsta istine, !ez o!zira na to to je pogrena, zdrava je i normalna istina, isti na razumne vrste, u koju život mora da veruje ako hoće da živi. Foveku, jedinom me*u životinjama, data je strana povlastica da ima razum. 9ovek svojim mozgom može da prodre kroz opojnu o!manu stvari i da posmatra vasionu, koja je do krajnosti ravnoduna prema njemu i njegovim snovima. (n to može da učini, ali nije za njega do!ro ako to čini. &a !i mogao da živi, da !i mogao da živi punim životom, da !i mogao da oseća da je živo !iće, da !i mogao !iti živ 0to jest da !ude ono to jeste1, do!ro je da čovek !ude zaslepljen ži votom i da mu čula !udu otupljena. :to je do!ro, to je istinito. % to je istina, dodue, niže vrste, ali čovek mora da je poznaje i da se njom rukovodi u svojim akcijama s nepokole!ljivom sigurnoću da je ona apsolutna istina i da na svetu nema druge istine. &o!ro je to čovek prima o!mane čula i zamke tela po njihovoj nominalnoj vrednosti, i to kroz maglu čulnosti ide za lukavstvima i lažima strasti. &o!ro je to ne vidi ni senke ni praznine i to se ne užasava z!og svojih požuda i lakomosti. A to čovek i čini. 'ez!rojni ljudi ugledali su onu drugu i istinitiju vrstu istine i ustuknuli pred njom. 'ez!rojni ljudi proli su kroz dugu !olest i ostali živi da pričaju o njoj, i svesno težili za tim da je za!orave do kraja svojih dana. (ni su živeli. (ni su ostvarili život, jer su oni !ili život. &o!ro su uradili. ... Ali da se vratim svojim sopstvenim iskustvima i posledicama koje je za mene u prolosti imala 'ela logika &žona 'arlikorna. Na mojoj divnoj +armi u &olini #eseca, s mozgom koji je mnogo meseci !io natopljen alkoholom, patio sam od svetskog !ola, koji je oduvek !io nasledstvo čoveka. )zalud sam se pitao za to da !udem žalostan. Noću mi je toplo. #oj krov ne proputa kiu. %mam toliko hrane da mogu da zadovoljim sve ćudljivosti svog apetita. #ogu se!i da pri!avim svaku udo!nost. #oje telo ne zna za !olove i muke. a stara do!ra maina od mesa !esprekorno +unkcionie. Ni mozak ni miići nisu mi premoreni. %mam imanje, novac, moćan sam, uživam priznanje u svetu, svestan sam da svojim !ližnjima činim tolika do!ra, koliko god mi je moguće, imam ženu koja mi je drug i koju volim, decu koja su telo moga tela. adio sam i radim sve to do!ar gra*anin ovog sveta tre!a da radi. /idao sam kuće, mnogo kuća, i o!radio mnogo stotina jutara zemlje. A zar nisam zasadio na stotine hiljada sta!ala4 (dasvud, sa svakog prozora moje kuće vidim sta!la koja sam sam posadio, kako stoje ponosno uspravljena i teže ka suncu. o*en sam zaista pod srećnom zvezdom. Ni sto ljudi na milion nije imalo takve sreće kao to sam je imao ja. A ipak, uprkos svoj toj sreći, žalostan sam. A žalostan sam z!og toga to je &žon 'arlikorn sa mnom. A &žon 'arlikorn je sa mnom z!og toga to sam ro*en u takvom vremenu koje će !uduće do!a nazvati mračnim vekom koji je prethodio vekovima racionalne civilizacije. &žon 'arlikorn je sa mnom zato to je u svim ludim danima moje mladosti !io svuda pristupačan, zvao me i pozivao na svakom uglu i duž svake ulice, od jednog ugla do drugog. $seudocivilizacija u kojoj sam ro*en doputala je da se svuda slo!odno otvaraju dućani u kojima se prodaje taj otrov za duu. Sistem života !io je tako organizovan da sam 0kao i milioni drugih ljudi sličnim meni1 !io primamljen, i odvučen, i nateran u te dućane otrova. $ratite me kroz jedno od !ez!roj raspoloženja tuge u koje čoveka !aca &žon 'arlikorn. Jaem po svojoj lepoj +armi. $oda mnom je prekrasan konj. azduh je opojan kao vino. Crož*e se na mnogo!rojnim talasastim !režuljcima crveni jesenjim žarom. $reko Sonoma planine prevlače se pramenovi morske magle. $opodnevno sunce tinja na sanjivom ne!u. %mam sve to mi je potre!no da se radujem životu. %spunjen sam snovima i tajnama. % ja sam sav sazdan od sunca, vazduha i !leska. 3iv sam stvor i organsko !iće. 8rećem se, imam moć kretanja. )pravljam pokretima živog !ića koje jaem. (psednut sam veličanstvenoću života i poznajem ohole strasti i nadahnuća. Cospodar sam nad deset hiljada uzvienih saznanja. 8ralj sam u kraljevstvu svesti i gazim nogama ćutljivi prah...
A ipak, zavidljivim okom posmatram svu tu lepotu i čudesa oko se!e i sa žaloću razmiljam o tome kako sam !edna +igura u tom svetu koji je postojao tako dugo !ez mene i koji će i dalje postojati !ez mene. Sećam se ljudi kojima su pucala le*a i kosti dok su o!radili ovu tvrdu zemlju koja sada pripada meni. 8ao da neto neprolazno može pripadati nečemu prolaznom. i su ljudi otili. % ja ću otići. i su ljudi o!ra*ivali i krčili zemlju, sadili drveće, i umornim očima posmatrali, odmarajući svoje od rada iznemoglo telo, za vreme istih ovakvih sunčanih izlazaka i zalazaka, jesenji sjaj grož*a i pramenove magle kako se vuku preko planine. % oni su otili. A ja znam da ću i ja jednog dana, i to skoro, otići. (tici4 ec odlazim. ) mojoj se vilici nalaze vjetačke tvorevine zu!nog lekara, koje zamenjuju dijelove mene to su već otili. Nikada vie neću i imati palce iz svoje mladosti. Nekadanje !or!e i rvanja nepopravljivo su ih ozledili. Jednim udarcem u glavu nekog ćoveka, kome sam čak i ime za!oravio, zauvek sam upropastio jedan palac. A pri jednom nespretnom zahvatu u rvanju dogodilo se isto i sa drugim palcem. (d mog vitkog stasa ostala je samo uspomena. /glo!ovi nogu koje me nose nisu vie onakvi kao to su !ili kada sam ih u !urnim noćima i danima rada i za!ave napinjao, krio i lomio. Nikada se vie neću ljuljati na vrtoglavoj visini i poveriti svoj život, na koji sam toliko ponosit, snazi svoje jedne ruke koja se drži za uže u mraku !ure. % nikada vie neću moći da pre*em sa psima upregnutim u saonice !eskrajne milje po neprokrčenim putevima Arktika. Svestan sam da u ovom svom telu, koje se raspa da i umire, otkako sam se rodio nosim kostur, da se ispod naslage mesa, koju nazivam svojim licem, nalazi mrtvačka lo!anja. Sve me to ne plai. $laiti se znači !iti zdrav. Strah od smrti vodi životu. A prokletstvo je 'ele logike u tome to ona ne plai čoveka. Svetski !ol 'ele logike navodi čoveka da se veseo ceri u lice smrti i podsmeva svim o!manama života. Cledam unaokolo jaući i svuda vidim kako prirodna selekcija nemilosrdno i !eskrajno pustoi. 'ela logika traži da se otvore dugo zatvorene knjige i dokazuje, stavku po stavku i poglavlje po poglavlje, da su sve lepote i čudo koje gledam nitavilo i prah. (ko mene je zujanje i utanje, i ja znam da je to roj sitnih !ića koja plaču svoj kratkotrajni i tihi plač u ustreptalom vazduhu. raćam se preko +arme. Sputa se sumrak i gra!ljivice izlaze po plen. $osmatram tužnu tragediju života koji se hrani životom. u nema morala. Samo u čoveku ima morala, jer ga je čovek i stvorio 7 zakon delovanja koji vodi životu i pripada nižoj vrsti istine. Ali sve sam to i ranije znao, u umornim danima za vreme duge !olesti. o su !ile vie istine koje sam se tako uspeno vež!ao da za!oravim. %stine koje su !ile tako oz!iljne da sam od!ijao da ih uzmem oz!iljno, i s kojima sam se nežno igrao, ah, tako nežno kao to sam se igrao s psima koji spavaju na dnu moje svesti i koje nisam želeo da pro!udim. Samo sam ih malo uznemirio i ostavio da leže. 'io sam i suvie mudar, !ez!ožno mudar da ih !udim. Ali ih sada 'ela logika !udi umesto mene, ne pitajući hoću li ja to ili neću, jer je 'ela logika hra!ra i ne !oji se nikakvih čudovita zemaljskog sna. ;Neka me osude učitelji svih kola<, apće mi 'ela logika dok jaem. ;ta onda4 Ja sam istina, ti to zna. i se ne može !oriti protiv mene. (ni kažu da ja vodim u smrt. $a ta je s tim4 o je istina. 3ivot laže da !i mogao da živi. 3ivot je proces !esprekidnog laganja. 3ivot je luda igra u carstvu večne prolaznosti, u kome se pojave dižu i sputaju u silnim plimama i osekama, prikovane za točkove meseca izvan naeg vidokruga. $ojave su sa!lasti. 3ivot je sa!lasna zemlja u kojoj se pojave menjaju, pretaču, prožimaju jedna drugu i postaju i nestaju, uvek svetlucaju, !lede i prolaze - da opet do*u kao nove pojave, kao druge pojave. % ti si takva pojava, sastavljena od !ez!rojnih pojava prolosti. Sve to se o jednoj pojavi može saznati, o!mana je. i poznaje varljive želje. $a i te su o!mane samo neshvatljive i neproračunljive meavine pojava koje se nagomilavaju u te!i i uo!ličavaju te iz prolosti, i koje će se opet raspasti u druge neshvatljive i neproračunljive meavine pojava i naseliti sa!lasnu zemlju !udućnosti. 3ivot je kao utvara koja prolazi. % ti si samo utvara. i si se !r!ljajući uzdigao iz !lata evolucije preko svih utvara koje su !ile pre te!e i sačinjavaju delove te!e, i !r!ljajući će otići, stapajući se i prožimajući povorku utvara koje će te naslediti.< Na to se, naravno, ne može nita odgovoriti, i dok jaem kroz večernje senke, podsmevam se tom eli kom +etiu, kako je 8ont nazvao svet. A sećam se ta je jedan drugi osećajni pesimist izjavio ;Sve je prolazno. (ni koji su ro*eni moraju umreti, a kad umru, srećni su to su se smirili.< Ali, evo, kroz pomrčinu dolazi čovek koji ne želi da se smiri. o je neki radnik s +arme, star čovek, doseljeni %talijan. (n skida preda mnom eir veoma ponizno, jer ja sam za njega stvarno gospodar života. Ja sam za njega hrana, krov nad glavom i opstanak. adio je kao životinja celog života i živeo manje udo!no nego to žive moji konji u o!ilnoj slami u svojim talama. Nastradao je na radu. 5ramlje kad korača. Jedno mu je rame vie nego drugo. uke su mu kvrgave kandže, odvratne, strane. % kao utvara, prilično je !edan primerak. #ozak mu je isto tako glup kao to mu je telo ružno. ;Njegov je mozak tako glup da ne zna da je utvara<, govori mi smejući se 'ela logika. ;(n je opijen čulima. (n je ro! životnog sna. #ozak mu je ispunjen natprirodnim odred!ama i opsenama. (n veruje u vanzemaljski drugi svet. Sluao je +antazije proroka, koji su za njega izmislili raskonu o!manu - aj. (n oseća nejasnu srodnost s nerealnostima koje je sam izmislio. idi zamračene vizije samog se!e kako se +antastično vrte kroz dane i noći prostora i zvezda. (n je !ez sen ke sumnje uveren da je vasiona stvorena za njega i da je njegova sud!ina da večno živi u nestvarnim i nadzemaljskim carstvima, koje su on i njemu slični sagradili od iluzija i o!mana. Ali ti, koji si stvorio knjige i uživa moje strano poverenje, ti zna ta je on - !rat tvoj i !rat praha, ala vasione, igračka hemije, životinja koja je na se!e navukla odelo i koja se, zahvaljujući tome to su se dva nožna palca postavila jedan nasuprot drugom, uzdigla iz čopora divljih zveri. (n je !rat gorile i impanza. ) srdž!i udara se u prsa i riče, i trese se s
kataleptičkim !esom. %ma grozne atavističke podstreke i sastavljen je od svih mogućih otpadaka nedostižnih i za!oravljenih nagona.< ;A ipak sanja da je !esmrtan<, primećujem !ojažljivo. ;'ezgranično je čudo kako se takva glupa klada, uspela na ramena vremena i jae na večnosti.< ;$ihE< - !io je odgovor. ;/ar !i ti hteo da zatvori knjige i da promeni mesto sa tom stvari koja nije nita drugo nego apetit i želja, lutka tr!uha i !edara4< ;'iti glup znači !iti srećan<, protivim se ja. ;(nda je tvoj ideal sreće sluzavi organizam koji plovi po nepokretnom, mlakom, smrknutom moru4< Ah, žrtva ne može da se !ori protiv &žona 'arlikornaE ;Samo jedan korak dalje od unitavajućeg !laženstva 'udine Nirvane<, dodaje 'ela logika. ;Ah, evo, tu je kuća. 'udi veseo i pijE #i znamo, mi koji smo upućeni u tajnu, ti i ja, svu tu ludost i lakrdiju.< % u mojoj jaz!ini sa zidovima punim knjiga, u mauzoleju ljudske misli, ispijam jednu čau, i jo nekoliko čaa, i !udim pse koji su spavali skriveni u mom mozgu, i teram ih preko zidova predrasuda i zakona i kroz sve lukave lavirinte praznoverja i verovanja. ;$ij<, kaže 'ela logika. ;Crci su vjerovali da su im !ogovi dali vino da !i mogli da za!orave !edu života. A seti se ta je 5ajne rekao.< &o!ro se sećam tog vatrenog Jevrejina. ;S poslednjim dahom sve je gotovo - veselje, lju!av, tuga, makaroni, požorite, lipe, !on!one od malina, moć ljudskih odnosa, !r!ljanje, lajanje pasa, ampanjac.< ;voja jasna !ela svetlost je !olest<, velim 'eloj logici. ;i laže.< ;/ato to govorim i suvie jaku istinu<, podsmeva se ona. ;Avaj, da, tako je !esmislen život<, priznajem tužno. ;2to, 6iju 6ing je !io pametniji od te!e<, podsmeva se 'ela logika. ;Seća li ga se4< $otvr*ujem glavom - 6iju 6ing, teka pijanica, jedan iz grupe žednih pesnika koji su se zvali Sedam mudraca iz 'am!usovog gaja i koji su živeli u 8ini pre mnogo vekova. ;6iju 6ing<, podseća me 'ela logika, ;izjavio je da se pijanom čoveku sve stvari ovoga sveta ne čine nita važnijima od korova koji raste na o!ali reke. rlo do!ro, popij jo jedan skoč i pusti neka iluzija i o!mana postanu korov kraj reke.< % dok točim i srcem svoj skoč, sećam se drugog kineskog +ilozo+a, 9uang 9ua, koji je četiri veka pre 5rista izazivao ovaj svet, ovu zemlju snova, rekavi ;8ako mogu znati da li se mrtvi možda ne kaju to su se nekada grčevito držali života4 (ni koji sanjaju o svetkovini !ude se za jad i tugu. (ni koji sanjaju o jadu i tuzi !ude se da sudeluju u lovu. &ok sanjaju, ne znaju da sanjaju. Neki će čak tumačiti i sam san koji sanjaju. A tek kada se pro!ude, vide da je to !io san... 'udale misle da su sada !udne i uo!ražavaju da znaju da li su pravi prinčevi ili seljaci. 8on+učije i ti, o!ojica ste snovi, a ja, koji vam kažem da ste snovi - ni ja sam nisam nita drugo nego san. Jedanput sam ja, 9uang 9u, sanjao da sam leptir, da lepram tamo7amo, onako kao to čine leptiri. ) mati sam !io svestan samo toga da sam leptir, a postao sam nesvestan svoje ljudske individualnosti. %znenada se pro!udih, i evo me gde ležim ponovo kao ja. % sada vie ne znam da li sam ja čovek koji je sanjao da je !io leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je čovek.< G ;Je li ovo meso tvoje meso ili je to neka strana stvar koju ti samo poseduje4 voje telo - ta je to4 #aina za pretvaranje stimulusa u reakcije. Stimulusi i reakcije se ne za!oravljaju. (ni sačinjavaju iskustvo. $rema tome, ti si u svojoj svesti istovetan s tim iskustvima. i si u svakom trenutku ono to misli u tom trenutku. voje ja je istovremeno i su!jekt i o!jekt, ono izjavljuje stvar o se!i, i jedno je isto s onim to je izjavilo. #islilac je misao, onaj koji neto zna je ono to zna, a posednik je ono to poseduje. ;Na kraju krajeva, kao to do!ro zna, čovek je kretanje različitih stanja svesti, tok misli koje teku, svaka misao o se!i sačinjava drugo ja, a !ez!roj misli H=@
