М и р ча Е л и ја д е
СЛОБОДА Iconar, Cernãuti, an III, 1937, nr. 5
Постоји аспект легионарског покрета који није био довољно истражен: људска истражен: људска слобода. слобода. Будући првенствено духовни покрет који се бави стварањем новог човека и спасењем народа – Легија није могла да се роди и да сазре без вредновања људске слободе; слободе о којој су писане многе књиге којима су напуњене многе библиотеке, у чију одбрану су многи демократски говори одржани без да се она истински живи истински живи и вреднује. Људи који причају о „слободи“ и о томе како су спремни да умру за њу су они који верују у материјалистичке догме, верују у кобност: класа, класне борбе, примата економије и тако даље. Чудно је, најблаже речено, чути особу која не верује у Бога да устаје за „слободу“, која не верује у првенство духа или у загробни живот. Такав човек, када је добре воље, брка слободу са слободњаштвом и анарх анархиј ијом ом.. Они Они који који негир негирај ају у духу духу прим примат ат ауто аутома матс тски ки пада падају ју у механички детерминизам (марксизам) или неодговорност. Људи се везују заједно или према хедонизму, породици или према економској судбини. Ја сам пријатељ са X јер се потрафило да је он мој рођак, или колега са посла, по плати. Везе између људи скоро увек нису добровољне, оне су дате. дате. Не могу да променим породичну судбину. Што се тиче економске судбине, независно од тога колико напора улажем, могу највише да променим другове по примању – али ћу се увек наћи, без своје воље, у солидарности са неки некима ма које које не знам нам, са кој којима има ме ве веззује ује пуки пуки случ случај ај да сам сам сиромашан или богат. Али постоје и духовни покрети у којима се људи повезују по слободи. слободи. Људи су слободни да се придруже овој духовној породици. Никакво спољашње одређење их не приморава да постану браћа. Хришћанство је у данима када се прихватало и ширило било духовни покрет коме су се људи прикључивали из заједничке жеље да одухове своје животе и превазиђу смрт. Нико није приморавао пагана да пост постан анее хриш хришћан ћанин. ин. Напр Напрот отив, ив, са једн једнее стра стране не држав држава, а, са друг другее њего ње гови ви инстин инстинкт кти и очув очувањ ања а неум неумор орно но су пост постав авља љали ли преп препре реке ке прихватању хришћанства. Међутим, иако суочена са оваквим препрекама, жеђ да се буде слободан, да се одлучује о својој судбини, да се победе биолошки и
економски детерминизми, – била је јача. Људи би прихватали хришћанство знајући да ће постати сиромашни преко ноћи, да ће се одвојити од своје још увек паганске породице, да могу бити затворени остатак живота, или се чак суочити са најстрашнијом смрћу – смрћу мученика. Будући дубоко хришћански покрет, оправдавајући своје доктрине пре свега на духовном плану, легионаризам охрабрује и заснован је на слободи. Легионар си зато што си слободан, зато што си одлучио да превазиђеш обруче биолошког (страх од смрти, патње итд.) и економског детерминизма (страх да се не остане на улици). Први гест који легионар показује је онај рођен из потпуне слободе: он се усуђује да се ослободи ланаца духовног, економског и биолошког ропства. Никаква спољашња одређења не утичу на њега. Оног момента када одлучује да буде слободан сви страхови и комплекси тренутно нестају. Онај који улази у Легију, заувек огрће смртну кошуљу. То значи да се легионар осећа толико слободан да га смрт више не плаши. Ако легионар страсно негује дух жртве, и ако се доказао да је спреман на жртву – што је кулминирало смрћу Јона Моте и Василеа Марина – то само сведочи о безграничној слободи коју је задобио легионар. „Онај ко зна како да умре никада неће бити роб.“ А ово се не односи само на етничко или политичко ропство, – већ првенствено на духовно ропство. Ако си спреман да умреш, не може те поробити никакав страх , никаква слабост, никаква снебивљивост. Помирити се са смрћу је најпотпунија слобода коју човек може добити на овој земљи.
