daša&anna
~1~ Knjigoteka
daša&anna
AMY REICHERT
S engleskog prevela Dubravka Petrović
Beograd, avgust 2016 Prvo izdanje
~2~ Knjigoteka
daša&anna
Za baku Leulu, koja mi je je dočarala svu draž hrane pripremljene s ljubavlju i probudila moju strast prema kokosu. Za mog supruga - neka naša zbirka zbirka magneta za frižider raste iz dana u dan.
~3~ Knjigoteka
daša&anna
Mislim da je brižno kuvanje izraz ljubavi, zar ne? Nema boljeg poklona za Dan zaljubljenih nego da dragoj osobi skuvate nešto lepo. DŽULIJA ČAJLD
~4~ Knjigoteka
daša&anna
1. Lu je pridržavala haljinu i mršteći se nabadala preko parkirališta. Svetlucave salonke s potpeticama od deset centimetara izgledale su božanstveno u kutiji, ali toliko su je žuljale da ju je bolela svaka koščica u stopalima. Nedostajale su joj njene zelene krok papuče. Lu je povukla lastiš koji ju je stezao ispod elegantne crne haljine poklona od verenika, Devlina. Pošto je bio odmakao pet koraka ispred nje, požurila je da ga sustigne. - Debele kobasice od tartufa i guščje džigerice - rekla je Lu. Devlin ju je pogledao zbunjeno. - Šta? - Novo jelo inspirisano time kako se osećam u ovoj odeći. Možda u kombinaciji s knedlama od karamelizovanog putera... - Lu je nakrivila glavu zamišljajući novo jelo. Devlin je uzdahnuo i namrštio se. Snuždila se jer je očekivala da će tako da reaguje. - Izvini. To mi malo skreće skreće misli. Malo se odobrovoljio i pogledao u nju. - Biće sve u redu. Izgledaš božanstveno. Lu se nasmešila neubedljivo i ušla u diskretno osvetljeno predvorje Kantri kluba Milvoki s debelim, šarenim tepihom, koji se ugibao pod njenim cipelama. Na žućkastim žućkasti m zidovima visile su crno-bele fotografije pripovedajući priče o članovima kluba iz redova najvišeg društvenog staleža. Poletni mladići u belom stajali su iza bogate gospode u smešnim pantalonama. U očima mladića videla se glad za nečim drugim. d rugim. Lu ih je razumela. Okrenula se ka Devlinu i uhvatila ga pod ruku. - Nisi morao da me šalješ da ceo dan sedim u salonu lepote niti da potrošiš toliko novca na haljinu. - Poravnala je tkaninu na kukovima. Tesan donji veš ju je stezao, baš kao što ju je stezalo i u stomaku. Nosila je dugačku, usku crnu haljinu od žerseja bez bretela, s dugačkim rukavicama od istog materijala. Haljina je bila jednostavna, elegantna i preskupa. - To je poklon od mene. Nikada ne ugađaš sebi. - Slegao Slegao je ramenima. Moraćeš da se navikneš. Buduća supruga uglednog advokata treba da bude pomalo razmažena. - A kako da se odužim za tvoj rođendan? - Za početak, mogla bi da napraviš onu sjajnu tortu od kokosa po receptu svoje bake. Za ostalo ću ti reći kasnije. - Namignuo je.
~5~ Knjigoteka
daša&anna
Devlin joj se nasmešio i Lu je zastao dah. Bio je elegantan u smokingu. Klasičan kroj pristajao je njegovoj sportskoj građi. Izgledao je moćno i muževno ali nenametljivo, a oko njega se širio blag miris karanfilića. Gusta, tamna kosa isticala je kristalnoplave oči - njen princ iz Diznijeve bajke. Uzeo ju je za ruku na kojoj je nosila prsten i stavio je preko svoje pa nastavio da hoda ka zvanicama. Lu se grčevito držala za njegovu podlakticu u italijanskom vunenom štofu, dok su prolazili kroz namirisanu i napirlitanu gomilu advokata i njihovih supružnika na godišnjoj gala večeri koju priređuje kompanija. Privatni klub bio je je krcat nakinđurenim ženama i moćnim muškarcima. Konobari u belim smokinzima išli su kroz gužvu i žedne zvanice posluživali viskijem starim dvadeset godina i belim vinom. Drugi su nosili poslužavnike s predjelom, neizbežno kinesko vodeno kestenje umotano u slaninu i oljuštene škampe s koktelkoktel -sosom. Lu je uzdahnula kad je videla sva ta dosadna jela. Šta bi ona sve mogla s tim budžetom! Devlin ju je poveo ka grupi starijih muškaraca koji su stajali sa svojim elegantnim pratiljama. - Zdravo, Bile - rekao je Devlin i ispružio ruku najkrupnijem među njima. - Sećaš se moje zanosne verenice Elizabet? - Svi su pogledali u nju. Lu je stisla zube. Nije joj se dopalo što ju je tako predstavio. Bil se okrenuo ka Devlinu i Lu. - Baš smo razgovarali o onom novom kritičaru hrane, A. V. Vodiskom. Čitao si njegove kritike? Devlin je odmahnuo glavom. - Čuo sam za njega, ali nisam imao vremena da čitam. Slučaj Čurman se otegao duže nego što sam očekivao. Jel’ Jel’ preporučio neki dobar restoran? - Upravo suprotno. Naružio je svaki restoran o kojem je pisao. Ali na veoma zabavan način. Kao Denis Miler, samo što je ovaj kritičar hrane. - Zaista? - Lu se pretvarala da je nezainteresovana. Ugrizla se za jezik da ne bi rekla šta misli o takvoj drskosti. - Nikada nije napisao pohvalnu kritiku. Čak sam čuo da je nekoliko restorana o kojima je pisao moralo da stavi ključ u bravu. - Ne verujem - rekao je Devlin. - Ne može jedna kritika da zatvori dobar restoran. - Može ako je restoran u povoju p ovoju - rekla je Lu tiho i namrštila se. Zaustila je da kaže još nešto, ali Devlin ju je ćušnuo laktom. Klimnula je glavom i odustala od upitanja u raspravu, a razgovor se vratio klijentima i naplati radnih sati. Lu je otvorila torbicu opšivenu štrasom i pritisla dugme na telefonu. Nije bilo novih poruka. Zatvorila je torbicu. Pojavio se konobar s pićem. Lu je pogledala u pločicu s imenom, zatim u njega i rekla: - Hvala, Tajlere. - Malo je ustuknuo, a zatim klimnuo
~6~ Knjigoteka
daša&anna
glavom. - Lu se nasmešila. Ostatak malog društva nastavio je da razgovara o nastupajućim suđenjima i o tome koliko je teško naći dobru dadilju. Lu je posmatrala konobara kako korača kroz gužvu prema šanku s praznim čašama na poslužavniku, kratko klima glavom gl avom i veoma vešto uzima nove porudžbine. Posluživao je goste ne prekidajući razgovor, bio je brz, ali nije trčao. Taman kad je htela da pođe za njim, Lu je osetila dodir na nadlaktici. Okrenula se i videla Bilovu suprugu. Stajala je preblizu i mirisala na mošus. - Pa, kako ste se upoznali vas dvoje? Pre nego što je stigla da odgovori, Devlin se okrenuo k njima. Elizabet je pre mnogo godina radila u restoranu Kod Đuzepa. - Jedan deo restorana su bili opremili tako da gosti mogu da naruče, sede i posmatraju kako kuvar priprema jelo - dodala je Lu. To joj je izmamilo smešak. - Tog dana sam ugovorio poslovni ručak, ali su mi otkazali u poslednjem trenutku, pa sam tako sedeo za šankom ispred male, slatke devojke koja je pripremala testeninu. - Devlin je prebacio ruku preko Luinog ramena. - Te sedmice sam dolazio svaki dan. - Devlin Devlin je pogledao u nju i nasmešio nasmešio se. - Uz napojnicu, u petak je ostavio ružu i posetnicu. - Javila mi se sutradan i uskoro će biti moja lepa nevesta. - Lepotica, pa još zna i da kuva - dobacio d obacio je Bil. - Nije ni čudo što si se nagodio. - Ja se uvek nagodim. - Devlin ju je uzeo pod ruku i rekao: - Izvinite nas. Eno Suzan. Moram da je pitam nešto u vezi sa svedečenjem koje je pripremala za mene. - Poveo je Lu kroz gužvu ka velikim vratima. - Idem u toalet pre večere. Vidimo se za stolom? - Lu se okrenula, gurnula vrata rukom u rukavici i ušla u prijatnu tišinu toaleta. * * * U skučenoj kabini Lu se pomučila da vrati donji veš u prvobitan položaj i pokušala da se smiri. Devlin ne razume koliko joj restoran znači. Kao da misli da će je poštedeti života ispunjenog teškim fizičkim radom, kakvim je živela njegova majka radeći dva posla konobarice kako bi nahranila i obukla darovitog sina. Dotakla je prsten - jednostavnu kocku nalik kocki leda, koja bi svaki čas mogla da se istopi i nestane. Pokušala je da nađe utehu u Devlinovom znaku ljubavi.
~7~ Knjigoteka
daša&anna
Protresla je kukovima kako bi namestila haljinu, uzela torbicu i napustila privremeno utočište. Dok je prala ruke, vitka plavokosa devojka izašla je iz druge kabine kabi ne i pridružila joj se pored umivaonika. Lu joj se nasmešila u ogledalu i rekla: - Zar nije nezgodno ići u toalet u ovim haljinama? Osećam se kao Neverovatni Halk u kostimu Žene -mačke. Devojka rumenih obraza se trgla i nakrivila glavu. Mora da je na letnjoj letnjoj praksi: poletna je, ambiciozna i puna optimizma. Nosila je jednostavnu crnu koktel-haljinu koktel-haljinu i bisernu ogrlicu s odgovarajućim mindušama - uniforma mladih i neiskusnih. Na zabavi je bilo desetak takvih. S paž-frizurama paž-frizurama i vrlo malo šminke, sve su stajale st ežući ežući torbice sa sjajem za usne i mnoštvom posetnica. Verovatno nije obožavalac superheroja. - Ti si verenica gospodina Pontelijea? - Mlada žena je začkiljila kako bi naglasila pitanje. - Da, ja sam Lu. - Pružila je ruku lepoj devojci. - O, mislila sam da se zoveš Elizabet. - Tako je, ali prijatelji me zovu Lu. Devlinu se više dopada Elizabet. Lu se jedva primetno nasmešila i slegla ramenima. - Megan. Rukovala se s Lu. Posle nekoliko trenutaka, umesto da joj pusti ruku, Megan ju je privukla k sebi proučavajući njenu kožu. Lu je pogledala u sjajne ožiljke rasute po belim rukama i podlakticama. Izgledalo je kao da je šminker probao da pronađe idealnu nijansu ružičastocrvene. - Povrede na radu. - Lu je povukla ruku. - Čime se baviš? - bila je radoznala Megan. Lu je protrljala ožiljke i osetila blage neravnine. - Ja sam šef kuhinje. Moj poslastičar kaže: što više ožiljaka, to su jela bolja. - Sigurno si najbolji najb olji kuvar u gradu. Verovatno prija kada dođeš na jedan ovakav događaj gde tebe uslužuju za promenu. - Čovek bi pomislio da je tako. - Luin smešak je podrhtavao: morala je da se pretvara. Kada se iz torbice začulo zujanje, bezmalo je glasno odahnula. - Izvini. * * *
~8~ Knjigoteka
daša&anna
Lu je istrčala iz toaleta i izvadila telefon iz torbice. Devlin je čekao u hodniku sa čašom vina u rukama. Podigla je prst, javila se na telefon i izašla. Devlin je krenuo za njom. - Šta ima? - rekla je. - Treba li da te izbavim? - čula je samouveren glas. Su je Luin zamenik i najbolja prijateljica. Lu je pogledala ka Devlinu. Ustuknula je kad ga je videla kako tapka nogom podignutih obrva. - Ne još. Je li sve kako treba? - Da, samo sam htela da vidim kako si. Znam koliko voliš takva okupljanja. Možemo da izmislimo da se desila katastrofa ako hoćeš da se izvučeš. - Preživeću. Makar je društvo dobro. - Advokati i njihovi supružnici su dobro društvo? Koliko si popila? - Nisam mislila na njih, već na Devlina. - Lu mu se nasmešila nasmešila dok je pokazivao ka zgradi. - Stvarno? Lu je uzdahnula. - Moram da idem. Pošalji mi poruku kasnije da mi javiš kako je prošla gužva. Zdravo. Ubacila je telefon u torbicu i okrenula se ka Devlinu. - Izvini. Hvala na vinu - rekla je i uzela čašu. - Možeš li večeras da se ne ponašaš kao šef kuhinje? - Mogu da pokušam. - Treba da zaposliš kuvara. Onda ćeš imati više slobodnog vremena. - Ne mogu to da priuštim. Osim toga, kuvanje je najbolji deo posla. - Mislio sam da će ti prijati slobodno veče. - Prija mi. Ipak, za mene ugađanje ne podrazumeva visoke potpetice i rukavice do lakata. Bar ne u spoju s dugačkom haljinom. - Lu ga je nežno ćušnula kukom i nasmešila se. - Još je rano. - S pomirljivim smeškom na licu, Devlin joj je pridržao vrata i ušao za njom. - Ionako uskoro više nećeš morati da radiš, pa ću moći neprestano da ti ugađam. Lu se okrenula i pogledala u Devlina molećivo. - Posao napreduje. Sviđa mi se. Zašto stalno to pričaš? - Elizabet, previše radiš i trebaće ti više vremena kad budemo imali kuću i decu. Pripremaćeš sjajnu hranu, ali nećeš morati da brineš o osoblju, najmu i računima. To je najbolje za tebe. - Devlin ju je poljubio, uzeo za ruku i smrvio sve njene snove. Lu nije mogla da dođe do daha pod teretom njegove zamisli o zajedničkoj budućnosti.
~9~ Knjigoteka
daša&anna
* * * Posle večere Lu se iskrala napolje u nenadano toplu aprilsku noć. Skinula je rukavice i cipele pa zgazila na hladnu travu vežbališta za golf. Stenjala je s olakšanjem dok je pisala poruku Su. Uobičajeno veče? Lu je posmatrala zvezde i čekala odgovor. Postigli smo novi rekord. 102 porudžbine. Treba nam još jedan konobar. Lu je zviznula. Iza leđa je čula glasove koji su dolazili odnekud izvan površine vežbališta. Lu je pratila zvuk i ugledala nekoliko konobara obučenih u bele sakoe kako puše i piju vodu. Jedan od njih je bio Tajler, konobar koga je primetila ranije. Radim na tome. Držeći konobare na oku, Lu je ubacila telefon u torbicu, uzela cipele i krenula ka njima. Kad je s meke trave prešla na grub asfalt, morala je da gazi oprezno. - Ovaj, izvinjavam se. Tajlere? - rekla je Lu. Tri iznenađena lica okrenše se ka njoj, razrogačenih očiju zbog takve nametljivosti. - Izvinite, nisam htela da vam prekinem pauzu, imaš li malo vremena? - Lu? - Iz mraka iza nje začuo se Devlinov glas. - Sranje - opsovala je Lu vadeći posetnicu iz torbice. - Ja sam vlasnik restorana Luela. Ako tražiš stalan posao s dobrim napojnicama, pozovi me. - Tutnula je karticu Tajleru u ruku, okrenula se i ugledala Devlina kako stoji iza nje i zuri u konobare. Čula ih je kako su se razišli. Devlin se namrštio i rekao: - Baš sam se pitao kud si nestala. Spremna za polazak? Lu je izdahnula, svesna da nije disala zbog Devlinove reakcije. - Da, moliću. Noge me ubijaju. Devlin je pogledao u salonke u njenim rukama. - Vidim. Hajdemo okolo da ne moraš da ih obuvaš. obuv aš. - Nasmešio joj se i ona se opustila. Uzeo ju je za ruku i poveo do mesta gde ih je čekao njegov jaguar. Smestio ju je na prednje sedište i sa zadnjeg uzeo svetlosmeđu kutiju s natpisom La Perla na poklopcu. Devlin je seo za volan, a Lu je podigla obrvu i rekla: - Jel’ Jel’ ovo drugi deo tvog rođendanskog poklona? Devlin je namignuo i upalio motor. - Znaš, običaj je da ti drugi kupuju poklone - rekla je Lu.
~ 10 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Posmatraj to kao ukrasni papir u koji će biti uvijeno ono što zaista želim. Lu je prevrnula očima i otvorila kutiju, a Devlin je izašao s parkirališta i krenuo ka stanu. Zavijena u tanak, šuškav papir, u kutiji se nalazila lepa spavaćica od svetloplave svile sa bež čipkom. Izvadila je spavaćicu. Nežna tkanina joj je zapinjala za žuljevite prste, a tanana čipka samo što se nije pocepala. Sva se ukočila od brige da ne uništi izuzetno finu tkaninu. Brzo ju je vratila u kutiju, progutala knedlu i rekla: - Hoćeš da je probam kad budemo stigli kod tebe? Devlin je pokazao glavom ka kutiji. - Pogledaj unutrašnju stranu poklopca. Lu ga je pogledala upitno, ali je otvorila poklopac i ugledala ključ zalepljen na unutrašnjoj strani. - Ključ? Od čega? - Od mog stana. - Već imam ključ od tvog stana. Devlin je nervozno uzdahnuo. - Znam da već imaš ključ - odvratio je Devlin. - Pokušavam da te pitam hoćeš li da se preseliš kod mene i zasad mi ide vrlo traljavo. Ne želim da čekam venčanje, Elizabet. Lu je progutala knedlu i vratila poklopac. - Možda bi bilo dobro da sačuvamo spavaćicu dok se ne preselim, da je ostavimo kod tebe do tada? - pitala je Lu. Devlin se nasmešio samouvereno. Lu je oblizala usne. No najednom joj je ponestalo pljuvačke. * * * Lu je je čkiljila u Harlija poslastičara između uglačanih polica koje odvajaju njegov deo od ostatka kuhinje u Lueli. Nije je primetio. Na polici udaljenoj jedva pola metra, spazila je žutu bočicu s vanilom. Napravila je još jedan korak ne skidajući pogled s Harlijevih leđa. Smetao joj je odblesak neonskog svetla sa nerđajućeg čelika. Čulo se samo brundanje Harlijeve Harlijeve mešalice za testo. Još jedan korak. I još jedan. Posegnula je za bočicom vanile. Brrr. Tup. Brrr. Tup. Još samo nekoliko centimetara. Evo je. Još samo malo. Luina košulja je „zazvonila” „zazvonila ”. Harli se okrenuo. Ugledao je Lu u sumnjivom položaju i odmahnuo glavom. Lu je uzdahnula, uz dahnula, izvadila telefon iz grudnjaka i nasmešila se.
~ 11 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Srećan rođendan, lepotane! Poranio si. - Okrenula se ka izlazu iz blistave kuhinje. - I ti si - rekao je Devlin. - Hteo sam da ti ostavim poruku. Mislio sam da još spavaš. - Danas mi ranije dolaze dobavljači do bavljači - slagala je. - Dobro. Još uvek planiraš da večeras izađeš ranije? - Ako ne bude gužve, trebalo bi da završim oko deset. Jel ’ ti odgovara? - Tek u deset? Mislio sam da ćemo imati više vremena da proslavimo. Zar ne možeš ranije da napustiš restoran? – Kao da preko telefona vidi njegove tužne oči kao u psetanceta. Lu je stavila prst na usta dvoumeći se da li da mu otkrije kako će uskoro da ga poseti. Ipak, ushićenje pri pomisli na njegov zapanjen izraz lica kad se za nekoliko sati bude pojavila s tortom tortom bilo je jače od želje da ga umiri. Nema ničeg lepšeg od torte za doručak, naročito ako se radi o rođendanskom iznenađenju. - Dobro. - Odlično. Možeš li usput da mi pokupiš stvari s hemijskog čišćenja? Lu je uzdahnula. - Ne znam hoću li imati vremena. - Molim te? Za rođendan? - Hm. Dobro. - Srce si. - Volim i ja tebe. Lu je gurnula telefon nazad u košulju i vratila se svojoj misiji. Sad je prilika. Dok Harli pažljivo slaže tanke slojeve kora, nadvijen nad štrudlom. Grdosija od sto devedeset centimetara, istetoviran, smeđih očiju kao u plišanog mede i dubokog glasa, više liči na Veselog zelenog džina nego na Anđela pakla. Ipak, Harli čuva vanilu kao oči u glavi. Lu se šunjala prema polici držeći na oku i njega i metu. Torta mora da bude spektakularna, što znači da joj treba najbolja vanila - Harlijeva vanila. Harli poznaje nekoga ko poznaje nekoga u Meksiku, a taj proizvodi vanilu u malim količinama. To je najjača vanila koju je ikada okusila. Videla ga je kako obeležava bočicu sa strane kako bi znao da li je neko koristi. Sve dok je okrenut leđima... - Ne - oglasio se Harli a da se nije ni okrenuo. - Uh! - Lu je spustila ruku i zgrbila se. Mora da se dočepa te bočice. Molim te, Harli. Treba mi tvoja fantastična vanila za tortu. - Ne zaslužuje je. - Harli se okrenuo ka njoj odmahujući glavom. - I ne mogu da verujem da ćeš se preseliti kod njega. Lu je gužvala kecelju. - Nisam još pristala. Zato torta mora da bude savršena.
~ 12 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Neće znati da ceni prefinjenost ukusa. On hoće da se preseliš kod njega, što znači da će tako i biti. - Ne znam. Jedno je prsten. Ali da se preselim kod njega... To je već nešto ozbiljno. - Ponovo je posegnula za bočicom. Harli ju je posmatrao čekajući njen sledeći potez. Imao je urednu, svetlu bradu, kao Keni Rodžers hiljadu devetsto osamdeset pete. Harli na glavi uvek nosi crnu maramu, koja pokriva ono malo kose što mu je ostalo. Puno ime mu je Harli Rouds. Možda se tu umešala sudbina, ili je posredi samo krštenica. U svakom slučaju, ime mu pristaje. - Dovraga, Harli, poštujem te kao poslastičara. Cenim te kao prijatelja. Ali sada me nerviraš. Ja nerviraš. Ja plaćam i koristiću vanilu kad hoću. - Lu je zgrabila bočicu i otrčala do mešalice. Pretpostavila je da se Harli nasmešio jer je pobegla. Duboko je uzdahnula i počela da uzima sastojke s polica. Grabila je bez razmišljanja, sigurna gde se šta nalazi. Izvadila je veliku činiju, a zatim izmerila količinu brašna napunivši šolju do vrha. Brašnasti oblak dizao se svaki put kada bi dodala sadržaj šolje. - Trebalo bi da izmeriš brašno - rekao je Harli, stvorivši se iza nje. Lu je ciknula i poskočila. - Moja baka nije merila. - Bolja si od bake. Kamo sreće! Luela je bila Luina omiljena baka. Neke bake vode unuke u park, kupuju im knjige i lutke ili im pričaju zanimljive priče. Njena baka je s njom delila recepte. Naučila je Lu kako da zna kada je ćureće pečenje gotovo, kako da isecka povrće a da ne odseče prst i umesi tortu od kokosa od koje odrasli muškarci padaju u nesvest. Njena kuhinja je uvek bila ispunjena divnim mirisima - izraz njene ljubavi bio je toliko jak da ste mogli da ga okusite. Lu je zavolela kuvanje još kao dete i ponosna je što nosi bakino ime, mada ne veruje da će njena jela ikada biti tako ukusna kao bakina. Lu je prevrnula očima. Harli je previše samouveren. - Radiću kao što je ona radila. - Lu je zurila u Harlija sve dok se nije povukao u svoj deo kuhinje. Vratila se torti. Dodala je prašak za pecivo i so pa promešala. Zatim je u zasebnoj, maloj činiji sjedinila kokosov puter i mleko. Prinela je činiju nosu i uživala u opojnom mirisu. Mešala je puter u stonom mikseru dok nije postao gladak. Dodala je šećer i nastavila da meša dok nije dobila svetlu, vazdušastu va zdušastu smesu. U pekarstvu, sastojci se mešaju po određenim pravilima kako bi se dobio željeni rezultat - slično je i s vezama, pomislila je Lu. Ako se dvoje ne uklope kako treba, nikada ne dobiješ željeni rezultat. Zatim je dodala
~ 13 ~ Knjigoteka
daša&anna
ekstrakt kokosa i Harlijevu vanilu. Pre nego što je vratila poklopac na bočicu, Lu je stavila malo vanile iza ušiju kao da je šanel pet. U puter je naizmenično dodavala brašno i mešavinu od kokosa, malo od jednog, malo od drugog. Za laku, meku tortu presudno je da ne preterate s mešanjem; ako predugo mešate, biće tvrda i nabijena. Ako se previše trudite, upropastićete je. Htela je da Devlin shvati i zavo li restoran koliko i ona, ali svaki njen pokušaj da ga uključi završavao bi se svađom i durenjem. Previše mešanja, pomislila je Lu. Pogledala je u činiju. Savršena mešavina. Makar joj to ide od ruke. Lu je sipala smesu u dva pleha i krenula ka pećnicama. Harli ju je čuo. - Odbij - upozorio ju je. - Harli, moram da ispečem kore. - Ne samo da koristiš moju vanilu kao parfem već hoćeš i da pečeš u mojim pećnicama. - Ako ćemo iskreno, to su moje pećnice. Harli je prekrstio ruke i stao ispred pećnica. - Stavio sam hleb da naraste. - Dobro. - Lu je otišla do glavnog dela kuhinje i stavila kore u malu pećnicu sa žutim vratima, smeštenu iza roštilja. Tu pećnicu koristi za pečenje ili dinstanje jela i ona nije toliko dobra kao one pekarske, ali poslužiće. Naposletku, baka nikada nije koristila modernu pećnicu. Dok je nosila prljave činije ka sudoperi, prstom je zahvatila malo ostatka testa. Zažmurila je kako bi u potpunosti uživala u izbalansiranim ukusima - nije preslatko, jak ukus kokosa, ali ne toliko da se ne oseti vanila. Savršeno. Baka bi bila ponosna. pri šao, zahvatio - Hoćeš li da probaš? - Lu je pružila činiju. Harli je prišao, testo prstom i stavio ga na jezik. - Pa? - upitala je Lu. - Trebalo je da izmeriš. - Ipak, Lu je videla smešak skriven ispod brkova. Hteo je da uzme još, ali ona je sklonila činiju. - Onda više nećeš dobiti. - Ostavila je činiju pored sudopere i otišla, ali je videla Harlija kako ju je krišom odneo u svoj deo kuhinje. Dok se torta pekla, Lu je napravila doručak za oboje. Na vruću ploču je bacila bacila nekoliko režnjeva slanine, koji su odmah zacvrčali. Miris torte od kokosa pomešao se s mirisom dimljene slanine. - Ovo je raj. - Namazala je jučerašnje kifle puterom i prepekla ih, a zatim razbila nekoliko jaja za sendviče. - Sad malo sira. Bri? Ementaler? Mmmm, dimljeni čedar sa crnim lukom.
~ 14 ~ Knjigoteka
daša&anna
Zveckala je po praznoj kuhinji. Zvuci su odjekivali kao da je na utakmici, što ju je podsetilo na to gde se nalazi i zašto je tu. Još ne može da veruje da je vlasnik Luele, da je skupila hrabrost da otvori restoran. Da Su i Harli nisu obećali da će raditi kod nje, nikada ne bi uspela. Sama nikada ne bi mogla. Svakog meseca bila je ushićena i zapanjena kada bi videla da ima zaradu. Nije bilo mnogo, ali je zarađivala. Nakon godinu dana, izgledalo je da će Luela možda i uspeti. Dok je stajala iznad sudopere i doručkovala, Lu je iskapila dve šolje kafe s toliko šećera i pavlake da su se mogle računati u slatkiše. Taman je odložila sudove u sudoperu da se operu, kad je zazvonio tajmer. Otvorila je pećnicu i osetila jaru. Slatkast miris kokosa zagolicao joj je nozdrve. Kore su bile zlatnožute, meke na dodir - savršene. Napravila je četiri kako bi imala rezervu ukoliko se dve zalepe za pleh. Osim toga, osoblje će smazati rezervnu tortu za vreme dnevne pripreme. Dok su se kore hladile, Lu je napravila fil: još malo smekšalog, neslanog putera, svežeg kokosovog mleka - tek toliko da može da se razmaže - šećera u prahu i još malo dragocene vanile. Toliko je kremasto i dekadentno da je Lu prstom zahvatila grudvu fila veličine pingpong loptice. Nakon što je premazala tortu i posula je pečenim kokosom kako bi bila krckava, Lu je pogledala na zidni sat. Mala skazaljka bila je blizu sedmice. - Dođavola! - Lu je stavila sveže pripremljenu tortu na karton i sklopila stranice kutije. Zavezala je kutiju mesarskim konopcem, zgrabila ključeve, mahnula Harliju i potrčala ka vratima. Utom je Su ušla u kuhinju. Lu je primetila da je Harli prekinuo posao i pogledao u pridošlicu. - Dobro jutro, Lu. Zdravo, Harli. Ima li kafe? - rekla je Su izbegavajući njegov njegov pogled. Posmatrala je kutiju u Luinim rukama i njuškala po kuhinji koja je mirisala na vanilu i kokos, pletući dugačku, rićkastosmeđu kosu. Su uvek nosi dve kike dok kuva. Ako je velika gužva, vezuje ih navrh glave i tada podseća na razdraganu Pipi Dugu Čarapu. Lu se nasmešila njenom jednostavnom pozdravu. - Ima - rekla je Lu. - Moram da palim. Treba da obavim nešto pre nego što iznenadim Devlina tortom. Očekuje je večeras, ali sam pomislila da bi bilo lepo da mu priredim rođendansku zabavu pre posla. Vraćam se kasnije. Rezervna torta je pored kafe, samo navalite. - Onda se nagla i šapnula: - Javi mi šta kaže Harli. - Važi. - Su je otišla da skuva kafu, a zatim dodala usta punih torte: Ne zaslužuje te, Lu. - Međutim, Lu je već istrčala iz restorana i k renula ka uglu s torbom u jednoj ruci i tortom u drugoj, nestrpljiva da iznenadi verenika.
~ 15 ~ Knjigoteka
daša&anna
2. Okrenut leđima vetru, Al Voters je stajao na uglu ulica Sent Pol i Milvoki s urednom, belom ceduljom u ruci i ljutitim izrazom na licu. Snežnobeli, debeli papir bio je ispisan na dva mesta: u donjem desnom uglu bili su utisnuti plavosivi inicijali D. P., a na sredini se nalazio predlog: „Gospodine Vodiski, posetite restoran Luela u Ulici Sent Pol 320” 320”. Sledeći tako sažeto uputstvo, Al je obavio sve pripreme kako bi A. V. Vodiski inkognito večerao u Lueli. Sad još samo da pronađe prokleti restoran: - Trista šest, trista dvanaest, trista dvadeset. Evo ga. - Na poleđini cedulje nažvrljao je: Otvoreno Nedelja, utorak-četvrtak utorak-četvrtak 5 -10 -10 Petak i subota 5 -12 -12 Al je posmatrao ulaz. Voli da pogleda restoran pre nego što dođe na večeru; da vidi kako izgleda kad nema gostiju da mu odvlače pažnju. Kroz izlog je ugledao rićkastosmeđu ženu s kikama kako stoji pored ulaza u kuhinju. Verovatno šef kuhinje. Luela - nemaštovit naziv - najverovatnije baba, pomislio je Al. Pročitao je jelovnik u maloj kutiji s bronzanim ramom, koja je stajala zdesna, pored ulaza u restoran. Video je spisak uobičajenih francuskih jela i napravio grimasu. Neće biti teško napisati kritiku. Al se stresao i krenuo nazad ka Ulici Milvoki mršteći se zbog hladnog vetra koji je zviždao između zgrada, uprkos svetloplavom nebu. Setio se da je usput video Starbaks nekoliko blokova niže. Mogao bi da popije vruć čaj, makar i tamo. Kad je ušao u prepunu kafeteriju, zapahnuo ga je miris kafe. Loše kafe. U najboljem slučaju je gorka, u najgorem ima ukus blata sa đubrišta. Možda bi mogao da se natera da popije late ili moku, ali to se ne računa u kafu. Al je otišao do pulta da naruči eri grej s malo mleka. U Starbaksu imaju imaju bednu ponudu čajeva - darđiling i eri grej su jedino što vredi. Ostalo su biljni čajevi i oni od bobičastog voća, što nijedan Englez koji drži do sebe nikada ne bi naručio. Na pultu za preuzimanje porudžbina čekao je da dobije čaj i nervozno tapkao nogom o pod. Napokon je uzeo vruć napitak i počeo da se probija kroz gomilu mušterija željnih kofeina, koje su mu se, uprkos svemu,
~ 16 ~ Knjigoteka
daša&anna
ljubazno smešile dok je prolazio pored njih. Zašto su toliko razdragani u sedam ujutru? Al je izašao iz kafeterije, prešao ulicu i ulicu i krenuo ka Pijaci Milvoki, maloj ali jedinoj svetloj tački na kulinarskoj sceni Milvokija. Čuo je da se tu leti otvara zelena pijaca, ali posle četiri meseca smrzavanja u tom gradu gde je i Bog rekao „laku noć” noć ”, zaključio je da je leto samo neslana šala za došljake. Danas je navodno prvi topao dan proleća, te je zimski kaput ostavio u stanu. Veoma nepromišljeno od njega. Pijaca Milvoki je smeštena u zgradu veličine manjeg gradskog bloka. U prizemlju se nalazi nekoliko prostorija s tezgama gde možete kupit i kupit i sve od kafe, preko govedine, do začina. Sve je kvalitetno i izbor nije loš za tako malu pijacu, mada to” to” nije ništa u poređenju s nepreglednim lavirintima tezgi s hranom u Londonu, Parizu, pa čak i na Grenvil Ajlendu u Vankuveru. Na spratu se nalazi mali deo za sedenje, odakle možete pratiti šta se događa dole i probati ono što ste pazarili. Na nekoliko tezgi nudi se ručak za one što rade u centru - radni narod koji traži razlog da izađe iz skučenih kancelarija kako bi se načas osunčao i udahnuo svež vazduh. U retkim prilikama kada ga ne plaćaju da jede po restoranima, Al bi došao bi došao na pijacu da kupi sveže namirnice za večeru. Jutros je samo želeo da se skloni od vetra. Ispred trafike gde obično kupuje novine napravio se dugačak red, no Al je imao vremena. Budući da radi po podne i uveče, ne mora da bude u kancelariji pre podneva. Čekao je i pijuckao vruć čaj, njišući se napred nazad na petama. Zatvorio je oči i udahnuo duboko uživajući u poznatoj toploti i raskoši ukusa. Bezmalo kao kod kuće: mirisan, svež, s s tek nekoliko kapi mleka. Al je još jednom duboko udahnuo da se malo ugreje. Utom se aroma kokosa, vanile i slanine pomešala s mirisom erl greja. Pogledao je oko sebe, radoznao da vidi odakle dolaze ti uzbudljivi mirisi. Gotovo se sudario s lepom brinetom koja je stajala odmah iza njega, pri čemu je nekoliko kapi čaja kapnulo na snežnobelu kutiju u ženinoj ruci. - Izvinite - rekao je bez razmišljanja. Okrenuo se ka njoj i uhvatio šolju kako bi sprečio katastrofu. Ženino lice se razvuklo u divan, ljubazan osmeh - pravi zubi, osim jednog, koji je bio šarmantno nakrivljen. Osmeh je dosegao vrhunac, nos joj se malo nabrao, a jedva primetne pegice su zaplesale. - Ništa strašno - rekla je. Al je morao da se osmehne kad joj je video lice. Kosa joj je bila vezana u nizak rep malo izvučen iz gumice, nije bila našminkana i, što je još bitnije, šminka joj nije ni trebala. Nosila je farmerke - ni preuske ni preširoke - i topao, štepan, smeđ prsluk preko smeđe bluze. Zasenila je
~ 17 ~ Knjigoteka
daša&anna
sve oko sebe. Nije mogao da prestane da zu ri u nju, mada je znao da bi trebalo. Ipak, želeo je dobro da zapamti njen lik. Al se ponovo stresao, protiv svoje volje. - Hladno? - upitala je. - Zaledio sam se. Rekli su da će danas biti dvadeset četiri stepena. Nema više od deset. Žena se nasmešila i klimnula glavom. - To je zbog jezera. - Al se namrštio. - Znate, hladnije je blizu jezera - objasnila je. - Molim? - Hladnije je pored jezera. Sigurna sam da su i to rekli u prognozi. - Možda. Ali nismo na jezeru. - Dovoljno smo blizu. Jezero je desetak blokova blo kova odavde u onom pravcu. - Pokazala je preko njegovog ramena. - Kad kažu da će biti hladnije pored jezera, to može da znači i nekoliko kilometara od jezera. Jezero Mičigen je ogromno i stalno nam priređuje neko šašavo vreme. Čekajte tek da vidite efekat jezera. - Još više se nasmejala, kao da ga je zadirkivala. Predlažem slojevito oblačenje. * * * Lu se trudila da se ne smeje jadničku. Smrzavao se u uredno ispeglanim svetlosmeđim pantalonama i svetloplavoj košulji. Prekrstio je ruke pokušavajući da se zagreje, a košulja mu se zategla preko razvijenih nadlaktica i ramena. Nije bio mnogo visok, te je primetila zapanjujuće plave oči koje nesumnjivo menjaju boju u skladu s raspoloženjem. Sada su boje zimskog neba: sjajne ali hladne. Sudeći po uzdržanom izra zu lica, provodi previše vremena u zatvorenom. Pravilne crte lica podsetile su je na dečake iz privatnih škola u filmovima poput Društvo mrtvih pesnika i Rat za čokoladu. Kosa mu je bila ošišana na kratko sa strane, a gore je bila malo duža i raščupana - zgodna da se ščepa tokom nekog strasnog poljupca. Izvesno je da se nije brijao nekoliko dana i verovatno grebe dok se ljubi. Možda bi trebalo da se ponudi da ga zagreje. Lu je protresla glavom kako bi se usredsredila na njegovo pitanje. - Šta je u kutiji? Kokos? - Torta od kokosa. - Pomerila je kesu od hemijskog čišćenja i kafu da bi bolje uhvatila kutiju. Zamalo ju je ispustila kada se mladić onako brzo okrenuo. - Gde ste je kupili? - Nagnuo se i omirisao. - Umesila sam je. - Razrogačio je oči.
~ 18 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Stvarno? Neko baš ima sreće - rekao je, platio novine i i išao niz ulicu, okrenuvši se jednom pre nego što je zamakao za ugao. Lu je uzdahnula i kupila Devlinove omiljene žvake i novine, jer je htela da vidi šta piše taj A. V. Vodiski. Dobila je poruku od Su. Harl i je pojeo parče veličine rakuna iz predgrađa. Rekla bih da mu se dopada. Jedva čeka da ga zadirkuje. S osmehom na licu, stavila je novine pod mišku, žvake u džep prsluka i namestila odeću da joj ne ispadne iz plastične kese. Otpila je gutljaj Devlinovog latea l atea sa sojinim mlekom i uzela kutiju s tortom s pulta trafike, gde ju je bila odložila. Pogledala je ka satovima iza pulta i shvatila da ima još pola sata pre nego što Devlin krene na posao. Noseći sve to, brzo je prešla nekoliko blokova do Devlinovog stana sta na i stigla dok je kafa bila još vruća; toliko vruća da je bila zahvalna što su joj ruke pune ožiljaka od opekotina. Prijalo joj je malo vrele kafe tog hladnog jutra. Pošto nije odgovorila Devlinu na ,,la perla pitanje” pitanje ” (kako ga je u mislima nazvala), spavaćica je još uvek čamila u njegovom ormaru. Zajednički život život je nešto ozbiljnije od veridbe. verid be. Budući da nisu čak ni razgovarali o datumu venčanja, Lu se osećala kao ranije, osim što je nosila blistav prsten na ruci. Ništa se nije promenilo. Lepo je živeti s nekim, biti zajedno za svaki Dan Svetog Valentina, otvarati poklone za Božić, ali zajednički život iziskuje velike promene. Moraće da se iseli iz svog stana, da se uklopi u Devlinov život - moraće da pomešaju knjige, muziku, odeću. Iako nije često kod kuće, Lu voli da je njen stan čeka. Tu su njene slike, kuvari, krevet. Dopada joj se Devlinov stan, ali u njemu se nalazi previše lepih stvari. Devlin je uvek podseća da mora da bude pažljiva kako ne bi oborila neku statuu i ne da joj da pije vino na sofi. Često se oseća kao glumica u predstavi, koja se ponaša u skladu sa scenariom. Mora da ima svoj stan, gde može da prosipa hranu, bude glasna, lomi stvari i bude nesputana. Ipak, raduje se i danima provedenim zajedno, kada piju dobro vino, planiraju Devlinov naredni poslovni korak i smeju se budalastim trikovima njegovih protivnika u sudnici. Da, ima mnogo više razloga da pristane nego da odbije. Složiće se nekako u vezi s restoranom - možda će ga ubediti da počne da dovodi klijente na večeru, recimo, na pri vatnu večeru kad se restoran zatvori. Svi vole posebnu pažnju u restoranu. Lu se nasmešila. Odlučila je i odahnula. Tiho je ubacila ključ u bravu na Devlinovim vratima i zubima uhvatila kanap da joj torta ne bi ispala iz ruku. Odškrinula je vrata i ponovo uzela kutiju u ruke pa širom otvorila vrata kukom.
~ 19 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Iznenađenje! - Lu je pogledom potražila Devlina, no videla je samo Megan, plavokosu praktikantkinju s gala večere, kako stoji u Devlinovoj dnevnoj sobi u Luinoj plavoj spavaćici la perla. Lu je stajala skamenjena, otvorenih usta. Utom je Devlin istrčao iz spavaće sobe samo u boksericama, s gomilom odeće u rukama. Pogledao je u Lu, zatim u Megan, zatim ponovo u Lu. - Nije to što misliš - rekao je i ispustio odeću na pod, ispruživši ruke kao da hoće da spreči sudar. Na vrhu gomile ugledala je crne čipkane gaćice. U glavi je pokušala da pomiri tu sliku s onom koju je očekivala da vidi samo nekoliko trenutaka ranije. Onda ju je tresnulo poput iznenadne, zaslepljujuće glavobolje. Lu je ispustila sve. Kafa je prsnula po otvorenim vratima stana, kesa od hemijskog čišćenja skliznula joj je niz ruku, kutija je pala na parket i raspala se. Filovana torta se rasula po podu i pomešala s kafom, ostavljajući masne mrlje od putera na sveže opranoj odeći. Vrela kafa pretvorila je njenu tortu od kokosa u bezobličnu masu. Tu negde na podu ležalo je i njeno srce, dok je Lu stajala s bolnom provalijom u grudima. Zatvorila je usta da ne bi povratila, napravila korak unazad i izašla u hodnik, ne skidajući pogled s Devlina. Najzad Najz ad se okrenula i potrčala niza stepenice. Izletela je iz zgrade i sudarila se s nekim na pločniku. - Izvinite - promrmljala je i otrčala niz ulicu. * * * Ala je bezmalo oborilo neko rićkastosmeđe stvorenje. Opet devojka s tortom od kokosa. Al je posmatrao kako Devojka kako Devojka s tortom od kokosa grabi niz ulicu s jednom cipelom umrljanom od fila, ostavljajući tragove na pločniku. Pogodio ga je bol na njenom licu. Osetio je potrebu da krene za njom i izmami joj osmeh poput onog koji mu je uputila u redu ispred trafike. Uskom ulicom zazviždao je hladan prolećni vetar noseći ga ka njoj. Pratio je trag od fila na pločniku. Kad je stigao do ugla, trag je nestao u jutarnjoj gomili onih što žure na posao. Ni traga od Devojke s tortom od kokosa bez torte od kokosa. Al je slegao ramenima i krenuo niz ulicu, pomalo razočaran što ju je izgubio. Verovatno je tako bolje, pomislio je - ionako ne namerava da se zadrži u Milvokiju.
~ 20 ~ Knjigoteka
daša&anna
3. - Hej, Harli, jel’ jel’ se Lu javljala? - upitala je Su. - Trebalo je do sada da se vrati da otvorimo. - Prošlo Prošlo je podne a Harli je počeo da peče hleb i mesi poslastice za večeras, dok se Su bavila pripremom. - Ne. - Zvaću je na mobilni, nikad nije ovoliko kasnila. Baš me briga šta će pokloniti tom seronji za rođendan. - Važi. - Reći ću joj da si pojeo pola torte. - Dobro, evo zabrinuo sam se. Zadovoljna? Harli i Su su podigli pogled kad su čuli kako se zadnja vrata zatvaraju. Lu je ušla u kuhinju. Kosa joj je bila raščupana, iako nije bilo vetra, kaput otkopčan, a lice belo poput kuvarske kuvarske uniforme na čiviluku. Tek iz četvrtog pokušaja uspela je da je skine. - Šta je uradio? - Su je dotrčala iza pulta za pripremu hrane. Lu je s naporom podigla pogled, ali je zurila nekud u kuhinju, preko Suinog ramena. - Ispustila sam tortu - rekla je Lu. - Oooo, baš šteta. Jel’ Jel ’ se naljutio? Harli će ti pomoći da napraviš drugu. Zar ne, Harli? Harli je progunđao nešto nalik potvrdnom odgovoru. - Torta više nije potrebna. - Šta ti je rekao taj govnar? - upitala je Su. Lu je odmahnula glavom, ali je i dalje zurila rasejano. - Gotovo je. Ne želim da pričam o tome. Kako stojimo s pripremom? Harli je izašao iz pekarskog dela kuhinje i bez reči zagrlio Lu golim, tetoviranim rukama. Kada se našla u stisku pito mi posutih šećerom, Lu je natopila suzama Harlijevu majicu. - Odvešću je u Skrovište. Večeras radimo sami - rekao je Harli i poveo Lu ka vratima kancelarije u zadnjem delu kuhinje. Svaka površina u kancelariji bila je prekrivena receptima, fotografijama i nažvrljanim idejama idejama za jelovnik; gomila papira zakrčila je radni sto; bezmalo svuda po podu stajali su naslagani kuvari, fascikle i kuhinjska oprema, U jednom uglu stajao je mali krevet, a otvorena vrata vodila su u kupatilo opremljeno tuštuš-kabinom. Kada se restoran otvorio, Lu je sama tu
~ 21 ~ Knjigoteka
daša&anna
provodila sate, da bi izašla zažarenog pogleda, s nekom novom idejom za restoran. Su je govorila da je Lu zli genije koji kuje zavere u svom Vulkanskom skrovištu. Tu sobu sada svi zovu jednostavno Skrovište. Samo što su ušli, zazvonio je telefon. te lefon. Su je gurnula hrpu papira na pod kako bi videla identifikaciju. Pogledala je u Harlija i podigla slušalicu. - Budeš li je još jednom pozvao, odseći ću ti muda i poslužiti ih kao specijalitet dana. - Zalupila je slušalicu. - Bila si suviše ljubazna - rekao je Harli. Lu je duboko uzdahnula i izmigoljila se iz Harlijevog zagrljaja. Pogledala je u krš i zavrtela glavom. - Hvala, ali ne mogu da ostanem ovde. Moram da radim. Ako budem sedela besposlena, previše ću razmišljati. - Lu je strgla verenički prst en en s velikim dragim kamenom, bacila ga na sto i prošla pored Harlija i Su. Nije ni primetila kako su se zabrinuto pogledali. * * * Al je stigao na posao u jedanaest pre podne. Provlačio se kroz lavirint pregrada s radnim stolovima u redakciji, prolazeći pored poznatih lica čija imena nije ni pokušao da zapamti. Kad Kad je stigao do svog stola, njegov kolega je već sedeo za stolom odmah do njega. - Kakva je to glupa fora s nižom temperaturom pored jezera? - upitao je Al. - Jutros smo malo nervozni? - odvratio je Džon, koji piše za rubriku o modi i stilu, međutim, Al smatra da je njegova pojava malo problematična. Izgleda kao nešto između hipika i gorštaka - lice mu je skriveno ispod smeđe brade i kose koju kao da nije prao najmanje mesec dana. Jednom prilikom je rekao kako se nada da će privući neku devojku koja se loži na bradu. Takva mora da je neka lujka. Rekao je da postoje veb-sajtovi veb -sajtovi na tu temu. Džon je danas obukao izgužvanu košulju s prednjim džepom, u koji je stavio dve hemijske olovke (zelenu i crvenu), izgužvane izgu žvane kaki pantalone i crvene starke. Al je primetio da mu viri malo dlaka na grudima, pri vrhu košulje. - Napolju je ledara, jebote. Kakve su ti to dlake? - Al je pokazao na Džonov okovratnik. - Prestao sam da se depiliram. - To se zove džemper, druže.
~ 22 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Ne, dame vole dlakave grudi. Postoji pregršt veb-sajto veb -sajtova va posvećenih tome. - Jesi li ikada zaista pretraživao na guglu sve to o čemu pričaš, ili samo laprdaš? - Jesam, ali ne na poslu. Tokom četiri meseca koliko radi u redakciji, Al nije uspeo da dovede u vezu spoljašnjost prvog suseda i izgled njegovog radnog stola. Na Džonovoj polici za knjige svi aktuelni modni časopisi bili su uredno poređani po abecednom redu. Tabla je bila podeljena na četiri dela; svaki deo imao je svoju temu sa zakačenim uzorcima boja, uličnim fotografijama, slikama. Otmena bronzana lampa s abažurom od svetlozelene svile stajala je na stolu, a preko stolice bila je prebačena prostirka od kašmira boje čokolade. U uredno poredanim kutijama ispod stola nalazili su se uzorci cipela i odevnih predmeta iz lokalnih prodavnica. Al se okrenuo i uključio računar. Dok se sistem podizao, izvadio je cedulju s adresom i podacima o radnom vremenu restorana huela. Njegov radni sto bio je siv i sumoran. Na polici je stajalo tek nekoliko knjiga o hrani i kritici, i samo na osnovu toga moglo se zaključiti nešto o onom ko tu sedi. Budući da piše pod pseudonimom, pseudonimom, trudio se da ostane neprimećen. U ograđenom prostoru manja je mogućnost za duge razgovore s kolegama - ipak, Alovog prvog suseda ništa nije moglo mogl o da obeshrabri. - Hajdemo na piće posle posla - predložio je Džon. - Moram da napišem kritiku za restoran, žao mi je. - Za koji restoran? - Luela. - Mogu li da pođem s tobom? - Ne. - Zašto? - Zato što mnogo brbljaš. - Neke devojke to vole. Al je prevrnuo očima i okrenuo se svom računaru. Džon mu se nasmešio iza leđa. Na ekranu su se napokon pojavile sve ikonice i računar je utihnuo. Al je otvorio prazan dokument i počeo da kuca kritiku za uveče, uživajući u britkim opaskama. Kasnije će ubaciti pojedinosti, kada bude nekoliko puta večerao u restoranu kako bi probao više jela i video kakvi su konobari. - Dobro jutro, Al - rekla je Hana, Alova urednica, prijatnim, melodičnim glasom. Hana je u kasnim tridesetim, plavokosa i dozlaboga
~ 23 ~ Knjigoteka
daša&anna
pametna. Na nosu je imala naočare s poluokvirom, a kosu je skupila u punđu, iz koje je pod različitim uglovima štrčalo nekoliko olovki. Rizikovala je i poverila mu posao, iako nije bio priznat kritičar hrane, i tako postala jedna od retkih koji zaslužuju Alovo poštovanje. Pisao je z a Londonski žurnal o kraljevskoj porodici, a pritom je s nekima od njih išao na Iton. Mrzeo je tu temu, ali mu je davala prostora da izbrusi britko pero. Nakon nekoliko godina pisanja o dosadnoj bogataškoj deci i njihovim roditeljima, bilo mu je svega dost a. a. Želeo je da ode što dalje od aristokratije i, naravno, da ostvari svoj san, te se prijavio za svako slobodno mesto kritičara hrane u Sjedinjenim Državama. Hana ga je prva spazila. Odmah je prepoznala njegov talenat. - Imamo neke komentare na tvoje kritike. - I? - Citiram. - Hana je pročistila grlo i počela da čita imejl s papira koji je držala ispred nosa: - „Nikada se nisam tako dobro zabavila čitajući kolumnu o hrani. Sviđaju mi se duhovite opaske Vodiskog. Sada ne moram više da gubim vreme po lošim restoranima.” restoranima. ” - Bar nekom da budem od pomoći. - Imam još. Nekoliko njih misli da si pomalo zao, ali ne možeš svima ugoditi. Više je ovih koji te vole. Samo nastavi tako, Voterse. Imaš obožavaoce. Nakon što je Hana nestala u lavirintu redakcije, Džon je pitao : - Dobro, zašto Vodiski? Još uvek okrenut leđima, Al je zakolutao očima ka tavanici i duboko udahnuo. - Nisam mogao da pišem pod pravim imenom, jel’ jel ’ tako? - To mi je jasno, ali zašto baš to ime? Al se okrenuo ka njemu. - Zato što liči na poljsko ime. - Pa? Pa? - Zvuči kao da sam odavde; kao da sam neko kome se može verovati. - Misliš da smo mi u Milvokiju baš toliko naivni? - Zasad mi dobro ide. - Al je pokazao tamo kuda je otišla Hana, a zatim se vratio poslu. * * * Al je zastao ispred Luele, setivši se Devojke s tortom od kokosa. Nije mogao da izbije iz glave taj zarazan osmeh, pegav nos i tužan trag od fila. Stresao se od hladnog vetra koji mu je duvao u leđa i gurao ga prema
~ 24 ~ Knjigoteka
daša&anna
vratima. Stigao je dva sata nakon otvaranja i zatekao pometenu hostesu u sali i gužvu za šankom, iako je bilo tiho. Neprofesionalno, pomislio je. Mali stolovi s uštirkanim, belim stolnjacima podsećali su na šahovske figure na crno-belom crno-belom podu. Na jednostavnim, belim zidovima visile su crno-bele crno-bele fotografije poznatih francuskih obeležja. Sve kliše k liše do klišea bageti poređani iza šanka, veštačko grožđe koje se prosipa iz košarica i tanke sveće u praznim vinskim bocama. Francuski restoran kakav možete naći na svakom koraku. - Imate li rezervaciju? - Al je pogledao u hostesu, koja ga je napokon primetila. - Da, Voters, za jednu osobu. Večeras obeduje sam, kao i obično. Nije uspeo da pronađe pouzdano i diskretno društvo za posete restoranima, mada se Džon nudi otprilike jednom nedeljno - verovatno želi da jede na račun redakcije. - Pođite za mnom - rekla je hostesa i pogledala preko ramena. Smestila ga je za sto s pogledom na vrata od kuhinje. Izvadio je ajped i otkucao „Neljubazna hostesa” hostesa”, a zatim pogledao unaokolo. Nije mogao da vidi unutrašnjost kuhinje, osim na tren kada bi neki konobar ušao ili izašao. Izgledalo je čisto i blistavo, ali pod razumeva se da kuhinja treba da bude čista. Hostesa je požurila do grupe konobara koji su stajali pored aparata za kafu. Iako je bilo praznih stolova, nije bilo mrtvo, pa se začudio što osoblje stoji u grupi. Obreo se po sali i primetio pri metio da i drugi gosti posmatraju osoblje. S nekoliko stolova trebalo je odneti prazne tanjire, drugi su čekali piće, ali konobari su i dalje razgovarali. Otkucao je „Nezainteresovani konobari” konobari ”. Pošto je čekao duže nego što je prihvatljivo, pojavio se konobar, uzeo porudžbinu i nestao. Naručio je prvo jelo na spisku iz svake kategorije: prženu guščju džigericu u sosu od bordoa, salatu s grilovanim kozjim sirom, lista na mlinarski način i sufle od limuna. Al je zavrnuo rukav i uključio štopericu na satu. * * * Misli na porudžbine, misli na porudžbine, pevušila je Lu u sebi. Udahnula je duboko da se smiri, začkiljila u cedulje, objavila porudžbine (dva lista, tri pijana pileta i jelo dana) i potrudila se da uživa u poslu. Polako Polako je ušla u rutinu večernje gužve. Bude li samo grabila napred, neće imati vremena da se osvrće na ono što se dogodilo. Sagla se da otvori frižider pored roštilja. Tu će raditi večeras. Su joj nije dozvolila da dinsta hranu, pošto bi tu, kako je rekla, mnogo toga moglo da pođe naopako.
~ 25 ~ Knjigoteka
daša&anna
Izvadila je piletinu i šniclu za jelo dana, bacila ih na ploču i posula solju i biberom. Lu je primetila da neke porudžbine čekaju i greju se ispod lampi - to je izluđuje i kad je dobro raspoložena. - Zašto porudžbina za sto broj tri još uvek stoji ovde? - upitala je Lu mnogo glasnije nego obično. - Čeka grilovane školjke - Su ju je pogledala upitno. - Može da se iznese dok školjke ne budu gotove. - Zašto konobari ništa ne mogu da urade sami nego sve mora da im se kaže? Znaju da ne treba da ostavljaju hranu da tu stoji. Lu je pozvala Tajlera, koji je te večeri počeo da radi. Tajler je promolio glavu na prozoru, a Lu mu je srebrnom hvataljkom pokazala ka porudžbini. - Odnesi ovo. - Ali... - Odnesi. Ovo. Vrati se za ostatak. - Tajler je zgrabio tanjire i otrčao, pogledavši u Su kao da traži ohrabrenje. - Zar ne misliš da si malo gruba? - upitala je Su. - Ne, ako gosti čekaju jelo. Lu je taman završila školjke kada se Tajler vratio po ostatak porudžbine. Zurila je u njega dok do k nije uzeo tanjir i odneo jelo, a zatim se okrenula ka roštilju da skloni meso. Već poljuljan Luin ponos zadobio je još jedan udarac kada je umesto savršeno pripremljenog mesa spremnog za serviranje zatekla zagorele ostatke. - Dođavola! - Zgrabila je meso golom rukom i bacila ga u smeće. Znala je da će zaraditi još jednu opekotinu. Posle Luinog ispada svi su radili u tišini - u kuhinji je bilo kao u univerzitetskoj biblioteci biblioteci za vreme završnih ispita. Su i Harli su se zabrinuto zgledali. Perač sudova je čak ustuknuo jednom kada je Lu bacila tiganj u sudoperu. Sva je buktala; gnev, izdaja i tuga. Bila je nestabilna poput dve vazdušne mase koje se sudaraju u letnjoj oluji. Psovala je zbog svake sitnice i sevala očima toliko da su konobari izbegavali kuhinju. Stajali su pored aparata za kafu i tračarili. Posle svakog ispada Lu je sve više mrzela sebe. Šta je s njom? Grozno se ponaša prema njima, prema svojoj porodici. Nije ljuta na njih; ljuta ljut a je na sebe jer je verovala Devlinu, jer ga je pustila u svoj život, jer je postao deo njene porodice. Uzela je zdravo za gotovo da mu je stalo do onoga što je najbolje za nju. Međutim, on nikada nije voleo restoran. Kad malo bolje razmisli, samo ga je trpeo. Čak je pokušao da je odgovori da otvori Luelu taman kada je napokon uštedela dovoljno novca.
~ 26 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu se setila one večeri kada je Devlinu rekla da je pronašla lokal. Bilo je to pre godinu i po dana. Izašli su jedne od retkih večeri kada je bila slobodna. - Našla sam ga. - Lu se ugrizla za obraz, spustila malo glavu kako bi ga bi ga pogledala ispod trepavica i naborala čelo. - Moj ajpod? Odlično, nadao sam se da ćeš ga pronaći. - Devlin je posmatrao neke poslovne ljude za susednim stolom prisluškujući njihov razgovor. Nije okrenuo glavu. - Ne, restoran. - Lu se jedva čula od žamora. Devlin se okrenuo i pogledao u nju kao da je upravo objavila da može da leti jer ima krila koja vešto skriva pomoću lepljive trake i gaze. - Mislio sam da si odustala od te zamisli. Osim toga, nemaš dovoljno novca. - Ponovo se okrenuo ka muškarcima za susednim su sednim stolom. - Dev, znaš da sam... - počela je Lu. Devlin je podigao prst da je ućutka, a zatim se osmehnuo. Okrenuo se ka Lu. - Izgleda da ću sutra morati da obavim nekoliko telefonskih razgovora. Sprema se pripajanje. Dakle, šta si ono rekla? Lu je duboko uzdahnula. - Hoću da pokušam da otvorim svoj restoran. Su i Harli misle da bih bila uspešna u tome. Uštedela sam dovoljno. Našla sam savršeno mesto. - Zašto i dalje hoćeš da radiš u restoranu? Rekao sam ti da ću te izdržavati. Uz tvoju podršku, postaću postaću jedan od najboljih advokata u Viskonsinu. Treba da se usredsredimo na to. - Devline, moram da pokušam. Žao mi je što ne razumeš. - Posmatrao je njeno lice i držanje kao da bira automobil koji će da kupi ili proučava svedoka koga želi da slomi. - Dobro, Elizabet, ali nemoj da to osujeti naše planove. Kraj razgovora. Devlin je verovatno na kraju shvatio koliko je bila odlučna. Pa ipak, nije obraćao pažnju na njene planove, a u Lueli je večerao samo tri puta otkako je otvorila restoran. - Lu, mogu li na kratku pauzu? - niz Suin ručni zglob tekla je krv. - Šta se...? - Malo sam se posekla, ali moram da zaustavim krvarenje - rekla je Su. - Trči! - Lu je mahnula hvataljkama ka Su i čula Harlija kako pita treba li joj pomoć. Pogledala je u cedulju na kojoj je pisalo „list na mlinarski način” način”. Stavila je ribu da se dinsta i vratila se roštilju. - Šefice? - neko ju je tiho doviknuo s prozora. - Da, Tajlere.
~ 27 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Možeš li da požuriš s listom za sto broj dvanaest? Gost već poprilično čeka. Lu je pao mrak na oči. Zurila je u Tajlera. - Dobro. Stigle su još četiri porudžbine. Lu je okrenula prokletu ribu, započela još dve porudžbine lista, a zatim požurila do roštilja da okrene sve što se tu peklo pre nego što joj još nešto zagori. - Gde je Su, dovraga? - povika Lu. Tresnula Tresnula je tiganj na gasnu ringlu da napravi sos za ribu. Ubacila je sastojke, ali kad je htela da dohvati so rukavom je zakačila brendi i prosula ga preko otvorenog plamena. Vatra je buknula i krenula ka industrijskim ventilatorima iznad površine za kuvanje. Lu je skočila unazad, ali plamen joj je zahvatio kosu i rukav. Hrana na prvom mestu. Skinula je zapaljenu ribu i sos sa šporeta pa ih pokrila poklopcem da ugasi vatru. Dok je vlažnom krpom tapkala po rukavu, brendi je dogoreo i ugasio se. Pre nego što je uspela da sagleda svu štetu, na prozoru se pojavilo Tajlerovo lice. - Šefice? Ubacila je u tanjir ribu koju je izbavila iz vatre i posula je sosom. Bacila je tanjir na pult ispod lampe i povikala: - Porudžbina. Porudžbina. - Dosta je bilo - oglasila se Su iza nje. Ručni zglob je uredno previla. Zgrabila je Lu za ruku i prostrelila je pogledom. - Ovo ti kažem kao najbolja prijateljica. Večeras si besna kao ris. Volela bih da nas još malo psuješ, ali to ne liči na tebe. Idi peri sudove dok se ne smiriš. I šta si to uradila uradila s hranom? Razrogačenih očiju, Lu je zurila u deo kuhinje u kojem se dinsta. Videla je jedan prekuvan i jedan nedovršen file, oba izgorela. - Uzela sam pogrešan file. Vrati tu porudžbinu. - Lu je provirila kroz prozor u nadi da će s druge strane videti Tajlera s porudžbinom. Međutim, jelo je već bilo posluženo. Su je pogurala Lu ka sudoperi. - Mogu sama. Najveća gužva je prošla. - Okrenula se ka okačenim ceduljama i počela da sprema novu porudžbinu lista za goste koji će se žaliti. * * * Stop. Al je pritisnuo dugme na ručnom satu. Od salate je prošlo trideset tri minuta. Pogledao je u tanjir. Bleda riba plivala je u sosu, kapri su bili nasumično rasuti po tanjiru. Bedna kriška limuna jedva se držala za ivicu belog tanjira. Pomerio je prazan tanjir od salate da bi uzeo viljušku.
~ 28 ~ Knjigoteka
daša&anna
Na ajpedu, ispod „Pristojna salata” salata ”, otkucao je „Mlitava riba, loše aranžirana, spora usluga, nema hleba” hleba ”. Al je zasekao file po sredini. Riba je bila presna. Možda je bolje da proba sa strane. Uzeo je zalogaj i zagrcnuo se. Riba kao da je bila presna i zagorela u isto vreme; uz to se osećala veoma jaka aroma alkohola. Neće ostati da proba sufle. - Račun, molim vas. * * * Lu je do kraja večeri prala šerpe i lonce. Prijao joj je težak, jednoličan posao. Besomučno je ribala svaki tiganj zamišljajući da je Devlinova lažljiva njuška. Bila je obnevidela od besa i bola. Ribala je žestoko stružući ogorčenost, gnev i tugu. Neko, Harli ili Su, odlagao je sudove pored sudopere, a ona je nastavljala da riba. Neko drugi ih je potom slagao. Ni o čemu nije razmišljala, samo je ribala, povremeno prekidajući kako bi obrisala znoj s lica. Devlin je nikada nije podržao u nečemu ako se to nije uklapalo u njegove planove. Skupi pokloni, planovi za budućnost i velike ambicije uvek su bili samo njegovi, nikada zajednički. z ajednički. S njim se osećala bezbedno, ponekad i zaštićeno, kao da je stajao između nje i stvarnog života. Kao da je Lu princeza koju želi da zatvori u zamak, divan ali dosadan. Međutim, u da štiti, neku ruku je i ona njemu trebala - hteo je da ima nekoga koga će da štiti, čuva i brine se o njemu. Nekoga da mu pomogne da otera duhove koji su ga proganjali, budući da je gledao majku kako propada skapavajući od posla po restoranima. No jutros je cela njihova veza dobila drugo značenje. Uzdržavala se da ne zaplače, trudeći se da ga ribanjem odstrani iz života. Na kraju večeri bila je gola voda, boleo ju je svaki mišić, a lonci i šerpe nisu bili tako blistavo čisti otkako su ih izvadili iz kutija. Kada su sudovi prestali da pristižu, oteturala se do Skrovišta i zatvorila vrata za sobom.
~ 29 ~ Knjigoteka
daša&anna
4. Al nikada ne povraća. Jeo je sumnjivu hranu iz pokretnih restorana i kioska u zabačenim uličicama od Šangaja do Meksiko Sitija. Jedne večeri, u indijskom selu udaljenom sat vremena vožnje od Mumbaja, bio je dovoljno nepažljiv da popije vodu sa česme. Dok je kao student putovao po Severnoj Africi, svi njegovi prijatelji proveli su neko vreme zarobljeni u kupatilu hotelske sobe, dok je on nesmetano istraživao živopisne pijace i probao svakakva mirisna jela. Bio je ponosan jer je mogao da po jede bilo šta, bilo bilo gde, a da ne strahuje od posledica. Stoga je zbog mučnine koja mu je upropastila jutro osetio posebnu netrpeljivost prema Lueli. Do tri je morao da preda Hani tekst za izdanje u petak. Napisao je gotovo celu kritiku sinoć, dok ga je mučio stomak. Toliko mu je bilo loše da mu je pero dobilo oštrinu samurajskog mača. Bila je to najoštrija kritika koju je dotad napisao. U uglu usana zaigrao mu je smešak. Posle njegove kritike više niko neće morati da preživljava stomačne tegobe, ostavljen na milost i nemilost Ludinom nestručnom kuvaru. Služenje presne ribe treba da bude zabranjeno po zakonu, osim u suši barovima. A Luela sasvim sigurno nije suši restoran. - Otkud ti ovako rano? - upitao je Džon i spustio na stolicu kamuflažnu poštarsku torbu koja se savršeno slagala s njegovim neurednim izgledom. Al je primetio sitna slova na sjajnim, srebrnim kopčama. - Jel’ Jel’ to kamuflažna prada? Gde si to našao u Milvokiju? Džonu kao da je bilo drago što je Al primetio. Izgledao je kao da je uhvaćen na delu. - Našao sam je u Čikagu. Mada dosta toga kupujem preko interneta. Al je šmrcnuo. - U Čikago idem kad hoću dobro da jedem. I da napredujem u poslu. - To poslednje je izgovorio šapatom. - Mogli bismo nekada da odemo zajedno. Mogu da ti pokažem dobre butike, butike, a ti meni dobre restorane. Al je zurio u njega. - Hoćeš u Čikago sa mnom? - Sigurno se ne ponašaš uvek kao drkadžija. Možda ćemo dobro da se provedemo. - Džon je slegao ramenima. - Dakle, zašto si došao ovako rano? - Da predam kritiku za restoran od sinoć. - Zar to nije bila tek prva poseta? Obično ideš nekoliko puta, zar ne?
~ 30 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Posle sinoćnje večere nema potrebe. - Značajno je otpio gutljaj čaja i okrenuo se ka ekranu. Pogledao je imejl koji je izbegavao već neko vreme. Uzdahnuo je i otvorio ga. Poslala ga je majka prošle nedelje, ali tada nije mogao da se natera da ga otvori. Sada je spreman, dok je još pod utiskom kritike koju piše. U prilogu se nalazio skeniran članak iz Vindzor obzervera, lokalnih novina u njegovom rodnom gradu. Ijan, njegov savršen savrše n stariji brat, donirao je nekoliko miliona funti za izgradnju nove biblioteke u Bonu. Dok su išli u školu, Ijan se uvek dobro slagao s mnogo bogatijim porodicama. Nisu mu smetali elegantni privatni avioni, seoski zamkovi i ručni satovi koji vrede više nego mnogi automobili. Dobro se snalazio u svetu privilegovanih, nosio je visoke okovratnike i frakove, dok se Al osećao neprijatno u školskim uniformama u kojima je izgledao kao štreber. Svi su očekivali da će biti uzoran dečak, poput brata, no on ipak nikada nikada nije uspeo u potpunosti da se uklopi i pronađe sebe. Umesto toga, bio je nespretni sin učitelja koji se vrpoljio u zadnjoj klupi trudeći se da ostane neprimećen. Ijan se ponašao kao da tu pripada i tako je i bilo. Al je samo brojao dane dok najzad nije uspeo u speo da se izvuče iz bratove senke. Dakle, ljan će sada postati besmrtan u Itonu - to je sjajno za njega. Čak će i tatino ime biti ispisano na zgradi, što će Ijanu obezbediti još jednu recku na tabli „najbolji sin” sin ”. Sigurno je imao uspešnu godinu kao investicioni bankar. Al je pogledao koliko je sati - 8.44. Brojao je na prste u Londonu je 14.44. Okrenuo je Ijanov broj u kancelariji i čuo poznat zvuk zvonjave. - Kancelarija gospodina Votersa, Mardži na telefonu. - Zdravo, Mardži. Ovde Al Voters. Mogu li da ga čujem na tren? - Sačekajte. Dok je čekao, Al je slušao ambijentalnu verziju Yellow Submarine. Pijuckao je čaj i posmatrao Džonova leđa dok radi. Otpozadi je izgledao kao pećinski čovek koji petlja po računam. Nije se uklapao u taj elegantan radni prostor. - Al! Video si članak u novinama, zar ne? - Ala je iz misli trgao Ijanov glas. Uspravio se u stolici i okrenuo ka svom radnom stolu. - Mama mi je poslala. Čestitam, druže. Iton te nikada neće zaboraviti. - Hvala. Tata je trenutno malo uzbuđen. Pre Pr e ili kasnije nazvali bi neku zgradu po njemu. Samo sam pomogao da se to dogodi dok još može time da se diči. - Kako si ti dobar sin - promrmljao je Al. - Ne budi drkadžija. Dakle, kad ćeš da me pozoveš u Milvoki? Nisam te video sto godina. Mogao bi da mi pokažeš grad. - Al je čuo kako šuškaju
~ 31 ~ Knjigoteka
daša&anna
papiri u pozadini. To ljan uspeva uspe va da radi i istovremeno bude ljubazan prema mlađem bratu. Al se setio svog prvog utiska o Milvokiju - sivo jezero, zatvorene prodavnice duž Avenije Viskonsin, penušava reka Milvoki nalik na lik na gorko, tamno pivo. Zamislio je kako prolazi s Ijanom pored zidova išaranih grafitima i vodi ga do stana mračnim, uskim stepenicama. Stan gleda na prometnu ulicu ispred zgrade, za razliku od veličanstvenih pogleda koji se pružaju s prozora mnogih Ijanovih kuća. - Nema šta da se vidi, veruj mi. Osim toga, neću još dugo biti ovde. Sačekaj kad budem bio na nekom lepšem mestu. - Al je otpio gutljaj sada već hladnog čaja. Nikada nije osećao potrebu da bilo šta podeli s bratom, te je razgovor ubrzo postao nelagodan. - Moram da prekinem. Hteo sam samo da ti čestitam. - Hvala, druže. Nadam se da ćemo se uskoro videti. Al je spustio slušalicu i protrljao vrat tamo gde ga je stezao okovratnik. * * * Sve je boli - i spolja i unutra. Mišići vrata su joj se ukočili od spavanja na krevetu u kancelariji, ruke su joj ispucale od vruće vode i jakog deterdženta za sudove, a lice je boli od neisplakanih ne isplakanih suza. Seća se da se sinoć doteturala do Skrovišta i strovalila na krevet posle teškog fizičkog rada, od kojeg ju je bolelo celo telo. Su je uspešno obavila posao sama, u to nema sumnje. Su može da vodi posao u bilo kojoj kuhinji, ali ne mora u Lueli. Lu je udahnula duboko, pridigla se, zagladila kosu i otvorila oči. Bila je okružena neredom svoje kancelarije, što joj je davalo utehu. Krhotine nisu više bile tako oštre, srce joj se malo oporavilo. Rekla je sebi da Devlin nije više bitan. Nije važno što je sama. Restoran ne može bez nje i, što je još hitnije, zaposleni ne mogu bez nje. Neko je lupio tiganjem u kuhinji. Lu je pogledala u zidni sat - mala skazaljka pokazivala je deset. To mora da je Su. Došla je jer je pretpostavila da će Lu ponovo biti beskorisna. Ne danas. Nikada više. Miris kafe došunjao se do Skrovišta i Lu je pošla za njim do kuhinje, gde je već bilo živo. Su nije bila sama. S maramom na glavi, Harli se njihao u ritmu pesme Keti Peri dok je zdušno seckao crni luk. Svi pomoćnici konobara i perači sudova prali su podove i zidove. Lu je zgrabila Tajlera za ruku dok je prolazio noseći naslagane sveže oprane ubruse. Osetio je njen dodir i malo ustuknuo.
~ 32 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Izvini za ono sinoć - rekla je Lu i pogledala ga pravo u oči. Tajler je slegao ramenima. - Svi imamo loše dane. - Ali ja sam gazdarica. Nisam smela tako da se ponašam. Tajler se osmehnuo. - Sve je u redu. Lu je uzvratila osmeh. - Jel’ Jel’ nam to dolazi sanitarna inspekcija? - Ne. - Tajler je odmahnuo glavom. - Samo smo hteli da učinimo nešto za tebe. Harli nam nije dozvolio da prebijemo tvog verenika. Ovo je bilo drugo rešenje. - Otišao je u salu, gde su konobari glancali sve redom, od prekidača do bokala za kafu. Navrle su joj suze na oči. - Hoćeš li da pomogneš, ili ćeš samo da stojiš tu i slinavu po čistom podu? - Su je primetila da je Lu okasnila i znala je tačno kako da je pokrene. U kuhinji nema mesta za sentimentalnost. Svojim delima zaposleni su pokazali da su joj oprostili što je bila grozna prema njima; nisu morali ništa da kažu. Nazad na posao - to je baš ono što joj treba posle jučerašnjeg sloma. Izgubila se u kuhinji. Miris svežeg hleba i goveđe supe, huka ventilatora iznad šporeta i roštilja, žamor zaposlenih dok rade - sve to bilo je melem za njene još bolne rane. Još uvek joj nije bolje, ali biće. - Jel’ Jel’ Kris doneo bordo kao što je obećao? - pitala je Lu. Znala je da ju je Su odmenila i odabrala najbolju robu od dobavljača što stižu rano ujutru da donesu voće i povrće, meso, sireve ili već neku retku poslasticu koju su negde uspeli da. iskopaju. Su je na to začkiljila i stegla vilicu. - Nije - odvratila je. - Rekao je da nema ništa po toj ceni. - Ali već sam mu platila za vino - zastenjala je Lu. - Znam. Zato sam mu rekla da nam isporuči nešto bolje kako bi se iskupio. Bili upravo unosi sanduke u podrum. - Po njenom smešku Lu je znala da je Su otvoreno o tvoreno pripretila dobavljaču, kao što obično radi. - Nije trebalo to da radiš. Misliće da smo škrti. Moraću da mu platim razliku. - Baš me briga šta će on da misli i ne bi trebalo da mu platimo. Pokušava da te prevesla, kao i uvek. Vreme je da nađeš novog dobavljača vina koji neće zloupotrebljavati tvoje lepo vaspitanje stečeno na Srednjem zapadu. - Verovatno si u pravu. - Lu se ugrizla za usnu. - Jel’ Jel’ bilo nečega lepog u kamionima? - Divan jezerski losos, sveža špargla i mladi krompirići. - Toliko mladi da im se ljuska sama guli? - Da.
~ 33 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Znam šta ćemo spremiti danas! - Lu je osetila nalet uzbuđenja. Zato voli da kuva: da bi od divnih, svežih sastojaka napravila nešto izuzetno. Tradicionalan francuski jelovnik restorana nije ostavljao mnogo prostora za maštovitost, maštovitost, te je specijalitet dana postao Luino slikarsko platno na kojem je mogla da udovolji hirovima i pusti mašti na volju. - Biće to jednostavna prolećna večera. Ispeći ćemo krompiriće s puterom, solju i biberom. Možda ćemo da dodamo malo estragona ili il i majčine dušice. Stavićemo sos holandez preko filea lososa i baciti špargle na roštilj. - Slažem se - odvratila je Su. - Znaš, ne mora to da bude francusko jelo. Možda bi bilo zabavno dodati nečeg latinoameričkog ili spremiti neko ludo japansko jelo. - Volela bih, ali još uvek ne možemo. Nemamo toliko stalnih gostiju, a naročito ne onih koji su raspoloženi za promenu. Opet, novi gosti dolaze jer žele klasičnu francusku kuhinju. Neću da uprskamo sada kad nam je krenulo. - Ne možeš večito da igraš na sigurno. - Ima vremena, Su, ima vremena. - Lu ju je stegla za nadlakticu, a zatim zgrabila svoj omiljeni nož. Udubila se u tranžiranje lososa na izdašne filete. Iza leđa je čula zaposlene kako počinju još jednu raspravu. - Moraš da odeš iz grada - rekla je Su. - Moraš da izbegavaš izbegavaš ljude. - Ne, ne, ne - bunio se Harli. - Treba uzeti veliki brod i držati se dalje od obale. U velikim gradovima nabavljaš vodu, gorivo, robu, dok ti zombiji ne mogu ništa. Pokretan si, imaš sve što ti treba i sklonište. A možeš i da se premeštaš iz luke u luku. - Nećeš moći da se opskrbljuješ u velikim gradovima. Zombiji će biti među ljudima. Moraćeš da odeš nekuda gde nema mnogo ljudi, a ima vode, hrane i oružja. Na primer na sever, u Kanadu. U Kanadi nema mnogo zombija. - Zato što je hladno. Ja ću da otplovim na Karibe, a ti se druži s losovima. Videćemo ko će duže da izdrži. Su se namrštila. Redovno stanje ušuškalo ušuš kalo je kuhinju poput mekog prekrivača. Lu se nasmešila u sebi, a zatim uspravila. Nešto joj je sinulo. - Su, šta kažeš da otvorimo još jedan restoran? Suino lice se ozarilo. - Tako je već bolje. Šta imaš na umu? - Nešto malo, intimno, gde se jelovnik menja s godišnjim dobima. Možda i češće. - Lepo. - U Suinim očima blesnuo je onaj sanjalački pogled.
~ 34 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Moraću da skupim dosta novca. - Lu je zaćutala, a zatim dodala. - To sam zapravo htela da napravim od Luele. - Zašto si odustala? - Devlin je rekao da bi bilo bolje da bude francuski restoran. Da će biti bolje prihvaćen. - Lu je slegla ramenima. - Pa da, taj jednostavno sve usere. usere . Lu se nasmešila. - To je bio jedini savet u vezi s restoranom koji sam od njega dobila, pa sam mislila da će se malo više uključiti ako ga budem prihvatila. - Hvala bogu te je taj plan propao. Lu se nasmejala vidajući slomljeno srce.
~ 35 ~ Knjigoteka
daša&anna
5. Al svoje nove članke voli da vidi na papiru i to mu nedostaje. Kad pritisne „pošalji” „pošalji”, to nije isto kao savršena proza odštampana na čistoj, beloj hartiji, mada je brže. Pogledao je u sat na ekranu - 14.55. Vreme je da pošalje tekst Hani. Al je još jednom pročitao kritiku, dvaput kliknuo i to je bilo sve. Pogledao je unaokolo. Većina kolega je zurila u ekrane ili kroz prozor. Džon je kupovao preko interneta. - Ima li nešto dobro? - pitao je Al. Džon se trgao kada je Al iznenada prekinuo tišinu. Okrenuo je glavu i rekao: - Ima ako voliš fluorescentne sandale s kaišićima i nosiš broj trideset osam. - Šteta što ne mogu da iskoristim is koristim tu priliku. - Al se nasmejao. Džon je posmatrao Ala kako stoji s jaknom u ruci. - Završio si? - Da, malopre sam poslao tekst. - Nasmešio se. - Voliš to, a? Taj trip da imaš moć. Al je nakrivio glavu i začkiljio pokušavajući da dokuči ima li u Džonovoj izjavi istine. Onda je odmahnuo glavom. - Ne radi se o tome. Neko mora da kaže tim kuvarima da im je hrana loša. Moraju da znaju kako bi prestali da troše vreme i novac i počeli da se bave nečim drugim. - Znači, činiš im uslugu? - Zar to nije isto kao kad nekome kažeš da mu nešto ne stoji dobro? Možda mu neće biti drago, ali će izgledati bolje ako bude poslušao tvoj savet. Budući da se nudi toliko dobre dobre hrane, treba da se zna koji restorani ne zadovoljavaju standarde. Osim toga, dugujem čitaocima istinu. Ako im ne budem ispričao o svojim lošim iskustvima, potrošiće novac na neki grozan obrok. Izgubiću njihovo poverenje. - Al je zaćutao, a zatim nastavio. - Nije mi prijatno, ali verujem da je istina važnija. Džon je posmatrao Ala dok priča, trudeći se da shvati tog tvrdoglavog Britanca koji stoji pred njim. - Treba da povališ nešto. - Molim? Džon je napravio kružan pokret dlanom oko Alove glave. - Da skineš sve te zle čini. Onda ćeš možda moći malo više da uživaš.
~ 36 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Meni se moj život dopada. Samo mi se ne dopada gde živim. Al je uvukao stolicu i napustio kancelariju. Izašao je na glavni ulaz i krenuo na jug prema pijaci. Nije primećivao ljude na ulici niti da li je sunce izašlo da ugreje one u njegovoj blizini. Umesto toga, razmišljao je o Džonovim zapažanjima - svim njegovim zapažanjima. Dok je prolazio pored trafike, morao je da onjuši vazduh nadajući se da će osetiti miris slanine, kokosa i vanile. Podstaknut Džonovom izjavom da mora nešto da povali, nije mogao da izbije taj miris iz glave, kao ni njene slatke pegice ni onaj očajan izraz lica kad je protutnjala pored njega na ulici. To božanstveno biće zaslužuje nekoga ko razume njegovu nadarenost možda nekoga kao što je on. * * * U pola pet restoran je izgledao savršeno. Budući da je imala pomoć, Lu je našla vremena da pripremi poseban obrok za dnevni sastanak - kao znak zahvalnosti zaposlenima. Na svakodnevnim sastancima uvek razgovaraju o jelu dana, novim n ovim vinima u karti pića, rezervacijama i svemu ostalom. Sastanak vodi Su, a Lu se uvek trudi da doda poneki savet ili reč ohrabrenja. Posle jučerašnje katastrofe, Lu je želela da se svi usredsrede na ono što je važno - na gosta i njegovo uživanje u hrani. Dok je posmatrala lica zaposlenih, osetila je kako je obuzima ljubav prema njima. Iako je sinoć izvukao deblji kraj, Tajler joj se nasmešio kad ga je pogledala. Ničim nije pokazao da je ljut zbog njenog nedopustivog ponašanja. Bili je sedeo na rubu stolice i pokušavao da skine trunčicu s leđa drugog konobara, pomalo uzrujan zbog njegove neurednosti. Pomoćnici konobara i perači sudova sedeli su u dnu prostorije i tiho komentarisali komentarisali fudbalsku utakmicu na španskom. Ostali konobari su uživali u poslednjim trenucima odmora uoči duge večeri. U tako malom restoranu nema tajni i Lu je znala da su svi čuli skraćenu verziju onoga što se dogodilo. Oči su joj se napunile suzama zbog njihove odanosti. Lu je ustala i uzela reč. - U poslednje vreme posao ide dobro. Rečeno Rečen o mi je da su svi bili zabrinuti i pometeni za vreme mog jučerašnjeg napada. Mada cenim što saosećate sa mnom, moguće je da naši gosti nisu dobili odgovarajuću uslugu za koju tako izdašno plaćaju. Počeli smo da stičemo stalne mušterije, pa ne bih volela da ih oteramo. Ako prepoznate nekoga od sinoć, posvetite mu posebnu pažnju. Pokušajte da zapamtite njihova imena i šta vole da jedu. Moramo kako znamo i umemo da ih navedemo da nam se ponovo vrate. Alison, kako stojimo s rezervacijama za večeras?
~ 37 ~ Knjigoteka
daša&anna
- U šest imamo jednu rezervaciju za dvoje i dve za četvoro, u pola sedam imamo jednu za osmoro, a u sedam još dve za četvoro. U sedam dolaze i Majerovi. Četvrtkom imamo dosta onih što dolaze bez rezervacije, tako da očekujem uobičajenu posećenost - rekla je hostesa Alison. - Javi mi kad stignu Gertruda i Oto. Volela bih da ih pozdravim. Među malobrojnim odanim stalnim gostima restorana Majerovi su bili daleko najčešći. Oto i Gertruda su dolazili u Luelu na večeru nekoliko puta nedeljno. Njihov omiljen sto bio je u sredini sre dini sale, gde je vrvelo od ljudi. Lu se trudila da ih, kad god može, lično pozdravi. Prvo, da pokaže ostalim gostima kako se restoran odnosi prema stalnim mušterijama; a drugo, zato što su Majerovi najzanimljiviji ljudi koje je ikada upoznala. Volela je da razgovara s njima. Oboje su emigrirali iz Nemačke kao deca, neposredno pre Drugog svetskog rata. Roditelji su im pobegli u Sjedinjene Države pre nego što su se tamo prilike pogoršale i došli u Milvoki zbog mnogobrojne nemačke dijaspore. Bračni par je često putovao, naročito u Nemačku, u posetu prijateljima i daljim rođacima. Lu se divila njihovom opuštenom životu i tome kako idu tamo kuda ih vetar ponese. Bila je zahvalna što ih donosi u Luelu najmanje dvaput nedeljno. * * * Te večeri u restoranu je bila gužva. Na radiju je svirala pesma nekog glem benda iz osamdesetih, a Su se njihala u ritmu i prevrtala meso na roštilju. Njeno kuvanje moglo je da prođe kao interpretativni ples. - Šta misliš, hoćemo li uskoro dobiti kritiku? - pitala je Lu. Su je prestala da pleše kako bi se usredsredila na pitanje. - Ako je dobijemo, nadam se da to neće biti onaj poljski govnar što piše za novine - odvratila je ona. - Misliš na A. V. Vodiskog? Ne znam. Možda bih i volela da vidim šta bi napisao. Mislim da imamo sjajna jela - usprotivila se Lu. - Čak i osrednja kritika od njega mogla bi da bude dobra za posao. - Lu, bilo bi dobro da nas zaobiđe. Veruj mi. Bolje je da se trudimo da imamo dobre kritike na internetu. - Znaš li da su Majerovi napisali kritiku na Bru siti rivjuzu? rivjuzu? Baš su slatki. Mogu da ih zamislim kako sede na jednoj stolici ispred računara i zajedno kucaju tekst. Zasad je to jedina kritika koju imamo. Makar je dobra. Su je taman zaustila da odgovori kada je Alison ušla u kuhinju i rekla kratko: - Stigli su. Zatim se vratila na svoje mesto i nastavila da osmatra
~ 38 ~ Knjigoteka
daša&anna
salu. Držala je na oku svaki sto, za slučaj da nekom gostu nešto zatreba. Devojka je dobra, pomisli Lu. Moram da joj dam povišicu. Lu je otvorila vrata od nerđajućeg čelika koja odvajaju kuhinju od sale i odmah odmah spazila Otovu ćelu kako sija na prigušenom svetlu, pored Gertrudine sede kose i nasmejanog lica. Gertruda uvek sija, kao da jedva čeka da obelodani neku strogo čuvanu tajnu. Budući da je u osamdesetim, Gertruda verovatno zna poneku životnu tajnu. - Dobro Dobro veče, gospodine i gospođo Majer. Uvek je lepo videti vas. - Lu je sela da ne bi morali da krive vrat dok razgovaraju s njom. - Guten Abend 1 Lu - pozdravili su je Oto i Gertruda. Čak su i govorili kao jedan. - Alison je spomenula da je jučerašnji dan bio težak - rekla je Gertruda i potapšala Lu po podlaktici sitnim, bledunjavim bledunjavim šakama, izboranim ali živahnim. - Da. Gotovo je s Devlinom. Trebalo je da znam da se nešto događa. - Liebchen, 2 kako si mogla da znaš? Bila si ovde gotovo po ceo dan i noć. Ne zaslužuje te. - Tako je. Ali ko mene zaslužuje? Lu se nasmešila jedva primetno, nadajući se da u njenoj šali ima istine. - Upoznaćeš nekoga ko će te voleti takvu kakva si, sa sve ožiljcima. Gertruda je pomilovala jedan od mnogih ožiljaka od opekotina na Luinim rukama. Lu je stavila ruke u krilo i nasmešila se Gertrudinoj dobroti, ali je osećala da su joj izgledi mali. Ispod stola je trljala glatku, zategnutu izbočinu velikog ožiljka na levom ručnom zglobu. Gertruda je uzela Luinu ruku i podigla je iznad stola, držeći je obema rukama. Vodnjikave plave oči delovale su umirujuće na Lu. - Ne skrivaj ko si. Ovakve ruke imaju oni koji se brinu o drugim ljudima. Kuvanje je težak i ponekad bolan posao, ali radiš ga da bi podelila svoj dar s nama. Tvoje kuvanje pričinjava veliku radost. Nemoj nikada da se stidiš onoga što jesi. Lu se ugrizla za usnu. Suze su joj navrle na oči. Jedna je potekla niz obraz i pala na beo stolnjak. - Schätzchen 3 sve će biti dobro - rekao je Oto, mada obično ne progovara, osim da kaže „Dobar dan” dan ”. - Upoznaćeš nekoga ko te zaslužuje, nekoga s kim ćeš se smejati, kuvati i spavati. - Uz taj vrcavi komentar, Oto je mrdnuo obrvama a plave oči su mu se zacaklile. 1 2 3
Nem.: Dobro veće. (Prim. prev.) Nem.: Dušo, mila. (Prim. prev.) Nem.: Dušo, mila. (Prim.prev.)
~ 39 ~ Knjigoteka
daša&anna
- U pravu ste. Sigurno će biti bolje. - Lu se ispravila u stolici i osmehnula Majerovima. Ima lep život, mnogo dragih prijatelja i posao koji obožava. To joj ne može oduzeti nijedan muškarac.
~ 40 ~ Knjigoteka
daša&anna
6. Još jedan usran dan. Drugi u nedelji! Lu je izvukla zgužvan papir iz zadnjeg džepa i izravnala ga na izlizanoj površini šanka. Premda je tekst znala bezmalo napamet, udahnula je duboko i ispravila ramena spremajući se da ga ponovo pročita. JEDETE NA SOPSTVENU ODGOVORNOST A. V. Vodiski Ima li neki kliše na koji Džon son ikada naišla a koji je šef kuhinje Elizabet Džonson da joj se nije dopao? Njen klasičan francuski restoran, Luela, predstavlja muzej svih francuskih stereotipa - čak su i neljubazni, mada imam osećaj da to nije zato što su zadrti frankofili, frankofi li, već jednostavno zato što su nestručni. CrnoCrno-bele fotografije Ajfelove kule više podsećaju na dekoraciju iz Ikee nego na moderan enterijer nekog bistroa, a boce iz kojih štrče sveće podsećaju na one za kjanti, a ne za bordo. Premali stolovi zastrti su predugačkim belim stolnjacima, usled čega postoji velika opasnost da vam večera završi u krilu. Uspeo sam načas da vidim blistavu kuhinju iza srebrnih vrata, koja su često stajala nekako sablasno zatvorena, budući da se nije mnogo ulazilo i izlazilo. U sredu nije bila velika gužva. Stigao sam otprilike na sredini večeri. Na prvi pogled u sali je bilo prijatno, sve dok nisam shvatio da žamor potiče od osoblja, koje se bilo okupilo pored aparata za kafu, dok su gosti sami premeštali prljave tanjire i prazne čaše po stolovima. Napokon mi je prišao konobar, uzeo porudžbinu i odlepršao. Kao što obično radim, naručio sam prvo jelo sa spiska iz svake kategorije. Mislim da to treba da budu najbolja jela u ponudi restorana, jela u kojima se prepoznaje sva maštovitost i veština kuvara. Čim sam video da u specijalitet dana spadaju pržena guščja džigerica sa sosom od bordoa, salata od kozjeg sira, tradicionalan list na mlinarski način i sufle od limuna, nisam previše očekivao. Ipak, nisam ni slutio da je trebalo da očekujem još manje. Važno je napomenuti da dobra francuska kuhinja uzdiže sastojke na viši nivo. Izuzetna francuska kuhinja postoji van prostora i vremena i vodi vas na gastronomsko putovanje u drugu dimenziju. Istražuje tanane i malo poznate finese ukusa svih sastojaka; završni proizvod postaje nešto
~ 41 ~ Knjigoteka
daša&anna
mnogo više nego puki zbir sastavnih delova. Ali avaj, posle francuskih specijaliteta u Lueli, jedino putovanje koje vas čeka jeste ono do toaleta. Predjela su bila podnošljiva, ali se videlo da su spremljena naprečac. Kuvar koji ih je spremao kao da je gledao Fud netvork nadajući se da će uhvatiti neki koristan savet. Guščja džigerica, izdašno parče din stano i preliveno korektnim sosom od vina, bila bi mnogo bolja da sam imao hleb da umočim, no moja korpica s hlebom netragom je nestala između srebrnih vrata i mog stola udaljenog svega nekoliko metara. Salata je bila pristojno otelotvorenje nečega što i sam mogu da napravim, što često i činim. Grilovan kozji sir, uvaljan u prezle i topao u sredini, bio je poslužen s mešavinom zelene salate koju možete naći u providnim plastičnim kutijama u onom delu supermarketa gde se prodaje organsko voće i povrće. Preliv je bio ukusan, mada običan. Očekivao bih da takav ukus ima i preliv iz asortimana Pola Njumena. Nakon toga, u društvu prljavih tanjira od predjela i salate, čekao sam, čekao i čekao da stigne glavno jelo. Napokon, posle čitave večnosti (otprilike pola sata posle salate), poslužen mi je list na mlinarski način, tradicionalno jednostavno i elegantno jelo, koje se sastoji od dinstanog lista prelivenog sosom od putera, kapara i limuna. Na neobjašnjiv način list je bio presan i zagoreo u isto vreme, što nekom umešnijem kuvaru ne bi uspelo sve i da mu je bila namera. Kapri su bili razbacani po sosu nalik na tik-tak bombonice bombonice prosute po podu, nasumično i tužno, valjajući se u gustoj tečnosti koja je zaudarala na alkohol. Kada sam pronašao naizgled dovoljno pečeno parče, riba je imala ukus čađi i jeftinog vina. Nakon što sam se naterao da progutam onoliko koliko sam mogao, postojao je samo jedan način da okončam večeru i sačuvam ponos (i želudac). Zatražio sam račun i ostavio gotovinu na stolu kako ne bih morao da provedem nijedan mučan sekund više čekajući konobara, koji se svesrdno trudio da obori svetski rekord u sporoj usluzi. Nazvan po voljenoj babi (kako je navedeno u jelovniku s dosta patetike), restoran Luela nije uspeo da dočara sliku slatke bake koja s ljubavlju prenosi svoje dragocene recepte. Umesto toga, zamislio sam smežuranu smežuranu zlu maćehu koja na porodičnom skupu služi njihova jela u nameri da se reši lepe pastorke. Nemojte reći da vas nisam upozorio. Za tako otrovnu kritiku malo je reći da je „brutalna” „brutalna ”. Lu je potegla iz gotovo prazne krigle. Slatkasta tečnost spirala je suze koje su je pekle u grlu. Gola ruka grčevito je stezala uglačano staklo. Talasasta, raščupana rićkastosmeđa kosa pala joj je preko lica; jednostavna bela majica,
~ 42 ~ Knjigoteka
daša&anna
izgužvana i umrljana, slagala se s neurednom kosom. Obrazi su joj go reli jer joj se život pretvorio u pakao (a možda i zbog pića). Sedela je zgrbljena, kao da na plećima nosi ceo svet. Nadala se kritici znajući da njen restoran ima besprekornu hranu i uslugu. Međutim, bila je te sreće da Vodiski izabere baš ono veče kad nije bila svoja. Kada je danas stigla na posao, Su joj je pružila novine i pedeset dolara te kratko rekla: - Mogu sama večeras. Lu je pročitala kritiku dok ju je Su pažljivo posmatrala. Najviše ju je sramota jer nije uspela da se dovoljno sabere kako bi večeras bila sposobna da radi. Odmahnula je glavom i rekla: - Ne. Radiću, Su. Nisam toliko jadna. To je samo jedna loša kritika. - Ne govorim ti kao koleginica, već kao najbolja prijateljica. Zaslužila si slobodno veče. Ako budeš mogla da stojiš, pridružiću ti se kad zatvorimo. Budući da je naučila da sluša Suine dobre savete, popustila je i otišla u omiljen pab, u kojem sada ispija krigle sajdera - onog dobrog. Finog i suvog kakav se služi u dobrim engleskim pabovima s dugačkim, drvenim, uglačanim šankovima, na kojima starci u štofanim sakoima vekovima ispijaju dnevne doze sajdera - ne onog slatkog sranja sa štetočinom na etiketi. Popila je bezmalo četiri krigle, a bes i poniženje počeli su da jenjavaju. Već je Džeriju dala ključeve od automobila i rekla da joj pozove taksi kad bude vreme. Povrh svega što joj se dogodilo u prethodna dva dana, ne mora da dobije i kaznu zbog vožnje pod dejstvom alkohola. Tako je - planira da umrtvi bol sajderom. * * * Al je širom otvorio teška drvena vrata paba i ušao samouvere no poput pobednika Svetskog kupa koji se vraća u rodni grad. Rešio Rešio je da proslavi. Pod miškom je držao rubriku o hrani iz današnjeg izdanja. Na stranici je dominirao članak pod naslovom „Jedete na sopstvenu odgovornost” A. V. Vodiskog. Skinuo je crnu jaknu od flisa, koju je kupio u sumornoj robnoj kući u centru grada. Napolju je prilično toplo, mada je dan otpočeo sasvim drugačije. Cipele su mu još uvek vlažne od jutrošnje provale oblaka. Dok je išao ka redakciji, padali su grad i ledena kiša; jedini dokaz za to su crvenkaste mrlje na Alovoj ruci. U podne je već sijalo sunce. Da biste podneli vremenske prilike u Milvokiju, treba vam neki meteorološki prozak. Kišovito i hladno londonsko vreme mu ne smeta jer je stabilno. Ludeo je od neočekivanih padavina i promena u temperaturi
~ 43 ~ Knjigoteka
daša&anna
prouzrokovanih blizinom jezera, ali petak je i upravo je izašla njegova do sada najoštrija kritika. Al je pogledao unaokolo u potrazi za slobodnom barskom stolicom, a onda se široko osmehnuo. Prišao je jedinoj osobi u Milvokiju koju je priželjkivao da sretne ponovo. - Hej! Gospođice s tortom od kokosa kokosa - rekao je i gurnuo novine u džep jakne. Okrenula se ka Alu. Na šanku ispred nje stajao je zgužvan papir. Nasmešio se najljubaznije što je mogao. Malo se zanela na stolici i začkiljila u njega. Prepoznala ga je. Lu se okrenula ka svojoj krigli i - A, to si ti. Nemoj tako da me zoveš. - Lu se strpala papir u torbu. Al je seo na stolicu pored nje. Šanker je odmah prišao. - Izvolite. - Uzeću ono što pije dama - rekao je Al. Sanker je otišao da napuni kriglu. - Loš dan? - Može se reći. Devojka s tortom od kokosa posmatrala je mehuriće u piću i simpatično štucnula. Al je zgrabio kriglu koju je šanker doneo i otpio gutljaj, a zatim u čudu pogledao u devojku. - Sajder? I to dobar sajder. U Milvokiju? Mislio sam da je ovo zemlja piva. Iznervirana, mrko ga je pogledala: - Da, piješ zaista dobar sajder... u Milvokiju. Zašto si se toliko iznenadio? Ima ovde još koječega osim piva i sira. - Ima. Čujem da su i kobasice dobre. - Al se nasmešio samozadovoljno. - Odavde si? - Da, rođena i odrasla. Ti? - Ja sam samo u prolazu. Pogledala Pogledala ga je upitno. Al se nagnuo ka njoj. - Posao. Moram najpre da se dokažem ovde. - Čime se baviš? Al je zaćutao. U pab su ušla dva studenta, obojica obučena u skladu s lokalnim stajlingom - karirane košulje, farmerke i otrcani bejzbol kačketi. Duboko je uzdahnuo i rekao: - Pišem. Al je čekao neizostavno dodatno pitanje, ali Lu je dobila novu kriglu od Džerija.
~ 44 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Da... Pa, pokušaj ovde. Lepo je, naročito leti. - Hoćeš reći da može da bude i toplije? Sjajno! - Al je odahnuo. Prevrnula je očima i otpila veliki gutljaj sajdera. Obično izbegava da razgovara o poslu, ali odlučio je da okuša sreću. - Dobro, čime se ti baviš? - Nećemo o poslu. - Toliko je loše, a? - I gore. Mnogo gore. Al je klimnuo glavom. Neće pričati o poslu. Uzela je još jedan veliki gutljaj. gutljaj. - Moći ćeš da izađeš odavde? - upitao je Al. - Ako se Džeri bude držao dogovora, onda neću. Ima stroga uputstva da mi donosi piće dok ne budu morali da me iznesu. - Namignula je Džeriju zavodnički. - Ako ćeš da flertuješ sa mnom, to ti je poslednja tura tura - rekao je Džeri perući čaše za šankom. - Dakle... Šta je to toliko božanstveno u vezi s tvojim gradićem? - pitao je Al. - Sve. - Zurila je u irsku zastavu na zidu. - Leti ima mnogo festivala, utakmica, roštiljada. Zimi si ušuškan dok pada sneg... - Zavrtela je glavom da razbistri misli i udahnula. - Jesenje šetnje po opalom lišću. U proleće se priroda budi. Tu su dobri restorani. Dobra mesta za izlazak. Dovoljno je samo da izađeš i zabaviš se. Al ju je pogledao krajičkom oka i osmehnuo se. - Odskora sam ovde. ovde. Bilo bi lepo da mi neko pokaže sve te čari. Zurila je u njega sumnjičavo. sumnji čavo. U te tobože naivne, razrogačene svetloplave oči i dečački osmeh. Uzvratila je smešak. - Dobro. Mogu u ponedeljak. Važi? - Važi. Kopala je po torbi nekoliko trenutaka pre nego št o je izvadila olovku i papir. Nažvrljala je ime i broj telefona i pružila cedulju Alu. - Ja sam Lu. - Dražesna Lu je ispružila ruku da se rukuje s njim. Al se osmehnuo, okrenuo njenu šaku i usnama ovlaš dodirnuo nadlanicu. Osetio je da se ukočila - ali ne zbog neprijatnosti. - Ja sam Al. Izuzetno mi je drago što smo se upoznali. Lu je malo pocrvenela, povukla ruku i iskapila kriglu. Kad je ustala da ode do toaleta, zateturala se i umalo pala ničice. Al ju je pridržao. Miris vanile mu je udario u glavu, a telo je odmah živnulo. Lu
~ 45 ~ Knjigoteka
daša&anna
se pridržala za njega kako bi se održala na nogama. Načas ju je privukao bliže, a zatim pustio. Kasnije će moći da uživa u tom trenutku. - Zovem ti taksi - rekao je Džeri. Al je posmatrao Lu kako se tetura ka toaletu. U šaci je drža o savijeno parče papira koje mu je davalo nadu. Prvi put otkako je sleteo i video snežne nanose na pisti, pomislio je da Milvoki možda i nije toliko nezanimljiv. Nakon najnovije kritike, znao je da neće još dugo ostati tu telefonski pozivi i imejlovi podrške već su počeli da pristižu. Uskoro će imati opipljive dokaze da može da stekne publiku u bilo kojem gradu koji odabere. Al je pijuckao sajder. Pošto će uskoro otići, osetio je malo veću naklonost prema gradu. Možda bi bilo dobro sagledati milvokijsku kulinarsku scenu iz drugog ugla. Možda bi svoju kratku misiju mogao da završi na lep način - da pronađe jedan jedini kulinarski dragulj i uzdigne ga do visina međunarodne slave. Možda će ipak poslušati Džonov savet, a zatim nastaviti ka većim i boljim tržištima. Al je razmišljao o šaputanju na jastuku i kroasanima za doručak. Dugo nije imao partnerku s kojom bi poželeo da šapuće na jastuku. Sutra će pozvati Lu kako bi saznao sve o Milvokiju. Al je popio sajder, stavio dve dvadesetice dvadesetice na šank i rekao Džeriju: Džeri ju: - Jedna je za njen taksi. Džeri je klimnuo glavom, a Al je izašao u toplo veče. S ukusom svežeg sajdera na usnama, pogledao je broj nažvrljan na listu papira iz beležnice. Luin švrakopis je tajni zapis koji će Al dešifrovati, i to će biti karika koja nedostaje između profesionalnog uspeha i malo lične sreće. * * * Lu je izbegavala da se pogleda u ogledalo u toaletu. Crno -bele pločice su plesale oko nje. Počešala se po nadlanici. Pre deset minuta nije osećala ruku od alkohola, a sada je podilaze žmarci. Godinama nije osetila žmarce. To je verovatno zbog današnjeg stanja - i velike količine sajdera. Stavila je ruke na belu keramiku, nagla se napred i naslonila glavu na prljavo ogledalo. Hladna površina ogledala pomogla joj je da sredi misli. Šta da radim? Čela još uvek naslonjenog na ogledalo, izvukla je telefon i pozvala restoran. Posle drugog zvona čula je Alisonin glas: - Bonjour, dobili ste Luelu. Izvolite. - Zdravo, Alison. Lu ovde. Daj mi Su.
~ 46 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Trenutak, Lu. - Zašto zoveš? - pitala je Su. - Koliko je loše? - Pričaćemo sutra. - Moram da znam. - Koliko si sajdera popila? - Četiri. Ne, pet. Ne, četiri. Ne znam. Su je ćutala deset sekundi. - Dve rezervacije otkazane, tri se nisu pojavile. Onih bez rezervacije je mnogo manje nego obično. Poslala sam Tajler Tajle ra kući. - Bio je samo jednom, Su. - Znam. - Rekao je da je baka Luela zla maćeha. - Bednik. Lu je napravila grimasu, ostavljajući mastan trag na već umazanom ogledalu. - Uobraženo đubre. Uglađeni drkadžija. Najsmrdljiviji među svim smrdljivim govnarima. - Znam. Lu je zastenjala u telefon. Su je nastavila: - Sutra ćemo videti šta ćemo. Lu je zakukala. - Idem. Hvala ti na svemu. Odmakla se od ogledala i pogledala u svoj odraz. Nikada nije izgledala lepo kad se napije. Obrazi su joj rumeni, kosa podseća na plast sena posle uragana; čak joj i odeća izgleda kao da je u njoj spavala. Jel’ Jel ’ to mrlja od sira na ramenu? Lu je uzela mokar ubrus i počela ovlaš da trlja mrlju. Nije imala dobru koordinaciju pokreta da bi je odstranila. Ozlojeđena i ponižena, ronila je suze, koje su se slivale niz vruće obraze. Pritisla je dugme na telefonu i ponovo preslušala poruku koju je Devlin ostavio ranije. - Lu, video sam članak. Veoma mi je žao što si dobila tako lošu kritiku. Zovi me da ti pomognem. Mogu da ti pomognem. Lu je prinela telefon ustima i rekla, obraćajući se snimku: - Ti si kriv. Nisi ti nikakav heroj, nema potrebe da mi pomažeš sad kad je sve propalo. - Lu je pritisla dugme za brisanje poruka i rukavom obrisala suze. Nije pošteno, ali više nije ni važno. Vreme je da se suoči sa stvarnošću. Keramičke pločice joj se pomeraju pod nogama. Možda bi to suočavanje sa stvarnošću moglo da sačeka.
~ 47 ~ Knjigoteka
daša&anna
Hoće li Al zvati? Osetila je uzbuđenje u stomaku - pijano i pometeno, ali uzbuđenje. Zaklela se da s njim neće razgovarati o poslu. Biće to njen beg od stvarnosti. Ne mari što joj je srce stalo kad ju je prigrlio i što je gorela od želje da ga opipa i otkrije šta se skriva ispod te uredne, uglađene spoljašnjosti. Uvek je znala kako da obuzda nagone. Ipak, ako s Alom bude zanemarila oprez, možda će uspeti da zaboravi da joj se život raspada.
~ 48 ~ Knjigoteka
daša&anna
7. Al je desnom rukom poravnao zgužvanu hartiju, a levom stavio telefon na uvo. Srce mu je tuklo toliko jako da je pretilo da zagluši zvonjavu. Sa svakim vibrirajućim zvukom tuklo je sve jače. Ne dišući, čekao je da se javi. Na laptopu je pisalo da je dvanaest i petnaest - više nego dovoljno vremena da se Lu otrezni od sajdera. Kad je čuo govornu poštu, grlo ga je izdalo. Trudio se da pronađe prave reči i da ne zamuckuje. - Zdravo, Lu. Al je... iz paba... i iz reda ispred trafike. Samo sam hteo da se dogovorimo kada ćemo da otkrivamo lepote Milvokija. Moj broj je 414... Klik. - Čekaj. Moram da isključim govornu poštu. - Njegovu poruku prekinuo je Luin glas. Čuo je klik, zatim bip, zatim: - Sranje. - Lu je nastavila: - Izvini, bila sam pod tušem. - Sjajno! Ovaj... Hoću da kažem... blago tebi. Kad bi ti odgovaralo da počnemo? - Da počnemo? - upitala je Lu. - Sa izazovom. Sinoć si obećala da ćeš mi dokazati da je Milvoki sjajan grad. Molim te, reci da se sećaš. - Da. Sećam se. Samo nisam shvatila da misliš ozbiljno. - A ne, ja veoma ozbiljno shvatam izazove. Ako odustaneš, to će biti sramota za tebe i tvoj grad. - Dobro. - Lu se nasmejala. - Kako ti se čini ponedeljak za dve nedelje? Ne mogu ranije. Poslaću ti pojedinosti kad ih budem imala. - Sjajno. Al je prekinuo vezu i zaokružio datum na stonom kalendaru. * * * Dve nedelje kasnije Lu je i dalje patila zbog loših vesti. - Jesi li dobro? - nadvikivala se Su sa klokotanjem vodo-kotlića, vodo- kotlića, mršteći se zabrinuto. Lu je obrisala lice mokrim uburusom. Zbog mirisa vlažnog papira, bezmalo je ponovo po novo završila nad klozetskom šoljom. šoljom. Bacila je ubrus i pokušala da pusti vodu mašući rukom ispred senzora na slavini u toaletu.
~ 49 ~ Knjigoteka
daša&anna
Napokon je uspela da se umije hladnom vodom. Klimnula Kl imnula je glavom neubedljivo. - Idi kući. Ionako ne radimo danas. - Ne dolazi u obzir da te ostavim samu - namrštila se Su. - Dobro, vratimo se knjigama. - A da napravimo pauzu za kafu? - Ne, moram da znam koliko je loše. - Pa, Harli i ja smo se složili da nećemo otići, Gertruda i Oto su obećali da će dolaziti. Tako da ćemo imati bar jedan stalan sto. Lu se nasmešila, ali se odmah zatim namrgodila. Posao je išao sve lošije. Lu i Su su se iz petnih žila trudile da naprave računicu. Restoran ne radi ponedeljkom da bi osoblje imalo slobodan dan, međutim, sada će morati da zatvaraju i nedeljom. nede ljom. Još uvek imaju nekoliko stalnih gostiju, a naiđe i poneki nov gost koji ne čita novine ili ne mari za kritike. Ipak, to nije dovoljno. Neki čak dolaze da bi potvrdili grozno iskustvo A. V. Vodiskog, te odlaze razočarani ljubaznim osobljem i savršeno pripremljenim francuskim jelima. Vratile su se za radni sto, gde su bile napravile mesta za digitron, i nastavile da ispisuju brojke. Luina nada je kopnela sa svakim novim redom, redom, dok na kraju nije završila u crnoj rupi. Morala je da nade način da popravi stanje. - Jedva smo pokrili troškove. Tek da ostanem u zelenim krok papučama i kuvarskim pantalonama od poliestera. Kako stvari sada stoje, ne vidim način da ostvarimo profit. Lu je zurila u brojke. - Trebalo bi da zatvoriš. Uskoro. Onda skupi šta god je ostalo i otvori drugi restoran, poput onog o kojem si pričala pre dve nedelje. Gledala sam po internetu - trolovi se ludo zabavljaju na Bru siti rivjuzu. - Kritike na internetu služe da se hejteri iživljavaju. To zna svako ko ima bar malo mozga. - Lu je odmahnula rukom. Su je pokazala na ekran. - Sudeći po ovome, nije baš tako. Trebaće godine da ljudi zaborave lošu kritiku u novinama i komentare trolova po internetu. Lu se ugrizla za usnu. Odložila je gomilu računa u kutiju od cipela na podu i primetila odblesak ispod papira. - Imam nešto ušteđevine. Dobro će doći. - Uzela je verenički prsten. Možda bih mogla i ovo da prodam. Raspitala sam se za kredit u nekoliko banaka. To bi trebalo da bude dovoljno. Možemo da nastavimo da radimo. Ko zna, možda će se desiti čudo.
~ 50 ~ Knjigoteka
daša&anna
Poslagala je papire i isključila računar. Su je sedela zavaljena u stolicu i posmatrala kako se Lu trudi da ne brizne u plač. Lu je trepnula nekoliko puta, a zatim ustala. - Možemo da krenemo. - Sudar, a? - upitala je Su smeškajući se znalački. Uvek zna šta da kaže da je oraspoloži. Lu se nasmešila i obrisala suzu koju nije uspela da zadrži. - Znaš da nije sudar. Samo ću biti turistički vodič i pokazati mu mnoge atrakcije atrakcije koje Milvoki nudi. - Da li se u te atrakcije ubrajaju i one koje se nude u tvojoj spavaćoj sobi? - Ne. - Lu je pocrvenela. - Nisam spremna za to. - Ali je zanimljiva ideja. Lu se setila Alovih ruku koje su je prigrlile u baru i mekih, nasmejanih usana. - Veoma zanimljiva ideja. - Kuda ga vodiš? - Počinjemo s osnovnim, pivo i sir. Lu je zgrabila kaput i ključeve i ostavila Su da zaključa restoran. Nadala se dobrom provodu koji će joj pomoći da malo zaboravi na muke. Planiranje izlaska pomoglo joj je da prebrodi p rebrodi teške dve nedelje otkako ga je poslednji put videla. Kao one dve nedelje pred Božić kad je bila dete: čekala je zoru pod božićnim svetlima, nagađala šta bi to moglo biti u kutiji ispod jelke nadajući se da je minijaturna kuhinja, o kojoj je sanjala otkako ju je spazila u božićnom katalogu Sina. Mama bi joj odvlačila pažnju božićnim zaduženjima: kitila je jelku srebrnim ukrasima, ukrašavala kolačiće u obliku irvasa i snežnih pahulja te kačila na kamin jarkocrvenu čarapu za poklone. Zbog silnog sanjarenja sanjar enja i priprema, bilo je to slatko iščekivanje, bezmalo bolje nego samo otvaranje poklona. Tako se osećala pred „drugarski izlazak” izlazak” s Alom. Hoće li izgledati onako dobro kao što se Lu seća kroz maglu? Hoće li poželeti da ga ponovo vidi? Hoće li mu se dopas ti Milvoki? Znala je da će dobiti odgovor na poslednje pitanje. Kao test, izabrala je najbolji kiosk u gradu. Ako bude znao da uživa u jednostavnom ali ukusnom klasičnom hamburgeru i smrznutom kremu kakve možete naći svuda u Viskonsinu, onda je možda vredan pažnje. Lu je otvorila vrata automobila auto mobila i shvatila da joj se odeća ode ća oseća na restoran. Mora da se istušira i presvuče. Bezbrižno popodne provedeno s nekim ko nema baš nikakve veze s poslom biće savršen način da skrene misli s borbe koja joj predstoji.
~ 51 ~ Knjigoteka
daša&anna
* * * Al je zviždao šetajući se ka jezeru Mičigen, gde će se naći s Lu. Zviždao? Kad je poslednji put zviždao? Poslala mu je poruku pre nekoliko dana. Poruka je glasila: Lekcija broj 1 - osnove 11.30 ponedeljak Nortpoint kastard Čekam te kod Dejzi Nortpoint kastard je jedan jedan od mnogih kioska u Viskonsinu Viskonsi nu koji prodaje hamburgere, pržene priloge i smrznuti krem. Tokom kratkog boravka u Milvokiju, dosta je slušao o smrznutom kremu, ali ga još nije probao. Činilo mu se da je u pitanju nešto veoma nalik sladole du, te je bio radoznao i jedva čekao da proba. Možda je nestrpljiv zbog društva, a ne samo zbog hrane. Često bi pomislio na Lu: na njene mile oči, baršunastu kožu, čak i na ožiljke. Odakle joj ožiljci? Malo je žena koje izgledaju dobro kad su pijane, ali Lu je bila dražesna i šarmantna i pomalo zavodljiva. A tek torta - ne može da zaboravi miris torte od kokosa. Nakon toliko oblačnih dana, sunce je gotovo pržilo. Al je išao šetalištem pored obale, ne obraćajući pažnju na žulj na peti koji mu se napravio od tesnih cipela. Nije se dosad šetao pored jezera, ali to je sasvim prikladno mesto za sastanak s Lu. Kiosk se nalazio malo severno od marine. Sve je vrvelo od dece koja puštaju zmajeve, onih što šetaju pse i simpatičnih starijih parova koji se drže za ruke. ruke. Dalje od obale video je nekoliko hrabrih jedriličara koji su otvorili sezonu i jezdili po hladnom jezeru. Učinilo mu se da ima dvadeset stepeni, ali kad je prošao stene, bilo je mnogo hladnije. Prošlo je dve nedelje otkako ju je poslednji put video, pa ipak, sećanje na susret s Lu bilo je živo, kao uspomene iz letnjeg kampa kad je bio dete. Vratio bi se kući i zaboravljao na neprijatnosti i lošu hranu, a sećanje je sa svakim danom bivalo sve lepše. Nakon dve nedelje, znao je da je preuveličao doživljaj s Lu i da očekuje previše. Hoće li opet mirisati na vanilu? Hoće li pegice na nosu opet plesati kad se nasmeši? Hoće li se razočarati kad se bude suočio sa stvarnošću? Napred je video crveni natpis kioska, ušuškan između velikih, starih krošnji. Lu je rekla da će čekati kod Dejzi. Kad je prešao poslednju ulicu i
~ 52 ~ Knjigoteka
daša&anna
približio se kiosku, bilo mu je jasno šta je htela da kaže. Svi stolovi i klupe bili su ofarbani tako da izgledaju kao holštajn krave - crne mrlje na beloj površini - i svaki što je imao uobičajeno ime poput Besi ili Mejzi. Lu je dobovala prstima po stolu Dejzi, čekajući ga i cupkajući. Pružio je korak kad ju je ugledao. Uklapala se u okolinu u običnim farmerkama, jednostavnoj jednostavnoj smeđoj majici sa v-iz v -izrezom rezom i bež starkama. Iako je bila sportski obučena, Al je morao da primeti kako smeđa majica lepo ističe njenu svetlu, baršunastu put, kao i rićkast sjaj duge kose. Nikada je nije video očešljanu i veoma mu se dopala. Kosa joj je bila meka, glatka i lepršava, kao da ne koristi ni lak ni gel - takoreći mami da je dodirneš. Stao je ispred nje. - Kasniš - ukorila ga je Lu. - Drago mi je što nisam naručila kad sam stigla pre petnaest minuta. Hrana bi se ohladila. - Pokušavala je da mu prebaci, no Al je primetio smešak u uglovima usana. Pogledala ga je od glave do pete i rekla: - Baš si se doterao za kiosk na obali jezera. Izgledaš kao Tim Gan na odmoru. Al je pogledao u svoje kaki pantalone na ivicu, tamno -plavi džemper preko bele majice i odgovarajuć kaiš i cipele. Zaista, niko ne bi pomislio da je iz Milvokija i da je došao da pojede hamburger i šejk na plaži. Čak su mu i pokreti nekako usporeni - previše sati provodi zgrbljen nad računarom. Slegao je ramenima. - Zato sam ovde. Da bi mi pokazala sve lepote Milvokija i preobratila me. Luine pegice su zaplesale. Nešto ga je steglo u grudima. Pogrešio je. Ono što je upamtio bleda je slika stvarnosti. Lu je ustala i rekla: - Uzeću od svega pomalo kako bi mogao da stekneš pravu sliku. Ima li nešto što baš ne voliš? - Nema. Jedem sve - kazao je Al. Pao je u iskušenje da kaže sir, ali ne bi uspeo da se ne nasmeje. Al je strastveni ljubitelj sira još od detinjstva. Po njegovom mišljenju, viskonsinska viskon sinska opsednutost sirom je nešto lepo u moru lošeg. - Dobro. Pre nego što naručim, poštovaćemo jedno pravilo: nema razgovora o poslu. Važi? - Ne želiš da znam da si vatreni propovednik sajdera? - Lu se nasmejala, a Alu je srce preskočilo. Klimnuo je glavom. - Važi. Sve bolje od boljeg. Dok je Lu naručivala polovinu jela sa menija, Al je čitao. Hamburgeri, pomirit, sendviči, mnoštvo kojekakvih priloga i sireva. Tog jutra je na internetu istraživao o restoranu i saznao da je vlasnik Bartolota grup, kompanija koja poseduje nekoliko najboljih restorana u Milvokiju. Tek treba da proba hranu u nekom od njih, ali nema previše smisla pisati
~ 53 ~ Knjigoteka
daša&anna
kritiku za nedodirljivog džina kao što su oni. Nortpoint kastard ima jedinstvenu saradnju sa gradom; iznajmljuju prostor na atraktivnoj lokaciji od grada i tako doprinose živoj atmosferi na obali jezera. Izgleda da nagodba savršeno funkcioniše. U to junsko popodne u ponedeljak red je bio dugačak, dok je šetalište vrvelo od ljudi. Lu se vratila s ogromnim poslužavnikom punim hrane i objasnila: Naručila sam jedan hamburger da podelimo, ali sam rekla da priloge stave posebno. Preporučujem namaz od sira sa prženim lukom i slaninom. Naručila sam i sendvič s grgečom, pohovan luk, pomfrit, šejk od jagode i sir pržen u dubokom ulju. Sir je najbolji u Milvokiju, možda i u celoj državi, ali to bih morala još da istražim. Najzad, tu je i njihov domaći sos od sira. Jedi dok je topao jer će se zgrušati kad se ohladi; tako znaš da je pravi. Al je posmatrao obilje hrane ispred sebe. Mirisalo je kao kod kuće. Podsetilo ga je na lokal u Vindzoru gde je s porodicom često jeo ribu i pomfrit. Počeo je s nadaleko hvaljenim sirom. Komadići su bili vrući, a malo belog čedra iscurilo je na tanjir. Kad je zagrizao, spolja su bili h rskavi i slani. Sir se razvukao od Alovih usta do ruke. Očekivao je nešto više nalik štapićima od mocarele, ali ne to. Ne samo da je hrskavo i meko iznutra već je osetio čedar i ukus mu se dopao. Ne, nije mu se samo dopao, ukus je bio božanstven. - Kako se ovo pravi? - pitao je Al pokušavajući da ugura u usta rastopljen sir koji mu se zakačio za bradu. - To je sirna gruda. Znaš ono kad prave sir, pa imaš gruševinu gru ševinu i surutku. To je onaj deo deo koji se zgruša, odvoji od surutke, su rutke, zatim se, obično, presuje u blokove, koje ovde u Viskonsinu prodajemo iseckan na kockice. Kupićemo malo za usput kad krenemo ka sledećem poglavlju današnje lekcije. Tako ćeš u svakom trenutku moći da uživaš u ukusnom siru. Al nije mogao da prestane da se smeška dok mu se sir razvlačio n a sve strane. S teškom mukom je uspeo da prestane da trpa sir u usta, te prešao na hamburger. Neštedimice je premazao svoju polovinu hamburgera onim što je Lu nazvala namazom od sira, dodao dosta prženog luka i list slanine. Nije neki ljubitelj hamburgera, ali ovaj izgleda primamljivo. Sokovi su potekli na meku, ovlaš prepečenu zemičku; sir je odmah počeo da se topi i curi sa strane. Moraće da se isprlja. Zagrizao je. Hamburger je bio ukusan gotovo kao i sir. Zemička je bila meka i lako prepečena, baš kako treba. Luk i slanina su se sjedinili sa sirom, koji se topio i mešao sa sokovima iz mesa, a zatim nastavio da curi niz Alovu ruku. Onda je umočio pomfrit duboko u domaći sos od sira. Lu je opet bila u pravu - sos je bez sumnje domaći i mnogo bolji nego ona ona smesa iz konzerve koju uglavnom poslužuju po restoranima. To je verovatno najukusnija hrana koju je jeo otkako je stigao u Milvoki. Zatvorio je oči i uživao.
~ 54 ~ Knjigoteka
daša&anna
* * * Lu je pažljivo posmatrala Ala. Videla je da uživa u hrani. Zvakao je polako i pažljivo, zatvornih očiju i probuđenih čula. Primetila je da su mu trepavice veoma duge i tamne. Kao dva mala smajlija iznad obraza istog oblika kao osmeh na usnama. Za jedva primetnu bradu zakačila mu se mrvica sira. Sviđa joj se što je tako neobrijan. Da li ponekad pusti bradu? Jela je polako, ne želeći da mu kvari zadovoljstvo neobaveznim ćaskanjem. Osim toga, voli da posmatra ljude kako uživaju u živaju u hrani. Devlin nikada tako ne uživa u hrani. Jede da bi uneo gorivo, a ne da bi zadovoljio čula. Zašto je ne ostavi na miru? Pre P re nekoliko dana zatekla je nov mikser kičenejd na kuhinjskom pultu, onaj crvenkast model od osamsto dolara za kojim Lu čezne godinama. Na njemu je bila zakačena jedna od onih njegovih glupavih cedulja na kojoj je pisalo: „Saslušaj me. D.” D.” Ušao je u njen stan rezervnim ključem kao da je to normalno, te Lu sada mora da promeni bravu, što je još jedan trošak koji ne može sebi da priušti. Njegov bezobrazluk ju je toliko razbesneo da je bacila mikser u kontejner za đubre, ali je odmah dotrčala nazad da ga izvadi. Ako već neće da ga zadrži, daće ga nekom kome treba. Obrisala ga je sredstvo m za dezinfekciju i ostavila susedima su sedima prekoputa, mladom paru koji je nedavno dobio dete. Pokazaće im kako mikserom da pripremaju hranu za bebu. Lu je sa zadovoljstvom posmatrala kako Al uživa u svakom zalogaju. U sebi se zaklela da će mu skuvati savršen obrok, samo da bi ga posmatrala kako uživa. Možda kubansku svinjetinu sa crnim pasuljem, pirinčem i korijanderom. Prava letnja gozba - sa sve mohito koktelima i mohososom. Ako toliko uživa u hamburgeru, onda će mu se zavrteti u glavi od njene kuhinje. Al je progutao poslednji zalogaj i popio šejk od jagode. - Potpuno i neočekivano božanstveno - rekao je. - Jesi li se preobratio? - U šta? - U obožavaoca Milvokija? - Grad se ne sastoji sastoji od prženog sira i ukusnih hamburgera, ali ću svakako ponovo jesti ovde. Šta je sada na redu? - Al je pogledao oko sebe, kao da će se njihova naredna stanica nekim čudom pojaviti negde na parkiralištu poput fatamorgane.
~ 55 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu je ustala, bacila smeće u kantu kan tu u obliku krave i rekla: - Na redu je pivo. - Krenula je nadajući se da će Al poći za njom, što je on i uradio. Lu je čula njegove korake i nasmešila se. Došli su do njene ulubljene, crne honde sivik. Zadnji prozor nije mogao da se otvori, klimaklima -uređaj je radio samo povremeno, dok je auspuh propao pre mnogo godina za vreme vre me snežne oluje uobičajene za Viskonsin. Ipak, automobil je radio uz vrlo malo održavanja i palio svako jutro, čak i u januaru kad je sve zaleđeno. - Treba li da se osećam bezbedno? Lu se nasmejala. - Ne boj se, neko ga je ulubio na parkiralištu. Nisam ni bila prisutna. Al je ušao u automobil i uredno vezao pojas, te su krenuli u potragu za pivom i svežim sirom kao što je Lu obećala. * * * Kada se Al vratio na posao posle pustolovine s Lu, kosa k osa mu je bila raščupana od vetra. Nosio je malu plastičnu kesu s belom nalepnicom na kojoj je bila odštampana težina i cena po kilogramu. - Jedeš li sir? - pitao je Al i stao iza Džonove stolice. Ispružio je otvorenu kesu ka Džonu, a ovaj je zgrabio punu šaku. Škrip! - Mmmmm, svež. Volim kad je svež. - Mrvica mu je pala na bradu. Nije je sklonio. - Znači, znaš za škripanje? Ludo. - Da, znam za škripanje, samo svež sir škripi pod zubima. - Baš je dobar - rekao je Al žvaćući veliki komad sira koji je ubacio u usta. - Šta se događa i zašto si toliko uzbuđen zbog sira što škripi pod zubima? - Zato što nisam imao pojma da postoji. - Čekaj. Pitao si me za Nortpoint kastard, zar ne? Nije valjda da pišeš kritiku? - Džon je začkiljio sumnjičavo. - Da i ne. - Zašto si onda išao? - Išao sam s nekim na ručak. - Išao si s nekim na ručak? S nekom devojkom? Gde si je upoznao? Ima li drugaricu?
~ 56 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Nema teorije da te upoznam ni sa jednom ženom koja je pri zdravoj pameti niti s njenom drugaricom. Premrle bi od straha kad bi v idele tu tvoju bradu. Kad ćeš da se obriješ? - Nikad. To je deo mene. - Žene ne vole muškarce s mrvicama od hrane u bradi. - Neke vole. - Jel’ Jel’ i za to postoje sajtovi? Džon se nasmejao, zgrabio još nekoliko komada sira pre nego što se Al izmakao i vratio poslu. Još uvek pripit nakon obilaska pivare Špreher, Al je stavio sir s leve strane, zbog miša, i polako seo. Očekivao je da će obići pivaru Miler, koja proizvodi sasvim zadovoljavajuće ali nezanimljivo pivo. Špreher je nešto sasvim drugo. Prava lokalna pivara sa sjajnom ponudom. Čak su i gazirani sokovi premašili njegova očekivanja. Bezalkoholno pivo bilo je među najboljima koje je ikada probao, ali gazirani sok od vanile je bio savršen. Dok je sedeo sam za stolom sa sirom što škripi pod zubima, Al je morao morao da prizna da se dobro proveo prvi put otkako je došao u Milvoki. Luin nepresušan polet kad je lokalna hrana u pitanju bio je zarazan i smirujuć u isto vreme. Nije ni bio svestan koliko je postao napet. Druženje s Lu bilo je kao melem na ranu - trenutno olakšanje. olakšanje. Jedva čeka da vidi šta je sledeće.
~ 57 ~ Knjigoteka
daša&anna
8. Al je prešao preko uskog, belog mosta i našao se u savršenoj verziji raja kakva se može videti u filmovima iz osamdesetih. Obreo se u Paviljonu Kvadrači Kvadrači Muzeja umetnosti u Milvokiju, ili Kalatravi, kako ga često č esto nazivaju po arhitekti koji ga je projektovao. Sve je bilo belo. Sa svake površine odbijali su se bleštavi sunčevi zraci. Mermerni pod podsećao je na najbolji sladoled od vanile, tu i tamo prošaran tamnim, bogatim kremom od čokolade. Zidovi su takođe bili snežnobeli, sa asimetričnim svodovima koji vode u dugačke, blistave hodnike i središnji deo muzeja. Iznad Alove glave dizala se staklena kupola visoka dva sprata, s ogromnom konstrukcijom od belih belih betonskih greda sa spoljašnje strane nalik na raširena krila ptice u letu. U sumrak, krila se skupljaju uz glavnu zgradu, ali tokom dana stoje širom otvorena. Zgrada zaista podseća na pticu: krila samo što ne zalepršaju. Bela konstrukcija spolja liči na kostur, ali ne izgleda sablasno, već je više nalik skeletu skele tu dinosaurusa u prirodnjačkom muzeju. Al je potražio Lu pogledom. Nije je bilo. Dobro je. Ne želi da ga opet čeka, kao pre dve nedelje u Nortpoint kastardu. Krenuo je ka prozorima koji gledaju na jezero i završavaju se u obliku slova V iznad nemirne vode - kao most. Okna se pružaju u visinu i dužinu, te se možete nagnuti preko ivice i steći nelagodan utisak da ćete pasti, sve dok ne dodirnete staklo. Video je mrlje dole na oknu, dokaz da nije samo njega privukao pogled. Iznad ulaza lebdela je ogromna pokretna skulptura u obliku crvenih, crnih i plavih tačaka, omaž minimalizmu. Između dva sprata visila je divna skulptura od duvanog stakla jarkih boja. Sve to podsetilo je Ala na eksploziju konfeta i zidne ukrase - liči na neku proslavu zauvek zaleđenu u prostoru i vremenu. Al je tražio Lu u mnoštvu posetilaca rasutih po muzeju. Bio je sav ustreptao od nervoze. Ogromna građevina činila ga je još nervoznijim ostavljajući ga pomalo bez daha. * * * Lu je posmatrala Ala kako gleda uvis u Kalatravina krila koja se dižu u nebo. Sunce je već bilo visoko odskočilo, iako je bilo tek deset ujutru. Osmeh joj je ozario lice dok ga je posmatrala kako se divi veličanstvenoj građevini. Za drugi susret izabrala je muzej, i to iz dva razloga: prvo, zato
~ 58 ~ Knjigoteka
daša&anna
što predstavlja savršenu protivtežu siru i pivu. Danas neće biti neke posebne hrane, mada je ponela nešto da pregrizu pored jezera. Drugo, muzej je čudesno lep, čak i za intelektualca kao što je Al. Uvek se nađe nešto novo čemu možeš da se diviš. - Prvi put si ovde? - pitala je Lu kada je prišla dovoljno blizu. Čuvši njen glas, Al je brzo okrenuo glavu. Smešak mu se pojavio na licu i odmah nestao. Unervozila se od ushićenja. - Tražim lepljivu traku. Tako se vi se vi snalazite ovde u Milvokiju, Mil vokiju, zar ne? Lu ga je pogledala nestašno. - Izumeli smo posebnu, belu lepljivu traku koja se ne vidi, a zatim je prekrili italijanskim mermerom. Oboje su udahnuli duboko. Lu je pogledala unaokolo i pokazala glavom ka kineskoj postavci. - Hoćemo li? Lu je krenula prva, Al za njom. Ušli su u tiho predvorje. Širokom, krivudavom stazom posetioci su prolazili pored šarenih, svilenih tapiserija, izrezbarenog nameštaja i emajliranih ukrasa koji su nekada stajali u Zabranjenom gradu. - Možeš li da zamisliš kako je bilo onima koji su prvi imali priliku da vide sva sva ova dela nakon što su osamdeset godina čamila pod ključem? Kul, a? - Neverovatno. Lu je pogledala u Ala pitajući se je li ozbiljan ili zajedljiv. Otišao je da pogleda jedan emajliran eksponat s mnogo detalja. Osetila je kako se razdaljina između njih povećava, kao da se nalaze na dva kraja bandži užeta koje se sve više rasteže, da bi ih na kraju opet spojilo. Sa svakim korakom bila je sve napetija. Osetila je potrebu da smanji razdaljinu i tako odagna teskobu i sve veći strah od samoće. Je li to zbog bola bol a koji joj je Devlin naneo ili zbog Alovih još neistraženih čari? Ipak, rešila je da bude jaka. Lu se osvrnula unaokolo. Na zidu su bile ispisane izreke koje se pripisuju kineskom caru Ćanlungu. Jedna joj je zapala za oko: „Sreća se rađa u srcu, ali ponekad poneka d zavisi i od toga gde se srce nalazi” . Lu je zurila u reči i pustila da joj prodru do srži i postanu deo nje. Sada zna - biće ponovo srećna. Tu se oseća bolje, daleko od svega, daleko od svih koji očekuju nešto od nje. Sreća joj uglavnom izmiče, te ona odlazi u potragu za njom - na mesta kao što je ovo, upravo sada. Srećna je zbog divnih predmeta, srećna je sa svojim ponekad uštogljenim prijateljem i srećna je jer je načas pobegla od odgovornosti. Nalazi sreću tamo gde može i kada može. Opustila se. Udahnuvši duboko, Lu se okrenula da pogleda sledeći eksponat i naletela na Ala. Oh!
~ 59 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Izvini - rekla je Lu. Od dodira su joj prošli žmarci niz kičmu. - Sve je u redu. Budi slobodna da i ubuduće nalećeš na mene. Izgleda da nam to dobro ide. - Ha! Vickasti Englez. Al se nadao da će se sudariti s Lu. Baš zato je stao iza nje dok je zurila u zid. Video je da se zagledala, te je i on počeo da proučava izreke na zidu. Sreća - ne može da se seti kada je poslednji put bio srećan. Možda pre liona, onda kada je s roditeljima roditelji ma išao na izlete po engleskim ruralnim krajevima. Ručali bi u malim seoskim pabovima, vozili se do vrha brda da vide šta je na drugoj strani i zajedno večerali u smiraj dana. Čekaj - nije baš tako. Bio je srećan na prvom sastanku s Lu, dok je jeo hamburge r sa sirom i prvi put probao pržene komadiće sira. Sunce je sijalo, a svet brujao oko njega. Nije bilo zajedljivosti, nije bilo pretvaranja, samo uživanje. Možda mnogo više zavisi od toga gde se srce nalazi nego što je car slutio. Al je stavio ruke na Luina ramena da je pridrži. Svidela mu se toplota pod prstima i začuđen pogled u njenim očima. Sklonio je ruke i okrenuo se ka poslednjih nekoliko eksponata, pre no što će ući u nezaobilaznu prodavnicu suvenira na kraju izložbe, a zatim u deo gde su smeštene stalne postavke. Mada je nije više dodirivao, osećao je kako mu se toplota širi celim telom. Da, bez sumnje zavisi od toga gde se srce nalazi. Al i Lu su ušli u drugu prostoriju, gde su na jednom zidu visili jednostavni crveni, žuti i plavi kvadrati. Plavi plastični pravougaonik stajao je naslonjen na drugi zid, poput ogromnog zaboravljenog građevinskog bloka. Iz još jednog zida virili su providni i narandžasti kvadrati, nalik policama u nekom modernom evropskom potkrovlju. - Ovaj prostor vređa moju inteligenciju intelige nciju - rekao je Al. Lu se osmehnula na Alovu oštru opasku. - Nisi obožavalac minimalizma? - Ni najmanje. - Volim potencijal minimalizma. Možeš ga pretvoriti u bilo šta. Sve je prepušteno mašti. - Pokaži mi, nemoj da mi govoriš. Umetnost nije ono što mogu da uradim, jer znam šta ja mogu. Hoću da vidim šta umetnik može da uradi. Kad ovo gledam, izgleda mi kao da je umetnika mrzelo da smišlja nešto originalno i da je samo rastavio lego kocke. To je lenjost. - A šta bi ti stvarao? Al se zamislio. - Kada bih bio umetnik, kao što nisam, stvarao bih prizore koji slave nešto jednostavno. - Ali ti jesi ti jesi umetnik. Pišeš, zar ne?
~ 60 ~ Knjigoteka
daša&anna
Preseklo ga je u stomaku stom aku dok ga je Lu posmatrala. Odmeravao Odmeravao je sve mogućnosti. - Bavim se slobodnim novinarstvom. - Slegao je ramenima. - To nije umetnost koja se izlaže u muzeju. - Poznavao je mnoge novinare koji bi ga zbog te izjave tresnuli po nosu, i to s pravom. - O čemu pišeš? Al je progutao knedlu i prepredeno je pogledao. - Dakle, sad pričamo o poslu, a? Znaš, i ja imam nekoliko pitanja za tebe. Kao na primer, kada ćeš priznati da se baviš izradom minijatura od komadića sira? - A ti ćeš obznaniti da je „slobodan novinar” novinar ” šifra za britanskog šetača pasa milvokijske elite. Lu ga je nestašno ćušnula kukom i prošla pored njega. Krenuo je za njom preko parketa do susedne prostorije, gde je stala ispred slike dve vaze s ljiljanima. Boje i smeli pokreti četkicom podsetili su ga na Van Goga i Matisa, međutim, kada se primakao, video je nepoznato ime. - Ovakvu sliku bih volela da imam. Svetlu, veselu. Koja me jednostavno uveseljava i nema nikakvu snažnu poruku. Al je hteo da se složi s njom i taman je zaustio da nešto kaže, kad se iz Luinih nedara začuo lavež. Pocrvenela je i zavukla ruku u košulju. - Izvini, posao. - Javila se. - Šta ima? S telefonom na uvetu, Lu je polako otišla u susednu prostoriju. Al se trudio da ne prisluškuje, ali je ipak čuo razgovor. Nije pristojno prisluškivati, ali on je hteo da zna kako Lu provodi vreme kad nije s njim. - Zvala si Džoa? Tišina. - Ako to bude obavio danas, reci mu da ću mu platiti deset posto više; petnaest, ako završi do dva. Tišina. - Znam. Ako ne može, pošalji porudžbinu u Kinko. Tišina. - Ništa? - Lu se počešala po čelu slobodnom rukom. Tišina. - Smisliću nešto. Tišina. - Dobro. - Lu se zaustavil zaustavila i Al je primetio da ga posmatra. Pocrvenela je. Sviđa mu se kad joj se najpre zažare obrazi, a onda joj i uši pocrvene. - Dobro. Čujemo se kasnije. Zdravo. Al se nasmešio jer je mogao da pretpostavi kako je tekao taj poslednji deo razgovora. Lu je tutnula telefon nazad u grudnjak i sustigla ga. Stajao
~ 61 ~ Knjigoteka
daša&anna
je ispred velikog, belog platna sa četiri crna slova urađena u tehnici stensil. Fi O gore, O i L 4 dole. - Izvini. Posao. Igranka bez prestanka - rekla rekla je Lu. - Je li sve u redu? Lu se ugrizla za usnu. - Dobila sam groznu kritiku i zato imam problema. A prokleti aparat za kopiranje pokvario se u najgorem trenutku. - Pogledala je u platno i nasmešila se. - I ova slika bi mi dobrodošla. Kao podsetnik. - Žao mi je što to čujem i slažem se. - Al je klimnuo glavom. Sve je više pitanja u vezi s Lu. Gde radi? Je li loša kritika njenog šefa baš toliko loša? Zašto je izabrala da joj telefon zvoni kao lavež? Zašto drži telefon u nedrima i da li bi mogao da joj pomogne p omogne da se javi kad bude zazvinio? Prvi put posle mnogo vremena želeo je odgovore na sva ta pitanja, a o na mnoga druga. Želeo je da je bolje upozna, i svakako da je nasmeje ili joj bar izmami osmeh. Luin osmeh može da zaseni sunce. Malo je nedostajalo da prevali preko usana sva ta pitanja. - Sećaš li se našeg prvog susreta? - Da? Lu kao da je bila radoznala da vidi kuda će ih to pitanje odvesti. - Kuda si se bila zaputila s onom tortom od kokosa? Lu se namrštila. Al se pokajao što je pitao. - Nema veze. Neću da zabadam nos u tvoja posla. - Ne, u redu je. - Lu je podigla ruku. - Torta je bila za mog tadašnjeg verenika. Htela sam da ga iznenadim, međutim, on je mene iznenadio jer je imao neočekivanu gošću. I tako, nema više verenika. - Uh! Žao mi je. Slegla je ramenima. - Bolje je tako. Kad malo razmislim, bila sam više deo poslovnog plana nego ljubav njegovog života. - Lu je posmatrala mapu na obližnjem zidu. Moraš da vidiš još nešto, a onda idemo napolje da užinamo. Prošla je kroz još jednu prostoriju i otišla do kraja hodnika, gde je stajala ogromna crna kocka. Na njoj se nalazilo nekoliko stepenica i tamna zavesa. Vodič je pokazao na korpu s plavim nazuvcima. Kad su ih navukli, popeli su se uza stepenice i otišli iza zavese. Lu je sigurnim korakom zgazila u centar sobe, no Al je oklevao. Izgledalo je kao da Lu lebdi među milionima zvezda. Spustio je pogled i napravio korak napred. Iako je znao da gazi po čvrstoj površini i čak video tragove stopa na pleksiglasu, Al je imao utisak da će pasti u ništavilo. Stajao je nasred male, mračne sobe, udaljen nekoliko centimetara od Lu. Bili su sami u svemiru, zajedno. 4
Eng.: FOOL. Budala. (Prim. prev.)
~ 62 ~ Knjigoteka
daša&anna
Svih šest strana pravile su iluziju beskrajnog zvezdanog prostora. Gledao je gore-dole gore- dole i uživao u ludom osećaju da čvrsto stoji na zemlji i ujedno pluta u svemiru. Neverovatno je kako um može da se poigrava nama. Al je stavio ruku na Luino rame da bi joj privukao pažnju. - Božanstveno - rekao je. Kad ju je dodirnuo, Lu je zadrhtala i kratko udahnula. Nešto ga je preseklo u stomaku. Je li to zbog njega? Možda se samo trgla? Da, biće da je to - samo još jedna varka. Lu je krenula ka vratima i Al je spustio ruku. - Hoćeš li da pregrizemo nešto? Ponela sam đakonije. - Okrenula se i izašla iz Sobe beskraja, kao da je nestrpljiva nes trpljiva da se vrati na svetlost dana. Al je krenuo za njom. Gladan je, ali čega? * * * Lu je iz prtljažnika izvadila ćebe i Sendikovu plastičnu kesu pa se pridružila Alu, koji je sedeo na travi. Još uvek je podilaze žmarci od njegovog dodira u Sobi beskraja. Tačno pre mesec dana uhvatila je Devlina s drugom. U neku ruku nije primereno da već oseća žmarce zbog drugog muškarca, ali tako je. Al je sedeo okrenut leđima i zurio preko sive vode jezera Mičigen, Mičigen, čkiljeći u sunce. Galebovi su se obrušavali iznad njih u potrazi za komadićem hleba ili bačenim sendvičem. Dobacila je Alu ćebe i prenula ga iz sanjarenja. - Hvataj. Možeš li da rasprostreš? - Počela si da deliš zaduženja? - Nema ništa besplatno. Moraš da zaradiš ručak. Al je ustao i raširio ćebe preko trave. Seli su i Al je posmatrao kako Lu vadi hranu iz kese. - Kakve su to ukusne đakonije? - Ništa posebno. Lu je izvadila čedar star četiri godine i stavila ga na malu dasku za sečenje s nožem pored. Zatim je pružila Alu plavu bocu vina i dve plastične čaše. - Imaš tu čast da otvoriš. Može? Al se iznenadio kad je video sajder u boci nalik onoj za šampanjac. - Sajder u ovakvoj boci poslednji put sam video u Francuskoj. Uzbudljivo.
~ 63 ~ Knjigoteka
daša&anna
Uklonio je metalni prsten i izvadio čep, dok je Lu rezala sveže, crvene jabuke. Spretni prsti sekli su voće na jednake kriške. Iz kese je izvadila veknu hleba sa hrskavom korom i još nešto zavijeno u mastan papir. - Šta je to? - upitao je Al pokazujući na tajnstveni zamotuljak. - Ovo najviše volim. Ručno pravljen puter iz lokalne mlekare. Mogla bih da ga jedem kašikom. - Lu je izvadila puter iz papira i otkinula parče hleba. Nije upotrebila nož, već je hlebom zahvatila malo putera i dala parče Alu. Ostavio je bocu sajdera sa strane i zagrizao. - Opa! - promumlao je Al punih usta. - Ovo je neverovatno, neverovatno, jebote! Ima neku oštru notu koja se savršeno slaže s kremastom strukturom. Još sa hrskavim hlebom... Fantazija! Namazao je još putera na drugi kraj parčeta hleba. Lu se nasmešila. Nije se prevarila kad je u pitanju Alov ukus. Zna da uživa u dobroj hrani. Dodao joj je čašu sa sajderom i ona je otpila gutljaj. Njen omiljen sajder. Penušav, ni previše sladak ni previše suv. Otkinula je komadić čedra i ostavila ga da joj se topi na jeziku mešajući se s aromom sajdera. Zagrizla je i osetila kako ka ko sajder ublažuje oštrinu sira; iznenađujuće dobra kombinacija. Možda će to upotrebiti u restoranu. Al ju je trgnuo iz misli. - O čemu razmišljaš? Lu je otpila gutljaj sajdera kako bi sredila misli. - O poslu. - A da! Zamišljaš svoju sledeću dioramu s prepariranim glodarima? Lu se zakikotala iza crvene plastične čaše. - Pa, pričaj mi o porodici? Viđaš li ih često sad kad si ovde? - pitala je Lu napokon. - Ne baš. Moji još uvek žive u Vindzoru. Tata predaje u školi. - Imaš li brata ili sestru? - Imam brata. Bezobrazno je uspešan i šarmantan. Mrzim ga. - Vidim da to nije istina. - Nije. Ali nikada neću izaći iz senke starijeg brata. - Al je pijuckao sajder, dok je Lu sklapala sliku njegove porodice na osnovu onoga što je saznala o njemu. - A tvoja porodica? - upitao je. Lu je udahnula kratko i posmatrala Ala. Je li spremna da mu se poveri? - Sama sam. Roditelji su mi poginuli u teškoj saobraćajnoj nesreći pre nekoliko godina. Jedinica sam.
~ 64 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Zaista mi je žao. - Spustio je čašu i dotakao Luinu nadlakticu. Volela V olela bi da zatvori oči i nasloni glavu na njegove grudi, ali ne želi da igra na kartu sažaljenja. - Hvala ti. Prošlo je već nekoliko godina od tada. Imam divne prijatelje koji mi pomažu da popunim prazninu. Poznajem i jedan stariji par koji me je bezmalo usvojio. Al ju je stegao za lakat, a zatim su nastavili da jedu u tišini. Posmatrali su kako oblaci promiču preko jezera. - Stvarno sam majstor da pokvarim raspoloženje, zar ne? - rekao je Al smejući se samom sebi. I Lu se nasmejala uhvativši ga za ruku. Učinilo joj se da je razrogačio oči, ali to je trajalo jedva delić sekunde. Možda ima devojku? - Ni slučajno. - Lu je gledala u svoje ruke. - Dakle, čuo si o mom tragičnom ljubavnom životu. Ima li kod tebe propalih veza? - Propalih... Dobro si to rekla. - Al je zaćutao. - Bila je samo jedna. Mislio sam da smo srodne duše, dok nije pokušala da se kresne s mojim bratom. Zvala se Porcija... To je trebalo da mi bude upozorenje. - Gadno. - Lu se namrštila kao da je zagrizla limun. - Neko je zaista dao ime... - Kada ćemo se opet videti? - prekinuo ju je Al, a zatim pogledao ka jezeru i povukao ruku da bi uzeo krišku jabuke. - Mislim, zaista mi je zabavno. Lepo je imati nekoga da ti pokaže šta propuštaš i s kim možeš da razgovaraš o propalim ljubavima. Lu ga je posmatrala. Shvatila je da je protraćila toliko vremena s Devlinom, a mogla je da nade nekoga ko želi da provodi vreme s njom i uživa u onome što ona voli. Al je pogrešio po grešio - on njoj pokazuje šta je propustila.
~ 65 ~ Knjigoteka
daša&anna
9. Zeleno trepćuće svetio drečalo je poput derišta kome je sladoled ispao u slivnik. Kada bi samo nestalo. Ipak, nije mogla da pusti da trepće unedogled. Lu je videla identifikaciju i znala je ko je ostavio poruku. Ugrizla se za usnu dobujući kratkim noktima po pultu. Brzo, kao kad skočite na glavu u hladno jezero ili skinete flaster, Lu je pritisla taster za puštanje poruka. - Elizabet, Devlin je. Nadam se da ti se sviđa mikser. - Sviđa se susedima - odgovorila je Lu obraćajući se snimljenoj poruci. - Doći ću danas u dva. Vidimo se. - Važi. Lu je prit isla isla dugme za brisanje brisanje i uzela tašnu i malu plavopla vo-žutu žutu torbu sa spakovanom odećom. Izašla je iz stana i za sobom zaključala vrata s nedavno ugrađenom novom bravom. * * * Prošlo je skoro tri nedelje otkako je Al stajao u Sobi beskraja s Lu. Setio se kako je mirisala mi risala na vanilu i bilo mu je toplo oko srca. Pogledao je kroz prozor da vidi je li stigla ulubljena crna honda. Nije je bilo, te se okrenuo od prozora i pogledao po stanu, već zamišljajući Lu u svakoj sobi. U stan na dva nivoa uselio se pre dva meseca, ali otad gotovo ništa nije promenio u njemu. Sviđa mu se tako prostran, bez pregradnih zidova i sa svetložutim ciglama nosećih zidova. I ranije mu se dopadala ta boja i minimalistički stil. Tek Tek kasnije je saznao sazna o da su cigle karakteristične za milvokijsku arhitekturu. Lakirane drvene grede i stubovi daju toplinu prostranim, golim zidovima od cigle. Podovi su od ružinog drveta, a boje se kreću od zlatnožute do tamnocrvene. Prozori gledaju na prometnu ulicu, pa lako može da prati kada će se Luin automobil pojaviti. U prizemlju se nalazi dnevni boravak, kuhinja, radna soba i kupatilo za goste, koji mu nikada ne dolaze. Galerija gleda na prizemlje i tu se nalazi spavaća soba i glavno kupatilo. Osim jedne barske stolice stolic e pored kuhinjskog pulta i radnog stola blizu visokih prozora koji gledaju na ulicu, Al na donjem nivou nema mnogo nameštaja. Radnu sobu koristi kao ostavu. U njoj se trenutno nalaze bicikl i nekoliko kutija s kuvarima.
~ 66 ~ Knjigoteka
daša&anna
Otvorene stepenice vode na galeriju do Alove spavaće sobe s velikim bračnim krevetom prekrivenim sivim jorganom i mekim, belim jastucima. Al voli da utone u udoban krevet. Bila je to njegova jedina velika kupovina u Milvokiju. Na vešalicama u plakaru vise pantalone i košulje, kao i dva odela koja retko nosi. Međutim, čarape, majice i pidžame još stoje u otvorenim koferima, kao da će svakog trenutka morati da beži. Noću uglavnom radi za stolom. Starudija koju je našao na nekoj garažnoj rasprodaji dovoljno je stabilna da na njoj stoji računar, a ipak dovoljno jeftina da može da je ostavi kad se bude odselio. Kolumne voli da piše noću, nakon povratka iz restorana, dok mu je sve još sveže u sećanju. U ponoćnoj tišini prozor se pretvara u ogledalo u kojem se vidi prazan, osvetljen stan iza njegovih leđa, a koje ga ujedno štiti od saobraćajne buke i uličnog svetla. Samo zvuk automobila i lupanje vrata podsećaju ga da se s druge strane okna odvija život. Mirno je - to je njegovo utočište od svetložute cigle. Al je ušao u kuhinju. Zamislio je Lu kako sedi za pultom od crnog mermera, dok on kuva samo za nju. Pult je u obliku slova U, a na njemu se nalazi mnoštvo malih kućnih aparata: električni bokal za vodu, stoni mikser kičenejd, čak i aparat za jogurt. Već nedeljama pokušava da napravi pristojan grčki jogurt. Levo se ulazi u dnevni boravak i trpezariju. Obično doručkuje u stolici okrenutoj ka kuhinji, jedinoj prostoriji u stanu u kojoj se mogu videti njegova interesovanja. Na svakom zidu vise francuski bakarni sudovi iz njegove dragocene zbirke - korisni koris ni su i lepi u isto vreme. Duž jednog pulta naređano je na desetine kuvara; neki su otvoreni, neki izgužvani od česte upotrebe. Al tu istražuje i pokušava da pripremi jela koja je probao u restoranima. Pored upakovanog poklona, na čvrstom, crnom pultu, stajao sta jao je najšareniji predmet u kuhinji: magnet u obliku Čihulijeve Čihu lijeve staklene skulpture. Al je kupio mali kičast suvenir da bi ga podsećao na divan dan proveden u muzeju s Lu. Nažalost, magnet nije mogao da se zakači ni na jedan od kuhinjskih aparata od nerđajućeg čelika, te ga je stavio na pult kako bi mu uvek bio na oku. Svaki put bi mu izmamio osmeh. Al je uzeo stvarčicu i prislonio je uz bakarnu šerpu u nadi da će se zakačiti. Pala je na pod, s magnetom nagore. Podigao ju je, otvorio prvi kredenac i jednu ruku zavukao duboko unutra, dok je drugom rasklanjao stvari. Nakon kratke lupnjave, iz dubine kredenca izvukao je velik, težak i zarđao tiganj od livenog gvožđa koji je nekada pripadao njegovoj babi po majci. Seća se kako je u njemu pržila ukusne domaće kobasice, ko basice, slaninu i jaja od kokoški s imanja. Bakina hrana bila je jednostavna, ali toliko ukusna da ti pođe voda na usta. Sasvim je siguran da bi se baka dopala Lu.
~ 67 ~ Knjigoteka
daša&anna
Al je prešao prstima preko zarđalih delova, a zatim težak tiganj prineo nosu. Bezmalo je osetio miris kobasica. Položio je tiganj naopačke na pult, tako da se rđa gotovo nije ni videla, i držao magnet nekoliko centimetara iznad crnog gvožđa. Osetio je kako magnet vuče. Znao je da je pronašao pravo mesto za njega. Al je skinuo bakarni tiganj za pa elju i okačio tiganj od livenog gvožđa na njegovo mesto. Crvene, žute i plave nijanse Čihulijeve skulpture odskakale su od crnila garavog tiganja. Spoj dve drage uspomene uneo je više domaće atmosfere u stan nego cela dragocena kolekcija bakarnih sudova. To ga je ispunilo zadovoljstvom, poput vrućeg čaja po hladnom danu. Ipak, jedan magnet izgleda usamljeno - treba mu još. Bzzzzz! Al je zgrabio poklon i pohitao iz kuhinje ka interfonu. Pritisnuo je dugme za govor i stavio ključeve u džep farmerki. - Silazim. Silazim. Al je još jednom pogledao ka kuhinji i spazio šareni odsjaj na tamnoj površini. Onda je izašao i zaključao vrata pre nego što je Lu stigla da odgovori. Kad se pojavio na ulazu u zgradu, Lu se nasmešila. - Bojiš se da ću pronaći one odsečene glave? - rekla rekla je. - Tako nekako. - Ispružio je umotan poklon veličine kutije za košulju. - Šta je ovo? - Uzela je poklon. Bila je lepa dok se mrštila s tim očaravajućim osmehom na licu. - Znak zahvalnosti. S neskrivenim uzbuđenjem deteta koje otvara božićni poklon, Lu je pocepala papir i izvadila šareno platno s naslikanim ljiljanom. - Opa! Prava slika? - prešla je prstima preko uljane boje i osetila udubljenja i izbočine. - Nisam mogao da pronađem reprodukciju one slike koja ti se dopala u muzeju. Ovu sam video na n a nekoj uličnoj izložbi i podsetila me je na tebe. Al je čekao bez daha. Voleo bi da joj se dopadne slika, da je podseća na njega. Lu je ćutala. Nije se čak ni pomerila - samo je stajala i zurila u sliku. Morao je da prekine muk. - Hteo sam da ti pošaljem cveće, ali nisam mogao da nađem adresu. Lu je podigla pogled. Oči su joj bile pune suza - radosnica, sudeći po osmehu. Šmrcnula je. - Nisam u imeniku. - Obrisala je oči. - Ovo je najlepši poklon koji sam ikada dobila. Prislonila je sliku na grudi i poljubila Ala u obraz. Iako je jedva osetio dodir njenih usana, sva čula su mu se probudila. Odmakla se i palcem obrisala sjaj za usne. - Hvala - prošaputala je.
~ 68 ~ Knjigoteka
daša&anna
Al je progutao knedlu i pokušao da sakrije uzbuđenje. - Ne, hvala tebi. Lu je otvorila prtljažnik i izvadila plavoplavo -žuto ćebe od flisa. Uvila je sliku i položila je na zadnje sedište. Još jednom ju je dodirnula, a zatim se okrenula ka Alu. - Pre nego što se ponovo rasplačem, jesi li spreman za bejzbol? * * * Lu je vozila po prepunom parkiralištu prateći signalizaciju staraca u žutim prslucima. Svuda oko njih ljudi su izlazili iz automobila, postavljali roštilje, bacali bejzbol lopte i one krpene. Društvo od njih dvadesetak istovarilo je iz manjeg kamiona roštilj na gas, tri velika stola na rasklapanje i pet ogromnih frižidera. U vazduhu se osećalo uzbuđenje i dim koji se dizao od hiljada vrelih roštilja. Bruersi su se oporavili od neuspeha na početku sezone i pobedili već deset puta zaredom. Još nekoliko pobeda i Džordž Veb će početi da deli besplatne hamburgere. Lokalni lanac restorana poslednji put je delio hamburgere još osamdeset sedme, kada su Bruersi pobedili dvanaest utakmica u nizu. Lu se parkirala, ugasila motor i podigla pogled ka nebu. Sunce joj je milovalo milovalo obraze. Nebo je bilo iste boje kao Alove oči, svetloplavo, Duvao je povetarac, sunce je grejalo ali nije pržilo. Miler park je simbol leta u Milvokiju. Svaki mišić joj se opustio od mirisa mesa koje se peklo na vrelim roštiljima, izduvnih gasova i sveže s veže pokošene trave. Ljudi su lupali vratima automobila i bejzbol rukavicama hvatali lopte, dok su iz nebrojenih radija treštali Bon Džovi, Bodinsi i Bob Juker. Lu je udahnula duboko, izašla i otvorila prtljažnik. Al se pojavio iza podignutih metalnih vrat a. a. - Dobro, zašto smo došli dva sata pre utakmice? - Zbog parkingparking-žurke. - Lu je napućila usne. - Zbog čega? - Parking-žurke. Parking-žurke. To ti je stara tradicija pre utakmice: piće, hrana i pomalo sportskih aktivnosti. Gledaj na to kao na izlet. Može biti veoma pažljivo isplaniran, kao kod onih s kamionom, ali mi ćemo se držati stare škole. Kobasice na roštilju i pivo, a zatim bacanje lopte. Dok ne roštiljaš pored Miler parka, ne možeš da kažeš da si upoznao Milvoki. Ali najpre moramo da učinimo nešto povodom tvoje odeće. Lu ga je odmerila od glave do pete. S nestrpljenjem je čekala taj trenutak.
~ 69 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Šta fali mojoj odeći? - Al se obreo oko sebe i pokazao rukom ka moru slično obučenih ljudi. - Meni se čini da su majica i farmerke sasvim prihvatljiv izbor za ovakvu priliku. Pogledao je u sivu majicu i izbledele farmerke s jedva vidljivom ivicom napred. Lu se nasmešila i dobacila mu nešto plavo, slično bojama koje su se vijorile iznad stadiona. - Obuci to i stavi ovo. - Ka Alu je poleteo bejzbol kačket iste boje. Pogledao ju je začuđeno. - Ako želiš da iskusiš život živ ot u Milvokiju, moraš da se obučeš obu češ kako dolikuje. Al se nasmešio i skinuo sasvim prihvatljivu ali dosadnu sivu majicu preko glave i raščupane, tamne kose. Zastao joj je dah. Zurila je u lepo izvajano telo koje se skrivalo sk rivalo ispod sivog pamuka. Tamne malje na grudima spuštale su se preko Alovog zategnutog stomaka i nestajale u farmerkama, kao na reklami Kalvina Klajna. Lepo oblikovana linija kukova nazirala se iznad pojasa farmerki. Divno! Htela je da vidi kuda linija vodi. Pocrvenela je i zgrčila prste na nogama pa polako izdahnula. Al je preko pločica na stomaku obukao plavu majicu, a preko guste kose navukao kačket iste boje, Lu je pomislila kako mu baš dobro stoji klasična majica Bruersa sa žutom bejzbol rukavicom na grudima i leđima, kao i kačket. U plavim očima videlo se da mu je drago - nije mu promakla njena reakcija. Dovraga! - Sad kad sam prikladno obučen, šta je sledeće? - Lu je odmahnula glavom, pocrvenevši, a onda se vratila dubinama hondinog prtljažnika. Sva zvanična, izvadila je frižider, mali veber roštilj i dve stolice. - Rasklopi stolice, a ja ću da raspalim roštilj - zapovedila je Lu izbegavajući Alov pogled. Dopada mu se Lu. Smeje se njegovim šalama, zna da ceni dobru hranu i izgleda neodoljivo u prugastom prugastom dresu Bruersa s brojem devetnaest na leđima i s bejzbol kačketom na glavi. Opušten je u njenom društvu. Ipak, nije očekivao žmarce. Kad je čuo kako je kratko udahnula - a tek kad ga je poljubila - naježio se od glave do pete. Nikada nije tako dobro opažao svaki dah, svaki pokret nekog pored sebe. Al se okrenuo nalevo i pogledom potražio Lu kako bi se uverio da je nije izgubio u plavoplavo -žutom talasu koji se kretao ka ulazu. Dva sata je proletelo za tren. Lu je brzinom svetlosti raspalila roštilj - u jednom trenutku bio je ledeno hladan, a već u sledećem usijan. Kobasice su bile prethodno skuvane u pivu s lukom; bile su sočne i dimljene, savršena kombinacija ukusa; imale su hrskavu koricu i bile blago premazane dižon senfom. Uz ledeno hladni spotid kau, njegovo njeg ovo novo omiljeno viskonsinsko
~ 70 ~ Knjigoteka
daša&anna
pivo, Al je sve shvatio. Shvatio je zašto svi dolaze mnogo ranije. Ne radi se o tome da se ugrabe najbolja sedišta niti mesto za parkiranje. Bila je to žurka za društvance od četrdeset hiljada najbližih prijatelja. Lu je povela Ala kroz gužvu, ušli su na obrtna vrata, popeli se do drugog nivoa i seli na svoja sedišta. Smestili su se i Al je pogledao unaokolo. Nije tako zamišljao Miler park. Krov je bio otvoren, a sunce je obasjavalo teren i tribine. Se Sedeli deli su u prvom redu, t e nije bilo nikoga da im zaklanja pogled. Osećao se kao Doroti, koja se budi u živopisnom Ozu. Smaragdnozelena trava, crvena cigla, nijanse zlatnožute zl atnožute i jarkoplave - sve je prštalo od jarkih boja. Na terenu se nalazio peščani četvorougao s belim uglovima naspram zelene trave. Nekoliko njih je ravnalo pesak koji je podsećao na uređenu prepreku na terenu za golf. Klupe za igrače kao da su stajale malo ispod nivoa terena. On i Lu su sedeli na nivou iznad klupe Bruersa ili je bar tako izgledalo, budući da je na klupi pisalo ime tima. Na tabli su stajala prazna polja za ERA 5 RBI 6 , i mnoge druge skraćenice za koje nije znao šta znače. Al se namrštio i pogledao u Lu, koja je okrenula lice ka suncu, kao da nema često priliku da se sunča. - Ne znam ništa o bejzbolu. Jel’ Jel ’ sličan kriketu? - upitao je Al. Lu nije otvorila oči niti pomerila glavu kad je čula Alovo nenadano priznanje. Samo se nasmejala. - Pretpostavljam da ima još toga što ne znaš, a o kriketu znam manje nego ti o bejzbolu. bejzb olu. - Okrenula se ka njemu, nasmešila, a zatim izvukla nekoliko presavijenih listova papira iz zadnjeg džepa. - Pretpostavila sam da tvoje znanje o bejzbolu neće biti na zavidnom nivou, te sam ti sastavila kratka upustva. Uglavnom definicije, kao na primer šta koji igrač na određenoj poziciji radi i šta znače skraćenice. Ovo nije brz sport. Sve se odvijau kratkim vremenskim razmacima. U međuvremenu ima dosta dangubljenja i strateškog planiranja. Tu je i trka kobasica, pevanje i polka. - Lu je dodala Alu beleške i nastavila da se sunča. Nakon što je nekoliko trenutaka razmislio o onome što je rekla, Al je pitao: - Trka kobasica? Šališ se. - Trče za vreme šestog in inga. Ima ih pet. Ponekad trče i mini kobasice. Izabereš svoju omiljenu kobasicu i navijaš. Možeš i da se kladiš na pobednika. Ja navijam za bratvurst u zelenim špilhoznama. - Dakle, sasvim sigurno nije kao kriket. 5 6
Eng.: Earned run average. Prosek zasluženih ranova. (Prim. prev.) Eng.: Runs batted in. Broj ranova postignutih udaranjem. (Prim. prev.)
~ 71 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Još jedan razlog zbog čega je Milvoki najbolji. Drugi timovi pokušavaju da nas oponašaju, ali to su samo jeftine kopije. Al se bacio na čitanje uputstva, uporedujući teren ispred sebe s Luinim crtežima. Beleške su bile veoma detaljne. Pre nego što se završila himna i igrači zauzeli svoja mesta, Al je znao o bejzbolu više nego prosečna domaćica iz predgrađa. Kada je poletela prva lopta, Al se nagnuo napred oponašajući Lu. Začudo, udarac je uspeo da udari loptu. Bacač ju je toliko brzo hitnuo da je Al nije ni video. Pre nego št o št o je shvatio kuda je odíetela, igrač na travi ju je pokupio i zavrljačio ka prvoj bazi. Igrač je usporio i vratio se na klupu za rezervne igrače (tako ju je bar Lu nazvala u beleškama). Tako je - ispao je iz igre jer nije dobacio do prve baze. Al je nastavio da prati igru na terenu i beleške u ruci. Posle prvog ininga zadenuo je beleške za pojas farmerki, siguran da može da prati ostatak utakmice utakmice bez njih. Zavalio se u sedište i prekrstio noge stavivši desni gležanj na levo koleno, ugledajući se na Lu, koja je učinila isto to samo obrnuto. Kolena su im se ovlaš dodirnula, a on je kratko udahnuo, nadajući se da to neće biti poslednji put. Ipak, ostali su na oko pet centimetara jedno od drugog - ali on je i dalje mogao da je oseti. - Kikiriki? - Lu mu je pružila kesu s kikirikijem u ljusci. - Malopre smo jeli. - Kikirikije važan deo bejzbol tradicije. Nijedna utakmica ne može da prođe bez njega. Al je uzeo nekoliko, oljuštio jedan i ubacio ga u usta. Držao je ljusku u ruci i gledao oko sebe tražeći gde da je odloži. - Šta ću s ljuskom? - Baci je dole. Lu je bacila svoje ljuske na pod. - Hoćeš da bacam đubre po podu? - Posmatraj to kao žrtvu bogovima bejzbola. Moramo da ih odobrovoljimo da bi naš tim pobedio. Al se nasmejao i oponašajući je rekao: - Ne bih da navučem božji gnev. Ima li još neka žrtva koju moram da položim? Al ju je gledao u oči a srce je htelo da mu iskoči iz grudi. U tom trenutku mogla je da traži bilo šta.
~ 72 ~ Knjigoteka
daša&anna
10. Džon je čekao dobujući prstima po šanku, dok je Al tražio reči - reči kojima bi opisao šta ga muči. - Sviđa mi se - rekao je napokon - ali ne znam je li spremna. Sigurno nije spremna. Jel’ Jel ’ tako? - Al se nalaktio na uglačan, drveni šank bara Harfa i uhvatio se za glavu. Kamo sreće da su mu i prave reči nadohvat ruke. Pozvao je Džona na piće prvi put otkako je došao u Milvoki. Trebao mu je prijatelj da sabere misli, a Džon je bio voljan da pomogne. - Spremna za šta? Za vožnju kolima? Desert? Lobotomiju? - Džon je jeo kokice iz šake, dok su mrvice padale na šank i njegovu već izgužvanu košulju. košulju. Činilo se da nije ni primetio. Al je zinuo na sva ta pitanja. - Ne, nego, je li spremna da se zabavlja s nekim? - objasnio je Al. - Tek nedavno je šutnula verenika. Sviđa mi se, ali ne želim da budem uteha. - Sviđaš li se i ti njoj? - Kako da znam? - Mene pitaš? Najebao si ako mene pitaš za savet u vezi sa ženama. Išli ste na utakmicu Bruersa u ponedeljak, jel’ jel’ tako? Danas je petak. Kažeš da te obično ne zove vikendom. Hm. Pitam se zašto. - Rekla je da je vikendom zauzeta. Zato se viđamo početkom nedelje. - Šta misliš, šta radi vikendom? - Ne znam. Verovatno radi. - Čime se bavi? - Ne znam. Nikada nisam pitao. Neki kancelarijski posao. - Zar te ne zanima? - O, da, zanima me, ali izbegavam da razgovaram o poslu, znaš već. Ako je budem zasipao pitanjima o poslu, ona će sigurno uzvratiti pitanjima. Lakše mi je tako nego da smišljam laži. - A, da! Zaboravio sam da imaš alter ego. Šteta što si samo nadrkani kritičar hrane, a ne neki superheroj. Mogao bih da budem tvoj hrabri pomoćnik. Al je trepnuo. Zar je stvarno drkadžija? Je li to opšte mišljenje? Zar Lu tako misli? - Dakle, šta misliš? Mogu da je zovem, zar ne? Iako ona mene nije zvala?
~ 73 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Brate, opusti se. Jel’ Jel ’ ti lepo? Jel’ Jel’ njoj lepo? - Mislim da jeste. Pokazuje mi omiljene delove grada. Čini mi se da ne pati za bivšim dečkom. To je dobro, zar ne? Al se obreo po baru i iz džepa pantalona izvadio mali predmet. Palcem je prelazio preko ivica predmeta i posmatrao mehuriće u netaknutoj čaši sajdera ispred sebe. - Ti se to igraš bratvurstom? - pitao je Džon. Al je malo pocrveneo i strpao stvarčicu nazad u džep. - Magnet za frižider. Uzeo sam ga kad smo bili na utakmici Bruersa. Ostao mi je u džepu. - Išao si na utakmicu Bruersa u kaki pantalonama? Moraš da se opustiš. To se zove prikladno oblačenje. Pustiće Džona da komentariše njegov stil odevanja. Bolje je da misli da je bio na utakmici u kaki pantalonama nego u farmerkama koje leže izgužvane na podu plakara. Još uvek ne želi da mu ispriča o svom novom hobiju niti da mu objašnjava zašto cele nedelje sa sobom nosi magnet u obliku kobasice. - Eto. Sad znam za sledeći put. * * * Lu je čekala i slušala ambijentalnu verziju Mone y Mone y for Nothing. 7 Ko bi rekao da banka ima smisao za humor? Užasna verzija. Ipak, volela bi da se nikad ne završi. Ako zauvek ostane os tane na vezi, nikada neće saznati šta službenica za kredit ima da kaže. Još ima nade. Nada je održava u životu. Nada sada zvuči kao Dajer strejts. Sama u Skrovištu, ponovo je prečešljala sve brojke. Ako dobije kredit, imaće na raspolaganju još godinu dana da pokuša da popravi stanje. Godinu dana da plaća račune i plate zaposlenima. Za godinu dana Luela bi mogla ponovo da stane na noge. O Lueli je počela da sanja još u lokalnoj kuvarskoj školi, gde je upoznala Su. Su je tiho zbijala šale na časovima, te je Lu morala da prikriva groktanje tako što je kašlj ala i ispuštala sudove. Jedan profesor ju je zamalo izbacio sa časa jer je oborila prazan tučani lonac. Su je odmah primetila da Lu ima viziju i talenat koji uz to ide, ali da joj nedostaje hrabrost. Tih prvih godina provodile su sate pripremajući hranu i maštajući o raznim mogućnostima. Bez Suine, a kasnije i Harlijeve 7
Eng.: Laka lova, pesma grupe Dajer strejts. (Prim. prev.)
~ 74 ~ Knjigoteka
daša&anna
istrajne podrške Lu nikada ne bi uspela da sakupi novac niti bi imala petlju da rizikuje. Restoran je njihov koliko i njen. Luela možda nije onakva kakvu su je njih dvoje zamišljali, ali zajedno su u tome i Lu nije spremna da je izgubi. Treba joj samo jedna banka koja će imati poverenja u nju i njen restoran. Samo jedna koja bi prepoznala potencijal. Samo jedna koja bi joj poverovala da Luela može da uspe. Tri su je već odbile - nisu verovale u nju. Sve su rekle da joj treba žirant. Muzika je utihnula i Lu je osetila kako je steže u stomaku. - Dobar dan, ovde Džoan Smit. - Zdravo, Džoan. Elizabet Džonson. Ostavili ste mi poruku. Rekli ste da ste pregledali moju dokumentaciju. - Lu se ugrizla za obraz. - Gospođo Džonson. Izvinite zbog čekanja. - U redu je. - Dakle, pogledala sam sve: vaš poslovni plan, vaše finansije. Iako smatram da ste na dobrom putu, ne možemo da vam damo kredit bez žiranta. Treba vam neko ko će isplatiti dug ukoliko vi to ne budete mogli. Službenica za komercijalne kredite, Džoan Smit, kao da ju je udarila pesnicom u stomak. - Razumem. - Čim nađete žiranta, pozovite me da sredimo dokumentaciju. - Dobro. Hvala. Lu je spustila telefon kao da je napuklo jaje koje samo što se nije raspalo. Tako se i osećala. Onda ju je sustiglo. Lu se presamitila u stolici. Njihala se naprednapred -nazad dok su joj se suze slivale niz obraze i padale na prastari linoleum. Uzdržavala se da ne jeca glasno jer je znala da će je Su i Harli čuti u kuhinji. Poslednja vrata su se zatvorila uz tresak, poslednja svetlost je zgasla, poslednja zvezda koju je molila nestala je. U ustima je osetila grozan ukus zagorele ribe i torte od kokosa pomešane s kafom. Ukus neuspeha. Lu se pribrala, udahnula duboko i ušla u kuhinju da počne pripremu za večeras. Ubrzo su otpočeli s uobičajenim poslovima. kažeš da Mućkalica nije Piksarov najbolji film? Pa - Kako možeš da kažeš kuvar si, zaboga! - uzviknula je Su. Lu se nasmešila toj Suinoj optužujućoj opasci. Trebalo joj je nešto da skrene misli. Harli je zakolutao očima i rekao: - Vidi se da si pristrasna, Su. U filmu Do neba bolje koriste muziku - ona je tu kao zaseban lik. Uvodnih petnaest
~ 75 ~ Knjigoteka
daša&anna
minuta spada u nešto najbolje što je napravljeno u istoriji filma. Ko ne voli dobar vic s vevericama? - Ali u Mućkalici se sve vrti oko hrane. - Su je mahnula šargarepom da to naglasi. - Prosto poželiš da jedeš jela koja je spremao pacov! Ja bih jela; hrana je izgledala božanstveno. Pacov je spremao ono što voli i što je ukusno. Kao što uvek govorim Lu, treba da kuvamo iz srca, ne samo po receptima. - Hej, ne uvlači me - oglasila se Lu. Sekla je jagnjeće odreske i odvajala meso od kostiju, držeći se strogih pravila francuske kuhinje. - Slažem se. Nemamo novih gostiju. Možemo da radimo šta hoćemo rekao je Harli. - Mogli bismo da spremimo neko jelo od divljači. Da obiđemo zelene pijace. Oto i Gertruda su rekli da možemo da obrstimo njihovu baštu. - Su se ozarila, puna nade. - Čujem vas i razmisliću - rekla je Lu. Opet ju je steglo u stomaku. - Onaj iz ribarnice je imao divnu belu ribu iz Gornjeg jezera. Znam da si slaba na to. Moj prijatelj ima pušnicu. Mogao bi da... - Razmisliću. Zar niste razgovarali o filmovima? - Mislim da smo se složili da sam u pravu. - Su joj je namignula. Harli je frknuo, dok su njegovi mikseri brujali i lupkali mešajući testo. O smeh se razvukao preko celog Suinog Suinog lica, a riđe kike su zaplesale. - Nego, nikada nam nisi ispričala šta se sve događalo na utakmici Bruersa? Kako je bilo? Jel’ Jel’ Britanac ukačio bejzbol? - Lepo je bilo. Savršen dan za bejzbol. Sunčano, ali ne prevruće. Pirkao je povetarac. - Lu se nasmešila, zadovoljna jer su promenili temu. - Ne seri! Znaš da te ne pitamo to. Vidim da si sva usplahirena kad pričaš s njim. Kad ćeš da ga pozoveš da ga upoznamo? - Ponašaš se kao da tu ima nečega. - Poklonio ti je originalnu sliku. - S ulične izložbe. Samo mu pokazujem grad, što ne znači da treba i vas da upozna. Već smo pričali o tome. Da, zgodan je. Da, sviđa mi se njegov naglasak. Da, ludo se provodimo. I da, izgleda sjajno bez košulje. - Molim?! Šta je radio bez košulje? Lu se ugrizla za usnu i nasmešila. - Ponela sam mu majicu Bruersa, pa se presvukao preda mnom... Samo to. - Lukavo. I? - Kad nisam pala u nesvest! Ima ono sa strane. - Pokazala je na svoje kose trbušne mišiće.
~ 76 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Što to volim! - Znate, nije vam to parče parč e mesa - umešao se Harli, provirivši provirivši iz svog dela kuhinje između polica od nerđajućeg čelika. - Samo si ljubomoran jer o tebi ne pričamo na taj način - bocnula ga je Su. - Nego stvarno, zašto ne uradiš nešto povodom toga? - Iz milion razloga. Imam previše posla i prerano je. Izgleda da nije od onih koji će zauvek ostati ovde. Pre će biti da mu je ovo usputna stanica. Osim toga, sklopili smo dogovor da mu pokažem grad. - Onda, šta je sledeće? Pošto još uvek ne nameravaš da ga rastrgneš. - Možda Samerfest. U nedelju uveče sviraju Vest ov ist. Mislila sam s am da večeramo u Dobroj zemlji, prošetamo se i pogledamo program. - Savršen „drugarski izlazak” izlazak”. - Odjebi, Su. * * * Al se još jednom uhvatio za zadnji džep pantalona. Beležnica ne štrči previše, ali možda bi bolje bilo da ponese samo nekoliko listova papira. Stao je pored stola, stavio nekoliko presavijenih listova papira u drugi džep i prešao rukom preko oba džepa da vidi šta se manje primećuje. - Zašto se gladiš po dupetu? Znaš da možeš da platiš nekom drugom da ti to radi - rekao je Džon. Upravo je ušao ušao u njihov mali kancelarijski prostor sa širokim osmehom na bradatom licu. - Ne gladim se po dupetu. Pokušavam da sakrijem beleške. - Al se iskrenuo da bi video sopstvenu zadnjicu. - Zar ne kucaš beleške na ajpedu? - Obično da, ali ovoga puta ne mogu. U nedelju idem s Lu u Dobru zemlju. - Zašto joj jednostavno ne kažeš ko si? - Ako već nisi primetio, mene ili vole ili mrze. Nisam siguran na koju stranu Lu naginje. - Au contraire! Hana je rekla da je tvoja poslednja kritika dobila najviše pohvalnih komentara do sada, a još ti se i svideo restoran. To ti je dokaz da ne moraš da uništiš svaki restoran u Milvokiju da bi stekao ugled. Osim toga, ljudi te vole kad si pristojan. - HaHa-ha! Baš si vickast. Dakle, šta se manje vidi? - Al se okrenuo kako bi Džon mogao da mu prouči pozadinu.
~ 77 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Ti to ozbiljno? Sad hoćeš da ti gledam u bulju? - Džon je prevrnuo očima, a zatim vrlo ozbiljno shvatio zadatak. - Meni izgleda kao da u levom džepu nemaš ništa. Jel’ Jel ’ ti to od pomoći? - Onda papir. - Al je klimnuo glavom. - Misliš da je hvatanje beleški na papiru manje upadljivo nego kucanje po ajpedu? Ako nije slepa ili glupa, primetiće. - Mislio sam da skoknem do toaleta pre i posle večere i nažvrljam nešto na brzinu. Pošto ću ponovo tamo večerati, trebaju mi samo prvi utisci. - Mogu li s tobom sledeći put? - Ne. - Biću dobar. Obećavam. - Obrijaćeš se? Džon se prenerazio. - Neću. - Razrogačio je oči od užasa, kao da je video Ala u izbeljenim farmerkama, crnim čarapama i sandalama. - Onda ne može. - Ti svirepi, svirepi čoveče!
~ 78 ~ Knjigoteka
daša&anna
11. Al se vrpoljio pokušavajući da pomeri olovku u zadnjem džepu. Žuljala ga je na nezgodnom mestu, donekle kao i savest. Ne poznaje dobro Lu, bar ne toliko da bi joj poverio svoju tajnu, pa ipak se oseća krivim jer nešto krije od nje. E, tako - sad je bolje. Al i Lu su Lu su sedeli za stolom u Dobroj zemlji, restoranu na Vokers pointu nedaleko od jezera. Restoran je premašio sva njegova očekivanja. Konobari su bili uslužni ali nenametljivi, vinskom kartom bi bio zadovljan i najizbirljiviji enofil, a u ponudi su se mogli naći najbolji specijaliteti viskonsinske kuhinje, kao što su ručno pravljen sir, lokalno povrće i domaće kobasice. Umesto da skriva mane, rasveta u sali naglašavala je divan drveni nameštaj, zagasite prirodne boje i ispeglane, bele stolnjake. Kao što je pisalo u jelovniku, zidove su krasili pejzaži Milvokija lokalnih umetnika, koji oslikavaju grad kroz istoriju. istori ju. Ko zna zašto, u toaletu su visile fotografije iz filma Vejnov svet. Mora da je posredi neka interna šala vlasnika restorana. Lu je bila lepa u svet loj loj haljini koralnocrvene nijanse - Džon bi znao tačno koja je to boja. Kosa joj je padala preko golih ramena i lepršala bi svaki put kad bi pomerila glavu. Al nije mogao da se usredsredi na razgovor, jer je neprestano zamišljao kako je ljubi tamo gde joj p adaju lokne. Odatle je kratak put do vrata i usana. - Jesi li dobro? Vrpoljiš se - rekla je Lu. - Nameštam se. Izgleda da ćemo se zadržati ovde. - Al se trudio da govori razgovetno. - Nadam se. Već dugo želim da večeram ovde. Dok je konobar sipao vino, Lu je rekla: - Molim vas, recite šefu kuhinje, Tomu, da bih volela grilovan sir bez sira. Konobar ju je pogledao zbunjeno, kao i Al. - Verujte mi. Samo mu tako recite. Slobodno mu kažite da izgledam kao da sam luda. - Dobro - rekao je konobar i pohitao u kuhinju, nestrpljiv da vidi šta će reći glavni kuvar. - Šta to radiš? - Al se okrenuo oko sebe da vidi je li neko čuo šta je poručila.
~ 79 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Nekada davno išla sam u školu s Tomom. Radili smo zajedno pre nego što smo počeli da se bavimo poslovima kojima se bave odrasli. Prala sam sudove u jednom restoranu, a on je radio na liniji. Gost je naručio baš to - grilovan sir bez sira! To nam je sad interna šala. U tihom žamoru restorana prolomio se dubok glas: - Lu! - Raširenih ruku, muškarac građen poput igrača Pakersa protutnjao protutnjao je kroz salu kao teretni voz. Lu je skočila iz stolice i poletela mu u zgrljaj. - Kako si, mala? Otkud ti ovde? Devlin ti je dozvolio da dođeš? - Obreo se po sali i pogledom potražio omraženog Luinog verenika, kao da hoće da ga izbaci iz restorana. resto rana. Imao je Alovu punu podršku za to. - Devlin i ja smo nedavno raskinuli. Ovde sam s dobrim prijateljem, Alom. - Lu je pokazala ka Alu. Bilo mu je pomalo neprijatno dok ga je krupan muškarac netremice posmatrao. Lu je sela. - Makar ima dobar ukus kad su s u restorani u pitanju. Ali zašto ti je trebalo toliko vremena? Nema te mesecima. - Gužva na poslu. Sigurno me razumeš. - Čuo sam. Preguraćeš ti to. Kao i uvek. Zovi ako ti treba pomoć. Kuvar Tom ju je stegao za lakat saosećajući s njom. - Hvala, Tome. - Dobro, šta ste naručili? Mada nije ni bitno jer ću vam spremiti nešto posebno. - Još nismo odlučili. Nije lako. Tom se nasmejao toliko glasno da su se okrenuli i oni što već nisu zurili u njih. - Ne brinite. Poslaću vam savršenu večeru spremljenu od onoga što imam danas. Ne dolazi u obzir da dobijete neko obično jelo. Čak ću sam sve da spremim. - Nemoj. Nismo zato došli ovde. - Ma daj! Poznaješ šefa kuhinje a nećeš da mu dozvoliš da se malo pravi važan. Koja je svrha onda? - Dobro, nemoj da preteruješ. - Ja? Da preterujem? Nipošto. - Kuvar Tom se nacerio tako da bi mu pozavideo i Češirski mačak, a zatim se vratio u kuhinju. - Dopada mi se. - Al je samo to rekao i pokazao glavom prema kuhinjskim vratima. * * *
~ 80 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Dođavola, ne sećam se kada sam se poslednji put ovoliko najeo. - Al se uzvrpoljio i pokušao da popusti kaiš na pantalonama. - Kuvar Tom je zaista nadaren. Kako je samo napravio uzbudljivo jelo od običnih sastojaka kao što su čedar i pečurke; a od pačjih jaja i bele ribe spremio nešto poznato i jednostavno. Dobro je što ćemo pešice do festivala. Čak je i vino bilo savršeno odabrano. Nisam znao da u Milvokiju ima ovakvih restorana. Al se potapšao po zadnjem džepu da proveri jesu li mu tu beleške. Ispostavilo se da je pisanje pis anje na krilu u toaletu malo nezgodnije nego što je mislio, te beleške podsećaju na žvrljotine trogodišnjeg deteta. Neprestano je razmišljao o pojedinostima koje ne želi da zaboravi. Dobra zemlja je jedan od najboljih restorana u kojima je ikada bio. Sirom sveta. Još uvek mu se dinstana srnetina srnetina topi u ustima. - Znala sam da voliš da jedeš, ali nisam shvatila da si toliki gurman. - Mamine kulinarske veštine su počinjale i završavale se praćenjem uputstava za pripremu na pakovanju, te sam naučio da cenim dobru hranu koje sam u detinjstvu bio lišen. liš en. - Nerado je izrekao tu poluistinu. Al je preuzeo zaduženja u kuhinji čim je dorastao do radne površine, i to na veliko očevo zadovoljstvo. Kako je upoznavao nove kuhinje družeći se s porodicama prijatelja, tako je obogaćivao svoj kulinarski repertoar. Međutim, ne može i ne želi da razgovara o svojoj prošlosti s Lu - ne večeras. Budući da je toliko toga već prećutao, nije ni čudo što mu je i ovo tako lako izletelo. - Ha! U mojoj porodici je bilo upravo suprotno. Moja baka bi i kuvara Toma mogla štošta da nauči o kulinarstvu. - Lu je prebacila torbu preko grudi. - Moraću jednom da ti spremim večeru. - Baš bih voleo. - Al se ponadao da će joj makar to zvučati iskreno. * * * Lu je gledala unaokolo dok su se šetali. Nije dugo bila u tom kraju. Tu se nalazi nekoliko nekoliko stovarišta, kao i mnoštvo barova i butika. Za poslednjih deset godina Vokers point i Treća četvrt, južno od centra, postali su popularan deo grada. Jedan od najstarijih delova grada dobio je novo ruho: tu su moderne prodavnice, prepuni barovi i restorani, skupi stanovi pored obale. Zajedno s novim i renoviranim zgradama stoje i one stare koje još uvek predstavljaju gradsku industrijsku zonu. Povetarac se poigravao Luinom koralnocrvenom haljinom, a dugačak kaiš tašne stajao joj je prebačen preko grudi - savršeno za hodanje. Zvezde Zvezde
~ 81 ~ Knjigoteka
daša&anna
sigurno trepere iznad narandžaste gradske svetlosti - samo što ih Lu ne vidi. Mesec je još uvek skriven iza horizonta, ali će izaći do ponoći. Nema one uobičajene letnje omorine; ostatak večeri biće savršen. Pošto je navikla na na vrućinu u kuhinji, prija joj strujanje vazduha vazduha od kojeg se pomalo ježi. Ne želi da razmišlja o tome zašto je zaista podilaze žmarci na svaki lagani pokret vazduha u tih nekoliko centimetara između Ala i nje. Prostor između njih kao da je za deset stepeni topliji. Njihov četvrti izlazak. Da se zabavljaju, planirala bi da ga pozove u stan. Ali ne zabavljaju se i neće ga pozvati u stan, podsetila je Lu samu sebe. Namrštila se tužno zbog još jednog razočaranja u nizu koje je doživela tokom prethodnih nekoliko meseci. Lu je pogledala u Ala dok su prolazili pored Altere, lokalne pržionice kafe. Zatvorila je oči i udahnula raskošan miris kafe - lepa promena u odnosu na uobičajene gradske mirise poput izduvnih gasova, asfalta i ponegde đubreta. Zvao ju je Devlin, ovoga puta u restoran. Pustila je da se uključi govorna pošta, ali srce joj se steglo dok je slušala njegovu poruku. - Elizabet, shvatio sam tvoju poruku. Popraviću se. Zovi me da ti pomognem. Lu se mašila za slušalicu. Pala je u iskušenje da pusti De vlina da reši njene poslovne nedaće. On bi s lakoćom platio dobavljačima, otpustio zaposlene i raskinuo ugovore. Koliko sutra bi mogla da se preseli kod njega; zvao ju je već stotinu puta. Bilo bi tako lako igrati ulogu koju joj je namenio, prodati snove za tu bezbednu, udobnu svakodnevicu. Tako je i bilo pre nego što ga je zatekla s Megan, zar ne? Onda je zamislila šta bi bilo kad bi srela Ala; njegov izraz lica kad bi je video s Devlinom. Lu se stresla. Znao bi da je pošla linijom manjeg otpora - a znala bi i ona. - Hladno ti je? - upitao je Al, trgavši je iz misli. Nisu mnogo razgovarali tih poslednjih nekoliko blokova. Al se okrenuo ka njoj čekajući odgovor. - Malo. - Lu se nasmešila i ogrnula džemper. Krenula je da pređe ulicu. Utom se iza ugla uz škripu guma pojavio mali automobil. Al ju je zgrabio za desni ručni zglob i povukao k sebi, privukavši je desnom rukom na svoje grudi. Automobil je proleteo dosta daleko od njih. Al ju je netremice posmatrao ogromnim, užarenim plavim očima. Čvrsto ju je prigrlio. Drugom rukom ju je i dalje držao za zglob. Raširenih prstiju, Luina leva šaka završila je na njegovim grudima i pamučnoj košulji. Zastao joj je dah zbog te nenadane blizine. Oboje su stajali nepomično, ne dišući. Osećali su samo toplotu tamo gde su im se tela dodirivala. Osetila je puls na ručnom zglobu, tamo gde je Al počeo da kruži palcem. Prislonila je dlan na njegovu košulju, ne da bi ga odgurnula, već da
~ 82 ~ Knjigoteka
daša&anna
bi se uhvatila za njega. Gledajući je pravo u oči, još više ju je privukao k sebi. - Nađite sobu! - povikao je neko iz automobila u prolazu. Al i Lu su se razdvojili i duboko udahnuli. - Izvini. Učinilo mi se da je onaj automobil bio mnogo bliže. - Al je pogledao ka prometnoj ulici. Lu je namestila tašnu i naslonila je na bok. - Nema potrebe da se izvinjavaš. Slobodno me izbavi iz životne opasnosti u bilo koje doba. Podržavam takvo ponašanje kad su moji prijatelji u pitanju. Al je začkiljio, nasmejao se i opustio. Lu je u sebi zahvalila onom što je dobacio iz kola. Da je potrajalo samo još jedan tren, Luin plan da ne pređu prag spavaće sobe načisto bi propao i završili bi u najbližem hotelu. Al je stavio njenu ruku pod svoju. - Vidim da nisi sposobna da bezbedno pređeš ulicu, pa će biti bolje da te držim na oku. - Lu se nasmejala, a onda su tako ruku podruku prešli još nekoliko blokova do festivala. * * * Čim su ušli na Samerfest, ponela ih je gomila. Držeći ga pod ruku, Lu je povela Ala kroz bujicu razdraganih posetilaca prema jezeru, poprečno u odnosu na pravac kretanja mase. Al se okretao oko sebe pokušavajući da vidi gde se nalazi. Na prvi pogled, glavna promenada prostirala se preko sredine poseda, paralelno s jezerom. Čuo je kantri muziku s leve strane, dok su zvuci roka dolazili zdesna. Jel’ Jel ’ to Mit louf? U mnoštvu ljudskih tela ispred njih se najednom stvorila fonatana. Posetioci svih uzrasta stajali su bosonogi, hladeći noge nakon celodnevnog tabananja tabananja po festivalu na vrelom letnjem suncu. Bilo je oko devet i sunce je već davno bilo zašlo za obližnji vijadukt. Samo vrelina vrel ina što izbija iz asfalta podsećala je da je ceo dan žestoko pržilo. Ljudi su pristizali u čoporima kako bi uživali u toploj noći s mnogo muzike i piva na najvećem muzičkom festivalu na svetu. Porodice koje su provele dan na festivalu dok je bila manja gužva polako su se kretale ka izlaz ima s kolicima i umornom decom u naručju. Lu je izbavila Ala iz gužve i odvela ga na travnatu površinu van dometa fontane. Ljudi su sedeli na travi, odmarali se, užinali, a neki čak i spavali.
~ 83 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Uh! Uvek se pitam zašto dolazim na Samerfest po ovakvoj gužvi. Hvala bogu, te postoje mesta gde nema toliko ljudi. - Povela ga je ka jezeru. Zastali su da uživaju u pogledu na jezero, dok se iza njih mešala raznovrsna muzika. Posetioci su sedeli na stenama pored vode, odmarali se i uživali u spokoju. Uprkos opštem metežu, tu je bilo mirno. Al je udahnuo duboko. Osetio je blag miris ribe karakterističan za obalu jezera Mičigen, kao i miris vrelog ulja i poznat Luin miris vanile. Povetarac se poigravao Luinom puštenom kosom. S tom frizurom i u letnjoj haljini izgledala je krhko i ranjivo. Zažmurila je i udahnula duboko. Al nije mogao da odvoji pogled od nje. - Mmmm. Ovo je pravo leto u Milvokiju. Gužva, graja, ponegde se oseti malo vonja. I provod kakav ne možeš ni da zamisliš. - Jel’ Jel’ to s nekog plakata turističke agencije? - Možda bi to mogao da mi bude nov poziv. - Sasvim izvesno. Turisti bi dolazili u buljucima. - To je dar. Znam šta ljudi žele. - Lu je otvorila oči i videla da Al zuri u nju. BržeBrže-bolje je pogledao ka jezeru i pročistio grlo. - Dakle, gde svira taj bend koji smo došli da slušamo? - Na južnom kraju. Uzećemo pivo na nekoj tezgi. Tamo se obično nalaze tezge lokalnih pivara. - Kako se beše zove grupa? - Vest ov ist. Sviraju folk, kantri, imaju taj kantautorski fazon. Oboje su išli sa mnom u srednju školu. š kolu. Volim da ih slušam kad god mogu, što znači ne toliko često koliko bih volela. - Jesu li dobri? - Mislim stvarno, Al. Jesam li te ikada izneverila? Osim toga, ne bi svirali na Samerfestu da nisu sjajni. - Mislim da sam čuo Mit louf kad smo dolazili. Možda bi želela da povučeš tu izjavu? - Ovo je muzički festival. Zastupljene su različite vrste muzike, čak i one koje ti se ne dopadaju. Sigurna sam da je prodao više ploča nego ti. - Svi su prodali više ploča nego ja. - Onda začepi i uživaj u muzici. Al i Lu su kupili pivo i otišli do mesta gde nastupaju bendovi. Tribine poređane u obliku slova U oko nekoliko redova klupa bile su okrenute ka maloj bini. Od oko dvesta mesta za sedenje skoro sva su bila zauzeta. Al je
~ 84 ~ Knjigoteka
daša&anna
uzeo Lu za slobodnu ruku i poveo je u gornji red. Ugledali su dva slobodna mesta, ali razdvojena. - Sedi tu, a ja ću iza tebe - reče Al i pokaza na mesto na nižoj tribini. - Važi. Lu se smestila i pomakla napred kako ne bi udarila u njegova kolena. Al se nagnuo ka njoj. - Slobodno se nasloni. Obećavam da ti neću prosuti pivo po toj lepoj haljini. - Bez brige. Kupujem samo odeću koja je otporna na pivo. Lu je sklonila kosu i ovlaš se naslonila na Alova kolena. Al joj se približio s vragolastim osmehom na licu. - Istražili smo umetnost, pivo, sir, bejzbol i muziku. Pa ipak, još uvek nisam ubeđen da je Milvoki toliko sjajan koliko tvrdiš. Lu se okrenula. - Stvarno? Mislim da samo tražiš izgovore da provodiš vreme s mojom slatkom malenkošću. Nasmešila se i stavila ruku na Alova kolena. Al se ukočio k ad je njena podlaktica nežno dotakla besprekorno ispeglane kaki pantalone koje uvek nosi. Sklonila je pramen kose iza uveta i otkrila glatku kožu vrata. Al je želeo da usnama pređe od ušne školjke do ramena, da potraži izvor njenog zavodljivog mirisa. Umesto Umesto toga, udahnuo je duboko i usredsredio se na njene reči. - Pa, kažeš da nisi ubeđen. Sada je vrhunac letnje sezone festivala. Do kraja leta svakog vikenda ovde se održava drugačiji etnoetno -festival. Ja moram da radim, ali trebalo bi da dođeš s nekim. Samerfest je muzički festival, dok etno-festivali etno-festivali slave različite kulture. Provod je odličan, manja je gužva i svaki ima sopstvenu muziku i hranu. Verovatno bi ti se dopao Irski festival, on pokriva celu Veliku Britaniju. Tu je i italijanski, meksički i nemački festival. Obično postave šator u kojem predstavljaju istoriju te kulture u Milvokiju. Veoma dobar skraćeni kurs iz istorije Milvokija. - Ti to meni daješ domaći zadatak? - Recimo. Ne bi trebalo to da propustiš samo zato što ja ne mogu da idem. Ako i dalje budeš bio drzak, možda ćeš dobiti zadatak da napišeš sastav. Na primer na temu: uticaj različitih međunarodnih kuhinja na milvokijsku sve bogatiju ponudu restorana? - rekla je Lu s osmehom, ali Alu se dopalo. - Zapravo, to je odličan predlog. - Al je zaćutao i u glavi već počeo da sastavlja nacrt novinskog članka. - Napisaćeš članak? - upitala je Lu razrogačenih očiju. U Alovoj glavi uključio se znak za uzbunu. Puls mu se naglo ubrzao.
~ 85 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Zar nismo rekli da nećemo o poslu? - Al je nekoliko puta udahnuo duboko i polako kako bi sakrio uzbuđenje. Lu kao da se još više iznenadila, a zatim je klimnula glavom. - U pravu si. Verovatno ne bi smeo da pričaš o tome da vikendom obijaš sefove za lokalne kriminalce. Sve ovo radimo da bi zavoleo Milvoki. Al se nasmešio. Znak za uzbunu je usporio, a zatim utihnuo. Sve se vratilo u pređašnje stanje. Opasnost je prošla. Nije primetio da je Lu ponovo počela da priča. -... Vašaru Viskonsinu je bez premca. Sjajni gosti, domaće životinje, mleko s ukusom piva i obilje pržene hrane na štapićima. A ne smemo zaboraviti ni princesprinces -krofne sa šlagom. To je naš specijalitet. - Kad je taj vašar? - Krajem meseca. - Dakle, ne planiramo ništa do tada? - Al se malo namrštio znajući šta to znači. - Nisam razmišljala o sledećem koraku. Mislila sam da ću ti do sada već dosaditi. - Taman posla! Kao što si rekla, samo tražim izgovor da provodim vreme s tvojom slatkom slatkom malenkošću. - Al je osetio da je pocrveneo jer je rekao istinu. Sve se zakuvalo. Lu mu se sve više sviđa i voli da provodi vreme s njom, ali njegovi planovi da napusti Milvoki čim mu se pruži prilika nisu se promenili. Što više želi da pokaže osećanja, sve više shvata shva ta da to nije pametno. Samo će ih oboje još više boleti kada bude otišao. - Mogli bismo da odemo u Muzej Harli-Dejvidson. Ponudila bih ti da se provozamo, ali ne volim motore. Mada, ako zaista želiš da probaš, znam nekoga ko može da te provoza. Kažu da je drugačije od vožnje bilo kojim drugim motorom. - Važi. Sada kada si počela, glupo je da izgubiš zalet. - To bi bilo nedopustivo. - Lu se nasmešila i namignula mu. Onda se okrenula prema bini, a prve milozvučne note poletele su ka večernjem nebu. Lu se naslonila na Alove noge pre nego što je stigao da se ispravi. Kosa joj se rasula po njegovim rukama, bujna i svilenkasta. Nadajući se da neće primetiti, on se nagnuo napred i pomirisao. Vanila. I to ne neka razvodnjena i pomešana s drugim veštačkim aromama nastalim u laboratoriji, već prava vanila. Zatim se i Al zavalio u sedište i zatvorio oči uživajući u slatkastom Luinom mirisu, njenoj kosi na svojim rukama dok mu se svom težinom oslanjala na noge i zvuku gitare gita re savršeno usklađenom s osećajnim glasom. Leto u Milvokiju je mnogo zabavnije nego što je mogao da pretpostavi.
~ 86 ~ Knjigoteka
daša&anna
12. Najzad tišina. Lu je čula odjek svojih koraka na stepeništu popločanom azbestnim pločicama. Otključala je vrata stana i okačila ključeve na kuku pored ulaza. U sve prostorije u stanu ulazi se iz predsoblja, koje se nalazi u sredini. S leve strane nalaze se spavaća soba, kupatilo i dnevna soba. Prekoputa su kuhinja i trpezarija povezane zasvođenim prolazom. Osim kupatila, sve sobe imaju parket od hrastovine, uobičajeno za starije zgrade u Milvokiju. U dnu predsoblja su vrata koja vode na terasu, njeno omiljeno mesto u stanu. Na nenatkrivenoj terasi stoje baštenski sto i stolice, roštilj i nekoliko saksija sa svežim biljem i povrćem. Biljke joj uglavnom venu jer ih nikada ne zaliva, ali svakog leta se trudi. Čulo se samo zujanje sijalice na šporetu u kuhinji, one što baca prigušenu svetlost u predsoblje. Posle Po sle glasne muzike na Samerfestu, prijali su joj mrak i tišina u stanu. Još uvek je osećala kako joj bas tutnji u grudima, ali nije više bilo ničega da joj skrene misli. Lu je duboko udahnula aromu limuna iz osveživača vazduha koji stoji u utičnici u predsoblju. Zatvorila je vrata i prepustila se samoći. Godinama je retko boravila kod kuće. Ako nije bila u Lueli, onda je provodila vreme kod Devlina. Ne dopadaju joj se odjeci praznog stana. Podsećaju je na sve one kojih više nema. Najednom tišina nije više tako prijatna. Lu je navukla rezu i lanac. Izula je cipele, šutnula ih pored vrata pa krenula da pali sva svetla, počevši od plafonjere u predsoblju. Hodala je predsobljem dok su se za njom dizale mace od prašine. Verovatno bi trebalo da učini nešto povodom toga - svi znaju da se mace od prašine množe brže nego prave mace. Bacila je telefon na kuhinjski pult, uzela džoger iz plakara u predsoblju i krenula da mete krećući se ka dnevnoj sobi. Setila se da je videla jednu ogromnu macu ispod starog stola od borovine. borovine. Lu je upalila svetio i zastenjala. Šta se dogodilo sa stolom? Prekriven gomilom otvorenih kuvara i izgužvanih beležnica, izgledao je kao neuspeli pokušaj kolaža. Moraće da čisti za sobom. Vreme je da počne da se ponaša kao odrasla osoba, umesto što sanjari s anjari kao dete. Naslonila je džoger na zid bezuspešno pokušavajući da ga uglavi uz dovratak da ne bi pao. Pao je, i to dvaput. Nastaviće da mete nakon što raščisti sto. Lu je složila kuvare i razvrstala po sadržaju. Odnela je jednu hrpu u dnevnu sobu da odloži odloži knjige na police i vratila se po drugu. Dok je hodala ka trpezarijskom stolu, pažnju joj je privuklo nasmejano, staračko lice. Baka ju je posmatrala sa stare, prašnjave slike među još nekoliko
~ 87 ~ Knjigoteka
daša&anna
porodičnih fotografija. Lu voli da radi pod njihovim budnim očima. Tu nikada nije usamljena. Na omiljenoj fotografiji njeni roditelji stoje ispred starog stadiona u majicama Bruersa i drže u naručju bebicu koja plače. Njena prva utakmica Bruersa. Jedna od retkih fotografija gde su svi zajedno. Kakva nepravda. Neko ima toliku porodicu da može da osnuje omanju državu, a ona nema nikoga. Nema koga da zove na Dan majki, nema nikoga da joj kaže da treba bolje da održava kuću, nikoga da bogoradi. Posmatrala je nasmejana lica roditelja i kako je zaštitnički drže u naručju. Pokušala je da oslušne njihove glasove i zamisli šta bi joj rekli. Međutim, Lu ne može više da ih čuje. Ne može da čuje njihove glasove, ali sećanje na ceo onaj užasan dan kada se nesreća dogodila urezalo joj se u pamćenju do najsitnijih pojedinosti. Seća se šta je imala na sebi, kakvo je bilo vreme, kako je bez reči skliznula niza zid i ostala tako sklupčana, sve dok je Su nije odvela u krevet. Mami i tati bi se svidela huela. Voleli bi da je vide sa svežim sastojcima u jednoj ruci i velikim kuvarskim nožem u drugoj. Celoga života su je ohrabrivali da proba nešto novo, čak i ako bi pošlo naopako, kao kad je prvi put vozila skejt -bord i slomila ručni zglob. Pohvalili bi njen pokušaj, pitali bi je šta je naučila i tešili dok ne prestane da plače. Prešla je prstima preko njihovih ruku na fotografiji ispod stakla i poželela da mogu sada da je zagrle. Ali sama je. Lu je pogledala u prste. Mogla bi makar da obriše prašinu. Zaustavila se na pola puta do kuhinje, kod pribora za brisanje prašine. - Kasnije ću t o - rekla je naglas. Ne gledajući u fotografije na zidu, zgrabila je poslednju gomilu knjiga i odnela je u dnevnu sobu. Odmah joj je bilo bolje jer je ponovo mogla da vidi iskrzanu drvenu površinu stola. Mora još da skloni beležnice i olovke. Kako se sve t o našlo na stolu? Stavila je knjige na pod male, udobne dnevne sobe, pored prve gomile. Kada se uselila pre četiri godine, okrečila je zidove u veselu tirkiznu nijansu kako bi odudarali od belog kamina i ugrađenih polica za knjige. Kamin je upotrebljiv, ali nikada ga nije založila. Na njemu stoje tri prašnjave, plave sveće u bakarnim svećnjacima. Police su se podvile pod kuvarima. kuvarima. Tu se nalaze starudije iz bakine kuhinje, kao i svako izdanje Kuks ilustrejtida i mnoštvo kuvara slavnih autora kao što su Bosonoga grofica i Bobi Flej. Lu je zurila u prepune police. Uzela je sve knjige i poredala ih po različitim kuhinjama, kinuvši dvaput zbog prašine koja se razíetela unaokolo. Ovoga puta stigla je do kuhinje nameravajući da uzme sprej za čišćenje i krpu za prašinu koji stoje ispod sudopere. Kada se sagla da
~ 88 ~ Knjigoteka
daša&anna
otvori vrata kredenca, zapahnuo ju je smrad pokvarenog mleka koji se širio od prljavih sudova. Ima tek toliko sudova da može da ih ne pere nekoliko dana, ali prošlo je već neko vreme otkad je poslednji put j ela kod kuće - prošle nedelje, ako se dobro seća. Mleko sigurno tu stoji najmanje nedelju dana. Bljak! Lu je pustila vruću vodu, mnogo topliju od preporučljivih pedeset stepeni. Pre nekoliko godina ubedila je nastojnika da poveća temperaturu jer voli da pere sudove vrelom vodom. Čini joj se da su tako čistiji. Kad je para pokuljala is sudopere, navukla je crvene gumene rukavice i počela da ispira sudove i uredno ih reda pored kako bi ispraznila sudoperu i napunila je vodom s deterdžentom. Dok se sudopera punila, zurila je kroz prozor koji gleda na terasu. Šta da radi s Luelom? Mogla bi da piše novinama i zatraži demanti, možda da odnese neko jelo u redakciju i tako im ukaže na grešku. A. V. Vo diski bi se zagrcnuo sopstvenim rečima. Kako bi to bilo dobro! Još uvek je boli ono što je napisao: „Kada sam pronašao naizgled dovoljno kuvano parče, riba je imala ukus čađi i jefinog vina” vina ”. Uzdahnula je. Ipak, šteta je napravljena. Kada bi imala malo više viš e novca, mogla bi još malo da drži restoran, ali četiri banke su odbile njen zahtev za kredit. Zapravo, nije baš tako. Treba joj neko ko će isplatiti kredit ukoliko ona ne bude mogla. Ne poznaje nikoga ko ima novca napretek. Osim... Lu je pogledala u telefon i poruku koju je dobila te večeri. Pena se podigla iznad ivice sudopere. Lu je zavrnula slavinu i spustila sudove u vrelu vodu. Ponovo je pogledala kroz prozor i nastavila da pere sudove. sudove. Ribala je šolje i tanjire sunđerom, a zatim ih odlagala u drugi deo sudopere da ih kasnije ispere. Šta da radi s Devlinom? Skinula je rukavicu. Mehurići od sapunice poleteli su poput pahulja. Prevukla je prstom preko ekrana telefona i pročitala poruku. Elizabet. Kad budeš zatvorila restoran, trebalo bi da utanačimo dat um. dat um. Zovi me sutra. Lu je frknula prezrivo. Preskočio je onaj deo u kojem ona treba da mu oprosti i sada se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Lu je prevrnula očima. Đubre jedno! Obrisala je poruku. Stigla joj je još jedna. Ovoga puta je isključlila telefon. Ujutru će blokirati sve njegove brojeve. Dakle, Devlin nije rešenje. Ako bi ga i pitala, on bi to okrenuo u svoju korist. Kod Devlina nema ništa besplatno. Čak i stara odela prodaje na internetu, ne daje ih Gudvilu, Luelu može spasti samo čudo: na primer
~ 89 ~ Knjigoteka
daša&anna
sjajna kritika u časopisu Savur ili dobitak na lutriji. Ipak, Lu ne veruje u čuda. Moraće da zatvori restoran. To je surova istina od koje joj se srce steže. Lu je htela da opere još sudova, ali je shvatila da su svi već oprani. Kad bi svi poslovi mogli tako lako da se završe. Isprala je sudove i ispraznila sudoperu. Ostavila je rukavice i sunđer da se suše i pokušala da se seti gde je stala. Prašina - tako je. Uzela je krpu i sprej pa se vratila u dnevnu sobu. Kakav krš! Knjige naslagane na svakoj slobodnoj površini, neke veće gomile samo što se ne sruše. Ovo nema smisla. Širokim pokretima ruke obrisala je najveće naslage prašine, a zatim vratila knjige na policu. Ne može sve da sredi za jednu noć. Svetla su zatreperila. Lu je pogledala kroz prozor i videla videla da seva. Umotala se u udobnu kućnu haljinu uzevši je iz spavaće sobe i izašla na terasu. Odatle je najlepše posmatrati kako oluja pristiže u grad. Povetarac koji najavljuje oluju rashladio je topao noćni vazduh. Lu se još više ušuškala u kućnu haljinu i sela u baštensku stolicu. Bez čišćenja da joj odvrati misli, usamljenost ju je obavila poput guste magle i odvojila od svega. Svaki zvuk postao je jedva čujan i dalek. Uzdahnula je. Nema verenika kome bi se vratila kući da razgovaraju o tome kako joj joj je protekao dan. Uskoro neće imati ni posao na kojem s kolegama može da razmenjuje misli, snove i viceve. Od čega će živeti? Nikada nije mnogo zarađivala od Luele, ali je uvek mogla da plati račune. Mogla bi da radi u nekom restoranu, ali jedan posao ug lavnom nije dovoljan za život, a malo je prestara da radi duple smene u kuhinji. Lu je zaista verovala da će njen restoran biti uspešan. Ne samo da je ponižena jer je pretrpela poraz već će morati da nađe cimerku ili da se preseli u jefiniji stan. Sklupčala se i stavila glavu na kolena. Mora da pronađe neko rešenje. Ali ne večeras. Večeras će malo da se samosažaljeva. Pustiće da razočaranje ispuni prazan prostor gde su se do juče nalazili njeni snovi i nesigurna budućnost. Može da krivi Devlina što je nikada nije podržao ili Vodiskog zbog otrovne kritike. Međutim, to nije rešenje. Sama je kriva. Samo ona. Preuzevši odgovornost stekla je kontrolu. Preuzela je odgovornost, i to joj je dalo nadu da će ponovo biti srećna. Sudeći po nesigurnim koracima prolaznika, barovi su se zatvorili. Hladan vazduh dolazio je s jezera. Poput flipera u daljini, munja je sevnula još nekoliko puta. Oblaci obasjani gradskim svetlima promicali su nebom. Prekrstila je noge i protrljala bolna stopala. Budući da radi u restoranu, Lu se navikla na neprestan bol u nogama, ali hodanje u visokim potpeticama
~ 90 ~ Knjigoteka
daša&anna
za nju predstavlja sasvim drugačiju vrstu mučenja. Ipak, cipele su se savršeno slagale s haljinom, a htela je da bude lepa za Ala. Al... Sada će imati više vremena i mogla bi češće da se viđa s njim. Ipak, je li to pametno? Još uvek nije raščistila s Devlinom - doduše, uglavnom ga ignoriše, ali on je i dalje tu. Ranjiva je zbog propasti Luele i nesigurnih finansijskih prilika. Ipak, usamljena je, a malo utehe je možda baš ono što joj treba. tre ba. Neodoljiva privlačnost između njih nesumnjivo postoji. Kada je onaj automobil bezmalo naleteo na njih, pomislila je da će se poljubiti. Lu je načas dotakla usne, a zatim zavukla ruke u džepove kućne haljine. Njeno srce sada ne bi podnelo još jedan gubitak. Najbolje je da njihova veza ostane prijateljska i laka, poput penastih puslica za desert - tek toliko slatkih da se obrok lepo završi, a opet dovoljno lakih da ne padnu teško na želudac. Eto, to je bilo baš plodotvorno. Zatvoriće restoran, naći nov po sao i možda cimerku te zadržati strogo prijateljski odnos s Alom. Zašto onda nije zadovoljna? Umesto toga, bila je kao i njen stan - malo urednija na površini dok je ispod i dalje vladao haos. * * * Al je pijuckao jutarnji čaj ne bi li se razbudio. Izvadio je beleške i okretao ih u svim pravcima kako bi utvrdio šta je gore, a šta dole. - Dakle, nemaš pojma o filmovima iz devedesetih - rekao je Džon. Al se okrenuo u stolici i video Džona kako sedi zavaljen, prekrštenih nogu i prstiju spojenih ispred sebe. - Molim? Molim? - upita Al. - Pogledao sam letimično tvoje beleške iz restorana u nedelju. ne delju. Filmovi iz devedesetih. Veze nemaš. - Nemam pojma o čemu pričaš. Al ne voli da se oseća kao magarac. - Mi-li-vo-ke? Mi-li-vo-ke? Dobra zemlja? Al je bezizrazno zurio u njega. - Brate, moramo da pogledamo neke filmove zajedno - rekao je Džon. - Ti to hoćeš da me pitaš kako je bilo za vikend? - Naravno. Ako baš želiš da pričamo o tome. Kako je bilo na sudaru? - nacerio se Džon. - Nije bio sudar. - Al je uzdahnuo. - Bili ste samo vas dvoje? dvoje? - Džon je podigao prste nagore. - Da. - Išli ste na večeru? - Klimnuo je glavom.
~ 91 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Znaš da jesmo. Pišem kritiku za restoran. - Al je osetio da mu se sprema zamka. - Znači, rekao si joj čime se baviš? Znala je da radiš? - Ne. - Al je zakolutao očima. - Onda ste išli na Samerfest da slušate neki bend? - Da. - Našli ste se s društvom? - Nismo, ali nije bio... - Al se ispravio u stolici. - Čekaj. - Džon je podigao ruku. - Poljubili ste se? Al je oklevao, setivši se da je malo nedostajalo. - Nismo. - Oklevao si. si. Zašto? - Džon je pokazao prstom na Ala kao da ga je uhvatio na delu. - Onako. Zamalo da se poljubimo, ali nismo. Nije bio sudar. - Potonuo je nazad u stolicu. - Jesi li joj stavio...? - Druže, pazi šta pričaš. Uveravam te da je odgovor na to pitanje odričan, a čak i da nije, nemam nameru da s tobom razgovaram o tome kao da smo u školskoj svlačionici. - Hteo sam da pitam jesi li joj stavio ruku preko ramena. Stvarno imaš pokvarenu maštu. Al se nasmejao tome kako se Džon izvukao. Sve više mu se dopada. Osim toga, pročitao je sve Džonove članke u arhivi. Ispod neuredne, razbarušene spoljašnjosti krije se pronicljiv kritičar svega što ima veze s modom i kulturom. Budući da je tako dobar poznavalac mode, Alu nikako ne ide u glavu zašto svojom pojavom krši sva moguća modna pravila, ali saznaće i to. - Tako je - rekao je Al. - Sada moram da otkucam beleške o Dobroj zemlji. Pst. Al se vratio računam i dešifrovanju žvrljotina iz toaleta. Jedva da može da ih pročita, ali vredelo je. Večerati s Lu je mnogo bolje nego večerati sam u bilo kojem restoranu. Jasno je da voli hranu, jede sve i shvata da, ako nešto ne voliš, to ne znači da jelo nije dobro pripremljeno. Ako se usredsredimo na ukuse i teksture, možemo rastaviti jelo na sastojke koji se mogu jasno opisati. Na osnovu proučavanja sastojaka možemo zaključiti da li je jelo uspelo ili nije. Ponekad, kada kuvar u potpunosti poznaje svaki sastojak, do tančina, on može stvoriti nešto sasvim novo i savršeno, poput kulinarske alhemije, neuhvatljive gotovo koliko i sama sama alhemija. Međutim, kad se to dogodi, u hrani možete osetiti ljubav i strast onoga ko ju je pripremao. Al traži takva
~ 92 ~ Knjigoteka
daša&anna
iskustva i žudi za njima, a to mu je u nedelju priuštio Luin prijatelj, kuvar Tom. - Al, dođi kod mene načas - rekla je Hana i prekinula Alov tok misli. Ostavio je računar u slip modu i krenuo za Hanom u njenu kancelariju. Džon bi mogao nešto da uradi u njegovom odsustvu. Al je već dvaput menjao izgled desktopa zbog nepristojnih fotografija kraljic e Elizabete obrađenih u foto-šo foto -šopu. pu. Pokušao Pokušao je da se seti nekoliko svojih prethodnih kritika. Zašto li Hana želi da razgovara s njim? Nije ocrnio nijedan restoran niti šefa kuhinje. Zapravo, sve kritike su mu bile pohvalne. Napokon je pronašao nekoliko dobrih restorana. Hana je prišla stolu, uzela svežanj papira i pružila ih Alu. - Ovo su najnovija pisma koja smo dobili - rekla je Hana. Al je preleteo pogledom i uhvatio nekoliko delova rečenica: „Vodiski mi je zaista pomogao da odaberem savršen restoran” restoran ” i „mnogo sam naučila o tajlandskoj kuhinji, jedva j edva čekam da je isprobam” isprobam ”. Al je pogledao u Hanu mršteći se. - Ne shvatam - odvratio je. - Verovao ili ne, dobijaš sve više pisama. Sada kada si postao manje oštar u svojim kritikama, pomislila sam da ćeš dosaditi ljudima. Promenio si način pisanja. - Hana ga je dobro odmerila ne bi li primetila neku razliku. - Možda si se promenio? Šta god da je, samo tako nastavi. Al je stajao nepomično, preneražen njenim komentarom. Zar se promenio? Ne oseća se drugačije. Ako je to tačno, zašto se promenio? I kako se promenio? - A sada, napolje. - Hana je odmahnula rukom. Već je gledala u ekran računani, a drugom rukom baratala mišem. Al je izašao u hodnik i vratio se za svoj sto. Ipak, Hanine reči su mu i dalje odzvanjale u ušima.
~ 93 ~ Knjigoteka
daša&anna
13. Dok je vodila sastanak s osobljem restorana, Su je držala Lu na oku da vidi hoće li otrčati u toalet. Pre nego što su ostali zaposleni stigli, Lu je obavestila Su i Harlija o svojoj odluci. Otada je već dva puta išla u toalet. Bili je pogledao ka Luinom stomaku tražeći nepostojeću nabreklinu. Lu je posmatrala sve zaposlene ne bi li zapamtila njihova spokojna lica. Ne znaju da će im za nekoliko trenutaka saopštiti kako će uskoro ostati bez posla. Bili i njegov izabranik su nedavno kupili malu kuću i nadaju se da će usvojiti dete. Tajlerov automobil je ponovo na popravci. Većina pomoćnika konobara šalje novac porodicama u Meksiku, pri čemu je svaki dolar dragocen za male sestre i braću, roditelje, babe b abe i dede. Donela je odluku i zna da je razborito postupila, ali njeno telo odbija da se povinuje. Otuda povraćanje, hladan znoj i suzne oči. Su je završila s opisom jela dana. Sada ili nikada. Lu je ustala. Su je sela i klimnula klimnula joj glavom u znak podrške. Otpila je malo ledene vode i pročistila grlo. - Mnogi su sigurno primetili da imamo manje posla. Pokušala sam da organizujem manje konobara u smeni kako se to ne bi previše odrazilo na vaše napojnice. Lu je otpila još jedan gutljaj i udahnula. - Uradila sam sve moguće računice, ali restoran će raditi najduže do Nove godine. Verovatno ću morati i ranije da zatvorim. Dok su zaposleni mrmljali u čudu i neverici, Luino grlo je pretilo da se stegne samo od sebe. Još hladne vode nije mnogo pomagalo. - Dakle, svi morate da počnete da tražite posao. Pošto imamo još malo vremena na raspolaganju, imaćete priliku da nađete dobre poslove. Svima sam napisala sjajne preporuke, koje ću vam dati posle sastanka. Lu je pustila da joj suze poteku niz obraze. - Hoću da znate da ste vi moja porodica i da ćete to zauvek ostati. Ne mogu da zamislim nijedan dan bez vas, vas , vaših šala i priča. Restoran će raditi sve dok ne nađete neki dobar posao ili dok me banka ne izbaci na ulicu. Šta god da se prvo dogodi. Toliko mi je žao što sam uprskala. Zvala sam neke prijatelje zaposlene u odličnim restoranima kao što je Dobra zemlja. Želim da svi znate koliko mi znači vaša podrška i prijateljstvo. Bilo je teško poslednjih nekoliko meseci. Bez vas se verovatno ne bih treznila. Hvala vam.
~ 94 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu se okrenula i obrisala oči keceljom. Pre no što je stigla ponovo da se okrene, zagrlile su je mnogobrojne ruke. Svi su govorili uglas: „Volimo te”, te”, „Nisi ti kriva” kriva”, „Jebeš Vodiskog” Vodiskog” i „Ne idemo nikuda” nikuda”. Ovo poslednje je sasvim sigurno bio Harli. On i Su su insistirali da ostanu s njom sve dok banka ne dođe da razvali vrata. Su je prekinula trenutak nežnosti jednim odsečnim: - Narode, nazad na posao! - Svi su se rastrčali da se pripreme za otvaranje. Su je dodala Lu čistu salvetu i pogurala je ka Skrovištu. Pošto joj je laknulo jer je zaposlenima saopštila sudbinu restorana, Lu je pokušala malo da se smiri sama u Skrovištu. Kao obično, reakcija zaposlenih premašila je sva njena očekivanja - svi je vole i podržavaju, niko je ne krivi. Lu je sedela za stolom diveći se lepoj slici koju joj je Al poklonio. Okačila ju je iznad radnog stola da bi mogla stalno da je gleda. Uvek joj ulepša dan. Lu je proverila telefon i s ushićenjem videla da ima poruku u govornoj pošti, a onda se razočarala kad je shvatila da je propušten poziv od Devlina. Obriši poruku. Otvorila je gornju fioku i izvadila verenički prsten koji joj je poklonio. Dala ga je na procenu. Tifanijev prsten od platine s kockastim dijamantom od gotovo dva karata. Juvelir joj je ponudio petnaest hiljada, mada vredi dvostruko više. Moći će da plati kiriju za nekoliko meseci. Lu je pogledala u sliku i nasmešila se. * * * U petak u pola osam uveče u sali je bilo previše slobodnih stolova. Lu je u polupraznoj prostoriji potražila Gertrudinu sjajnu, sedu kosu i Otovu ćelu. Njeni omiljeni gosti su i dalje dolazili u Luelu bar dvaput nedeljno, i to joj je pružalo utehu. Zabrinula se za njih. Gertruda se kretala malo sporije nego pre nekoliko meseci. Uveravala ju je da nije ništa strašno, ali Lu je primetila da rumenilo na Gertrudinim obrazima izgleda pomalo veštački, kao da ne ističe crte lica, već mu samo daje boju. Večeras pak Gertruda je vesela kao uvek. Iz sebičnih razloga, Lu voli što nema mnogo gostiju, te može duže da sedi s njima. Premda ćutljiv, Oto deluje samouvereno, kao da sve drži pod kontrolom; ništa ga ne može iznenaditi. Gertruda jednostavno zrači. Kao obično, bolje joj je u njihovom društvu. Oni su njeni anđeli čuvari.
~ 95 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Guten Abend, 8 Oto, Gertruda. Baš mi je drago što vas vidim. - Lu je sela na slobodnu stolicu pored njih. - Viđate li nećake u poslednje vreme? - Tja, suviše su zaokupljeni sopstvenim životom da bi brinuli o starim, smežuranim rođacima. Čuli su sve naše priče i sada žive svoje. - Pa, to samo znači da ću vas češće viđati. Baš onako kako volim. Gertruda je pogledala unaokolo u mnoge prazne stolove. - Kako ide, Liebling? - Odlično. - Restoran ide odlično? - Da... Zapravo, ne, ne baš. Ipak, prilično je dobro. Gertrudine oči su zacaklile od radosti. Shvatila je šta je Lu htela da kaže bolje nego ona sama. - Onaj novi momak, zar ne? - Da. Zasad smo samo prijatelji. Ali sladak je. Oboje volimo da jedemo, smejemo se i isprobavamo novotarije. Ne opterećuje se time hoće li sklopiti neki nov posao niti žudi da upozna što više ljudi. Čak ne voli da sklapa poznanstva. Čini mi se da uživa u mom društvu. - To je dobro. Oto i ja volimo da provodimo vreme zajedno. Zanimljivo je čak i kada kupujemo nove gume, jer to radimo zajedno. - Otova uglačana ćela blesnula je goregore -dole u znak odobravanja, dajući značaj Gertrudinoj izjavi. - Kako ste znali... da je Oto onaj pravi? - Ah, Herzchen 9 vrlo dobro pitanje. Znala, sam šta je ljubav i pre Ota. Moj prvi muž bio je veoma lep i ugledan čovek. Prodavao je osiguranja. Iskreno smo se voleli. Kada je umro, žalila sam za njim, ali nisam pala u očaj. Onda sam upoznala Ota i sve je dobilo smisao. Zajedno smo mogli sve da prevaziđemo. Nisu nam teško padali ni najteži zadaci, jer smo ih obavljali zajedno i u njima nalazili zabavu. Kada bi se neko od nas dvoje naljutio, onaj drugi bi ga umirio; kada bi se izgubio, onaj drugi bi nalazio izlaz. Dopunjavali smo se. Kad plešemo, sve je kako treba. Nema briga, nema nepremostivih prepreka. Sve možemo kada smo zajedno. Znaš li ono dvoje plesača iz starih filmova, one što su tako divno plesali? Lu se napregla. - Mislite na Freda Astera i Džindžer Rodžers? Rod žers? - Tako je, Fred i Džindžer. Oto i ja smo kao Fred i Džindžer. Sami smo bili dobri, ali zajedno smo savršeni. Oto je prebacio bledu, izboranu ruku preko Gertrudine i ovlaš je stegao slažući se s njom. Starica se ozarila. Lu je napokon shvatila. Pored Devlina se nikada nije ozarila. Pokušavao je da sakrije njene mane ispod 8 9
Nem: Dobro veče. (Prim. prev.) Nem: Srce. (Prim. prev.) prev. )
~ 96 ~ Knjigoteka
daša&anna
skupe odeće, stideo se što radi u kuhinji. Međutim, kada je s Alom, sigurnija je u sebe, ne mora da se pretvara, već da bude Lu koja voli hranu, prijatelje i dom. Dom gde može da se izgubi u omiljenim knjigama, kikoće se uz smešne filmove i kuva čudesna jela iz srca. S Alom je upravo takva i čini joj se da mu se baš zato još više dopada. Pokazala mu je sve ono što joj najviše znači, srce i dušu Milvokija, a on i dalje želi da provodi vreme s njom. Osim toga, primetila je da je Milvoki počeo da mu se dopada. - Mislim da sam pronašla svog Freda Astera - promrmljala je Lu sebi u bradu. - Ah, pa to je sjajno. Kad ćemo ga upoznati? Lu je zacaklila očima zamišljajući Ala u restoranu. Ranije joj to nije palo na pamet, ali volela bi da ga vidi kako sedi za stolom i uživa u njenim jelima. - Uskoro. Još uvek nismo zajedno. Samo mu pokazujem Milvoki. Možda će hteti da ostanemo samo prijatelji. - Pri pomisli na to Lu se malo ma lo snuždila. - Liebchen, nema boljeg početka od prijateljstva. * * * Al je oprezno koračao za Džonom kroz gužvu oko Milerove bine. Na nestabilnom poslužavniku nosio je pržene tikvice u sosu od belog luka, težak papirni tanjir pun toplih njoka u sosu od paradajza i pavlake, ražnjiće od plavog patlidžana i italijansko crno vino u plastičnoj čaši. Video je još kanole i italijanske kolačiće, ali je rešio da se kasnije vrati po njih. Nije želeo da mu ručak završi na pivom natopljenoj, ugaženoj zemlji. Džon je s leđa izgledao još neurednije nego obično. Nosio je zgužvane i umrljane plave pantalone sa šlicem na dugmiće, kao i svakog dan a, s tim što je danas obuo iznošene, izno šene, crne, duboke starke. Kosa mu je bila toliko raščupana da je izgledalo kao da je to uradio namerno. Ispred njega se pojavio slobodan sto. Džon ga je pogledao upitno, a Al je klimnuo glavom, složivši se da tu sednu. Njoke su pretile da skliznu s poslužavnika i nije mogao mnogo da bira. Mamili su ga mirisi koji su se širili iz tanjira, te je postao nestrpljiv. Al je rasporedio tanjire oko sebe. Tikvice je stavio između njih kako bi mogli da ih dele. Neko vreme jeli su u tišini. Došli su na ručak na Italijanski festival pod festival pod izgovorom da Al piše članak o hrani. Zapravo, to je bila istina, ali mogao je da dođe do đe posle posla ili za vikend. Dan je bio suviše lep da bi sedeo u kancelariji, te je nagovorio Džona da pobegnu s posla. Al je bio na mnogo festivala, ali u ovom gradu stvarno znaju kako da naprave žurku. Hrana Hrana na festivalima festivalima je obično premasna i preslana. No i pored toga, može
~ 97 ~ Knjigoteka
daša&anna
se naći obilje odlične hrane. Na Italijanskom festivalu nije mogao da se odluči; ponuda je bila raskošna. Lokalni restorani (uglavnom italijanski) postavili su tezge na kojima su služili ne samo popularna jela već i ona manje poznata. Učestvovala je cela italijanska zajednica Milvokija. Hrana ne samo da je bila dobra u poređenju s drugim festivalima već nije bila nimalo lošija od jela koje biste mogli da dobijete u restoranu. Kasnije će ići peške kući kako bi sagoreo kalorije. Već ga malo stežu pantalone; moraće malo više da vežba da se ne bi ugojio. U poslednje vreme hrana je toliko ukusna da ne može da se zaustavi. Možda je to zato što obeduje s poletom; poletom koji ima neposredne veze s Lu. Otkako su se slučajno upoznali, Milvoki kao da je postao lepši. Možda zato što je leto napokon stiglo ili zbog sve prisnijeg prijateljstva sa Džonom. Ipak, nema sumnje da je za to uglavnom zaslužna Lu. Pokazala mu je jedinstvenu, jednostavnu i ukusnu stranu grada za koju nije želeo ni da zna. U neku ruku, bio je i srećniji. Dopadali su mu se meštani, obični radnici koji vredno rade i dobro se provode. Prošlog petka napokon je otišao da prvi put proba prženu ribu u Viskonsinu. Kad je ušao u mali bar na uglu, pomislio je da to možda i nije dobra zamisao. Desetak gostiju se odmah okrenulo da osmotri pridošlicu. Ipak, video je da se ispred hostese otegao dugačak red, te je odlučio da tu večera. Al je seo pored muškarca u sivoj majici Pakersa, farmerkama i kačketu lokalne građevinske kompanije, ispod kojeg su virili pramenovi sede kose. Od smežurane starice sa sedom punđom naručio je džin -tonik, a muškarac je dobacio: - Ne preporučujem. Darlinin džindžin -tonik je grozan. Uzmi brendi na starinski način. Niko ga bolje ne pravi od nje. - Moram da prihvatim t akvu akvu preporuku. Brendi na strinski način, moliću. Sankerica Darlin je napravila piće i stavila ga ispred Ala. Nakon jednog gutljaja, Al je znao da je pronašao novo omiljeno piće. - Šta da naručim od ribe? - pitao je Al. - Grgeča s palačinkama od krompira. Najbolji je u gradu. - Al je poslušao i nije se pokajao. Dok su večerali, razgovarali su o putovanjima i sportu. Kada je omazao i poslednji zalogaj salate s tanjira, pridružilo im se pola bara. Setio se onoga što je naučio iz razgovora s njima i to mu je izmamilo osmeh. Nisu pričali o tome ko ima najlepšu kuću, ko poznaje više ljudi niti ko je najdalje putovao. Mnogi od njih nikada nisu otišli dalje od Grin Beja na utakmicu Pakersa. Sviđa im se tu gde jesu i ne vide zašto bi želeli nešto više od toga. Tokom celog školovanja Al je žudeo za nečim što ti srećnici imaju od rođenja, a to je život kojim su zadovoljni.
~ 98 ~ Knjigoteka
daša&anna
Zavideo im je na spokoju, ali i sam se osećao spokojnije, naročito kada je s Lu. Osećao je da su isti. Nije mu bilo važno da li dolazi sa siromašne farme u nekoj nedođiji ili iz vile na Lejk Drajvu. Shvatio je da želi da sazna više o njoj. Šta radi kad ne obilazi grad s njim? Gde je odrasla? Osim onog gada, njenog bivšeg verenika, s kim se viđa? Novinar u njemu se pobunio zbog nedostatka inf ormacija. ormacija. - Hoćeš li da pojedeš to? - pitao je Džon i pokazao na Alovu polupojedenu italijansku kobasicu. Al je pogledao u tanjir, shvativši da je pojeo sve njoke, tikvice i pola sendviča a da nije ni primetio. Bio je toliko zaokupljen mislima o Lu. - Neću - Al mu je dodao sendvič preko stola, a zatim pogledao u svog drugara. Lice mu se jedva videlo ispod neuredne neuredne brade i duge, bezmalo ućebane kose. Zapravo, razaznavale su se samo izražene obrve i sivoplave oči. Da ga ne poznaje, Al bi pomislio da Džon spava ispod mostova. - Ne shvatam, druže? - Ne shvataš da sam još gladan? - Ne. Opasno si pametan. Čitao sam tvoje članke. Sjajno pišeš. O modi. A izgledaš ovako. - Al je pokazao rukom ka Džonovoj odeći. - Ne shvatam. - Opstanak i navika. - Džon je slegao ramenima. - Ništa mi nisi objasnio. Džon je podigao prst da mu da do znanja da još uvek žvaće. Kad je progutao, udahnuo je duboko, a zatim rekao: - Odrastao sam u Vest Alisu. - Izgovorio je to spojeno, te je zvučalo kao „Stalisu” „Stalisu”. - Oduvek sam znao da volim volim dve stvari: žene i žensku odeću. Ima li boljeg zanimanja za mene od lepih žena koje nose lepu odeću? To mi je imalo smisla. S vremenom sam razvio osećaj za svaku vrstu mode, ali uvek je sve počinjalo od žena. Međutim, u Stalisu ne gledaju baš svi blagonaklono blagonaklono na mladića koji zna kako se pravilno izgovara „živanši ”. Bilo je uvreda i razbijenih noseva. Kada se ovako oblačim, niko me ne dira. - Nisi više u školi. Mislim da si sada bezbedan. - Kao što rekoh, opstanak i navika. Dok sam bio mlad, to je bila kamuflaža. kamuflaža. Sada sam se navikao. Lakše mi je ovako. - Mislim da bi imao više v iše uspeha kod žena. - Al se nasmešio šeretski. Džon se zamislio. - Znam. Kristijan Lubuten je rekao da je dobra salonka poput lepog lica bez šminke. Ne tako lepo lice možeš prekriti šminkom, šminkom, ali to je samo maska. S maskom se lakše krećem kroz život. Uzeo je još jedan zalogaj sendviča, dok je Al obrađivao to neočekivano otkriće. - Kad već pričamo o damama, kako je tvoja?
~ 99 ~ Knjigoteka
daša&anna
Al je prošao prstima kroz kosu i pogledao oko sebe u prolaznike, donekle se nadajući da će ugledati njeno milo lice. - Odlično. Mislim da ću joj reći. - Šta ćeš joj reći? - Ko sam i čime se bavim. Mislim da bi između nas zaista moglo nešto da se dogodi. Treba da zna. - Dobro, kako ćeš joj saopštiti? Reći ćeš s neba pa u rebra? - Malo sam razmišljao. Pokazaću joj kritiku za Dobru zemlju. Probali smo toliko jedinstvenih jela da će ih prepoznati i shvatiti da sam je ja pisao. Onda... - Onda će shvatiti da si genije, pašće ti u zagrljaj i moliti da joj dozvoliš dozvoli š da provede ostatak života zadovoljavajući svaku tvoju potrebu? Čekaj malo... To je ono sto ja želim. Al se nasmejao. - To bi bilo lepo. Ipak, samo se nadam da neće imati ništa protiv da drži u tajnosti moj identitet i da će se složiti da je najbolje da se ljubimo umesto deserta. - Dobro, zvuči sasvim izvodljivo. Siguran sam da će sve biti u najboljem redu. Al je podigao plastičnu čašu i nazdravio Džonu. - Nadam se da hoće rekao je.
~ 100 ~ Knjigoteka
daša&anna
14. Al je osetio kako mu se diže želudac. Gruba konoplja greb ala ga je po ogoljenoj koži između čarapa i farmerki. Niz leđa mu se slivao znoj dok se spuštao žutom strminom, obnevideo od sunca. Čuo je kako je Lu protutnjala pored njega vriskajući od uzbuđenja. Dovraga, kako je uspela da ga nagovori da sedne na vreću i spusti se niz ogroman tobogan? Deca koja su se spuštala izgledala su tako srećno. Sada mu je jasno da je to neka teška zavrzlama kako bi se od naivčina kao što je on izvuklo dva dolara, koliko košta spuštanje. Je li moguće da ljudi plaćaju za ovo?! Ne bi se spustio ponovo ni da mu plate. Napokon je stigao do kraja beskrajno dugačkog, žutog tobogana, otvorio čvrsto zatvorene oči i ugledao Luin očaravajuć osmeh, raščupanu kosu kao da je malopre ustala iz kreveta i obraze rumene od uzbuđenja zbog gravitacije i brzine. I tako je Al odlučio da će se spustiti niz paklenu žutu stazu koliko god puta Lu bude poželela. Na sreću, zasad se čini da će jednom biti dovoljno. - Jesi li dobro? Malo si ubledeo - rekla je Lu kada je Al ustao stežući u ruci grubu vreću. - Dobro sam. Odavde mi se učinilo da je malo manji pad. - Volim ovaj tobogan. Tata me je vodio kada sam bila suviše mala da bih išla sama. Hoćemo li na klopu ili da napravimo malu pauzu? - Možda ne bi bilo pametno da sada jedemo. Hoćeš li da odemo do životinja? - Hajde onda da vidimo krave. Avgust je bio vruć i vlažan. Al i Lu su stigli na vašar u devet ujutru da bi jeli omlet od od svežih jaja i krofne od sajdera u Poljoprivrednoj hali. Jeli su krofne i vrzmali se između štandova koji nude obilje robe proizvedene u Viskonsinu. Tu se može probati i kupiti sve, od slamčica punjenih medom do nojevih odrezaka i kolačića s brusnicama. Posle doručka posetili su hangar s mlečnim proizvodima, gde ga je Lu naterala da proba mleko s ukusom piva. Mada je bio sumnjičav, mleko je bilo vrlo ukusno, slično pivu sa sladoledom. Posle spusta niz tobogan, Al se pribojavao da mu ništa od hrane neće prijati. U stomaku mu je bućkalo kao u živom blatu koje je video u emisiji o Nacionalnom parku Jelouston. Kako su se približavali štali s kravama, Al se pripremio za pakao, ali opet je pogrešio. Umesto balege, prljavih krava i zapuštenih obora, zatekao je redove uredno poslaganog sena, čiste krave i vredne devojčice i
~ 101 ~ Knjigoteka
daša&anna
dečake koji su skupljali balegu pre no što bi pala na pod. Najviše se osećalo na sveže seno. Krave su se okretale ka posetiocima, treptale dugim trepavicama i mahale repovima terajući muve. Na kraju reda jedan tinejdžer je prao kravu. - Dobro, umirem od gladi. Moraćeš da budeš hrabar i da pojedeš nešto - rekla je Lu. - Sad mi je dobro. Kuda ćemo? - upitao je Al smešeći se. Sada se stvarno osećao dobro. - Idemo na kukuruz, to ne smemo da propustimo, a onda ćemo da vidimo. Narednih sat vremena proveli su grickajući svakakve đakonije đa konije s raznih tezgi. Delili su spiralne krompiriće, sendviče sa svinjetinom i princesprinces-krofne. Našli su sto ispod šatora gde se služi pivo, a Lu je uzela ledeno hladan samer šendiz da piju uz ručak. Pivo je imalo blag ukus limuna, koji se odlično slagao s ukusom hmelja - savršeno piće za vreo letnji dan. Dugačke spirale od krompira prelivene svetlonarandžastim sirom bile su nešto između hrskavog čipsa i pomfrita. A tek princes krofne... Dve krofne veličine ovećeg hamburgera bile su prepune šlaga prozračnog, lakog i svežeg. Dok su čekali, Al je posmatrao kako ih osoblje vešto priprema. Al je posmatrao kako Lu proždire svoju princes -krofnu dok mu je u stomaku i dalje kuvalo, ovoga puta iz drugih razloga. Danas će reći Lu čime se bavi. Želi da je pozove na pravi sastanak, ali prethodno mora da joj saopšti da ima tajni identitet. Želi da joj ispriča sve o sebi i A. V. Vodiskom. * * * Lu je sela na stolicu pored Ala. Dodala mu je već oznojenu flašu piva i stavila krompir sa sirom između. Morala je da se nasmeši: kosa mu je bila raščupana i vlažna na krajevima, nosio je farmerke (hvala bogu t e nije obukao kaki pantalone), a na svetloj polo majici videla se mrlja od putera koju je zaradio dok je jeo kukuruz. Kada su godišnje manifestacije u pitanju, Lu najviše voli vašar. Uvek dolazi na doručak rano ujutru, dok još nije velika gužva. Bilo je već rano popodne i ljudi su pristizali u velikom broju. Hangari su vrveli od umornih roditelja što guraju kolica s umrljanom i uplakanom decom. Ni ostali nisu izgledali ništa bolje. Al je probao krompir, a u uglu usana mu je ostalo malo sira. Lu se osmehnula i uzela salvetu. - Čekaj. Sir pruža otpor.
~ 102 ~ Knjigoteka
daša&anna
Obavila je salvetu oko palca i obrisala sir, najpre žustro, a zatim sve sporije kako je postajala sve odsutnija. Usne su mu bile vlažne od piva i otekle od vrućine. Prstima je prešla preko donje. Alove plave oči su se zažarile. Šator i umorne porodice su nestale. Videla je samo njega; osetila je njegov dah na vrhovima prstiju. Želi ga. U svakom deliću tela oseća vrelinu, strast i pohotu. Lu se nagla ka Alu i videla da joj drhti ruka na njegovim usnama. Oblizala je usne i u njegovim očima prepoznala istu žudnju. Počelo je. Svet kao da je zadrhtao. - Mamice, zašto ga ova teta dira po licu? Piskutav glasić razbio je čaroliju poput grudve snega pravo u lice. Lu i Al su se okrenuli i s druge strane stola ugledali znojavu mamu s dečakom lica umrljanog od čokolade. Nasred stola stajala je ogromna torba za pelene - otuda drhtaj. Mama je netremice posmatrala Ala i Lu kao da su je prekinuli u nečemu. Lu je uzvratila pogled. - Briše mu lice, Hanteru, kao što mama briše tvoje. - Zašto ne može sam da se obriše? Velik je dečak. Al i Lu su se nasmejali. - U pravu si - rekla je Lu Hanteru. - Velik je dečak. No velikim dečacima ponekad treba pomoć. Kao što tebi sada treba pomoć da obrišeš čokoladu s lica. - Gurnula je papirne maramice preko stola i nasmešila se Hanterovoj mami, a ova je zgrabila maramice i prionula na posao. Lu je uputila Alu jedva primetan smešak. Obrisao je vlažan dlan o farmerke i iz zadnjeg džepa izvukao presavijen novinski članak. Pažljivo ga je izravnao na lepljivom stolu i stavio pred Lu. - Mislim da bi te ovo zanimalo - rekao je. Uzela je članak i počela da čita. Članak nije bio dugačak, možda tek šlajfnu i po, i bio je presavijen po sredini. Međutim, nakon što je pročitala naslov i podnaslov, Lu je pao mrak na oči. Stisla je zube, stegla pesnice i raširila nozdrve dišući duboko. Mislila je da je uspela da se pomiri sa svim onim što se događalo u protekla četiri meseca. Pomirila se s tim da je zatvaranje restorana razumno rešenje, ali kada je videla ime A. V. Vo diski, otvorile su se sve stare rane koje tek što su bile zacelile. Osetila je da je ranjiva i nezaštićena, i bilo joj je hladno, uprkos vrućini. - Zašto mi ovo pokazuješ? - prosiktala je. Al je bio malo zatečen. - Mislio sam da bi volela da pročitaš... Ovaj... To je dobra kritika Dobre zemlje. Tamo smo tako lepo večerali. Kuvar Tom ti je prijatelj. - Al je razrogačio oči, zapanjen njenom srdžbom.
~ 103 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu je primetila da je Alu neprijatno, te je s teškom mukom pokušala da zauzda osećanja. Osim toga, posmatrali su je Hanter i njegova mama. Polako je udahnula. - U pravu si. Sjajno smo se proveli, ali više volim sama da steknem mišljenje o restoranu nego da slušam nekog nadobudnog drkadžiju. Hanterova mama je ustuknula zbog Luinog rečnika. - Hvala ti što misliš na na mene. Nije trebalo onako da odlepim. - Lu je zgužvala papir jednom rukom i gurnula ga duboko u omiljenu crvenu tašnu. Al je začkiljio. - Da odlepiš? Nisam te razumeo. Lu se nasmejala i bes je splasnuo. - Izvini. To znači da sam bila ljuta, ali ne na tebe. tebe . Nemaš nikakve veze s tim. Članak me je podsetio na nešto u vezi s poslom. Nije u redu da ti izvučeš deblji kraj, a posebno jer su mi naši izlasci savršen beg od briga. Još jedno pivo pre nego što krenemo? Al je polako klimnuo glavom, još uvek namršten. Lu L u je ustala da ode po pivo. Donekle je osećala grižu savesti jer ga je uplašila svojom reakcijom. Šteta što mora da radi uveče; ne želi da se ovaj dan završi. Možda bi mogla da pozove Ala u Luelu - tako bi dan mogao da se nastavi. Ipak, sviđa joj se što vreme provedeno s njim nema nikakve veze s poslom. Kada bi znao da joj se život raspada, pobegao bi glavom bez obzira. I sama bi to uradila. Zamalo da se poljube. Da nije bilo malog Hantera... Nije umislila. Izgleda da se i ona njemu dopada. Želela je da ga poljubi. Još uvek želi da ga poljubi. * * * - Kad si rekla da dođem po tebe, mislila sam da ćeš biti spremna rekla je Su i pošla za Lu u kuhinju. Lu je ugledala zeleno trepćuće svetio i pritisla taster „obriši” „obriši”. - Izvini, kasno sam se vratila - odvratila je Lu. Su ju je pogledala strogo, a ona je uzvratila širokim osmehom u znak izvinjenja. Stavila je crvenu tašnu na krevet, ubacila zelenu metalnu bocu s logom banke sa strane i nekoliko čistih marama. Dok je gurala sve to unutra, napipala je zgužvan papir. Dovraga, to će baciti kasnije. - Hej, Harli se neće žaliti na mene - rekla je Su. - Ne, naravno. U Harlijevim očima ti nikada nisi kriva. Su je začkiljila. Šta hoćeš da kažeš? - Svi znaju da se ti i Harli... gotivite. - Naravno da se gotivimo. Pa šta. I tebe gotivim. U čemu je caka?
~ 104 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Hoću da kažem da se... znaš već, gotivite. Krišom piljite jedno u drugo. Baš ste slatki. - Ne piljimo. - Su je prošla pored Lu i izašla iz stana. - Ako ti tako kažeš... - Lu je slegla ramenima i krenula niza stepenice. Su se nasmešila. nasmešila. - Pilji u mene? - Kao i ti u njega. Su je obradila tu informaciju sa osmejkom na licu, a zatim prostrelila Lu pogledom. - Dobro, zašto si zakasnila? Lu je napućila usne i uzdahnula. - Joj! Ne znam. Nisam vična ovome. Mislim da želi da me poljubi. I ja njega želim da poljubim, ali nešto se uvek ispreči i upropasti priliku. Danas je to bio dečkić umrljan čokoladom, čija se mama ponašala kao da smo se dohvatili na stolu u šatoru s pivom. Kad su izašle na ulicu ispred i spred Luine zgrade, Su ju je ćušnula ću šnula ramenom. - Samo ga zgrabi i završi s tim. Lu je prevrnula očima. - Zar me ne poznaješ? Znaš da nikada ne mogu da napravim prvi korak. - Draga, to ćeš morati da promeniš da bi postigla ono što želiš. - Misliš da je luda? - Džon se okrenuo u stolici i pogledao u Ala. - Šta? Ma ne - odvratio odvratio je Al. Pomalo iznenađen Džonovom opaskom, okrenuo se ka njemu i pokazao mu da bude tiši. - Siguran si? - Da, nije luda. Nikada nije uradila ništa ludo. - Sve do sada. Tako ti je to s pravim ludačama. Sve je u najboljem redu, smeškaju se i slatke su, a onda tras! Osvaneš vezan u toaletu na benzinskoj pumpi dok te ona hrani sosom od sira pomoću levka. - Š... šta? Džon je znalački klimnuo glavom. - Ludača. Kako drugačije to objašnjavaš? - Zgužvala je parče papira. Zar to znači da je udarena? Ne verujem. - Zgužvala je tvoj članak. Rekao si da se uplašila, kao da je načas pokazala tamnu stranu, a zatim ludilo ponovo zakopala negde duboko. - Pa, nisam baš tako rekao. Ali tu sigurno ima nečega. Očigledno je da ne voli moje kritike.
~ 105 ~ Knjigoteka
daša&anna
Al je stavio prste u kosu, zavalio se u stolicu i zurio u neonska svetla. Još uvek oseća njene prste na usnama. Da nije bilo onog deteta umrljanog čokoladom, mogao je najzad da pređe tu granicu prijateljstva. - Ponašaš se kao da je to nešto loše. To što je možda luda - rekao je Džon. - Zar nije? - Nimalo. Lujke su dobre u krevetu. Al je uzdahnuo, ispravio se u stolici i rekao: - Mogu li da pitam kako znaš? - Eh, kako znam? To je zakon prirode, kao gravitacija. - Džon se osmehnuo ili mu se samo brada pomerila nagore. n agore. Al se nasmejao. - A sada, da se vratimo temi: kako da saopštim Lu čime se bavim? Moram da budem oprezan. - Pokušao si. Zašto uopšte moraš da joj kažeš? Pusti to i uživaj u njenom društ vu vu dok traje. Al je obrisao dlanove o pantalone i oborio pogled. - Više mi se ne odlazi iz Milvokija - rekao je brzo i gotovo nerazumljivo. Džon je napravio grimasu. - Molim? Ne odlazi ti se? Da se nisi vezao za moj lepi grad? Ili možda samo za jednu lepu damu? Al se nasmešio, spreman da prihvati ribanje koje mu sleduje. sleduje. - Oboje. Lu mi se zaista dopada, ali i Milvoki mi je prirastao za srce. Bio sam slep kod očiju. Džon je ustao i udario Ala po ramenu. - Drago mi je što si se napokon dozvao pameti. A sada, natrag na problem otkrivanja tajnog identiteta. Nisi vođa kartela. Samo joj reci. Završi s tim. Onda možete da pređete na ludorije. Al je prevrnuo očima i okrenuo se ka računaru. Pogledao je preko ramena i rekao: - Možda si u pravu, makar u vezi s onim da treba da treba samo da joj kažem. Hvala, Džone. - Takav sam ti ja. Draga Saveta za zaljubljene muškarce širom sveta.
~ 106 ~ Knjigoteka
daša&anna
15. Ispred publike se dizala ogromna bina. Posetioci u kariranoj i zelenoj odeći plesali su najbolje što su mogli s pivom u rukama. Al je često morao da se primakne Lu zbog glasne muzike, dok mu je razuzdana publika pružala savršenu priliku da je neprestano dodiruje kako se ne bi pogubili. - Ne mogu da verujem da sviraju ovde. Voleo sam ih dok sam bio na fakultetu - rekao je Al Lu na uvo i dotakao joj usnama kosu pokušavajući da nadjača omiljenu grupu iz rodne zemlje. Irski festival mu se dopao više dopao više od svih festivala u Milvokiju. Milvo kiju. Mada nije od onih nost algičnih, algičnih, nedostajao mu je ovseni keks hobnob, čokoladice kedburi i kvalitetan čaj, a sve to moglo se naći na festivalu. Violina i irske daire takli su ga u žicu na koju obično nije obraćao pažnju. Tog jutra Lu ga je iznenadila jednostavnom porukom. Irski festival? Slobodan si? Imao je rezervisan sto u novom italijanskom restoranu, ali je otkazao. St igli igli su po podne, vrzmali se unaokolo, prepirali se u vezi s omiljenim rasama pasa (uvek mu se dopadao irski vučji hrt, mada ne može da zameri Lu što više voli vesti terijere), posmatrali popodnevnu paradu sa sve gajdama i plesačima. - Zašto ne mogu da te zamislim na koledžu kako se provodiš na nekoj žurki? - upitala je Lu. - Zato što sam išao na univerzitet. Tamo nismo imali žurke već zanimacije. - Sa sve izletničkim korpama i polom, pretpostavljam? - Baš tako. Lu se okrenula ka njemu da vidi da li se šali. Šalio se donekle. Budući da je Ijan bio kapiten tima, prisustvovao je mnogim polo utakmicama. U večerašnjoj zapari činilo mu se da se sve to dešavalo u nekom drugom životu. Kosa mu je bila mokra od znoja posle plesanja u gomili. Nije mogao da sluša violinu violinu i isrske daire a da makar ne tapka nogama. Ni dok je bio na univerzitetu, nije mogao da odoli da ne tapše dlanom o butinu ispod stola. Ijanovo društvo nije plesalo po pabovima, čak ni kada je muzika bila dobra. Tu je mogao da đuska, peva ili prosipa pivo. Munja je sevnula iza vijadukta koji se dizao iznad bine. Osetio je hladan vazduh na znojavom vratu. Bend je i dalje svirao. - Mislim da se sprema oluja. Hoće li bend morati da prekine?
~ 107 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Valjda zavisi od toga koliko će sevati. Utom je zagrmelo i nebo se otvorilo. Svi su se razbežali pre nego što je bend završio s najavom prinudne pauze. Lu i Al su potražili zaklon, ali sve je već bilo popunjeno. Za manje od minut zaklon im nije više ni trebao. Pre pljuska Al je pomislio kako Lu izgleda privlačno u bledoružičastoj majici i jednostavnoj suknji sa cvetnim šarama. Rićkastosmeđa talasasta kosa lepila joj se za ramena zbog vlage. Zaista je bila zanosna. No sada se pretvorila u pravu sirenu. Tanka pamučna odeća pripila joj se uz telo. Sklonila je mokru kosu s lica li ca kao da izlazi iz začaranog jezera. Jednostavno je morao da je dodirne. Budući da je bend prestao da svira, iz zvučnika se čula irska muzika da bi se popunila praznina dok se koncert ne nastavi. Al se setio jednog plesa s festivala kod kuće. Setio se osnovnih osn ovnih koraka: jednostavni su i ponavljaju se. Bili su mokri do gole kože od tople kiše, te nije više imalo smisla tražiti zaklon. Privukao ju je u zagrljaj. - Hajde da plešemo - rekao je. - Stvarno? - Lu je podigla obrve, a zatim klimnula glavom. Al je stavio jednu Luinu ruku na rame i uzeo je za drugu. Spustio je slobodnu ruku niz njen bok. Da plešu? Gde mu je bila pamet? Zastao mu je dah kad je osetio toplotu njene kože ispod vlažne majice. Razmišljaj o koracima. - Znaš da plešeš polku? - pitao je. Lu je prevrnula očima. - Zar nisi ništa naučio o Viskonsinu? Svaki navijač Bedžersa Bedžersa koji drži do sebe zna polku. Mislim, stvarno! Lu se nasmešila, sjajnih očiju i trepavica slepljenih na kiši. Al je oslušnuo da uhvati ritam, a zatim počeo da poniera noge u ritm u muzike. Lu je posmatrala nekoliko sekundi i zaplesala s njim. Plesali su u mestu dok nije zaključio da je uhvatila njegov ritam. - Hoćemo li okret? - upitao je Al. - Okret...? Međutim, Al je već počeo da ih okreće ukrug. Gotovo se zaustavio kad je primetio da ga Lu zaprepašćeno gleda. Onda se nasmejala. - Nisam to očekivala. Do kraja pesme leteli su preko barica. Kiša je i dalje padala i slivala im se niz lice dok su se okretali. Svi su se zbijali ne bi li ostali suvi, a on i Lu su iskoristili ceo prostor kao svoju ličnu plesnu salu. Sveža kiša je spirala prljavštinu i mirise festivala koji su se skupljali ceo dan. Sum kiše i šljapkanje njihovih stopala zaglušili su muziku. Više su osećali udarce irskih daira nego što su ih čuli. Kada se pesma završi la, nije znao da li je
~ 108 ~ Knjigoteka
daša&anna
više zadihan od plesa ili od smeha, ali je želeo da se muzika nastavi kako bi imao izgovor da je i dalje drži u naručju. Al je pogledao u Lu. Kada ju je sreo prvi put, dok se smrzavao u redu ispred trafike, nije mogao da je zamisli m okru do gole kože kako se smeje i pleše s njim po letnjem pljusku. Sve je nestalo - ljudi, buka, sve. Ostala je samo Lu, koja je stajala tu pred njim. Bili su toliko blizu da je osetio njen miris: miris vanile, i to još jači zbog kiše. Osetio je njen dah na vratu. Sve je postalo izraženije. Prvi put je osetio ukus života. Kiša je jenjavala, a oni su stajali gledajući se pravo u oči, smeđe i plave. Nije mogao da odvoji pogled od nje. Pramenovi vlažne kose lepili su joj se za lice, kapljica vode visila joj je s vrha nosa. Oblizala je usne. Želeo je da proba te usne, ali ne još. Saberi se, čoveče. Da bi prekinuo tišinu, Al je rekao: - Odlično plešeš. - Šta da ti kažem, takva sam. Lu je široko raširila ruke. Misleći da čeka poljubac, Al ju je zagrlio. Iznenađena, nemo je izgovorila „O” „O ” još uvek raširenih ruku, a on se sagnuo da je poljubi. Zbunio se, te promašio Luina usta i prislonio usne na njenu desnu nozdrvu. U pokušaju da spase njegov romantičan pokušaj, ona ga je obgrlila i zabacila glavu. - Šta je ovo? - čuli su muški glas. Al je odskočio i odmakao se od Lu, a njeno napeto telo je klonulo. Okrenula se ka uljezu. - Devline. Al je zinuo u čudu. - Ovo je Devlin? - Posmatrao je elegantnog, potpuno suvog muškarca pred sobom. Mrzeo ga je. Ne samo da je bio privlačan već je izgledao sjajno. Budući da je dosta vremena provodio sa Džonom, Al je znao da je sve na Devlinu vrhunsko. Bilo je jasno da taj može da pruži Lu sve što poželi. Devlin se primakao i poljubio Lu u obraz, ne skidajući pogled s Ala. Zatim je pogledao u Luino bezizrazno lice i odmerio njenu pripijenu odeću i mokru kosu. - Moram da razgovaram s tobom. Hteo je da je uhvati za ruku, ali ona ju je povukla. - Šta radiš ovde? - S klijentima sam. - Pokazao je na VIP prostor blizu bine. - Video sam te kako plešeš na kiši. Al je primetio da Devlin nije spomenuo njenog plesnog partnera.
~ 109 ~ Knjigoteka
daša&anna
Sva životna radost koja je do malopre izbijala iz Lu namah je nestala. Čvrsto je stisla usne. Zašto ne kaže nešto? Šta oseća? Al je tražio neki razlog da kaže tom naduvenku da se nosi. - Ne znaš šta se tačno dogodilo onog jutra. Lu nije ništa rekla, ali su joj oči zasuzile. - Nisam spavao s njom. Nisam joj ni rekao da dođe. Al je prevrnuo očima. Zar će sada o tome? - Lu, mogu da te odvedem kući. - Al ju je uzeo za ruku. Devlin je zurio u njega. - Ti možeš da ideš. Ovo te se ne tiče. Al je iskoračio, a Lu ga je povukla unazad, stegla mu ruku i pustila je. - U redu je, Al. - Okrenula se ka Devlinu. - Nastavi. Devlin je pogledao u Ala. - On ostaje - rekla je Lu. Devlin je slegao ramenima. - Megan je radila za mene. Veče uoči rođendana rekao sam joj da mi treba neki dokument odmah ujutru. Doslovno je shvatila i pojavila se malo pre tebe. Otključao sam vrata u gaćama, jer sam pretpostavio da si došla da me iznenadiš. Otišao sam u kupatilo kupati lo da se obučem, o bučem, a ona je našla tvoju spavaćicu. Kada si stigla, shvatio sam šta namerava i počeo da skupljam njenu odeću. Lu nije reagovala. Devlin je koraknuo ka njoj. - Nisam te varao. Nikada ne bih ugrozio naše planove za budućnost. Lu je duboko udahnula žmirkajući. - Hvala što si mi rekao. - Pogledala je u Ala. - Idemo. Okrenula se i počela da se probija kroz gužvu, ni prebrzo ni presporo. Al je krenuo za njom. Kad su izašli, pitao je: - Jesi li dobro? Lu je klimnula glavom. - Neočekivano sam dobila odgovore na neka pitanja - odgovorila je. - Poverovala si mu? - Al je hteo ponovo da je zagrli. Ako je ne bude držao blizu, vratiće se Devlinu. Toliko se zabrinuo da je ostao bez daha. Lu je slegla ramenima. - Mogu bar da razmislim o tome. * * * Znoj se linijom linijom najmanjeg otpora slivao niz Luina leđa, ispod pojasa šortsa i dalje - tačnije, dole. Pritom joj nije izlazilo iz glave kako ju je Al držao oko struka dok su plesali na Irskom festivalu pre nedelju dana, kao ni njegovo čvrsto telo dok ju je okretao. Pri pomisli na njega, gorela je i
~ 110 ~ Knjigoteka
daša&anna
iznutra i spol spolja. ja. Volela bi da je Nova godina pa da se bućne u ledeni Mičigen, kao kao što je običaj kada se organizuje Kupanje s polarnim medvedima. medvedima. 10 To bi je možda rashladilo. Suviše je je bela da bi se izlagala suncu. Lu je obično ta koja prži, a ne obrnuto. Ali kako da odbiješ kada ti najverniji gosti ponude baštu s povrćem ako im pomogneš da se oplevi? Tako su se Lu i Su obrele u bašti tog avgustovskog dana na trideset stepeni. Oto i Gertruda su obezbedili hladnu limunadu i sendviče se ndviče od svežih rotkvica; tanko sečene rotkvice sa slanim puterom na belom hlebu - vrlo ukusno. Su i Lu su obezbedile radnu snagu. Žustro je čupala svaku travku zamišljajući da su dlake u Devlinovoj savršeno isfeniranoj kosi. Kako se usuđuje da joj upropasti veče s Alom i unese zbrku? Lu zna da nije lagao. Devlin nikada ne laže. Zašto bi, kad ume da se nagodi i nade rešenje za sve? Znači, sve ono što se dogodilo počev od slučaja torte od kokosa moglo je da se izbegne, samo da je tog jutra ostala dva minuta duže. Ona i Devlin bi i dalje bili ve reni. Ne bi podivljala u restoranu. A. V. Vodiski ne bi napisao onu otrovnu kritiku i ne bi morala da odustane od svog sna. Međutim, ne bi se ni sprijateljila s Alom. U tome je caka. Bez obzira na svu patnju, Lu ne bi pro menila tih nekoliko prethodnih meseci. Ustala je u jednoj ruci držeći korov a drugom brišući znoj s lica već natopljenom bandanom. Znoj koji joj se skupio na leđima dok je bila pognuta sada je počeo da se sliva natapajući već vlažne gaćice. Napravila je nekoliko kružnih pokreta ramenima kako bi istegla napete mišiće. Setila se Alove ruke na svojim bedrima i ponovo osetila nalet vrućine. Ovako više ne može! Ne sme više da mašta o Alu. Lu je odmahnula glavom i vratila se čupanju korova. Bašta Majerovih nije bila velika, ali korov je pretio da proguta paradajz, plavi patlidžan i paprike - odmah je zamislila letnji ratatuli. Izgleda da se ovog leta nisu mnogo bavili korovom. Htela je sve da ukloni kako Oto i Gertruda ne bi morali sami da pleve baštu. Lu je pogledala u dvoje staraca. Oto je bdeo nad Gertrudom i pomerao veliki suncobran, koji je bio pričvrstio za njenu stolicu da bi uvek bila u hladu. Malo se zadihao čak i od toga. Gertrudi je godila suprugova pažnja, ali je i dalje bila suviše bleda. Oboje su bili bledi. Su je rekla Gertrudi i Otu da uđu u kuću dok ona i Lu ne završe, ali oni su odbili nutkajući ih hranom i pićem. 10
Polar Bear Plunge. Tradicionalno novogodišnje novogodišnje kupanje u ledenoj vodi u SAD S AD i Kanadi. (Prim. prev.)
~ 111 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Pa, Lu, Su nam kaže da je Devlin prekinuo poljubac s izvesnim engleskim gospodinom. Još uvek pognuta, Lu je podigla obrvu i pogledala u Su, koja se nije čak ni potrudila da izgleda kao da joj je neprijatno. Lu se ispravila i pogledala u Gertrudu. - Mislim da „poljubac” „poljubac” nije baš prava reč. Jel’’ tako? - Dotakao te je usnama? Jel - Jeste, ali je promašio i pogodio nos. Zahvaljujući Devlinu, De vlinu, nismo imali prilike da poradimo na njegovom gađanju. - Uuuh, verujcš li Devlinu? - Gertruda je uperila prst u Lu. - Zar je važno? - Lu je slegla ramenima. - Možda. Osećaš li se kao Džindžer Rodžers? Je li on tvoj Fred Aster? Lu je klimnula glavom. - Onda je nebitno šta Devlin priča. - Gertruda je zastala. - Su kaže da je tvoj izabranik veoma zgodan. Lu je još jednom pogledala ka Su. Pokušala je da sakrije zažarene obraze tapkajući lice labavo vezanom bandanom. - Ima divan zlatnožut krug oko zenica koji razdvaja crno od plavog. Podseća me na pomračenje Sunca. Ne mogu da odvojim pogled od tih očiju. - Lu je načas pogledala ka nebu, a zatim ponovo u Gertrudu. Gertrudu. - Inače, sjajno mu stoji mokra košulja. Što bi moja mama rekla: „Ne bi morao dugo da me ganja oko kreveta”. kreveta” . Gertruda se nasmejala i pljesnula dlanovima. - Ha! Istina je. Moramo da upoznamo tog momka. - Gertrudin osmeh otkrio je koliko uživa u sitnim pojedinostima. Lu takođe. Gertruda i Oto su joj donekle nadomestili roditelje u proteklih godinu dana. Mada ih ne poznaje dugo, Lu voli da ima nekoga o kome brine i ko brine o njoj. Lu se sagla da počupa još nekoliko travki, a onda se ugrizla za obraz. Mogla bih da organizujem nešto. Samo kad bi Su i Harli mogli da se obuzdaju. Možda roštilj? Šta kažete, Gertruda? Na mojoj terasi. Opušteno druženje. Tako će svi moći međusobno da se upoznaju. - Ah, Liebchen. Ostavićemo večernje izlaske mladima. - Gertruda je pijuckala limunadu drhtavom rukom. - Dovedi mladića u restoran, pa ćemo se upoznati kako dolikuje. Osim toga, roštiljanje bi u tom slučaju bilo dvostruki sudar, a to je ono što Su zapravo želi. - Gertrudine usne su se zgrčile. Su se naglo uspravila, a kike su poletele za njom. - Šta?! Zašto mene uvlačite u to? Vidim da nisam ovde jedina koja laprda. - Su je pogledala u Lu i prasnula u smeh. - Baš smo par. Ti se pališ na frajera koji ne može da
~ 112 ~ Knjigoteka
daša&anna
pogodi usta, a Harli i ja ne možemo da se dogovorimo kako da spasem o planetu i ljudsku rasu nakon armagedona. Jadno. Lu je zagrlila Su jednom rukom. - Mi smo dve pametne i maštovite devojke. Sigurna sam da ćemo nešto smisliti. - Lu je zastala. - Hoćemo li da pravimo roštilj? - rekla je Lu i nakrivila glavu da naglasi koliko koli ko je pitanje bitno. - Naravno... Moram da upoznam tog momka. Jedva čekam da vidim šta će Harli uraditi. - Ne misliš valjda da će se uplašiti Harlija? On može da deluje zastrašujuće kad hoće. - Harli to nikada ne bi uradio nekome ko ti se dopada. - Odmahnula je glavom i nastavila. - Kad bismo mogli? Lu je zažmurila brojeći dane na prste. - Prvi utorak u septembru? - Ali zar nećete tada raditi radi ti u restoranu? restoranu? - pitala je Gertruda zbunjeno. Su i Lu su se pogledale. Lu je rekla: - Od septembra nećemo više više raditi utorkom. Ne isplati se. - Prvo nedelja i ponedeljak. Sada i utorak? Liebchen, zašto ne zatvoriš? - Još uvek ne moramo da zatvorimo. Imamo još malo vremena. - Lu je otišla na drugi kraj bašte i počela da čupa velike busenove korova i deteline. Zemlja je letela posvuda. Gertruda je posmatrala Luinu reakciju i klimnula glavom. - Razumem je. Ne želi da rasturi porodicu. - Neće da zatvori dok svi ne nađemo posao. Dala nam je preporuke. Konobari i pomoćnici su počeli da odlaze na bolje plaćene poslove. - Su se primakla Gertrudi. - Brine se i za vas dvoje. Brine da nigde nećete dobiti pažnju kakvu vam ona pruža. - Tja! To su samo izgovori. Plaši se. Treba joj nešto da povrati samopuzdanje, mreža za spašavanje. - Gertruda je pogledala u Ota. Klimnuo je glavom, glavom, odobravajuću njenu mudru opasku. * * * Al je pogledao u poruku. Sledećeg utorka @ 6, kod mene. Ti, ja & 2 prijatelja. Dođi gladan.
~ 113 ~ Knjigoteka
daša&anna
Onda je pogledao kroz prozor u mrak. Spoljašnja strana hladnog okna bila je orošena kapljicama od kondenzacije. Otišao je u kuhinju da napravi još čaja i vidi koliko je sati. Pola jedan. Lu je baš okasnila, pomislio je. Pitam se zašto. Nešto ga je žacnulo pri pomisli da je možda bila na sudaru. Bio je ljubomoran što provodi vreme s drugim ljudima. Sipao je vodu u električni bokal i uključio ga. Poziv za večeru je dobar znak, zar ne? Bio se zabrinuo da je poverovala Devlinu i da razmišlja da mu se vrati. Ako mu veruje, zašto ne bi? Bili su zajedno, tip ima uspešnu karijeru i izgleda kao superheroj. Međutim, Al je dobio poziv. ŠahŠ ah-mat! mat! Naslonio se na pult i pogledao ka tučanom tiganju koji je visio na zidu. Kao da ga je neko dete ukrasilo nalepnicama. Njegova kolekcija magneta je rasla. Kobasica i Čihuli su dobili društvo: kravu s vašara, crveni smajli sa Samerfesta, Bernija Bruera Bruera i komad sira. Svaki magnet je bio jedna uspomena, podsetnik na sve ono lepo što mu se dogodilo u Milvokiju, i svaki ga je povezivao s Lu. Trebalo bi da odgovori. Al je uzeo telefon s pulta, ponovo pročitao Luinu poruku, a zatim otkucao odgovor. Budna? Može. Jedva čekam. Posmatrao je kako poruka odlazi nadajući se da će čuti bip. Nije prošao ni minut, a telefon se oglasio. Idi spavaj. Kasno je. Al se nasmejao i odgovorio. Ja sam noćna ptica. Najbolje Najbolje vreme za rad. Koji je tvoj izgovor? izgovor? Bip. I ja sam radila. Ujutru treba ustati. Završavamo, moram da se tuširam. Kad je video reč „tuširam” „tuširam ” u glavi su mu eksplodirale razne slike. Alova reakcija bila je brza i pomalo bolna. Uzdahnuo je i otkucao. Treba li ti pomoć? Obrisao je. Onda je otkucao: Doneću vino. I to je obrisao. Uzdahnuo je i otkucao: Lepo sanjaj. Pritisnuo je „pošalji” „pošalji ”. I on mora da se istušira. Hladnom vodom. Bip. Takođe.
~ 114 ~ Knjigoteka
daša&anna
16. Dok je punila vazu, Lu je grickala nokat i posmatrala Ala i Harlija kroz kuhinjski prozor. Stajali su na terasi i razgovarali o nečemu, naizgled veoma živo. Harli ume nehotice da uplaši ljude, a Lu ne bi volela da Al pobegne. - Ako budeš jela nokte, nećeš imati mesta za kubansku svinjetinu rekla je Su i stala pored Lu. - Dobar je. Vidim zašto si ga skrivala. S takvim dupetom svi konobari bi jurcali za njim. - Naročito Bili. - Lu se nasmešila, setivši se svog najboljeg konobara. Bili je izuzetno sposoban. Sada imaju manje posla, te je mogao da radi sam s dva pomoćnika gotovo svake večeri. Bio je zadovoljan što ima više napojnica, a ona je bila zadovoljna što plaća samo jednog konobara. - Da izađem da ga izbavim? - pitala je Lu. - Od koga? Od Harlija? Lu je klimnula glavom i prešla na sledeći nokat. - Harliju se dopada. - Kako znaš? - Zato što još uvek priča s njim. I sama znaš. Da mu se ne dopada, Harli bi okrenuo leđa i ne bi mu se više obratio. Onda, ako bi te povredio, Harli bi ga zgazio. - Nije zgazio Devlina. - Devlin bi ga tužio. Harli je zaštitnik, ali nije glup. Ipak, uradio bi to ako bi ga zamolila. - Iskreno, mislim da me više nije briga. Jednostavno, nije mi više bitan, čak ni nakon što mi je objasnio šta se dogodilo onog jutra. - Lu je otvorila pećnicu i promešala kubanski crni pasulj. Kuhinja je zamirisala na beli luk i slaninu. Su je završila s prženjem plantano banana, pa ih je posolila. - Zaista si ga prebolela? Očekivala sam duži period patnje. - Da, mislim da sam ga prebolela još davno. Odgovarao mi je i bila sam bezbedna s njim te nisam videla razlog da ga menjam. Poslao mi je karte za predstavu u gradu. - Lu je pokazala glavom ka pultu, gde je stajala bela, netaknuta koverta. - Neprestano pokušava da me „smekša” „smekša ”. To su njegove reči, ne moje. Iskreno, trebalo bi da mu pošaljem pismo da mu se zahvalim na onom rođendanskom debaklu. - Možeš da mu pošalješ pismo samo ako ga ja lično isporučim. Hoću da mu vidim izraz lica dok ga bude čitao.
~ 115 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu je zavrnula slavinu i stavila vazu na prozorski prag. U vazu je stavila buket snežnobelih ljiljana. - Ovo je dobro izveo. - Su je pokazala glavom na cveće. Lu se osmehnula, još uvek ushićena što se Al setio njenog omiljenog cveća. - Jeste. Dobro je to izveo. Uzele su vruće banane i bokal s mohitom pa izašle na terasu. * * * Luin stan je mali i prijatan, s divnom terasom - savršenom za letnja druženja. Al je pogledao na jug, u nebodere u centru Milvokija koji su se dizali ka još uvek plavom nebu, a onda se okrenuo ka severu posmatrajući krošnje i zelenilo prošarano kućama u posleratnom stilu. Dok je prolazio kroz stan, pogledom je preleteo preko prostorija i u svakoj video ponešto od Lu. U trpezariji je ugledao nekoliko fotografija s nasmejanim, prijatnim licima. Voleo bi da čuje priče koje se kriju iza svake od njih. Kuhinjom su se širile čarobne arome, pripremala se hrana, a u dnevnoj sobi se nalazila impozantna impozantna kolekcija kuvara. Opazio je primerak Modernističke kuhinje. Jedva je čekao da uporede kolekcije i vide gde se poklapaju, a gde razilaze. Al i Harli su se okrenuli kada su devojke izašle na terasu. Al se uplašio da neće imati zajedničkih tema s Harlijem. Naposletku, šta zaluđenik za tetovaže ima zajedničko s piscem kritika školovanim na Itonu? Začudo, laknulo mu je kada je shvatio da obojica vole dobar čaj, te je saznao da postoje tri radnje gde se čaj prodaje na merenje. Lu je stala pored njega i dodala mu sveže pripremljen mohito. Su je prošla s prženim plantano bananama još uvek toplim od ulja, te je uzeo punu šaku. Dok je žvakao banane, Su je postavila pitanje od kojeg je zazirao. - Pa, Lu kaže da pišeš. Šta pišeš? Al je progutao zalogaj i pijuckao piće smišljajući savršen odgovor. - Radim kao slobodan novinar. Zahvaljujući Lu, pišem članak o različitim uticajima međunarodnih kuhinja na restorane u Milvokiju. Istina. Satima je istraživao korene et no-festivala, no-festivala, ljude koji ih organizuju i njihovu povezanost s lokalnim restoranima. - Dakle, pišeš o hrani? Su je bila oduševljena. Alov puls se ubrzao. Mora da promeni temu. Dopadaju mu se ovi ljudi, ne želi da ih laže. Do sada mu je pošlo za rukom da otkrije vrlo malo, čak i nakon neuspelog pokušaja da pokaže Lu članak o Dobroj zemlji.
~ 116 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Pišem ono za šta me angažuju, osim kada imam neku temu na koju želim da pišem, kao što je ona koju mi je Lu predložila. - Inače je iskusan plesač na kiši. - Lu je namignula i dotakla ga po nadlaktici. Su i Harli su se pogledali zbunjeno. - Dakle - počeo je Harli - mogao bi da pišeš o Lu. Al se namrštio. - Pa, posle one kritike, posao ne ide baš najbolje. Možda bi pomoglo kad bi napisao nešto o njoj. Al je zaustio da sazna još. - Harli. - Lu je prevrnula očima. - Al ne žali da piše o meni. Ovde smo da se dobro provedemo, a ne da pričamo o mom katsrofalnom poslovnom neuspehu. - Lu je uhvatila Ala pod ruku, - Osim toga, Al bi voleo da pogleda šta se peče na roštilju. Lu ga je odvukla od Su i Harlija i povela ka aromi belog luka, luk a, limuna i origana koja se širila oko roštilja. Želeo je da sazna čime se bave, ali nije smeo da pita da ne bi morao da odgovara na dodatna pitanja o svom poslu. Lu je podigla poklopac. Već je bio pokušao da zaviri, ali Harli mu se isprečio i kratko rekao da „nema zavirivanja” zavirivanja ”. Ono što mu je napokon bilo dozvoljeno da vidi premašilo je sva njegova očekivanja. Veliki svinjski but bio je crn od debelog sloja začina, a masnoća se topila preko ukusne i sočne korice. Pošla mu je voda na usta. - Izgleda čarobno, moho- Ukus je još bolji - rekla je Lu samouvereno. - Naročito sa mohososom. - Želim da se zvanično prijavim da prvi probam. - Al je posegnuo za pečenjem želeći da otkine jedno sočno parče koje je visilo. Lu ga je šljepnula po ruci. - Moraćeš da sačekaš. Treba da odstoji sat vremena. - Ko će da dočeka to pečenje! - Zato su tu banane i mohito. Preživećeš. Lu je stavila pečenje na dasku za sečenje, prekrila ga folijom i odnela u kuhinju. Al je krenuo za njom i otvorio vrata. U kuhinji je primetio da ljiljani stoje stoje na počasnom mestu. Nasmešio se. Video je Harlija i Su na terasi. Čudan par: Harli s brojnim tetovažama i brundavim glasom i gruba Su, koja psuje kao kočijaš. Al se okrenuo ka Lu. - Kako ste se vas troje upoznali? Lu je uzela kuhinjsku krpu. Brisala je pultove i stavljala prljave sudove u mašinu. Nasmešila se.
~ 117 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Davno je bilo. Više se i ne sećam. - Prestala je da briše, prisećajući se prošlosti. - Harlija smo upoznale na prvom poslu. Bile smo tako mlade. Harli tada nije imao bradu. Su i i ja bismo išle na piće posle posla. On bi pošao s nama, ali nikada nije sedeo pored nas, samo nas je posmatrao. Zapravo, posmatrao je Su. Al je nakrivio glavu prema prozoru. - Toliko dugo se krčkaju? - Ne možeš da zamisliš! Ipak, mislim da će na kraju k raju uzavreti tako da će prštati na sve strane. - Ta ti je dobra. - Al se nasmejao. - Kod mene samo šale u vezi s hranom. - Lu je odložila krpu i krenula nazad na terasu. Rukom je pozvala Ala da pođe za njom. * * * Sat vremena kasnije svi su sedeli za baštenskim stolom prepunim đakonija. Bilo je tu svinjetine, moho-sosa, moho-sosa, crnog pasulja, pirinča s korijanderom i limetom, kao i grilovane paprike i crnog luka. - Navalite - rekla je Lu. - Napokon, jebote - promrmljao je Al sebi u bradu. Uzeo je okrajak od pečenja da ga neko drugi ne bi prigrabio i stavio ga na Luin tanjir. Zatim je u svoj tanjir natrpao od svega pomalo. Video je kako mu se Lu osmehuje. Uzvratio je osmeh i u narednih petnaest minuta svu pažnju posvetio hrani. Ne seća se kada je poslednji put jeo nešto tako dobro. Baš tako, uključujući i Dobru zemlju. Luina hrana bila je izvanredna. Pričali su o svemu i svačemu, od junaka iz stripova do politike. Al je bio na oprezu, te je menjao temu svaki put kada bi se spomenuo posao, što nije bilo često. Niko nije žurio. Pre deserta sedeli su i jeli poslednje zalogaje svinjetine, popunjavajući i poslednju mrvicu prostora u želucu. Razgovor je tekao t ekao kao vino. Posmatrao je prijatna, opuštena lica za stolom. Stekao je nove prijatelje, našao nove razloge da zavoli svoj novi dom. Posle kaf e i deserta, Lu je isterala Su i Harlija. Al nije želeo da ide, ali Lu je očigledno htela da se baci na pranje sudova. Izvadila je crvene gumene rukavice i počela da puni sudoperu vrućom vodom. Al je doneo prazne vinske čaše s terase. - Bilo je fantastično. Obožavam tvoje prijatelje, a hrana... hrana. San snova! - Al je stavio ruke na grudi i naslonio se na frižider, tobože ošamućen. - Prava si boginja u kuhinji. Lu je pocrvenela. - Hvala.
~ 118 ~ Knjigoteka
daša&anna
Izašla je na terasu da uzme još sudova. Utom je koverat zalepršao i pao na pod. Al ga je pdigao i primetio adresu Devlina De vlina Pontelijea na snežnobelom papiru s poštanskim štambiljem od te nedelje. Okrenuo je koverat, iz kojeg su virili kartonska cedulja i karte. Više nego išta voleo bi da zna šta piše na toj cedulji. Zašto joj Devlin šalje karte? Idu li zajedno? Steglo ga je u stomaku, zabrinuo se da je propustio svoju priliku s Lu. Ušla je u kuhinju i nabrala čelo kada je videla Ala kako drži Devlinov koverat. Potrudio se da ne pokaže razočaranje. Naposletku, nema pravo na Lu. - Pao je kad si izašla - objasnio o bjasnio je Al i vratio uznemirujuć koverat na mesto. Klimnula je glavom i počela da stavlja sudove na pult. - Ponovo se viđaš s njim? - pitao je Al. Lu je pogledala u koverat, dok joj je voda s rukavica kapala na bose noge. - Šta...? Hm... Ne... - Izgovorila je to polako, kao da je morala da traži reči. Pogledala je ka predsoblju. Je li vreme da pođe? Ipak, mora da sazna još. - Razmišljaš da mu se vratiš? Lu je pogledala u Ala. Bora na čelu joj se još više produbila. To je njena njena stvar. Ne bi čak smeo ni da je pita tako nešto. Trebalo bi da prihvati prijateljstvo koje mu nudi. - Pokušavam da uradim ono što je najbolje za mene. Ovlažila je usne. Al je zaustio da kaže nešto, ali nije stigao. Lu je koraknula ka njemu. - Šta ti misliš? misliš? Al je hteo da viče: Ne on! Međutim, neko poput Devlina može uvek da se brine o Lu. Alov posao zavisi od ćudljivosti čitalaca. Mora da putuje tamo kuda ga posao nosi. Zidni sat se oglasio. - Gle, kasno je. Treba da krenem. - Izašao je iz kuhinje, skinuo skinuo letnji sako sa čiviluka i otvorio vrata. Lu je krenula za njim. - Al, znači, nemaš mišljenje o tome šta bi bilo najbolje za mene? Al je zastao na vratima i okrenuo se. Lu je bila tu blizu, samo nekoliko centimetara od njega. Stajala je naslonjena na odškrinuta vrata. Sako mu je dodirivao njenu nadlakticu. Al je pogledao u tople, kestenjaste oči, progutao knedlu i stisnuo usne. - Moje mišljenje nije važno, zar ne? - Alove plave oči proučavale su Luino lice. Voleo bi da može da joj kaže šta zaista misli a da ne ugrozi njihovo prijateljstvo. Lu je slegla ramenima i uzdahnula.
~ 119 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Treba da operem sudove. Laku noć, Al. - Lu se brzo nagla i poljubila Ala u obraz. Polako se odmakla. Stajali su tako blizu jedno drugom da je osetio njen dah. Prešla je jezikom preko usana. Al ju je netremice posmatrao, zatim je zažmurio i odmakao se. - Laku noć, Lu. - Okrenuo se i požurio niza stepenice. Želi da je zagrli, ali on nije najbolji izbor za nju, zar ne? Zaustavio se, okrenuo i pogledao nagore. Setio se Devlina na Irskom festivalu. Kako je samo bio nabusit nabu sit dok je pričao o njihovim planovima za budućnost. Njemu ne treba žena; treba mu lični kuvar s kojim može i da spava. Lu zaslužuje nekoga ko će je obožavati, a ne držati kao roba. Potrčao je gore, preskačući po dva stepenika. * * * Lu je polako zatvorila vrata. Zažmurila je, naslonila se i ugrizla za obraz. Prokletstvo! Teško je uzdahnula, otvorila oči i pogledala po praznom stanu. Čula je vrata kako se zatvaraju, automobile na ulici i televizor u susednom stanu. U njenom stanu bilo bi lo je tiho, ali srce je htelo da joj iskoči iz grudi. Zamalo da mu kaže šta oseća, da mu pokaže. Odgurnula se od vrata i pošla ka kuhinji da završi pranje sudova. Pre nego što je stigla do kuhinje, čula je tiho kucanje na vratima. Lu je provirila kroz špijunku i videla Ala rumenih obraza od trčanja uza stepenice. Namrštenog čela, otvorila je vrata pitajući se šta li je zaboravio. Nacerio se vragolasto. Lu je razrogačila oči; širok osmeh joj je ozario lice. Al je krenuo ka njoj, a ona se iznenadila i ustuknula. Posmatrajući je pogledom zažarenim od požude, Al je zatvorio vrata i bacio sako na pod. Zgrabio je Lu jednom rukom i privukao je k sebi, dok ju je drugom uhvatio za kosu. Plave oči podsetile su je na onu vatru kada se plamen previše razbukti. - Ja sam najbolji za tebe, Lu. Al je prislonio usne na njene i privukao je još bliže. Lu je uzvratila celim telom. Jednu nogu je obavila oko njega i privila se još više. Al ju je naslonio na vrata. Zastenjala je kad se pribio uz nju. Poljubio ju je u vrat, a onda se s e odmakao kako bi mogla da mu skine majicu. Ugrizla se za usnu, odmerila ga od glave do pete, a onda ga zgrabila za kopču na kaišu i povela ka spavaćoj sobi. Usput ga je ljubila, naletevši na zid nekoliko puta. Nespretno je raskopčala kaiš i počela da mu otkopčava farmerke. - Ovo postaje neravnopravna borba. - Al je pokidao dugmad na Luinoj košulji, ispod koje je nosila crveni čipkani grudnjak. Podigao je obrvu i nacerio se.
~ 120 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu je pocrvenela. - Nadala sam se. - Hvala bogu, te postoji nada. - Al se sagao i obasuo poljupcima predeo Luine ključne kosti, a ona je zabacila glavu unazad sva podatna. - Mmm, kao sladoled od vanile. - Smakao je Luinu košulju s ramena, kleknuo i skinuo je. Nežno ju je ljubio po grudima i drhtavom stomaku. Spretne ruke bacile su košulju na pod. Uhvatio ju je za gležnjeve, a zatim krenuo nagore ka kolenima. kolenima. Lu ga je posmatrala bez daha. Spretnim rukama milovao je njene butine, praveći kružne pokrete kao da glača dragi kamen. Al ju je stavio da sedne na krevet i ponovo poljubio, polako po lako i strasno. Jednu ruku je stavio na njeno lice, a drugu na butinu. Lu je zaboravila ha sve. Osećala je samo ubrzan puls što tutnji u ušima, njegove dodire i toplotu usana. * * * Bio je to zaista uvrnut san. Al je bio oktopod i grlio veoma lepu sirenu tamne kose i svetle puti. Bilo je jasno ko bi mogla biti sirena. Svaki put kada bi se pomerila, on bi je primakao bliže sebi. Čak i pod vodom mirisala je na vanilu. Stegao ju je još jače. - Jebote! - uzviknula je sirena. Prilično je nepristojna za jednu sirenu. - Dovraga, pusti me - rekla je. Ovoga puta ga je uštinula za pipak. Jao! Stegao ju je čvršće. Zašto neće da bude mirna? Bili bi tako srećni zajedno. Uštinula ga je još jednom, ali jače. - Al, kasnim. Moram da ustanem. Al je s teškom mukom otvorio jedan kapak i video Luinu lepu, belu zadnjicu kako se diže s kreveta i nestaje u kupatilu. Protresao je glavom da odagna čudan san i pokuša da se usredsredi na ono što se dogodilo. Čuo je tuš u kupatilu i iskoristio priliku da razmisli o svemu. Protekla noć bila je neverovatna. Dobro, bilo je sitnih nezgoda, ali sve u svemu, ne seća se kada se s nekim bolje proveo u krevetu. Zapravo, želeo je da se Lu vrati u krevet - i to odmah. Okrenuo se na stranu kako njegova namera ne bi bila baš toliko očigledna. Al je počeo da pravi spisak. Izložiće Hani svoje dugoročne planove, zatim će izaći s Lu na pravi sastanak kako dolikuje, a onda će možda napraviti još jedan ključ od stana. Ali najpre će joj reći čime se bavi - to ne sme da čeka nijedan dan više, nijedan sekund. Al je čuo da je isključila vodu i povikao: - Čemu žurba? Nije još ni sedam.
~ 121 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu je odškrinula vrata nekoliko centimetara kako ne bi morali da se dovikuju. Al ju je čuo kako se kreće u kupatilu, ali nije mogao da je vidi. - U pola osam moram da se nađem s dobavljačem ribe. Nervozan je kad kasnim. Niko ne voli nervoznog dobavljača ribe. - Dobavljač ribe? Na poslu imate dobavljača ribe? - Al je znao da nešto nije kako treba. Nije ni završio rečenicu, a u stomaku je počelo da ga steže. Lu je izašla iz kupatila u običnoj, beloj pamučnoj majici s v -izrezom kakva se može kupiti u pakovanjima od po tri komada na muškom odeljenju u robnoj kući i kariranim crnocrno -belim kuvarskim pantalonama. Grč u stomaku je poprimio ozbiljne razmere. Otvorila razmere. Otvorila je gornju fioku fi oku i počela da kopa kopa po njoj. Al se brzo uspravio u krevetu. Dahtao je i srce mu je udaralo kao ludo. Sva krv mu se slila u crnu rupu u grudima, prebledeo je i bilo mu je hladno. Morao je da skupi malo pljuvačke da bi mogao da izgovori pitanje. - Ti si kuvar? - Da, nisi znao? - Nikada nisi rekla. Dogovorili smo se da nećemo pričati o poslu. Imala si problema s kopirkopir -aparatom. Pomislio sam da radiš u kancelariji. Lu se načas zamislila. Stala je na jednu pa na drugu nogu kako bi obula čarape. - A da! Ne, imam svoj restoran. Bar zasad. KopirKopir-aparat nam se kvari jednom mesečno, ali nemam novca za nov. - Lu je podigla pogled. - Jesi li dobro? Nešto si ubledeo. Klimnuo je glavom i progutao knedlu, zazirući od sledećeg pitanja. Možda će neka viša viša sila, neko ko sluša tamo negde gore uslišiti njegove molitve i možda će njegove sumnje biti neosnovane. - Koji je to restoran? Lu se vratila u kupatilo vezujući kosu u rep. - huela. Nekoliko blokova odavde na uglu. Imamo veliki izlog koji gleda na ulicu. Mogao bi da svratiš sad kad si upoznao Su i Harlija. Su je moj kuvar. Harli je poslastičar... Lu je i dalje pričala smirenim, sigurnim glasom, ali nakon što je izgovorila Luela, Al nije čuo više ništa. Pao je nazad na jastuke, zahvalan što ga Lu ne vidi, i zurio u belu tavanicu. Tražio je odgovore na pitanja koja nije znao kako da postavi. To ne može biti ona. Vlasnica Luele se zove Elizabet, ne Lu. Malo se sabrao, hvatajući se za slamku spasa. - Lu je nadimak od Luela? - Molim te, reci mi da se zoveš bilo kako samo ne Elizabet. Molim te, samo nek to bude neki drugi restoran Luela, ne taj, ne taj vlasnik. Neka su u pitanju dva restorana. Ipak, znao je i pre nego
~ 122 ~ Knjigoteka
daša&anna
što je čuo odgovor. Puls mu je divljao milion otkucaja u minuti, koliko je Lu trebalo da odgovori. - Tako nekako. Luela mi je srednje ime, koje sam dobila po baki. Pravo ime mi je Elizabet, ali niko me tako ne zove. Nemoj da ti padne na pamet da počneš da me zoveš Lizi. Sabrao se - izbrusio je svako osećanje, proučio ga i stavio na svoje mesto. Najpre je nastupio šok, nakon njega bes, zatim je tuga potopila sve. Mora da prekine s njom. Razume se da neko ko se bavi njegovim poslom ne može da se druži s ljudima o kojima piše i tako zarađuje za život, a naročito ne može da vodi ljubav s njima celu noć, nakon što je bio na večeri s pola njihovog osoblja. To se protivi njegovim moralnim načelima. Takođe, sramota ga je. Preturao je po činjenicama i ređao ih u logičan sled, kao kockice sa slovima u skreblu. Poređao je događaje koje je znao, a onda popunio praznine. Poslednji događaj došao je na svoje mesto. Sada zna šta se dogodilo tog dana kada je bio u Lueli. Video ju je, video je njene tužne tragove od fila i slomljeno srce tog istog dana kada je večerao u njenom restoranu. Tačno je da je hrana bila grozna, ali Al nije uradio svoj posao kako treba. Svaki drugi kritičar bi otišao još jednom, dao bi restoranu još jednu priliku. Ali ne i on, ne - morao je da je sahrani. Da je otišao ponovo, hrana bi bila savršena. Sudeći po sinoćnjoj večeri, Lu se razume u hranu i zna kako da je pretvori u nešto više od toga. Oči su ga pekle od sramote zbog loše urađenog posla. Shvatio je šta je uradio i u kakvom se položaju našao. Mora da ode. Ona nikada ne sme da sazna ko je on, a to znači da ne mogu da budu zajedno. Pridigao se polako i tromo, uzeo pantalone i počeo da se oblači. Lu je izašla iz kupatila s bočicom vanile u jednoj ruci, dok je drugom stavljala ekstrakt iza ušiju. Videla je šta je naumio i malo se snuždila. - Ideš? Ne moraš da ideš. Možeš da pođeš sa mnom. Harli obično napravi neko pecivo za nas što dolazimo rano. Al ju je pogledao u oči skupljajući hrabrost za laži koje mora da izgovori. - Ne mogu. Moram da se pakujem. - Putuješ? Kuda ćeš? - Putujem poslom. Imam nešto da obavim u Kaliforniji. Ne znam koliko ću se zadržati. Putujem sutra. - Šteta. Šteta. Mogao bi da dođeš kad budeš završio s pakovanjem. - Verovatno neću moći. Uvek se pakujem u zadnji čas, zato sada moram da uradim sve što dosad nisam stigao.
~ 123 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Naravno. Ni ja nisam planirala ono sinoć. - Lu je malo pocrvenela kad se setila svega, a Al je osetio još veću grizu savesti. - Moram da idem. Zvaću te kad se vratim? - Važi. Radio u kupatilu zvučao je još glasnije u tišini. - Sprema se oluja. Nađite zaklon i nemojte izlaziti ako ne morate - rekla je spikerka. Al je cmoknuo Lu u obraz i otišao. Tiho je zatvorio vrata za sobom.
~ 124 ~ Knjigoteka
daša&anna
17. Grmelo je. Prohladan povetarac duvao je kroz otvorena zadnja vrata restorana. Ispred ulaza je lilo kao iz kabla, budući da su oluci još odavno bili zapušeni. Osim kiše i grmljavine, tiho jutro u kuhinji remetio je samo zvuk Harlijeve mešalice i lupkanje noževa po daskama za sečenje. Mada voli glasnu muziku, galamu i haos za vreme večernje gužve, polagano i opušteno pripremanje hrane smiruje Luinu dušu i daje joj priliku da razmišlja. Neko radi joga vežbu „pas koji gleda nadole ”, neko pali tamjan ispred Budine statue, neko se moli s brojanicom u ruci; Lu secka povrće na sitne kocke, filetira ribu i kuva goveđu gov eđu supu. Njena meditacija bolje miriše, pa ako i ne nađe rešenje, bar će imati nešto da pojede. - Ne znam, Su. Bilo je čudno - Lu je prekinula tišinu. Govorila je dovoljno glasno da je Harli čuje u svom delu kuhinje. - Jutro posle je uvek čudno - odvratila odvratila je Su. - Ne, nije to. Nije hteo da me pusti iz kreveta. Grlio me je sve jače. Bilo je toliko slatko. A onda se odjednom samo pokupio i izleteo iz stana. Kao da je zaboravio da je zakazao partiju skvoša. - Možda je zaista morao da se pakuje? Nikad se ne zna. Šta ti kažeš, Harli? - Izgleda kao Hari Poter. - Nisu svi Britanci kao Hari Poter. - Lu je prevrnula očima na Harlijev komentar. Su se nagla ka Lu. - Mora da mu se stvarno dopada, čim ga poredi s Poterom. Lu se nasmešila i šapnula: - Znam. Nema veće pohvale od toga. Bez obzira na blag osećaj teskobe, Lu je bila ushićena - toliko da joj se vrtelo u glavi. Sanjiv osmeh sveže zaljubljenih nije joj silazio s lica. - Jasno ti je da sijaš, zar ne? - pitala je Su. Lu se zarumenela. - Ne mogu da se uzdržim. Tako sam... - Nije mogla da nađe pravu reč. - Srećna - pomogla joj je Su. - Da, srećna. I ošamućena. I nervozna. I sva treperim. - Treperiš? - Tako je, treperim. Ovo je potpuno drugačije nego s Devlinom. Želim da znam sve o njemu. Da li hrče? Je li oduvek želeo da bude kolumnista?
~ 125 ~ Knjigoteka
daša&anna
Ko mu je prva ljubav? Znam toliko malo o njemu i jedva čekam da saznam sve. * * * - Hana, molim te - rekao je Al stežući izbledelu kancelarijsku stolicu pored Haninog stola. Hana ga je posmatrala kako steže vilicu, spreman da je zaspe ra znim argumentima koje je pripremio za svaki njen odričan odgovor. - Nikada nisi ništa tražio. Zašto sada? - Pogrešio sam. - Hoćeš da kažeš da si lagao? - Hana se uspravila u stolici, zabrinuta što je razgovor krenuo u tom pravcu. - Ne, tako je bilo. Samo nisam imao sve činjenice na raspolaganju. - Onda ne. - Moraš da me pustiš da napišem još jednu kritiku. - Ne moram da te pustim ništa osim da radiš svoj posao, a to je da pišeš zabavne članke u kojima izlažeš svoje mišljenje o restoranima. Naglasila je reč „mišljenje „mišljenje”” da bi pojednostavila. - Kada bismo pisali demanti za svako mišljenje koje objavimo, onda bismo samo to radili. Nisi lagao, tačno si opisao večeru. Kritika ostaje. - Ne razumeš. Pogrešio sam. - Ne zanima me. Možda bi mogao da napišeš novu kritiku za godinudve. Ako počneš počneš da demantuješ kritike, izgubićeš izgubi ćeš kredibilitet, a i mi s tobom. Neću ti dozvoliti da to uradiš ni sebi ni novinama. Ionako već imamo veliku konkurenciju na raznim sajtovima koji objavljuju kritike. Kao štampani medij imamo makar mrvicu autoriteta. Neću ti dozvoliti da ga podriješ. - Nikada ti ništa više neću tražiti. - Ne, nećeš. To je moja poslednja. Izlazi. Hana se okrenula ka računam i počela da čita poštu. Prihvativši poraz, Al je stegao pesnicu i vratio se do svog stola. Međutim, nije seo. Zurio je u prazan ekran računara, kao da je on napisao svirepu kritiku i uništio posao poštenoj ženi. Načas je zamislio kako diže monitor iznad glave i baca ga kroz veliki prozor. Ipak, Britanci nikada tako ne izražavaju osećanja. Mora da ode; mora da napusti kancelariju. Ako bude moguće, napustiće i grad.
~ 126 ~ Knjigoteka
daša&anna
U džepu mu je zavibrirao telefon. Javio se a da nije ni pogledao ko zove. - Al ovde. - Zdravo - čuo je baršunast glas. Zažmurio je, seo u stolicu i uhvatio se za kosu slobodnom rukom. rukom. - Zdravo. - Iz petnih žila se trudio da bude veseo, ali zvučao je kao klinac na helijumu. Pročistio je grlo i pokušao ponovo. - Zdravo, Lu. - Jutros si bio malo čudan. Htela sam da proverim jesam li te nečim uvredila. - Nisi, ne. Zaboga, ne! Divna si u svakom pogledu. Bio sam malo zatečen, a sada imam pune ruke posla. - Jesi li siguran? - Sasvim. Ne brini. Zvaću te kad se vratim, važi? - Dobro, čujemo se. Srećan put. - Hvala. Al je sklopio telefon i pažljivo ga odložio na sto kao da bi svakog časa mogao da eksplodira. Šta da radi? Jasno je da mora da je zaboravi i ode iz Milvokija čim pre, kao što je i planirao. Ali srce mu govori da je ona oslobodila u njemu nešto što nije ni znao da postoji. Otkrila mu je stranu koju još uvek ni sam ne razume, ali želi da je istraži. Lu i on su jednostavno kliknuli. A ona se brine da je uradila nešto pogrešno. Kakvo sranje. - Jesi li dobro? - pitao je Džon iza njega. - Kako je bilo na roštilju? - Al je pogledao u Džona i shvatio da mora s nekim da porazgovara; bilo mu je jasno da je Džon pravi izbor. Odahnuo je znajući da ima prijatelja kome je stalo do njega. - Ne baš. Hteo bih da porazgovaramo. Hoćeš da te vodim na kafu? Džon se najpre zapanjio, a onda se ozario. - Sa dosta mleka i šećera. * * * - Brate, kakvo sranje! - rekao rekao je Džon. Al je upravo ispričao Džonu šta se dogodilo sinoć i jutros. Dobro, ne baš sve. Ipak je kavaljer. U kafeteriji nije bilo mnogo ljudi. Jutarnja gužva se razišla, a za njom je ostao popriličan nered. Osoblje je trčalo unaokolo čisteći kako bi sve bilo spremno za naredni talas onih što dolaze po popodnevnu dozu kofeina. Džon i Al su uzeli piće i seli za sto napolju. Džon je stavio naočare za sunce s ogledalo staklima, dok je Al pijuckao svoj erl grej, suviše odsutan
~ 127 ~ Knjigoteka
daša&anna
da bi mu smetalo jako sunce. Čaj ga obično smiri, ali danas je gorak. Ovoga puta neće mu pomoći listovi čaja u vreloj vodi. - Hvala ti na pronicljivom komentaru, Džone. Ali šta da radim? - Ne smeš da joj kažeš. - Nemoj da pričaš. - Ali možeš da joj pomogneš. Možeš da napišeš još jedan članak. - Hana neće da ga objavi. Pitao sam. Moram da se iskupim. Nije pošteno. - Al je ponovo prošao prstima kroz kosu. Došao je u kancelariju pravo iz Luinog stana. Jutros se nije istuširao i neprestano je dodirivao kosu nalik na ježeva leđa. - Kako bi bilo da pronađemo lokalnog kritičara da napiše članak? - Nisam baš omiljen među kritičarima. - Pa da! Uglavnom si bio težak drkadžija. - Opet, hvala ti na takvim opaskama, mnogo mi znače. Treba mi savet, a ne izveštaj o tome koliki sam magarac. - Nastavićeš da se viđaš s njom? - Ne bi trebalo. Nije profesionalno, zar ne? Kritičar ne sme da se zabavlja s onima koje kritikuje. To neće izaći na dobro. - Znači, samo ćeš da je otkačiš. Surovo, ali verovatno najbezbednije. Alu se nije dopala ta zamisao. Nimalo. Ima nešto kod Lu, njena dobrota, velikodušnost, tiha odlučnost. Privlači ga. Želi da joj pomogne, da je zaštiti i pokaže joj da nema razloga da bude nesirugna u sebe. - Ne želim to da uradim. Ispod neuredne brade, na Džonovom licu pojavio se izraz iznenađenja. - Pa, možda nije sve baš tako crno. Čekaj. Džon je izvadio telefon i okrenuo se malo u stranu. - Zdravo, Robe, Džon je. Šta znaš o restoranu Luela? Onom u Ulici Sent Pol. Tišina. Al je lupkao stopalom o nogu od stola. - Jesi li siguran? Dobro. - I ja sam to čuo... Hvala, Robe. Zdravo. Džon je spustio telefon i okrenuo se ka Alu. Al je video svoj odraz u Džonovim naočarima. Oči su mu bile kao u narkomana koji se spušta s ajsa i vapi za novom dozom, a ne zna gde da je nabavi. - Pa? - Nije dobro. Smanjila je nabavke, i to dosta. Većina osoblja je našla bolji posao. Priča se da im je rekla da traže novi posao jer restoran neće moći da izdrži do Nove godine.
~ 128 ~ Knjigoteka
daša&anna
Al je klonuo u stolici. - Hvala ti što si se raspitao, Džone. Ali to mi ne pomaže. - Nemaš izbora. Kako da se izvučeš? Dopada ti se, jel’ jel ’ tako? - Naravno. Jebote, u tome i jeste problem, zar ne vidiš?! - Dakle, ako pustiš da sve ide svojim tokom, upoznaćeš je bolje. - Tako je. - S vremenom će poželeti da zna o čemu pišeš, možda će nešto i pročitati. - Mogu da joj pokažem druge tekstove. Zapravo, pišem svašta, ne samo kritike. Tako zarađujem za stanarinu. - Dobro, ako nastaviš da je viđaš, kuda to vodi? Brak? Hoćeš li da kriješ čekove koji stižu od novinske kuće? To mi đeluje kao sjajna osnova za brak. Šta ćeš joj reći kada bude shvatila da jedeš po restoranima pet dana u nedelji? Al je pogledao na ulicu zamišljajući svaki problem kao ciglu više u zidu koji sve brže raste između njega i Lu. Čak ni Luino velikodušno srce ne bi moglo da mu oprosti ono što je uradio. Uništio je njen životni san. Al je zatvorio oči i klimnuo glavom, a zatim ustao. - Hajdemo nazad. Džon je pogledao u prijatelja i primetio povijena ramena i ispijene oči. Ustao je i krenuo ka kancelariji. Al ga je posmatrao, shvativši da ne želi da se vraća. Želi da ide napred. * * * Al je bio na službenom putu devet dana. Lu je brojala. - Može li neko da me pozove na mobilni? Mislim da mi telefon ne radi - rekla je Lu nadjačavajući buku u kuhinji. - Radi. Proverili smo juče, sećaš se? - odvratila je Su nervozno. - Ali ne zvoni. - To je zato što te niko ne zove. A sada, možeš li, molim te, da završiš s filetiranjem lista, pa da počneš da pečeš krmenadle? Lu je stavila telefon na pult da može da ga vidi i naslonila ga na posudu za so. Odolevala je dok nije završila s ribom; ruka joj je samo četiri puta krenula ka telefonu. Nakon što je odložila ribu u frižider za večernju smenu, izvadila je krmenadle i požurila da se vrati roštilju. Uzela je telefon da proveri je li dobila poruku za to kratko vreme koliko je bila odsutna, ali telefon joj je iskliznuo iz ruke, poleteo i završio na roštilju.
~ 129 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu je vrisnula i zgrabila telefon. Na poleđini kućišta videli su se pravilni tragovi od rešetke, tamo gde se plastika istopila. Bez daha, Lu je proverila da li telefon radi. Odahnula je kad je videla da se otključao kao i obično. Ubrzo zatim se razočarala jer je videla da nema poziva niti imejla od Ala. Nečija odlučna šaka poklopila je još topao telefon, istrgla joj ga iz ruku i odložila na policu između košer soli i balzamiko sirćeta. - Hej! - Lu je pogledala u Su negodujući. - Ajfon nije na našem meniju. Dođi. - Povukla je Lu i odvojila je od roštilja. - Harli, izlazimo nakratko. Možeš li sam? - Mogu, vodi je odavde. Harli je odmahnuo rukom. Su ju je izvela iz kuhinje i odvela što dalje od telefona. * * * Ose su zujale i rojile se oko jabuka poređanih po drvenim tezgama na jesenjoj pijaci. Deca su vukla roditelje iz predgrađa kroz gužvu, dok su starice odmeravale spanać poput juvelira juveli ra koji koji procenjuju drago kamenje. U prohladnom vazuduhu osećao se miris izgorelog lišća, najava za nastupajuću zimu. Kupci su nosili džempere tek izvađene iz plakara; pletene kape sa životinjskim ušima njihale su se na dečjim glavama ili izvirivale iz udobnih kolica. kolica. Lu je duboko udahnula miris tek ubranog cveća, svežih tamale pitica na tezgama s hranom i sunca. Među svim pijacama u kraju najviše voli Vest Alis, otvorenu pijacu sa širokim prolazima i redovima tezgi. U poslednje vreme izvan zidova od cigle pojavili pojavi li su se mali šatori u kojima se prodaju topli sendviči i sveža meksička hrana. Sve izgleda prelepo. Još davno je naučila da ne treba da nosi mnogo novca kako ne bi kupila gomilu hrane koju ne može da iskoristi. Voli da razgovara sa seljacima o tome šta uzgajaju uzgajaju i gde. Voli da potraži seljake koji gaje nešto novo i zanimljivo što bi mogla da iskoristi u Lueli. No današnja poseta nema veze s poslom. Su ju je odvukla do Vest Alisa na ručak i da malo porazgovaraju uz bundevu i nakisele, crvene jabuke. Lu je sunčala lice na septembarskom suncu. - Kako prija kada si napolju. - Bilo je ili to ili da te drogiram. Lu je pogledala u Su da vidi da li se šali. Nije mogla da odredi. - Šta hoćeš da kažeš?
~ 130 ~ Knjigoteka
daša&anna
- U poslednjih nekoliko dana si na ivici nerava. Sa svakim danom je je sve gore. Mislila sam da popričamo malo pre nego što te nakljukam valijumom. Lu je uzela jabuku i stavila je pod nos. Od slatkog mirisa pošla joj je voda na usta. - Jel’ Jel’ baš toliko loše, a? - Još gore. Samo ga pozovi. Lu je kupila kesu jabuka. Produžile su pored tezgi prepunih krastavaca, domaćeg meda i ogromnih stabljika prokelja. - Želim da ga pozovem, ali otišao je na službeni put. Rekao je da će zvati kad se vrati. Neću da budem nasrtljiva. - Lu se zaustavila posmatrajući mnogobrojne tezge svuda oko njih. - Uh, ne znam šta da radim - dodala je. Su se nasmešila i odvukla Lu do tezge s korpama prepunim korenastog povrća. - Znaš. Šta misliš, kako je seljak znao kada treba da iščupa ovo povrće? Nije mogao da vidi koliko je krompir narastao niti da zna jesu li šargarepe slatke. Znao je iz iskustva. Pratio je ono što je mogao da vidi iznad zemlje. Iako se oslanjao na iskustavo, mogao je samo da pretpostavi šta se nalazi ispod. Naposletku je jednostavno morao da povuče. Bilo je rizično i moglo je da mu se obije o glavu, ali, da nije pokušao, nikada ne bi bio uspešan farmer. Vreme je da i ti povučeš. ti povučeš. Su je ćušnula Lu laktom dok su stajale i zurile u krtole. - Zovi ga dodala je.
~ 131 ~ Knjigoteka
daša&anna
18. - Mama, molim te - rekao je Al i tiho udario glavom o sto. Džon je posmatrao prekrštenih ruku i nogu i uživao u mukama svog prijatelja. Svakih nekoliko minuta posezao je za šoljom kafe dok je gledao Ala kako se peče na tihoj vatri, tako da je na kraju dehidrirao. Al je više od nedelju dana izbegavao Lu, pokušavajući da pronađe rešenje problema „moja kritika je uništila njen san, ali možda je volim” volim ”. - Dušo, nismo te videli mesecima. Dođi samo na vikend. - Znam da biste voleli da dođem kući, ali ovde imam posla. - Onda bismo možda otac i ja mogli m ogli da dođemo u posetu? - Bolje nemojte, - Pišeš o divnim restoranima. Voleli bismo da dođemo. - Čitate moje članke? - Naravno. Čitamo sve što objaviš. Ovoga puta makar ne moramo da se pretplaćujemo. Mnogo je lakše kad imaš internet. - Sada nije baš zgod... - Dovraga, kad su majke u pitanju, nikada nije zgodno. Zato ne čekamo da nas pozoveš. Tvoj otac hoće da putujemo kad se završi jesenji semestar. Osim toga, jasno je da si opčinjen njome. Želimo da vidimo zašto. - Š... šta? Nisam je ni spomenuo. - Al se ispravio preslišavajući se u sebi šta je malopre rekao. Odmah se uhvatio za kosu i zavalio u stolicu ispruživši noge, kao da ga je neko patosirao. - Ha, dakle, ipak postoji neka devojka! Alistere, ko je ona? - Mama, imam posla. - Hoću da čujem sve o njoj. - Zdravo, Zdravo, mama. Al je bacio telefon na sto, zatvorio oči i zatresao glavom. S osmehom na licu od uveta do uveta, Džon je rekao: - Dakle, stižu matorci. Divota! - Uh, upravo sam se upecao na najstariji štos u arsenalu svake majke. Briljantna je, dođavola. Kladim Kladim se da je nedeljama nede ljama smišljala zamku. Jebote! - Kuda ih vodimo? - Ti ih ne vodiš nikuda... - Čekaj malo. Odličan sam turistički vodič. Šarmantan. Znam sve dobre barove i prodavnice.
~ 132 ~ Knjigoteka
daša&anna
- To je tačno. Možda ti ta zamisao i nije tako loša. - Al je dobovao prstima po stolu razmišljajući o tome koliko bi se Džon dopao mami, pod uslovom da može da podnese njeno zvocanje. Mogao bi tatu da odvede u obilazak istorijskih znamenitosti. Taman je počeo da sastavlja spisak restorana u koje bi mogao da vodi roditelje kad mu m u je zazvonio telefon. Javio se ne dižući pogled s beležnice. - Al ovde. Čuo je tih glas. - Zdravo, Al. Lu je. Al se uspravio. - Lu, izvini što te nisam zvao. Bio sam u gužvi. Kako si? - Dobro. Gde si sada? - U kancelariji. - Vratio si se. Sjajno. - Lu se prilično razveselila. Izbezumljen, Al je pogledao u Džona i spojio dlanove kao da se moli. Džon se tobože zakašljao previše napadno gestikulirajući. - Jesab. Jutros. - Al se zakašljao u telefon nekoliko puta. - Jesi li dobro? Zvučiš grozno. - Osećab se još gore. Pokupio sab neki birus. - Al je zaista imao grozan osećaj u stomaku, ali ne zbog virusa, nego zato što je lagao. - Onda treba da ideš kući. Skuvaću nešto lepo da te oraspoloži. - Ne, bnogo je zarazno. - Ne brini za mene. Kasnije ću ti doneti nešto. Sad idi u krevet! Lu je prekinula vezu. Al je ostao da zuri u telefon. - Jel’ Jel’ poverovala? - upitao je Džon. - Jebiga. Hoće da mi skuva nešto od čega će mi biti bolje. - Kakva ironija. - Šta ću sad? - Idi kući i gledaj Ferisa Bulera. - Koga? - Znaš, Feris Buler? Buler? Film iz osamdesetih. Srednjoškolac se pretvara da je bolestan, ne ode u školu i sjajno se provede u Čikagu. Znaš ono: Buler... Buler... Buler. Al je raširio ruke i odmahnuo glavom. - Proveo sam tinejdžerske tinejdžerske godine trudeći se da me ne izbace sa Itona kako ne bih obrukao porodicu. Nisam gledao mnogo američkih filmova. - Postaraćemo se za to. U međuvremenu, idi kući, uzmi termos i stavi ga na čelo da budeš vruć. Onda se pokrij svim pokrivačima koje imaš da se lepo preznojiš. - Radio si to već, zar ne?
~ 133 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Rekao sam ti da moja srednja srednj a škola nije bila raj za deča ke koji vole modu. Dobro, zar ne treba da si u krevetu? Al je isključio računar i zgrabio torbu. Odmakao je deset koraka od stola, a onda se vratio. Džon se već vratio pisanju najnovijeg članka o jesenjim jesenjim modnim trendovima. - Hvala, druže. Hvala ti na podršci - rekao je Al. Džon ga nije ni pogledao, samo je odmahnuo rukom. - Idi i zapati neki lažni virus. * * * - Baš sam nervozna - jadikovala je Lu. - Trebalo bi da postoji zakon po kojem je zabranjeno da se deset dana ne vidiš s nekim sa kime si prvi put spavao. - Lu je pozvala Su da joj pomogne da pripreme malo britanske hrane za dušu. Su je pak pozvala Harlija. Al će uskoro postati najsrećniji bolesnik na svetu. Ako joj je ikada trebao dokaz njihove odanosti, oda nosti, to je upravo sada. Restoran ne radi utorkom, a tri kuvara vredno seckaju, mešaju i peku pripremajući neverovatnu gozbu koja bi oborila s nogu i samu kraljicu. - Nosiš hranu bolesniku. Svakako će biti malo nelagodno - rekla je Su. - Verovatno se pretvara samo da bi mu kuvala. Ja bih - dobacio je Harli iz svog ćoška. - Začepi, Harli. Ne razmišljaju svi stomakom. Ne slušaj ga, Lu. Lu je izvadila pastirsku pitu iz pećnice, poklopila je i zavila u kuhinjske krpe kako bi ostala topla i kako ne bi pregrejala pre grejala ostala jela u velikoj korpi, a zatim je stavila na dno. Su je pored pite stavila posudu punu pileće supe s rezancima. Harli je dodao kutiju s još toplim pogačicama, irskim hlebom i svežom marmeladom od pomorandže. Su je pomogla da se napravi sveža pavlaka i sipala je u teglice. Svi su stajali oko korpe i posmatrali. - Mogu li ja sutra da budem bolestan? - upitao je Harli. Su ga je potapšala po leđima. - Mogu da ti skuvam supu ako će ti biti bolje - rekla je Su. Harli se nasmešio sanjalački. - Idem pre nego što i ovde postane neprijatno - kazala je Lu. Uzela je korpu i krenula ka Alovom stanu. Kada je Al otvorio vrata, Lu je nagonski poželela da se odmakne korak unazad. Nije izgledao dobro. Lica oblivenog znojem, stezao je pohabano
~ 134 ~ Knjigoteka
daša&anna
ćebe oko pognutih ramena. Izgledao je kao da će se svakog trenutka srušiti i sklupčati na podu. - O, bože! Moraš u krevet - rekla je Lu. Zaista je zvučao loše preko telefona, ali kad joj je otvorio vrata, nije očekivala da će ga videti tako oznojenog i iznurenog. Kako je moguće da je tako bled, a opet rumen? Sva zvanična, prošla je pored njega i ušla u kuhinju da odloži korpu. Vratila se i nežno dotakla Alovo znojavo čelo. Napućila je usne i pogledala ga strogo, pravo u oči. - Vraćaj se u krevet. Ne smeš da ustaješ. - Ali... - Idi. Doneću ti supu. - Pokazala je ka stepenicama i odmahnula rukom dajući mu do znanja da je slobodan. Lu se vratila u kuhinju. Zaustavila se nasred prostorije da osmotri šta se tu nalazi. Čisto je, tu je i lepo bakarno posuđe, mnoštvo kuvara - što je uvek dobar znak. Ugledala je električni bokal i čajnik. Napunila je bokal i uključila ga. Dok je čekala da voda bude blizu ključanja, izvadila je stvari iz korpe i počela da vršlja tražeći šta joj treba, opušteno i spretno, poput nekoga ko je navikao na dobro do bro opremljenu kuhinju. Kada je para počela da izlazi iz bokala, Lu je već bila stavila pastirsku pitu u pećnicu kako se ne bi ohladila i natrpala poslužavnik hranom koju će odneti gore. Prelila je čaj vrelom vodom i popela se na galeriju, gde ju je čekao pacijent. Lu je stigla do poslednje stepenice i videla Ala kako sedi nasred udobnog kreveta. Na noćnom stočiću stajala je gomila zgužvanih papirnih maramica i pregršt rasutih volgrins tableta za prehladu. U plakaru je ležao otvoren kofer sa ispreturanim stvarima. Kasnije će mu pomoći da ih raspremi. Lu je stavila poslužavnik Alu u krilo i sela na ivicu kreveta. Zakašljao se - mora da ga boli. Al se još malo pridigao i rekao: - Nisi morala ovo da radiš. - Naravno da nisam. Međutim, kad spavaš sa šefom kuhin je, zašto da ne iskoristiš pogodnosti koje se nude? Al je malo ustuknuo. - Jesi li dobro? Šta ti je? Jel’ Jel ’ te boli? Al je slegao ramenima. - Hoćeš lek? - Uzeo sam ga pre nego što si došla - kazao je promuklim glasom. Lu mu je dotakla čelo. Al je zažmurio, kao da uživa u dodiru. - Čini mi se da deluje. Nisi više tako vruć. Lu je vrhovima prstiju prešla preko Alove slepoočnice i zaustavila se na obrazu. Plave oči kao da su molile da mu odgovori na pitanje koje nije postavio.
~ 135 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Jedi. Biće ti bolje - rekla je Lu. Al je pogledao u poslužavnik krcat hranom i pročistio grlo. - Izgleda sjajno. Jel’ Jel ’ ovo pavlaka? I marmelada? - Oprezno je uzeo pogačicu i obuhvatio je obema rukama. Pogledao je u Lu razrogačenih očiju. - Još je topla. - Prepolovio je pogačicu, stavio dosta džema na jednu polovinu i pavlaku preko. * * * Zvaćući polako, Al se vratio u detinjstvo. Ako zažmuri, može da oseti miris bakine kuće. Nedeljom posle službe dolazili bi u posetu, pili čaj i jeli tek ispečene pogačice. Potom bi s Ijanom jurio bakine kokoške i borili bi se kopljima kada roditelji nisu gledali. - Mnogo su dobre. Ti si ih umesila? - Harli je umesio pogačice i skuvao džem. Umesio je i irski hleb. Su je napravila pavlaku i pomogla oko supe i pastirske pite. - Ima pastirska pita? Gde? - Al je tražio pogledom po poslužavniku, kao da se pita krije negde između čaja i supe. Lu se zakikotala. - U pećnici je, na toplom. Ako budeš gladan posle ovoga, doneću ti. - Nisam zaslužio ovako nešto. - Svi zaslužuju da ih neko razmazi kad su bolesni. Sigurna sam da d a bi i ti to učinio za mene. - Naravno. Doneo bih ti gomilu sira i smrznutog krema i kafu s tonom pavlake i šećera. - I hrpu filmova iz osamdesetih? - Onih najboljih. - Vidiš? I ti bi mene razmazio. - Lu je prošla prstima kroz Alovu kosu. Prijao mu je nežan dodir. - Ostaviću te da jedeš. Zovi kad budeš završio da odnesem poslužavnik. - Lu se vratila u kuhinju. Negde između teskobe i griže savesti, Al se zaljubio. Lu je došla u njegovu jazbinu, gde tobože kolaju virusi koji se prenose vazdušnim putem, kako bi ga povratila u život korpom punom hrane za bogove. Nije samo to što ga tetoši. Posao joj ne ide dobro i Lu ne sme da se razboli, a eno je, posprema stan i puni mašinu za veš. Čuo ju je kako vadi sudove iz mašine. Dosta je bilo. Pomerio Po merio je poslužavnik, ustao iz kreveta, uzeo ga i poneo dole. Ušao je u kuhinju i
~ 136 ~ Knjigoteka
daša&anna
primetio da je Lu prestala da vadi sudove iz mašine. Zurila je u zid pored ulaza, pola metra od mesta gde je stajao. Načas se zabrinuo da je dobila nekakav napad, a onda se setio šta visi na zidu i pocrveneo. Lu je primetila da su mu obrazi rumeni. - Verovatno ne želiš da čuješ ovako nešto, ali ovo je možda nešto najslađe što sam ikada videla. - Al je stao pored nje da bi se divio zbirci zajedno s njom. Sada kada je bar jedna tajna otkrivena, želi da uživa u tom trenutku. - Počelo je tako što sam slučajno kupio magnet u muzeju, a sada je to deo naše istorije. Ovo su obeležja mojih najboljih provoda u Milvokiju. Svaki put sam bio s tobom. Očiju sjajnijih nego obično, okrenula se ka njemu, a onda se nagla i nežno ga poljubila u usta. Usne su mu bile tople i suve. - Bolestan sam. - Al se trudio da zvuči kao da je zaista bolestan. - Baš me briga. - Lu se primakla i stavila mu ruke oko vrata. Al je reagovao odmah i strasno. Toliko ju je stegao da joj je isterao vazduh iz pluća. - Bolestan si. Ne bi trebalo da se zamaraš - promrmljala je Lu između poljubaca. - Ako je ovako kad sam bolestan, onda nikad ne želim da ozdravim. Al ju je podigao, stavio njene jake noge oko struka i poneo je uza stepenice. * * * - Mislim da smo otkrili čudesan lek - prošaputao je Al. Al i Lu su bili ušuškani ispod mekih, udobnih pokrivača uživajući u leškarenju posle popodnevnog seksa. Ležali su na boku. Lu je bila okrenuta leđima, a on ju je obuhvatio oko grudi. - U pravo vreme. Treba mi drugi posao. - Hmmm, ne znam. Ne bih da delim lek s nekim. - Al je prislonio nos uz njen vrat, ljubeći je od ramena do uva i nazad. Lu se zakikotala. Osetila je kako napetost i nesigurnost nestaju. Popodnevno sunce probijalo se kroz zatamnjena okna. Odnekud je šaputao topao povetarac. - Malo si sebičan, a? - Bez svake sumnje. Ali ti si moj čudesan lek. Lu je uživala u komplimentu. Možda je sve to bila samo šala, ali njegove reči su joj značile više nego hiljadu skupih poklona.
~ 137 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Hej, otkud onoliki kuvari? Nisam znala da toliko voliš da kuvaš. - Al se štrecnuo. Da nije preterala? Lu se okrenula i pogledala Ala u oči, stavivši nogu preko njegovog struka. Položila je dlanove na njegove grudi i prešla prstima preko malja. - Nisam htela da ti njuškam po stvarima. Mislila sam samo da bismo mogli zajedno da spremimo večeru. Alove inače hladne oči zažarile su se, a glas mu je zadrhtao. - Naravno. - Kako si? Al ju je ćušnuo kukovima. Razrogačila je oči, zabacila glavu i nasmejala se. Al je iskoristio priliku da obaspe Luin vrat strasnim poljupcima. - Mislim da mi se stanje opet pogoršava. Lu ga je uhvatila za bradu i povukla ka sebi. Trenutno nije mogla biti srećnija što joj restoran propada.
~ 138 ~ Knjigoteka
daša&anna
19. Al je pogledao na sat, zgrabio čaj i izašao. Našao se u Ulici Vote r, nad kojom se dizalo plavo nebo bez ijednog oblačka. Svež jesenji povetarac razbarušio mu je kosu, sunce mu je grejalo lice, ptice su cvrkutale. Takav divan dan ne postoji ni u Snežani. Samo još golubovi da slete i ponesu ga na posao. Sve je savršeno, osim pretećeg, crnog oblaka griže savesti koji se nadvio nad horizontom. Voli Lu. Voli njene tople kestenjaste oči, pegav nos, osmeh. Voli njene nežne ruke pune ožiljaka i žuljeva, ruke umetnika. Otkako je upoznao Lu, sve mu je krenulo nabolje, pa ipak, ne može da se prepusti i uživa. Ruke su mu zadrhtale pri pomisli da bi Lu mogla da otkrije njegov tajni identitet, te je prosuo vruć čaj i opekao se. Blaga je to kazna. Stomak mu se grčio od osećaja krivice zbog nepravde koju joj je naneo; a tek koliko bi je povredio kad bi saznala istinu. Ne bude li našao neko rešenje, mogao bi da ugrozi sve što je Lu uradila za njega. Ne sme ponovo da joj slomi srce. Ne sme da dozvoli da se oblak nadvije i nad njenim životom. * * * - Nekome se sinoć posrećilo - rekla je Su raspevano. Lu je otvorila zadnja vrata restorana i pustila da ude svež jesenji povetarac. Nakon mnogo meseci u vreloj kuhinji, hladan vazduh ju je razveselio; ili je to zato što se probudila u Alovom naručju. Zaista se čudesno oporavio. Obukla je kuvarsku ku varsku uniformu i pridružila se Su u kuhinji. - Kako znaš? Tek sam stigla. - Izgledaš kao bela košulja na fluorescentnom svetlu. Sijaš. Jedva si čekala da mi to natrljaš na nos, zar ne? - Šta ja mogu što ti i Harli nikako da se dogovorite. Treba da ti nacrtam? Mogu ako hoćeš. - Jebi se. Obe su prasnule u smeh. Lepo je smejati se posle toliko meseci napetosti i neizvesnosti. Su je ćušnula Lu laktom i rekla: - Ozbiljno, je li sve u redu? Lu se raspilavila, zatim se još malo raspilavila i uzdahnula zaneseno. Pogledala Pogledala je u Su. - U najboljem redu.
~ 139 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Bljak... Budeš li se još malo raspekmezila, možemo da se bacimo na proizvodnju pekmeza. - Harlijev glas trgao je Lu iz sanjarenja. - Ah, Harli, pusti je da uživa na sedmom nebu. Ne dešava se često da Lu ide u večernji pohod. Khm. - Jutarnji. - Khm. Lu je zatreptala i pogledala u Su. - Droljo. - Su ju je čvrsto zagrlila. - Toliko mi je drago zbog tebe. Lu se nasmešila spljoštenog nosa. - Kako ide priprema? Suino lice je splasnulo poput suflea prerano izvađenog iz prećnice. Harli je izašao iz svog dela kuhinje i stao pored nje. - Dobro, sad sam se već zabrinula. Šta se dogodilo? - Dva pomoćnika su danas dala otkaz, Alison je najavila da će otići za dve nedelje, a imamo samo jednu rezervaciju za večeras, Majerove. - Pa dobro, tek je sreda. Sredom nikada nije gužva. Pomoći ću konobarima ako treba. Ko radi večeras? - Bili. Samo je on ostao. - Dakle, ostali smo sami. Lu je uzdahnula, ne zato što su zaposleni dali otkaz, već zato što zna da moraju. U Lueli jednostavno više nema posla. Restorani zavise od napojnica - u gotovini ako je moguće. Bez gostiju nema napojnica, bez napojnica nema zaposlenih. - Tako je. Sem je dao otkaz prošle nedelje. Našao je posao u onom novom restoranu. Tamo će verovatno moći dobro da zaradi. A vas dvoje? Gde ste se vi prijavili? - pitala je Lu. Harli je oborio pogled proučavajući prostirke na podu, ali Su ju je pogledala pravo u oči. - Vrlo dobro znaš da ne tražimo posao. Bićemo ovde dok ne zaključaš vrata. Harli se dobrovoljno prijavio da konobariše. Harli je brzo podigao glavu. - Nisam. Lu se nasmejala Suinoj šali. Uvek zna kako da ga bocne. - Užas. Mislim da još nije dotle došlo. Možeš li da zamisliš gosta i njegov izraz lica kad bi mu Harli zagrmeo? - Ja ne grmim. - Naravno da ne. Ti si oličenje gracioznosti i prefinjenosti zavijeno u papir umrljan mastilom. Harli je pogledao u svoje tetovaže. - Meni se moje mastilo dopada. Su mu se blago osmehnula i uzela ga za ruku. - I meni.
~ 140 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu nikada nije videla nikakav izliv nežnosti između njih dvoje. Bilo je krajnje vreme! Stvoreni su jedno za drugo. Grdosija Harli, duša od čoveka, i goropadna Su, spremna da brani svakoga ko ugrozi u grozi njene najbliže. Moraće uskoro da nađu posao. Neće moći još dugo da isplaćuje plate kolegama, a kamoli sebi. Oslabila je pet kilograma otkako jede samo jednom dnevno i svuda ide peške kako bi uštedela na benzinu. Makar je doterala liniju. - Ozbiljno vam kažem, vas dvoje, morate da nađete drugi posao. Brzo. - Daješ nam nam otkaz? - upitala je Su. - Ne želim da dođe do toga. Samo počnite da tražite, molim vas. * * * - Druže, ne mogu. Volim je - rekao je Al tiho da ga ne bi čule kolege. - Čekaj. - Džon je podigao ruke da prekine Alovo sumanuto trabunjanje. - Pre šest meseci jedva jed va si čekao da odeš odavde. Žene su bile ružne, muškarci glupi, a da ne spominjem šta si pričao o hrani. Sada si zaljubljen i hoćeš zauvek da ostaneš ovde? - Dobro, dobro. Bio sam drkadžija, kao što si jednom prilikom vrlo slikovito objasnio. Naučio sam lekciju. - Al je uzeo olovku i počeo da je trese, te je izgledala kao da je od gume. - Zanemaruješ najtežu grešku, brate. Upropastio si joj restoran. Možda Fabio u poređenju s tobom izgleda kao neotesani neandertalac i možda je oprostila više grehova nego papa, ali ovo ti neće oprostiti. Al je utonuo u stolicu, poražen. - U pravu si, to će je uništiti. Ne mogu. Džone, izgubiću je. - Al je pogledao u Džona preklinjući ga da ga izbavi, da pronađe neko rešenje koje će zaštiti Luino srce od njegovih nepromišljenih, nepromišljen ih, oholih komentara napisanih pre toliko meseci. - Možda ćeš uspeti da skrivaš čime se baviš, kao da radiš za CIA. - Uozbilji se. Volim svoj posao; ponosim se onim što pišem. Moram to da podelim s njom. - Počeo je da tapka olovkom po čelu, kao da će tako iščačkati neko genijalno rešenje. - Možda bi mogao negde drugde da nađeš posao kritičara. - Ne. Ovaj posao sam oduvek želeo. - Al se ispravio. - Čekaj, možda... Možda si u pravu. Moram da razgovaram s Hanom. - Al je ustao i pojurio ka Haninoj kancelariji. Džon se zavalio u stolicu. - Drago mi je što sam pomogao.
~ 141 ~ Knjigoteka
daša&anna
* * * Al se zaustavio ispred Hanine kancelarije kako bi duboko udahnuo i još malo razmislio. Video je Hanu kako priča telefonom s nogama na stolu i najmanje tri olovke u kosi. Podigla je prst da mu da do znanja da ga je videla i da sačeka. Naslonio se na dovratak i svu svoju snagu usmerio ka unutra. Neprestano je lupkao rukom po butinama. Možda će uspeti. Lu zna da Al piše, zna da se razume u hranu. Uz nekoliko pažljivo odabranih komentara i poneki članak, neće više morati da živi u laži. Hana je završila razgovor i obratila pažnju na nervoznog mladića u svojoj kancelariji. - Šta mogu da učinim za tebe, Al? Al je stao pred Hanu, stavio dlanove na njen sto i nagnuo se napred. Govorio je jasno i razgovetno. Nije želeo da bude zabune. - Želim da A. V. Vodiski nestane. Hana je trepnula, ali nije pokazala razočaranje. - Daješ otkaz? - Šta? Ne. Zašto to misliš? - Čekaj, zbunio si me. Zašto bi želeo da uništiš svoj pseudonim? Bez njega nemaš kolumnu. A. V. Vodiski piše članke o restoranima. Ti si A. V. Vodiski. - Saslušaj me. Ako A. V. nestane, trebaće ti drugi kritičar. Možda ćeš angažovati slobodnog novinara, Ala Votersa, s kojim si sarađivala nekoliko puta ranije. Mlad je, Britanac, ima jedinstven uvid u milvokijske restorane. Doprineo bi međunarodnom duhu rubrike o hrani, a možda i cele redakcije? Hana je začkiljila kao da će ga tako bolje videti. - Je li to zbog one devojke šefa kuhinje što ti se dopada? jel ’ to problem? - Ako i jeste, jel’ - Ne možeš da pišeš o njenom restoranu. Osim toga, ako budeš pisao pod pravim imenom, nećeš više biti anoniman. Tvoje fotografije će lako moći da se nađu na internetu. Dakle, to radiš zbog nje? Al je zanemeo. Naravno da je zbog Lu, ali to nije jedini razlog. Ne radi to samo zat o da bi je poštedeo bola ako bi saznala da je on A. V. Vodiski. Živeo je u laži otkako je došao. Pretvarao se da je iz Milvokija, a mrzeo sve u vezi s tim gradom. Sada više nije tako. Samo želi da bude ono što jeste: obožavalac sira, festivala, Bruersa i najboljeg najboljeg kuvara u gradu. Ako se bude skrivao iza pseudonima, neće moći da bude ono što jeste.
~ 142 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Ne samo zbog nje. Ne želim više da se krijem iza A. V. Vodiskog. Hana je pažljivo procenila Alov iskren pogled i molećiv stav. Videla je njegovo ogoljeno srce na n a dlanu. - Moram da razmislim. To što predlažeš nismo nikada uradili. Ako izađe na videlo, mogli bismo da imamo problema. Ne radi se samo o Vodiskom. - Dobro. Onda neka bude tako. - Al se okrenuo da ode, a onda zastao. Hvala ti, Hana. Hvala što ćeš makar razmisliti o tome.
~ 143 ~ Knjigoteka
daša&anna
20. Lu je pogledala kroz prozor za porudžbine i rekla: - Stigao je. Vratiću se ako budemo imali još gostiju. - Su je klimnula glavom i nastavila da riba pećnicu. Kad nije bilo gužve, što je bilo često, glancali su opremu i spremali se za neizbežnu aukciju. Bilo je pitanje vremena kada će banka blokirati račun. Već neko vreme nije plaćala rate. Lu je izašla na dvokrilna vrata i ušla u tihu salu da pozdravi Ala. Al je stao pored šanka i obreo se po sali. Video je uglavnom prazne stolove, skroman skroman dekor i samo jednog konobara koji je pokrivao ceo restoran. Lu mu je prišla sa širokim osmehom na licu. Cmoknula ga je u usta i odmakla se korak unazad. Dok nije ušao na vrata, nije bila nervozna, a sada joj svaki nerv treperi. Oborila je pogled i ugrizla se za usnu. - Došao si. Nisam znala da li ćeš stići, Al ju je pogledao u čudu. - Gluposti. Luela je tvoje čedo. Moram da dođem. Lu ga je uhvatila za ruku i stegla. - Hvala ti. - Hvala tebi. Osim toga, koliko se sećam, obećana mi je besplatna večera. - Večeraćeš. Najpre hoću da te upoznam s nekim, a onda ću te povesti u razgledanje. Al je pogledom potražio ljude s kojima Lu želi da ga upozna. Već je upoznao Harli i Su, koji rade u kuhinji. Povela ga je do stola u sredini, gde su Oto i Gertruda sedeli držeći se za ruke. Oboje su malo oslabili. Daće im desert na račun kuće, budući da su već večerali. - Al, želim da te upoznam upoznam s najvernijim gostima i dobrim do brim prijateljima, Gertrudom i Otom. Gertruda i Oto, ovo je moj... Al. - Nije znala kako da ga nazove. - Herzchen, to je tvoj prijatelj, znači? Onaj zbog kojeg se toliko smeškaš? Lu je pocrvenela i nasmešila se. Začulo se zvono na ulaznim vratima i novi gosti su ušli u restoran. - Izvinite, brzo se vraćam. - Lu je požurila da se pobrine za nove mušterije. Trenutno ni puna sala ne bi mogla da spase Luelu, ali svaki nov gost znači još nekoliko dolara za otvaranje novog restorana. Čula je Gertrudu kako kaže Alu: - Sedi. Ne volim da krivim vrat dok razgovaram s ljudima.
~ 144 ~ Knjigoteka
daša&anna
* * * Al je seo. Već je imao osećaj da ne želi da razočara tu slatku ženicu. Stigla mu je poruka. - Izvinite, samo da pogledam - rekao je Al. - Vi mladi s tim spravicama! Kad se odmarate od toga? - upitala je Gertruda. - Ako smo uvek dostupni, ne moramo mnogo da sedimo u kancelariji objasnio je Al tražeći po telefonu. Poruka je bila od Hane. RIP, A. V. Treba mi čitulja što pre. Al je upijao reči, pustio da prodru do sive mase i u svaku ćeliju. Uspeo je - dobro, nadomak je cilja. Novosti su ga ispunile poletom. Prva faza operacije „zametanje tragova” tragova ” završena je. Pokušao je da ne obraća pažnju na ono što ga muči, a to je da i dalje skriva celu istinu od Lu. Sada kada je dobio odgovor od Hane, mogao je da isključi telefon. - Izvinjavam se. Imate moju punu pažnju - rekao je Al. Gertruda je odmahnula rukom. - Je li sve u redu? Nadam se da nisu loše vesti? - pitala je Gertruda. - Ne, naprotiv. Odlične vesti. - Divno - rekla je Gertruda. Zaćutali su, ne znajući o čemu da pričaju. - Lu mi kaže da često dolazite? - pitao je Al. - O, da! Lu savršeno kuva. Konobari su uvek pažljivi. Nikada se nismo pokajali što smo došli, jel’ jel ’ tako, Oto? - Oto je klimnuo glavom. - Kuvala mi je svega nekoliko puta. Ono što sam jeo svrstava se u nešto najbolje što sam ikada okusio. Vidim zašto često dolazite ovamo. verujem šta je sve - Zaista je šteta što mora m ora da zatvori. Ne mogu da verujem onaj grozan kritičar rekao o njenom kuvanju, o kuvanju naše Liebling. Kakav Dummkopf. 11 - Tako je - složio se Al zdušno. - Lu te voli. Sa smeškom na ispijenom licu, Gertruda se nagla ka njemu kao da se radi o državnoj tajni. Al se takođe primakao. - Nadam se da je tako. Ako me ne voli, trebalo bi da prestane da me toliko cmače. 11
Nem.: Glupan. (Prim. prev.)
~ 145 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Hoćeš li da kažeš da ti se to ne dopada? - Lu se pojavila iza njega i poljubila ga u obraz. Oto je začkiljio, a Gertruda Ger truda zapljeskala. zapljeskala. - HaHa-ha! Zaljubljeni su, Oto. Podsetili ste me na ono vre me kada smo se nas dvoje upoznali. Neprestano smo se dodirivali. U ovim godinama ljudi misle da treba da držimo ruke dalje jedno od drugog. Ja kažem da je to besmislica. Kad se ljudi vole, treba to i da pokažu. - Nagla se i poljubila Otov bled obraz, a zatim obrisala trag od ružičastog ruža. - Treba da vidite na šta ličim kad stavi crveni ruž - dodao je Oto. - Oto, ne moraju baš sve da znaju. - Namignula je vragolasto. - Kako ste se upoznali? U Nemačkoj? - pitao je Al. - Lu ti nije ispričala? - odvratila je Gertruda. - Vi mnogo bolje pričate - rekla je Lu. - Ne bih mogla to da dočaram kao vi. - Dobro. Oboje smo bili u braku, znaš. Naši roditelji su došli u Milvoki Mil voki pre Drugog svetskog rata. Bili su mudri. Došli su jer su im prijatelji i rodbina već bili ovde. Govorili su arhaičnim jezikom, kuvali stara jela, pomagali jedni drugima u tuđem gradu. - Oto i ja smo odrasli ovde, ali se nismo poznavali. Bilo je mnogo Nemaca, nismo se svi znali. Udala sam se za ljubav iz srednje škole, Oto se oženio svojom voljenom, a onda smo ih sahranili nakon mnogo godina braka. Pomirila sam se s tim da ću živeti kao udovica, imala sam prijatelje, sestriće i sestričine. Jednog leta, dok je Nemački festival tek bio u povoju, čekala sam u redu za Spanferkel, - Videla je Alov zbunjen pogled. - Znaš li šta je to? - pitala je Gertruda. Al je odmahnuo glavom. - Španferkel je prase. Peče se dugo na tihoj vatri, tako da meso ostane veoma sočno, a korica bude hrskava. U Nemačkoj se jede za praznike. Udovica obično ne sprema takvo jelo samo za sebe. Na Nemaćkom festivalu imali su tezgu na kojoj se prodavao Spanferkel. Naručila sam i izvadila novac da platim, a veoma privlačan muškarac stavio je novac na pult. - Ljutnula sam se pomislivši da je nasrtljiv. Naručio je još jednu porciju i platio obe. Onda je rekao - ah, nikada to neću zaboraviti - rekao je: „Dozvoljavate?” „Dozvoljavate?” - Samo to? „Dozvoljavate?” „Dozvoljavate?” - pitao je Al. - Moj Oto ne priča mnogo. I dan-danas dan-danas se naježim kad se setim njegovog učtivog pitanja. Klimnula sam glavom. Poneo je tanjire do najbližeg stola, sačekao da sednem, a zatim smo jeli. Posle hladnog piva, pozvao me je da zaplešemo polku. Plesali smo celu noć. Sećam se njegovih
~ 146 ~ Knjigoteka
daša&anna
sjajnih očiju ispod ovih istih, čupavih obrva. Tada su bile tamnije. Plesao je kao da leti. Do kraja večeri i ja sam letela s njim. Dok je Gertruda pričala, Al i Lu su se pogledali, setivši se spontanog plesa na Irskom festivalu. Lu je nežno stisnula Ala za vrat i nastavila i nastavila da se igra njegovom kosom. Nežno je kružila prstom po njegovoj koži. Dirala ga je pravo u dušu smirujući poslednje ostatke napetosti zbog sastanka s Hanom i neizvesne budućnosti. - Baš je lepo videti kako se rada nova ljubav - rekla je Gertruda. Dobro, ovaj mladi gospodin je gladan. Zar ti nisi glavni kuvar? Lu je malo ustuknula zbog Gertrudine opaske. Al je bio tužan jer je sklonila ruku, ali njegov prazan stomak je podržao Gertrudin predlog. - U pravu je Gertruda. Zaista sam obećala da ću te nahraniti. Šta bi voleo? - Iznenadi me. Znam da će mi se dopasti sve što budeš spremila. - Lu je klimnula glavom glavom i krenula ka kuhinji. Gertruda ju je ispratila pogledom. - Dobro, nikako da ode. - Al nije očekivao takvu opasku od ljupke bakice. - Brzo će se vratiti, ali htela sam da porazgovaramo o tvojm namerama s našom devojčicom. Kao što vidiš, ona nam je kao ćerka. Mada izgledaš kao pristojan momak, želim da znam šta imaš na umu. Otova ćela je klimnula u znak odobravanja, čak je i krenuo prstima ispod stola. Al je želeo da veruje da je to slučajnost, ali Otov strog izraz lica podsetio ga je na oca njegove prve devojke, one večeri kada su prvi put izašli. Čistio je lovačku pušku na trpezarijskom stolu, dok je Al čekao da se njegova izabranica pojavi. Al se ispravio u stolici, ozbiljno shvativši Gertrudinu i Otovu brigu. Sačekao je nekoliko trenutaka pre nego što je odgovorio, kako bi im dao do znanja da je sasvim siguran u ono što će reći. - Prvo, Lu je veoma srećna što oko sebe ima toliko ljudi koji je vole. Nadam se da će i mene jednoga dana pustiti u taj krug. Kada sam došao ovamo, poznavao sam samo nekoliko kolega s posla. Nisam bio oduševljen gradom. Stigao sam usred zime, pravo u snežnu oluju; temperature su bile ispod nule. Bio je to neki predznak. - Onda je otoplilo, da tako kažem. Lu je ušla u moj život. Pokazala mi je gde se nalazi srce Milvokoja. Kad sam došao, nisam bio svestan da celoga života tražim ovakvo mesto. Lu predstavja sve što volim u ovom gradu: prošlost, sadašnjost i, nadam se, budućnost. Zaljubio sam se. Moj dom je sada ovde. - Dobro je - rekao je Oto i ponovo klimnuo ćelavom glavom. - Budi dobar prema njoj, Liebchen. Ona je pravo blago - dodala je Gertruda.
~ 147 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Sve ću učiniti da je usrećim. U dobrim je rukama. - Nadam se da imaš časne namere s našom Lu. - Drugom rukom dodirnula je prst na kojem se nosi burma. - Oto i ja smo se upoznali i venčali nakon nekoliko meseci. Kad pronađeš srodnu dušu, znaš da si je pronašao, zar ne? Al je trepnuo na taj Gertrudin predlog. Nije razmišljao o braku. Činilo mu se da je prerano za to, pa ipak je klimao glavom zajedno s Gertrudom: jednostavno znaš. - Završili smo razgovor. Evo je - rekla je Gertruda, trgavši Ala iz misli. Lu se pojavila pored njega noseći četiri tanjira: dva s glavnim jelom i dva sa štrudlom štrudlom od jabuka s dvema velikim kuglama sladoleda. Desert je stavila pred Ota i Gertrudu. - Ovo vam šalje Harli. St avio avio je i sladoled od slanog karamela koji toliko volite. - Taj momak nas je skroz razmazio. Ugojićemo se - rekla je Gertruda, mada su oboje oboje odmah navalili na kolač. Lu je druga dva tanjira servirala Alu i sebi. - Izgledalo je toliko ukusno kada sam spremila za tebe, te sam shvatila da danas nisam ništa jela. Al je pogledao u tanjir s listom na mlinarski način. Setio se prošlog puta kada je jeo isto jelo u istom restoranu. Međutim, ništa nije isto. Ona nije ista. On nije isti. Odsekao je veliki zalogaj ribe i strpao ga u usta. Nešto ga je žacnulo u dubini duše. Zvakao je, a onda uzdahnuo. Savršeno. Kako je mogao i da pomisli da će biti nešto manje od toga? Još jedan dokaz njegove pređašnje bahatosti. Al je halapljivo gutao finu ribu, nadajući se da će ugušiti osećaj krivice koji ga je tištio u stomaku.
~ 148 ~ Knjigoteka
daša&anna
21. Al je sedeo sam za šankom i pijuckao čaj. Prošlo je bezmalo tri nedelje otkako je prvi put kročio u njen restoran i otada retko izlazi iz njega. Sviđa joj se kako izgleda dok sedi za njenim šankom. Duž šanka su stajale poredane majušne bundeve, većina s nacrtanim šašavim licima. Harli ih je crtao kad god nije bilo posla. Pogledala je po rest oranu oranu i primetila da svaka bundeva ima drugi izraz lica. Posao je išao loše da lošije ne može biti. Lu je videla Ala svaki put kada bi prošla pored prozora za porudžbine. Nije mu dozvolila da joj pomogne, rekla je da će joj samo smetati. Nedeljom ujutru dolazi da raščisti svu hranu koja neće izdržati do otvaranja naredne nedelje. Lu je opsesivnoopsesivno -kompulsivna kada su u pitanju bajate namirnice. Može svašta da izdrži, ali kada iz kutije izvadi ubuđao limun ili trulu glavicu salate, povraća joj se. Obično baca sve što se približi isteku roka trajanja, ali danas planira da ponese kući sve što je upotrebljivo, a možda i još ponešto čemu nije istekao rok. Kad već ima restoran, zašto ne bi ponekad iskoristila pogodnosti? Danas će kuvati večeru s Alom, nema razloga da dobra hrana propadne. Uzela je malo guščje džigerice i pačetine, kao i razno povrće i bilje. Dok je uzimala hranu, smislila je šta će da sprema: raviole s guščijom džigericom i sosom od višnje i žalfije, hrskav, pržen kozji sir s mešanom zelenom salatom i jednostavnim prelivom, pačetinu i mlade krompiriće pečene na pačjoj masti s još sosa od višnje i žalfije. Za desert čokoladni sufle s kolačićima od kokosa. S police je zgrabila još nekoliko sastojaka da ne bi morala da svraća u prodavnicu. - Hej, Al, uzmi nekoliko boca vina iz šanka. Odaberi nešto što ide uz guščju džigericu, pačetinu i čokoladu - povikala je Lu kroz prozor. - Važi. Ne zaboravi tartufe. - Lu je čula kako je sišao s barske stolice i počeo da traži vino. Sve je spakovala u nekoliko kesa i mali pokretni frižider, a zatim otvorila vrata i pridružila se Alu. - Mnogo mi se dopadaš, ali ne toliko da bih na tebe trošila tartufe. - To zaista boli. Čak ni trunčicu da narendaš? - Al je teatralno stavio ruku preko grudi. A ko bude nešto ostalo kad budem - Bestidniče! Imam predlog. Ako zatvorila, pripremiću ti obrok s tartufima. Al je uzeo kese iz Luinih ruku, odložio ih na šank i privukao je sebi.
~ 149 ~ Knjigoteka
daša&anna
- To je sve što tražim. - Naslonio je usne na njene i ovlaš je poljubio. Lu se primakla i stavila mu ruke oko vrata nadajući se pravom poljupcu, no Al se izvukao iz njenog zagrljaja i uzeo nekoliko kesa sa šanka. - Pa, bolje da krenemo. Ogladneo sam - rekao je. Lu je začkiljila pokušavajući da prozre njegove namere. Nešto smera. Zgrabila je preostale kese i krenula za njim. * * * Kuhinjom se širio opojan miris prženog crnog luka i vrele pačje masti. Al je hteo da lizne vazduh. Iako mu je stomak krčao, razmišljao je samo o Luinim golim ramenima, haljini koja joj je prianjala uz kukove i lepršala oko golih nogu i aromi vanile v anile svaki put kada bi se približila. Želeo je da krene prstima od gležnja naviše, sve dok mu ruka ne nestane ispod haljine. Imaju celu noć, bez prekida, bez obaveza, samo da uživaju, a on će se pobrinuti za ovo drugo. Dugačkom spisku razloga zbog kojih je j e voli namerava da doda još jedan - a to su ravioli s guščjom džigericom koje Lu sprema. - Hoćeš li da mi pomogneš, ili ćeš samo da piljiš u moju zadnjicu? Lu ga je prekinula u sanjarenju u kojem nakapava bejlis na strateška mesta po njenom vratu. Al je protresao glavom i malo se smirio. Lu je uključila radio i vratila se kuvanju. - ... oluja se sprema. Vazduh je naelektrisan, dakle, pazite se munje rekao je spiker. Ne zna taj šta je munja. Al voli da posmatra Lu kako kuva. Kreće se graciozno i precizno, svaki pokret ima svoju svrhu. Kad noževi stupe na scenu, nestaje svaka neodlučnost i nedostatak samopouzdanja - kako je samo zavodljivo to njeno samopouzdanje. Kuva već petnaest minuta. Za to vreme, on je pronašao vadičep, obrisao dve čaše i sipao im vino da pijuckaju dok kuvaju. Smatrao je da je to vrlo umešno s njegove strane. Ona je raspakovala svu hranu, izvadila šerpe i tiganje, uključila pećnicu, naseckala naseckala crni luk i počela da ga dinsta, naseckala ljutiku za sos i zagrejala pačju mast za krompir. Toliko je spretno ređala sastojke za svako jelo da se činilo da radi bez razmišljanja. Al bi mogao da je posmatra satima. Zagrmelo je - očekivana oluja samo što nije stigla. Hladan vazduh probijao se kroz vrelu kuhinju, najavljujući okršaj na nebesima, kao da ih štiti od spoljašnjeg sveta. Sve jači vetar i vazduh prepun elektriciteta
~ 150 ~ Knjigoteka
daša&anna
donosili su sa sobom neku divlju energiju koja je samo pojačavala napetost. Al je uzeo Luinu čašu s vinom i stao tik iza nje. Primakao se kako bi mogao da stavi čašu ispred nje. Ona se ispravila i prislonila uz njega. Bio je toliko blizu da su ga njene nevidljive dlačice na uvetu zagolicale po usnama. - Odakle da počnem? - prošaputao je. * * * Mogao bi za početak da me ljubiš do besvesti, pomislila je Lu. Međutim, Al je samo ostavio čašu i odmakao se. Možda ne shvata kako deluje na nju. Lu je pročistila grlo i rekla: - Možeš li da napraviš salatu? - Daješ mi da pravim salatu? Sigurno misliš da sam beskoristan. - Dokaži mi da nisi. Ako se pokažeš, pustiću te da napraviš desert. Al je otišao do pulta da poređa sastojke za salatu, ali je oborio ljutiku, koja se otkotrljala do Lu. Čučnuo je da je dohvati. Jednom šakom je uhvatio glavicu, a drugom pomilovao Lu po gležnju. Ustao je i krenuo rukom nagore, sve do haljine. Kad je povukao ruku, Lu se okrenula, ali on je već stajao okrenut leđima i seckao „neposlušnu” „neposlušnu ” ljutiku na kockice. Udahnula je duboko i zastala diveći se pravilnom držanju noža i ujednačenom seckanju, baš kao pisac koji se divi dobro napisanoj rečenici. Dok su je žmarci još uvek podilazili, Lu se vratila punjenju za raviole. Dinstala je guščju džigericu s ljutikom. Kad to bude skinula s vatre, dodaće sitno seckane višnje, žalfiju i malo kozjeg sira. Al je završio s prelivom za salatu. Kozji sir uvaljan u prezle odložio je u zamrzivač kako se ne bi rastopio kada se bude pržio. Zaista zna više o kulinarstvu nego što je mislila. Stao je do nje pored šporeta, toliko blizu da im se odeća dodirivala. Bretela joj je spala s ramena; Al ju je povukao nadole i ljubio mesto gde se do malopre nalazila. - Da počnem sa sufleom? - rekao je između poljubaca. - Da. - Lu je nagla glavu u stranu sva podatna, očekujući da će nastaviti s nestašnim poljupcima. Umesto toga, Al se odmakao i stavio sastojke za sufle u šerpu. - Hm. - I ja mogu da igram tu igru. Lu je procenila šta još treba da uradi - glupo bi bilo da joj večera zagori. Taman je završila s punjenjem raviola, a krompirići su bili u pećnici. Pačetina se sprema neposredno pre no što će se jesti, ravioli se kuvaju isto tako. Ostao je samo sos. Ima vremena za zanimaciju. Uzela je čašu s vinom i otišla da vidi šta Al radi. Baš glupo što se, eto tako, saplela i prosula crveno vino po Alovim leđima. - Oh!
~ 151 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Nema veze. Ima gorih stvari od mrlje od vina. Dok je svlačio umrljanu košulju, Lu je gledala preko njegovog ramena i upijala aromu crvenog vina i Alov miris prožet biberom i cimetom. - Čini mi se da si spreman za mućenje belanaca. - Lu se nasmešila bezazleno. Dodala je Alu žicu za mućenje i vratila se na svoje mesto u kuhinji. Počela je da pravi sos: dinstala je luk u pačjoj masti, dodavala malo supe i porta. Kuvanje sosa je uvek čudesan proces, kao onaj alhemijski. Ako znate šta treba da radite i u kojim srazmerama, od običnih sastojaka dobićete tečno zlato. Dok je mešala ukusan karamelizovan karameliz ovan sos, Al je došao s kašikom punom čokoladne mase koju je umutio. - Dodao sam i malo kore od pomorandže. Kaži mi kako ti se dopada pre nego što dodam belanca. Kašika je krenula ka njenim ustima, no ipak je mogla da se zakune da ju je namerno nakrivio, t e joj je čokolada kapnula na haljinu. Progutala je ostatak čokolade. - Dovraga! Sad smo i tvoju haljinu isprljali. Daj da ti pomognem da to očistiš. Polizao je toplu čokoladu s njene kože, dodajući ulje na vatru u već prilično vreloj kuhinji. Odmakao se i oblizao poslednje ostatke čokolade s usana. - Sad možeš da završiš sos. Lu je uzdahnula i vratila se sosu. Učinilo joj se da je čula kako se Al zakikotao. Svaki dašak hladnog povetarca, svaka munja i grmljavina pojačavale su elektricitet u već naelektris naelektri sanoj atmosferi. Gola koža joj je treperila od sputane strasti. Mešala je sos u tišini, dodajući poslednjih nekoliko komadića putera. - Al, možeš li da dođeš? Volela bih da probaš sos. Da mi kažeš je li gotov. Stojeći na samo nekoliko centimetara od njega, Lu je zaronila prst u kremast sos i podigla ga. Pogledala ga je pravo u oči i polako mu nanela sos na donju usnu. Oboje su bili bez daha. Primakla se i poljubila ga. Osetila je mešavinu ukusa: puter, luk i pačetina. Prljava odeća pala je na pod. Munje su r azdirale crno nebo, grmljavina je tresla celu zgradu, a kiša je dobovala po oknima. * * * Sos je zagoreo.
~ 152 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Grozno smrdi. - Lu se zakikotala. Ležala je na kuhinjskom podu delimično preko Ala, podignute glave kako bi mogla da mu vidi lice. Slobodnom rukom igrala se njegovom gustom kosom, dok je on krivudao prstom po njenim golim leđima. - Ne mogu da verujem da kuvar može da dozvoli da mu zagori sos. Veoma neprofesionalno. - Al je zatresao glavom tobože zgađen. - Mmm, uvek bih radije odabrala da mi zagori sos nego da budem profesionalna. - Luin stomak je zavijao. - Čini mi se da smo ogladneli. Treba da jedemo da bismo imali snage za ostatak večeri - rekao je Al. Lu je ustala i dobacila mu kecelju na kojoj je pisalo „Najbolji je čedar iz Viskonsina” Viskonsina”. - Uzmi kecelju. Ne bi bilo dobro da se opečeš. - Lu je navukla svoju. Završili su kuvanje i uživali u savršenoj večeri samo u keceljama. * * * Lu se probudila i osetila miris sveže kafe i nečega ukusnog u pećnici. Ispružila je ruku i shvatila da je Alova polovina kreveta prazna i hladna. Čula ga je kako se vrzma po kuhinji, prostoriji koju nikada više neće gledati istim očima. Lu se okrenula na leđa i raširila ruke i noge, uživajući u izležavanju. S toplih čaršava prešla je na one hladne, na Alovoj strani kreveta. Mmmm, Alova strana kreveta. Sad već razmišlja o budućnosti i o tome kako svako ima svoju stranu. Kroz predsoblje se prolomio prasak. Pre nego što je Lu skupila snage da podigne umorno ali zadovoljno telo iz kreveta, čula je Alov glas: - Nemoj da ustaješ. Ništa nije slomljeno. Dolazim za tren. Što se nje tiče, nimalo joj ne smeta. Lu je ponovo legla na jastuke uživajući u mirisu doručka koji priprema neko drugi. Voli da kuva, ali voli i da kuvaju za nju. Kad si profesionalni kuvar, mnogi se plaše da kuvaju za tebe. tebe. Navikneš se na to da ti kuvaš uvek kada se organizuje večera s prijateljima. Radi se mnogo i dokasno, a vikende provodiš s prijateljima koji nemaju veze s restoranom. Naposletku, uglavnom počneš da se družiš s ljudima iz struke. To što Al kuva za nju predstavlja posebnu poslasticu. Evo je, leži u krevetu, dok joj privlačan muškarac priprema doručak. Čula je njegove korake u predsoblju i sela u iščekivanju. Al je ušao u sobu
~ 153 ~ Knjigoteka
daša&anna
noseći prepun poslužavnik, na kojem se nalazio i tanjir s naređanim pogačicama. Stavio je poslužavnik na krevet između njih. - Znaš i da mesiš? - pitala je Lu. - Svaki Englez koji drži do sebe zna da napravi pogačice. Lu je prevrnula očima. - Dobro, to nije tačno. Baka me je naučila. To me je izbavilo mnogo puta. Ovde nije lako naći dobru pogačicu. Ne računam one Harlijeve, naravno. - Lu je zgrabila jednu i zagrizla. - Savršene su. I kafa. Ne zaslužujem te. Al se posvetio čaju, a zatim rekao: - Nije istina. Zvakali su pogačice i pili tople napitke u prijatnoj tišini. Napokon, Al je pogledao u budilnik na noćnom stočiću i rekao: - Da li bi ti smetalo da upalim televizor? Osećam se izopštenim iz sveta. - Prošlo je svega dvanaest sati. Hoćeš li da kažeš da ti sa mnom vreme prolazi sporo? Al je pokušao da nađe reči da se iskobelja iz nevolje, ali Lu se nasmejala. - Ne brini. Samo se šalim. Evo ti daljinski. Al je uključio televizor, a Lu je zagrizla drugu pogačicu. Upravo su počele jutarnje vesti. Mladi spiker je najavio miholjsko mi holjsko leto tokom naredne nedelje, nakon čega će se živa u termometru spustiti ispod petog podeoka. S obzirom na doba godine, temperature verovatno neće prelaziti pet stepeni sve do marta. Gde će ona biti tada? Hoće li imati posao? Hoće li imati novca da plati stanarinu? Hoće li nastaviti da se ujutru razvlači s Alom po krevetu? Pogledala je u Ala zaneseno posmatrajući njegovu neobrijanu bradu. Palo joj je na pamet da ostavi pogačicu i umesto nje gricne Ala za vrat. Kakav je to sjajan način da skrene misli. Sanjareći tako, čula je: - Kritičar hrane A. V. Vodiski preminuo premin uo je ovog vikenda usled srčanog udara. Tokom kratke karijere u Milvokiju napisao je mnoštvo kontroverznih i popularnih članaka. Luina šolja s kafom zaustavila se nekoliko centimetara od usta. Našla se u vrtlogu osećanja. Želela je da se obraduje vestima. Ipak, čak ni nakon njegove jezive kritike, nije uspela da skupi dovoljno snage da tome prida važnost. Kada se Al pojavio u njenom životu, neočekivano je pronašla izlaz iz provalije. Sada se dočepala druge strane i dobro je. Trenutno i više nego dobro. Pogledala je u Ala, koji ju je posmatrao krajičkom oka. - Šta je? - pitala je Lu. - Ništa. Načas mi se učinilo da si uznemirena.
~ 154 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Samo pokušavam da obradim novosti. - Al ju je pogledao zbunjeno, kao da mu nije jasno. - Nisam ti rekla? Njegov članak o mom rest oranu oranu uništio je svaku mogućnost da izgradim solidnu bazu mušterija. Otkako je napisao lošu kritiku, dolaze nam samo najverniji gosti. Šteta što nisu objavili fotografiju. Volela bih da vidim kako izgleda. Naravno, nema sile da ga se setim. Bio je u Lueli baš onog dana kad sam zatekla Devlina s Megan. Onog dana kad smo se ti i ja upoznali, zapravo. Ne sećam se gotovo ničega, samo da sam oprala brdo sudova, toliko da se ne bih iznenadila da su mi ruke i dan-danas dan- danas smežurane od vode. Mrdnula je prstima ispred nosa. - Lu. - Al je izgledao kao da mu je neprijatno. - Trebalo bi da znaš... - Izvini - prekinula ga je Lu. - Ne treba da pričam o njemu. Nema smisla zbog tebe. - Ne to. Hoću da kažem... Lu ga je ponovo prekinula. - Ozbiljno. Čini mi se da je otad prošla čitava večnost, pa nisam ni pomislila da bi ti smetalo što spominjem Devlina. Nećemo o tome. Al je uzdahnuo. - Veruj da mi ne smeta. Možemo da razgovaramo o čemu god hoćeš. Al joj je prislonio dlan uz obraz. Nakrivila je glavu i zatvorila oči kako bi mogla mogla u potpunosti da uživa u njegovom dodiru. - Volim te - rekao je. Iako je šaputao, reči su imale snagu oluje - moć da očiste, uzbude i smire. Kao i da unište. Lu je osetila da je bezbedna i ranjiva; cela i rastavljena na delove. Dok ga je posmatrala širom otvorenih očiju, pod paljbom njegove ljubavi, u Luinom srcu pao je i poslednji bedem otpora. Njegovo „volim te” te” promenilo je sve. Bez daha, uspela je da izgovori: - I ja tebe.
~ 155 ~ Knjigoteka
daša&anna
22. - Šta misliš, koliko da sačekam pre nego što joj kažem? - pitao je Al. Dobovao Dobovao je prstima po šanku i čekao Džonov odgovor. - Šta da joj kažeš...? A da, misliš pre nego što joj kažeš da si dobio posao kritičara koji joj je uništio izvor prihoda, te da si to zapravo bio ti, ali si lažirao njegovu smrt i napisao čitulju, budući da je nikada ne bi povredio jer je toliko voliš. - Tako nekako, ali bez pojedinosti. Šta ti je? - Al je ćušnuo Džona laktom. Kad ne idu zajedno na večeru (Al ponekad vodi Džona, koji ima iznenađujuće dobru moć zapažanja i istančan ukus), često idu na piće do k Al čeka da Lu završi smenu u restoranu. Džon se okrenuo ka njemu grizući usnu. Al ga nikada nije video toliko nervoznog. Džon se uvek ponaša kao da je siguran u sebe i okolinu. - Redakcija hoće da me pošalje u Pariz. - To je sjajno! Zašto si tako nadrndan? - Hana hoće da se sastanem s predstavnicima raznih modnih kuća. Hoće da pokrivam modu kako se ne bismo više oslanjali na Asošiejted pres kada su u pitanju pojedinosti. Misli da imam oštro oko i hoće da mi da više prostora u novinama. - Druže, pa to je sjajno! Ne razumem zašto si neraspoložen. - Ne mogu da idem ovako. - Pokazao je na sebe. - Nikada neću ući u svet mode. Niko me neće shvatiti ozbiljno, - Do sada si se snalazio. Možda nećeš morati da se menjaš. - Ha... Možda sam iz Stalisa, ali nisam glup. Ovde mi to prolazi jer većinu stvari kupujem preko interneta. Ako kupujem po gradu, pravim se da sam potrčko. To prolazi, a ja dobijam ono što želim. - Pričaš da radiš za samog sebe? Džon je uputio Alu ledeni pogled. - Kad bi znali kako izgledam, niko me ne n e bi poštovao u svetu mode. - Onda se ošišaj i obrij. Znaš dobro da se obučeš. - Nosim bradu od prve godine srednje škole. - Mogao si da nosiš bradu u srednjoj školi? - U mojoj porodici svi su kosmati. - Džon je slegao ramenima. - Brijao sam se u šestom osnovne. os novne. - Dobro. - Al je pogledao unaokolo. - Još uvek ne razumem.
~ 156 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Slušaj, ne očekujem da razumeš. Samo sam se nadao da ćeš me saslušati. - Druže, slušam te. Ali ne mogu da te posavetujem ako ne razumem. - Znam da zvuči čudno, ali sviđa mi se kako izgledam. Ljudi me izbegavaju. U srednjoj školi to je bila prednost. Sada sam se navikao. Niko ne razgovara sa mnom, niko ne pilji u mene. - Kako to misliš ne pilje u tebe? Polovina bara zeva u tebe. - Ali to je zato što misle da sam beskućnik. - Kao neko ko ne izgleda izgleda kao beskućnik, mogu li da primetim pri metim da bi ljudi manje zurili u tebe ako bi se obrijao i obukao čistu odeću? - Ranije su ljudi zurili i zato sam pustio bradu i kosu. Još uvek zure, ali bar vide ono što želim da vide. Šta li to skriva? Belege, ožiljke od ujeda veverice zaražene besnilom? Al bi voleo da zna, ali majka ga je naučila da bude pristojan, što je napokon počelo da deluje. - Pa, šta ćeš da radiš? - Moram da se obrijem i ošišam. Nema mi druge. - A da samo malo podšišaš bradu i skratiš kosu? Lice ti se neće videti, kao i ranije, ali će dobiti neki oblik. - Tja! Ako se odlučim, uradiću to kako treba. - Džon je uzdahnuo pomirljivo. - Ne mogu da verujem da sedimo u baru prepunom lepih devojaka i razgovaramo o mojoj bradi. b radi. - Jadno, zaista. Tu sam ako ti zatrebam. - Al je stavio ruku na Džonovo rame. - Ja makar imam lepu devojku kod kuće. A sada se vraćamo na moje pitanje. Imaš li neki predlog? - Samo ti pa ti, zar ne? - Po Džonovom osmehu Al je znao da se šali. Dobro, Dobro, prošlo je dve nedelje od čitulje. Mislim da bi sledeće nedelje, ili tu negde, mogao da joj kažeš da si dobio nov posao. Sve se slaže. Nedelju dana žalosti, nedelju dana za prikupljanje biografija, nedelju dana za razgovore s kandidatima. Dovraga, mogao bi još malo da odugovlačiš zbog praznika. Kada bi te Hana angažovala, rekla bi ti da dođeš te nedelje posle Dana zahvalnosti kako bi imao tri dana vikenda da se pripremiš. O sim toga, počeo bi taman na vreme da pišeš sve one članke o prazničnoj hrani. - Dan Dan zahvalnosti. To bi moglo biti savršeno rešenje. Džone, opet si me izvadio iz govana. * * *
~ 157 ~ Knjigoteka
daša&anna
Al se vrpoljio dok je gledao u zidni sat i čekao Lu. Danas prvi put proslavlja Dan zahvalnosti. Lu namerava da pripremi tradicionalnu porodičnu gozbu za njih dvoje. Ćurka se još od sinoć baškari u ledenoj slanoj vodi u frižideru. Zasad se ne razlikuje mnogo od božićne večere kod kuće, osim što Lu nije spominjala koktelkoktel -kobasice umotane u slaninu. Ipak, Al voli svaki praznik s bogatom trpezom. Danas je planirao da ispriča Lu o svom navodno novom poslu, a to bi moglo da bude neprijatno. Otkako se probudio, predomislio se četiri puta. Ne želi da upropasti savršen dan s Lu. S druge strane, mora da joj kaže. Ne želi više da laže niti da izbegava odgovore kada ga Lu pita nešto u vezi s poslom. Pokazaće joj neke svoje članke odranije, ali Hana je naumila da objavi članak potpisan njegovim pravim imenom sledeće nedelje, što znači da mora odmah da saopšti Lu. S obzirom na sav bol koji joj je A. V. Vodiski naneo, pribojavao se da Lu neće moći da prihvati njegov novi posao, da će biti očajna jer Al želi da radi za novine koje su joj upropastile restoran. Udahnuo je duboko da se smiri. Lu je rekla da će doći u osam ujutru kako bi počela da priprema hranu. Dala mu je stroga uputstva da skuva kafu, stavi ćurku u marinadu i pripremi doručak. Ponovo je ispekao pogačice, ovoga puta sa začinima koji se stavljaju u pitu s bundevom, kako prilika nalaže. Imaju ceo dan da kuvaju, razgovaraju i vode ljubav. Neće imati bolju priliku. Bzzzzz! Napokon. Pritisnuo je dugme za ulazna vrata, ali se dosetio i potrčao da joj lično otvori. Hvala bogu što je to uradio. Nosila je pokretni frižider, na koji je stavila dve ogromne kese pune hrane i opreme. Kad je otvorio vrata, lice joj je ozario blistav osmeh. - Spasioče moj! Nisam znala kako ću sve da dovučem gore. Poneću kese, a ti uzmi frižider. Cmoknuvši ga u obraz, prošla je pored njega i pridržala vrata dok je nosio frižider. Gore u kuhinji jednom rukom je vadila stvari, a u drugoj je držala pogačicu. - Srećan Srećan Dan zahvalnosti, lepotane - rekla je punih usta. - I tebi. Ipak, malo mi je glupo što slavimo to što su ljudi morali da napuste Englesku. - Ovo je savršen praznik i za tebe. Napustio si Englesku u potrazi za boljim životom, baš kao i hodočasnici. Al ju je zagrlio s leđa i poljubio u vrat. - S tim što sam ja pronašao mnogo više od Indijanaca i bundeva. - Lu se okrenula i poljubila ga. Hteo je da nastavi, ali ona ga je žustro prekinula. - Ne danas, ljubavi. Danas ozbiljno kuvamo. Nemamo vremena za vragolije. vragolije. Treba da napunimo pticu, zamesimo veknice, ispečemo pite. - Okrutna gazdarice. Lu je namignula.
~ 158 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Veruj mi, isplatiće se. Ovo je najlepši praznik! Kao da ga je kuvar izmislio. Dan zahvalnosti je jedini praznik kada se sve vrti oko hrane. Samo to se radi: r adi: jede se. Najlepši. Praznik. Svih vremena. - Kako da ti pomognem? - upitao je Al uz teatralan uzdah, na šta se Lu samo nasmešila. - Isperi ćurku od marinade, obriši je i premaži ovim. - Lu mu je dodala dva komada mekog mekog putera. - Posoli je i pobiberi. Ne zaboravi unutrašnjost. Lu je počela da dinsta isitnjene is itnjene kobasice i mlevenu junetinu june tinu dodajući mešavinu začina i začinjene krutone od ostataka hleba iz restorana. Za nekoliko minuta kuhinja je dobila porodično toplinu. Sada je vreme da joj kaže, dok je u poslu, ali ništa ne seče. - Našao sam nov posao. Puno radno vreme. Lu se okrenula ka njemu. - To je sjajno. Gde? O čemu ćeš pisati? - Pa, znaš koliko volim hranu, jel’ tako? Prijavio sam se za posao onog kritičara hrane koji je nedavno umro i primili su me. Radiću kao njihov nov kritičar hrane. - Dok je pričao, Al je utrljavao puter u isto mesto na ćurki. Lu je prestala da meša meso. Pognula se i namrštila. - Prijavio si se za posao kritičara? Zašto bi to radio? - To je posao koji već dugo želim. Do sada jednostavno nisam imao priliku. - Bilo mu je teško da laže. Samo da prođe ovo danas i biće gotovo, pomislio je. Od danas nema više laganja. - Nisi mi rekao da želiš da se prijaviš. - Luine oči su još više zasjale. Namrštila se kao da je pojela limun. - Nisam znao kako ćeš to prihvatiti. Šta bi bilo da me nisu primili? Hteo sam da razgovaramo o tome tek kada budem siguran da sam dobio posao. - Pa da, zašto da talasaš bez razloga? - Izvini što ti nisam rekao. Trebalo je. - Al je čekao odgovor. Lu je stajala nepomično. Nije mogao da izdrži muk i neizvesnost. - Lu? - Daj mi sekund, molim te. Moram da razmislim. - Lu se okrenula prema šporetu. Završila je punjenje i napunila ćurku. Stavila je ćurku u pleh i dodala malo ćureće supe. Sve je stavila u pećnicu. Oprala je ruke, podesila tajmer i okrenula se ka Alu. Nije želeo da je povredi. Zato je sve to to i smislio. - Lu... - Al je krenuo ka njoj, ali ona je podigla ruku da mu da do znanja da ne prilazi. - Nisam oduševljena što ćeš biti njihov kritičar. Još uvek imam neka nerazjašnjena pitanja u vezi s tim. Na primer, kako mogu da napisu kritiku
~ 159 ~ Knjigoteka
daša&anna
za restoran nakon samo jedne posete i ne daju kuvaru priliku pr iliku da, šta ja znam, pokuša ponovo? - Zgrbila se i pognula glavu. - O bože, još uvek me toliko boli. Al ju je zagrlio. Drhtala je jecajući. - Žao mi je. Žao mi je. Žao mi je. - Lu se ubrzo smirila i izvukla iz Alovog zagrljaja, brišući suzne oči rubom kecelje. kecelje. Šmrcnula je i rekla: - Očigledno je da rane još nisu zarasle, ali nikada ne bih od tebe tražila da odustaneš od posla koji želiš. Bila sam u tvojoj koži i to je strašno. Drago mi je što si dobio posao koji želiš. Nema mnogo onih koji mogu time da se pohvale. Malo sam razočarana jer mi nisi ranije rekao, ali razumem zašto nisi. Lu je prišla Alu, uhvatila ga za ruke i pogledala pravo u oči. - Volim te. Kažeš da me voliš. Vreme provedeno s tobom pomoglo mi je da isplivam iz blata. Kad malo bolje razmislim, razmislim, bolje mi je ovako. Izgubila sam restoran, ali otarasila sam se Devlina i našla tebe. Želim budućnost s tobom. Nemoj nikada da se plašiš da mi ispričaš bilo šta o sebi i svom životu. Ako želiš nešto da podeliš sa mnom, ja želim da slušam. Možeš li to? Da mi kažeš sve, čak i ako misliš da ću se uznemiriti i rasplakati kao sada? - Na kraju se nasmešila. Al je upijao njene reči, pustio da dopru do svake bore na njegovom zabrinutom licu. Lu ne mari za njegov novi posao. Samo želi da ga bolje upozna. To je dobro. Laknulo mu je. Zaista je ne zaslužuje. - Lu, od sada sve govorimo jedno drugom. - Prineo je njenu ruku usnama i poljubio je. Lu je kratko udahnula, baš kao one večeri kada su se sreli u pabu pre toliko meseci. - Još nešto - dodala je Lu. - Obećaj mi da nećeš biti kao tvoj prethodnik. - Budi sigurna da neću. Čvrsto ju je zagrlio uživajući u osećaju bliskosti, mirisu vanile iza njenih ušiju i mekoj kosi na svom obrazu. Sve do tada nije shvatio koliko se uplašio da će je izgubiti. Udahnuo je duboko. - Jesi li bolje? - pitala je Lu. - Mnogo bolje, ti? - I ja. A sada, vratimo se poslu. Treba da pripremimo gozbu. - Lu, ko će pojesti sve ovo? - Ludice, za Dan zahvalnosti ostaci su važniji od glavnog obroka. Sendviči sa ćuretinom i brusnicama, nadev za tost i krompirići s prelivom... Dan zahvalnosti je sjajan, ali dan posle njega je još bolji.
~ 160 ~ Knjigoteka
daša&anna
Da, Dan zahvalnosti je njegov praznik. Danas je dobro, a sutra će biti još bolje. * * * - Zar nije lepo? Celodnevni trud na trpezi - rekla je Lu. - Izgleda kao najluđi san nezasitog žderonje. Al i Lu su seli za sto prepun đakonija. Arterije joj se sužavaju pri pomisli na količine putera koje je potrošila praveći večeru i dve pite koje se hlade u kuhinji. Pa ipak, ne ide da štediš na puteru za praznik, a za devojku rođenu i odraslu u „zemlji mlekara” mlekara ” svaka zamena bila bi skrnavljenje. Makar se uzdržala da ne stavi sir bar u polovinu jela. - Hoćeš li da isečeš ćurku? Ili da ja to uradim? - Voleo bih, ako imaš poverenja u mene. - Samo napred. Sve će završiti na istom mestu. Izvoli. Lu mu je dodala nož i viljušku za sečenje mesa. Al je nakrenuo glavu. Sečivo je bilo obično, dugačko i tanko, ne previše čvrsto, a viljuška se sastojala iz dva šiljka pričvršćena za ručku. Al je zastao jer je video ručke nevešto ofarbane raznim bojarna. bojarna. Zato su joj nož i viljuška naročito dragi. Originalno drvo bilo je u potpunosti prekriveno duginim bojama. Lu je primetila da okleva i objasnila: - To je pribor koji se koristi u mojoj porodici otkako znam za sebe. Jedne godine, imala sam možda pet godina, godina, tata je objasnio kako je to poseban pribor za praznike. Zaključila sam da obično drvo nije dovoljno dobro. Kada roditelji nisu gledali, uzela sam kutiju i sakrila je u svoju sobu. Mesecima sam bojila. Kada sam završila svoje remek-delo, vratila sam kutiju ku tiju u sanduk s lepim tanjirima i srebrnim priborom za jelo. Došao je naredni Dan zahvalnosti i tata je izvadio pribor da iseče ćurku. Odmah je shvatio šta se dogodilo. - Šta je uradio? - Pitao je mamu gde je kupila tako lep pribor za sečenje, jer je nesumnjivo nesumnjivo napravljen za kralja i kraljicu. Mama je bila zbunjena, a onda je videla moj ručni rad i prihvatila igru. Pretvarali smo se da smo na gozbi na nekom dvoru. Ja sam bila princeza i domaćica. Bio mi je to najlepši Dan zahvalnosti. - Budi uverena da bi kraljica kraljica pozelenela od zavisti kada bi znala da postoji tako lep pribor za sečenje mesa. Al je počeo da seče ćurku. Uredno je odstranio krila i noge i zadivio Lu svojom spretnošću. Isekao je grudi i stavio ih na dasku za sečenje, a zatim se ponovo usredsredio na ćurku kako bi isekao batake.
~ 161 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Ovo ti nije prvi put da sečeš ćurku - primetila je Lu. - I u Engleskoj jedemo ćurku, samo s drugačijim prilozima. Dok je Al završavao sa sečenjem ćurke na manje komade, Lu je stavila u tanjire od svega pomalo. Još nije mogla da prihvati Alov nov posao. Nije očekivala da će toliko boleti. Mislila je da je prebolela kritiku Vodiskog. Dok su žvakali, Lu je ispitivala ispi tivala koliko je još boli, odmeravala i posmatrala sa svih strana. Znao je da joj se vesti neće dopasti - zato je čekao da dobije posao. To može da prihvati kao promišljen potez. Ali zašto se uopšte prijavio? Znao je za članak. Lu se samo zavarava ako misli da ga nije pogledao negde na internetu. Takođe je znao da to nadmeno đubre nije bilo u pravu. Pripremila je Alu isto jelo koje je jeo Vodiski i on je bio oduševljen savršeno isprženom ribom i finim sosom - rekao je da bi Džulija Čajld bila ponosna. Lu je razmislila o onome što je rekla Alu u kuhinji: sve je tačno. Znala je kako je to kada želiš posao koji tvoj partner ne podržava. Koliko dugo ju je Devlin molio da odustane od restorana, ne hajući za njene snove? Koliko ga poznaje, Al voli hranu koliko i ona, ali voli i da piše. Sada može da spoji ta dva - savršen posao. Nikada mu to ne bi uskratila. Da, sve što je re kla tačno je. Podržaće njegov posao, biće srećna zbog njega i radovaće se večerama na račun redakcije. Bar to joj duguju, - Pa, kako će to da izgleda? - rekla je Lu, prekinuvši Alovo Alovo zadovoljno žvakanje. Progutao je zalogaj. - Dobro pitanje. Mogao bih da počnem tako što ću napisati kritiku za Luelu. Možda će to pomoći. Možda bih mogao da obiđem restorane koji su dobili loše kritike od Vodiskog i u sklopu kolumne demantujem one u kojima nije bio u pravu. Lu se nasmešila na taj njegov gest. - Ne, ne možeš to da uradiš. Bar ne s Luelom. Ne bi bio nepristrastan, a i kasno je. Dan kada ću zatvoriti neumitno se približava, poput baba -tetke koja prilazi da te uštine za obraz. Al je klimnuo glavom. - Dobro onda, neću pisati ni o jednom restoranu u kojem radiš niti o onom čiji si vlasnik. Mogu li bar da dođem na večeru? - Zar se ne bojiš da će ljudi saznati kako izgledaš? - Ne baš. Iskreno, mislim da će to biti manje stresno. Lu je klimnula glavom i začkiljila zamišljeno. - Pa, hoće li ti trebati društvo društvo za posete restoranima? Volela Vo lela bih da ponudim svoje usluge. Uskoro ću imati malo više slobodnog vremena.
~ 162 ~ Knjigoteka
daša&anna
Al se osmehnuo. - Čitaš mi misli. Ne mogu da se setim nikoga ko bi bio stručniji. Osim toga, mislim da je sasvim u redu da izlazimo na račun redakcije. redakcije. Jesi li odredila datum zatvaranja? - Su i Harli su napokon pristali da potraže nov posao, ali ja već znam šefove kuhinja koji će ih zaposliti čim budu slobodni. Zatvaram dvadeset drugog decembra. Dvadeset trećeg ćemo napraviti oproštajnu žurku i s ve će biti spremno za aukciju posle Nove godine. - Lu je uzela još nekoliko zalogaja, a onda zurila u polupraznu čašu s vinom. - Lu, toliko mi je žao. - Ne treba da ti bude žao. Nisi ti kriv. Mislila sam da sam se još davno pomirila sa sudbinom, ali sada kada k ada je ostalo manje od mesec dana do zatvaranja... mnogo mi je teško. - Sto joj se zamaglio, kao da ga posmatra kroz akvarijum za ribice. Lice joj se grčilo dok je obuzdavala suze. - Neću opet da plačem, samo... Mnogo sam radila i bila sam tako blizu. Želela sam da počnem iz početka, da budem bolja. Sada se samo nadam da neću dugovati banci posle aukcije. Kada bih imala drugu priliku... uradila bih sve drugačije. Ali mislim da nemam hrabrosti da pokušam ponovo. Al je ustao, kleknuo pored nje i uhvatio je za ruke. Srce joj je malo preskočilo. - Nemoj tako. U svemu ću ti pomoći. Nemoj da odustaneš od sna. Nije u redu da ja ostvarim svoj san, a da ti odu staneš od svog. Lu je uzdahnula kroz jecaj i obrisala suze. - Dosta je ozbiljnih razgovora za danas. Danas izražavamo zahvalnost. - Lu je pogledala Ala u oči. - Zahvalna sam što si napokon počeo da nosiš farmerke umesto kaki pantalona. Al se nasmejao. - A ja sam zahvalan što si mi otkrila sir što škripi pod zubima i smrznuti krem. Poljubio ju je u nadlanicu, tešeći te šeći je nežnim dodirom. Al i dalje veruje u nju. Lu se nagla i poljubila ga u teme. t eme. Naći će ona nešto drugo o čemu će da sanja.
~ 163 ~ Knjigoteka
daša&anna
23. Lu je sedela u praznom i tihom restoranu, za stolom u sredini sale. Obično voli da bude potpuno sama u praznom restoranu neposredno pre otvaranja, kada pribor za jelo stoji poređan po stolovima i čeka goste, kada se hleb greje u fiokama za zagrevanje, za grevanje, kuvari puše iza kontejnera za đubre pošto završe s pripremom za to veče, a ceo restoran čeka da akcija započne. Danas je drugačije. Sudovi umotani u papir stoje u kutijama, nekoliko poslednjih posled njih boca vina poredano je po šanku i čeka da ih gosti ponesu kući kao poklon. Goli zidovi prošarani ekserima govore o ukrasima koji su do juče tu visili. Stolovi su goli, svi stolnjaci vraćeni kompaniji koja ih iznajmljuje. Gotovo sve šerpe i lonci stoje na pultu u kuhinji, izribani i spremni za aukciju. Svi kredenci i police zjape prazni, sve je popakovano u kutije k utije ili izvađeno kako bi se upotrebilo za večerašnju gozbu. Danas je bez sumnje drugačije. Sto je zatrpan otvorenim kuvarima, a tu je i ižvrljana beležnica. Tražila je ideje za poslednju večeru u Lueli. Večeras će ugostiti ostatak osoblja, Ota, Gertrudu i Ala. Juče je bio poslednji dan kada je restoran zvanično bio otvoren. Danas će upotrebiti ostatak namirnica i zatvoriti. Posle Nove godine Su i Harli počinju da rade na novim radnim mestima. Mogla bi i ona da počne da traži posao. Uzela je telefon, udahnula duboko i progutala ponos. Zvonilo je nekoliko puta pre nego što je čula gromki glas g las kuvara Toma: - Reci mi da napokon dolaziš da radiš sa mnom? Lu se nasmejala. Odmah je živnula. - Čitaš mi misli. Da, zovem da te preklinjem za posao. - Ja sam taj koji preklinje. Luine oči su se napunile suzama. - Tome, to mi mnogo znači. - Znam da bi i ti to učinila za mene. - Tvoj sam dužnik. Glas ju je izdao. Prekinula je vezu. Još jedan korak dalje od prošlosti, a bliže novoj budućnosti. Začuli su se zvončići na ulaznim vratima. To ju je podsetilo da treba i njih da spakuje pre nego što zaboravi. Brzo je obrisala suze. - Zdravo, ljubavi, nisam te očekivala tako rano. Mislila sam da si u obilasku s roditeljima - rekla je Lu i okrenula se da pozdravi Ala. Umesto
~ 164 ~ Knjigoteka
daša&anna
Alovog toplog britanskog naglaska, čula je poznat glas, hladniji nego što ga se seća. - Vreme je da porazgovaramo, Elizabet. - Devlinov pogled bio je hladan kao i njegov glas. Lu je ustala i udahnula. - Nemamo o čemu da razgovaramo. Molim te, idi. Nikada nisi dolazio kada smo bili zajedno, pa nemoj ni sada. Devlin je polako išao ka njoj. Posmatrao je spakovane kutije, gole zidove i stolove kao general koji odmerava slabe tačke t ačke neprijatelja. - Neću dugo. - Izlazi, dok nisam... - Dok nisi šta? Pozvala policiju? - Smešak se pojavio u uglu Devlinovih usana. - Stvarno? Dotle je došlo? - Dobro. - Lu je odmahnula rukom dajući mu do znanja da požuri s onim što ima da kaže. Devlin je stao ispred Lu. Kada je video kosu podignutu u punđu navrh glave, čisto ali umorno lice i belu kuvarsku uniformu, pogled mu je malo smekšao. - Imali smo dobre planove za budućnost. Još uvek nije kasno za nas. Posegnuo je ka njoj da joj skloni pramen kose s lica. Lu mu je odgurnula ruku u stranu. - Nemoj. Čvrsto stisnutih usana, Devlin ju je pogledao poput sokola koji je spazio plen. - Dobro. Dakle, čime se bavi moja zamena? - Ne tiče te se. - Mislim da me se tiče. Još uvek želim da mi se vratiš. Čak i nakon toliko vremena. Moram da budem siguran da će se brinuti o tebi bolje nego ja. Lu je frknula prezrivo, ali je shvatila da će Devlin brže otići ako bude prihvatila igru. - Piše. - A da, kolumnista! Zvuči pouzdano bezmalo koliko i vlasnik restorana. Šta piše? - Slobodan novinar. Upravo je dobio posao kritičara hrane. - Upravo dobio posao, kažeš? Ha! Trebalo mu je dosta vremena da nađe stalan posao. Lu je osetila kako Devlin razrađuje temu, gradi argumente, kao što obično radi pred sudijom i porotom.
~ 165 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Prestani s predstavom. Nije ti ovo sudnica. - Nije? Mislim da ćeš morati da presudiš kada ti budem rekao šta je tvoj dečko iz snova uradio. - Toliko si zloban da ćeš pokušati da upropastiš jedino što mi trenutno ide od ruke? Zar nisi iznad toga, Devline? - To je za tvoje dobro. Hoću da znaš s kim spavaš. - Devlin je uzeo olovku sa stola i počeo da je vrti u ruci. - Moram da priznam da sam iznenađen time koliko si odana čoveku koji ti je uništio posao. Lu se namrštila. - O čemu pričaš? - A. V. Vodiski. - Devlin je nakrivio glavu i posmatrao njenu reakciju. Zar se nikada nisi zapitala ko je on? Sigurno si znala da mu to nije pravo ime? Lu se skamenila. - Malo sam čeprkao nakon nak on što sam vas video na Irskom festivalu. Želeo sam da znam znam s kim se druži moja buduća nevesta. - Devlin je zaćutao i pogledao Lu pravo u oči. - Zaista mi je stalo do tebe, Lu. Uskoro ćeš shvatiti da znam šta je najbolje za tebe. Delovao je iskreno. Lu je pretrnula. - Mnogo zabadaš nos tamo gde mu nije mesto. Devlin se nagnuo ka Lu, ali ona je napravila korak unazad. Duboko je udahnuo i klimnuo glavom. - Zamisli koliko sam se iznenadio kada sam otkrio veliku tajnu tvog vrednog mlađanog pisca. Kad malo bolje razmisliš, ima smisla. Vodiski je počeo da piše otprilike u vreme kada se Al doselio. Vodiski umire, a naš Al slučajno dobija njegov posao. Šta ako je Vodiski živ? Šta ako je samo počeo da koristi pravo ime? Lu je stezalo u stomaku dok je upijala te užasne reči. Hte la je da se odbiju o nju, da joj ne uđu u glavu. - Ništa... Ništa ti ne znaš - prošaputala je, a zatim joj se glas povratio. To su sve nagađanja. - Ne moraš odmah da mi poveruješ. Znam istinu. A sada znaš i ti. - Lažeš. Jedva se uzdržavala da ne zaplače, ali neće plakati pred njim. - Ja ne lažem, Lu. Ponekad izvrćem činjenice u svoju korist ili nešto namerno prećutim, ali ne lažem. Znaš to. - Zaćutao je i posmatrao Lu kako škrguće zubima i steže pesnice. - Izvoli, da ti se nađe kad budeš spremna da prihvatiš istinu. Devlin je na prepun sto bacio debelu, crveno-belu crveno -belu knjigu u mekom povezu i otišao, ostavivši za sobom osećaj sumnje i neverice. Lu je
~ 166 ~ Knjigoteka
daša&anna
pročitala naslov: Poljsko-engleski Poljsko-engleski rečnik. Iz knjige je virila jedna od njegovih skupih cedulja. U uglu kartice od snežnobelog, debelog papira videla je plavosive inicijale D. P. Zurila je u knjigu, plašeći se onoga što bi u njoj mogla da pročita. Ruka joj je krenula ka rečniku. Ne. Odmahnula je glavom. Neće. Lu poznaje Ala. On se smeje njenim glupavim šalama, uživa u dobroj hrani, poštuje roditelje i dobar je prema Otu i Gertrudi. A. V. Vodiski ne može biti isti čovek. Ne može biti muškarac kojeg voli. Nespojivi su. Drhtavim rukama Lu je pokupila kuvare i onaj grozan rečnik pa krenula prema Skrovištu. Ne sme da dozvoli da je omete bilo šta što Devlin kaže. Treba da pripremi večeru i ugosti prijatelje i muškarca kojeg voli. Raskrstiće sa starim životom i od sutra okreće drugi list. A Devlin nek se nosi! * * * Al se igrao kockastom kutijicom u džepu i posmatrao pos matrao aerodromske monitore na kojima je treptalo mnogo obaveštenja o letovima koji su kasnili. Bio je uzbuđen zbog onoga što se nalazi u kutijici. Kako je moguće da u jednu stvarčicu stane toliko sreće i nade? Kao što je Gertruda rekla pre nekoliko meseci, jednostavno znaš. Lu će se večeras oprostiti od starog života i započeti nov život s njim. Sutra će upoznati njegove roditelje, samo najpre treba da slete. Nailazila je prva snežna oluja pa su avioni kasnili i sletali na druge aerodrome. Avion s njegovim roditeljima samo što nije sleteo. Videćemo ko će stići prvi, oluja ili avion. - Brate, ako si hteo da igraš džepni bilijar, mogao si da odeš u neku finu, tihu kabinu u toaletu, a ne ovde nasred aerodroma - rekao je Džon. - Šta? - Al je pogledao dole i shvatio kako to može da izgleda. - Šta očekuješ? Nisam video Lu od juče ujutru. Džon se zapanjio kad je Al prihvatio šalu, umesto da pokaže da mu je neprijatno kao obično. Al se nasmejao. Tako bi reagovao onaj Al od pre desetak meseci. Isto tako, taj Al nikada ne bi došao na aerodrom da sačeka roditelje. Nosio je farmerke i sivu majicu ispod karirane košulje. Razmišljao je o tome da stavi na glavu kačket Bruersa koji mu je Lu bila poklonila na njihovoj prvoj utakmici, ali možda bi sve to bilo previše za njegove njegove roditelje. Više ne upada u oči kada izađu u bar. U Milvokiju se retko doteruju kad izlaze. Naravno, postoje neki barovi i restorani u koje posetioci dolaze u pantalonama ili haljinama, ali to uglavnom nije slučaj, što mu se dopada.
~ 167 ~ Knjigoteka
daša&anna
Al se šetao tamo-amo tamo -amo ne bi li se smirio. - Unosiš mi nervozu. Ima li nešto što treba da znam o tvojim roditeljima pre nego što stignu? - Ne, izvini. Nisam ih video skoro godinu dana. Nisam shvatio koliko mi nedostaju sve dok nisu kupili karte. Međutim, mnogo toga se promenilo otkako sam otišao. Nisu bili oduševljeni što odlazim iz zemlje. Hoću da vide da sam ovde srećan. Jel’ Jel ’ to ima smisla? - Onda me zagrli i ispričaj mami sve - rekao je prijatan ženski glas iza njega. Al se okrenuo i čvrsto zagrlio majku. - Tako se pozdravlja majka. A sad se odmakni da te vidim. Sitna žena u crnim pantalonama i jakni sa šarenom maramom oko vrata odmerila je Ala od glave do pete. - Tja, mislila sam da ćeš se malo bolje obući. Ipak, moram da priznam da ti dobro stoji. - Gde je tata? - rekao je Al i osvrnuo se oko sebe. - Rekao je da te nađem dok on preuzme prtljag. Znao je da sam nestrpljiva da vidim sina. Evo ga. U susret im je išao onizak muškarac, malo starija verzija Ala, u krem pantalonama, beloj košulji od oksford tkanine i sakou od tvida sa sa sve zakrpama na laktovima. Vukao je dva mala kofera i nosio torbu preko ramena. Al je prišao da uzme kofere, ali pre nego što je uspeo da ih zgrabi, tata ga je privukao k sebi i čvrsto zagrlio. - Drago mi je što te vidim. Uzmi ovo, crkô sam. - Predao je Alu Alu kofere i torbu. Pridružili su se Alovoj majci, koja je sa zanimanjem odmeravala Džona. - Mama, tata, ovo je moj prijatelj Džon. Jedan od najboljih kolumnista koje poznajem. Džone, moji roditelji, Ketrin i Džejms. - Džon je uzeo Ketrininu ruku i naklonio se. - Drago mi je. Dozvolite mi da dodam da imate prelepu maramu. Ermes, klasičan dezen, rekao bih? - Da, kako ste znali? - Činilo se da je zadovoljna Džonovom Džo novom dobrodošlicom. Brzo je zaboravila na njegov neobičan izgled. - Džon piše rubriku o modi. Ako malo bolje pogledaš, primetićeš da je sve na njemu visoka moda, od glave do pete. Naporno radi na tome da izgleda kao da se oblači iz kontejnera. - Da, da, kasnije možemo da se posvetimo mojim manama. Sada kada su sleteli, požurimo nazad u grad pre nego što nas stigne snežna oluja -
~ 168 ~ Knjigoteka
daša&anna
rekao je Džon. Družina je krenula ka garaži gde je bio parkiran Džonov automobil. Ketrin je pogledala oko sebe i pitala: - Ale, gde ti je prijateljica? Nadala sam se da ću je upoznati. - Upoznaćeš je za dandan -dva. Juče je zatvorila restoran i večeras pravi oproštajnu večeru samo za bliske prijatelje. - Biće to vrlo emotivno veče, pa Al nije želeo da dovodi nepoznate ljude, makar to bili njegovi roditelji. Zato ćete se malo družiti sa Džonom. Pretpostavljam da biste voleli da se malo malo odmorite. Onda ćemo sutra u obilazak grada. Uzeo sam neke filmove i jelovnike da naručite hranu. - Ali ne možeš da izlaziš po ovakvom vremenu. Pilot je rekao da će oluja biti strašna - kazao je Džejms. - Ha, dobrodošli u Viskonsin. Ovde nas vreme ne sprečava da izlazimo. Samo sporije vozimo i toplije se oblačimo - dodao je Džon. - Tako je. Mogu pešice do restorana, a najzad imam dovoljno tople čizme i jaknu. Sve će biti dobro. Zabava neće biti otkazana, ne večeras. - Pa dobro, jedva čekam da je upoznam. Sudeći po onome što si spomenuo preko telefona, možda ću uskoro dobiti snaju. - Čovek ima pravo da se nada - rekao je Al sa smeškom na licu. Vetar je šibao oko njih u maloj garaži, no Al je razmišljao samo o toploj kuhinji gde neko njemu najdraži na svetu priprema gozbu. Uz malo sreće, večeras će biti mnogo razloga za slavlje. * * * Kuvanje joj uvek pomaže da razbistri misli. Planiranje jelovnika je psihički zahtevan posao. Smiruje je pripremanje hrane, seckanje i jednostavno praćenje uputstava iz recepata, makar mak ar to bilo samo u njenoj glavi. Kuhinju poznaje u prste; bezmalo može da pripremi ceo obrok zatvorenih očiju. Tri koraka do frižidera, limete su dole; tanjiri su na grejaču pored šporeta, baš tamo gde treba da budu. Nakon Devlinove posete, trebala joj je tišina kako bi smirila živce i drhtave ruke. Dok je seckala, dinstala i mešala, u glavi su joj neprestano odzvanjale Devlinove reči koje su joj se urezale duboko u srce. Pokušavala je da se odbrani od njih i da veruje u Ala. Odbijala je da poveruje u ono št o št o je Devlin rekao. Čula je vetar kako zavija između zgrada, nanoseći na prozor debelu snežnu zavesu koja je zaklanjala zgradu prekoputa. Razmišljala je o tome da odloži večeru, ali onda ne bi mogla da je ponovo zakaže. Pozvala je
~ 169 ~ Knjigoteka
daša&anna
Harlija da vidi može li da ode po Majerove. Ne bi trebalo da izlaze po takvom vremenu, ali Lu je znala da ovo ne žele da propuste. Uveravao ju je da ih je već zvao i da su se dogovorili da ode po njih velikim kamionetom. Završila je pripremu. Ostalo će obaviti neposredno pre posluživanja. Vreme je da se spremi. Ušla je u Skrovište i pogledala ka Poljskoengleskom rečniku, koji je bila bacila na sto - crveno-bele korice odudarale su od razbacanih papira. Uzela je rečnik i počela da ga premeće po rukama, kao da pokušava da nasluti da li se tu krije istina. Ako otvori stranicu, prebrinuće to; biće to dokaz da je Devlin hteo da joj usadi crva sumnje, ali i dokaz da sumnja. Ako otvori stranicu, to znači da nema poverenja u Ala. Lu je bacila rečnik u korpu za smeće. Završila je s tim - sada sada će se istuširati i spremiti za večeru. Zgrabila je haljinu s klina na zidu i ušla u kupatilo. Kada je osušila kosu, nanela zericu šminke i obukla haljinu, osećala se bolje. U neku ruku, bila je pribranija, mada joj se posao raspao u paramparčad. Danas će zatvoriti jedno životno poglavlje i otpočeti novo u kojem Devlin nema nikakvu moć. Lu je pogledala u zidni sat: ima još pola sata pre nego što će gosti početi da pristižu. Papiri, kese i hrpe koječega pretili su da popadaju sa stola. Sada je prilika da skloni makar gornji sloj. Lu je uzela gomilu starih jelovnika i bacila ih u đubre. Ispod njih je pronašla omiljenu crvenu tašnu. Tražila je tu tašnu po stanu, ali je verovatno zaboravila da ju je ostavila tu pre ko zna koliko meseci. Sela je u stolicu i počela da pretura po tašni nadajući se da će naći neku zaboravljenu dvadeseticu. Bacila je stare račune i karte s vašara. Izvukla je još koječega i primetila zgužvan list iz novina. Izravnala je papir i videla da je posredi kritika Dobre zemlje A. V. Vodiskog. Setila Vodiskog. Setila se - Al joj je dao taj papir letos na vašaru. Bila je toliko ljuta da je papir gurnula na dno i potpuno zaboravila na njega. Imala je mučan osećaj da će se dogoditi nešto važno. Pre nego što je stigla još malo da razmisli, Lu je već pročitala članak. Članak vodiskog ju je isprva umirio. Uživala je u vešto napisanom opisu ukusnog obroka. Istog ukusnog obroka koji su ona i Al jeli, uključujući i one posebne poslastice kuvara Toma. Lu je netremice posmatrala stranicu iz novina. To su jela koja se ne služe sl uže običnim gostima; kuvar ih je smislio samo za nju. Luino telo je znalo istinu pre nego što je doprla do uma. Sva je pretrnula, udovi su joj otežali, papir joj je podrhtavao u rukama. Podigla je korpu za smeće i prosula sadržaj. Jelovnici su zalepršali u naokolo i prekrili pod. Crveni rečnik ležao je naspram bele pozadine nalik svežem tragu na celcu.
~ 170 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu se sagla da podigne rečnik, polako kao da se kreće kroz karamel smesu. Knjigu kao da je uhvatila neka tuđa ruka. Izvadila je cedulju na kojoj je Devlin napisao: nap isao: A = Al V = Voters Pogledaj Voters u rečniku. Drhtavom rukom, Lu je našla reč „voda” „voda ”. 12 Pisalo je ,,woda, ,,woda, množina = wody”. wody”. Vodi. Voters. Vodiski. A. V. Vodiski. Noge su joj otkazale, sela je na pod, a rečnik je pao pored nje. Devlin nije lagao, ali ona ima dokaz za to - članak. Ne treba joj ništa više od toga. A. V. Vodiski i Al Voters su isti čovek. Vodiski je živ i vodi ljubav s njom svake noći. Vatra je buknula u Luinim grudima. Al je sve vreme znao i ćutao je. Lu je obavila ruke oko kolena i drhtala pokušavajući da se uhvati ukoštac s obmanom. Setila se kako ga je srela onog dana kada je nosila tortu od kokosa, istog dana kada je raskinula veridbu, i kada je bio bi o u njenom restoranu. Bio je veseo onda u baru kada je kritika izašla u novinama. Upravo joj je bio uništio restoran. A tek onih dana kada su bili u Nortpoint kastardu, muzeju, na Irskom festivalu. Sve vreme je posmatrao kako joj restoran propada i nije uradio ništa; nije objavio demanti, nije se pokajao niti saosećao s njom. U šaci je i dalje stezala zgužvan papir. Zašto joj je to dao? Hteo je da joj pokaže koliko je pametan? Teško. Bilo bi joj lakše da je tako. Onda bi mogla da bude besna, a bes može da zaštiti slomljeno srce dok ne zaraste. Ovoga puta ne može da se iskobelja iz provalije da bi stigla do besa. Suviše boli, obmana je previše očigledna. Suze su napokon potekle spirajući ono malo šminke i ostavljajući crne tragove od maskare na Luinim obrazima. Setila se njegovih reči za Dan zahvalnosti: Sve ću ti pomoći. Nemoj da odustaneš od sna. Nije Nije u redu da ja ostvarim svoj san, san, a da ti odustaneš od svog. Je li to bila griža savesti ili gluma? Obećao je da će biti iskren. iskren. Vatra u grudima pretvorila se u hladan pepeo. Lu se zanela za nela u stranu i stropoštala na pod. Pustila je da je provalija proguta celu. Su je otvorila vrata i zatekla Lu sklupčanu na podu, okruženu belim papirima. - Zaboga, Lu! Šta ti je? Treba li da te vodim u bolnicu? Lu je pružila novinski članak Su i pokušala da sedne. 12
Eng.: water. (Prim. prev.)
~ 171 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Ne razumem. Skoro svi su stigli. - Uzela je papir. - Pozlilo ti je? Lu se podsetila da postoje ljudi koji je vole i veruju u nju. Ta pomisao joj je pomogla da skupi dovoljno snage, sedne i odmahne glavom. - Jel’ Jel’ došao Al? - prošaputala je Lu. Su ju je pogledala u čudu. - Nije, samo još njega čekamo. Lu je podigla pogled. Su je na licu umrljanom suzama videla da joj je srce prepuklo. - Al je A. V. Vodiski - rekla je isprekidanim glasom, kao da ne želi da te reči izgovori glasno jer bi to značilo da je istina. Su S u se nasmejala. - Nemoj da lupaš! Kako je to moguće? Tek što je dobio posao u novinama. Njegove kritike nimalo ne liče na kritike Vodiskog. - Pročitaj. Su je brzo pročitala kritiku. Podigla je pogled, još više zbunjena. - Izgleda da mu se zaista dopala večera. - To su jela koja smo Al i ja jeli u Dobroj zemlji. Kuvar Tom je pripremio nekoliko posebnih jela samo za mene. Znaš koliko voli da ugađa kolegama. Običnom gostu tako nešto nikada ne bi poslužio. - Sigurna sam da postoji milion objaš... - Da, već sam razmišljala o svemu. Najjednostavnije objašnjenje je obično ono pravo. - „Vodiski” „Vodiski” potiče iz poljskog jezika i znači „Voters” „Voters ”. Sve piše u prezimenu, jebote! - Lu je ustala i drhtavom rukom pružila Su rečnik i cedulju. Disala je duboko. U njoj je tinjao gnev koji je donekle ublažio bol, te je smogla snage da nastavi. - Otkud ti Poljsko-engleski Poljsko-engleski rečnik i ovo? - pitala je Su mašući ceduljom. - Devlin mi je dao. - Devlin ti je ovo dao? Mislim da je to odgovor na tvoje pitanje. Znaš da... - Nisam pogrešila. Al je A. V. Vodiski! - povikala je Lu. - Sagledala sam iz svih uglova. Tako je. Ma kakve da su mu namere, Devlin nije lagao. - Lu uvek prepozna onaj trenutak kada Su prihvati istinu. Da je pas, nakostrešila bi se. To je nešto što Lu najviše voli kod Su - uvek štiti druge, nemilosrdno i odlučno. Alu bi bilo bolje da ga Lu sustigne prva. Pošto je Lu obrisala suze s lica i uklonila razmrljanu šminku oko očiju, napustile su Skrovište i pridružile se ostalima. Ušle su u kuhinji i čule dubok Harlijev glas. - Svi smo ovde. Čekamo počasnog gosta. Lu je pogledala kroz prozor za porudžbine. Harli je stajao pored Ota i Gertrude, koji su sedeli za svojim omiljenim stolom. Bili su potreseni i
~ 172 ~ Knjigoteka
daša&anna
bledi nakon nakon uzbudljivog putovanja kroz oluju. Zbog snežnog nanosa, veliki izlog izgledao je kao prekriven stiroporom. Al je hodao oko šanka sa snegom u kosi. Otresao je sneg, okačio jaknu preko naslona stolice da se suši i obrisao lice salvetom, sve vreme ćaskajući s Harlijem i Gertrudom. Lu je prebledela, dišući kratko i brzo. - Možeš ti to - šapnula joj je Su na uvo. Trepnula je nekoliko puta kao da pokušava da izbaci trunčicu iz oka. Čvrsto stežući novinski članak, udahnula je duboko i stisla zube, a onda zgrabila omiljen kuvarski nož s pulta. Su ju je pogledala prekorno, ali nož joj je pružio utehu i pomogao da pravilno sagleda okolnosti. Ponela je knjigu i cedulju poput vojnika koji donosi municiju na bojno polje. Kad je Lu izašla iz kuhinje, Al je sedeo s Otom i Gertrudom. Iako je bila prime tila je da je Gertruda još mršavija i uglavnom uglavnom usredsređena na Ala, primetila da su Otu bore izbrazdale doskora glatko čelo. Al je prebledeo i uzvrpoljio se kad ju je video, ali na licu mu se ipak pojavio širok osmeh. Srce joj je preskočilo. Kako je samo uverljiv! U neku ruku, još uvek je želela da bude s njim, da zaboravi na tu užasnu grešku. Lu je polako hodala kroz praznu salu, sa svakim korakom sve gnevnija na njega jer ju je izneverio, ponizio, povredio. Zbog njega mora da zatvori restoran i odustane od sna. Raširila je nozdrve. Al je primetio. Osmeh na licu počeo je da mu se topi pop ut pahulja u kosi: najpre polako, a zatim sve brže, kako je vrelina Luinog besa b esa postajala sve opipljivija. Zažarenih obraza, čvrsto je stisla tanke usne. - Lu? - rekao je Al kada se zaustavila pored stola. Četiri para očiju gledala su je u čudu, a Su je stala iza nje kao pravi poručnik. Lu je tresnula pesnicom o sto. Čaše s vodom i pribor za jelo su zazvečali. - Napolje - procedila je kroz zube. Celo telo joj se treslo od besa, krv joj je udarila u glavu. - Zaboga, Lu? - umešao se Harli dižuči se sa stolice. Al je sedeo nepomično, rešen da pusti da se Luin bes obruši na njega. Lu je tresnula članak na sto ispred njega, a zatim zabola nož u papir. Kad je sklonila ruku, drška od noža ostala je da vibrira u vazduhu. - Izlazi! Napolje! Ruke su joj drhtale, celo telo se trzalo. Suze su joj potekle niz vrele obraze. Su je stavila rečnik i cedulju pored članka. Al je pogledao u cedulju i načas izgledao zbunjeno. Onda je zažmurio, stisnuo zube, udahnuo duboko i klimnuo glavom kao da mu je sve jasno. Dok je Lu stajala iznad njega, ustao je, obukao još uvek vlažnu zimsku jaknu, posegnuo u unutrašnji džep i izvadio nešto. Prešao je rukom preko članka I otvorio ga. Pogledao ju je pravo pravo u oči u nadi da će malo smekšati.
~ 173 ~ Knjigoteka
daša&anna
Umesto toga, ona je okrenula glavu. Nema milosti. Kad je sklonio ruku, pored noža koji se još uvek klatio, stajala je kockasta kutijica od crvene kože sa zlatnim porubom. Al je još jednom klimnuo glavom, okrenuo okrenu o se i pošao ka vratima. Pre nego što ih je otvorio, okrenuo se i rekao: - Izvini, Lu... Zbog svega. Zatim je izašao na vejavicu. Lu je posmatrala kako nestaje u snegu i vetru. Na kraju je ostao samo obris, da bi i ona potom ičšezao. Gertruda i Oto su se okrenuli o krenuli ka Lu. Nije mogla da odvoji pogled od kutijice. Zurila je kao da vidi pacova u kuhinji. - Šta se to upravo dogodilo, dovraga? - upitao je Harli. Su ga je zgrabila za nadlakticu i povukla u stranu da mu objasni. - Šta je unutra? - pitala je Gertruda tiho. Lu ju je pogledala bezizraznog lica, ne dišući. Uzela je kutiju oprezno kao da bi mogla da je ugrize. Oklevala je. Zar zaista želi da sazna šta je unutra? Ako je ne otvori, mogla bi da se pretvara da je par minđuša. Gertruda ju je trgla iz misli. - Otvori kutiju, Lu. Znaš šta je unutra. Voli te. Kao da otvara dagnju, Lu je palcem otvorila kutiju. Razrogačila je oči, a Gertruda se nagla da vidi. Sjajan, okrugao dijamant na prstenu od platine. Jednostavan prsten isticao je skroman dragi kamen. Jednost avno, Jednost avno, romantično i elegantno. Lu je klonula na stolicu, prekrila lice dlanovima i zaridala. Gertruda ju je milovala po leđima staračkom rukom i šaputala šapu tala reči utehe, ali ništa nije vredelo. Šta bi mogla da joj kaže? Posle raskida s Devlinom i propasti restorana, Lu je mislila da zna šta je gubitak, ali to nije bilo ništa u poređenju s ovim - divan prsten je svetlucao i obećavao savršenu budućnost. Umesto toga, morala je da posmatra kako se njena budućnost rastače u snegu. Dok ju je Gertruda milovala po leđima, Lu je položila glavu na sto želeći da i sama nestane u oluji.
~ 174 ~ Knjigoteka
daša&anna
24. Tiganj je tresnuo o ciglu i pritom odvalio deo zida uz spektakularan prasak praćen kišom magneta koji su se razleteli unaokolo poput vatrometa. Al je zavrljačio praznu bocu od viskija gađajući isto mesto, ali je promašio za ceo metar. Štaklo se rasulo po podu i svetlucalo među krhotinama duginih boja. Doteturao se do zida kako bi se divio prizoru. Uništavanje je prijalo, ali nije moglo da olabavi lance kojima je Alova savest bila okovana. Sustigla ga je karma; platio je cenu bahatosti. Vratio se u kuhinju da potraži drugu bocu. Iza čaša za vino pronašao je polupraznu bocu votke. Poslužiće. Dok je odvrtao poklopac, naslonio se na radnu površinu. Nije bio siguran da može da stoji uspravno i potegne iz boce istovremeno. Što je sigurno - sigurno je. Pre nego što je povukao gutljaj, nakrivio je glavu posmatrajući crvene tragove na podu, jedva vidljive na parketu od ružinog drveta. Uh, liči na krv. Pogledao je dole i video da su mu stopala krvava. - Dođavola! Krv - rekao je. Naslonio se na kuhinjski element i seo na pod, ostavljajući dugačak, krvav trag stopalima. Uzeo je krpu koja je visila na vratima pećnice i počeo da briše stopalo. Nije uspeo da ukloni krv, samo ju je razmazao. Mora da je stao stao na staklo. Nije baš pametno hodati bos. Potegao je iz boce. To će biti dovoljno da se obeznani. Naslonio je glavu i zatvorio oči. Mora da nabavi druge sijalice; ove su prejake. Ionako mu se sve zamutilo. Viski i votka su bezmalo učinili svoje. Ipak, kad zažmuri, i dalje kristalno jasno vidi Luino lice zajapureno od besa i vlažno od suza. Nikada neće zaboraviti to lice ophrvano bolom. Mogao je da pokuša da joj objasni, ali ne zaslužuje ni da dobije priliku. Ne zaslužuje nju. Iz džepa košulje izvadio je malo povijenu, belu cedulju, onu koju je pre mnogo meseci dobio od anonimnog izvora. Na njoj se nalazio predlog da napiše kritiku za Luelu, Tu cedulju je držao u ruci onda kada je sreo Lu u redu ispred trafike. Kada je Su stavila istovetnu cedulju pored poljs kog rečnika, kao da ga je neko udario u stomak. Samo da se otrezni, pa će malo razmisliti o tome ko ih je napisao. Zureći u prazno mesto gde je do malopre visio tiganj, potegao po tegao je iz boce i čekao da ga alkohol dokrajči. Čuo je korake u predsoblju. U dubini duše ponadao se da je Lu došla da razgovaraju i da mu oprosti. Umesto njenog bledog lica, smeđe kose i
~ 175 ~ Knjigoteka
daša&anna
sočnih usana, video je roditelje. Sranje! Zaboravio je da ih muči vremenska razlika i da spavaju u sobi za goste. - Alistere, šta radiš na podu, mislila sam da si na večeri, jel ’ to krv? Mama je sve izgovorila kao jedno dugačko pitanje. Glas joj je bivao sve prodorniji kako se pitanje pretvaralo u grozničavo ispitivanje. Samo mu još to treba. Tata je prošao pored izbezumljene žene. Mama se ponaša izrazit o nebritanski kad su deca u pitanju. Džejms je stao ispred Ala i zaključio: - Mali je mrtav pijan. Najbolje će biti da ga dovedemo u red i ubacimo u krevet. - Ali zašto krvari? Zašto moj dečko krvari? - Smiri se, Ketrin. Dobro je. Možeš li da doneseš činiju s vodom i čiste krpe da mu obrišemo stopala? Ketrin je počela da pretura po kredencima. - Da ga nije napao provalnik? Da zovemo policiju? - nastavila je Ketrin s pitanjima. - Pijan je kao letva, ovošten, ubijen od alkohola. Sam se povredio. Nije ga niko napao. Al je pomerao glavu levolevo -desno pokušavajući da prati šta roditelji pričaju. Mozak mu je bio kao na vrtešci. - Zašto bi to radio? Nikada ranije nije to uradio - rekla je Ketrin. To nije baš tačno i tata je znao. Jednom mu se desilo na univerzitetu. Bio se zaljubio u ćerku aristokrate - Porciju. Izlazili su po pabovima, u bioskop, navijali za njegovog brata Ijana na polo utakmicama i pojavljivali se na svim bitnim zabavama. Hteo je da je zaprosi, čak je poveo Ijana da odaberu prsten. Znao je da nema novca za prsten koji takva devojka očekuje, ali volela ga je i on je nju voleo. Planirao je da joj kupi bolji prsten kada bude mogao. Jednog vikenda na zabavi na seoskom imanju prijatelja slučajno je čuo kada je pokušala da zavede Ijana. Ijan ju je odbio jer je devojka njegovog brata, a ona je objasnila da se zabavlja s Alom samo da bi se približila Ijanu. Odmah ju je izbacio i izvinio se Alu, međutim, bilo je kasno. Al je narednu nedelju proveo opijajući se, sve dok Ijan nije pozvao oca. Al je očekivao da će tata da mu drži pridike o tome kako se problemi ne rešavaju alkoholom. alkoholom. Umesto toga, on ga je utešio ute šio rekavši mu da ponekad moraš dobro da se napiješ ne bi li ti fizički bilo toliko loše koliko ti je teško na duši. Kada te bude boleo svaki delić bića, moći ćeš da počneš da sakupljaš razbijene komadiće i polako ih sastavljaš, iz dana u dan. To mu je pomoglo da pronađe prve razbijene komadiće: porodicu.
~ 176 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Dušo, danas od njega nećemo dobiti nikakav odgovor. Izgleda da se posekao tako što je zgazio na razbijenu bocu tamo u drugoj sobi. Počisti to ako možeš - rekao je Alov otac. - A ja ću pozvati Džona. Mislim da bi mogao da pomogne. Ketrin je otrčala da pronađe metlu. Al je pokušao da objasni, ali uspeo je samo da promumla nešto. Biće da je popio toliko da je izgubio moć govora. Neko mu je uzeo bocu iz ruke nije znao ko. Crnilo se primicalo sa svih strana, sve dok nisu ostali samo očevo lice i usta, koja su izgovarala nerazumljive reči. A onda je nastupilo slatko ništavilo. * * * Svesti je dolazio obrnutim redosledom: redosle dom: najpre krug svetlosti oko očevog lica, zatim se krug proširio i u njemu se pojavila zabrinuta mama i ozbiljni Džon. Čekaj, s jednom razlikom: umesto da ne oseća ništa, bezmalo se raspadao. U ustima je osećao ukus jeftinog viskija kojim je neko dezinfikovao klozetsku klozetsku šolju, a zatim ga pohranio u prljavu pepeljaru. Alov stomak se složio s tom konstatacijom. Pre nego što je uspeo da se iskotrlja iz kreveta i dovuče do kupatila, čuo je kako je neko stavio kofu pred njega. - Bilo je krajnje vreme. Bolje da izbaciš da izbaciš to - rekao je otac. Majka je izašla iz sobe. Al je dušu ispovraćao, zatim je pao nazad na jastuke, ali se osećao mnogo bolje. Proverio je sve delove tela: u stomaku mučnina, ali ne kao ranije, u glavi hiljadu veverica što ga grickaju oštrim zubima ne bi li ih pustio napolje, stopala ga peku, sve ga boli. Otac i Džon su se pogledali zabrinuto. Al je osetio da treba da objasni. Pročistio je grlo. - Naučio sam lekciju: ne pokušavaj da nadomestiš gubitak krvi viskijem. Pokušao je da se nasmeši, ali nije nij e uspeo. - Alistere, nije smešno. Tvoja majka i ja... - I ja... - dodao je Džon. - Tako je, i Džon. Bili smo zabrinuti. Sinoć smo te pronašli kako sediš na podu u kuhinji skoro bez svesti i krvavih nogu. A da, Al se setio stakla. Zato ga peku stopala. Podigao je pokrivač i video otekle noge u čarapama. - Previli smo ti noge i obuli čarape da bi sve stajalo kako treba. Bićeš dobro za dan-dva - rekao je Džejms. - Hvala - odgovorio je Al.
~ 177 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Samo to? Hvala? - odvratio je Džon. Džon. - Mislim da nam duguješ više od toga. Al je pogledao u Džona preko očevog ramena. - Saznala je. Hteo sam da je zaprosim, ali ona je već znala. Sve sam sjebao. Al je osetio kako mu se oči opet pune suzama. Zar se viski nije pobrinuo za taj problem? - Pazi kako se izražavaš, Alistere. Šta je to saznala? Alova majka se popela uza stepenice noseći poslužavnik sa čajem i pogačicama, isti onaj koji je Lu koristila kada se pretvarao da je bolestan. Čim ga je ugledao, poželeo je da potraži još jednu bocu viskija. Mama je sipala samo malo čaja i dodala mu šolju. - A sada nam reci šta je saznala. Pretpostavljam da misliš na svoju devojku - rekla je Ketrin. Al je uzeo gutljaj vrućeg čaja. Prijao mu je. Smogao je tek toliko snage da prizna šta je uradio. Bahatost, neprofesionalnost, laži i raskid. Poslednji deo je i za Džona bio novost. Pustili su ga da priča. - Imao si sreće što te nije probola tim nožem. Svakako si zaslužio rekla je Ketrin kada je završio. - Sirota devojka! Kroz šta je sve prošla zbog tebe. - Nisam kriv za sve što se dogodilo. Sama je izabrala tog majmuna s kojim se zabavljala. - Pošto je sklopio kockice, Al je zaćutao. - Postoji mogućnost da je umešan u sve ovo mnogo više nego što sam mislio. - Al im je ispričao o cedulji koju je dobio pre nekoliko meseci s predlogom da napiše kritiku za Luelu, kao i o istovetnoj cedulji koju je juče video pored poljskog rečnika. Sada mu je jasno da su D. P. inicijali - inicijali Devlina Pontelija. Ketrin je sipala čaj. Džon ga je pomirisao, a zatim umočio prst da proba. Zadovoljan ukusom, uzeo je šolju. - Znači, pustićeš je tek tako? - upitao je Džon. Al je izgledao kao da ga je pregazio voz. - A šta da radim? Ni ja ne bih sebi oprostio. Kako K ako to da tražim od nje? - Ne zna sve. Sudeći po onome što si rekao, izgleda da ona da ona misli da si sve vreme znao i da je to bila jedna velika šala na njen račun. - U pravu si. Trebalo bi da zna celu istinu. Ne mogu da je pustim da misli da sam je iskoristio - odvratio je Al. U očima mu je blesnuo tračak nade. - Misliš da će hteti da me sasluša?
~ 178 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Od priče nema ništa. Dok god se budeš razvlačio po krevetu, ništa joj nećeš objasniti - rekao je Džejms i pokazao na čistu odeću koja je stajala na ivici kreveta. - Nateraj je da te sasluša. Ima telefonsku sekretaricu. Ostavi poruku rekao je Džon. Al je klimnuo glavom razmišljajući šta bi njegova ljubljena Lu najpre trebalo da zna. Kad su Alovi mama i tata sišli u kuhinju, Džon se prigušeno nasmejao. - Zoveš se Alister? - Odjebi. - Srećan Božić i tebi. Odgegao se niza stepenice i ostavio Ala s rovitim želucem, bolnim stopalima i mrvicom nade.
~ 179 ~ Knjigoteka
daša&anna
25. Ne seća se kako je došla kući posle večere. Su ju je smestila na sofu, pokrila ćebetom, skuvala čaj i obećala da će je zvati ujutru. Neko vreme nakon što je Al nestao, zatvorila se u sebe. Suviše podat aka, podat aka, suviše sistemskih grešaka; „plavi ekran smrti” smrti ” - to je Lu sada. Celu noć je sedela na sofi i zurila u sliku na kaminu s naslikanim ljiljanom. U zoru je obukla jaknu i otišla do obližnjeg Sendika. Pre toga je svratila da podigne novac sa bankomata. Na ekranu je pisalo $63,39. Uzela je šezdeset dolara. Supermarket je vrveo od užurbanih kupaca koji su obavljali poslednje nabavke pred Božić. Lu nije obratila pažnju ni na koga. Provlačila se između kolica i ljudi, ne odstupajući od strogo sastavljenog spiska. Uzela je namirnice i platila. Ostalo joj je dva dolara i četrdeset pet centi. Za dva dolara kupila je grebgreb-greb srećku, a četrdeset pet centi je ubacila u kutiju Armije spasa pored ulaza. Vratila se u stan i izvadila sve što je kupila (na srećki nije do bila ništa). Planirala je da spremi juneće pečenje, gomilu pirea od krompira, kukuruz, a onda da sve to naređa u činiju i zalije sosom. Neko jede sladoled ili kolače kada je u depresiji. Lu voli da jede domaća jela koja je naučila da pravi u bakinoj kuhinji. Dok se junetina pekla, Lu je obukla pidžamu, prljav ba demantil i papuče s medveđim kandžama. Kad je pečenje bilo gotovo, uzela je veliku činiju, pomešala junetinu, kukuruz, krompir i sos, kao što je tata nekada radio, i sela nasred kreveta kre veta prekrštenih nogu. Zaslužila je da malo jede u krevetu. Sa svakim zalogajem, osećanja su počela da se vraćaju. Srce Sr ce ju je bolelo, sva je kiptela od besa; izgubila je restoran, ostala bez novca... A tek Al! Al. Al je bio kap koja je prelila času. Telefon je zazvonio. Lu je pustila da se uključi govorna pošta. Čula je bip i pustila poruku. Mada je znala ko ju je ostavio, kada je čula njegov glas, osetila je kako je probada u stomaku. - Lu, znam da ne želiš da pričaš sa mnom, ali hoću da znaš sve kako bi mogla da me mrziš iz pravih razloga. Jesam napisao kritiku i nisam dao restoranu još jednu priliku. Nikada nisam uradio ništa tako neprofesionalno. Pogrešio sam. Kad smo se upoznali, bio sam skroz drugačiji. Zbog te kritike sam zažalio kao nikada do tada, ali žaliću još više ako ti ne budem ispričao celu istinu. Hteo sam da napišem demanti ili čak
~ 180 ~ Knjigoteka
daša&anna
novu kritiku, ali urednica mi nije dozvolila. To nije opravdanje. Svakako sam mogao nešto da učinim. - Nisam znao da si kuvar sve do onog jutra posle roštilja kod tebe. Posle naše prve noći. Ni na kraj pameti mi nije bilo da si ti Lu iz Luele; znao sam da se vlasnica zove Elizabet. Bilo je kasno. Već sam bio zaljubljen u tebe. Pokušao sam da se držim što dalje. Kako bih dobio u vremenu, lagao sam da sam putovao u Kaliforniju i razboleo se. Ipak, nisam mogao da se odvojim od tebe. Bila si toliko si toliko divna, toliko neverovatna, a ja sam bio sebičan i gladan tebe. Smislio sam pakleni plan da likvidiram Vo diskog i postanem novi kritičar. Hteo sam da te zaštitim, ali sada znam da je i to bila greška. To je sve. Iako sam te toliko lagao, ti me poznaješ bolje nego bilo ko. Poznaješ Ala Votersa, onog Ala Votersa koji te voli. Mnogo mi je žao. Lu je sedela nepomično i slušala dugačku poruku. Informacije su je zaskočile poput medveda. Sklupčala se i pokrila glavu rukama. Svaki gubitak gubitak ju je razdirao kao dugačke medvede kandže. Restoran, Porodica. Al. Sama je. Nema nikoga svoga. Nema hrabrosti da se brani niti sna ge da beži – može samo da prima brutalne udarce. Ležala je tako sklupčana i molila se da preživi. * * * Zvonjava telefona izvukla je Lu iz kreveta. Nije prepoznala lokalni broj. Nakašljala se kako ne bi zvučala kao da se tek probudila. - Halo? - Ipak je zvučala kao da se tek probudila. - Gospođo Džonson? - Da? - Ovde Pam iz Centra za palijativnu medicinu Sent Bonifejs. Zovem vas jer su to Oto i Gertruda Majer tražili. Lu se razbudila. - Da. Jesu li dobro? - Oboje su kod nas. Želeli su da vam javimo. Lu se obrela po mračnoj sobi. Odeća je ležala razbacana unaokolo. Prljavi sudovi samo što nisu popadali s noćnog stočića. U kući je zaudaralo. - Mogu li da ih posetim danas? Pam iz Sent Bonifejsa nije odmah odgovorila. - Mislim da bi to bilo veoma lepo.
~ 181 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Dolazim. Hvala. Lu je spustila slušalicu. Pet dana nakon poslednje večere u Lueli i pet dana otkako se poslednji put istuširala, Lu je uspela da pokrene briga o Gertrudi i Otu. Život ide dalje, još uvek treba nekome. Navukla je na sebe prvo što joj je došlo pod ruku i istrčala iz stana. * * * Lu je protutnjala pored lažnih poklona ispod veštačke božićne jelke i došla do prijemnog pulta. S tavanice su visile pahulje od papira koje su pravila deca, a na svakim vratima stajala je crvena čarapa s imenom pacijenta. Pod neonskim svetlom ukrasi su delovali drečavo naspram kutija s gumenim rukavicama i pumpica sa sredstvom za dezinfekciju ruku koje su se nalazile na svakih nekoliko metara. Osoblje je pokušalo da stvori prazničnu atmosferu, ali bolest i smrt ne daju se sakriti isp od šljaštećih venaca i nalepnica u obliku Deda Mraza na prozorima. Žena za pultom nosila je uniformu s naslikanim jelenima i pločicu na kojoj je pisalo „Pam” „Pam ”. Na glavi je imala kapu Deda Mraza s bedžom na kojem je pisalo „Sve što želim za Božić jeste narva l”. l”. - Dobar dan. Mislim da sam s vama razgovarala - rekla je Lu. - Došla sam da posetim Majerove. Pam je podigla obrvu obr vu,, a Lu je pogledala u svoju odeću. Na sebi je imala drečavoružičastu trenerk trene rku, u, crvenu duksericu na kojoj je pisalo „Nauči me da đuskam kao kao Baki” 13 i zelene krok papuče. Preko raščupane kose navukla je pletenu kapu kap u u obliku kolača. Pam je trepnula. - Tako je. Vi ste član porodice? - Ne, dobra prijateljica. Klimnula je glavom. - Oni su u sobi sto sedamnaest, četvrta vrata s leve strane. Lu je požurila niz hodnik. Kada je stigla blizu vrata, iz sobe iz sobe Majerovih izašla je medicinska sestra. Lu je skinula kapu i zagladila kosu. Sestra je ugledala Lu i stala. - Došli ste da posetite Gertrudu i Ota? Lu je klimnula glavom. - Vi ste sigurno Lu. Ja sam Val. Danas radim u popodnevnoj smeni. Spominjali su vas. - Kako su? - Sjajno, kao što verovatno znate. Zdravstveno, ne tako dobro. - Videla sam ih pre nekoliko dana. 13
Bucky Badger, maskota Univerziteta u Viskonsinu. (Prim. prev.)
~ 182 ~ Knjigoteka
daša&anna
- U njihovim godinama svašta se može dogoditi. Naime, Gertruda već neko vreme boluje od raka raka dojke, četvrti stadijum. Odlučili su da se ne leči, već da samo ublažava bolove. Oto kao da vene zajedno s Gertrudom. Ništa čudno za supružnike koji su toliko bliski. - I to je sve? Jednostavno će umreti? - Kolena su joj klecala. - To je njihova želja. Bili su veoma jasni. Zato su ovde, a ne u bolnici. Ovde ćemo se postarati da im bude prijatno. Lu je samo trepnula. Kao da je neko istovario ceo kamion peska na nju. - Jeste li dobro? Klimnula je glavom i pokušala nešto da kaže, ali usta su joj se neprirodno iskrivila. Uspela je samo da promrmlja. Sestra Val je zaustila da nešto kaže, a zatim odustala. Onda je ipak rekla: - Znate da imate krompirpire u kosi, zar ne? Pokazala je na mesto kod Luinog ramena. Lu je prošla prstima kroz kosu i napipala sasušene ostatke krompira. Da, dakle to je. - Uh! Duga je to priča. Val se nasmešila i klimnula glavom. - Uđite i popričajte s njima. Biće vam bolje. Sestra Val ju je stegla za nadlakticu i otišla, dok je Lu pokušavala da izvadi ostatke krompira iz kose. Tuga je prožimala vazduh i lelujala kroz hodnike podvlačeći se pod zatvorena vrata. Svi su šaputali da ne bi prerano pozvali Smrt. Lu je ušla u sobu očekujući da vidi istu tugu i teskobu. Umesto toga, bledi i mršavi, Oto i Gertruda ležali su okrenuti jedno prema drugom svako u svom krevetu i smešili se. Njihova ljubav zračila je spokojem, zajedničke uspomene stajale su poput bedema koji ih štiti od očaja. Iz nekoliko boca s infuzijom kapali su lekovi protiv bolova, međutim, u sobi sto sedamnaest vladao je mir. Lu je posmatrala Gertrudu. Bolnički krevet ju je gotovo progutao. Snuždila se videviši dobru prijateljicu tako slabu. - Ah, Liebchen, čemu taj izraz lica - rekla je Gertruda dok je Lu stajala na vratima. - Dođi. Lu je stegla Otovu hladnu ruku, a zatim sela u stolicu između bolničkih kreveta kako bi Gertruda mogla da joj vidi lice. Uzela je Gertrudinu ruku i primetila poplavele vrhove prstiju i hladnu kožu. Nikada nije bila tako blizu smrti. Roditelji Ro ditelji su otišli toliko brzo da je imala samo mrtvačke sanduke kao utehu.
~ 183 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Nemoj da si tužna zbog nas. Ziveli smo dugo i srećno. Pogledala je u Ota, koji je zadremao, a onda ponovo u Gertrudu. - Imate li bolove? - Ništa što hrabra žena poput mene ne može da podnese. - Lu se tiho nasmejala. - Više me boli kad vidim one koji nas vole kako tuguju zbog nečega što se ne može izbeći. Rađamo se, živimo, ako imamo sreće volimo, a onda umiremo. To je život, a ne nešto što treba oplakivati. Oplakuj samo one koji nisu živeli niti našli ljubav. Oni zaslužuju da se rastužiš, a ne mi. Lu ju je držala za ruku želeći da zapamti mekoću, miris sapuna i čaja, udobnu trenerku na njoj toliko različitu od njene uobičajene, elegantne odeće. odeće. - Ne znam šta da kažem - rekla je Lu. Gertruda se nasmešila njenoj iskrenosti i pomilovala je po obrazu. - Reci da ćeš oprostiti svom mladiću. Luino lice se skamenilo. Samo poštovanje prema Gertrudi Gertru di ju je sprečilo da ne ustukne pred njenim dodirom. - Ne mogu, Gertruda. Izneverio me je. Uništio me je. - Voliš ga, zar ne? - Lu je klimnula glavom, - Videla sam mu lice. Nije se branio, nije pokušao da se pravda. Loš čovek se tako ne ponaša. - Al koga sam mislila da poznajem nikada ne bi napisao onaj članak. Gertruda je kratko udahnula nekoliko puta i pokazala na čašu vode. Lu joj je prinela čašu da otpije gutljaj. Uplašila se kada je videla da draga prijateljica ne može ni vode da popije sama. Još jedna njena radost uskoro će nestati. Udahnula je duboko i vratila čašu na stočić. - Možda nisi poznavala Ala koji je napisao članak. Možda si poznavala jednog drugačijeg Ala, onog koji zna kakva si i koji te voli. Ljudi se menjaju. Zbog tebe vredi promeniti se. - Gertruda je pokazala prstom u Lu. - Još je rano. Kad god pomislim p omislim na njega, toliko se razbesnim da bih mu... izbila zube viljuškom. Gertruda je začkiljila i jedva primetno pomerila ramena pokušavajući da se nasmeje, ali nije imala snage. - Divljakušo mala. Samo nemoj da dozvoliš da ti srce previše otvrdne. Bila si srećna s njim. To je bilo iskreno. Pokušaj da mu oprostiš, obećaj mi. Lu je posmatrala Gertrudine vodnjikave oči, bledo lice i tanku kosu, koja kao da je prva krenula put raja. Nije mogla da odbije Gertrudu. - Obećavam. - Dobro, a sada, gde je moj mo j Oto? Moram da se odmorim. Lu je ustala i pomerila stolicu da bi mogla da gurne Otov krevet bliže Gertrudinom.
~ 184 ~ Knjigoteka
daša&anna
Gertrudine oči su zasjale. Lu se sagla i poljubila Gertrudu u obraz, a zatim i Ota. - Biću u stolici ako vam nešto zatreba. Gertrudine usne su se s e pokrenule, ali već je bila zatvorila oči. Disala je polako i mirno. Lu je sela u stolicu. Bdela je nad najdražim gostima i razmišljala o Gertrudinoj želji. Bila je srećna, uprkos tome što je restoran propadao. Ipak, suviše je ranjena i treba joj nešto da odvrati misli. U mehuru Sent Bonifejsa je izolovana, suočena s nevoljama i još usamljenija. Što je duže sama, sve više strepi za Ota i Gertrudu, brine zbog svog propalog poslovnog poduhvata, kao i zbog toga da joj srce više nikada neće zaceliti. Tišinu bi remetile samo sestre koje su ulazile i izlazile, proveravale vitalne znake i menjale boce s infuzijom. Jedna joj je predložila da se istušira i dala joj peškir i sapun. Kasnije je od njih izmolila beležnicu i olovku. Sutradan je Lu dežurala pored Gertrude, koja je disala sve teže i bivala sve modrija. Beležila je ideje. Nove recepte, razmeštaj stolova i plan. U neko doba noći sestra joj je donela malo bljutave pileće supe s rezancima i pregršt bajatih krekera. Lu nije prestajala da piše. Novi restoran se rađao, a Gertrudino disanje bivalo je sve nepravilnije. Ujutru je postalo življe, posetioci su dolazili i odlazili. U podne, Gertruda je otvorila oči i pozvala Lu. Nagla se da bi mogla da čuje njen šapat. - Šta pišeš? - Poslovni plan. Za novi restoran. - Dobro je. Svi treba da dobiju još jednu priliku. Lu je nakrivila glavu, zbunjena. Gertruda je mahnula rukom ka beležnici. - Zaslužuješ još jednu priliku da ostvariš svoj san. Ja sam s Otom dobila još jednu priliku da volim. - Biće dosta posla, ali imam plan. Hoćete li da vam ispričam? Gertruda je klimnula glavom i saslušala bujicu Luinih ideja. - Dobar plan. - Počela je ubrzano da diše. - Liebchen, moraš da me poslušaš i pronađeš svoju sreću. - Hoću. Lu je pomilovala Gertrudu po ledenoj, modroj ruci. - Bićeš Bićeš uz mog Ota dok ne bude spreman? Lu je klimnula glavom. - Naravno.
~ 185 ~ Knjigoteka
daša&anna
Gertruda ja uzdahnula duboko, potapšala Lu po ruci i ponovo zatvorila oči, potraživši Otovu ruku. Lu joj je pomogla da je nađe i spojila dvoje supružnika, kao što i treba da bude. Otišla Otišl a je do kafeterije pokušavajući da smiri disanje. Sestre pored kojih je prolazila klimale su glavom i nisu je uznemiravale. Kada se Lu vratila u Otovu i Gertrudinu sobu, Oto je disao glasno i teško, ali su se još uvek držali za ruke. Prekrivač je spao s G ertrudinih nogu. Lu ga je povukla i primetila da Gertruda ne diše. Posmatrala je nekoliko trenutaka da bi bila sigurna, poput majke koja po smatra novorođenče i odahne kada vidi da mu se grudni koš podiže i spušta. Međutim, Gertrudin se više nije pomerao. Jedna suza pala je na pokrivač. Lu je pokrila Gertrudu, proverila da li Oto još spava i otišla da pozove sestru. * * * Oto nije dolazio svesti dok su odvozili Gertrudino telo. Lu je znala jer ga je sve vreme držala za ruku, koja je bivala sve hladnija. Privukl a je stolicu krevetu i nastavila da piše plan. Tako je manje razmišljala o divnim ljudima koji nas napuštaju. Oto se promeškoljio i otvorio oči. Lu je preselilo u stomaku. Mora da mu kaže. Uzela ga je za ruku i pogledala u sjajne, plave oči. - Oto, Gertruda Gertruda je preminula danas. Oto se nasmešio i klimnuo glavom. Naravno, znao je. Pokazao je glavom ka vratima. - Neću vas ostaviti. Obećala sam Gertrudi. S naporom je uspeo da šapne promuklim glasom: - Kad voliš nekoga, Schätzchen, nikada nisi sama. Lu ga je poljubila u čelo. - Hvala na svemu. - Lu je izdao glas. - Zagrlite Gertrudu kada je budete videli. Lu je uzela beležnicu i stavila je na stolicu. Posmatrala je Otovu sjajnu ćelu i spokojno lice i razmišljala o tome kako svi zaslužujemo još jednu priliku. Oto je je umro rano tog jutra dok je Lu bdela nad njim.
~ 186 ~ Knjigoteka
daša&anna
26. Lu je sipala kašiku karamelizovanog putera na tanjir, stavila parče dinstane bele ribe iz usoljenog limuna u sredinu, a preko mali komad dinstane jezera Mičigen. Sve to je posula seckanim peršunom i odmakla se ka ko bi se divila novom jelu. Otu i Gertrudi bi se dopalo. Otkako je pre nekoliko dana počela da radi u Dobroj zemlji, kuvar Tom ju je puštao da se igra i isprobava nove ideje pre nego što smena otpočne. Lu voli da radi u prometnom restoranu, voli večernju gužvu i ritam dobro organizovane kuhinje. Iako je restoran mnogo veći od Luele, nije joj trebalo mnogo vremena da se uklopi. Dobro će joj doći i stalni prihodi. Ipak, to nisu njeni recepti, gladne goste nije hranila specijalitetima koje je ona smislila. Zat o je najbolji deo dana tih nekoliko sati kada može da se igra na igralištu kuvara Toma. - Kad je sahrana? - upitao je Tom i stao pored nje. Lu se nasmešila jedva primetno. - U sredu. Tom je prebacio ruku preko Luinog ramena i stegao je. Lu je šmrcnula i gurnula gurnula tanjir ka njemu. - Šta smo danas smislili? - Već je držao viljušku u ruci. - Varijacija na temu bele ribe iz jezera Mičigen na mlinarski način. - Mala porcija, zar ne? - Tom je namignuo. - Zamišljeno je kao mala porcija. - Lu je prevrnula očima. - Mogu li? - kuvar je pokazao viljuškom ka tanjiru. - Ti si šef. - Jesam. - Zasekao je ribu viljuškom i zahvatio malo limuna i sosa. Stavio je zalogaj u usta i žvakao zamišljeno. Ako je uspela, najpre će osetiti ukus karamelizovanog putera; zatim će uslediti opor i kiseo limun, pa na kraju ukus tek malo zapečene, meke ribe. Dok bude žvakao, ukusi će se pomešati i dočarati klasično jelo, ali na potpuno nov način. Ne dišući, Lu je čekala da Tom proguta. Nacerio se. - Ovo je najbolje do sada, Lu. - Uzeo je još jedan zalogaj ne skidajući pogled s Lu. - Mada volim što si ovde, moram da ti kažem da uzalud traćiš talenat u mojoj kuhinji. - Mogao bi da mi dozvoliš da dodam nekoliko jela u meni.
~ 187 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Ha! Ovo je moja kuhinja. Ja sastavljam jelovnik. Ti ćeš to kad budeš b udeš imala svoju kuhinju. Lu se ugrizla za usnu. - Kad smo kod toga, razmišljala sam da otvorim restoran. - Tako i treba. Tom je uzeo još jedan zalogaj. - Neki od nas ne zarađuju gomilu para od brojnih mušterija. - Da, da, shvatam. - Napisala sam poslovni plan za nov restoran. Možeš li da pročitaš? Da mi kažeš šta misliš? - Naravno. Donesi ga sutra. Lu se namrštila. - Već je na tvom stolu. Kuvar Tom je uzdahnuo teatralno. - Pa, dobro. Idem da vidim. Pripremi to za večerašnje predjelo. Lu se ozarila. Tom je zaista dobar prijatelj. Počela je da seče ribu na komadiće kako bi dala konobarima da probaju, a zatim obavila uobičajenu pripremu. Očistila je svoje radno mesto i još malo doterala sve što joj treba za kuvanje. Okrenula se i videla Toma kako stoji iza nje s poslovnim planom u ruci. Prebirao je po stranicama. - Pa? Podigao je pogled. Bio je ozbiljan. Lu je navikla da vidi veselog kuvara Toma, a ne ovog što radi s dobavljačima i računovođama. - Jel’ Jel’ baš toliko loše? - pitala je. - Ne, stvarno je dobro. Sjajno, zapravo. Jel’ Jel ’ računica tačna? - Mislim da jeste. Ovo je novac koji dugujem, a ovo je vrednost opreme. - Lu je pokazala na jedno mesto na stranici. - Uzeću jeftiniji lokal, početni troškovi će morati da budu manji nego kod Luele, ali računica bi trebalo da bude tačna. Ako mi banka odobri kredit koji sam tražila, mogu da otvorim mali restoran. Samo ja, konobar i perač sudova. ČetiriČetiri -pet stolova. Veoma intimna atmosfera. - A kada bi imala investitora? Lu je načas izgledala zaneseno, a onda se namrgodila. - Volela bih da imam više novca, ali da ne moram da ugađam investitoru. Radije bih sama. - Šta bi bilo ako bi ti investitor dao potpunu kontrolu nad svojim delom jer ti je ideja toliko dobra da bi samo želeo da bude deo projekta? Nasmejala se, shvativši šta Tom hoće da kaže.
~ 188 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Nemoj previše da se nadaš. Ne bi to bilo mnogo, ali imao sam dobru godinu - dodao je Tom. - Biće više nego dovoljno. Zvaću banku. Lu je okrenula broj banke, razdragana zbog pomisli da bi uskoro mogla da se igra na sopstvenom igralištu. * * * Velike, prozračne pahulje padale su po belim obrisima automobila i drveća. Bilo je tiho, a sneg je prekrio prljavštinu i pretvorio grad u belo nebesko carstvo. Bajkovit prizor približio je ožalošćene Gertrudi i Otu, udahnjujući toj tužnoj prilici spokoj i radost kakvim su oni odisali. Lu nije znala šta da očekuje na službi. Njih dvoje su sve unapred isplanirali i platili. Čak su se pobrinuli i za praseće pečenje. Prošlo je gotovo nedelju dana otkako je provela onih nekoliko dana u centru za palijativnu negu. Radila je u Dobroj zemlji, sredila život i saznala da su joj Majerovi ostavili kuću. Mada to nije dovoljno da otvo ri restoran, neočekivano nasledstvo će joj pomoći da reši neke brige. Lu je s dna plakara izvukla jedini crni komplet koji ima, ispegla la ga najbolje što je umela i prešla peške nekoliko blokova do pogrebnog zavoda. Htela je da bude prisutna od početka do kraja. Toliko im duguje. Harli, Su i veći deo osoblja iz restorana će stići kasnije. Kada je ušla u zgradu nekoliko minuta pre početka, direktor zavoda je već čekao kod vrata, mračan i natmuren. Svi direktori pogrebnih zavoda podsećaju na Lurča iz Porodice Adams. To nije u redu i ovaj gospodin nimalo ne liči na njega, ali ona se uvek seti Lurča i zakikoće se u nezgodnim trenucima. Mada ne sumnjivo neprikladna, ta pomisao joj je zaokupila pažnju dok se približavala otvorenim kovčezima. Oprostila se s njima. Podarili su joj ljubav, podršku i nadu - to je nešto što nikada neće moći da im vrati niti bi oni to želeli. Nedostajaće joj, ali Lu je spremna za novi početak. Oboma je blago stegla ruke. - Auf Wiedersehen 14 Lu se odmakla od kovčega kako bi se sabrala i pročitala posvete na mnogim buketima. Znala je da su Oto i Gertruda živeli život punim plućima van njenog restorana, ali je uvek mislila da su samo njeni. Buketi su dokaz da nije bila u pravu. Okrenula se i videla mnoge ožalošćene kako oprezno ulaze. Dalji rođaci su se okupili u jednom uglu. Lu im je izjavila 14
Nem.: Zbogom. (Prim. prev.)
~ 189 ~ Knjigoteka
daša&anna
saučešće saučešće i predstavila se. Verovatno nisu dobro poznavali starije rođake, osim što su ćaskali s njima na porodičnim skupovima. Lu je prošla po prostoriji i razgledala albume i uramljene fotografije. Na svakoj se dodiruju: drže se za ruke, nečija ruka je na nečijem ramenu ili kolenu, ili su pak čvrsto zagrljeni, obraz uz obraz. Ta joj se najviše dopada. Čovek bi pomislio da se samo tinejdžeri tako ponašaju, pa ipak, to je jedna od skorašnjih fotografija. Na mnogima i jedu: sede jedno pored drugog za stolom u prirodi ili na ćebetu na travi. Prostorija se brzo napunila, a ona se smestila u stolicu u dnu, nadajući se da će biti dovoljno mesta za njene nekadašnje zaposlene. Napokon su stigli Su i Harli, kao i većina konobara i pomoćnika. Poređali su se oko nje u uglu prostorije, poput falange koja štiti izgubljenog vođu. Lepo je biti s porodicom, čak i u ovako tužnoj prilici. Nedostajali su joj. Kada je služba otpočela, Lu je osetila golicanje na potiljku. Okrenula se i u dnu prostorije ugledala Ala u društvu veoma kosmatog i neurednog muškarca. Pogledao je ka njoj, klimnuo glavom u znak pozdrava, a zatim se okrenuo prema svešteniku. Lu se takođe okrenula, ne znajući šta da misli o novopridošlom ožalošćenom. * * * Ne gledaj. Ne gledaj. Dobro je - okrenula se. Bude li je ponovo pogledao, neće moći da se obuzda; pašće na kolena i moliti za oproštaj. U redakciji je čuo da su Oto i Gertruda umrli. Hana ga je pozvala da pita da li ih poznaje. Čitulja je bila napisana na osnovu informacija koje su preminuli želeli da objave. Želeli su da se zna da su često o bedovali u sjajnom restoranu Luela, koji drži Lu Džonson. Sreo ih je svega nekoliko puta, pa ipak, ostavili su neizbrisiv trag. Činilo se da su tako zajedno nepobedivi, da im životni usponi i padovi ne mogu ništa. Za njih su postojali samo usponi, dokle god su bili zajedno; sasvim prirodno. Al nije poznavao skladniji par. Namerno je ušao u trenutku kada je služba već otpočela i poveo Džona sa sobom za svaki slučaj. Hteo je da oda poštu, a ne da spopada Lu. Međutim, kada su im se pogledi sreli, izgledala je slomljeno. Imala je tamne podočnjake i oslabila je. Sve stolice bile su popunjene, sve glave okrenute ka svešteniku, koji je pričao o srodnim dušama i zajedničkoj sreći. Al ne voli sahrane; podsećaju ga na to da ima ograničeno vreme da se dokaže.
~ 190 ~ Knjigoteka
daša&anna
Alovi roditelji su ostali još dve nedelje nakon nemilog događaja. Razgovarali su o njegovoj budućnosti, posetili mnoga mesta koja mu je Lu otkrila: muzej, Dobru zemlju, pivaru Špreher i Miler park. Doduše, Nortpoint kastard je bio zatvoren u zimskoj sezoni, ali postoji pos toji onaj na aerodromu. Kada je vozio roditelje na aerodrom, krenuli su ranije kako bi tamo jeli. Naručio je sve i stavio pred njih zajednički obed za celu porodicu. - Lepo. Miriše baš kao u onom lokalu što prodaje ribu i krompiriće blizu naše kuće - rekao je tata. - Znam. Ali ovo je mnogo bolje. Probaj grgeča. Mnogo je ukusniji od bakalara. Jeli su u tišini. Predahnuli su samo jednom, kada su se oboje složili da je sir pržen u dubokom ulju genijalna zamisao - luda, ali genijalna. - Dakle, ostaješ ovde? - pitala je mama. - Naravno. Zašto da ne? - Nije ti se baš išlo, a sada i ovaj nesporazum. - Ketrin je odmahnula rukom i nastavila. - Pomislili smo da bi možda želeo da se vratiš u Englesku. - Mama, zeznuo sam stvar, nije u pitanju nesporazum. - Pazi kako se izražavaš, Alistere. - Bilo kako bilo, razmišljao sam o odlasku. Mogao bih da počnem iznova i uzmem nov pseudonim. Međutim, promenio sam se i sviđa mi se ovaj grad. Uklapio sam se. Stekao sam prijatelje, voleo bih da posmatram razvoj ovdašnje uzbudljive i raznovrsne kulinarske scene. Ne ponosim se time kako sam započeo, ali ovde sam se pronašao. Ne želim da odem odavde i ponovo tražim sebe. Dakle, bojim se da ćete jednostavno morati uskoro ponovo da dođete u posetu. Samo gledajte da sledeći put dođete na leto. leto. - Nisu ništa rekli, ali znao je da su shvatili da je Milvoki grad u kojem živi žena koju voli. Najednom su svi ustali i Al se prenuo. Služba je bila gotova i ljudi su počeli da ulaze u veliku trpezariju i staju u red ispred stola s prasećim pečenjem. - Hoćemo li? - Džon je pokazao prstom ka hrani. - Ne, nisam gladan. Džon je stao u red. Al je video Lu kako sedi u stolici pognute glave, pokazuje prijateljima da se posluže i briše suze zgužvanom papirnom maramicom. Krenuo je ka njoj, ali je spazio Devlina kako seda u stolicu pored. Al je stao u predvorje i posmatrao. Trebalo je da ode. Ali nije.
~ 191 ~ Knjigoteka
daša&anna
Lu se ukočila, ali je klimala glavom dok je Devlin pričao. Ustala je da krene. Devlin je još nešto rekao i ovoga puta ona se okrenula i otišla ka toaletu. Devlin je je ustao i odsečnim korakom krenuo ka izlazu, no ugledao je Ala kako stoji kod vrata. - Ti. Sve si sjebao - rekao je i prst upro u Alove grudi. Al nije ustuknuo. - Ne shvataš, zar ne? - rekao je Al i sklonio Devlinovu ruku. - Šta ne shvatam? Da mene niko ne ostavlja? Da Lu treba da bude sa mnom? Mogu da se brinem o njoj. - Lu može sama da se brine o sebi. - Al je zastao. - Zabavljali ste se dve godine, zar ne? - Tako je. - Za sve to vreme nikada je nisi upoznao. Lu je nadarena, a ti to nikada nisi znao da ceniš. ce niš. Suviše je talentovana da bi se skrivala u tvojoj kuhinji spremajući razne đakonije. Ona nije tvoj lični kuvar koga možeš da povališ posle večere. Za nekoga ko je odrastao u muškoj školi kao sin učitelja, Al je posedovao zapanjujuće oskudno znanje o tome kako da izbegne udarac. Shodno tome, kada je Devlinova pesnica krenula ka njegovom licu, Al se nije nagonski sagao. Čuo je zvuk kao kada se lomi ljuštura jastoga. Iz nosa mu je potekla topla krv, a u ustima je osetio ukus gvožđa. - Biće da sam pogodio bolnu tačku - rekao Al pokušavajući da zaustavi krvarenje palcem i kažiprstom. Devlin je zamahnuo da ga udari još jednom, međutim, Al je podigao ruku. - Još jedno pitanje. Zašto si mi poslao onu cedulju na kojoj predlažeš da napišem kritiku za Luelu? Očekivao si da ću je sahraniti, zar ne? Devlin je spustio ruku sav skrušen. - Tako sam i mislio - odvratio je Al. - Toliko si navikao da sve bude po tvom da te nije bilo briga hoćeš li uništiti san svoje verenice. Podigao je pogled i video Lu kako stoji na vratima vratim a mršteći mršteći se. Klimnuo je glavom u znak pozdrava, okrenuo se i izašao. Izvadio je belu maramicu iz džepa kako bi sanirao štetu. * * * Lu je htela da krene za njim, ali se zaustavila. Nije pravi trenutak. Treba joj još informacija i vremena. Još uvek je bole njegove laži. Ali
~ 192 ~ Knjigoteka
daša&anna
Devlin. Zašto je ne čudi što je predložio ozloglašenom Vodiskom da napiše kritiku za njen restoran? Trebalo bi da oseća makar nešto, ali jednostavno više ne mari za njega. Više joj je stalo do kolumniste krvavog nosa koji je istrčao na sneg. Izgleda da i Devlina boli ruka, što je dobro. Protrljao je šaku i istegao prste pokušavajući da ublaži bol, budući da je udario Ala dovoljno jako da mu slomi nos. Devlin se okrenuo i video da ga Lu posmatra. - Lu, treba da... - Nemoj. - Lu je podigla ruku i prekinula njegovo trabunjanje. - Kako se usuđuješ da me lišiš izbora? Posle toliko vremena još uvek ništa nisi naučio o meni. Nikada nisam želela isto što i ti. Uvek si pokušavao da me uguraš u kalup u koji, po tvom mišljenju, treba da se uklopim. Ali ja nisam domaćica. Ne zadovoljavam se time da spremam večere za tvoje kolege, sedim kod kuće i gajim decu, a povrh svega ne znam ni da li ih želim. Nisam ni kao tvoja majka; ne radim posao koji mrzim da bih platila račune. Prestani da praviš od mene nešto što nisam. Ja sam ovakva kakva sam. Kuvar, sa sve opekotinama i neobično jakim podlakticama, a imam i sklonost ka plastičnoj obući jarkih boja. - Lu je zastala. - Zahvalila bih ti što si došao na sahranu, ali nisi čak ni upoznao Ota i Gertrudu. Lu je koraknula želeći da mu očita još jednu bukvicu. Prekrštenih ruku i s pretećim izrazom na licu, utom se ispred Devlina pojavio Harli. Iza njega je stajao neuredan mladić koji je došao s Alom, mada njegov prezriv pogled nije ulivao strah poput Harlijevog. Su je bila treća. Zurili su u Devlina dok se nije povukao do vrata i izašao na sneg. Lu se pridružila svojim telohraniteljima i čula nepoznatog mladića kako kaže: - Kakav moron! Ko bi udario tako finog momka kao što je Al? Lu je ispružila ruku i rekla: - Zdravo, ja sam Lu. Širok osmeh mu je razdelio bradu nadvoje. Podsetio ju je na jednog od Mapetovaca. - Džon. - Lu je taman htela da ga pita kako poznaje Ota i Gertrudu, kad je dodao: - Radim s Alom u redakciji. Su se nasmejala. - Dok smo stajali u redu, rekao nam je da uređuje rubriku o modi. Pokušala je da ga zamisli kao urednika rubrike o modi, te je zaboravila da ga pita o Alu i Devlinovoj cedulji koju je spomenuo. - Stvarno? - Lu ga je odmerila od glave do pete. - Oduvek sam zamišljala nekog kao što je Tim Gan. - Zato obično ne pričam čime se bavim, ali sam zaključio da bi u svetlu nedavnih događanja bilo bolje da budem iskren. Sada se kajem zbog toga.
~ 193 ~ Knjigoteka
daša&anna
Pogledao je u Su, koja se još glasnije zakikotala. Čak se i Harli uzdržavao da se ne nasmeje. S obzirom na Alovu poruku i nakon što ga je videla uživo, Lu je imala mnogo pitanja. Džon bi možda mogao da odgovori na neka od njih. - Drago mi je što smo se upoznali, Džone. Treba da porazgovaramo. Reci mi, voliš li Španferkel? * * * Lu je lupkala nogom o stočić dok je s Tomom čekala da ih pozove bankarska službenica. U krilu je držala poslovni plan i dokumentaciju za kredit. Pozdravila ih je žena ravne, smeđe kose i ljubaznog osmeha. - Dobar dan, gospođo Džonson, ja sam Liza. Pođite sa mnom u kancelariju. Lu i Tom su pošli za njom do male prostorije. Na policama su stajale dečje fotografije, smeđe koverte bile su naređane svuda unaokolo. Liza je prelistavala dokumentaciju u fascikli ispred sebe. - Da vidimo gde smo. Već ste propustili da platite nekoliko rata za sadašnji restoran Luela. Jel’ Jel’ tako? - Lu je klimnula glavom. - Nažalost, odbor za kredite me pritiska da zaključim da ste prekršili ugovor i ubrzam finalnu uplatu. Pretpostavljam da želite da razgovarate o tome? Lu je osetila kako je steže u stomaku. Mrzi taj deo, pregovaranje, moguće odbijanje. Tom ju je ćušnuo. Progutala je knedlu. - Da - rekla je piskutavim glasom. - Želela bih da predložim da predložim da mi date još jednu priliku. Imam predlog kako da zadržim kredit, izbegnem aukciju i platim zaostale rate. Lu je osetila kako joj se znoj sliva niz leđa. Ako se ne bude sabrala, ostaviće barku na stolici. - Dopada mi se ideja, ali šta se to promenilo? Lu je iznela svoj poslovni plan i okrenula stranicu prepunu brojki. - Nedavno sam nasledila kuću. Planiram da je prodam i iskoristim novac da pokrijem deo dugova. Takođe, našla sam investitora. - Lu je pokazala prstom na Toma, koji se iscerio službenici. Liza je uzvratila osmeh, a zatim se posvetila brojkama. - Izgleda da bi ovo rešilo problem gotovine, ali ne vidim kako bi pomoglo restoranu koji ste upravo zatvorili. - Htela bih da upotrebim kredit za nov restoran. Sve piše u poslovnom planu.
~ 194 ~ Knjigoteka
daša&anna
Liza je listala stranice. - Poslednje što banka želi jeste da zapleni imovinu, a zatim pokuša da je proda. Sviđa mi se što ste došli da se borite za svoj restoran, a vaš plan mi deluje izvodljivo. Ne može da škodi ni to što imate uz sebe se be jednog od najuspešnijih kuvara kuvara u gradu. - Liza se široko osmehnula Tomu. - Mada ne možemo da vam odobrimo veći kredit, banka želi da uspete. Ako je vaša računica tačna a nov poslovni plan dobar, verujem da ćemo pronaći rešenje. Pregledaćemo sve i pozvati vas za nekoliko nedelja, ali, št o št o se mene tiče, ovo izgleda dobro. Lu je izdahnula polako. Liza je pogledala u Toma. - Imate li nešto da dodate? Tom se iscerio još više. - Ja sam partner iz senke. Nakon toliko odbijanja i razočaranja, Lu je dozvolila sebi da se prepusti slatkom olakšanju. Brojke su tačne. Dobiće drugi kredit. Dobiće svoju kuhinju. Dobiće još jednu priliku.
~ 195 ~ Knjigoteka
daša&anna
27. Lu je nanela poslednje ostatke fila na tortu. Nikad joj ne ispadne tako ravna kao Harliju, ali zato služi pečeni kokos - da sakrije greške. Utapkala je hrskav hrskav kokos na vrh torte i sa strane i pritom pojela malo. Stavila je tortu u kutiju i pričvrstila poruku. Bila je uzbuđena jer se plašila da joj plan neće uspeti. Provirila je u predsoblje i povikala. - Džone, jesi li gotov? Spremno je. - Samo što nisam - odgovorio je. Lu je sipala kafu i prebirala po gomili papira na pultu. Izvukla je Alovu kritiku Dobre zemlje. Ponovo ju je pročitala pre nekoliko nedelja. S ljubavlju je opisao hranu. Nije samo konstatovao da je ukusna, već je podrobno objasnio zašto je izuzetna. Nije ni čudo što je postigao toliki uspeh kao kritičar hrane. Početak članka ju je podsetio na to koliko se Al promenio otkako su se upoznali: „Milvoki je često predmet podsmeha. O njemu se zbijaju šale da je severno predgrađe Čikaga i neprivlačna teritorija koju viđate samo iz aviona kada putujete s jedne obale na drugu. Ulice su popločane sirom, rekama rekama teče pivo, a krave se slobodno šetaju ulicama. Svaki stanovnik Viskonsina zna kako se muze krava, nosi kombinezon i vozi traktor. Grad u kojem žive radnici s jednostavnim prohtevima i još jednostavnijim hobijima. Ima tu dosta istine, ali ako se zaustavite na tome, potcenićete grad (i državu) i propustiti istinsko zadovoljstvo. Kao što je Alis Kuper tako strpljivo objasnio Vejnu i Gartu, na jeziku algonkinskih Indijanaca mi-li-voke znači ‘dobra zemlja’. zemlja’. A Milvoki je upravo to.” to. ” Al zaista nije isti onaj čovek koji je naružio Luelu pre gotovo godinu dana i napisao sve one oštre kritike pre toga. Posle sahrane provela je neko vreme sa Džonom i saznala sa znala o Devlinovom Devlinovom udelu u pisanju kritike Vodiskog. Džon je potvrdio ono što je i sama zaključila. Al je zaslužio još jednu priliku priliku - zaljubio se u nju i njen grad, priznao da je uradio nešto što zaslužuje svaki prezir i dobio po nosu zbog nje. Džon je ušao u kuhinju, a Lu je tiho zviznula. - Lepo izgledaš - rekla je Lu i malo mu zagladila kosu.
~ 196 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Zovi me odande da znam da si bezbedno stigao. I ne zaboravi da nosim broj deset. Džonov osmeh ju je malo omeo. Zaista je privlačan - lepa kosa, sjajne oči, čak su mu i zubi zanosni. - Šta kažeš na odeću? - pitao je Džon gužvajući košulju. - Nemoj da je gužvaš. To stalno radiš. - Izvini, stara navika. - Odeća ti savršeno pristaje. Nemoj sve da pokvariš. - Stvarno? Džon se namrštio. - Veruj mi. Sviđa mi se kako izgledaš. - Nisam navikao da čujem žensko mišljenje. - Onda se navikavaj jer ćeš od mene čuti samo takvo. Ako želiš, možemo da pozovemo Harlija da ga pitamo za mišljenje. Sigurna sam da će mu biti drago i da će imati mnogo saveta u vezi s oblačenjem. - Duhovito. Duhovito. - Džon je pogledao na sat. - Oh! Bolje da pođem. - Dobro. Imaš kutiju i znaš šta treba da radiš? - Bez brige, gospo. - Džon je uzeo jarkozelenu kutiju, cmoknuo Lu u obraz i izašao iz stana. Lu mora da požuri, inače će i sama zakasniti. * * * Prolećno sunce obasjalo je redakciju, te su novinari morali da čkilje u ekrane. Ipak, nakon duge zime, niko nije hteo da predloži da se venecijaneri zatvore. Al je primetio da mnogi odlaze na pauzu za kafu samo da bi izašli napolje i uživali u prvom toplom danu nak on ko zna koliko meseci. - Dakle, hoćeš li da dođeš u posetu? - rekao je Al u telefon. - Stvarno želiš da dođem? U Milvoki? Prošli put si se tome izričito protivio - rekao je Ijan. Al se nasmešio. - Zavoleo sam Milvoki. Mnogo. - Sjajno. Čitao sam tvoje kritike i želim da obiđem sve. - Čitaš moje članke? - Al se ispravio u stolici, kao nekada kada bi tačno odgovorio na pitanje u školi. - Naravno. Samo tako mogu da saznam šta radiš. Kad smo kod toga, sviđa mi se što si počeo da koristiš pravo ime. - I meni.
~ 197 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Dobro, kada bih mogao da dođem? - Recimo polovinom avgusta, tada je Irski festival, a? Dopašće ti se. - Jedva čekam. Javiću ti kad budem rezervisao kartu. - Spavaćeš kod mene. Zaboravi na hotel. Ijan se nasmejao. - Savršeno. - Čujemo se. Al je odložio telefon i osmehnuo se. Razmišljao je o svim mestima koja bi voleo da pokaže Ijanu. Pogledao je ka rasporedu utakmica Bruersa da vidi kada igraju kod kuće za vreme bratove posete. Uzdahnuo je zadovoljno, pogledao prema suncem okupanim prozorima i uključio električni bokal. Danas mu nema izlaska. Već nekoliko meseci radi na članku za koji mu je ideju dala Lu na jednom od njihovih „drugarskih izlazaka” izlazaka”. Istraživao je kako međunarodne kuhinje utiču na kulturu ishrane u gradu, s posebnim osvrtom na etničk e festivale, njegova omiljena letnja dešavanja u Milvokiju. Prošlo je više od tri meseca otkako je video Lu na sahrani. Pogledao je u tučani tiganj, koji sada visi u kancelariji prekriven magnetima; po jedan za svaki poseban dan proveden s Lu. Doneo ga je tu, budući da sada mnogo više vremena provodi u kancelariji. Tiganj je simbol ne samo ljubavi prema njoj već i prema gradu. Pogledao je na zidni sad: ima još četiri sata do isteka roka. Stići će. Ustao je, sagnuo se i dotakao vrhove prstiju u čistim, crnim starkama. Na sebi je imao farmerke i majicu, a sportski sako je prebacio preko naslona stolice. Kačket Bruersa stajao je u uglu stola. Obično ga nosi kada izlazi po restoranima i barovima, osim kada je posredi neko malo otmenije mesto. Pošto su svi koferi najzad bili raspakovani, polo majice i kaki pantalone čamile su na dnu prepunog plakara. Al je ponovo seo i vratio se pisanju kolumne. Čuo je buku iza leđa i pretpostavio da je to Džon napokon došao na posao. Retko toliko kasni. - Zdravo, Džone - rekao je Al ne okrećući se. - Je li sve u redu? - Ovo je za tebe - odvratio je Džon. Opazio je Džonovu ruku koja je stavila nešto zeleno zeleno na njegov sto. Elegantno, crno-srebrno cr no-srebrno dugme za manžetne blesnulo je ispod rukava od italijanskog vunenog štofa. Al jedva da je je registrovao predmet koji je ruka držala, trudeći se da spoji elegantnu odeću sa Džonovim glasom. Okrenuo se da vidi je li to uopšte Džon i zinuo od iznenađenja. Pred njim je stajao besprekorno obučen muškarac: novo italijansko odelo, bledoljubičasta košulja, maramica u džepu iste boje, pantalone s ivicom, crne kožne mokasine. SvetloSvetlo -smeđa kosa bila mu je uredno
~ 198 ~ Knjigoteka
daša&anna
podšišana, ističući jaku, izbrijanu vilicu i oštre crte lica. Al je najpre pomislio da pita kuda je Džon nestao. - Nećeš da pogledaš od koga je? - rekao je Džon pokazavši na kutiju. Alov mozak se pokrenuo. Nasmešio se očekujući dobru zabavu. - Šta se dogodilo? - upitao je Al najzad. - Hajde, brate, nemoj od muve da praviš slona. - Da ne pravim slona od muve? Ovo je čudo. Napokon ti vidim lice. - Al je podigao glas i kolege su počele da ustaju da vide šta se dešava. Koleginice su ostale da stoje. Džonu je bilo neprijatno što svi zure u njega. - Molim te - rekao je Džon. - Ovo si skrivao? Mislio sam da ti je pas odgrizao pola lica ili da imaš mladež veličine Hongkonga. Druže, ti si pravi macan. Džon je uzdahnuo, izvukao stolicu i strovalio se u nju. - Skroz je glupo. Osećam se kao da sam go. - Protrljao je lice dlanovima. - Zapravo, sada mi je hladnije. Treba mi više odeće jer mi je hladno po licu. Glupo, zar ne? - Dobro, zašto si onda promenio izgled? - Zbog Pariza. - Mislio sam da je modna sezona završena. - Pišem članak o tome kako modne kuće od visoke mode prave modnu konfekciju. Idem u Luj Viton, Ketrin Malandrína, Živanši, Šanel. Ne znam kako je Hana uspela, ali zakazala mi je intervjue s najboljim kućama. - To je zato što sam najbolja urednica na svetu, a vas dvojica to nikada nećete zaboraviti. - Hana se pojavila u njihovom ograđenom delu redakcije. - Baš si zgodan. Da ne znam kako si izgledao juč e, razmislila bih o tome da prevarim muža. Džon je bio užasnut. Hana se grohotom nasmejala. - Glavu gore, lepotane. - Okrenula se ka Alu i rekla: - Pa, Ale, šta je u kutiji? Miriše sjajno. Al nije ni primetio. Bio je toliko zapanjen Džonovim preobražajem. Udahnuo je duboko. Nemoguće. Ipak, bože, molim te, neka bude to što mislim da jeste. Okrenuo se u stolici i pogledao u kutiju jarkozelene boje trave zavezanu belom trakom. Na vrhu je stajao zalepljen čist, beo koverat s malim ispupčenjem. Oprezno je odlepio koverat uživajući u mirisu i sve većem poletu koji je osećao u grudima. Izvukao je kartu od punog, belog
~ 199 ~ Knjigoteka
daša&anna
kartona kakva se koristi za pozivnice za venčanja. Na njoj se nalazio primerak primerak jelovnika za nov restoran Nešto drugačije, s raznovrsnim jelima, svaki dan drugačijim, od kojih mu je pošla voda na usta. Jedino što se nudi svim danima jeste neverovatna torta od kokosa. Al se nasmešio. Nešto je ispalo na sto. Mali, crni, ovalni predmet. Okrenuo ga je i shvatio da je posredi magnet za frižider: snežno-bela snežno -bela torta od kokosa koja stoji na tanjim, na pozadini iste boje kao i kutija. Pronašao je mesto na sredini tučanog tiganja i dodao magnet zbirci, ostavljajući veliki crni prostor oko njega. Kao da se radi o omiljenoj igrački ili kristalnim čašama voterford bak e Ajlin, Al je sa strahopoštovanjem odvezao kutiju i podigao poklopac. Osetio je tropsku aromu kokosa, a zatim vanilu, koju je toliko puta osetio na Luinom vratu. Toliko je želeo da je zagrli, da pomiriše to mesto odmah iza uveta. Torta s filom posuta preprženim kokosom jednostavno je mamila i tražila da se odmah iseče i pojede. Šta ovo znači? Da mu je oprostila? Potražio je neku poruku, nagoveštaj, bilo kakvo uputstvo. Okrenuo je jelovnik. Lu je na poleđini nažvrljala adresu i dve reči: „Ponesi tortu” tortu”. Ovoga Ovoga puta Al se nasmejao. - Šta?! - upitali su Hana i Džon uglas. - Uzimam slobodno popodne. - Al je zgrabio sako, uzeo kutiju s tortom i krenuo prema izlazu. Hana mu se isprečila. - Imaš rok. - I kuda ćeš s tom tortom? - pitao je Džon. Al je pogledao Hanu pravo p ravo u oči i rekao: - Izvini. Dosad sam svaki rok ispoštovao. Znam da je ovoga puta važno, ali ne bih mogao da završim članak ni kada bih pokušao. Moram da znam šta ovo znači. - Al je podigao tortu. - Prihvatiću bilo koju kaznu. Mesec dana ću pisati čitulje, izveštaje suda za saobraćajne prekršaje, šta god. Odlazim. Hana se sklonila u stranu i klimnula glavom, a on je protrčao pored nje što je brže mogao pazeći da ne ispusti kutiju. Adresa na jelovniku bila je udaljena samo nekoliko blokova od redakcije. Stigao je za nekoliko minuta s dušom u nosu, mada ne zbog brzog hodanja. Debele, zelene zavese navučene preko izloga skrivale su radove unutra. Video se samo stočić prekriven stolnjak om u istoj jarkozelenoj nijansi. Na stolu je stajalo belo postolje za tortu, na kojem je zelenom bojom bilo napisano: „Nešto napisano: „Nešto drugačije, uskoro otvaranje”. otvaranje”. Dok je srce pretilo da mu iskoči iz grudi, Al se znojavim dlanovima uhvatio za srebrnu kvaku.
~ 200 ~ Knjigoteka
daša&anna
* * * Lu je stajala u otvorenoj kuhinji. Čula je zvončiće na vratima i podigla glavu. Malopre je okačila zvončiće koje je sačuvala iz Luele. U restoranu Nešto drugačije gosti će moći da posmatraju kako kuvari rade. Da ne spominjemo to što će i ona moći da posmatra goste. Nasmešila se kada je videla Alov zbunjen pogled. Stajao je na ulazu u restoran i zurio u nju, ne verujući da ga je zaista pozvala. - Sviđa mi se ime - rekao je Al. Napravio je još nekoliko koraka. - Hvala. - Lu je primetila kutiju. - Hvala bogu, zabrinula sam se da će je grabljivice iz kancelarije otkriti pre tebe. Ili da će je Džon ispustiti. - Izašla je iza pulta noseći tanjir, nož i dve viljuške. - Džon? Videla si Džona? - Naravno. Zar ti nije doneo tortu? Takav je bio dogovor. Zar ne izgleda savršeno? savršeno? Zamisli šta se sve skrivalo u tom pećinskom čoveku? Jadničak privlači toliku pažnju da ne zna šta bi s njom. - Pokušavala je da ćaska. Nije znala hoće li doći ni da li je još uvek voli. Za ovo drugo još nije dobila odgovor. Lu je primetila da Alu i dalje ništa nije jasno. Nežnost koju oseća prema njemu počela je da izbija na površinu, ali ne toliko da bi mu odmah pokazala. - Kako je ovo moguće? - pitao je Al i pogledao unaokolo. Luine oči su se zamaglile. - Dođi - rekla je promuklim glasom. Odvela ga je je do stola u sredini sale. Na stolu je stajala uramljena fotografija Ota i Gertrude na kojoj stoje obraz uz obraz i izgledaju nekoliko decenija mladi nego što su bili. Kad je primetio fotografiju, Al je malo zaškiljio i Lu je bilo još draže što je odlučila da posluša Gertrudin savet. Lu je uzela ram, otvorila ga i izvukla savijen papir. - Pre Gertrudine i Otove sahrane pozvao me je njihov advokat u vezi s testamentom. Ostavili su mi kuću. To nije bilo dovoljno za nov restoran, ali je bilo dovoljno da dobijem dobije m još jednu priliku, što je i bila njihova namera. Imali su dva zahteva. Jedan je bio da im čuvam sto u sredini sale. Lu je pogledala u nasmejana lica na fotografiji. Bože, kako joj nedostaje Gertrudin polet i Otova istrajnost. - A drugi zahtev? - Da moram i ja i ja nekome da pružim još jednu priliku, budući da sam je i sama dobila. Lu je isekla parče torte i stavila ga na tanjir.
~ 201 ~ Knjigoteka
daša&anna
- Kako si se snašla za ostatak novca? Lu se nasrne šila. - Na starinski način: predan rad, domišljatost i pomoć, u mom slučaju, kuvara kuvara Toma i banke. Al je klimnuo glavom. Nije bio iznenađen što je sve to postigla, - Još nešto - rekla je Lu, uozbiljivši se. Iz džepa na kecelji izvadila je Alovu kutijicu od crvene kože i stavila je na sto. - Dao si mi ovo. Treba da ti ga vratim... - Ne želim da mi ga vratiš. Dao sam ti ga jer... - Pusti me da završim. Treba da ga uzmeš dok ne budeš odlučio šta ćeš s njim. Na Alovom licu su se smenili bes, olakšanje i napokon razumevanje. Posegnuo je za kutijicom, a Lu se načas zabrinula da je hteo da je uz me nazad. To nije bio deo plana. Sve ide kao podmazano. Umesto da stavi prsten u džep, Al je kleknuo na koleno, otvorio kutijicu i izvadio prsten koji je kupio pre više meseci. Pomalo zbunjen, polako je podigao pogled i dao sebi malo vremena da nađe prave reči. Udahnuo je duboko i rekao: - Lu. Moja osećanja prema tebi nimalo se nisu promenila. Nadao sam se ovoj prilici i, tako mi boga, iskoristiću je. Volim te. Volim te zbog tvog velikog srca, tvog zaraznog poleta, tvoje potrage za savršenim sirom prženim u dubokom ulju. Volim što umeš da rastaviš recept na delove, proučiš ih, a zatim ga sastaviš tako da postane bolji nego ranije. Volim što je prvo čega se sećam u vezi s tobom miris vanile, kokosa i slanine. Volim što nosiš krok papuče u kuhinji, a visoke potpetice kad izađemo. Želim da prekrijem ceo zid magnetima koji predstavljaju naše uspomene. Želim da narednih pedeset godina sečem ćurku tvojim ručno bojenim priborom za sečenje. Želim da kuvam s tobom, smejem se s tobom, vodim ljubav s tobom i, što je najvažnije, naj važnije, želim da provedem ostatak života s tobom. Elizabet Luela Džonson, hoćeš li da se udaš za mene? Alov glas je pri kraju počeo da podrhtava, ali što se prosidbe tiče, razvalio je. Njen odgovor je bio mnogo jednostavniji. - Hoću. Al joj je stavio prsten. Ustao je, povukao Lu k sebi i stavio joj dlanove na obraze. Oboje su se neobuzdano kikotali. Al ju je posmatrao kao da traži promene na njenom licu koje odmah mora da zapamti. Hoće li je poljubiti, zaboga? Lu je postala nestrpljiva. Dozlogrdilo joj je da čeka da dobije ono što želi, te ga je privukla i poljubila kako dolikuje.
~ 202 ~ Knjigoteka
daša&anna
* * * Malo kasnije sedeli su bosi za Otovim i Gertrudinim stolom. Lu je ostavila kecelju da leži zgužvana na podu. Viljuškom je uzela malo torte i ponudila je Alu. Ne skidajući pogled s nje, Al je uzeo zalogaj. - Savršeno. Čekao sam godinu dana da bih probao ovu tortu. Zaista je vredelo - rekao je punih usta. - Jel’ Jel’ to zvanična kritika? - Lu je podigla obrvu. Al se uzvrpoljio. Ovaj... Lu se nasmejala, a zatim se nagla da ga poljubi. Ustala je, zakopčala kuvarsku uniformu, uniformu, obula zelene papuče od sunđerastog materijala i podigla kecelju s poda. Vezala je kecelju i namestila je na kukove kako treba, posmatrajući Ala, koji je još uvek sedeo s tortom ispred sebe, seka o komadiće i ubacivao ih u usta kao da su šotovi tekile. - Jel’ Jel’ moraš da se vratiš na posao? - Ugrizla se za usnu vrteći novi prsten oko prsta. Al je ustao i pogledao po praznom restoranu: kutije su bile naređane po uglovima, knjige i beležnice ležale su na praznim stolovima, a po otvorenoj kuhinji stajali su raštrkani lonci i šerpe, okruženi svežim povrćem i mesom. Pogledao je u Luine oči boje istopljene čokolade. - Ostaću onoliko koliko mi budeš dozvolila. Nema tog mesta na kojem bih sada radije bio. Mogu li nešto da ti pomognem? Ili ću ti samo smetati? Luin zarazan osmeh prešao je i na njega, mada nije znao zašto se smeje. Samo je bio srećan što ju je nasmejao. - Šta kažeš na kobasice od tartufa i guščje džigerice? - Lu ga je zgrabila za ruku, povela u kuhinju i obavila mu čistu, belu kecelju oko struka. - Tartufi? Fantastično! Lu je zavezala masnicu na kecelji i odmakla se da pogleda svog verenika, koji stoji nasred njene nove kuhinje, nestrpljiv da proba njena jela. Primetila je da mu je ostalo malo fila u uglu usana, te ga je poljubila i olizala fil. Gertruda je bila u pravu. Sjajno je dobiti još jednu priliku, a njihova ima ukus torte od kokosa.
~ 203 ~ Knjigoteka
daša&anna
Torta od kokosa baka Luele Mada Harli kaže da treba izmeriti sastojke, dajem vam uput stva stva onako kako ih je meni dala baka Luela. Ako biste radije hteli da merite, naći ćete na internetu mnogo korisnih saveta. Pre pripreme, svi sastojci treba da budu na sobnoj temperaturi. • 5 belanaca od većih jaja (sačuvajte žumanca za domaći puding mljac) • ¾ šolje kokosovog kokosovog putera • ¼ šolje kokosovog mleka - pre merenja dobro promešajte sadržaj konzerve kako bi se sve lepo sjedinilo (ostatak sačuvajte za neko tajlandsko jelo ili kafu) • 1 veliko jaje • 1 kašičica ekstrakta kokosa • 2 kašičice ekstrakta vanile (nekada (nekada stavim i više - mora da bude PRAVA vanila. Najviše volim onu meksičku, ali vi stavite koju god želite) • 2 ¼ šolje brašna za kolače • 1 šolja šećera • 1 kašika praška za pecivo • ¾ kašičice soli • 12 kašika neslanog putera, omekšalog, isečenog na 12 kockica • 1 mera fila od kokosa (vidi recept na strani 263.) 263. ) • Zagrejte pećnicu na 160 °C. Premažite istopljenim puterom dva pleha za tortu prečnika 23 centimetra (možete koristiti i ulje, ali s puterom će biti ukusnije), zatim obložite dno plehova papirom za pečenje (verujte mi, mnogo lakše ćete izvaditi kore). U činiji srednje veličine umutite belanca, puter od kokosa, kokosovo mleko, celo jaje i ekstrakte. Smesu Smesu odložite na stranu. • U velikoj činiji pomešajte brašno, šećer, prašak za pecivo i so. Uključite mikser na najsporije i polako dodajite puter, komad po komad, dok smesa ne postane nalik na prezle, mutite 2 do 5 minuta (oko 2 minuta ako mutite stonim mikserom, oko 5 ako mutite ručnim). • Povećajte brzinu i dodajte 1 šolju smese s jajima. Mutite dok smesa ne postane prozračna, oko 45 sekundi (ako mutite ručnim miskerom,
~ 204 ~ Knjigoteka
daša&anna
malo duže). Polako sipajte ostatak smese i nastavite da mutite dok se sve ne sjedini, oko 30 sekundi. Ako treba, skinite smesu s inutilice i zidova suda. • Podelite smesu na dva dela de la i sipajte u dva pleha, odozgo poravnajte lopaticom. Pecite oko 3030-35 minuta Bocnite drvenim štapićem u sredinu; kada ga izvučete, treba da bude čist, s tek ponekom mrvicom. Sve pećnice se razlikuju, te budite oprezni, nemojte prepeći kore. Na pola pečen ja zamenite mesta plehovima. • Pustite da se kore ohlade na rešetkama 10 minuta. Prođite nožem oko ivica, okrenite naopako plehove i izvadite kore na rešetke. Uklonite papir za pečenje, okrenite kore i pustite da se u potpunosti ohlade pre nanošenja fila.
~ 205 ~ Knjigoteka
daša&anna
Fil od kokosa Možete ispeći kokos kako god želite: u rerni, u mikrotalasnoj pećnici ili u tiganju. Ja volim da pečem kokos u teflonskom tiganju na umerenoj vatri, mešajući svakih nekoliko minuta. Budite oprezni kada kokos počne da tamni, budući da vrlo brzo može da se od hrskave poslastice pretvori u zagorelu masu koju možete baciti u đubre. Obično stavim kokos na papirne ubruse da se hladi, a ostaci dobro posluže kao dodatak sladoledu. • 2 kašike kokosovog mleka • 1 kašičica kokosovog ekstrakta • 1 kašičica ekstrakta vanile • Prstohvat soli • 16 kašika neslanog putera, omekšalog • ¼ šolje kokosovog putera • 3 šolje šećera u prahu • 2 šolje pečenog kokosa • Pomešajte kokosovo mleko, ekstrakte i so, dok se sve ne rastopi. • U velikoj činiji umerenom brzinom mutite puter i kokosov puter dok smesa ne postane ujednačena, oko 20 sekundi. Smanjite brzinu i polako dodajite šećer u prahu. Mešajte dok se ne sjedini, od 2 do 5 minuta. Umešajte smesu sa ekstraktima. Povećajte brzinu i mešajte dok smesa ne postane vazdušasta i laka, od 4 do 8 minuta. • Stavite jednu koru na postolje za tortu ili tanjir. Ispod možete staviti malo fila kako se kora ne bi pomerala. Uzmite 1 šolju fila i namažite ga preko prve kore (ovde će lepo poslužiti lopatica za ravnanje). Pospite pečenim kokosom. Dobro je da ima nešto da se zagrize u sredini torte. • Stavite drugu koru preko prve pa je namažite ostatkom fila. Razmažite fil do ivice i preko nje, nanesite ga sa strane, okrećući postolje ili tanjir po potrebi kako bi cela torta bila pokrivena filom. Nemojte previše brinuti ako nije savršena - pečeni kokos će sakriti neravnine. • Zalepite pečeni kokos sa strane i pospite njime tortu odozgo. • Odmah isecite jedno parče i sakrijte jer će se svi uskoro pojaviti da vam otmu tortu - samo vas posmatram, Harli i Ale.
~ 206 ~ Knjigoteka
daša&anna
Zahvalnost Putešestvije od prvih žvrljotina do knjige iziskuje izis kuje dugogodišnji rad mnoštva ljudi. Ovde ću pokušati da im zahvalim. Sigurna sam da ću zaboraviti nekoga važnog, te se izvinjavam ako sam izostavila vaše ime to nije zato što niste dragoceni dragoce ni niti zato što ne zaslužujete da vas spomenem, već zato što nisam savršena i imam loše pamćenje. Obećavam da ću bolje voditi beleške kad budem pisala drugu knjigu. Ima nešto posebno u vezi s onom osobom u izdavaštvu koja prva izvuče vašu priču iz hrpe rukopisa i zaključi da je vredna i da drugi treba da je pročitaju. Od srca zahvaljujem Rejčel Ekstrom iz Literarne agencije Ajrin Goldman što je izvukla Recept za pravu ljubav iz gomile, istresla ga i procenila da vredi truda. Vredno si radila kako bi Recept za pravu ljubav ugledao svetlost dana. Kad smo kod doma, mojoj briljantnoj urednici Kejt Dreser iz Galerije hvala što se zaljubila u Recept za pravu ljibav. Tvoj polet je isijavao iz svih tvojih tvojih komentara, uspela si da izvučeš ono najbolje iz romana i zbog tebe je mnogo bolji nego što sam mogla i da sanjam. Nisam mogla da poželim urednika koji će na mojoj knjizi raditi s više uzbuđenja i strasti. Još uvek sam ošamućena zato što se moje reči nalaze u tvojim veštim rukama. Hvala ti, Galerijo, što si učinila da moja knjiga postane Stvarnost (s velikim S). Luiz Burk, Dženifer Bergstrom, Kiro Robinson, Džejmi Putorti, Kristina Dvajer, Suzan Rela i svi vi koje sam možda izostavila - zahvalna sam što ste verovali u mene i moju knjigu. Zbog vaše predanosti imam utisak da ste radili isključivo na mojoj knjizi. Srećna sam što sam s am deo porodice Galerija. Hvala, Redžina Steras, što si mi napravila divne i savršene korice. Nisu mogle biti bolje. Erin Niumata i Džesika Džesika Sinšajmer su mi davale dragocene savete u vezi s rukopisom i brojnim dilemama. Bez njih ova knjiga sigurno ne bi bila objavljena. Vas dve ste svetli primeri velikodušnosti i energičnosti u svetu izdavaštva. Ana Kristensen iz Milvoki magazina, hvala što si odgovorila na sva moja pitanja u vezi s kritikama restorana. Posvetila si mi mnogo vremna. Bila si nadahnuće za sve Alove dobre strane. Ako postoji neka greška, ja sam kriva. Svim šefovima kuhinja kod kojih sam radila, hvala za tako dobar materijal. Izbacila sam većinu psovki.
~ 207 ~ Knjigoteka
daša&anna
Endru Hikok - napravio si mi divan vebveb -sajt. Obožavam ga! Moji prijatelji iz kraja Val i Bob Višnjevski, Pam Gozen hajmer, Kortni Maršalek, Linet Ganvil, Džil Valvort, Džoan Folvag (koja je i vlasnik sjajne kafeterije) i mnogi drugi koje sam sigurno zaboravila. Svi ste se raspitivali i slušali moje nedaće ne daće i uspehe tokom ovog dugog procesa. Moja zadnjica zaslužuje da je spomenem - preživela je duge sate sedenja na neudobnim stolicama kako bih završila ovu knjigu. Obećavam da ću ubuduće više vežbati. Keli Džonsen, hvala ti što si pročitala radnu verziju knjige i što je još važnije, što si napravila moju zapanjujuće dobru fotografiju. Sigurna sam da postoje tehnička objašnjenja za to kako uspevaš da ti svi modeli budu lepi, ali za mene je to čarolija! Hvala Erin Rajkert, mojoj sjajnoj, bilingualnoj zaovi, koja ne samo da je pročitala moju knjigu već mi je rekla kako se na nemačkom oslovljavaju voljene osobe. Ti si moja Liebchen! Tomu Rajkertu, mom deveru, hvala na podršci i poletu. Hvala mojim beta čitaocima, Su Molin, Brandi Mantas, Mariji Kansino, Kejt Klauzen, Klauzen, Poli Kabara (koja se takođe brine da moja kosa izgleda zanosno), Sari Kanon, Karli Kalan i Sari Hening; vaši korisni saveti su od mene napravili boljeg pisca. Naročito hvala onima koji su čitali rane verzije romana kada nisam imala pojma šta radim - vaše vreme je neprocenjiv poklon. Melisa Bjelavski i Mark Bensone, ne znam šta bih bez naših razgovora - toliko puta ste me spasli ludila. Svaki pisac treba da ima takve odane prijatelje koji ne prezaju od toga da ti kažu da je nešto „bez veze ”. En Garvin, ti si moj anđeo čuvar. Prva književnica koja je pročitala moju knjigu, ljubazno me potapšala po ruci i rekla da imam još mnogo toga da naučim. Ti i ja smo srodne duše i mnogo sam srećna što smo pronašle jedna drugu čak u Njujorku. Hvala mojoj svekrvi, Sendi Sendi Rajkert - pisac može samo da poželi takvu strastvenu čirlidersicu! Mojim sestrama i braći, Pam Leman (koja mi je i part nerka part nerka za bingo), Stivu Gertinu, Polu Gertinu i Keti Alonco. Jedna od mojih najdražih uspomena uspomena iz detinjstva je kako sedimo se dimo svako u svom uglu vikendice s knjigom u ruci. Srećna sam što svi u mojoj porodici vole da čitaju i što porodična okupljanja ne mogu da prođu bez žive rasprave o nekoj knjizi. Hvala mami, matrijarhu naše porodice ljubitelja knjiga - na tvom noćnom stočiću uvek se nađe pokoja knjiga. Toliko puta si mi pokazala da mi, Gertinove devojke, možemo sve - i uspela sam. Volim te!
~ 208 ~ Knjigoteka
daša&anna
Mojoj divnoj i strpljivoj deci, Ejnzli i Semu - sve što radim uglavom radim da bih vas oboje podstakla, da bih vam pokazala da uz predan rad i upornost možete postići bilo šta. Najponosnija sam kada čujem da pričate kako vam je mama pisac. I da, Tviter je odlična ideja. Hvala Džonu Rajkertu, mom suprugu, najboljem prijatelju, prvom čitaocu i savetniku od poverenja. Jedna od mojih najvećih radosti je š to ovo delim s tobom. Za mene je ovo postalo stvarno onoga trenutka kada sam ti prvi put rekla da ću napisati knjigu. Tada sam znala da ću izgurati do kraja. Od tog trenutka si me podržavao, davao mi korisne savete, izvodio decu napolje dok sam radila i shvatio da ću verovatno postati još uvrnutija - i zbog toga si me još više voleo.
~ 209 ~ Knjigoteka
daša&anna
Beleška o autoru Ejmi Rajkert uživa u pisanju priča sa srećnim završetkom, s junacima koje biste rado pozvali na večeru. Supruga, majka, amaterski kuvar i ljubitelj sajdera, Ejmi Rakert je diplomirala Englesku književnost i upravnik je biblioteke Hartlend Pablik u Milvokiju.
~ 210 ~ Knjigoteka
