Đilas, Milovan, Tamnica i Ideja, Kolašinska Liga Za Ljudska Prava, 1984

Народна 6нliлиотека

-.-:-

11

Cpliиje

4,ti.(v3

..,!Ј.~............. --о·-·--

Milovan Dilas

Tamnica i ideja

LONDON 1984

Copyright ©

Ьу

Milovan Djilas

Sva prava su zadriana. Nijedan deo ove puЬ/ikacije ne sme bez prethodnog odobrenja nosioca izdavai:kog prava. All rights reserved. No part of this puЬ!ication may Ье reproduced, stored in а retrieval system, or transmitted, in any form or Ьу any means, electronic, mecltanical, pltotocopying, recording or otlterwise, witltout tlte prior permission of tlte copyright owner. Ьiti prestampan

Izdavac: Kolasinska liga za ljudska prava с/о 16 Cumber·land Road Kew Surrey TW9 ЗНQ PuЬ!islted Ьу:

Kolasin Human Rights League 16 Cumberland Road Kew Surrey TW9 ЗНQ с/о

Priпted in Great Britain Ьу WhitstaЬle Litho Ltd., W!JitstaЬie,

Kent

POSVECENO SINUALEKSI

"""

_________

1 riput sam u Zivotu Ьiо slobodan - veoma blizu nepostojecoj, neostvarivoj apsolutnoj slobodi: dvared u zatvoru, а jedared u ratu. Mo:Ze neko primetiti: svaki put u izuzetnim, mucnim i opasnim, smrtno opasnim, prilikama. Ali niie bas tako. Nego sam se apsolutnoi slobodi naiЬliZe primakao u pomenutim prilikama Ьа5 zbog toga sto sam u njima. u tim prilikama, najdublje, najpostojanije verovao. Okolnosti su besumnje doprinele da vera predje granicu zivota i smrti - da se ја dovinem slobode. Ali to ne Ьi Ьilo mogucno da vera vec nije u meni postojala kao potencijalno neslomiva - kao јаса od svih divota zivota. Oni koji nisu imali takvu veru padali su, i padaju - spasavajuci neponovljivi i predivni, goli zivot - u ropsku pokornost. Jer do vere, do ideje - do vere-ideje, ne dolazi se lako i prekonoe, makar se i neke njene komponente nasledjivale. Vera-ideja se stice kroz stra5nu borbu izmedju duznosti i ljubavi, izmedju savesti i naslade - ona mora postati jedina ljubav i vrhunska naslada da Ьi postala i sloboda. Ali neka niko ne pomisli da је u tom mom osecanju, u tom mom saznanju slobode bila presudna cvrstina, а ne sadrzina, verovanja, odnosno sama ideja. Jer se cvrsto ne moze verovati u koju bilo ideju, nego samo u onu koja se u svesti spoji sa sudblnom - s neizbeznim, najzivotnijim tokovima zivota. Ali kako znati - koja, kakva се se ideja spojiti s neizbeznim, naj:Zivotnijim tokovima i tako postati nepokorljiva, ako ne i pobednicka? 1 koji i ciji su to tokovi? Na to nema pouzdanog odgovora. Mi to ne znamo, kao sto ne znamo ni staje i radi cega

т

7

је Zivot, pogotovu zivot ljиdski. Kanda se i tu, и tоте, jednoт, и najпedokиcivijeт, od krugova ljиdske Pucina zivota је neistraziva i nedogledna. Bas zbog vredno sтelo se zари titi и рисinи zivota. N aslada је и

vrtiтo и sиdblne. toga је i stтeтlje­

njи k nedostiZnoт - и ~orbl, ~ ne и pobedi. J~dini, kolП:o­ -toliko poиzdani koтpas Jeste: cvrsto, nepokoleb1vo verovat1 и svoje иverenje, vezati svojи sиdblnи za one snage koje sи se saznanjeт dovinиle do пeophodnosti prosirenja иslova egzistencije _ do novog kruga slobode. Dakle, spoj тisticnog i racionalnog. Nek Ьиdе! Nisи li vera, verovanje, ideja, sатiт tim sto sи neotklonjivo, najljиdskije ljиdsko svojstvo, istovreтeno i najtajanstvenija, nedokи~iv~ тis.terija? Zar nij~. ne.~oguc, neplodaп i иbltacatl,. svak1 ljиdski P?S~pak koJl n~~e иnapred osтisljen, izveden 1Z тnogostruke, 1Z z1ve realnosti. Nego, nije 1i i pre;i~~ apst~aktnog ~azтi.slj~?j~ -:- nis~ ~i opisi dozivljaja, nisи 11 z1votna 1skиstva 1 zaштlJlVlJa 1 роисшја?

NAJPRE: MUKE ZA SLOBODU, DOSLUCIVANJE SLOBODE Те посi krajeт aprila 1933. godine, odveli sи те - posle ponocnog ~lacenja ро tabaniтa volиjskoт ziloт и kancelariji Vиjkovica, sefa Cetvrtog (antikoтиnis~ickog) ~dseka Opst: policije Uprave grada Beograda - od~el1, o~~kll ~и те a~ent1 i gurnиli и celijи, k~o .?а se оt:е~~Ји sиv~snog .1 zaт~cno~ breтena. Sapatnik iz cellJe, prenezш 1 naglo 1slabeli plavuskastl Slovenac, proplakao је, Ьl~zeci. тi n~kvasen~т таrатiсот tabane boloviтa raspomamljene 1 bolov1тa otkшиte od ostalog tela. 1 meni sи potekle sиze - od poniZenja i gordosti, od radosti: odoleo sam neodoljiviт- strasnijiт и slиcenjи, nego и realnosti - mиkama, а nisam izdao svoje drugove. Znane, voljene drиgove - опi sи ~i ~Ш ~а pameti, а ~е i~eja. l~ti~a, niko me nije пi silio na 1zdajи 1deje, па odncan)e od 1de]e. Policajce jedva ako odricaпje o~.ideje za?-iт~, i to ~ek pos:o se izdajи drugovi, tek posto.s: ot~riJe_orgaш~aC1Ja. l~eJa sи m.1. ~а nшkama, postali drиgov1, 1de]a se шkarшrala и ПЈ1mа. Ра 1 v1se

8

od toga: ја sam se inkarnirao и njima. Ја sam se, odolevsi, а da toga nisam пi Ьiо svestan - preobrazio и drugove-idejи, orgaпizacijи-idejи i time postao пesalomljiv. Tek kad se koпkre­ tizиje, tek kad se materijalizиje и venlim zпanim saborcima i и svojoj organizaciji, svojoj drzavi ili partiji -- ideja i postaje neипistiva.

Bilo је to na mansardi. Pod nama i oko nas је spokojno spavao Beograd i и njemи voljeпa, neprezaljena devojka. Ali grada kao da nije ni Ьilo - iscezao је negde и obezlicenim prostranstvima. А devojka - devojka se preobrazila и pazljivog gledaoca pred kojim se gordim, pred kojim sam stekao jos јеdап, najиzviseniji i najnepostiZniji, razlog njene ljиbavi: postajao sam gospodar stvarnog, spoljnjeg sveta samim tim sto on za mene, иkoliko је postojao, vise nije Ьiо i nesto svoje, neotudjeno. Ја se tada- и celiji, posle mиcenja- nisam secao da me је i rnajka, и detinjstvи, precesto, siЬala nоси, иspavanog, jer те nije nюgla prekodan ићvatiti da me kazni zbog nevaljalstava i pasjalиka, а na konak sam se morao dosиljati: vaтpiri iz grobalja, vestice i zdиhaCi iz tmina, djavoli iz klisиriпa, vukovi iz kljestiпa, guje iz sipraga i odsvukиd zli ljиdi bili sи strasniji od majcinЉ siЬa. Prernorenog od иpasanja stoke i igre i kavgi s decom, rnene iz teskog, iz kratkonocnog letпjeg decjeg sna и prvi mah nisи bиdile majcine siЬe ро ogoleloт telи: majCiпe kletve i majCine siЬe sи, и prvi mah, иpadale и san Ш izmicale iz njega. А rnajka, majka је bila tvrdog morala, licnost od reCi: Ьila se zaklela, prekodan, da си јој platiti za svoje nevaljalstine. SiЬajиCi me, ona је navaljivala: Reci, da neces nikad vise! - А ја bas to nisam mogao da izиstim. 1 zvizdиci siЬe i moje jaиkanje sи se nastavljali, sve dok se ne Ьi istutnjio gnev majcin, sve dok и шајсi ne Ьi prevladali zaljenje i briga. Zaspivao sат naglo posle tiћ majCinЉ siЬa - ипesrecen zaпavek sto те majka, sto rhe niko ne voli i sto, zlocest, ljиbav пе иmem ni da zaslиzirп .. .1 te noci posle mисепја posle tri-cetiri noCi iskidane nesanicaтa и ocekivanjи mиcenja - zaspao sат, ali tvrdo i samozadovoljno, rиkи skvrcenill lanciшa i dиse obogacene. Nije те razdirala, пiје me gonila и осај, ni mr:Znja prema mиCiteljima vise sam Љ prezirao, ра i sazaljevao, zbog 9

njihovog sramotnog i ropskog zanimanja. Sveg me ispunjavala, sveg me napinjala ljubav za svoj svet - svoje drugove, svoju organizaciju: zasluzio sam, odbranio sam njihovo poverenje u mene, stao najzad na put bratstva i slobode. Та noe, noe mucenja, Ьila је poeetna, ali nezamenjiva u postavljanju pitanja: kako i zasto se postaje izdajnik? А odgovor na to pitaцje mogao sam formulisati tek mnogo kasnije, s obogacivanjem svojih iskustava i saznanja. lzdajnik se ne postaje u mucenju, nego - u neuparedivo najvecem broju slucajeva- pre mucenja. Prelomni trenutak ka izdaji nastaje, najcesce, vec u onim osamucujucim i bezrazloznim pocetnim samaranjima, pretnjama i maltretiranjima kojima policajci omeksavaju i prepariraju krivca vec pri stupanju u zatvor - odnosno "ubedjivanjima" kojima politicki vodji "ispiraju mozgove" svojih koleЬljivih nezadovoljnika. Ali mnozina pripremaju sebe za izdaju - za slucaj mucenja vec i pre llapsenja, na slobodi: buduci izdajnik se ponajpre prepoznaje ро naizgled nenametljivoj, lukavoj radoznalosti, kao sto se provokator ponajpre otkriva odsustvom interesovanja, odnosno prividnim interesovanjem, za teoriju. Buduci izdajnik, za razliku od delatnog provokatora, revno buba teoretske apstrakcije - kao da u torne traZi spasenje od pomisli na rnucenje i od prividjanja muka, od strasne mucenicke stvarnosti koja ga ocekuje. Ali i buduci izdajnik i delatni provokator neobuzdano, bezumno vole zivot - svakakva uzivanja, sigurnost i toplinu. Ко lloce da se bori, da se zrtvuje za ideju- da bude ideja da Ьi zagospodario zivotorn, mora se cuvati zivota, ne sme se dvourniti izmedju zivota i ideje - sem kad se radi о promicanju ideje. Jer zivot је sam ро seЬi izdaja i zaЬluda - navodi na izdaju i zaЬludu. Jer izdaja је ideje i sebe i suboraca ako se covek dokraja preda zivotu, jer zaЬluda је ako se Zivot sllvati i prillvati kao jedina, kao najvisa vrednost, kao opravdanje neetickog, malodusnog ponasanja. Jer ideja, zivot za ideju, zivljenje idejorn jeste najuzvisenija, neprolazna vrednost Zivota. То i jeste zivot u svom preciscenorn vidu - dиll, nadallnиce zivota. Slablc, izdajпik, vise је svojstvo, nego stanje: zatvor, muciliste i mucenje, izdajпici i slaЬiCi nose u seЬi pre nego sи i dospeli na strasni ispit. 1 kao sto se moze pretpostaviti, nabubana ideja niti raskrcu10

је stvarnost, niti spasava od izdaje i klonuca. Samo ideja koja је

komponenta prakse i komponenta licnosti, ideja-realnost i

id~ja-licnost- samo takva totalna ideja odoleva iskusenjima i

oSlgurava borcu da nadZivi svoju smrt: pobedjиju vernici, а ne sиmnjala i oklevala. Skeptici sи prijatni u salonima, ali pogubni za istoriju, za zivot nacija. Takav borac s takvom idejom ne treba, nema razloga, da se boji ni tamnice, ni mucenja, ра ni smrti - prezivece i zivece u saborcima, и zivoj ideji. Ali Ьiсе samopouzdaillji i Iakse се podneti mиke ako bude иnapred znao jos neke, glavne, "slabosti" mucenja i mиcitelja: 1. Nema muka koje mиcitelji mogu izmisliti, а da ih mucenik predan ideji i resen na smrt, ne moze podneti. Mиcitelji mahom i ne raspola:iu velikom, pronalazackom mastom u izmisljanju mиka. Oni ponajcesce, jer to је ponajlakSe, idu иllodanim stazama i koriste isprobane, nasledjene i svoje, naCine mиcenja. 1 sluze se, takodje, isprobanim, pripremljenim orudjima: volujskim zilama, pendrecima, kesicama s peskorn, iglama, ricinusom, strujama i slicnim. Desava se dodиse - pogotovu tamo gde mucenja nisи u redovnoj, dr:iavnoj praksi - da se policajci sluze, mallom и besu i llitnji, i orudjima koja su im nadollvat- olovkama (medjи prstima), fijokama (u koje zatvaraju sake), stolicama (kojima gruvajи иllapsenika), а najcesce svojim sakama kao najneposrednijim, najisprobanijim i najkomotnijim sredstvom. 2. Mucenika zastrasиje i izbezumljиje mast.a vise nego samo mиcenje, kad do ovoga vec dodje. Zbog toga zatvorenik treba da nastoji svim silarna- avaj, te sile su precesto slablje od njegove maste, и kojoj se skriva nagon za zivotom - da se ne иZivljava ипарrеd ni u mucenje, ni u pojedine muke. Suzblti sasvim divljanje maste пiје mogucno. Ali ako mucenika poslиzi sreca - odnosno ako policija ne bude imala dovoljno celija - ра ga smeste zajedno s drugim zatvorenicima, to mu pruza mogucnost da и pricanju i pricama i и dokonim igrama skracиje vreme а time i skracиje divljanje maste. Ali ako је sam, u celiji, o;da mucenik treba odmall, neodlozno, da skracuje svoje vreme kako god moze - Ciscenjem celije, brigom о svojoj lligijeni i slicnim. Jer vreme је nepopravljivi, zakleti neprijatelj zatvorenika. I 11

mada vreme u celiji - bez knjiga, bez hartije i pera, bez icega svoga - protice relativno brze, nego u skupnoj zatvorskoj prostoriji, ono је dosadnije, ono је uЬitacnije svojom jednolicnoscu. UoCi nшcenja i u mucenju vreme, vreme bez dogadjanja, raspaljuje mastu i pojacava mucna uzivljavanja u "nesnosnim" mukama. Zbog toga se treba odmah, neodlozno uciti suzЬijanju maste, zavaravanju i gospodarenju mastom: cim pocne masteno uzivljavanje u muke - treba skrenuti svoju misao na nesto drugo, na sta Ьilo drugo. То nije lako, naroCito u pocetku, neuveZЬanom zatvoreнiku. Alije izvodljivo: cim se javi uzivljavanje, nateraj sebe - svoje misljenje, da misli nesto drugo. I tako neprestaнo, uporno, svaki put: muCi svoj um - da on ne Ьi muCio tebe. I um се se, najzad, pokoriti - on nije odvojen od volje, od licnosti, iako је bezmeran i neobuzdan u svojim mozganjima. Jer bas zbog toga sto је takav - bezmeran i neobuzdan - um је neogranicen i nesputan u izboru tema. А i u najtezim, nezamislivo nepovoljnim okolnostima - kad su sputaнe i noge i ruke, kad do zatvorenika dopiru ро svu noc jedino krikovi muceнika i psovke strazara - zatvorenik moze da skrece svoju mastu, svoj um, koncentracijom na konkretнosti, na tacke na plafonu Ш na dovratnicima - posmatranjem uporнim i ukoceпim, sve dok mu okolne koпkretnosti, okolпe tacke пе nestanu. То је tesko i mucno, ali smiruje i okrepljuje i rrюgucno ga је do iscrpljenosti poнavljati. А нikad,

ni u jednom trenutku, ne treba smetati s uma ideju. Trebaje stalno prizivati, stalнo Ьiti s нјоm. Ona nikad ne izнeverava, ona nikad ne malakse - ako se s njom i u njoj traje i misli. Ona za vernost нagradjuje hiljadustrukom vernoscu, ona је veza s predcima i istorijom, ona је jedino pouzdanje, jedina pouzdana buducnost. Zivljenje, pacenje njome i radi nje jeste neprekidiva veza s vremenom i prostorom, s vecnoscu i beskrajem. Ona је ona velicanstvena sveljudskost i svenarodnost u kojoj i kojom licnost pretrajava i svojom smrcu se obesmrcuje. З.

Muke, ра i pojedinacna mucenja, imaju granice trajanja, nase telo ima granice podnosenja. Kada mucenje dosegne tu granicu telo i duh se brane nesvescu. Stavise, u treнucima nesvestice muke postaju i slatke, pretapaju se u naj-

odnosrю

12

suptilniju, najspiritualniju нasladu. Time poCinje i pobeda nad nшCiteljima i mukama. ~· ~~ treba se -.а i uzaludno је - bojati smrti na mucenju.

P~llcaJCI su opre~?I, uveZЬani mucitelji, а i sadisti su medju

n]lma mnogo redJI, nego sto se to misli - pogotovu nego sto misle protivнici vlasti i potencijalni politicki krivci. Surovost zestina i poduzimlji.vost su kod policajaca komponenta profesij~ -. kornponenta koJa vremenom postaje i navika, deo licnosti. All ta komponenta ne obuzima licnost u tolikoj meri da Ьi se ona predala uЬilackim cudima i bezumnoj samovolji. То se pogotovu odnosi na politicku policiju i njene sluzbenike u dikta· torskirn rezimima, jer njih tamo kontroliSu politicki sefovi а i sa~~-njihov~ .~oliticki d~sciplinovana i uigrana organiza~ija. Pollticke policiJe, ро praVIlu, ne uЬijaju, а niti muce - ako im nije naredjeno, ako to ne spada u politicki kurs diktatora i oligarhije. Policajci, pogotovu politicki policajci, ро pravilu su iнteligentni, iskusni i odmereni - inteligentni, iskusni i odmereni i u muceнju - sem kad im је naredjeno, ili kad su ovlasceni, da se ponasaju suprotno tim svojstvima. Oni ne mogu, ne smeju, drukciji da budu - Ьiraju ih politicari za obavljanje najosetljivijih i najvaznijih, politickЉ poslova. Samo p~korn sl~~ajnosc~ moze se dogoditi da krivac podlegne muce~~""?J~u, ako rllje n~r~d]erю da se s njim postupa ne pazeci na njegov "'~,,Z.ll,~t: а od slucaJa, od slucajнe pogiЬije, niko nikad nigde nije mogao Ьiti uscuvan. Zb~g.:og~ se n~. treba bojati ni od sadista-policajaca, premd~ pollciJe ш u n]Ima ne oskudevaju i rado se njima sluze. U~stinu su sadisti-policajci manje opasni, nego policajci-nesadi-

stl. Sadisti su strasni, ali нeefikasni. Jer sadisti, mahom razmetljivi slaЬiCi, sluze za ono za sta jediнo mogu da sluze: za ~astr~siva~je i izb.ezumlj.i':'anje. Jer policije, odnosno policijski se~ov1, s.ad1s~e kor1ste, all1h strogo kontroliSu da ne Ьi kompromitovall svo]lrn bezumnostima i нeodmerenostima vlast i vladajucu politiku i izazivali suvisne komplikacije s javnoscu s rodЬinom i prijateljima krivca. Ра i u slucajevima retktm ratnirn i revolucionarnim, kad је krivac vec unapred bez suda' osudjen na smrt, policajci izbegavaju da krivac umr~ na muka: rna. Ne zbog toga sto Ьi ga zalili, nego sto је propisirna i praksorn predvidjen naCin uzimanja ljudskog zivota - strelja13

njem, vesanjem ili nekim drugim naCinom - sto је иzimanje ljиdskog Zivota takav ritual kojim se dzelati obezlicиjи, koji s dzelata skida greh i рrеЬасије ga na driavu, na vlast i politicare kao na "vise", "neиmitne" sile. No nezaziranje od smrti, prevladavanje straha od smrti na mисеnји i и tamnicama ima i druge, prakticne i spiritualne, metafizicke prednosti: to olaksava podnosenje mиka i иcvrscиje иverenje и njihovu prolaznost, to иzdiZe nшcenika na visinи ideje, poistovecиje mиcenika s idejom - s cistotom, s bezgresnoscи i besmrtnoscи ideje.

ZATIM: SMRTNO HRVANJE ZA SLOBODU, SUMNJANJE И IDEOLOGIJU КАО SLOBODU Usred najstrasnije Ьitke jиgoslovenskog revolиcionarnog rata, и јиnи 1943. godine na Sиtjesci, и sиmskim vlaznim nocima, s grupicom izrazЬijene vojske - и meni sи, mimo moje volje, ozivljavale nasledjene vizije i atavisticka shvatanja. Nemci i Italijani sи divizijama zatvorili klisure i zaposeli vrhove. Planinske i kaznene jedinice, s policijskim psima i planinarima, koji sи vec pre rata- zlи се trebati- istraZili pиtljage, иdoline i vrhove, pretraZivali sи sиme, gazili dиz brzaka da и nekom zapeckи ili pod zilama ziv stvor ne pretekne. Gruvaпje topova i treska granata sи bili zamиkli. Svud okolo sи praskale rucne bombe, stektali mitraljezi i razglegali se pиscani pиcnji Nemci i ltalijani sи иЬijali nase ranjenike, resetali nase bolnicare i nedиzne, zapanjene begunce iz okolnih sela. Pitao sam se: Sta је rat, kakva је to sila, nadljиdska и ljиdima, dovela nemacke doktore i italijanske pevace и crnogorska i bosanska Ьеsриса- da istreЫjиjи cobane i studente?- 1 mada mije nas otpor, nase ratovaпje, Ьilo i opravdano i shvatljivo- pitao sam se takodje: А sta наs, pobиnjenicke snage naseg naroda, goni na otpor, и neravne Ьitke i bezmerna, bezumna pиstosenja? Prezalogajivalo se, pridremljivalo se i razmisljalo se s lesevima i pogiЬijama - иsred ljиdske kasapnice od koje niko nije Ьiо post.edjeн, iz koje је samo slиcaj mogao ponekog da spase. Prekoracii smo granicи smrti, иsli и smrt kao и neizbeznost. 14

Trajalo se sa smrcи, и smrti. Da, nije vec bilo ni mrznje- one mrznje иtemeljene i podjarivane ideoloskim postavkama i dobrovoljnim dиznostima. NeminoVIlost, nedokuciva i neizbezna. Za razlikи od na5ih neprijatelja kojima sи иpravljali mehanizmi ideologije i soldateske - mi smo branili gole, licne zivote i borili se za postojanje svog naroda kao sиbjekta medjи narodima. Ва5 zbog toga - zbog tog prekoracenja granice smrti, zbog te resenosti na smrt za lik, za sиdbinи svog naroda - mi smo bili slobodni: slobodniji, ра i hrabriji i predиzimljiviji, od naSih neprijatelja. U tim danima, и najsmrtnijim trenиcima, nisam sиmnjao ni и jednи postavkи svoje ideologije marksizma-lenjinizma. Ideologija mije stajala и svesti cvrsto, kao i klisиrine cije vrhove је zaposeo neprijatelj, bиdno motreci na svaki znak zivota и sиmama. Ali mimo nje, ра i nasиprot njoj, javljale sи se noveili moZda stare, iskonske - pomisli i sиmnje: sta је rat, zbog cega ljиdi ratujи, ima li kraja, doglednog, ratovima? Те pomisli i sиmnje sи иstvari i bile istinske ideje - ideje koje izнicи iz postojanja, iz hrvanja na zivot i smrt, iz iskиstava proslosti i saнjarija о bиdиcnosti ... Pa i sama ideologija, marksizam-lenjinizam, doЬijala је s tim novim, egzistencijalno-nacioнalпim idejama - ili sam ја ideologiji, jos vezan za nји, to pridavao - пеkе dиblje korene, plodnija i svetlija opravdanja. Bez toga Ьi ta ideologija mogla Ьiti odиvana, kao travcica s kamena, i zamenjena nekom drиgom, pogodnijom ideologijom. Те ideje, нaslиcene i neizrecene, mozda dokraja i neizrecive - te ideje sи davale tom Ьоји на Sиtjesci smisao i opravdanje koje нikakvo logicko rezonovanje nije moglo da formиliSe: smisao i opravdanje te Ьitke, iskazivali sи se samom Ьitkom, samiш sшrtnim obracиnavanjem. Svesna resenost na smrt i spontana, nepogresiva i neobиzdana borba za zivot. Ideja-Ьit­ ka, ideja-rat, ideja-zivot. U 1983. godini се Ьiti cetrdeset godina od Ьitke na Sиtjesci. 1 ја pokиsavaш da iz nje - iz saznanja i osecanja koja је ta Ьitka zgomilala и moje Ьiсе, а koja sи se isCiscavala i racionalizovala и tokи tih шnogih godiнa - dam bar skroman prilog obja5njavanjи rata. Bas zbog toga sto је to bila za mene, za vojskи и kojoj sam

15

Ьiо, Ьitka

s one strane smrti - bas zbog toga se u mojoj svesti javila diskrepancija izmedju usvojene, "svesne", marksisticke ideologije i realnosti Ьitke, odnosno novih pomisli i sumnji. Naime, ideologija је ucila: ratovi su proizvod klasnih suprotnosti i klasnih interesa, а jednog lepog dana, u besklasnom drustvu, u komunizmu, s nestankom klasa nestace i ratova, kao i svake druge nuznosti nasilja. А Ьitacna realnost, Ьitka kao zivot, sugerisalaje, nagovestavalaje mom umu mnogo slozeniju i trajniju, ako jos ne i neprolaznu uzrocnost ratova. I tako danas mislim ono sto sam tada, na Sutjesci, tek samo slutio. Dokle god unazad dopire nase znanje о ljudima, о njihovoj preistoriji i istoriji - narodi, plemena i socijalne grupe su ratovali. Iz toga Ьi se moglo zakljucivati da su ratovi svojstvo ljudske prirode. А bas za to nema pouzdanih dokaza, kao sto ih nema ni za suprotno - da ljudi kao takvi nisu naklonjeni ratovanju i dominaciji. Jer mada se zna podosta о coveku i njegovom ponasanju, doista se jos ne zna - а nadajmo se da se nece ni saznati, jer Ьi time covek postao banalni rob - sustina ljudske prirode. Moderni Ьiolozi dokazuju -- mozda su i dokazali - da zivotinjski svet ne ispoljava, ni prema tudjim vrstama, takve planske i toliko "krvolocne" "nagone" kao covek - kao ljиdske zajednice i njihovi predstavnici: mozda se samo neke vrste insekata u "krvolostvu" priЬliZиju covekи. Ро mome misljenjи - do toga sam dosao и svojim zatvorskim razmisljanjirna, prvenstveno и godinama od 1962. do 1966. - ratovi i gradjanski ratovi poticu iz ljиdskog иmа i iz ljиdskog drustva, iz ljиdske zajednice kao takve: samim tim sto misli i zivi u zajednicama covek mora i da ratuje. Ljudski иm proizvodi ideje. Ali on, um, ne Cini to nezavisno od realnih иslova i dиlюvnog пasledja. А ideja је ideja ako se javi и "savrsenom", и apsolиtnom vidи - ako је idealizacija, odпos­ no iпtelektиalno tumacenje, realпog sveta. Sveta realnog kao proslost, kao sadasnjost ili kao bиdиcnost, tacnije - sveta kao sve to troje skиpa. Jer иm је sklon ka istini, ka apsolиtnom. Niko doista ne zna kakve се Ьiti posledice neke ideje, pogotovu ideje politicke, sracиnate na izmenu ljиdskih odnosa. Sva dobra, ali i sva zla, zacinjи se пајрrе и ljudskom иmи. Zbog toga treba Ьiti oprezan s idejama, makar sto sи one najtvoracki16

ја neizbeZпost

covekova. А samim tim sto је covek, ljudska vrsta, prisiljen da zivi u zajednicama, osиdjen је i da se bori, da ratuje za te zajednice - bilo za odbranи postojeceg, svog i zivotnog, Ьilo za osvajanje, za pretvaranje tudjeg u svoje, u svoje zivotno. Zbog toga - zbog tih neminovnosti rata, u ratu је sve sem ratovanja neefikasno, besmisleno i jadno. Jasnije, роtрипiје receno: zbog sklonosti ljudskog иmа idejama, idealima i idealnim projekcijama, zbog neminovnosti ljиdskih zajednica da se bore - ne treba se orijentisati na "vecni mir", nego se za mir иporno boriti. Boriti se za mir, za Zivot ovih zivih ljиdi i njihovog poroda bas zbog toga sto је poиzdanije da се ratova Ьiti - ako, mozda, i ne vecito, а ono и doglednoj buducnosti nego da ih nece Ьiti. Jer jedino је ideja zivota vredna svih napora, ра i zrtvovanja svog zivota. Nijedna druga ideja nema, niti је imala, izgleda da zivi i prezivi- da pobedi. Danas је nov, koпkretaп, sarno vid, samo nacin izrazavanja, te nejasne, nedokиCive i neodoljive vecne иslovljenosti. Boriti se za mir и ovom i ovakvom svetu - svetu dиhovno zatrovanom i Zivotno zakrvljenom, snagom i svescи, oruzanom silom i verom и novi harmonicпiji svet, и svoj svet kao najbolji od svih nюgucЉ svetova. Podela ratova na "pravedne" i "nepravedne", mada nasledjena iz pradavnЉ mudrosti koje је vreme cinilo mиdrijim, ne izgleda mi daпas dovoljno preciznom, dovoljno efikasnom: termin pravda i pravedan poticи iz mozda pravednijeg, religioznog misljenja, i baz zbog toga sи nedovoljni za obogacena, racionalisticka, "zapadnjacka" saznanja. Ratove Ьi, dnim, trebalo deliti na nиzne i nenиzne, na narodne i oligarhijske. Pri сети је sasvim sporedno da li narodni rat vodi grupa, а и oligarhijskom ratu иcestvuje bezmalo citav narod: presиdno је da li је za narod, za njegov opstanak i razvoj rat nиzan ili nenuzan. I mada ni za tu procenи ne postoje poиzdani kriteriji - svak svoj rat smatra narodnim, а sve ratove vode grupe, elite i oligarhije - ipak iskustvo, iskиstvo samog rata, иbrzo otkriva i пјеgоvи prirodи. Najmaпje

ljaju

онi

se nad uzrocima i prirodom ratova danas zamis- to su и prvom redи komunisti- koji sи verovali i 17

obecavali da sa njihovom pobedom, s nastankom drustva formiranog ро propisima njihove ideologije, nastaje i svet bez ratova. I bas taj njihov nemar u pitanjima rata dokazuje, mozda vise no ista drugo, ne samo varljivost njihove, i svake, "naucne" ideologije, nego i nasilni, bezakonski njihov monopol nad drustvom. I mada је apsolutno "naucna" pouzdanost njihove ideologije razbljena samim tim sto se i njihov internacionalni pokret razblo na nacionalne pokrete, а nacionalni pokreti pak' na razliCite frakcije - monopolisticka vlast traje i vodi osvajacke ratove ne samo protiv tudjih ideja i poredaka, nego i protiv dojucerasnjih drugova i srodnih, cak istovetnih poredaka. Javljaju se nove vojno-ideoloske imperije. А s tim, narodima i ljudskom rodu prete, predstoje, najstrasniji ratovi - najstrasniji ne samo zbog razorne moCi modernih oruzja, nego, jos vise, zbog zatvorenosti, zbog ideoloskog, vlastodctackog monopolizrna novih, partijsko-birokratskih klasa. Те

klase nernaju rnoralnog dvoumljenja u upotrebl kojeg i atomskog i Ьioloskog oruzja, jer nisu ni podvrgrшte javnosti - dvoumljenje se za njih javlja samo s opasnoscu za vlastiti opstanak. Najstrasniji ratovi predstoje, ро svemu sudeCi, izшedju kornunistickih dctava - drzava s totalnim шonopoli­ rna partijskih, politickih Ьirokratija. Ьilo, ра

Svet је usao u atornsko-elektronsku epohu i epohu ideoloskih ratova- ratova motivisanih i inspirisanih "apsolutnoscu", "nesurnnjivorn prednoscu" "svojih" vrednosti i "svog" nacina zivota. Ideoloska bezurnlja haraju umovima, pleneCi, porobljujuCi citave nacije, rnilijarde ljudskih Ьiса. Racionalno misljenje, ako hoce da izbegne jalovo tavorenje, rnora i samo da postane fanaticno i ratoborno - fanaticno i ratoborno za slobodu, odnosno da se ukoreni u adekvatnoj, disciplinovanoj i samouverenoj masovnoj organizaciji. А rat је tamnica - tamnica najsurovije, nametnute i voljne discipline, nametnute i voljne smrti. Izlaza iz te tamnice - iz opasnosti od rata i ratovanja, nema drugog nego ubojnim ratnim sredstvima: ne radi se, i nikad se nije radilo, о tome sta treba ciniti nego sta se mora ciniti.

18

NAJZAD: SA VLADJIVANJE SEBE 1 IDEOLOGIJE - DOKUGIVANJE SLOBODE

Citaocu koji nije dovoljno, Ш nimalo, obavesten: sam se vec kao student, na pocetku tridesetih godina, ukljucio u ilegalni komunisticki pokret i sa 27 godina dovinuo u пajvisi ilegalni partijski forum. U dosadasnjoj mojoj raspravi·prici, dva odsudna, najdramaticnija zblvanja u mom naslucivanju slobode i hrvanju za slobodu - mucenje na policiji i Ьitka na Sutjesci - u najuzoj su vezi s mojom komunistickom aktivnoscu, ako ne i njena kulminacija. Trece, najpunije - а ја dctim i konacno - moje saznavanje slobode i srasCivanje s njom, zbllo se za vreme mojih tamnovanja u tamnicama Titovog rezima -·- zbog kritike savremenog, lenjinistickog komunizma, naroCito njegove totalitarne prakse. Citaoca, cak i obavestenijeg, pogotovu onog demokratskih uverenja, moze zacuditi takvo, besumnje naizgled kontradiktorno, povezivanje slobode, ideje slobode, s komunistickom delatnoscu, odnosпo- stradanja za komunizam sa stradanjem pod komunizmom. То utoliko pre sto se, i nestrogo uzev, komunizam, ni kao teorija, а pogotovo kao praksa -- kao vlast, ne moze vezivati s idejoш i idealima slobode. Sloboda је za koшuniste "ostvareпa nuznost", а buduCi је komunizam "istorijski nuzan", to znaci, uprosceno receno, i totalnu vlast komuпista kao "ostvarivaca" te "nuznosti". Ali ni taj proЬlern nije tako jednostavan da Ьi se s njim izislo na kraj uproscenim negiranjem koпшnizma kao slobode. То utoliko pre sto ideja- svaka, ра i komunisticka- ne moze Ьiti verno proceпjena izvaп njene primene u konkretnoj stvarnosti, odпosno izvan njene kreativne, socijalne i svake druge uloge. Ideje nernaju apsolutnu, vanstvarnosnu i nezavisnu valjanost. Pogotovu to nemaju politicke ideje, jer su one i "smisljene" radi uticanja na realnost i radi konfrontiranja s drugim idejama. Za procene svake politicke delatnosti, pogotovu politickih ideja kao idealizovanog izraza politike, uspeh је, makar пе i jedini, najpouzdaniji kriterij valjaпosti. Ра ako politicka ideja uspe, u datim uslovima, da "objasni", da iskaZe datu Ја

19

realnost - tacnije receno: da mobilise za ЬоrЬи odredjene snage - ona time poиzdano P?tvrdj~je ~ sv~~и relat~vnи valjanost, svojи Zivotnost. Time valjanost 1de]e ШЈе data Jed~o~ za иvek nego, kao sto rekoh, za datu realnost, ра se s nastaJanJem novih snaga, novih odnosa, menja i valjanost ideje. Tako . i komиnizam: nepobltnost da vlast komиnista, odnosno komиш­ sti nюnopolisticki vlastodr5ci, јеsи najobиhv~t~ija, mod.erna tiranija, ta nepobltnost sama ро sebl ne potvrdJ~~e komишzam kao apsolиtno zlo - da li apsolиtno zlo i posto]1 - kao zlo ~ svim vremenima i svim иslovima. Кае1а ne Ьi Ьilo tako - zar Ь1 za idejи komиnizma trpeli mиcenici nepojamne mиke, zar Ьi za njega ginиli milioni? U odnosи na odredjene snage i odredjene odnose и odredjenom vremenи, na primer и odnosи na fasizam ili licne tiranije Iatinskoamerickog tipa - komиnizam је znacio i znaci racio: nalniji ра i slobodniji, poredak za vecinи beznadeznih 1 иgroze,nih. Dakako ne za izbornи veCi~и: k?mиnisticki. pored~k se i ne zasniva na izborima. Ovde Је rec о revolиcюnarшm slojevima, koji и teznji za promenom dotrajal~g nesno~nog stanja idи s komиnistima i predstavljajи, и .datlm иs~o_v1m~, najdinamicnije snage nacije, kao sto sи omladшa, delov1 ~~tell­ gencije i radnicke klase, seoska sirotinja, oru:lane formac1]e. U tom smislи i Staljin, i Мао, i Tito imali sи - za mene и to nema nikakve sиmnje - za sobom takvu veCinи: inace se ne moze objasniti ni cvrstina njihove vlasti, ni. tr.ajanje. i po~Ie. njihove smrti poredaka koje sи oni predstavl]ali .. 1 Њtler Ј~ 1m~o ~а sobom takvu vecinи. Teror је neosporno 1grao и pr1dob1]an]и takvih vecina znatnи иlogu. Ali ni taj teror ne Ьi Ьiо mogucan bez podrske najdinamicnijih snaga i bez id7ologije zasn~v~~e .na vrednostima, makar vremenim, privremen1m: и komишstick1m diktaturama na indиstrijalizaciji i veri и savr5eno drustvo, и nacistickoj Nemackoj na izvlacenjи nacije iz podredjenosti i na rasistickim mitovima. Danas, posle brojnih raznovrsnih iskustava s komиnizmom kao praksom, nije nimalo tesko иociti manjkavosti same ~omu~ nisticke ideje. о tome vec postoje nepristrasne, teonjske 1 dokишentovane kritike: bas se "naиcnost", odnosno "neizbezna" "istorijska шisija" komиnista, koja је komиnisticki~ pokretiшa davala иbedjenost, otkriva ne sашо kao pseиdoreligюz20

no исеnје nego i kao ilиzije и nepogresivost same naиke, а "izgradnje drustva na naиcnim osnovama". Ali pseиdoreligija, kakva је и sиstini komиnisticka ideologija, шоzе da igra, i jos иvek igra, иlogu religije и odredjenim prilikaшa i odredjeniш шasovniш pokretiшa. 1 religija- danas sшо bas svedoci toga, na priшer и nekim islamskim zешlјаша - шоzе pod odredjeniш иslovima da igra иlogu politicke ideologije. Zbog toga se ne treba cиditi sto koшиnisti, pogotovu komиnisti~vernici, u odredjeniш periodiшa i и konkretnim zblvanjiшa, dozivljavajи koшиnistickи idejи kao slobodu, а zrtvovanje i stradanje za nји kao odиhovljenи srecи. Ја sam и beogradskoш шиcilistu kraljevske taшnice pre rata i и istreЬiji­ vackoj Ьici na Sиtjesci, о сеши је vec Ьilo reci, Ьiо sашо jedan priшer za to - priшer mozda i ne najizrazitiji ni ро doZivljajи ni ро stradaнjи. Ali ako ideje пеmаји apsolиtnu, jednoш za иvek datu i od prakse nezavisnи valjanost, one рlепе dиhove i шеnјаји odnose jedino ako Ьиdи shvacene i prihvacene kao apsolиtne, kao "vise istine". Apsolиtнa vera и neapsolиtno- to је i jeste najstvarniji, najstvaralackiji odnos licnost-ideja, а kroz to i politicki pokret-ideja. Konacna vera и nekonacnи idejи - и nesto sto znaшo da nije konacno, nego vreшeno i kao vremeno istinito i pravedno - и tome i jeste kreativnost politicka i svaka druga. Cvrstiнa i postojanost te veze иz individиalne odlike i srecne ili nesrecne slиcajrюsti, i jeste шеrа иloge и istorijskim zblvanjiшa i и zivotи grиpe, нaroda, covecanstva. Tako sаш ја, kao i шnogi revolиcioneri-idealisti, prihvatio i dozivljavao idejи konшnizma, ра za nји i trpeo i glavu zalagao. Sve dok и sиkоЬи sa Staljinom 1948. godine, а роtош i s Тitош 1953. godine, nisaш росео da иvidjaш ne samo нesaglasenost ideje i prakse, nego i da nаslисијеш prevazidjenost, а samiш tim i pogresnost, sаше ideje. S tiш sаш zapadao и шoralne dileшe, s tiш sи se zacinjala и шeni nova saznanja, nove ideje шozda шаnје nove nego sto sаш drzao, ali Ьеsишnје viSe moje - najpre шоја "jeres", ра шоје "otpadnistvo". pogotovи

Do tih saznanja о koшиniznш i о znacajи ideja ја Ьih dosao, kao i шnogi pre mепе, i da ше Тitove vlasti nisи bacile, и dva 21

maha (1956-1961. i 1962-1966. godine) u devetogodisnju tamnicu. Vec sam Ьiо utamnicen svojim novim idejama, а ukoliko је neko rob ideja, utoliko је i slobodnije ljudsko Ьiсе. Devetogodisnje boravljenje u tamnici za svoje ideje imalo је dejstva samo utoliko sto је te ideje u mom saznanju razvijalo, а moje verovanje u njih Cinilo apsolutnim- apsolutnim kao u vremene istine, а ne kao neizmenjive dogme. АН to saznavanje i ta vera su se utemeljivali postupno - u dve faze, kao i mQie tamnovanje. То saznavanje i ta vera su najuze povezani s tim tamnovanjima. U prvoj fazi, na mojoj prvoj roЬiji (1956-1961.), ја sam se jos borio sa samim sobom, odnosno jos sam u seЬi dozrevao ideje. Та borba sa samim sobom vec nije Ьila sumnjanje u ideje, nego precenjivanje moci sveta, odnosno moci vlasti. Tacnije receno: sumnjanje, povremeno, u vlastite moci. Drukcije receno: ideja se, u meni i kroza me, jos borila sa spoljnim svetom, ~ vlascи.

Svakako Ьi te sиmnje bile manje i manje pиstosne da ја tu vlast nisam dobro poznavao, da је nisam i sam gradio i dиgo јој pripadao. Мој um se vec Ьiо odvojio od te vlasti, ali moj zivot, zivot mog sincica i moje supruge, jos је zavisio od nje - od razborite Ш nerazborite procene vlastodrzaca, ako ne i od njihove dobre Ш zle volje. Trebalo је prevazici sebe, prevazici ne samo svoj zivot, nego i svoju savest i odgovornost za Zivot svojih najdraZih. ldeja nema milosti, ponajmanje prema onima и kojima se zacela Ш onima koji и nји izistinski veruju. Moji postupci i moja zakljucivanja su ЬШ razumni, cak ako se tako more reci - i prevec razumni, prevec promisljeni i prevec tacni. Ali su me, neizostavno, na smenи i иporedo, spopadale sиmanиte иverenosti da cu poludeti, da vec lиdim, i da се neprijatelj, vlastodгSci, iskoristiti moje ludilo da kompromitujи, da zatru samu idejи. Bila је to пemilosrdna borba izmedjи иmlja i bezumlja, izmedju samorazaranja i svesti. Dnevno kidanje izmedjи stralla od smrti u lиdilu i straha za ideju nastavljalo se u noci - и tupom bиnilи Ш pretecim, prozirno lиdackim i izdajnickim snovima. Bezao sam od jave, иzasavao se zaspivanja. Бојао sam se da nоси pogledam и resetke - mogu me privuci da se obesim i osramotim sebe-ide-

22

ји. А

ako Ьi na cas i иminиo strall od ludila - trajalo је saznanje da се se taj strah javiti cim zaboravim na njega: nema zaborava, пеmа sklonista od ideje. Ali sam odoleo ludilи i smrti - ideja је Ьila јаса, ideja је јаса od njih, mozda bas zbog toga sto јој је jedan koren и iracioпalnim nedokucivostima, а drugi, makar tanиsniji, u razumnostima. Jer ideja koja ne пadvlada svoje iracionalne, zivotne porive, koja nije kadra da se prikaze kao pиtokaz i da Ьиdе pиtokaz iz obesmisljenih, jalovih ljиdskih realnosti takva ideja i nije istinska ideja, nego tuzna tlapnja, u najboljem slисаји naivna sanjarija иcveljenih, izguЬljenih duhova. .!~~nicaje najsurovija, najogoljenija borba z~ ~~vot. 1 to ne,.ј1 -;

пајсеsсе,

zbog uslova- zbog hrane, postupka, blgtjene. Kad stv vec dospe и tamnicи, Ьиdисi је i ona institucija, driavna иstanova, zatvoreniku је obezbedjen bar minimum drzavne brige za njegov zivot. Vajna briga doista, ali najcesce dovoljna da se izvuce goli zivot. lzиzetak sи и tome nacisticki i Staljinovi logori. Ali ti logori i nisи smisljeni kao tamnice - kao prinиdпa, patнicka samoispitivanja i kajanja, nego kao gubШ­ sta- kroz "koristan rad" - rasno Ш ideoloski tudjih, "infektivnih" grupa. I te logore је sazdala ideja - јег ima svakakvih ideja - ideja "naиcnog" prekrajaнja necistog i nesavrsenog ljиdskog Zivljenja u "Cisto" i "savгSeno". Ј а se nisam borio za goli zivot t{j u prvom ni и drugom mom tamrюvanjи pod Titovom vlascи. lmao sam i hrane i lekarskи zastitu. А sto sи те vlasti drzale devet godina и пezagrejaпoj celiji - to је besиmnje trosilo moje kalorije, ali i drzalo

mobilnim ostale, ра i fizicke moje snage. Secam se da mi је zimi, nоси, trebalo ро dva-tri sata dok smirim zmarce pretrnи­ lih nogu, dva-tri sata nemirnЉ, plodotvornih mozganja - da Ьih potom zaspao zdravim i bezbriznim snom ... Uzgred spominjem - doznao sam to iz izvora poиzdanog, tada veoma bliskog Titu - kada је Titu predlozeno da mi se da grejalica, on је иzvratio: Ne! Nek' on, Djilas, oseti - nek' se malo rasbladi. -1 takvim tricarijama se bave driavni vrhovi, i na takve konkretnosti se svedи ideloske raspre! ... Ја sam и prvom svom tamnovanju pod Titom (1956-1962. godine) morao da se borim protiv onog sto је opasnije od gladi, 23

necistoce i studeni: protiv svojih strahova, svojih besova i svoje saтotпosti, da se boriт za vrednosti neuporedivo vece od zivota, bez kojih i zivot guЬi sve svoje vrednosti - za svoje nюralпo i duhovno pretrajavanje, za svoj razuт i svoju ideju. I ја ni danas пе nalazim drugog objasnjenja kako sат pretrajao, kako sат pobedio sebe ako to nije - а jeste, jeste! - snaga ideje, identifikovanje svoje licnosti, svog ја, s idejoт. U drugoт svoт taтnovanju (1962-1966. godine) ја vec nisaт vodio tu borbu sa sатiт sоЬот: ludilo, sтrt u ludilu, povukla se pred idejoт, pred тojim preporodjeniт, oslobodjenim i slobodniт Ьiсет. Svakako је u tот тот preporodu igralo znacajnu ulogu i to sto sam Ьiо osudjen neviп, zbog objavljivanja, prvo u Sjedinjeniт Americkiт Drzavaтa, Razgovora sa Sta/jinom (u origina· lu: Susreti sa Sta/jinom). U svim dotadanjiт osudaтa nada тnom, vlasti, sudovi, тogli su naCi izgovor, bar forтalan, sto те salju u zatvor. Uz to, i najpresudnije, bilo је to sto је "slucaj Djilas" Ьiо jos ziv, nezaboravljen, раје svaka nюја delatnost, ako пе i тоје postojanje, sтetalo пetoierantnoт, autokratskoт i oligarhijskom rezimu. U оvот slucaju - u osudi zbog Razgovora sa Sta/jinom, formalni razlozi su пaprosto iskonstruisani, da Ьi se udovoljilo novoт prijateljstvu sa sovjetskoт vladorn i ispoljila cvrstoca u ucutkivanju rnene, а preko теnе i ostalih, poglavito reforrnistickih socijalistickih strujanja. Zbog toga zatvorenik zbog ideje, Ьiо on zatvorenik potencijalni ili stvarni, nikada ne treba da sтetne s urna - da nevin lakse i uspesnije podnosi i rnuceпja i rnuke tarnnicke. Сiт se takav zatvorenik oseca kriviт - тakar i тalecno, rnakar i kao pornagac ili "zaveden" - on је vec nacet u seЬi, vec sklon predaji i porazu. Jer tu se radi о posebnoj vrsti krivice - о posebnorn osecaпju i meri "krivice". Ukoliko је takav zatvorenik uvereniji u ideju, utoliko се se i osecati nevinijirn- potpuna vera, potpuna uvererюst i jesu potpuna nevinost, makar to forrnalno i forrnalisticki i ne bilo tako. Veruj i Ьices nevin i nepobediv: polutanirna, oklevaliтa i surnnjalirna nije тesto ni u ideji ni u tarnnici. 1 zbog toga је za to savladjivanje saтog sebe, za rnoju pobedu nad ludilorn, Ьila odlucujuca ideja - uverenost, vera u pravednost i istinitost ideje, ideje-slobode. Osecanje nevinosti se 24

spojilo s uverenoscu: zar Ьi те vracali nevinog na dugogodisnju roЬiju kada moje ideje пе Ьi Ьile ispravne kada пе Ьi navescivale nov krug slobode? Татпоvапје mije, dakako, i tad tesko padalo. "Taтnicaje kuca пеоЬiсnа", kao sto kaze srpska narodna реsта. Taтnica је neprestana, neтirna i neutesna zudnja za svim radostima i nasladaтa koje pruza zivot kao takav i kao svoj. Ali to је bilo drukcije trpljenje - trpljenje telesno i eтocionalno, ali ne ni intelektualno ni dusevno. U taтnici је ziтi bilo studeno i vlazno, leti sparno i stenicavo. Tugovao sат za suprugoт i sinoт - kidale su те njilюve rnesecne posete. Brinuo sат pazljivije о svakodnevnoт Zivotu, ali vec se nisam Ьојао ludila. Nisam strepeo za ideju ni hajao о sтrti: Ьiо sат izvan, iznad samog sebe, izvan, iznad realnosti. Realna i spokojna је Ьila ideja. U тeni је Ьiо тir i pouzdanje - rnoj razuт је osecao svoju nadтoc, а тоја dusa svoju nesavladivost. 1 vreтe kao da је Ьilo stalo - rnoj uт i тој е telo belezili su godisnja doba, ра i to neћajno. Ali тоје Ьiсе је bilo spokojno рrета trajanju vrernena. Mogao sат tako, u taтnici, provesti spokojrю ostatak zivota - Ьiо sат u vecnosti. Nevinost i ideja zagospodarili su - zagospodarili bez razrnetljivosti i osvetnistva - nad vlastiтa i паd stvarima, nad uslovljenosti i nad materijorn. Nevina, Cista ideja је takoreCi pobedila i saтu sebe svoju prirodnu teznju za realizacijorn, za svojirn ostvarenjeт kroz vlast i u vlasti. Ona, ideja, postala је vrednost za sebe rnozda za neko drugo, ne-moje vrerne, ostvariva тozda u nekoт drukcijern, пe-tarnnickom vreтenu. Postao sат rob~" ideje, uzivajuci u torn i takvorn ropstvu: nije li sloboda robovanje ideji, odпosno Bogu- za one koji u Boga veruju? Bio sarn, s tirne i tako, slobodan - ukoliko је rnoguce Ьiti slobodan u svom. vreтenu i svojiт uslovirna.

25

II eodvojivi su covek i tamnica, odnosno covek i ideja - jer ideja је svojevrsna, najstra.Snija i najnasladnija tamnica. Radi se samo о stepenu - о tome koliko је ko rob ideje-tamnice, а ne о tome da li је rob ili nije. Ljudski stvor је rob ideje samim tim sto је idejan, sto ne moie da opstoji bez ideja. Time nisam hteo reCi da је covekovo Ьitno - а pogotovu ne jedino - svojstvo idejnost, odnosno, uopstenije iskazano, da је misaonost jedina covekova Ьitnost. Jer ја smatram da coveka nije mogucno definisati - da coveka nije mogucno svesti na ovo Ш ono svojstvo, р а ni na aristotelovsku "politicku Zivotinju" Ш na religioznost. Covek је Ьiсе s bezbrojnim osobenostima, samim tim sto је i Ьiсе s bezbrojnim mogucnostima - jedino Ьiсе koje opstoji u neprestanom nemiru, neprestanom nastojanju da potcini i prevazidj~ prirodne zakon~, odn?sno materijalne, socijalne - svoje vlastite - uslove. Ide]nost Је, dakle, samo jedna od Ьitnosti, jedna od neotklonjivosti covekovih. Ona, svakako, ne mora Ьiti, ali ona moie Ьiti - zavisno od uslova najvaznija Ьitnost covekova. lzg~eda mi da se ~as u na~e vreme ta Ьitnost previdja i zanemaruJe - besumn]e opet IZ nekog idejnog razloga, iz nekog "lukavstva uma". 1 ovaj moj spis је dobrim delom podstaknut tim sveopstim zapostavljanjem ideje i idejnosti, zapostavljanjem opakim i pogubnim, kao sto је vazda bilo svako zapostavljanje - bolje reci: svako izigravanje i obezvredjivanje - duhovnih vodilja nacija i covecanstva, ра i licnosti.

N

26

Tamnica i ideja su se i bukvalno uselile u moj Zivot. Vec petnaestak godina "na slobodi", ја zivim njima sve intenzivnije ukoliko starim i prirodno se lisavam Zivotnih naslada. Svakako је moj licni udes - moja mnogogodisnja tamnovanja radi ideje - imao i ima udela u inspirisanju i uoblicavanju mojih spisa, pogotovu ovog koji citalac ima pred ocima. Nisam kadar - а ne verujem ni da је iko drugi - da izmerim udeo tog licnog dozivljavanja u delu. Isto tako ne Ьi bilo uverljivo ni kad Ьi ono, to doZivljavanje, bilo zanemarivano i poricano. Ali uveravam citaoca da је to moje licno doZivljavanje, makoliko podsticajno, nepresudno za moje izlaganje i riюja zakljucivanja: "U dar nadje iskru u kamenu ... " Svi smo mi, hteli ne hteli, u istom kazanu - u tamnici-ideji. Radi se samo о tome da to uvidimo, da shvatimo da smo i ideja i da u svetu ne moiemo preZiveti, а kamoli razvijati se, bez jasnih, nedvosmislenih ideja - bez robovanja idejama, bez slobode u idejama. Citalac је vec shvatio - а ako nђе, posebno isticem - da se moje izlaganje odnosilo i nadalje се se pretezno odnositi - na diktature, odnosno na poretke u kojima vlast ogranicava, а cesto i zabranjuje javno izlaganje ideja. U takvim porecima, idejije, besumnje, najteze da se problje. Ali ona, ideja, problvsi se kroz zabraпe i tamnice, bas u tim porecima doblja na znacaju, na uverljivosti i "zaraznosti". U toj postavci, kao i u citavom ovom spisu, neskriveno је i kazivanje о vlastitom zivotnom putu - о mojim tamnovanjima, kolebanjima i dvoumljenjima radi ideje. Моја iskustva i saznanja Ьi u demokratskom poretku bila sticana s manje nedaca, ali ne i lagodno: u svom sazrevanju, а pogotovu u svom radjanju, ideja se u svakom poretku problja iz tamnice. Jer, potpuno slobodnog, potpuno otvorenog drustva ne moze Ьiti samim tim sto је drustvo kao takvo zajednica razliCitih, suprotnih i zatvorenih slojeva, interesa i ideja. Svako drustvo, ра i najotvorenije odnosno neki delovi drustva vise, neki manje - odbojno је prema novim idejama, а time i prema stvaraocima ideja: prema "jajoglavcima", "inteligentima", filozofima i umetnicima. Ideja је svetlost, jedina nada i pouzdana . realпost u neprestanoj noci i nemilosnom beskraju koji nas 1/ okruzuju. Covek opstoji, covek se otima iz tamnice samim tim 27

sto је idejan. Taтnica - u пајЬоlјет slucaju taтnica bez resetaka - пeizbeznost је ideje, nove ideje, u svakoт, svakom bez izuzetka, drustvu. Herojstvo i stradanje, borbe i porazi sudЬina su ideje-coveka, covekovog stvaranja i ljudskih zajednica. Jer ideja, поvа ideja- to је zivot u тogucnosti, verovatni, а mozda i тoguCi novi zivot za one kojiтa је dati, realni zivot postao preuzak, okostao i nerazurnan - тakar jos uvek Ьiо i zivotan za "оне druge"' one koji zive u nasledjeniт i prihvaceпim, udobniт forтama.

Ра ako se u nedeтokratskim, prinudno nepluralistickiт i prinudno zatvorenim drustviтa тога za ideju stradati i istradati rizikovanjeт guЬitka porodice, prijatelja i svog zivota, saтoЬicevaпjen1 i svog duha i svog tela u pluralistickiт, otvoreniт drustviтa, ideje, ljudi od ideja obreceni su takodje na patnje i napore, poraze i poniZenja.

Zbog toga је dusevпo stradanje kroz ideju, stradanje za ideju, пе samo cesce i пeizbeznije, nego i neuporedivo nesnosnije od tortura tela i telesпih odricanja. Jedne nшke ne Ьivaju bez drugih, ali u analizovanju, ра i dozivljavanju, cas jedne cas druge iтaju "prednost". U svojim predratпiт taтпovaпjima u kraljevskiт taтnica­ ma, пюrао sam пе samo da otrpim тuсепја i batinanja, nego i studen i gladovaпja, svakojake oskudice. Bilo је, uza sve to, i strahova ijadanja za prosliт radostiтa, za pretrgnutoт ljubavlju s devojkom. Proslost i ljubav, prikazivale su se utoliko punijim i zanosnijim sto su bile fantasтagoricnije i prociscenije secanjem. Jer nета veceg bola od danteovskog- od secanja u nesreci na izguЬljerш srecu. Trebalo је, dakle, i tada pobedjivati sebe - protekli zivot koji је jos bujao u тeni, u тој ој тladosti, u zeljaтa i zudnjama, u paтcenju i odricanjima. Ali idejaje vec Ьila u тeni- vec sат se Ьiо predao ideji, vec тоја тisao, ра i тоја podsvest, stapala i poistovecivala s idejoт. TrpeCi i pretrpljujuci тuke i nevolje isplivavao sат i

se

uznosio se u radosni sjaj jos nedosegnutog, ali u saznanju nepoЬitnog, ljudskog bratstva i konacne slobode. Bilo је nevazno, neЬitno sto је dusevna radost Ьila naknada i nagrada za telesne nedace. Znacajrю i nezamenjivo је Ьilo to sto su one, te muke i ta radost, potvrdjivale, u тeni i kroza те za сео ljudski 28

rod, neizbeznost, ostvarivost zbratiтljenog covecanstva i kolektivizovanog individualizтa. lpakje drukcije, тnogo teze i mnogo slozenije, Ьilo pobedjivati saтog sebe - odstojavati ideju, u тојiт posleratnim taтnovanjiтa u titovskiт, "koтunistickim" taтnicaтa. О tоте sam ponesto vec rekao u prvoj glavi ove knjige, kao i u svojiт ranijim spisiтa. Trebalo је, тоrао sат, prevladati u seЬi ideju lenjinistickog kотuшzта kojoj sат dotada pripadao i za koju sam se borio citave svoje mladosti i dobrog dela svog zrelog doba. Trebalo је, morao sam! Ali ne! Nista meni nije trebalo - ја sam sато guЬio, ako se prosudjuje s koje bilo racionalne tacke. А nista nisam ni тоrао. Niko me nije prisiljavao- pre su те svi i sve odvracali. Ideja, zaceta, gonila те Ьila је јаса i od moje svesti i neobuzdanija od mojih iskidanih, zagusivanЉ zivotnЉ poriva. Ideja me i zavodila, zaseniivala~ Pojavljivala se kao savest i kao istorijska odgovornost, premda sam slutio da su i jedno i drugo - savest i istorijska odgovornost - samo sredstva kojima se ideja sluzi u otklanjanju тојЉ slabosti i podjarivanju тоје uverenosti. Ziтe, bez grejanja, smenjivale su se sa zagusljivim i steпica­ vim letпjim zegaтa. Vreтe se topilo, nestajalo u nezЬivanju, vreтe se iskazivalo kao reagovanje mog tela na studen i zegu: odulюvljen, postajao sam zivince. 1 nigde oluje nisu bile toliko silovite, priZeljivane i pamcene: oluje su se istutnjavale, izmahnitavale iz теnе, ostavljajuci za sоЬот spokoj i vedrinu. Bludne i koтbinatorske, iscrpljujuce besanice su se smenjivale s pretecim i nezaboravnim snovima. Kaznionsko zvono те trzalo iz postelje iscrpljenog ili raspaтecenog, iscrpljenog raspaтecenoscu. Trebalo је svakog jutra napregnuti svest i savest da Ьi se uklopilo u realnost - u тonotoni tok zatvorskog Ьitisa­ пja. А potorп, poslejutarnje setnje, тoralo se- bas moralo!sesti za izglodani cetvrtasti сатоv stocic i prihvatiti se pisanja. Jer таdа тi se katkada nije pisalo, nisam mogao odoleti da ne pisem. Nepisanje mi је ne sато obesnнsl]avalo tamnovanje, nego те pritiskalo kao svojevrsna izdaja i sebe i ideje. Naime, ја sam uzivao jedinu privilegiju da ne тoram raditi u kaznionskim kancelarijaтa ili radioпicama. Istina, to је upravnik kaznione trazio od mene, kad sam 1962. godine, ро drugi put doveden u kaznionu - besuтnje su partijski vodji, s koiiтa sат se тnoge 29

godine druzio i saradjivao, hteli da me onemoguce i u knjizevnom radu. Alija sam odЬio da radim, rizik.ujuci time da budem bacen u dugomesecnu celiju i odsecen od porodice. Ali uprava se zadovoljila time sto mi nije dopustila da imam papir za pisanje, ра sam pisao na higijenskom papiru: to је pojacavalo neuroticnu, sladostrasnu "obavezu" pisanja. Tamnica је sto i pustinja, sto i pestera - tamnica је moderna zamena za pustinju i pesteru. Sve religije su se zacele i sazrele u pustinjama - proverile se odolevajuci pustinjskim, iskusenikovim i Sataninim, kusanjima. I kao sto је Satana vrebao spremno i prisutno slabosti i kolebanja proroka i Bozjih poslanika, tako u tamnicama sudije i upravnici motre na borca nutkajuci ga Ьlagodetima stostruko veCim od onih kojih su ga lisili - da Ьi mu odvojili Zivot od ideje, da Ьi, podarujuci mu zivot, oslabili, ako ne i dotukli samu ideju. А zivot је najopasnija, uvek prisutna i spremna zamka. Zivot је vredпost koja niCim ne moze Ьiti ni zamenjena ni naknadjena. Alije ideja znacajnija, trajnija i neprolaznija: ideja је Zivot u buducnosti, u vecnosti.

CUVАЈ'ГЕ SE SAMJ SEBE - DA ВЈ SE USCUVALJ OD SUDIJA Ј UPRA VNJKA

Policajci su zaduzeni, policajci smatraju svojom dufuoscu - poпavljam: u drzavama u kojima hapse i sude zbog ideja da otkriju krivca, saberu dokazni materijal protivu njega i nateraju ga na priznanja i terecenje sumisljenika. Potom se sudije prillvataju delikatnijeg, "zakoпskog" posla, da "krivca" i "krivicu" uklope u zakonske forme. Njihov posao је tezi, jer se ne sluze torturom. Stavise, katkada poneki sudija ispoljava ako i ne sazaljenje prema "krivcu", а ono precutno ogradjivanje od policijskih brutalпosti: Sada ste u sudu - mozete da govorite slobodno ... Sud i sudije usko saradjuju s politickom policijom - utoliko uze i podredjenije ukoliko је neki rezim suroviji, totalitarniji. U kraljevskoj Jugoslaviji Drzavni sud za zastitu drzave (sud za 30

politicke krivice) је Ьiо u znatnoj meri nezavisan od policije i podredjen neposredno vladi i dvoru, s kojima se koпsultovao u odredjivanju visiпe kazne. U posleratnoj, "komuпistickoj" Jugoslaviji, kao i u svim istoenoevropskim zemljama, zavisnost sudija i sudova od politicke policije i partijskih foruma је neposredna - i to ne samo u politickim, nego i u krupnijim kriminalnim delima. Sudije, skoro bez izuzetka, clanovi su partije, sto dodatno opterecuje njihovu svest i savest. Vec i to upucuje "krivca" da bude budan prema sudijama - na sudu okrivljeni u rafiniranoj formi пastavlja borbu za samog sebe, za ideju i svoj integritet. Sudije su zadurene svojom ulogom i zvaпjem da doka.Zu ono sto su policajci iznudili grozotama podmetanja, zastrasivanja i mucenja. Oni odmah, na pocetku isledjenja, stvaraju posebnu atmosferu - atmosferu slobode i straha: slobodnog izjasnjavaпja "krivca" i precutne, naglasene pretnje da se "krivcu" moze dogoditi оно sto mu se vec dogodilo na policiji, ako ne bude "priznavao" i "saradjivao". Oni, sudije, ne obziru se na zalЬe zatvorenika da su bili muceni, da im је prizпanje iznudjeno. Ne obziru se ni na ozlede zadate na torturi. Na to se ne obzire пi sud, na sudjenju: jadanja optuzenih docekuju ravnodusni, kiselkavi osmesi najuzvisenijih predstavnika zakona. Sudije su, zbog toga, prinudjene na rafiniranije metode na zamke, dovitljivosti i nadmudrivanja. Njih vise, politicke vlasti i Ьiraju ne samo prema odanosti, nego i prema tim, lukavim svojstvima: svaki sudija ne moze, а poneki i izbegava, da bude islednik ili sudija u politickim delima. Ali manje se treba cuvati lukave pameti sudija, nego atmosfere koja vlada na sudu, а koju sudije i namerno podvlace. То је atmosfera reda i zakona, neprinude i pravednosti. Na to idejni "krivci" najcesce nasedaju. Tome doprinosi i njihova "slabost" - njihovo osecanje nevinosti, njihov zaslepljujuci idealizam. Oni, idejni "krivci", ne vide, nisu kadri da vide, da је ideja najveei, najopasniji zloein za suprotnu stranu. А time sto su i sami idejni, nosioci ideje, idejni "krivci" i svoje protivnike ne sagledavaju realno - najcesce policajce vide kao zlocinacka cudoviSta, а sudije kao pasivna orudja poretka. А nijedno ni drugo nije tacno: policajci-mucitelji su takvijer su

31

se voljno prihvatili nшciteljske иloge, а sиdije-islednici prepredeni sи jer jedino kao takvi i mogu da "dokazи" krivicи necem sto samo ро seЬi ne sadrZi krivicnog dela. ZЬog toga, mada se sиdija ne treba bojati, jer sи njihove mogucnosti primene torture ogranicene - sиdija se treba cиvati vise nego i samih policajaca. Jer sиdije zavode, sиdije иЬlаzаvаји, omeksavajи idejи. Sиdije iskrivljиjи sиstinи ideje. А "krivcи" se tek па sиdи pruza kakva-takva mogucnost da brani, da popиlarise idejи. Cak i na tajnim sиdjenjima sиdski arllivi и bиdиcnosti mogu Ьiti otkriveni i postati izvor nadahnиca, izvor jacanja i sirenja ideje. Izbor branioca је najneposrednije povezan s borbom okrivljenog za idejи, za sebe kao nosioca ideje. Zbog toga okrivljeni treba promisljeno da izabere branioca. Dakako иkoliko za to ima mogucnosti - а danas ipak ima i и vecini "komиnistickih" zemalja. I mada nije nevazno da branilac Ьиdе dobar pravnik - da Ьиdе strucan i snalailjiv и izoblicavanjи vlasti kao krsioca vlastitih zakona - vaznije је da on Ьиdе politicki cestit, odnosno da ne saradjиje s policijom i sиdom i da shvata iпtencije, licnost i polozaj okrivljenog. Treba Ьirati branioca koji ni sаш пеша ilиzija da шоzе иticati na visinи kazne. Kazne se i tako i tako odmeravajи na politickim forumima, а sиd ih samo formalisticki obrazlaie i izrice. Dakle, branilac koji ne obezvredjиje idejи i ne moljaka za optuzenog. Izbor branioca је иtoliko znacajпiji sto је on, branilac, najcesce i jedina veza okrivljenog sa spoljnim svetom, s porodicom i prijateljima, а и srecnijim okolпostima - kad sи diktatorski rezimi prisiljeni da se prikazиjи kao postovaoci zakona i sa stranim, zapadnim - drugih slobodnih i nema! - sredstvima informacija. Na krajи jos nesto о zvanicnim braniocima - braniocima koje postavlja sиd, jer se diktatorske vlasti cesto slиze i takvim smicalicama - da Ьi sakrile svoje bezakonje i potpиno izolovale optuzenog. S takvim "braniocima" ne treba saradjivati. Ni и сеnш im se пе treba poveravati, niti im ista verovati. Vece povereпje i veru zaslиzиjи mиcitelji i sиdije, nego takvi "branioci". No pri tome treba imati и vidи i da vlasti - iz svojih demagoskih роЬиdа da sиd i sиdjenje prikaiи kao objektivne i nezavisne - odredjиjи za branioce i one koji sи и javnosti 32

poznati kao savesni и svom poslи, а katkada i kao protivnici rezima. S takvima optuzeni treba da saradjиje, dakako s onoliko otvorenosti i onoliko opreznosti koliko је nиino da ideja i licnost ne gube. Jer mada konacna sиdЬina ideje ne zavisi od kolebanja ili odvainosti cak ni njenih eminentnih zastupnika - иverljivost, sirenje i ostvarivanje ideje sи itekako zavisni bas od "beznacajnih", malih i skromnih ljиdi. Jer mada ideja nije isto sto i licnost, tek kad se licnost poistoveti s idejom i kad ideja postane strast, patnja i herojstvo licnosti - tek tada ideja doЬija zivotnи, nesavladljivu иverljivost. А borba za idejи nigde ne prestaje - menjajи se samo oblici borbe, nema иslova и kojima neki, kakav-takav, oblik ne Ьi Ьiо moguc. Ako nista drugo: nek se protivnika zadivljиje, nek ga demoraliSe dostojanstveno drianje idejnih boraca na mиkama i na stratistima.

SIMBOLICNA Ј STVARNA, PRELOMNA VREDNOST KIВLE (NOCNOG SUDA)

RоЬи

ideje, а pogotovu robljasи za idejи, tesko је, najteze је ali i пajodsиdnije i najplodonosnije - prevladati svoje dvojstvo, odnosno neиsaglasenost izmedjи idejnih zaveta i zivotnih poriva. Idejoшje on dиhovan i neиnistiv, ali је on to nјоше, idejoш, и zaшisljanom i neostvarivoш, apstraktnom svetu. Jer on, rob ideje, istovreшeno zivi i cezne jediniш Zivotom koji ти је dat: пeodoljivo ga zovu i mаше radosti i lepote, neponovljivosti neponovljivog zivota. Naizgled, tog dvojstva ne Ьi шoralo da Ьиdе: zasto covek ne Ьi mogao da Ьиdе istovreшeno idejan i zivotan - resen na irtvu za idejи i zanet nasladaшa zivotnim? Katkada, kod ponekill, dvojstva doista i nеша. Stavise, oni i nisи izиzeci: dvojstveni nisи, sa sobom se ne bore, oni koji idejи shvate i prihvate kao jedno od - "jedno od", а ne пajиzvisenije i najkreativnije svojstava, jednи od funkcija zivota. Takvi malюm Ьivаји иspes33

ni izvrsioci, snalazljivi organizatori i vlastodrsci. Nijedan pokret ne sато sto ne тоzе bez takvih, nego oni neminovno - kad ideja vec uzme таhа i posvoji svoje pristase - postaju vodji i izmioci. ldejaje za takve sredstvo, kao sto su za njih i ljubavna strast i vlast sато naslade. Ali nigde i nikada takvi nisu duhovni kreatori, nisu zacetnici i тucenici ideje. Takvi svako Zrtvovanje za ideju sтatraju svojoт Zrtvoт, а ne zrtvenim dugoт sатој ideji: Dvojstveni su, u dileтaтa su sато oni koji sve - ра i Zivot svoj i svojih najdraZih - ne sато podredjuju ideji, nego i poistovecuju s nјот. ldeja је sve: voljena zena i deca, roditelji i braca, covecanstvo i doтovina. Takvi, jedino takvi, i zacinju novi Zivot - novu ideju kao тogucni, blpoteticni Zivot. Takvi ne тogu izbeCi dvojstvo, suтnje i kolebanja, vec i zbog toga sto doslednost u ideji neizbeZпo dolazi u sukob s realnoscu, s datim fоrтата. Takvi su u neprestanoj borbl sa samima sоЬот, sa svojiт slabostiтa i nedoslednostiтa u odnosu na ideju: osecanje greha, gresnost, svojstvo је ра i duznost, svakog doslednog borca za ideju. Jer zatocnik ideje, ideala, neтinovno је gresan sатiт tiт sto је ziv, тakar i ne uZivao sve Ьlagodeti zivota. On svoje Zrtvovanje i stradanje za ideju ne dozivljava - odnosno dozivljava utoliko таnје ukoliko је idejniji - kao nesrecu i patnju, nego kao trijuтf i sjaj sате ideje, а tiтe i saтog sebe. Do takvog poistovecivanja s idejoт - takvog voljnog, presrecnog predavanja ideji - ne dolazi se gordoт saтouvere­ noscu, nego saтosvesniт odricanjeт i neraznatljiviт, neizbirljiviт prihvatanjeт i bezvrednih, "prljavih" duznosti. Kada su те u kasnujesen 1933. godine sproveli u kaznionu, koтitet koтunista-zatvorenika zaduzio те na otpreтanju kroz kanalizaciju partijske literature i "nuzuZitka", hrane dobljene od porodice ili kupljene. Bio sат vec prosao kroz policijsko тucilacko isledjivanje i rutinsko sudjenje, na kоте тi је izrecena trogodisnja roblja, koju sат doziveo s pritajenoт i utoliko gorcoт ojadjenoscu sto те korektna sudska atтosfera zavarala da nece Ьiti toliko visoka. Istrpeo sат Ьiо, u jalovoт i zатоmот fantaziranju, i troтesecni celijski zatvor bez icega i ikoga sет oskudne kaznjenicke hrane i odece i "тrtvih setnji" u nетот kruznoт jednoredu s nepoznatiт kriтinalniт osudjenicima. 34

Uzleteo sат, razleteo sат se kad sат se, najzad, na5ao drugovima, od kojih su neki bili zive legende тarksistic­ ke ucenosti i herojske partijnosti, а poneki i jednog i drugog. 1 vec tog prvog jutra, dok se nisaт ni sredio od usplahirene radosti i radoznalosti, partijski komitet koтunista-osudjenika dodelio тi је poтenuto zaduzenje, ne hajuci о тој ој eventualnoj gadljivosti. Drug koji је to dotad radio, jedva је doeekao da те ukratko poduci i da тi preda plehnate kutije izotucanih i oljustenih ivica i uzice uvoscene i usтradjene osokoт od тedju

izтeta.

Koтitet тi nije dodelio taj prljavi, najprljaviji posao ni iz aniтoznosti. Uradjeno је to ponajvecтa zbog toga sto sат Ьiо novajlija, "cuvaks", а рrета novajlijaтa su se i u toj, kao i u svakoj kolektivizovanoj zajednici, odnosili s podтeslji­ voт nadтenoscu. Ali to је Ьiо i odgovoran, vrlo odgovoran posao: svakako тi је dodeljen i zbog toga sto su drugovi koji su те otpre, sa slobode, poznavali dali о тeni pozitivnu karakteri-

kakve

stiku. Na tот zaduzenju sат ostao nekoliko тeseci - sve dok nisu i теnе prebacili, ро kazni, u drugu kaznionu. 1 za sve to vreтe nisaт se uvestio kako da izbegneт udar тucnine, koju Ьi u тeni cesce i silovitije odapinjao nesmiljeni, stostruki sтrad iz usocenih uzica, koje sат тоrао scedjivati kroz saku, nego svezi izтet s ivica kutija. Ali sат posao dokraja obavljao ne sато bez roptanja nego i s nekiт priguseniт uZivanjeт i potajniт ponosoт.

Vec sат Ьiо тladi nadobudni pisac. 1 тladi revolucioner svestan da тоrат uciti, uCiti тnogo i brzo i iz knjiga i diskusija i iz prakse. Moju spisateljsku sujetu, тоје neugasive porive za pisanjeт, u prvi таh је pogodilo sto nisaт doblo neko lepse i adekvatnije zaduzenje. Ali to је bila istovreтeno i zudjena provera i potvrda тоје odanosti ideji i ljubavi рrета drugoviтa. То zaduzenje тi se prikazivalo - а tako је stvamo i bilo utoliko znacajnije i odgovornije sto је zatvorenicka partijska organizacija Ьila razjedinjena i zatrovana posle poraza u nedavnoт strajku gladju. Postupno је zadovoljstvo prevladalo тојu sujetu i тоје porive: zar i to, to kanalizaciono saobracanje, nUe uzviseno kao i duhovno stvaralastvo, zar ono ne povezuje i ne snaZi izтucene, izgladnele i ogorcene saborce? StiCi cu i da 35

pisem, govorio sam seЬi, i ne sluteCi da i taj posao moie jednog dana Ьiti Iit.erarni motiv i idejno nadahnuce. А sa saZivljavanjem s tim zaduzenjem i sa zadovoljstvom sto је ono bas mene zapalo, u mom umu је nicalo saznanje da su svi poslovi za ideju podjednako cisti, uzviseni i presni. U mom umu uvrezavalo se saznanje da nema prljavih, niskih i nepresnih zaduzenja kad је ideja u pitanju. Dvadeset i tri godine kasnije, 1957. godine, bacili su me u celiju iste kaznione - ovog puta moji drugovi, medju kojima је Ьilo i onih s kojima sam onda tamnovao i za koje sam obavJjao pomenutu kanalizacionu duznost. Mnogo sta se bilo promenilo. Rat i revolucija su razorili stari poredak, а ilegalno partijsko vodjstvo, u kome sam Ьiо i ја, preobratilo se u vrh nove drzave. А manje sticajem prilika nego mojom sklonoscu Ш mojom sudЬinom - da budem zatocenik ako ne i zrtva ideje - razisao sam se s drugovima s kojima sam sudelovao u veri i stradanju, revoluciji i vlasti. Sudili su me i sada s rutinskom korektnoscu, а visina kazne nije iznenadila: znao sam predobro da sud obavlja formalnosti odluke koju donosi partijsko-dr:lavni vrh. Ali sa mnom su postupali, iako nisam Ьiо mucen, neuporedivo stroze nego u kraljevskim tamnicama. Tamnica је najvernija slika poretka, а za svoje Ьivse drugove Ьiо sam otpadnik, mada sam se ја osecao kao vernik sveljudske slobode, kojuje ideja komunizma, odnosno socijalizma, proglasavala svetinjom svetinja, i za koju su sagoreli mnogi smeli i mocni duhovi i izginuli mШoni uvredjenih i zapostavljenih. Osecao sam se i duznikom svog naroda i izginulih drugova: i ја sam ih vodio u pobunu protiv nadmocnijeg neprijatelja i u bratske omraze CЪratske odmazde, radi slobodnijeg, nesputanog ljudskog zivota. Drukcije receno: u mojoj svesti se ta izvorna sustina ideje komunizma, odnosno socijalizma javljala u konkretnom, makar jos neostvarivom, vidu kao niz strukturalпЉ reformi koje Ьi Jugoslaviju odvele u . plura,listic~~ocijalizaф, а njene narode isturile medju one koji ~ао i opravdaпje пacionalne egzistencije prvenstveno nalaze u gradjanskim, u ljudskim slobodama. То su za mene ЬШ zaceci ideja ideja novih i utoliko neodoljivijih. То је Ьiо spoj, Ш bar pokusaj spajanja, izvorne те

36

sustine ideje s jugosloveпskom poslerevolucioпarnom i antistaljiпistickom stvarnoscu. Ја sam znao da sam ne samo predstavпik, nego i zrtva tih zacetaka. То su znali i nюji Ьivsi drugovi: nisu se usudjivali da ustanu protiv novih ideja - da ne Ьi ogoleli sebe kao vlastoljupce- nego su utoliko bezobzirnije kidisali na mепе. Komotnost i povrsпost, tipicna za samodr5ce, navodila ih је na zakljucak, da се kompromitovaпjem licnosti dotuCi samu ideju. Zbog toga је i stroze postupanje sa mnom - stroze i u odnosu na kraljevske tamnicare i u odnosu na zlocince - bilo izraz smisljene i neskrivaпe namere mojih ЬivsЉ drugova da me slome. Ali da me slome tako da to, bar naizgled, bude od moje volje, а ne pod grubom silom: drzali su me u najstrozoj, totalnoj izolaciji, ali mi nisu onemogucavali Citanje i pisanje. Mozda је kod mojih Ьivsih drugova, odnosno mojih tamпi­ cara, i moje drianje unekoliko podsticalo njihove zamisli: drzao sam se ne samo gordo i odbojno, nego i prkosno i prezrivo. U meni se pored pobunjenika jos prsio partijski velmoza, nepomireп sasvim sa svojim padom, ра ni sa sudЬinom, makar sto ju је sam seЬi пametnuo. Svakako zbog toga nisam Cistio sobu, sem koliko da se ne gusim u kalu i prasini. Krevet sam пamestao ovlas Ш nikako. А kiЬlu, koja је Ьila moj i nocni i dпevni sud, nisam ribao jedino Ьih је isplaknuo i plaknuo kad Ьi me izjutra i izveceri pustili u zatvorenicki klozet. Na unutrasnjosti kiЬle se hvatala krecna cadjava skrama, sve пeravnija i smradnija: smrad manje ostar i iznenadan nego onaj iz uzica, iz mog predratrюg zatvorskog partijskog zaduzenja. Ali taj smrad је Ьiо postojaniji i podmukliji. Kad Ьih se sa setnje vratio u sobu osetio bih da је prodro u knjige i hranu, u odecu i posteljinu. Naposletku su na stranama kiЬle pocele gusto izrastati krecne bodlje, а smrad је strujao upornije i prodorпije.

Potrajalo је to tako, mesecima. Straza se nehajno odnosila prema takvom mom ponasanju, uprkos higijenskim propisima i merama. А ја sam to prihvatao kao popustljivost, kao nehajnost kaznionskih vlasti prema Ьivsem visokom funkcioneru. Dok jedпog dапа ... Jednog jutra, u leto 1958. godine, posle 37

moje jutarnje setnje, navrati, kao slucajno, М., sef tajne kaznionske sluzbe. М. se zadriao poduze, u Ьlagonaklonom razgovoru. Ne secam se pojedinosti tog razgovora. Ali mi је ostao neizbrisiv utisak da М. nije navratio slucajno, nego ро nalogu najvise vlasti. Jedva prikrivajuci svoju naklonost, on mi је istovremeno nedvosmisleno stavio na znanje da moje dalje camljenje u celiji i kaznioni zavisi od mog drianja, jer da sam ја suvise tvrdoglav i nerealistican. М. је izazvao u meni dilemu - Ьа5 dilemu, а ne kolebanje: sta znaci njegova poseta, kako ја dalje da se driim? u noci, posle prvog sna - kao ponekad i dotad, kad bih Ьiо u tezim dilemama - sinulo mi је u glavi da su vlasti dokonale iz mog sve aljkavijeg odnosa prema higijeni i zivotnim uslovima- daje vreme da me se "obradjuje", zakljucak mozda izmozgan, ali obvezujuci. Nametnulo mi se: preokrenuti svoje drzanje i urediti sobu i kiЬlu, а time staviti do znanja upravi i straZi, koja је danonoeno motrila na mene, da moja uverenost i otpornost ne slabe nego jacaju. Vec sutradan otpocelo је "veliko spremanje": izribao sam patos, ocistio prozore, za to је veoma pogodna novinska hartija, i istresao cebad. 1, dakako, oribao kiЬlu. Bio је to mucan posao - nahvatani krec se branio tvrdocom i smradom. Posle mesec-dva dana porucio sam M-u da zelim da razgovaram s njim: saopstio sam mu da cu stupiti u strajk gladju ukoliko mi ne ukinu celijski zatvor, i inace primenjen nada mnom suprotno uredbama. Saslusao me paZljivo i, kao usput, zatraiio da pogleda kiЬlu. - Driite је sada, vidim, cistu. Odgovorio sam: Da, iz цiе Ьi se moglo jesti.

zlata i soferom koji је preprodavao "istrosene" gume svog preduzeca. Vec prvog dana smo raspodelШ sobna zaduzenja. Lopov је Ьiо cistunac i negadljiv i odmah se javio da се on ribati kiЬlu. Ali ја sam tu "privilegiju" zadriao za sebe. U svemu sam postao roЬijas kao i drugi. U svemu, sem u vlastitim oCima i ocima uprave. 1ја i uprava shvatili smo da sam uzeo sebe u ruke i da oevrscavam. OcvгScavala је, doista, ideja u meni. ldejni borac је kadar da se dovija kroz najzamгSenije, najlukavije zamke, ali samo ako је ideja istinska - ako siri ljudske slobode, ako borac u tu ideju doista veruje, ako је ona za njega vrednost iznad svih vrednosti. lz ove price о kiЬli mogla Ьi se izvuci i pouka: zatvorenik treba ne samo da se odmah prilagodi zatvorskim uslovima i da savesno obavlja sve higijenske i druge duznosti, nego i da te duznosti shvati i prihvati kao prirodne i svoje - kao svoj nacin zivota. 1 da te uslove i duZпosti poboljsava, kao sto i na slobodi cini sa svojim Zivljenjem. А to, dalje, znaci: zatvorenik ne sme - ne sme radi svog integriteta i radi cistoce svoje ideje - da se pomiri sa zatvorskim uslovima. U savesno obavljanje zatvorskih duznosti i potreba spada i zivo nastojanje na poboljsavanju zatvorskih uslova. U odnosima s upravom treba Ьiti dostojanstven а ne nadmen, nepoverljiv а ne podvaljivac, cvrst а ne provokativan; uvek traZiti poboljsanja, jer nema niti moze Ьiti takvog zatvora koji Ьi Ьiо dobar za zatvorenika. Као sto nema ni drustva u kome Ьi ideja Ьila potpuno slobodna, nema ni prostora toliko stesnjenog, Ш sistema toliko savrsenog, и kojima covek, covekov um, ne Ьi imao Ш mogao da izumeva, ne Ьi imao sta da stvara.

М. шi nije nista оЬесао, ali sam iz njegovog drianja zakljucio da on uvidja da је dalje zadriavanje mene u celijskom zatvoru besmisleno, jer је neefikasno. м. је to vec uvideo i ranije, ali vrhovima је trebalo, eto, dvadeset meseci mog celijskog tamnovanja da to uvide. Posle desetak dana u moju celiju i celije u parteru, isprainjenom uoci dovodjenja mene u kaznionu, dovedeni su kriminalni osudjenici, probrani kao neskloni svadjama Ш kao douskivaci. Delio sam celiju s trojicom: lopovom, navodnim svercerom

38

39

III Platon i Marks јеsи i nisu и pravu. Dиboko, иmno је Platonovo shvatanje: ne oblikuje ideje realnost (mate~i­ ja), nego, naprotiv, ideje oblikиjи realnost. Platon Је, verujem, do takvog zakljиcka dosao analiziranje~ same. re~ln?: sti: nema nikakvog dokaza da realnost (matenja) oЬlikиJe Љ proizvodi ideje. А ne mora se Ьiti obdaren Platonovim иmom ра da se иосi da ni najbeznacajnije delovanje nije moguce ni и jednom trenиtkи bez pretlюdnog osmisljavanja, bez svog prototipa и ideji. Ideja i realnost sи za Platona dva sveta, pri сети је ovaj drugi podredjen, niZe vrste. Od takvog gledanja do idejnog, ideoloskog, filozofskog projektovanja "savrsene drzave", odnosno "savrsenog drustva", nije veliki korak- pogotovu za иm Platonov, angazovan и politickoj filozofiji koliko i и svim drugirn oЬlastima razmisljanja. Marks, kao i drugi materijalisti, primarnost daje materiji. Za Marksa је idejni svet prodиkt materijalnog, и prvom redи proizvodnih odnosa i пivoa proizvodnih snaga. Doista ne treba ni stoti deo Marksove paшeti ра da se иоСi da nema nikakvih ideja nezavisnih od ljиdskog mozga i socijalnih i kиlturnih realnosti. А i takvom totalnom materijalistickom shvatanjи sveta је blisko, ра i svojstveno, projektovanje "savrsenog drustva" - drustva ostvarivog sa samom adekvatnom promenom materijalnih, proizvodnih i tehnickih иslova. ОЬе ove postavke, Platonovu i Marksovu, slиtio sam i

1

40

opazao - za vreme svog tamnovanja, poglavito poslednjeg kao tacne, premda sиprotne jedne drugoj. lndoktriniran materijalistickim иcenjima i jos иvek revan и zelji da иticem na postojece, и prvom redи jиgoslovenske prilike - davao sam prednost materijaliznш, makar vec i ne samo Marksovom. А istovreшeno mi se silovito, plasticno nametala oCiglednost oblikovanja realnosti и konkretnom slисаји politike, drustva, иmet­ nickih dela- prema idejama: tamnica, kao i pиstiнja, veomaje pogodna za dozivljavanje idejnog, idealnog sveta kao realnog. Nisam se starao da пadjem izlaz iz tog protivrecja - sve do sada, kada mi se izlaz namece razvojem mog misljenja, razvitkom politickih prilika и svetu i и Jиgoslaviji, а svakako i impиlsima koje ne mogu da dokиcim. Ne mirim, dakle, idealizaш i materijalizam, nego ih оdЬасијеш и njihovom krajnjem, iskljиcivoш i doktrinarnom vidи, kao prevazidjene "proizvode". ёini mi se da sada, bar za sebe, razresиjem to protivrecje: Platon i Marks - иzimam njih kao najeminentnije predstavnike dvajи pravaca - nisи и pravu, nisи sasvim и pravu. Drukcije rесепо: i Platon i Marks, kao i drugi veliki mislioci, пisи и pravи, nisи sasvim и pravu, bas и onome и сети sи najoriginalniji, ра i najistiniЩi, najЬliZi "konacnoj istiпi". Drziш da kategorisanje, а verovatno i podvajanje, ideje i realnosti, dиha i materija, "baze" i "nadgradnje", ne odgovara ni daпasnjeш znanjи i iskиstvu, ni teznji modernog coveka za integritetom, za jedinstvom samog sebe i svojim jedinstvom s prirodom. Za mene је ocigledno da se Zivotne forme - covek, zivotinje, Ьiljke - ne mogu strogo podvajati jedna od druge. Pogotovu mi пeosnovano izgleda strogo podvajanje formi ljи<:J­ ske egzistencije i deljenje till formi na vise i niZe: "zivotinjsko" i "ljиdsko", "иzviseni" i "niski" nagoni, "dиhovna" i "fizicka" aktivnost. Zivot је, kao takav, dar ili svojstvo tvari ili sila koje ne poznajemo, koje nikada dokraja necemo ni spoznati - inace Ьismo postali tvorci, preobrazitelji ~е samo Zivota, nego i пjegovih praиzrocnika. U krajnjoj analizi Zivot је i bezrazlican i mnogostran, plиralistican: и tome Ьi nama Zapadnjacima mogla Ьiti, ponekom vec i јеsи, veoma dragocena istoena, azijska исеnја, koja se s podjednakom, poboZпom paZljivoscu odnose prema svim formama zivota.

41

А sto smo mi prinudjeni, osudjeni samim zivotom, da razliCite forme zivota tretiramo razlicito -- da jedne unistavamo da Ьismo druge, i nas same, odrZ:ali na zivotu - to је "prokletstvo" samog Zivota, "visi" dar zivota. Zlocin nastaje onda kada prekoracimo samoodbranu, kada prekrsimo nasledjene i prihvacene moralne zakone, buduCi su oni nastali kao neizbeznosti ljudske, socijalne i individualne egzistencije.

Zatvorske misaone inspiracije su me navele i na ideju da nema, niti moze Ьiti, stroge, odredljive granice izmedju mrtve i zive, odnosno organske i neorganske materije. Та granica ocito nestaje u svakoj duЬljoj mikro-analizi: sve se svodi na cestice i energiju. Stavise, mene је opsedala, i jos me opseda, slutnja da се jednog dana, mozda i ne u tako dalekoj buducnosti, Ьiti porusena i granica izmedju materije i energije: ostace, u saznanju i delovanju, samo materija Ш energija, razlicite forme materije Ш energije- skloniji sam drugom nego prvom. MoZda se u energiji, u funkcionisanju energije, krije i zagonetka misljenja, zagonetka ideje? Kakvog onda ima smisla, kakvog је za mene imalo smisla, ostajati pri krutom podvajanju ideje i realnosti, meditiranja i drustva? Zbog cega ne Ьi ideja bila realnost, spiritualna i kao takva "najvisa" forma same realnosti? I1i obratno: zbog cega realnost - misliш na socijalne, ljudske realnosti - ne Ьi bila telo, mogucnost same ideje? Takva moja tamnicka i posletamnicka - nisam li i sad utamnicen "slobodom" svoje zemlje i "svojЉ" ideja? - razmisljanja mozda i nisu nova koliko se meni cinilo i cini. Ја ih iznosim da Ы Citalac doblo celinu mojih shvatanja i - sto је nюZda vaznije - nacina i uslova koji su do tih shvatanja doveli. Ni za mene, za moje izlagaпje u ovom spisu ta razmisljaпja nisu ni vazna, ni Ыtna - sva moja pa:Znja usmerena је na ideju, na znacaj i ulogu ideje za ljude, u ljudskim poslima. Jer mada verujem da su ideja i realnost neodvojive kadgod se odvoje neizbezno, pre а posle, propadaju kao zive, konkretne forme - ја sam uvideo vec u toku borbe za vlast, pogotovu buduci na vlasti, da ideje ne mogu da ostvare, odnosno da izmene realnost onako kako su protagonisti ideje to 42

zamisljali. Boravljenje, razmisljanje u tamnicama me u tome ne samo ucvr8Civalo, nego, zacudo, pojacavalo u mom saznavanju znacaj ideje u odnosu ideja-realnost. ldeja ni ро svojoj prirodi ni ро svojim mogucnostima nije ostvariva takva da Ьi se stvarnost prema njoj oblikovala. Uloga ideje је inspirativna, bilo da pokrece na promenu Ш na oeuvanje datog stanja: filozofi konzervativizma nisu nista manje idejni od revolucionara. ldeja је buktinja koja osvetljava stazu kroz dzunglu negostoljublve i neprozirne realnosti. То је tako, mada se - а mozda bas zbog toga sto se - ideja u svesti njenih zagovornika i mucenika javlja kao idealna, kao konacna i nepogresiva. Jer kada pobede oni koji su verovali u ideju, koji su sagorevali njome, time se uspostavlja nov oblik realnosti, а ideja se polako gasi da Ьi na njenom pepeliStu zaplaminjale nove ideje. Vecna, svestena vatra se nikada potpuno ne ugasi, premda se nova realnost sШ svim silama da је zatuli, i to tako sto lazljivo prikazuje njena obecanja i zagusuje plamicke novih ideja. 1 tako neprestano, dok traje ljudskog roda. ldeja zacinje - da se ugasi i nanovo plane u svom delu. Prelaz od ideje u novu, u neidealnu realnu realnost, odnosno period gasenja stare ideje i propirivanja novih ideja, tragican је za Ьivse vernike stare ideje, а razoran, jalov i zaЫudan za one koji nisu dokucili поvе ideje i ullvatili se za пjih. Revolucionari koje nije pojela revolucija jedu sami sebe, а nova pokoljenja propadaju u ispraznoj svesvejednosti, u drogiranju i nezasitosti nasladama. Tarnnica, ideja u tоше - u verovanju u mogucnost ako ne idealne, а оно bar bolje, realnosti - varaju svog uznika, svog vernika. 1 dobro је sto је tako, inace niko ne Ы ni zaceo, а kaшoli odstojao ideju. 1 ovo је Ьila jedna od mojih nшka: spoznao sam Ыо, bolno i posramпo, neostvarivost svake ideje, а istovreшeno sam morao odstojati nove ideje. Uspeo sam da se othrvam verovatno zbog toga sto su nove ideje Ыlе i deo moje licnosti - delom i moja tvorevina. Nasao sam, da Ыh pretrajao kao celovit, izlaz u ravnotezi: makar nestvarne i neostvarive, ideje su neunistive, vеспе u svoш obnavljanju, u trajanju ljudskog roda. ldeje nije 43

mogucno ni utamniciti ni spaliti, ра i pojedinac traje onolik:o kolik:o u nјЉ veruje, koliko se za njih zrtvuje. То saznanje је Ьilo samo mislena, apstraktna strana mog tadasnjeg politickog stava, politickog vjeruju: izlaz iz racionalizovanog bezumlja i organizovane pogubnosti takozvanih komunistickih sistema nalazi se u oslobodjenju od utopije, od utopijskog verovanja komunista u "savrseno drustvo". DrukCije receno: izlaz је - obzirom na date svojinske i politicke odnose - u demokratskom socijalizmu. Otada, od tamnice - ima vec vise od petnaest godina kako sam "na slobodi" - to nюје vjeruju se menjalo utoliko sto је popunjavaпo novim Cinjenicama i novim analizama. Ali to gomilanje iskustvenih saznanja - svakako i s podsticajima da dam "konacan sud" о socijalizmu- nedavno mije nametnulo i kvalitativno popunjavaпje tog vjeruju. Promena i nije velika, ima 1i se u vidu vec prihvacena, vec nepoЬitna postavka da је vlast najmocniji inspirator i najsustastvenije svojstvo savremenog, realnog komunizma i komunista. Utopiju, "naucno" ucenje о besklasnom drustvu, poЬila је u tolik:oj meri sama praksa koпшnistickih oligarhija, sama struktura "socijalistickih" drustava, da se za takvo sto vec ne zalaz.e niko sem placenih propagandista i vlastoljubaca, ра i oni radi "opijanja naroda" i regulisanja ponasanja pripadnik:a i pristasa partijsko-Ьirokratske klase. Naime, mada је Marksova i Lenjinova "naucna" varijanta utopijskog socijalizma bila verovanje, ра i vera, revolucionarnih perioda, ona to nije vec odavno - od staЬilizovanja nove vlasti, "nove klase". Vec је Staljinu ideologija, utopija, bila sredstvo. То mi izgleda najЬitnije za razumevaпje njegove pobede. Svi njegovi protivnici su Ьili ovako ili onako, dosledni vernici utopije. No istovremerю је on, bar jednom svojom stranom, posledпji veliki "naucпi" utopista: on је u sve totalnijem nasilju i privilegisanju sloja upravljaca otkrio nacin "iskorenjivanja iz svesti klasnih ostataka", odnosrю "izgradnju besklasnog drustva". Marksisti-komunisti uvek su isticali da nisu utopisti. Doista to vec poodavno nisu. Bar ukoliko је rec о onima na vlasti - u prvom redu о onima u Istocnoj Evropi. Jedino sovjetsko vodjstvo

44

jos uvek insistira na ideologiji, odnosno na utopijskom cilju, i to iz svojih iшperijalnill i klasnih, privilegijskih pobuda. Savremeni komunizamje banalna vlast samozivill, monopolistickih oligarha, koje podrzavaju, jos uvek, birokratske politicke i Ьirokratske ekonomske strukture. Тај komunizam nije danas u krizi zbog toga sto је jos uvek utopijski, sto је utopija na vlasti: taj konшnizam nikada nije ni Ьiо potpuno utopijski, niti је utopija bila jedino ili najЬitnije svojstvo njegove vlasti. On је Ьiо spoj utopije i racionalne, u znatnoj meri i naucne, metodologije, odnosno prakse: utopija је davala zanos i elan, а metodicno pragmaticna praksa svestrano i pobednicko snalaz.enje. Тај komunizamje u krizi zbog toga sto vise nije utopijski- -'\. ni onoliko koliko је to Ьiо: izguЬili su veru u njega ne samo radni slojevi, u cije se ime, ра i podrsku, dograЬio vlasti i u cije ime vlada, nego i sami pripadnici vladajuceg, privilegisanog koшunistickog sloja. S gasenjeш utopijske vere, komunizam је izguЬio dusu, razloge postojanja. Тај komunizam se pretezno odriava bolje placenim aparatom vlasti i imperijalnim impulsima sovjetske oligarblje. Тim povodom drzim da su "zapadna" drustva, poglavito severno-americko, staЬilnija od ostalih, pogotovo "istocnih", bas zbog toga sto su zasnovana па utopiji koje se pridriavajuda se ljudi radjaju slobodni, da је Bog coveku dao slobodnu volju i slobodu. Тај komunizam је s gasenjem utopije u njemu, odnosno s njegovim preobrazavanjem u banalno, sve banalnije vlastodrzastvo, doduse guЬio i izguЬio svoju revolucionarnu, а u mnogome i nasilnu moc. Ali је istovremeno time taj komunizam osudio samog sebe па propast i spao na svoju vlastodГZacku nюnopoli­ sticku sustinu. Тај komunizam је postao malogradjanskiji, snosljiviji, ali time nije prestao Ьiti ono sto jeste - vlast kao monopol i privilegUa.

Nesto slicno, ali na obrnut naCin, dogodilo se i dogadja se sa socijaldemokratijama. Cak i da sam terneljitije upoznat s istorijom i ucenjiшa socijaldemokratije, prostor ovog spisa ometa ше da poЫiZe ulazim u razloge zbog kojih su one пapustile, morale пapustiti, utopiju vec pre nego su i dosle na vlast. Rekao Ьih, uzgred, da su u tome bili presudni uplivi

45

indиstrijskih drиstava и

delovale. Ali Cinjenica da sи socijaldemokratije napиstile иtорiји - da se иtopija иgasila и исеnји i svesti, dovodila ih је, i dovodi ih, и guЬljenje zanosa, и kolebanja i odstupanja od ideala, od makar i neostvarivog cilja. Time mi ne pada ni na kraj pameti da иporedjиjem socijaldemokratizam sa savremeнim konшnizmom, odnosno "zapadne" socijaliste s "istocnim" komиnistima: i S1!_Щ~svoje gledanje, L kadgod moram da ga opredelim, opredeljиjerп kao demokratski soCiJalizam. Ostajиci verni demokratiji i ljиdskim pravima, socijalisti sи ostali - medjи socijalistickim pokretima - verni ideji, verni bratstvи i ravнopravnosti. Jer vernost ciljи је apstraktna, obmanljiva i samoobmanljiva, ako nije рrасена odgovarajиcim sredstvima. Socijalistima se, drzim, moze zameriti nedoslednost и kretanjи k idealи, odnosno obиzetost prakticizmom, pragmatizmom, а danas nerazgranicavanje nerazgranicavanje principijelno i nepopиstljivo s komиnizmom, и prvom redи sa sovjetskim ekspanzionizmom. То narocito zivo i bolno оsесаји demokratski i socijalisticki opozicioнeri и komинistickim zemljama, nalazeCi neretko, vece razиmevanje i vеси podrskи kod liЬeralnih konzervativaca nego kod socijalista. Ne mislim pri tome na odnose izmedjи drzava. Oni se odvijajи prema иhodanim, neideoloskim normama, odnosno prema drzavnirn interesima. Mislirn na odnose izrnedjи partija, socijalistickih i kornиnistickih: zapadni socijalisti, narocito levi, precesto i olako, na primer, nalaze zajednicki ideoloski jezik s jиgoslovenskirn komиnistima, ра se katkada i odиsevljavajи, kao иzororn, pojedinirn jиgosloveнskirn "dostignиcima" - ponajvecrna sarnoиpravljanjem, rnada se ovo bezmalo svelo na prosirivanje rnonopoliticke rnoci partijske Ьirokracije. Ali kako sarn иsрео da se odrzim - da и tamnicarna odstojim idejи- iako sarn sarn иvidjao da је konacni kornиni­ sticki, odrюsno socijalisticki cilj neostvariv? Objasnjenje је, bar pretezno, и torne sto nisarn silazio s риtа koji tezi, koji vodi k torn иtopijskom ciljи. Uspeo sam Ьiо da prevladam rnarksisticko-lenjinisticko nюtivisanje tog cilja kao "nenaиcno", "nedovoljno naиcno", а da se pri tome ne razocararn и kretanje, и reforrnne rnere, иsrnerene k tom ciljи. Nisam 46

kome

sи

u"'''"'''"'"1'v drustvo, ali sam иtoliko zivlje i neodoljivije tezio, и svojoj kritici, k reformisanjи, k preobra:lavanjи postojecih birokratskih struktura _и ~l~bodno, otvoreno drustvo. -· · · ·---т;·~~-]е·ь~ znacaj - znacaj do nedavno neиoЫicen и saznanje- tog mog нaizgled polovicnog, polovicarskog stava? Ра ја sam, i nesvesno, ostajao vernik vise ne vernik "naиcne", marksisticko-lenjinisticke, nego ciste иtopije. Odnosno - ako se nekome svidja vise bas taj izraz - ciste vere, "carstva nebeskog na Zemlji". Postupanje primereno иtopiji, иtopijskom ciljи, odstojavanje tog cilja kroz poraze i stтadanja, kroz poboljsanja i pobede, pobede pogotovu - ра to i jeste vernost nepostiZnoш idealи, vernost veri, иtopiji. Jer kao sto је za plodotvornи i izglednи egzistencijи i licnosti i zajednica odsиdnije da verujи, nego ono и sta verujи - tako isto је odsиdnije dosledno, vernicko postupanje, nego ono и sta se veruje. Cиdno i protivrecno, ali sашо naizgled: poricuCi konkтetnи, шarksisticko-lenjinistickи иtорiји, ја sam se svojiш postupanjeш kretao ka cistoj, иtopijskoj иtopiji. Nikakvo сиdо sto se шnogi opozicioneri и koшиnistickiш zешlјаша okrecи k religijaшa, k tradicionalnim Ш osavremenjenim religijskiш иcenji­ ma. Sto se mene tice, moja razmisljanja se ne krecu ni prema kakvoj odredjenoj religiji - mozda zbog toga sto u kretanju k . иtopiji, и sirenju slobode kao иslova egzistencije, nalazim \/ istinskи veru. naslиCivao

UTOPIJA ЈЕ VECNA, NACIN KRETANJA К UTOPIJI ЈЕ VREMEN

Utopija, иtopijskih projekcija srecnog, savгSenog drustva ima и svim civilizacijama. Ocevidno је da nikom nije poslo za rukom sazdati medjи ljиdima takve odnose koji Ьi trajali nepromenjeni i iskljиCivali ceznjи za savrsenim. U takozvanoj zapadnoj civilizaciji иtopije sи иocljive s jиdai­ stickim traganjem za obecanom zemljom i s ranim hriscanskim

47

zajednicama. А najdetaljniju, "najsavrseniju" projekciju idealnog socijalnog ustrojstva dao је najveci- ako najveci postojifilozof: Platon. Racionalistickim filozofskim sistemima nametnulo se kao moguce i racionalizovaпje ljudske sudЬine. Otada u Evropi, na Zapadu, utopije smenjuju jedna drugu - od srednjevekovпih sekti preko reformatora hriscanstva i reformatora ranih industrijskih drustava do modernih "naucnih" filozofa: evropsko, zapadno kulturno tlo је, nepoЬitno, najplodnije za utopije svake vrste. Kad је rec о utopijama, najcesce se imaju u vidu komunisticke utopije. I s razlogom: um tezi k savrserюm i ne miri se s bedom i пepravdom, а beda i nepravda ceznu za luconosama koji се ih izvesti iz пametnutih, nenuznih stradanja. Ali to је ipak nepravda prema antikomuпistima, ра i demokratima: nacisti su projektovali izgradnju ciste rase, р а cak vrsili u tome i prve pokusaje sparivanjem "Cistih" Arijevaca, а "slobodni covek", "slobodno drustvo" i slicno su takodje utopije ukoliko se sl1vate kao apso~utni, ukoliko se ne radi о konkretnim ljudirna i konkretnoj slobodi, odnosno о uklanjanju konkretnih ogranicavaпja ljudskih uslova. S civilizacijom se besurnnje javljaju i nepravde i utopije. А da li su prakomunisticka drustva Ьila liSena пepravdi i utopija, kao sto izgleda prema istrazivanjima nekih antropologa -ја to ne znam. Ali ја u to ne verujem: covek је oduvek, па svim nivoirna, covek, а poznato mi је iz zavicaja da u plemenskoj i bratstveпickoj teskoЬi strepпje i roptanja doЬijaju najnakaznije, najbezizlaznije oЬlike. Utopija је svojstvo coveka i drustva. I kao sto је postojanje coveka izvan zajednica zamislivo samo u masti - samo је u masti zamisliva i zajedпica toliko savrsena da iz nje ne Ьi nicale utopije, kao nada i protivteza. Utopijaje varijanta religije. Lisiti coveka i drustvo utopije, odпosno religije, isto је sto i liSiti ih duhovпih, пajЬitnijih, osnova egzistencije.

\~

..../

"Naucni socijalizam", u svojoj komunistickoj varijanti, ne pobedio, niti pobedjuje, zbog toga sto је naucan. On је pobedio i pobedjuje zbog toga sto је svojom naucnoscu dao - u duhu epohe nauke i industrijalizacije - uverljivost svojoj ., utopiji. DrukCije receno: utopijom, kao zamenom za "neuspelu Ьi

48

religiju", savremeni komunizam se vezao za neprolazne, vecne potencijale ljudske egzistencije, а svojim pragmatizrnom za zivot nezadovoljnih i perspektivnih socijalnih grupa. Apstraktno i konkretno, imagiпativno i koпkretno, vecno i vremeпo ne mogu uspevati, а kamoli opstati, jedno bez drugoga. Rascep i suprotstavljanje medju njima jesu, nemiпovпo, raspadaпje i razaraпje same egzisteпcije. I bas zbog toga sto guЬi svoju veru, svoju utopiju, savremeni komunizam guЬi i moc koju је u raпijim periodima posedovao. Fizicka sпaga se uvecala, ali је opala uvereпost, opala је moralпa moc, а s njom i "opravdanost" i opravdavanje nasilja visim ciljevima. Neuverljivo i kontradiktorno, ali samo naizgled: bas zbog toga sto је komuпisticka utopija Ьila ne samo totalna - sve utopije, kao i sve vere su totalne, "jedino istinite" - пеgо i totalitarna, u savremenom komunizmu sa slaЬljenjem utopije slaЬi i totalitarni teror. Zbog toga- u prvom redu mada ne i jediпo zbog toga - postala је mogucna borba i u komunistickim porecima. I u komunistickim tamnicama: to sam i ја proverio. Jer komuпisti su prestali Ьiti Staljinovi ljudi "пaroci­ tog kova", а tamпice postale sto i drugde - ako пе bolje, а ono и mnogocemu gore, ali "tamnice za ljude". Utopije meпjaju- od epohe do epohe- oЬlik i argumentaciju. Ali ostaju, kao i vere, neizostavne u svim oblicima i uslovima egzisteпcije: zivot ljudski trazi, namece opravdanje samog sebe пе samo u sadasnjosti nego i u proslosti i buducnosti. Ideja, utopija, kao i religija, ро svojoj prirodi su totalne. А totalne su zbog toga sto obasjavaju i nude resenja osnovnih egzistencijalnih proЬlema. Ako ne Ьi Ьilo tako - ne Ьi bilo ni dovo]jno razloga da se u njih veruje. Ali ako su totalne - ideje, utopije ne moraju Ьiti i totalitarne, to jest iskljucivati i zabranjivati i druge ideje i utopije. U tome је - uzgred receno najЬitnija razlika duhovnih osnova "zapadnih" i "istocnih" poredaka: osnove prvih su u seЬi netotalitarne, а drugih totalitarne. Doista, ideje i utopije koje zabranjuju druge ideje i utopije neizbezno, а pre а posle, zapadaju u corsokak, u stagпaciju i truljenje - u sukoЬljavanje s realnim i idejnim tokovima Zivota drustva i individue. Totalno gospodstvo ideje, utopije је nето49

guce. Ni srednjevekovne religije, u periodima svog najtotalnijeg, najnetolerantnijeg gospodarenja dusama, nisu uspevale da uguse ni jereticke sekte, ni racionalno, kriticko misljenje. Ideja, utopija, kao i sanjarije, totalne su, ali kao postupanje ne samo sto to nisu, nego i ne mogu da budu, а da i same ne potamne i ne podriju svoju istinitost. То је iskustvo svih ideja i ucenja, svih utopija, svih revolucija, svih poredaka. Jer i ljudska i socijalna egzistencija su mnogostruke, mnogoutopicne. Tudja, nesvoja utopija је izdanak zivota. Zbog toga su najpostojanije i ljudskoj prirodi najblize, najsvojstvenije, utopije koje verujuci u svoju ispravnost, u svoju istinitost, pretpostavljaju i dopustaju i drukCije ideje, drukcije tendencije i oЫike. NajsavгSenije, najistinitije је ono sto је svesno svog nesavrsenstva i otvoreno kritici i poricanju. Zbog toga је i zabranjivanje ideje, utopije, besmisleno, bezizgledno. Protiv ideje, protiv utopije, delatne mogu Ьiti jedino razumnije, Zivotnije ideje, "utopicnije" utopije. ldeje, utopije mogucnoje suzbljati, ра i ubrzavati njihovo odumiranje - dakako idejnom borbom. Ali upotreba sile, kao i laz.nih, odzivelih i samim tim nerazumnih ideja protivu ideje, protivu utopije, ako neposredno i ne јаса, neminovno ocvгScava i obnavlja ideju, utopiju. Ideja, utopija, umire sama od sebe, s porivima iz kojih se rodila i koje је Zivotno nadahnjivala.

SA VREMENI KOMUNIZAM СЕ NADZIVEТI SOVJETSKI POREDAK- РОЈА VICE SE NOVE UTOPIJE Ј OBNOVITI RELIGIJE Ne samo komunisticka utopija, nego "naucni socijalizam", odnosno savremeni komunizam, stariji su od sovjetskog poretka. Svojim korenima oni zadiru u judaizam i hriscanstvo i anticku filozofiju, а - ро mom misljenju - i u pocetke ljudske istorije, ako ne i ljudske egzistencije. Та cinjenica ne Ьi bila dovoljan dokaz da се komunizam nadZiveti sovjetski poredak - da је taj poredak mogao da zadrzi i razvija svoje najZivotnije, religijsko-utopijske osnove, da iz klica sovjetske vlasti nisu narasli monopolisticki sloj i ekspan50

Sovjetski poredak sve oCiglednije, nepobltno i bespovratno, porice samog sebe, svoje idealne i zivotne osnove. Kako i zbog cega је doslo, moralo doei do "izopacivanja" sovjetskog poretka - posebno је pitanje, Cije raspravljanje ne spada u ovaj spis. Dovoljno се Ьiti ako se ovde konstatuje: u zarnisli, u klici је taj poredak sadГZ.avao sve svoje buduce grehove i jalovosti. 1 to poglavito zbog toga sto је samu ideju, samu utopiju, shvatio kao ostvarivu i na tome zasnovao i silu zasnovao partijske i druge birokratije, koje се ideju-utopiju "ostvarivati" kao svoj monopol, svoje privilegije. Tek, ocito је da proklamacije nijedne drzavne vlasti, bilo "kapitalisticke" i1i "socijalisticke", nisu danas, kao proklamacije sovjetskog vrћa, u toliko ocitoj, surovoj i grotesknoj, sиprotnosti s delima. А reci imajи rnagijskи moc - nikakvo delo ne moze da prezivi ako је и stalnom, neotklonjivom neslagaпjи s recima. То isto se moze reci i za teorijи, makar se oko пје pastile umne, пајиmnуе glave: teorija koja lazno izrazava Ьiсе, stvamost, rnora sagnjiti, mora Ьiti zamenjena istiпitijom, zivotnijorn teorijom. Ideja nije, sarna ро sebl, ni moralna ni nernoralna. Ali akoje arпoralna - nije vise ideja. Leпjinova ideja је jos Ьila dvojna, antiпomicna: иtopijska vera, ali i neblranje sredstava. 1 bas zato sto је и klici Ьila i arпoralпa - sredstva је opravdavala ciljem, odnosno proglasavala rnoralnim sve sto koristi "proletarijatu" - ta ideja је и svojoj klici nosila i zametke svoje propasti. Ono Cime је sovjetski sistern - kao i slicпi sistemi - rпocan, а naime - privrzenost vlasti kao jedinom stvamom i ciljи i sredstvu пeizbezno vodi k trиljenjи i propasti. "Naиcni socijalizam", odnosno savremeni komunizarn, ne sarno sto vise nije jedinstvena, intemacionalna ideja, пеgо se raspao na niz drzava s razlicitirп, cesto i пepomirljivirn interesima. Nastala sи поvа klasna drustva, ratovi medjи komunistic· kirn drzavarпa sи realnost i neizbeznost. Ideja, vera, truli zadah se siri citavirn svetorп. Ali је sovjetska rпос, narocito vојпа, ojacala i svojirп ekspanzionizmorn "dopиnila", materijalizovala, svetsko sireпje ideologije. Tako је, kao i и ranijim vojnirn imperijarna, slaЬljeпje ideje Ьilo predigra, ako ne i predиslov, sпazenja sile. u nastajaпjи је, vec је nastao, sistem 51

,-

imperijalnih veza i odnosa hegemonistickog Sovjetskog Saveza. Sovjetska oligarblja se pretvorila, ve~ ро~ Stalj~nom: n~ sam? ~ tamnicara vlastite ideje, nego i u gusюca 1 ugrozavaca ljudskih 1 nacionalnih sloboda. Niko ne zna kad се se i da li се se sovjetski poredak transformisati u slobodnije, u neekspanzionistickije drustvo. Sto se mene tice - ne verujem u to, bar ne u doglednoj bиdиcnosti. Bezumlje i oru:qe, nasilje i "mesijanstvo" jos gospodare nad Rиsima i narodima sovjetske imperije i podjarujи i hrabre oligarhiju na monopolizam i ekspanziju. Sila је nuzna, neophodna, ali nije dovoljna ~ sиprotsta.vlja­ njи toj opasnosti i toj mori: sili daje dusu, daJe nesalo~1v~~t samo ideja, sanю vera u svojи pravednost, и pravo na svoJ nacm zivota. Ideja-vera је nиzna svima. Bez nje nema izlaza iz savremene teskobe, iz svetske tamnice.

52

IV IDEJA SE SNAZI Ј POTVRDJUJE DOSTOJANSTVOM LIGNOSТI ko se kaze da su borci za ideju nejednaki и svojim moCima, odnosno sklonostima, time se samo iskazuje opstepoznata, banalna istina - da ljиdi ni u tome, kao ni u svemи drugom, nisи istovetni. DrukCije receno: uverenost, privrzenost ideji је zavisna i od licnih svojstava. Mada је covek "na vojni na zemlji" i mada sи covekovi dani "dani nadnicarski" - пеkо је to manje, а neko vise. Nema mnogo onih koji sagore, koji se zrtvиjи za idejи, iako sи svi idejni, na ovaj Ш onaj пacin, иslovno ili bezиslovno. 1 mada је to tako - istina је i da se idejnost stice, иgradjuje и licnost i gradi licпoscи. То se najcesce i najpoиzdanije obavlja borbom za idejи. Ali katkada је i znacajnije za иcmcivanje licnosti и ideji i ideje u licnosti i misaono иdиЬljivanje и idejи i emocionalno sativljavanje s idejom. То se, dakako, ne postiZe ni lako ni prekonoc. Ali to је риt, jedini, trijиmfa ideje i borca. Jиgoslovenski koпшnisti, medjи kojima sam Ьiо i ја, kraljevske tamnice sи pretvorili и svoje иniverzitete: danjи smo izucavali marksisticko-lenjinisticke "svete kпjige", а izveceri diskutovali i diskиtovali, proveravali i proCiscavali naиceno. Nije pri tome zapostavljano, kolikogod se moglo, ni sire obrazovanje- ono је itekako vazno za siru i plodotvorпijи primenи ideje. А istovremeno smo i vodili ЬоrЬи s иpravom tamnice za poboljsanje

А

53

uslova, cime smo oevrsCivali svest i proveravali kolektiv i svakog ponaosob. Dospevsi tada na roblju, ја sam se uklopio u uhodane forme ucenja i uoblcajene, ratoborne odnose s upravom. Utamniceni komunisti su bili prisiljeni, kao i ostali zatvorenici, na niz ponizavanja. Ali njihovo drianje, s malim izuzecima, bilo је dostojanstveno i u tim poniZavanjima. Komunisti su skidali kape pred strazarima s bladnom, energicnom zvanicnoscu i ostajali nepomicni i odbojni kad Ьi im kaludjer na nedeljnom bogoslurenju ponudio da poljube krst. 1 to је trebalo nauciti, usvojiti, makar se bilo i hrabar i ubedjen. Takvim drianjem su komunisti uspeli, iz akcije u akciju, da Ьitno izmene svoj polozaj i izvojuju ukidanje poniZavajucih postupanja. Kada sam, kao pobunjenik u komunizmu, posle presude sproveden 1957. godine u kaznionu u Sremskoj Mitrovici, gde sam robljao i u vreme kraljevine, zatekao sam slicne uslove. Upravnik Milenovic је Ьiо strog i blizak s vrhovima unutrasnjih poslova - kao i predrevolucionarni upravnik Bralovic s kraljevskim vlastodrscima u Beogradu. Jedino је sada crkva bila pretvorena u Ьioskop, samaranje i pendrekanje је Ьilo redje, а politicko douskivanje razgranatije i opakije: kazniona је potpadala pod unutrasnje poslove, а ne, kao pre rata, pod ministarstvo pravde. 1 u tome - u "novom" tamnickom redu - ogledala se "evolucija" ka "progresu" i neslobodi: u kraljevskim tamnicama sve је bilo gore, sem sto је zatvorenik Ьiо slobodniji - manje nadziravan i manje spijuniran. Sada, u titovskim tamnicama, svaki osudjenik Ьiо је "obradjen" i kontrolisan - vise od svojih sapatnika nego od strazara. Moderne tamnice su gore od starih, mada su higijenski i prehrambeni uslovi neuporedivo bolji: tako је, besumnje, bar sto se tice Balkana i Jugoslavije. Negdasnje turske tamnice su Ьile mracne i prljave kule i podrumi, ali s korumptivnim strazarima, s mogucnostima veza sa spoljnim svetom i - to је za zatvorenika najveca olaksica- bez ikakve brige nadzornika о osudjenikovoj dusi i misljenju. Meni је u jednom takvom zatvoru, za vreme kraljevine, pandur nudio pice, а cak nagovestavao i olake zene. Pod Austro-Ugarskom zatvori su se "mo54

dernizovali". Kraljevina Jugoslavija se ponajvise ugledala na austro-ugarski kazneni sistem. Zatvorske prilike su se Ьitno "humaпizovale", ali i politicki pritisak i psihicko iscrpljivanje su se umnozili i poostrili. No tek pod komunistima се - s Ьirokratskijim redom i s poboljsanjima higijene i hrane dusevna cedjenja i mucenja doЬiti naucne i totalne forme i razmere. То је i mene- znao sam- ocekivalo kad sam dospeo u titovske tamnice. Mene su bacili u samicu, u kojoj su me zadrzali sesnaest rпeseci - ne racunajuci cetiri meseca samice u Centralnom zatvoru u Beogradu, u toku istrage. Postupak је, inace, prema meni Ьiо korektan - korпandir zgrade Pejovic nije Ьiо ni osoran ni zakeralo. Saznanja iz kraljevskih tamnica i komunistickih rob~jaskih kolektiva urпah su izronila kao dragocena, kao neprolazne vrednosti. Prerпda је rпој sadasnji polozaj Ьiо razlicit - Ьiо sam izuzetni i izuzeti robljas- ја sam vec znao kako da se ponasam i na sta smem, а na sta ne srпem pristati. Strazarima је Ьiо zabranjen svaki razgovor sa rпnom, sem najkraceg sluZЬeпog. То sam odmah shvatio, ра ih nisam ni izazivao па opsteпje serп koliko se nije moglo izbeci. Istina, strazari zaduzeni za mene bili su odabrani - prvenstveno kao pouzdani. А ја rпogu da dodam da su oni - pominjem: Erdeljaп, Pejovic, Popovic, Markovic, Ilija, "Slovak" - bili ne samo savesni sluzbenici nego i cestiti i sazalni prema roЬijasi­ ma. Jer makoliko sukob idejnog borca s reZimom Ьiо nepomirljiv, оп пе treba, jer nema пi razloga, da se pregoni sa strazarima - sеш kada пeki od пјЉ, а ima i takvЉ, zakida пjegova prava ili пasrce па пjegovu licnost i na njegove ideje. lspod strazarske strogosti i nepoverljivosti se mahom skrivaju duboka, ра i nezna, razumevaпja ljudsktll patnji i bezumnosti. Strazari su takodje robljasi - robljasi koji nisu izvrsili zlocin, ali su osudili sebe da zive sa zloeincima, da se uduЬljuju u zlodela i u licпosti zlocinaca. U stalnoj napetosti da ih ne izigraju zlocinci, ciju dovitljivost i bezobzirnost tamпice izostravaju, stra:lari postuprю- poput osoblja u ludnicama- poprimaju navike, ра i osoblne, robljasa. Inace ne Ьi mogli da vrse 55

svoju sluZЬu - da lebde i strepe izтedju strogosti propisa i ozlojedjenih nesrecnika. То saznanje о strazariтa kao о roЬijasiшa-nezlocinciшa nisaт poneo iz kraljevskih taтnica. Отеlо те, najvecтa, koтunisticko gledanje na strazare kao na "organe klasnog neprijatelja" i "burioaske drzave": te је "sluge" - sато u retkiт slucajeviтa тoguce i pridoЬiti. Takvo gledanje i drianje тogloje sато da ројаса aniшozno nepoverenje, takodje indoktriniranih, kraljevskih strazara. Saznanje о strazariтa kao roЬijasiшa-nezlocinciтa шоrао sат steci. 1 stekao sат ga, vec na pocetku roЬijanja u titovskiт taтnicaтa, zahvaljujuci korektnosti strazara i svojiт noviт gledanjiтa. U toku svog devetogodisnjeg roЬijanja u titovskiш taтnica­ тa nisaт imao ni jedan, ni najmanji, sukob sa strazariтa. Sukob је izЬio uskoro posto su те iz beogradskog Centralnog zatvora prebacili u sremskomitrovacku kaznionu - i to s vasoitacem koii је osudjenike obradjivao vise ideoloski nego eticki. Kraljevska driava nije ni imala takvih vaspitaca, nego svestenika - za ispovedanje, i ucitelja - za nepisтenost. Тај Vaspitac piseш ga s velikiш "V", jer sап1 ти zaboravio ime, а on је ovde i vise рој ат nego licnost - elem, taj Vaspitac те pozvao u kancelariju koтandira zgrade 2, u kojoj sат saтicario, da тi preda pisшo moje тladje sestre. Вiо је razrok, pepeljave i kose i lica, zvalavih usta. Napregnutog, nadтenog izraza. Sedeo је za stolom, usturen, dok је теnе ostavio da stojiш. Odтall је росео: Tu је pisтo tvoje sestre Milke: zvase 1i se ona tako? Ona pise tu kojesta. to jedan gradjanin socijalisticke zemlje ne Ьi sшео da radi. lpak sат resio da ti dат pisтo, ali s tiт da sestri skrenes paznju da se ne iZrazava bezobrazno i da ne okrivljuje narodne vlasti za tvoja dela. Тiше ti sато otezava da uvidis svoju krivicu рrета partiji i drzavi. Моја sestra se, doista, istrcavala kao тој "zastitnik" i kao "isterivac pravde" na тот slucaju. Ali nije to Cinila "bezobrazno" - ukoliko se takvim ne Ьi smatrao opozicioni politicki stil. Vaspitac је pozeleo da bas na osudjenoт budzovanu, kakav sат Ьiо ја, istakne svoju va:lnost, ali i da ispolji velikodusnost time sto се mi ipak dati pisтo. Ali njegove su naтere, svakako,

56

bile dalekoseznije - da "prevaspitava" i теnе kao i ostale osudjenike. No Ьilo ili ne bilo tako, ја sат odтall uzvratio, verovatno sa slabo prigusivanoт ljutnjom: Prvo, upozoravam Vas da тi se obracate s "Vi"- ukoliko ne zelite da i ја Vата govoriш "ti". А drugo, pristojno se izrazavajte о тој ој sestri. А тeni ne pada ni na kraj pameti da upozoravaт i "prevaspitavaт" svoju sestru. - Vaspitac је, ne sacekavsi da dovrsiш, prasnuo: Sta ti пlislis, ko si ti? Ti si za теnе sto i svaki osudjenik! Kad ces tako, ne dат ti pisтo! А tvoja sestra, pise 1i bezobrazno, pise! - Da neces da te тolim za pismo? Ја jesam osudjenik kao i drugi, а ti - zalosno је da iта i takvih vaspitaca. Ti Ьi prvo trebalo da prodjes kurs s govediшa, ne Ьi 1i te ona nesto naucila, ра onda da dodjes тedju ljude! - 1 tako uvreda na uvredu, vika na viku. Vaspitac је skocio iza stola, deruci se iza glasa i preteci sakaтa, а ја sam ти na isti naCin, dim u dim, uzvracao. Koтandir Pejovic izasao је iza stola i postavio se izтedju mene i Vaspitaca. Kasnije тi је rekao: 1 na тeni је odgovornost. Pomislio sат da тоzе doCi do tuce. - Koтandir је najzad pozvao теnе u saтicu. Pratila те dreka Vaspitaca, а ni ја ти nisaт ostao duzan vikoт s llodnika. Tri-cetiri dana роtот poveli su те upravniku Milenovicu, na prijavu Vaspitaca.- Staje to bilo izтedju Vas i vaspitaca? - lspricao sат tacno, рrета secanju, dok те upravnik osтatrao bezizrazno zelenkastiт осiта. Upravnik је zakljucio: Da, to se uglavnoш sla:le s izjavom koтandira Pejovica. Mozete ici. Тiше se svгSila шоја "saradnja" s vaspitaciтa, na pocetku odsluZivanja тоg roЬijaskog roka. 1 таdа se to odigralo u prizemlju, koje је bilo ispraznjeno da Ьi se postigla moja potpuna izolacija, kavzenje је Ьilo toliko glasno da se rasculo тedju osudjeniciшa.

Strazari ne cene тnogo vaspitace- valjda i zbog toga sto su ovi Ьili, bar tada;" nedovoljno strucni, а ponasali su se kao izuzetniji i poverljiviji. Jedan strazar mi је docnije, kao uzgred, rekao: Ма on, Vaspitac, on је uvrteo seЬi da Vas prevaspitava, а s Vama пi Centralni koтitet nije mogao izici nakraj. lako ne тоrа Ьiti presudno - jer borac sazreva s idejoт u 57

sebl - svakako је pametno i plodno vec na pocetku tamnovanja zauzeti stav nedvosmislene, nepomirljive odbrane svog, idejnog integriteta. Kada su ше pocetkom leta 1957. godine otpremili u kaznionu, tamo је jos vladao propis - nasledjen iz predratnih kraljevskih kazniona - skidanja kape pri svakom susretu sa strazarima i sluzbenicima uprave. Bio sam resen da ne kгSim "kucni red". Ali ovo ropsko skidanje kape sam osecao kao poniZenje, ра sam se nasao u nedoumici. U nedoumici su bili i strazari, obzirom da sam ја Ьiо prvi visoki partijski funkcioner koji је potpao pod njih. Izvrdavao sam kako-tako mesec, mesec i ро dana, najcesce setajuCi gologlav. Strazi to moje manevrisanje s kapom dakako nije promaklo. Uprava se pripremala da me "dovede u red", а i u meni је sazrevao otpor. Uslovi za mene nisu Ьili povoljni. Вiо sam na pocetku izdrzavanja kazne, а rezim је Ьiо u zaletu protivu mепе. Proveo sam vec cetiri meseca u samici beogradskog Centralnog zatvora. Ali kad se radi о integritetu, ne treba se previse obzirati na uslove. 1 doista, kao sto sam i slutio, jednog popodneva, dok sam se vracao sa setпje, komaпdir Pejovic me opomenuo: Milovane (slиzbenici su me i spontano i namerno zvali imenom, а ne prezimenom, jer је ime bezlicno, а prezime је bilo pojam и partiji), propis је da se kapa skida pred slиzbenicima. - U meпi је vec Ьilo dozrelo i dozlogrdilo: Ј а nеси da skidam kари. Nisam је skidao ni pre rata и tamnici. Komandir se zbиnio, ne odgovorivsi nista. Ocekivao sam raport i kaznи - иkidanje mesecne posete i mesecnog pisma, jer sam vec Ьiо usamnicen. Ali nista se nije dogadjalo, а ја sam potom neћajno nosio kapu na glavi. Posle kraceg vremena шozda ni dva meseca - ukinиto је skidaпje kape i uveden nakloп glave, ali ni to nije striktno primenjivano. Uveren sam da је moje odbljanje podsetilo vrhove na ponizenja koja sи trpeli и kraljevskim tamnicama i na teske borbe koje su morali da vode da Ьi se otarasili jednog ро jednog ponizenja. Uslovi sи vazni, racionalno procenjivanje иslova је neizostavno i najdragocenije. Jer treba se, kao zive vatre, cuvati histericnih i manijacnih, "mesijanskih" glasonosa koji ne vode 58

racuna о иslovima. Makoliko bili zaneti idejom, takvi slabe i sramote samи ideju time sto је svojim divljanjem prikazиjи kao nestvarnu i neostvarivu. Ali presudni sи, presudni morajи Ьiti, иslovi koji sazru u licnosti, и borcima za ideju: to је znak stapanja licnosti s idejom, stapanja ideje sa svakida8njicom. U tamnici, doslednije nego i izvan tamnice, treba i и sporu i sukobи s tamnicarima cиvati cistotu, moralnost svoje licnosti i svog drzanja. Mada је и tamnici, kao i и ideji i politici, nuzna budnost, doslednost i dovitljivost, lиkavci i podvaljivaci tamo niti imaju vecih izgleda niti su pogodni kao vodje. ldejna i politicka borba, kao i Zivot, namecи zamke, zasede i pretvaranje. Onaj ko se иnapred odrekne takvih naCina, pristao је иnapred da bude namagarcen i porazen. Ali samo ona ideja i politicka borba ima izglede na odrianje i роЬеdи koja teZi istini i slиzi se sredstvima koja k njoj vode, odnosno koja ocиvava cistotu i doslednost boraca i njihove ideje. Zbog toga su za slaЬljenje protivnika, za иcvrscivanje sebe, sebe u ideji, u veri, najefektnije i najefikasnije istinitost i dostojanstvenost, dostojanstvena istinitost. Imao sam prilike, u svojim robljanjima, da to proverim vise риtа i na iskиstvu sиboraca. Kadgod smo mi komunisti istupali protiv zatvorskih vlasti s promisljenim, opravdanim i stvarnim zahtevima i u borbl se slиilli istinitim, odnosno nepodvaljivackim, nacinima - vlasti su bile impresionirane, ра i sklonije popustanjи.

А iz svojih iskustava navodim dogodovstinu s mog drugog robljanja u titovskim tamnicama od 1962. do 1966. godine. Dogodilo se to, driim, и Ieto 1965. godine, u vreme popodnevne setnje. Da Ьi me driale izolovanog, а da istovremeno ne Ьi ispalo da robljam mimo druge, to jest izolovan od ostalih osudjenika, vlasti su u prizemlje "moje" zgrade dovele petnaestak staraca·ublca, nesposobnih za rad, i dva-tri poverljiva osudjenika koji sи obavljali blgijenske i administrativne poslove. Izolovanje је postignиto na taj naCin sto је citava ta grupa bila u svemu ~olovana od ostale kaznione. Cak је i u Ьioskopи sedela odvojeno, na balkonи. 1 na8e setaliste је bilo zasebno - na иskom prostoru izmedju Doma kulture i zida, ispod sest lipa.

59

Tog dana se na kuli-strazari, u pola nase setnje, pojaVlO strazar okostog i tamnoputog lica, s potkresanim brcicima. Mislim da је Ьiо Siptar ili Madjup s Kosova i da se zvao Arif. On је otpoceo s pretnjama, terajuci nas s naseg setaliSta, iako smo mi imali svog strazara, Popovica, i setali tu godinama. Osudjenici, а i strazar, uzalud su mu objasnjavali, а kad је росео da psuje, na losem srpskom jeziku, ја nisam odoleo, nego sam se uшesao u raspru. On је tresnuo masinkom ро naslonu, dobacujuCi jetko i uz iskrivljen osmeh: Ја naredim jednom, ра pucam. - Osudjenici, preplasёni, povukli su se iza lipa. Ali ја sam ostao "na popristu", i to vise zbog toga sto smo mi bili u pravu, nego sto me bilo stid da se povucem. 1 dok sam se ја pregonio s Arifom, on је, natezuci masinku, doviknuo: Da si valjao ne Ьi tu Ьiо, imaш ја za takve lek! - Vec uvredjen, ја sam mu dobacio daje magarac koji nista ne shvata. Nas stra:lar Popovic se ushodao izmedju mene i Arifa, pokusavajuci da ovoga urazumi. Ali zaludu, Arif је i njemu dobacio da tu nema setnje da bude, inace се on da puca. Strazar је prekinuo setnju i poveo паs u zgradu. Ocekivao sam da cu Ьiti pozvan na raport kod upravnika, ali је on, vec sutradan, dosao u zgradu zatvora. Upitao me је sta је to Ьilo. Ја sam mu ukratko objasnio. Upravnik: А jeste li mu rekli da је magarac? - Ја: Jesam. Bio sam izazvan, naroCito kad mije on rekao- da sam valjao ne Ьiћ tu Ьiо.- Upravnik: Niste mu to trebali reci. Vasa izjava se slaze s raportom stra:lara Popovica. А on, strazar na kиli- on је Ьiо pijan. Upravnik је dodao, najzad, gledajиci me znacajno: Pijan, da, pijan. А pijan је sto i neuracиnljiv. Na tome se zavt'Sio moj raport kod иpravnika. А iz иpravni­ kovog drzanja- iz пjegovog dolaska и "mоји" zgradи, иmesto odvodjenja mene и пjegovu kancelarijи, iz njegovog pravdanja daje stra:lar Ьiо pijan- ја sam zakljиCio daje vlastima stalo da па tome i ostane. Naime, vlastima је bilo stalo da ја Stefici па poseti ne ispricam incideпt, da ona ne Ьi о tome obavestila strane noviпare, iz cega Ьi se mogla javiti nerazиmevanja i neиgodnosti.

1 doista nisam nista rekao Stefici - sve dok nisam pиsten iz zatvora, na krajи 1966. godine. Ali ne zbog toga sto nisam imao povereпja и pamet StefiCiпи, nego - posete sи prekratke da Ьi 60

se incident mogao uverljivo objasniti, а smatrao sam i da treba da bиdem "fer" prema иpravi i ne pravim od komarca magarca. Inace је taj stra:lar, Arif, dva-tri meseca posle tog incidenta - prema pricanju osиdjenika - иЬiо jednog osиdjenika, ра i sam Ьiо osиdjen na roЬiju. Svojm dr:lanjem u tom incidentu sam doЬio u ocima osиdje­ nika, iako to nisam imao na umu. Svojim dr:lanjem posle incidenta sam, verujem, doЬio u ocima иprave, iako mi do toga nije Ьilo stalo. lstinitost, kao i cestitost - cak i prema lukavim i zakletim protivnicima - Cine idejи svetlijom i иverljivijom.

SOLIDARNOST SA SUMJSUENJCJMA Ј SAPATNJCJMA - NAJUZVISENIJA DUZNOST Ј NAJDOSLEDNJJA JDEJNOST

U kraljevskim tamnicama nije se, za mene, solidarisanje s postavljalo, bиduci sam i sam Ьiо komиnista. Bilo је nezamislivo, tada, makakvo dvoиmljenje и solidarisanju s drugovima-komиnistima, ра sam ga, иkoliko Ьi me osenilo, lako odbacivao. Solidarisanje se podrazиmevalo sa samom pripadnoscи pokretu i ideji. 1 ја sam ucestvovao revno и strajkoviшa gladjи, и denюnstracijama, и zahtevima i protestima - cak i tada kada za to nije bilo dovoljno opravdanja. Solidamost s drugovima је Ьiо moralni imperativ nista manje kategorican od istinitosti i opravdanosti ideologije. Solidarisanje је izviralo iz ideologije kao jedna od neizostavnih komponenata. Ono је cementiralo revolиcionamo bratstvo i, sa svoje strane, Cistilo pokret i ideologijи od koleЬljivaca i oportunista. Solidarisanje, pak, s pristalicama drugih pokreta, na primer s hrvatskim nacionalistima, bilo је tada takticko pitanje, zavisпo od procene korisnosti i efikasnosti. Komиnisti sи najcesce Ьili iпicijatori akcija и zatvoru, ра sи i nastojali da za to pridoЬijи i pristase drugih pokreta. Takva иloga im је nametala komиnistima пi

61

i obavezu da u akcijama budu najizdr:Zljiviji i najdosledniji. Tako sam postupao i ја - bez dvoumljenja, s predanoscu mladog i romanticnog revolucionera. Solidarisanje, pak, s kriminalcima ako ga је slucajno i bilo, nije se postavljalo ni kao politicka taktika - sem ukoliko је i njih, kriminalce, trebalo uvuci u akciju radi komplikovanja polozaja neprijatelja. Komunisti su, ро pravilu, intimno prezirali kriminalce kao nepouzdane i bezidejne. Ali kada sam dopao titovskih tamnica od 1956. do 1961. godine i od 1962. do 1966. godine, nisam imao sumisljenika i suboraca s kojima bih Ьiо obavezan da se solidarisem. Bio sam obavezan seЬi i svojoj ideji, а time, razume se, i onima koji su me u zemlji i u svetu branili i podrzavali: Koliko је takva obaveza bila obmanljiva, mucna i zamamna za samotnog utamnicenika, toliko је izgledala jednostavna i neobavezna u odnosu na ostale, kriminalne, zatvorenike. Zbog cega bih se u macemu solidarisao s lopovima i uЬicama, cak i kad bih s njima imao dodira? Ali posle dvadeset meseci prinudnog samicarenja, vlasti su se 1958. godine priklonile- doduse posto sam ih nedvosmisleno upozorio da cu stupiti u strajk gladju - da mi prikljuce grupu kriminalaca. Time је nastala za mene i za moju ideju nova, nepredvidjana situacija. Kako se prilagoditi ljudima s kojima nisam imao nista zajednicko ni intelektualno, ni idejno, ni proslim naCinom zivota? Та grupa - oko dvadeset osudjenika - bila је sastavljena od provalnika, proneveritelja i dzeparosa, zaposlenih u radionicama. S tim osudjenicima, prebogatim maStovitom energijom i domisljatim podvizima, bilo је zanimljivo, ра i poucno. Bili su mahom poverljivi prema meni, poveravali su mi i da ih је kaznionska sluzba bezbednosti zaduzila, svakog pojedinacno, da dostavljaju sve "sumnjivo" о meni, neki su me i zavoleli, а kroz njih sam spoznao i banalnost istine da је komunizam vlast koja sluzi samoj seЬi, ра јој se more doskociti samo podloznistvom. Ali tu grupu osudjenika su zadr:Zali oko dva meseca, jer su oni prenosili ро radionicama price о meni, sto је vlastima bilo 62

nezgodno. Umesto njih doveli su petnaestak raznoraznih osudjenika, a1i koji su bili onemoeali za rad. Na. sli~an nacin, prema vec stecenom iskustvu, vlasti su postupile 1 kad sam 1962. godine ро drugi put doveden na roЬiju. Ali ovog puta su svi osudjenici - sem dva-tri kancelarijska radnika koje su nabili u moju samicu - bili starci-uЬice. ..Tek tada, meni se nametnulo i solidarisanje s osudjenicima koJl ne samo sto nisu bili slicnih ideja, nego su bili uЬice zlo~?tc~. MoZda s~ me na to delom naveli i izgledi dugotrajno~ robtJanJa - osudjen sam Ьiо, u trecem povratku, na devet godina, od kojih sam u tom roku i izdrzao bezmalo pet godina. Ali је pre~udna bila ideja - saznanje о nemogucnosti, о bezumnosti "savrsenog drustva" i о neizbeznosti stradanja i napora i gresnosti ljud~kog Ьiса. Tako је, makoliko to cudno bilo. ldeja, moja saznanja о drustvu i coveku, najpre su se proveravala i primenjivala u druzenju, u sapatnji sa zloeincima. Ali u tome је bilo i ogranicenja, koja је postavljala sama ideja, а i moja licnost. Nisam se upustao ni u kakve intimnosti, ni u kakva "ispove~.anja':. koj~a su za!"orenici skloni zbog patnickog i samotnog ztvlJenja. Istina, to msam radio ni u kraljevskim tamnicama, u svojoj komunistickoj sredini, premda nisam - koliko mogu da uoc~ :-..ni zatvorene ni neiskrene prirode. "lspovedanje" u tammc1 mje dobro ne samo zbog toga sto su u njima provokatori cesti i sto "jednog dana" neki zlomislenik to moze iskoristiti ~е~о i sto to slaЬi unutamju otpornost - slaЬi saZivljavanje ~ tdejom kao najЬliZim i najmocnijim suborcem. Iskrenost, otvorenost u gledanjima, u ideji - da, "poveravanje" i "ispovedanje" - ne, bezuslovno ne nikome sem svojoj budnoj savesti i svesti. А ideja me, sama sobom, stitila od "idejnog" zbliZavanja sa ~tarc~~-uЬica~a: Nj~ove ideje su bile drukcije - nasledjene 1Z patrijarhalnih 1 netdeoloskih struktura. Niti sam ја imao razloga da ih pridoЬijam, niti su oni zudeli za "politiziranjem" i "fil?zofiranjem". Politika је za njih bila gospodarenje, nekad bolJe nekad gore, nad uvek istim trpljenickim narodom а filozofija nesto cime se bave uceni, najuceniji ljudi, docim 'oni pripadaju religiji i ona njima. 63

Solidarisaпje se moglo odvijati, i odvijalo se, па osпovama simpatije i sazaljenja. 1 tek kad sam otpoceo da se na tim osnovama solidariseш, u svest mi је prodrlo da ideja u sebl sadrzi i takvo solidarisanje, а da опо, sa svoje strane, snazi ideju i ucvrscuje moju uverenost u ideju.

Jer ideja u koju sam verovao, ро svojim intencijama је Ьila usmerena na svakog dobronamernog. na sve one - u prvom redu u komunizmu - koji su se osecali obmanutim i ugnjeteniш. Dakako, ја sаш vec tada znao, kao sto znam i danas, da nema i ne moze Ьiti ideje prihvatljive za sve ljude - samim tim sto ni ljudi, socijalno, nacionalno, intelektualno i tako dalje, nisu i ne mogu Ьiti isti. Ali sam tada, takodje, kroz zajednicko zivljenje i solidarisanje s robljasima kriminalcima, saznao i da su ljudi bezrazlicni u svojoj ljudskoj, stradalnickoj i nadeznoj sudЬini: razlika, u krajnjoj liniji, izmedju zloCinca i zrtve је u cinu. Jer ideja, ako bar u песеm, bar ро svojim teznjama i ucenjiшa, nije i sveljudska, odnosno ako је samo nacionalna, klasna, drzavna, moralisticka, elitisticka, i tako dalje, osudjena је samom sobom, svojom sadrZinoш i svojom primenom, na izazivanje nesreca i na sopstveno propadanje. SudЬina ideje, kao i ljudi i svega ljudskog, jeste da u teznji za savrsenim ne mogu Ьiti drugo пеgо nesavrseni. Ukoliko su ideje, kao i ljudi, svesniji svog nesavrseпstva, imaju utoliko vece izglede da se zapute na beskoпacni put ka savrsenom. Citaoca ne treba da cudi sto mi је roЬijasko solidarisanje olaksavalo to sto sam Ьiо s ublcaшa, bas sa starcima-uЬicama. Nasuprot dzeparosiшa i svakojakim sitnim lopovima koji su, skorn hez izuzetka. cinkarosi ( douskivaCi), zabusaпti i kukavice, i nasuprot proneveriteljima, koji se mahoш drze naduveno, а uistiпu su ponizni i "kooperativni" prema kaznionskoj upravi, i za razliku od оЬiјаса, vitezova tamnica, koji se и veCini drze nepokorno i nedostavljacki - uЬice su, najstrpljiviji i najpodnosljiviji, najcestitiji zitelji tamnica. lma medju njiшa cudovisnih nakaza i podшuklih, bezobzirпih izdajnika. Ali oni su, u vecini, od reci i neseЬicni. 1 mada su u veCini snazпih i naglih strasti i pronicljive, hitre paшeti, oni najmirnije, najsvesnije i najsavesnije podnose odricanja i nedace. 64

Nije bilo nijedпog, medju njima, koji se kajao za uЬistvo. Tacnije receno: svi su se kajali u molЬama za uЬlazavanje kazne. То је spadalo u obaveznu formu. Ali intimno, u razgovoru sa mnom, svakom od njih Ьiо је krivac ubljeni, а ne on uЬica. UЬistvo, njihovo uЬistvo, bilo је za njih neminovan, prirodan Cin - kao i sve sto se dogodilo. Jedini izuzetak u takvom shvatanju Ьiо је mladic Mica, iz Zapadne SrЬije, koji је uЬio namah svoju devojku. Onje zalio devojku, jer ји је jos uvek voleo, ра se tako unekoliko i kajao. Svi starci-uЬice bili su religiozni - nasuprot proneveritelji-, ша, mahom ateistima, i za razliku od lopova, kod kojih је

religioznost povrsna i uslovna. Bog, vera bili su za njih nesto sto se samo ро seЬi razume. Nesto s cim se radja i umire. Moze se sporiti oko vera - koja је bolja i koja је kome draza - ali ne i oko Boga, odnosno, oko vere kao sadrZine, kao smisla covekovog Zivljenja. Oni kao da su i svoja zlodela smestali nekako и ~oga, u veru. Covek је gresan i Bog to razume, vera to prasta i tzra;nav.a s dobrom covekovim. lnace starci-uЬice nisu mnogo molitvali. Retko su se krstili Ш saptali molitve: u kaznioni vlasti na to nerado gledaju, а mnogo mladjih osudjenika tera s tim segu. Molili su se u seЬi ili se krstili pred spavanje. Та prirodnost, ta neposrednost verovanja staraca-uЬica је шeni, ateisti, besumnje pripomogla da se zamislim i da veru -

svejedno kakvu i koju - shvatim kao neizostavnost ljudske celovitosti i ljudskog postojanja. U cemu је Ьilo, u сешu је moglo Ьiti, moje solidarisanje s tim ljudima? u predusretljivosti, u savetu, u neznatnom cascavanju kad Ьi mi na poseti Stefica donela paket s hranom i potrepstiпama. Niko od njih nije ni Ьiо za neke akcije protiv uprave. Svoj udes, svoje roЬijanje, smatrali su, kao i svoje delo, neminovnim i prirodnim. Pomagao sam im i u pisanju molЬi za pomilovanje i uslovni otpust. Prvu molЬu koju sam napisao iz uprave su vratili, jer su prepoznali moj rukopis, ра su osudjeni po~om prepisivali moj tekst. Та molЬa је i "upailla", р а је, val]da i zbog toga, zavladalo sujeverno verovanje da sam ја "srecne ruke". Bio је ijedan osudjenik, proneveritelj, izvesten u formama molЬi. Onje to i naplacivao ро utvrdjenim "cenama", ра smo udruzili njegov formalizam i moju sadrzajnost. 65

Starci-uЬice su ubrzo navikli na moj radni, spisateljski red, su izbegavali da me uznemiravaju u mojoj celiji, u koju је uprava ubacila krevete na sprat i u njih smestila proneveritelje-kancelariste, prekodan zauzete u kancelarijama. Dru:Шi smo se. mahom, na setnjama. 1ја sam- mada nisam smetao s uma ko su i radi cega su tu - ulazeci u njihove sudЬine i njihove nedace, ubrzo podruzio s njima neposrednije i prijateljskije, nego s proneveriteljima, uprkos tome sto su ovi bili intelektualniji i obrazovaniji. Pomenucu ovde neke od njih - one koji su mi se najduЫje urezali u secanje. Verovatno su bas oni- i mimo moje i njihove volje - doprineli mojim saznanjima, а time i punoci same ideje.

ра

Zivorad Cokic, seljak iz Kovacice kraj Mladenovca, nije Ьiо unapred ni u cemu odredjen i postojan. U tome је, rekao bih, Ьiо izrazit predstavnik srЬijanskog sela, ako ne i SrЬije. Stalno izbegavanje krajnosti, neustrasivo pipanje i vrebanje razboritih, zivotnill izlaza. U gradji i izgledu, pak, nije imao niceg rasnog sumadijskog: nizak, tamnoput kao Arapin, obesenih brkova nad razvezanim ustima iz kojih su se pomaljali izlizani, ali jos zdravi zuЬi, premda је vec Ьiо prosao sedamdesetu. Cokiceva gledanja i njegovo drzanje zavisili su od sazdanih prilika i neposredne procene. Ucestvovao је u oslobodilackim ratovima SrЬije, ра i u povlacenju srpske vojske kroz AIЬaniju i u borbama па Solunskom frontu 1917-1918. godine. Politiziran i religiozan, ali ni jedno пi drugo bezuslovno, nego - koliko da se ne izostaпe пi iz tih tokova. Ratove је smatrao zlom zlom prihvatljivim samim tim sto Srbe ne mimoilaze. А slicno i driavnu vlast - teretom bez kojeg se ne moze, teretom podrюsljivijim ukoliko је ne vode zli i пaopaki. Ostrouman, podrugljiv, oprezan, а u opasnim okolnostima odlucan. Cokic је imao obimпo, jos sveze раmсепје - i iz vlastitog zivota i iz narodпih predanja. Mada nimalo brЫjiv, prepricavao је dozivljaje iz ratova i iz seoskog zivota, а takodje i anegdote о knezu Milosu, Pasicu i kralju Petru Prvom. Od njega sam cuo da је kralj Petar, mada dobrocudan i vec izlapeo, licno uЬio komandanta koji је pobegao s bojista i dopustio da mu Austrijanci zarobe pukovsku zastavu. Zahvalno i pohvalno se secao svog komandanta puka sa Solunskog fronta, Dusana Simovica, 66

kasnijeg generala i predsednika pucisticke vlade od 27. marta 1941. godine. Razocarano se izraZavao о vlastodгScima u aprilskom slomu 1941. godine: Dиze Ьi Nemce zadrzali samo da sи onoliko oruzje slozili na putevima. - Bio је neodredjen, dvouman и procenjivanjи okиpacijskog predsednika srpske vlade generala Nedica, ali se о prilikama pod njim pozitivno izrazavao: Nisi morao, ako nisi hteo, nemackoj patroli ni casu vode da das. Oskudevalo se и varoskoj roЬi, alijedina obaveza- svinjce i nesto ~ita. - А о DraZi Mihailovicи: Mi smo mislili, и poeetku, da Је on kao neki novi Karadjordje. 1 ispade - izlezavaju se ро selima~ batinaju za nista i, najposle, s Nemcima ratuju protiv Srba-partizana. - U njegovim pricanjima је partizanka Kika "U*citeЏ.ica" bila l~gend.a::na, iako nije Ьiо privrienik partizana . N!Je se u seb1 pommo s novom, komиnistickom vlascu а u njoj mu је najvise smetalo: Ne znas sta te ceka, nikad ne zdas sta се komиnistima pasti na pamet. Cokicevo Ьistro pamcenje i njegova zivahna pricaцja navela sи те da ga nagovorim da svoja secanja zapise onako kako

pric.a - ~~z kicen~a. i doterivanja. On је to i uradio. А pre dve

godшe m1 Је na иl1с1 prisao mladji covek i ispricao da је Cokic

jos ziv u svom selu i da su njegovi zapisi pohranjeni u nekoj beogradskoj biЬlioteci ili izdavackoj k11Ci. Obradovao sam se i sto је na zivotu i sto је sacиvan njegov rukopis - jos jedno svedoeanstvo, а nema ih mnogo, о trpljenjи i zrtvovanju srpskih seljaka i ra~a. Inace sam Cokicu poklonio kofuh, koji је pogodovao nJegovom ukиsи i grejao ga u iscrpljujиcim i dиgim roЬijaskim zimama. Cokic је Ьiо osudjen na petnaest godina, kao podstrekac u uЬistvu mesnog funkcionera. Naime, taj glavarcic se posilio, а buducije Ьiо i snaZan, ukivio se Cokicevom sinи jedincи, slabunjavom i mirnom, ра ga i kinjio i tukao gde god Ьi ga sreo. А sretali su se cesto, na putu i oko bastina, ziveci u istom selи. Cokic је dao sinи pistolj i podstakao ga da glavarcica иЬiје: Samo nek to bude van puta - da se vidi da te progonio. UЬistvo је ispalo spretnjje nego sto је Cokic i predvidjao: ~ Recje о Boiidarki Damjanovi~·Markovif:, zvanoj Kika. !Rodjena Је и M~adenovcu ,1920. godme. Bzla је zamenik politickog komesara Kosma]~kogp_artzzanskog odreda Dragos/ava·Draie Markovif:a. (Primedba 1Zdavaca.)

67

glavarcic је nasrnuo na Cokicevog sina, kad su se sreli s kolima, а ovaj se sklonio s puta. Glavarcic ga је pristigao - bas kako је Cokic i smislio. GlavarCic је obalio Cokicevog sina, gruvajuCi ga kolenima i pesnicama, а ovaj је opalio u njega, na sebl. Sud је sve razjasnio, premda protiv Cokica nije bilo pouzdanih dokaza. Sud је malo vodio racuna о okolnostima, svakako i zbog toga sto је Ьiо ubljen funkcioner i sto је Cokic VaZio, kod vlasti, kao nezadovoljnik i potajni protivnik. U odmeravanju kazni u kriminalnim deliktima znatnu ulogu su igrale i procene tajne policije i partijskih komiteta u kojoj merije neko "neprijatelj" ili "simpatizer"' sto је samo doprinosilo muklom i mracnom ogorcenju osudjenika. Cokic, kao mahom osudjenici, meпi је poveravao zbog cega i kako se uЬistvo odigralo, а i zbog cega su on i sin dobili previsoke kazne - sin mu је Ьiо sudjen na dvadeset godina. Cokic је uvidjao da је uЬistvo upropastilo i sina i njega, ali је odlucno izjavljivao: Тај covekje morao Ьiti ubljen. Ziveti se nije moglo pored njega. Ali imanje nije stradalo. Odrzavala g~ је snaha, marljiva i razborita. Ona је redovno posecivala muza, а katkada i svekra, koji је s r1jom i dalje resavao kucna i imovinska pitanja. Тај splet uЬistva i Cokicevih porodicnih prilika naveo је robljase - а masta robljaska је otrovna i podmetacka - da ispletu pricu kako је Cokic nagovorio sina na uЬistvo da Ьi komotno ziveo sa svojom snahom. Niceg nije bilo u zblvanjima oko uЬistva sto Ьi navodilo na takvo zakljuCivanje. Ali povoda za to је Ьilo u Cokicevoj licnosti- u mrakovima, u besovima koji su povremeno probljali пjegovu prisebпost i razboritost. Та roЬijaska prica i te tanшe strane Cokiceve licпosti navele su i mene da izmisljotinu prihvatim kao motiv za pripovetku, koju cu mozda jednog dana i napisati. Prihvatio sam izmisljotinu za knjiZevni nюtiv utoliko lakse sto је Ьivalo da u Srblji, u ranijim vremenima, svekrovi zene premlade sinove i zive sa snahama. SrЬijaje zemlja zestokiћ, neodoljivih nagona i zivotne, neugasive razboritosti. Cokicevo secanje је najZivlje, zauvek, pohranilo stradanja srpske vojske u povlacenju preko AlЬanije i silovitost srpskih jurisa na Kajmakcalanu. 1 ја sam na njegova secanja nadovezi-

68

vao svoja, iz povlacenja i proboja partizanske vojske. Jednom prilikom sam, ~-aleci se, dodao: Ali mi smo bili postenija vojska! Kod паs se ШЈе smelo ni pomisliti ono sto ste vi radili na Solunskom frontu - da zakopavate mazge do trbuha u rovovima, da Ьiste ih komotno opasivali. - А Cokic, s vragolastim grohotom: Ne radi se to tako! Nego se mazgi propnu za
69

sinu previsoka, а ne osuda kao takva - Mon Aliju је tiStala i osuda i njena visina. 1 doista је Ьiо u pravu, premda nije Ьiо sasvim nevin. Nekog Monovog sinovca su priveli u mesnu vlast i tamo ga је vredjao i tukao sekretar. Тај sinovac i njegov brat i1i bratuced dogovore se - sa znanjem Monovim- da se osvete, i to javno, i da time speru ljagu koja se Ьila rascula. Pazamog dana, u Djakovici, napadnu toljagama sekretara i razblju mu glavu tako da је ovaj od toga umro. Mon Alija mi је pricao, u poverenju: Znao sam i posulio im, ali sam im rekao: Pazite kako ga Ьijete - nemojte ро glavi. А oni - kao ро Ьivolici. Mon Alija nije prisustvovao premlacivanju, nego se nasao u sporednoj ulici, u kafani, gde је uz druge svedoke Ьiо i milicioner. Ali sve to nije pomoglo Mon Aliji: milicioner је povukao svedocenje, а nasli su se "svedoci" koji su tvrdili da је Mon Alija prisustvovao tuci i podjarivao sinovce: U drite jos, josl - Vlasti su s razlogom drzale da se premlaCivanje ne Ьi moglo dogoditi bez znanja Mon Alije, buduci је on vazio za poglavicu fisa (bratstva). Za svo zlo, Mon Alija је omeo stvaranje radne zadruge u svom selu, odnosno fisu. А kad је vec doslo do sudjenja, "isceprkali" su mu i da је za vreme rata, u jednom okupatorskom pohodu, ublo Crnogorca. 1 za to su se nasli svedoci, desetak godina posle dogadjaja. 1 mada zvuci neverovatno, u presudi је stajalo da је Mon Alija "verovatno" ublo tog C>:nogorca. I to nш је natovareno u presudi, uprkos nepouzdanosti dokaza i nedoslednosti presude. Jer da је sud Ьiо uveren u ratno ublstvo morao Ьi ga samo za to suditi dvadeset godina, ako ne i na smrt. Mon mi је obrazlagao: Nijesam ga ublo. Zena kojaje prisustvovala ublstvu nije me teretila, а la:Zni svedoci su tvrdili da је to Ьiо covek s belom samijom kao i ја, kao da svi AIЬanci ne nose bele samije. Ne, nijesam ga ublo, iako ublti Cmogorca nije kod nas AlЬanaca nista, kao ni kod Crnogoraca da ublju AIЬanca. UЬijamo se mi odvajkada. Mon Alijaje Ьiо katolik- muslimansko prezime "Alija" је nasledio ро pretku kojenш је to Ьiо nadimak, verovatno dat da ga zastiti od uroka, odnosno iz verovanja da се zli dusi Ьiti prevareni i naneti zlo nekom Turcinu "Aliji". Ali nije Ьiо tvrdi katolik- ukorenjenija i regulamija su u njemu Ьila narodska verovaпja i plemenski red. U Monovom bratstvu је bilo i 70

muslimana, sto nije remetiio bratstvenicke odnose. Bio је pismen, na cudan nacin: pisao је albanski srpskom cirilicom, koju је nauCio pre rata, ako ne i odmah posle balkanskih ratova 1912. i 1913. godine. Srpskije znao slabo, ali dovoljno da se u svemu sporazume i isprica sto ga tisti. Pisma sinu је poeinjao svecano, kao sto se pisalo u davnim vremenima: Ја, Mon Alija, pozdravljam svoga sina Mark Mona i zelim mu ... Od svih vlasti i dr:Zava koje su protutnjile nad njim i njegovim plemenom, najvise је cenio Srbiju, s kojom је poistovecivao Jugoslaviju: bilo је najvise reda. А najlakse је bilo pod Turskom: Odbljemo placanje poreza - Turci udare s vojskom, а mi s celjadima i stokom u planinu. Turci popale i popljackaju sto nadju, а mi se vratimo - ра opet ne placamo nista ро desetak godina. Najstrasnija је bila kratkotrajna cmogorska vladavina, posle 1912. godine: pokrstavanje na silu, pljacke, ublstva.- Granicaje bila blizu, ра smo se spasavali na srbljansku stranu. Pod Srbljom i u kraljevskoj Jugoslaviji, Ьiо је i kacak (odmetnik) i gonilac kacaka. Upitao sam ga: А ima li sad kacaka?- Nema kacak u komunizaml- uzviknuo је. - Ne moze ima: vlast se ne dr:Zi zakon, сео narod se digne protiv kacak, spija komsija komsiju, snaha dever, brat brata. Povisok, vitak, smedjih ociju, Ьlago povijenog nosa, rumen i tankih brkova, imao је i tu, u tamnici, neceg dostojanstvenog, upadljivo lepog. UZivao је, priguseno, kad bih ga zadirkivao da је Ьiо veliki ljubavnik. - Bilo је i toga u mladost- smeskao se. - Ama је to kod nas u moj vakat bilo opasno. Kad ides kod tudja zena - kao da ides da ubljes covek. 1 moras imas veran drug - da cuva stra:Za dok ti s nju u koliЬa. Znao је mnoge price i pesme iz svog naroda. 1 pesmu о porazu cmogorskog vojvode Marka Miljanova na Novsicima 1879. godine, u kojoj mu AIЬanci dovikuju da su to oni, junaci ljuti, а ne Skodra (Skadar) i Podgorica: zapisao sam te stihove i treba da su negde u mojim hartijama. Kazivao mi је i pesmu о zeni koja је ubila muza i dva sina kad је doznala da јој је muz izdao brata Turcima. Pesma kaze: kad је muza ubila - svoje srce је prostrellia, а kad је decu ubila - oei svoje је izvadila.

71

Slican motiv је zabele:len i kod Marka Miljanova. Pamtio је i pricao nedace lepotice Mrike: otimali su se i krvili oko nje, ne hajuCi о njenoj volji, а i ona је odbezavala, dok se nije udomila gde је volela. 1 tu, u tamnici, jos је priznavan za poglavicu bratstva: sinovci-robljasi su ga odmenjivali dok је Ьiо s njima u sobl, а sinovi nisu na domu poduzimali nista dok ga ne Ьi u pismu Ш na poseti pripitali. Takav odnos је za njega Ьiо veoma znacajan: potvrdjivao mu је da је jos Ziv, jos onaj koji је Ьiо. Nasuprot Cokicu, kome su psovke i socni izrazi ЬШ neizostavne uzrecice, od Mon Alije se retko - samo u srdzbl Ш prepricavanju- mogla cuti ruzna rec. Veoma oprezan i suzdrzan, Ьiо је poverljiv i veran kad Ьi se vec s nekim zЬliZio. Pribojavao se da ga vlasti ne otruju, р а је meni davao lekove da ill proverim. U spevao sam da ga razuverim, ali sumnje su mu se obnavljale. Tamnicuje podnosio tesko- u nadi da се docekati smrt u zavicaju gde се ga oplakati ро zasluzi, а ne da ga roblja5i zaceprljaju kao crknuto pseto. Vlasti u kaznioni su u mnogo slucajeva bile uvidjavnije od sudova - valjda i zbog toga sto su bile podredjene vaznijoj, samostalnijoj vlasti i sto su upoznavale osudjenika. 1 Mon Aliju su pustile na uslovni otpust, posle desetak godina. Bio је detinjski, smeteno uzbudjen, а kad se ljublo sa mnom umalo nije prosuzio: Dace Bog i ti odes u svoj dom pre roka. НаШ

Hajrovic, seljak iz okoline Bijelog Polja, ne samo sto је nepismen, nego nije ni hteo da se opismeni: Sto се to meni? Za moj Zivot i moju pamet to ne treba. Ја nijesam za drugo do da argatujem. Ali i tako пeuk, prost i nestesan, Ьiо је veoma slozene, lukave i stvamosne pameti: u igri "covece-ne-ljuti-se" је kaisario, а da i ne trepne, nista nicije nije prillvatao dok sve ne Ьi izvagao i proverio. Ljudeskara, s obesenim brCinama i cvomovatim celom, jakill vilica, smedje cekinjaste kose i nerazgovetnill ocica u kamenitim rupcagama. Hramao је па Ievu nogu, uganutu u detinjstvu, ali mu to nije nimalo smetalo. Premda је vec Ьiо prosao sedamdesetu, sanjao је о zenidbl ро izlasku iz zatvora. Puki siromasak, bez igde icega svog, nije hajao kako се se snaCi ро izlasku iz tamnice: Najva:lnije је dobaviti kozu, а sklepati Ьiо

72

koliЬu, kraj vode, nije tesko. S kozom i nadnicenjem se moze prezivjeti. - Pricao је da su ти predji ЬШ pravoslavci iz Kuca То је .za njega vec bilo mrtvo predanje. Veoma malo Је znao ~ svoJe 1slamske vere. Ali је и veri Ьiо tvrd - kao da је i vera bila zajedno s njim odvaljena od stene. Nije klanjao - nije imao za to pog~dnosti, а mo~ao Ьi ти se poneko i podrugnuti. Ali Ьi pre ~?av~nJa prom~m?lJю Salavat. Redovno se zapirao, ali ne zbog c1sto~~ - .radю Је to povгSno - nego, "tako se valja", ро proplSlma 1slama.

_.za razlikи od ostalih osиdjenika, НаШ se nije kajao ni na :есiШа, pred strazarima. Strazari sи to znali, ра ga је jedan

Jedared, u sa~, иpitao: Kajes li se, НаШе, sto si иЬlо coveka? _ Ne, bogomi! Zao mi је sto nijesam i onoga sto је s njim Ыо _ obadva sи mi duzni podjednako.

Halil?v :~selak, Halil.ovi rodjaci, vec su u leto 1941. godine - posle 1tall]aпske ofanz1ve na crnogorske иstanike - stupili u "dobrovoljnи ar1tikomunistickи miliciju", koja је cиvala ceste i pripomagala i~alijans~og .ok~patora и poduhvatima. Onje izbegavao da t~ pr:zпa, all se lZ Il]egovog pricanja to dalo zakljиciti. А on~a sи 1h Jed.n?g ~a.na, и j~sen ~941. godine, na njivi napali s~.sed1 .crп~gorc1 1 иblli petor1cu Il]egovih bratstvenika, medju ~Ј1~~ 1 ~e~~ka od desetak godina. Tog decaka је НаШ najvise zal~o 1~~JV1~e za:n:er~o Cmogorcima. Prema njegovom pricanju, Ha]rov1c1 шsи b11I ш и kakvoj zavadi s tim sиsedima. РоЬиdа ~ара?а ;ta Hajrovice )~ Ьila - prema НаШи - preotimanje 1ma;tJ~, ]er sи иskoro 1ti sиsedi stupili u "dobrovoljnu milicijи". Halii.Je onda s ~orodicoп.1 i rodj~cima prebegao u sjeпicki kraj, gde Је vlast drzao mus1Imansk1 prvak i saveznik okиpatora Hasan Zvizdic. U zimи 1944. godine Nemci sи, иz ропюс muslimana podиzeli ofanzivu. U Zvizdicevoj "vojsci" se nasao i Halii Hajrovic. . K~da ј~ НаШ dospeo do риtа koji је vodio u njegovo selo, rzdvoJ:o se 1 krenuo ~a~cit и osvetu. Sneg је kopnio, риt је Ыо raskalJaп, ра se Ha1I11 zbog toga kretao polako i oprezno. Slиcaj ga је poslиzio - НаШ је to nazivao "srecom" - da u ata~ svog ~ela sretne dvojicи иЬiса svojill bratstvenika. Prepoznall su ga 1, kao okameпjeni, poceli da se pravdajи. Imali su 73

i brade- oznaku pripadnistva "dobrovoljnoj miliciji" "srpske" vere (cetnici). Ali on nije hteo ni da ih slu.sa ni da se o?~ire sto su i oni protivnici komunista: opalio је u Jednog: 1 taJ. Је ра~ na mestu, usmrcen. НаШu se zaglavio metak 1 onaJ drug1 se pribrao i preko plota "sinuo" niza stranu. НаШ se odatle vratio. S povlacenjem Nemaca raspali su se i razbezali i njihovi muslimanski saveznici. НаШ је znao da ~а ceka strogi sud, ра se s porodicom sklonio na K?sovo, ~edJu AlЬance, gde је dobezalo podosta muslimana 1Z Sa.ndzaka .. Pricao је: Lako је bilo doc do legitimacЦe. Dva sV]edoka 1 gotovo. 1 ја sam tako svjedocio drugima.

Ali mada su AlЬanci vecinom muslimani, НаШu је njihova sredina bila tudja, ра se prebacio u svoju, "pravu musli.man: sku" sredinu, u Novi Pazar. Tu, nedaleko od grad~, НаШ.sе 1 okucio na ledini kraj recice. 1 tu је proziveo nekoliko god~na. Tu su ~u i deca pristasala. А onje stalno Ьiо na ceku, pazec1 da ga kogod ne prepozna. Ра ipak se to dogodilo, jednog pazarnog da?a. ~а pija~i ga је prepoznao jedan zemljak: Vidio sam - р~са~ Је Н~.ш kako me gleda, da me prepoznao, iako se Ја .nJe.g.a. m]es.am sjecao. - Pokusao је da zaturi trag, .u gr~?u· Ali ~нi11cюnen su Ыokirali izlaze, uhvatili ga i sprovell u B1]elo PolJe. Tamo је i osudjen. Branio ga је sluzbeni bran~a~ •. а sudil~ sudije medju kojima је bilo i rodjak~ uЬijenog. ~a~il mje znao ш svoja prava, ni kako da se Ьrаш. А bud~c1 Је sada.. ~od komunistickom vlascu, malo ko, ako iko, pmnavao da Је iko njegov u ratu Ьiо protiv komunista, uЬiјепо? su sv~doc.i pr:tvorili u pristasu komunista - kao da bradu шkad ШЈе ~ ~":stao. НаШ-је u ratu razlikovao komuniste i cetnike, premda Је_1 Jedne i druge drzao za Srbe i Ьiо proti:VU njih. lstina,, s nJe.govog gledista tu nije bilo neke veli~e ;~zlike- о~ ~e.~vecao ~~1са~~ svojih bratstvenika, ne obz1ruc1 na to koJOJ srps~~J ~OJSC1 pripadaju. Tako nije ni s~vatio, s:~. dok. na rob1J1 ШЈе to prozreo, koliko Ьi za njega b1lo povolJшJe da Је na sudu dokazao da је uЬio cetnika, а ne partizana. Posto је НаШ osudjen, njegova porodica se odseШa u Tursku. 1 on se spremao tamo, ukoliko bude doЬio pasos. А ako 74

pasos ne doЬije, odluCio је da zapocne Zivot u kolibl kraj neke recice. Postojanost u veri i oЬicajima, prihvatanje svog zivota i svog {!оЬа kao sudbine- bez roptanja i zanosenja- nije 1i u tome i pouka koju jos cuva moje secanje na НаШа Hajrovica? Mica, mladic iz zapadne Srblje. Ne secam se Micinog prezimena - niko ga prezimenom nije ni zvao. Ni ime mu nije Ьilo "Mica" - to је bilo tepanje. OЬicna seoska tragedija: siromasni mladic se zavoli s gazdinskom kcerkom, ova ga u jednom momentu ostavlja, а on, namah, puca na nju i smrtno је pogadja. Sam se prijavljuje vlastima, а ove ga - posle jednostavnog sudskog postupka upucuju na dugogodisnju roЬiju. U realnosti, u MiCinom pricanju, sve to је mnogo slofenije. Ona ga је volela. Ona је vec bila kao njegova zena - to је svo selo znalo. Onjeste sironшsan, ali је dobar radnik, snalaZljiv i s nesto skole - Ziveli Ьi nimalo Iosije nego kod njenih. On nije ni trazio miraz, nego nju. Ali njeпi suje pritisli, onaje pocela da se koleba - obecali su је, а mozda se i sama obecala, drugoш, gazdiпskom sinu. Pristala је da se nadjи па pиteljku, na kome sи se i dotad kao slucajпo пalazili. Mozda је bas taj pиteljak, s kojega sи svracali u gaj u kоше sи se ljиbavili - moZda је bas taj pиteljak, kad шu је odrekla ljиbav i potrcala ka kиci, i Ьiо presudan. Bilo је i Ieto- шozda је i to leto ... Mica nije ni umeo da isprica kako se to dogodilo: "рао ши шrak na oci", pistolj ти se obreo и ruci i on је za njom opalio. Tek kad se ona snizala na putljagu - video је sta је иcinio. Nije posao svojoj kuci nije шоgао od sraшote- пеgо k rodjaciшa, а posle dva-tri sata и miliciju. Povisok, okost, krupпih i svetlih ociju, Mica је Ьiо teski srcani bolesнik: ako se пе varam, mesala mu se venska i aortska krv. Preшda preosetljiv i lak na srdZЬu -- vaUda i zbog srcanog оЬоlјенја - Mica doista пiје imao niceg mracнog, niceg dvosmisleпog, а nekшoli uЬilackog. Bezmerno је patio, zbog bolesti i zbog ublstva. Nije sanjao ni о slobodi - ocekivao је smrt, s nekom pritajenom radoscи, premda је revno иzimao lekove. Prema tamnici i visini kazne Ьiо је ravnodusan smatrao је prirodпim ispastanje za ono sto је ucinio. Godila su

75

ти, рориt иtehe, moja иspиtna racioпalis,ticka dokazivaпja da Boga пета. MoZda је zeleo da sa smrcи пеstапе svega sесапја па nји i пjegovog zlodela. .. . Svi sи ga voleli- shvatali sи пjegovu. cis~ •. nen~metlj1VU 1 nemerljivu patnjи. On је opazao ljиbav 1 paznjи kojo~ sи ga okruzivali i strazari i roЬijasi - bilo ga је pomalo stid zbog toga, kao da to ne zaslиfuje. Nije se secao da lije imao srcano obolenje dok је Ьiо na selи: Sta ја znam - Ьiо sam najbolji igrac и kolи, mogao sam da -radim sve mada sam izbegavao teske poslove. Najed~om mије роzШо. Odveli s~ ga ~itno и bolnicи, gd~ ј~ i иmro posle nekoliko dana. Tamruca је za tren postala jOS tuznija i samilosnija.

v izlaganje odnosilo se, pretezno, na idejи na idejи kao veru, odnosno na veru kao idejи. То izlaganje se drugom svojom stranom odnosilo i na "то­ ји" danasnjи idejи - idejи koja svojи apsolиtnost, svojи "nepogresivost", sagledava i dozivljava и koegzistenciji s drugim idejanxa, odnosno и tome sto је, pobljajиci druge, i sama otvorena роЬiјаnји. Drukcije receno: ЬиdиСi svako misljenje, svako verovanje i svaka filozofija, teze i iskazиjи se kao sistem, kao пesto "samo ро seЬi" konacno i istinito- od zаЫиdа i zala takve "konacnosti" i "istinitosti" nema spasa sem и priznanjи druginxa isto takvih prava. Neka prevladava, sa sto manje mиka i nesreca - na krajи krajeva се i prevladati - ono sto је istinitije, odnosno sto је и politici zivotnije, а и naиci nаиспiје. Iz toga sledi da se tako sllvacena ideja razlikиje od ideologije, ako pod ideologijom treba razиmeti- а ја drzim da trebasistem zatvoren, sistem odbojan i .gusilacki prema drugim idejama, drugim ideologijama. Takvo prikazivanje ideje пiје moglo, i da sam to hteo, prikriti da imam na иmи и prvom redи ideje koje pretendиjи na aktivпи иlogu и Zivotu ljиdi, odnosno и drustvenim odnosima. Ustvari sam imao na иmи politicke ideje и sirem smislи- ideje kao izraiavanje dиЬinskih, nezaиstavljivih tokova, ideje kao verи и "nemoguce", и neminovпo, а ne ideje kao пeki odredjeni, neposredni program. Takvo prikazivanje ideje potice, Ш је пeraskidivo povezano,

D

76

osadasпje иopste,

77

sa shvacanjem politiRe kao najslozenije i najpиnije ljиdske delatnosti. Politika је koncentrisani Zivot nacija i grupa, politika se koristi svim oblicima delatnosti, а i politikи moZe koristiti svak - zavisno od svoje snalazljivosti i svog opredeljenja. ZЬog toga је и politici volja vaznija od znanja, vera "и svojи stvar" vaznija od sile, а najvaznije i najpresиdnije jedinstvo analize i intuicije. Politicar moze Ьiti svak - svak na ovaj i1i onaj nacin иcestvuje и politici samim tim sto ne moze Ьiti izvan drustva. Ali politicki vodji se radjajи, politicki vodji postajи samo oni, veoma retki, koji se kroz zamrseni, nepredvidljivi i opaki splet okolnosti probljи svojom voljom i svojom verom - verom razиmnom, shvatljivom i za sebe i za "svoje" sиborce. Dva sи glavna sredstva kojima se ideja-politika odиvek koristi kao inspiracijama i dokazima svoje ispravnosti: religija i naиka. 1 mada se ni religija ni naиka ne svode niti mogu svesti na politikи - svaka ima svojи aиtonomnost i svoje vrednosti ni jedna ne moze izbeci ne samo da је politika иpotreЬljava, а precesto i zloиpotreЬljava, nego i da se njima maskira, da se prikazиje kao njihov najdosledniji zastitnik, ра i njihova sи­ stina. U pradavnim vremenima, dakako, nije bilo naиke и danasnjem smislи - kao otkrivanja zakonitosti na osnovi logickih zakljиcivanja i eksperimenata. Ali је odиvek bilo razиmnog, iskиstvenog zakljиcivanja - bez toga ljиdi ne Ьi mogli da se snalaze, ра ni da zive, и nedokиcivoj i opasnoj stvarnosti. Na lstokи је prevladavalo koriscenje religije и politici. Ni na Zapadи to koriscenje religije nije nikada prestalo, niti moze prestati, obzirom na neotkloпjivu prisиtnost religije и saznanjи, и zivljenju. Ali vec и Antici s izdvajanjem filozofije u samostalnи granи, и "nаиkи naиka" koriscenje naиke и politici иziша malla, dajиci prednost i samosvest politickim vodjima. Sirenje helenizma i zavojevanja Aleksandra Makedonskog inspirisani sи i racionalistickiш uceпjima njegovog иCitelja Aristotela. Та sprega politika-naиka nije пi na Zapadи isla ravnoшerno. U Srednjem vekи religija postaje politika, ali i ona tada koristi racionalna, nаиспа saznanja i dokazivanja. S iпdи­ strijskoш revolиcijoш na Zapadи, а zatiш s indиstrijalizova­ njeш Zeшlje, koriscenje naиke - kako teoretske tako i proпa­ lazacke - и politici је nesto sto se sашо ро sebl razume. 1 78

naиka је

neotklonjivost и ideji i delanjи. Ali ako sи и ranijim epohama religije prevladavale kao svest i inspiracija и politici, s indиstrijalizacijom sи tu иlogu preuzele ideologije - и zaostaloj Rиsiji i porazenoj, kriznoj Nemackoj. Та иloga ideologija nije, dakako, istovetna s onom kоји је politika preuzimala iz religija: s~џia - и skladи s dиhom indиstrijske, naиcne epohe - ideoloska politika se inspirise i motivise pretezno, ako ne i iskljиCivo, naиkom. То је karakteristicno za оЬе najznacajnije ideologije moderne epohe: komиni­ zam- tacnije receno, lenjinizam- i nacizam, odnosno rasizam. Razlicite sи, dakako, polazne i socijalne osnove: komиni­ zam pocinje - иime radnika, sirotinje i potcinjenih - s naиcnim иtemeljenjem mita "besklasnog drustva", dok rasizrni - иime "vise rase" i posednickih klasa - rasne predrasиde иtеmе1јији i "naиcnim dokazima". ldeologije, odnosno politike kao naиke, besиmnje su na '-.-zalaskи. Ali to nije miran i bezbolan zalazak - to је zalazak kroz ratove i revolиcije, jer se radi i о ideoloskim porecima i ideologizovanim drzavnim i socijalnim strukturama. 1 иporedo s opadanjem politike kao nauke, javlja se, obnavlja se, religija kao politika. Nacijama, klasama, ljиdskim Ьicima, и radikalnom preobrazavanjи njihovih иslova, najcesce је prihvatljiva, kao najefikasnija, totalitarizovana svest, kolektivni misticki zanos. Та pojava је najиocljivija danas и islamи, и islamskim driavama. Ali nijedna religija, nijedna nacija, nije bezuslovno lisena takvih "mogucnosti". Ја to ne smatram ni srecom ni nesrecom. Ali sшatram svojom dиZпоsси da sada, pred kraj zivota, иpozorim - Ьиdисi sam nesto slicno, и "naиcnoj" formi, iskиsio i kao protagonist i kao "otpadnik", ра mi svako dobronameran moze verovati: to vodi и proizvoljne eksploatacije i bezakonja, и osvajacke ratove i nasilja. 1 religija i naиka - ро mom sиdи - gube na svrsi i smislи иkoliko se sрајаји, poistovecиjи s politikom. lstina, politika ni njiћ, kao ni ostale ideje i delatnosti, ne pita da 1i се ih i kako иpotreblti za svoje svrhe. Ali od vodeCih naиcnika i verskih vodja itekako zavisi и kojoj meri се religija i nauka oeиvati svojи sиstastvenost - neprolazno, vecno staranje za moralno spokojstvo i lagodnije zivljenje. Ocиvati tu sиstastvenost religije i naиke nije lako, а niti moguce и potpиnoj, beskompromisnoj 79

cistoti. Svestenici i naucnici su takodje ljudi, gresni i opredeljeni u svom, u realnom vremenu: najvise i najbolje sto najbolji i najveCi i Cine, jeste doslednost u ocuvanju integriteta svog verovanja i svoje vernicke licnosti. Borba је za to, kao i za sve ljudsko, neprestana, а cesto i bezobzirna, ali njome se ucestvuje u istoriji i,- sto је neuporedivo vaznije - u vecnosti ljudskog postojanja. Danas је upadljiva jedna, naizgled cudna, pojava: premda nauka neobuzdano, svakodnevno gomila nova saznanja о svetu i coveku, takoreci је pomodno - narocito u reagovanjima na ideologiju - poricanje njene uloge, ра i njene neizostavnosti u drustvu, za coveka. Takva reagovanja, takva gledanja su samo suprotna strana "naucne" ideologije: sada se Bogu, religiji, dodeljuje - u borЬi protiv ateistickih diktatura i potrosackog imoralizma- ona uloga koju su "naucne" ideologije odigrale u rusenju "religioznih" politika. То negde moze i pobediti dato zlo - u Iranu је vec pobedilo. Time se, istina, zapada pod drukciju ideologiju, ali ciji lanci ne moraju Ьiti, mahom i nisu, laksi. Niti је nauka kadra - to i nije njena svrha - da zameni religiju, niti religija - ni ona nema takvu svrhu - iskljucuje nauku: svaka od njih ima svoje svrhe, svoje metode i svoju funkciju. Nauka ne moze Ьiti ni pogled na svet, mada danas nikakav pogled na svet ne moze pretendovati na istinitost istinitost relativnu i vremenu, ako u sebe ne ukljucuje i naucna saznanja, naucnost. Svet obja5njava filozofija, а ne nauka nauka omogucava ljudima da izmene svoje uslove u materijalnom svetu. Nauka ne menja socijalne odnose, mada nikakvi ljudski odnosi ne nюgu da opstoje, ра ni da se zamisle, bez tekovina i uloge nauke. "Naucna politika" је isto takva besmislica kao i protivnaucna politika. Politika, ideja-politika, buduci ona sazima u seЬi sve ljudske пюсi i nadahnjuje ljudsku egzistenciju - jedino politika Ьitno menja odnose medju ljudima i uplivise na sudЬinu nacija, individua, covecanstva. U pravu su oni koji preziru politicare zbog njihovog pretenciozпog svezпalastva i njilюvog vulgarnog samoljuЬlja, ali to nimalo ne umanjava sudЬiпski znacaj politike. Nesluceпi prodori savremene пauke i muпjevita primena пaucnih otkrica пisu potisli ideoloske, а пi druge dogme. Nauka 80

to nije ni mogla, ро samoj svojoj prirodi, cak i kad naucnici ne i sami robovali ne samo naucnim, nego i nenaucnim dogmama. Ali је olako, povrsno i porazno shvatanje koje apriori iskljucuje svaki uticaj nauke na nenaucne oЬlasti, ukljucujubi i religiju. Pogotovu na religiozna ucenja koja pretenduju na racionalna dokazivanja: malo ko razuman danas tra:Zi Pakao u Zemlji, а Raj na Nebu, а ne u ljudima, odakle је masta uzalud pokusala da ih ukloni. Najznacajnija, epohalna su - ро mom misljenju - dva naucno-tehnicka dostignuca, koja се Ьitno uticati, i vec uticu, ~. na odnose medju nacijama i na sudЬinu coveka i covecanstva:"-1 atomska energija i prodiranje u kosmos. Nikada dosada ljudski stvor пiје ni pomisljao da је ljudski um podoban i kadar da stvori sredstva koja mogu unistiti ljudski rod. А samo su sanjari predvidjali da се se covek istrgnuti iz uslova u kojima је nastao i dosada se razvijao. Та postignuca - ta moc samounistenja i taj uzlet iz zemaljskih "okova" - istovremeno su navestili sredstva i naCine koji се deo ljudskog roda, bar neke nacije, osloboditi egzistencijalne ugrozenosti, а neslaganja i stvaralastvo ljudi prosiriti u kosmicka prostranstva: covek otkriva da је Ьiсе kosmicko, Ьiсе kosmickih mogucnosti, ali i da је njegov um kadar, istovremeno, da unisti vlastiti rod. Ali niti се covek zagospodariti Kosmosom, niti се covek samoubilacki razulariti svoj uш - covek, nacije i covecanstvo, kretace se, kao i dosada, ali neobuzdanije, u razaranju i stvaranju, u saznavanju i verovanju. Nauka је oslobodila coveka- а tek smo na poeetku koji kraja nеша- mnogih uza i-nedaca. Vera, filozofija i umetnost povezuju coveka sa svetoш i s Ьitnoscu sveta. Alijedino politika, ideja-politika, moze da iznalazi izlaze i ravnoteze iz ideoloskih рошаша i drustvenill ogranicenosti. Ьi

MUGENJA SU ISKUSTVENA, РА I NAUGNA Fanatizшi, najcesce oni ideoloski i1i verski, besuшnje su i najuocljiviji, а mozda i najcesci podsticaji i pravdanja mucitelja и njihovom cudovisnom i bezumnom, а ipak ljudskom, osmisljeпom zanatu. Ali Ьih dodao - iz onoga sto sam video,

81

сио

i procitao - da sи neodmerena i nemerljiva sиrovost i sklonost k surovosti nedokиcivo иkorenjeni и ljиdima. Dakako ne и svima, nego и nekima - bas и nekima - jer se иnapred ne zna poиzdano, niti moze saznati, и kojima. Као sto sи i Ьlago postupanje i zgrazanje nad mиkama i nшCiteljiшa svojstveni nekima - bas nekima ~ jer se poиzdano ne moze иnapred znati kako се se ko ponasati и иslovima realne ili hipoteticne иgrozenosti licne, porodicne, etnicke ili grupne. Nema leka efikasnog ljиdskom zlи - zlomislima i zlodelima. Mozda је zlo. kao i dobro, bilo jedan od izvora liиdskog postanja i postojanja. Ali ako takvog leka nema, а mozda ne moze ni da ga Ьиdе, ima sredstava i nacina za sиzbljanje i onemogucavanje nasilja i шисеnја. Та sredstva i ti nacini su poznati oduvek, а и nekim zemljama na Zapadu i mnogim pokretiшa sirom sveta, Ьitni su u strukturi driave i sadrzini svesti. Nadaш se i ubedjen sam da ta ostrvca razuma i slobode nece potonиti и okeanima mraka i nasilja kojima se uzbиrkalo covecanstvo. Као najglavniji mi izgledaju: nedvosmislena, nepokoleЫjiva ideja, idejnost. u borbl za otvoreпa, plиralisticka drustva, zakoni koji nepobitпo osiguravajи proklamovana ljudska prava i kaznjavajи mиcitelje i nasihlike, izabrane, odgovorne i kontrolisane, vlasti koje сиvаји i vrse zakone. То је iskustvo rata i revolucije и kojima sam i ја vidno иcestvovao: deca istog naroda vrsila sи istrebljenja ili sиzbljala istreЫjivace, makar i zestokim merama. А mиcenja i nшCitelji - i to treba znati - prenose se и zemljama пasilja i bezakonja iz poretka и poredak, nasledjиju se kao iskиstvo, kao saznanje, s kolena na koleno. Kraljevska Jиgoslavija је delom preиzela to strasno nasledje iz sиltanske Tиrske, а sticala је u tоше i nova, svoja i strana, iskustva: tabanaпje је iz turskih zemana, а iznиrivanje ricinиsom iz fasisticke Italije. Mucitelji, kao i despoti, prenose jedni drugima iskustva i sazпanja, cak i kada sи u svadji i ratovanju: titovski tanшicari su "иcili" ne samo od sovjetskih, nego i od kraljevskih, premda sи se sa sovjetima grdno zavadili, а kraljevinu oborili. Mиciteljsko пasledje је роиzdапа osnova svakom novoш mиCiteljи da prevazidje prethodne. S te osnove on stice nove vestine, nove mogucnosti- iz пovih, svojih iskиstava i tekovina 82

naиke. Bas nauke -

egzaktnih saznanja о covekи, covekovim slabostima i mocima, о vestini obmanjivanja, skrivanja i zastrasivanja, modernim sredstvima: mucitelje ne zanimaju nauke kao takve, nego primena naиcnih saznanja u mucenju. Tako је bilo kad se za naиku jedva i. znalo - . isk~.stv~ је spasonosпo, ali kobno. Sokrata su otrovall. proverenlПl, drzav: nim" otrovom, а najveci umovi su u SrednJem veku opravdavali mucenje vestica logicki, naucnim saznanjima: djavo, d~kako, nema bozansku moe stvaranja, ali ima moc pretvaranja, ра moze zenu oploditi na taj nacin sto najpre u vidu zen.e primi seme, а zatim to seme u vidu muskarc11: иnese u matencu. Politika, pogotovu politicke potrebe despota, zahtevaju efikasnost, а time - uz druga sredstva - i koriscenje nauke. Tako se и mucenju - u odredjenim, despotskim porecima neizostavno udruzuju politika i nauka. Uostalom, naucna dostigпuca i idejne motivacije oduvek sи bili mocna, katkada i najmocnija, sredstva svake politike. 1 savremeni koncentracioni logori sи zasnivani na naиcnoj osnovi - kako u istтeЬljivackoj, tako i u "prevaspitavackoj" nameni. Fabrike smrti - masovno ubljanje tela i "prevaspitavanje", preradjivaпje иmova. Naиcna dostigпиca u sluzbl ideologija, totalna gospodstva nad nacijama, nad drustvom, паd privatnoscu. UЬijanje i "prevaspitavanje" najcesce se vr5e zajedno i istovremeno. Mиcitelji i dzelati smatrajи svojim dodatпim иspehom ako zrtvu smaknu kao pokajn~a Ш kиk_avi:cи: slab~st mиcenika za mucitelja је naslada. :е-а 1pak, brze napreduJe, brie se usavr5ava - zahvaljujuci primeni naucnih dostigпuca - ubljanje. U "prevaspitavanju", "ispiranju mozgova", premda se naиcna saznanja и vezi s tim prate ukorak, ipak prevladavaju tradicionalni, "religiozni", nacini: "u~edjiv~nj.e" komb~­ novanim- fizickim i psiholoskim, odnosno 1deoloskim - batinanjem. Nasilje је banalno, пemastovito. 1 drelatima masta moze da smeta u obavljanju rutinskog zanata. Ali mucitelji nisu bez maste i inventivnosti: kako Ьi, inace, satirali razlicite ljиde и razlicitim okolnostima? Dva su osnovna nacina koja mucitelji dиse koriste: prinиdna 83

samoca, odnosno celijski zatvor, i optuzba zbog "jeresi"' odnosno - mиcenje ideologijom, mиcenje idejom i и ideji. I ta dva naCina najcesce se primenjиjи zajedno i istovremeno: Ьiсе coveka i covekov dиh sи skloni slabostima, narocito kad se nadje izmedjи la:Zi i istine, patnje i иzivanja, smrti i zivota. Mada ne spadam и one koji sи previse stradali, niti sebe smatram mиcenikom, ја sam и svojim tamnovanjima iskиsio i jedan i drugi nacin, а и titovskim tamnicama оЬа zajedno. О .tome је vec Ьilo dosta price и ovoj knjizi i drugim mojim knjigama. Ponovicи, kao savet bиdиcim zatvorenicima, mиcenicima za slobodи: samoci, celiji, mogucno se odиpreti staranjem о svojim svakodnevnim potrebama i secanjem - secanje је neiscrpno kao i mastanje - а od svoje "jeresi" se mogucno odbraniti -raskidom s ideologijom protivnika, odnosno odanoscи, strasnim predavanjem svojoj ideji. Treba znati i иvek imati na ити: niko, makar koliko lиkav i mastovit, шakar se koristio najmodernijom naиkom i totalnom ideologijom, ne moze izmisliti mиke kojima covek - covek predan ideji i svom dostojaнstvu, svom integritetu - ne Ьi mogao da odoli. Tako је иvek bilo, tako се иvek Ьiti. То isto Ьi se, иprosceno i sematski, mogЮ reci i za drustva i narode: propala sи ona drustva, nestali sи oni narodi koji sи izgubili veru и svoje i ljиdske vrednosti. Као sto mиeiteljiшa stoji na raspolaganjи bezbrojan izbor mиka, tako sи i osvajaci i nasilnici и izboru nacina i sredstava ogranicenijedino mogucnostima i interesima, а rlikako, nimalo moralnim skrupиlama, obecanjima i obavezama.

IDEOLOGIJA UTAMNIGЏJE IDEJE, SVAKU REUGIIO

РАЈ

Starci-иblce, moji tamnicki drugovi, nisи se ni brinиli ni patili zbog toga sto ih је vlast lliila i bogomolje i svestenika, ЬиdиСi sи ovi иkinиti и komиnistickim tamnicama. Bиniti se zbog toga bilo Ьi besmisleno i иzalиdno, а patiti liSavanja i prinиde koje naturi visa sila - vlast --ne izazivljи neizbezno, niti sи izazivali, neиtomivu patnjи. Nikakvog roptanja ni осаја-

84

vanja: vlast ima neceg viseg, bozanskog, cimje ljиdi ne shvatajи i нisи kadri da јој se sиprotstave. Ne Ьi se moglo reci ni da sи se starci-иЬice smatrali zakinиtim и svojim pravima: to је takva vlast - vlast s odredjenim, svojim, naeinima i gledanjima. Starci-иЬice sи jedino tugovali, и sebl, za bogomoljom i svestenikom. Blaga potistenost se opa:Zala na svima njima kad Ьismo о tome poveli rec: Ьilo imje zakinиto Zivljenje, dozatvorski naein zivota. Jer и njihovom saznanjи vera, bogomolja i svestenik sи nerazdvojнi, makar sto covek pre svega и samom seЬi veruje Ш ne veruje и bozanstvo. Svi sи oni osecali, i znali, da Ьi im roЬijanje Ьilo lakse s bogomoljom i svestenikom olaksali Ьi sebl ispovescи, spojili Ьi se bogoslи:Zenjem i molitvom s vecnoscи и kojoj nеша grehova ni patnji, а niti neprijatelja i mocnika. Neki sи se - kao sto sam vec ispricao - ispovedali meni. Ali ја nisam ispovednik, niti sain im mogao -- makoliko Ьiо predиsretljiv i иverljiv - govoriti иime Boga, иime viseg Ьiса koje sи nosili и seЬi. Zbog toga se na mene prenosila i njihova tuga. Ali bez njihove pomirenosti, iako sam Ьiо nemocan da ista za njih иcinim, а povrh svega bih Ьiо krivo shvacen da sam postao molitelj za bogomoljce. Primetio sam da sи mladi osиdjenici, иkoliko sam dolazio и dodir s njima, zиdni bogatstva i naslada i mahom obиzeti kao i svet izvan tamnice - "potrosackom groznicom". Vecina nisи нi hajali za Boga, а pogotovu za bogomolje i svestenike. Stavise, шnogi sи ismevali Boga i vernike i siktali na njih - bilo zbog toga sto sи tako vaspitani, Ьilo sto sи se ogorcavali na svoje promasaje i tamnicka ogranicenja. U tome 'је, kod mnogih, Ьilo i dodvoravanja ateistickoj politici i vlasti - dodvoravanja koje ne kosta i ne obavezиje, jer doista је grditi Boga najlakse i najbezopasnije. Ali zlobna naslada s kojom sи oni ismevali Boga i vernike otkrivala је i nesto drugo, nesto dиЬlје i znacajnije. Oni sи time bezali od Boga, od verovanja i ideje, od sanlih sebe. То је jedino bilo nekaznjivo. I ne samo neka:Znjivo, nego se time ispoljavala i dresila neka spиtana, Ьеzишnа i bezmerna srdzba na zivot, na svet, na svojи sиdblnи. Neka иteha је i njima bila nиzna: vaspitaci i stra:Zari nisи mogli da im је pruze, jer se ona, ta иtећа, nalazila izvan strazarskil1 dиznosti i vaspitackih пюguс85

nosti. Evo kako је to izgledalo: Samo jedan иЬiса, Sismanovic iz Topole, molio se javno ostali staгci-иЬice sи to гadili diskretno, mahom ргеd spavanje, ne toliko zbog toga sto Ьi zazirali od vlasti, koliko zbog toga sto sи to smatrali licnim, veoma intimnim. А Sismanovic? Sismanovic, sиmanиt od tamnice, od zloCina ili nepгavedne osиde, nije podnosio zabгavljenost, ра ти је Ьilo dozvoljeno da pгeko­ dan setka ispгed celije kao da је za nји vezan. А izjиtra, napгasit i polиdjen od snova i pгekonoene zabгavljenosti, na setalistu Ьi se nајрге оkгеnио sиnси, stao namimo, coknиvsi cipelama, ра se pгekгstio i pгomгmljao: Pomozi, Boze! - Ш: Slava ti Boze! - То nije Ьilo zabгanjeno, ali sи strazari na to gledali mгko ili podsmesljivo. Jednog dana strafaг "Slovak" pamtim ти naгodnost, јег smo ga tako medjи sobom zvali slиzbenik savestan i Ьlage naгaVi, namгgodio se ili nesto primetio na to Sismanovicevo оЬгасаnје Sиnси, odnosno Bogu. SiSmanovic se оЬгесnио: Sta, је li zabгanjeno pгekrstiti se? Nije zabгanjeno- иzvгatio је "Slovak" - ali nije lepo. Staгci-иЬice sи odгzavali i veгske оЬiсаје, nenametljivo i neprimetno. Postili sи иосi zнacajnih pгaznika. А SгЬi sи i pгaznovali slavu, tako sto Ьi pristedjivali slasnije namimice da pocaste sapatnike. Svecи nisи pallii- to Ьi bilo izazovno, а bilo је ргесиtnо i zabгanjeno. Cokic i jos poneko sи i mene zvali na slavu. Bilo mi је neиgodno, јег sam slavu svojih pгedaka zabatalio Cim sam postao komинista, р а mi је bilo zazomo da је obnavljam. Ali slavari sи to гazиmevali: zvanica si - slavio ne slavio, veгovao ne veгovao. Pozivali sи na slavu i nevemike: vега i tamnica sи mirile i sjedinjavale. Pгidгzavanje veгskih оЬiсаја и kгajnjoj, tamnickoj oskudici i pod bиdnom, sиmnjicavom paZпjom zatvoгskih vlasti, staгci­ ma-иЬicama ne sanю sto nije smetalo, nego ih је ispиnjavalo ponosnom i Ьlagom odvafnoscи. А mene је sve to pobиdjivalo na гazmisljanje - о veri, о zloCincima, о svojoj иlozi и sazdaпjи vlasti. 1 eto, posle toliko godiнa, namece mi se i konacan zakljиcak. Ideologija nije kadгa ni da potisne ni da zabгani гeligijи. ldeologija је kadгa jedino da, za vremena, kinji i mиci vemike. Nasilje је strasno i zbog toga sto idelogija нiје i ne more Ьiti zamena za veru, za idejи. Јег ideologija је vега нasilja, ideja nasilija.

mogu da se setim plice i vulgamije, ра i иvгedljivije, izгeke nego sto је: "Religija је opijиm za naгod." Та izгeka se pripisиje Магksи, а i nalazi se и njegovim splSlma. Ali ја verujem da nije samo njegova, ш~gо ји је on ргеиzео, kao i neke druge- na primeг, "Pгoleteri svih zemalja, иjedinite se!"- popиlame и njegovom vгemenи. No bilo kako bilo, ta izгeka је postala veoma рориlагшi. nајрге и socijalistickim pokretima, а kasnije и komиnistickom pokгetu: aksioma toboznje sиstine гeligije. Ali ta izгeka nije takva kakva jeste zbog toga sto и njoj ne Ьi Ьilo ni zгnca istiнe. 'Ima и njoj i goгke i poгazne istine. Јег kadgod se nasilnici i derikoze dograbe moci i tokove nacionalnog Zivota skгеси и svojи korist - oni koгiste i kleг i klerikalne institucije, а ргеkо nјЉ i гeligijи, za zamгaCivanje svesti, za opijanje i obиzdavanje naгodnih nizina. Religija se time natuгa, ili она pгeиzima, иlogu i lik ideologije. А do takve иloge гeligije dolazi, poglavito, zbog toga sto kleг - i kleг Cine ljиdi! - ne moze da se izolиje od politickih гealnosti, pogotovu ako sи vrhovi kleгa SaZivljeni S mocнicima i S postojecim, vec trulecim, poгetkom. U takvom polozajи гeligija i kleг не mogu da se наdаји, Ьаг dok оlија ne pгotutnji, boljoj sиdЬini od one ideologija i ideoloskih zanesenjaka. Nije lako izbeci takvu, vгemenи i neгeligioznи, иlogu гeligi­ je. Јег ni гeligija, гeligiozne istine i aгgumentacije, nisи date jednom za иvek. One se гazvijajи i dориnјији s iskиstvima i saznanjima. Religija i kleг zive и гealnosti, и politickim иslovi-

N

е

87 86

7

ma i saznajnim dostignuCima. Religija, propovednici i vemici, zapadaju u teskoce i otkrovenja slicna onima u koje zapadaju ideje i zatocnici ideje - kadgod se potvrdjuju i pretrajavaju u svojoj autenticnosti, u svojim sveljudskim vrednostima. S tom razlikom sto religija, izviruci i uviruci u ono sto је neprolazno, vecno u svetu i coveku, uvek ima izgleda da se oporavi i podmladi: nesreca i poraz su samo trenuci u trajanju religija i religije. А ideja, pЬliticka ideja - ona se gasi ako se i potvrdi, ako i ostane verna seЬi, cim se promene uslovi iz kojihje ponikla i koje treba da proшeni. ldeja, politicka ideja moze Ьiti samo beocug u zivotnom, u politickom trajanju grupe i nacije: vremenost, vremenska uslovnost је sudЬina, obrecenost ideje. Vec Ьi trebalo da је jasnije, а i nespornije, u cemu је povr5nost izreke "Religija је opijum za narod". Makar mogla Ьiti, makar Ьivala i Ьiva opijum - religija, kao i ideja, nuznost је covekova samim tim sto on, covek, egzistira i hrve se u nedokucivoш, пesavladivom svetu i u nesavrsenim, zivim zajednicaшa. Makar i sllvatili religiju kao opijum- opijum egzistencijalni, а ne ideoloski - ona је jedina nenametnuta uteha i nekoristoljuЬiva nada u covekovom neizvesnom postojanju, postojanju u ravnodusnom, negostoljuЬivom svetu. Jer ne radi se о tоше da li је religija dobra ili losa, а pogotovu kojaje bolja ili tacnija: religijaje neizbezna- ni zivot nije ni dobar ni istinit. Religija, ideja, jeste najpunija, najpotpunija duhovnost: uшetnost је neodvojiva od religije, nema velikih dulюvпih tvorevirш bez velikih ideja. DuЬlje razmisljanje о nauci dovelo Ьi do slicnih zakljucaka: vera u bozaпstvo i u besmrtnost inspirisala је najveca otkrica, cesto i ona koja su negirala doktrine i ideologiju klera i klerikalnih institucija. Vera i ideja su i u onima koji ih poricu i progoпe. lma dakako i onill koji sшatraju - u te sam spadao i ја dogod sam verovao u nepogresive "osrюve" ideologije - da је zivot шoguc i bez religije, bez vere i ideje. lstina, ја sam, kao i mnogi koшunisti-idealisti, ideologiju poimao i prillvatao kao religiju, kao zamenu za religiju, а da toga nisam ni Ьiо svestan. Nemaш u vidu takve, kakav sam Ьiо ја, nego one koji poricu bez ikakve zamene - religiju kao zivotnu nuznost, kao duhovni vid egzistencije. Razume se da је moguce i tako ziveti - takva 88

mogucnost, u svesti i kao svest, takodje је varijetet Zivota. Ali stvaranje, ali odriavanje i promicanje zivota nije moguce bez religije, bez ideje. Zivot u poricanju religije i ideje, u poricanju zivota i ljudske sudbine: varijetet antireligiozne religije, antiidejne ideje, nepotpun, izopacen zivot - izazovni podsticaj religiji, ideji. А mozdaje vec jasnije i zbog cega sam se zakacio za izreku: "Religija је opijum za narod." U pozadini te izreke је uverenje - njenog tvorca i socijalistickih, odnosno komunistickih pokreta - da ideologija, dakako naucna, moze da zameni religiju. То uverenje nije bilo bezrazlozno - za one koji su verovali i dogod su verovali u istinitost i kreativnost idelogije. ProduЬlje­ nije receno: dogod је ideologija, progonjena i utamnicena, oslobadjala i nadahnjivala prevratnicke i tvoracke snage, ona је i mogla da igra ulogu vere. Та vremena su na izmaku, bar sto se tice lenjinisticke varijante marksizma. 1 to ne samo na razvijenom i pluralistickom Zapadu, nego i na lstoku, gde se lenjinizam sveo na sematizovanu svest monopolistickih •vlastodrzaca i na stvami i neizostavni "opijum za narod." Socijalisticki pokreti u svim svojim varijantama- i reformistickim i revolucionarnim - nisu religiju ucinili suvisnom, а pogotovu se nisu uspeli preobraziti u nove religije. Oni to nisu ni mogli, buduci је ne samo u njihovoj praksi, nego i u teoriji, prevladala politika, odnosno akutni proЬiemi, а potiskivana tragaпja za izlazom iz vecnih i sveljudskih dilema i nesreca. Reformisti su to shvatili na vreme i religiju prepustili licnosti i kleru, docim su revolucionari - "najuspesnije" i u najsirim razrnerarna kornunisti - svoje doktrine, sve skucenije i okarnenjenije s ustaljivanjern rnonopolske vlasti, sirili i ukorenjivali silorn i privilegijama. 1 politika i religija su u zivotu, tokovi su Zivota. Nernoguce је religiju i kler, kao sta bilo drugo, odvojiti od politike. Niti kler i religija rnogu pristati na odvajanje od politike, а da se ne odreknu sarnih sebe, svog staranja о zivotu i sudbini ljudi, а neknюli о zivotu i sudЬini svojih vernika. Nerna, niti rnoze Ьiti, slobodnog drustva i slobode licnosti bez slobode religije. Politika i religija se dopunjuju i sukoЬljavaju. Politicka rnudrost i religiozna postojanost iznova uspostavljaju harrnoniju, razurnevanje i saradnju. 89

TAMNICA

ЈЕ ВОZП DOM

Tamnica је BoZji dom - to osecaju na sebl, i kad ne znaju, ne samo suznji, nego i tamnicari. Jer tamnica је dom patnje i nadanja - tragicnosti i uspinjanja covekovog. 1 jedno i drugo, patnja i nadanje, ugradjeni su u postojanje, u "bozanski lik" covekov. Pogotovu је tamnica kuca BoZja za ideju. ldeja је Bog ako је ideja - bilo da Boga ima i1i nema. lma poslovica: "Tamnica је za ljude." Tu poslovicu Ы trebalo upotpuniti: Tamnica је za ljude, jer је dom Bozji, dom idejni. Tu, u tamnici - kao i u dobrovoljnom pustinjastvu - ideja dozreva, saznaje sebe i sluti svoje mogucnosti, svoju ostvarenu buducnost. Mnogi su i neposredno doziveli Boga - svoje spajanje s vanvremenim i nedokucivim silama - u tamnici. Malo је onih koji, makar na tren, nisu doZiveli ociscenje od stvamog i vremenog. Ali tamnica mnoge i ozlojedjuje i okrece protiv Boga, protiv ideje. Malo је onih koji nisu, makar na tren, poistovetili Boga, ideju, sa zudnjom za vlascu i za nasladama: kakva vecnost, kakvo Zrtvovanje, kad mozemo, i moramo, proziveti samo ovaj, nepobltno jedini i stvami, zivot? Tamnica је i kuca demona i zala - u coveku obltavaju i mahnitaju Satana i Pakao. То znaju tamnicari, to osecaju su:Znji: od njih, od demona i zala, braнi i spasava samo Bog i1i ideja, Bog-ideja. Nada i spas su u coveku, u njegovoj veri u sveljudsku ideju i нjegovoj volji da se za nju zalozi i svojim zivotom. U svojim tamnovanjima nisam doZiveo ni Boga ni Satanu: oni su nerazdvojni, а ја, vec odavno bez religije, samcijat sa svojom idejom i svojim moeima i slabostima, nisam ni hteo ni mogao izvan sebe. Ali i mene su ozarivale nade i raspinjali besovi: nade, makoliko nestvarne, ispoljavale su se kao razlozne i moguce, а besovi, makoliko razlozni i opravdani, kao divlji i sumanuti. Ali kad se nada gasila, а bes stisavao, izmedju mene, ucelijenog, i spoljnjeg sveta, nevidljivog i neogranicenog, uspo-

90

stavljala se - najcesce i najsnaznije kad mi је bllo najteze i kad sam najvise sumnjao u sebe - nevidljiva i neshvatljiva, ali slucena, bezmalo culna veza. То је bila veza s prostorom, slobodnim i bezlicnim. 1 u tom prostoru - sa svojim narodom koji, ugnjeten i zaludjen, trpi i Ьludi. Veza s borcima za slicne ideje - za slobodnije tokove drustva i slobodno iskazivanje licnosti. S borcima kojih nema, koji се se, mozda, javiti jednog dana. А ako se borci nikad i ne jave - veza s idejama neunistivim i neugasivim dogod traje ljudskog roda, veza s ljudskim Zivotom i trajanjem. Ја i svet, ја i ljudi, Ьivali smo jedno. Ја cestica ljudske prolaznosti u bezmerJU ljudske neprolaznosti. Uzidati sebe, svoj um i svoju dusu u trajanje ljudsko, kao ciglu u tamnicu - u ogromnu, nedoglednu tamnicu. Uvek sam se osecao smiren i ohrabren posle takvih doZivljaja. 1 mada ih nisam mogao ni izazvati ni predvideti, bilo је dovoljno - dovoljno protiv mojih slabosti i dvoumljenja - sto sam znao da su takvi dozivljaji mogucni, da је takva veza stvama - stvarna u meni, delatna izmedju mene i sveta. 1 ta veza је blvala sve redja, mada ne i slablja. S mojim unutamjim snazenjem, s mojim uzivljavanjem u ideju i poistoveCivanjem s njom - tek na tren Ы me obujmila svojom nedokueivom i neobjasnjivom pouzdanoscu. Nisam za:Zalio sto nemam religije i Boga: da li zbog toga sto sam imao ideju? "l..~ Је li to Bog? Је li to vera? Ја ne znam. А nije ni va:Zno. Znam pouzdano da је bila ideja i da se to dogadjalo meni. А ја pricam samo ono sto znam i osecam - pricu о sebl, о ljudima.

POKOJNICI ZIVE S NAMA, U NAMA: MILIVOJE, ALEKSA

Dogadjala se, ostvarivala se jos jedna povezanost, bliska i istovremeno zapanjivo konkretna: izmedju mene, usamicenog, i moje izginule brace, mladjeg Milivoja i starijeg Alekse-Beca. Najcesce i najneposrednije u zimi 1958 - 1959. godine. 1 to 91

zacudo, posle jutarnje setnje, kada bih se, vec priЬran i sтiren, vratio u nezagrevanu saтicu: oni, braca, pridruzili Ьi тi se odтah, kao da su ocekivali da se vratiт. Nisu se zadrzavali dugo - kako-kad, desetak do petпaestak тinuta, ako sат тоgао tacno da procenim. Ali i kad пisu bili tu, u samici, ја sат slutio i osecao da su u prostoru - da bdiju i da се se opet pojaviti. Ја ih nisaт тоgао zazvati, makoliko se osecao u nevolji - oni su odredjivali svoj пailazak i procenjivali тоје nevolje. А cudпo, dok su oni bili uza те u saтici, u taтnici, inace bucnoj, utisalo Ьi se rezanje kljuceva, trupaпje ро gvozdeniт stepenicaтa i bravaтa, dovikivanje osudjenika i strazara: besuтnje Zivot zatvorski пiје Ьiо stao, nego sат se ја Ьiо toliko zaneo njiтa da nista nisaт cuo. Tako nisaт osecao ni studen, ni ista drugo, preтda sат stvari priтecivao i postupao razuт­ no kao kad njiћ, brace тоје, nije Ьilo. Nisu те ni oтetali ni u сети - desavalo se da stra:lar, u njihovoт prisustvu, otvori vratanca da Ьi тi osudjenik ubacio ЫеЬ i1i noviпe. Braca Ьi se kao na tren povukla - da ubrzo роtот napune svoje mesto i ozare теnе i samicu svojoт topliпoт. U prvi таh sат osecao neku jezu od njihovog prisustva: Mozda to ја ludim - otkud oni kad ја ne verujem u duhove, kad ih ne vidiт i ne рiрат? Ali sат ubrzo navikao na toplinu i hrabreпje koje su oni donosili. Radovao sат iт se i prizeljkivao ih, таdа od теnе, od тоје volje i svesti, nije zavisio njihov nailazak. Mogao sат nepogresivo da zamislim njihovo prisustvo i da se u:livim u njega - to se dogadja i dok ovo piseт- ali njihovo stvarno-nestvarno prisustvo nije zavisilo ni od тоје volje ni od тоје svesti.

Nikad nisu dolazili odvojeno, nego uvek skupa. Razmestali su se nehajno, ali uvek tako da ја imaт u vidu obojicu, а oni obojica теnе. Dakako, nikad ih nisam opazio otelotvorene, sto rlije uтanjivalo, u тeni i za mene, njihovu prisutnost. Ponekad Ьi se obreli na тојiт stranaтa- s leva i s desna - ali те nisu podupirali. 1 razgovarao sат s njiтa, bez reci, bez glasa - razgovarao uopsteniт ројтоviта, zeljaтa i obecanjima. lstupali su svaki na svoj nacin, vec рrета tоте kakvi su i u zivotu bili - Milivoje 92

sa suzdrzanoт Ьlagoscu, Aleksa s prekoт odva:lnoscu. Ali nisu те nikad prekorevali, niti navaljivali na теnе: njihovo prisustvo је Cinilo da sebe prekorevaт i podsticem - prekorevaт za nedouтice, hrabrim u otporu. 1 tada, kad Ьi se oni stvorili kraj теnе, jedino tada те nije pekla gri:lnja da sат ija kriv za Milivojeve тuke i za Aleksinu pogiblju. U koтuпisticki pokret Ьi se oni- kao i тnogi poletni mladici iz пjihoviћ generacija - ukljucili i bez теnе, ali sат ја - svojiт uplivom i svojiш tатпоvаnјет u kraljevskim taтni­ caтa - ubrzao njihovo opredeljivanje i uтesao se u njihovu sudЬinu.

Aleksu, naglog i ogorceno hrabrog su ubili iz zasede, а Milivoja ... Milivoje, ranjen, dopao је u тuciliste na Banjici u Beogradu, gde је odoleo dvoтesecniт тucenjima, da ga odvuku, satrte snage i poremecenog razuтa, na streliste u Jajinciтa.

Milivoje, Milivojeve muke i postojanost u postenju i ideji, tistale su ше i obavezivale, а Aleksino plahovito junastvo i neseblcnost su те hrabrile i upozoravale ... Milivoje kao da је govorio: О шukата zпas dosta, dosta si ih i iskusio, mada i не slutis sta sат ја тоrао pretrpeti od тuCitelja zudnih karijere i, uverenih u svoju тucilacku inveпtivnost. Ра sta, ako te izlaiu dusevnim, uшпiт mukaтa - dusa i uт su neiscrpni u пapadu, neiscrpni i u odbrani. А ludilo? Bojis se ludila? Ni ludila ne treba da-se bojis: ludilo za ideju -:- to је istinsko Ьlazeпstvo, trijuтf ideje u cistoti i zrtvenosti ... - Aleksa је govorio redje, ali odsecnije: Smrt - da li smrt postoji? Postoji svest zivЉ о sшrti. Nista drugo - sтrti nета. Ораiат da se sтrti ne bojis - bojis se sraтote. Smrt za ideju iskupljuje sve sraтote i grehove i podstice zive - hiljade, тilione zivih, na podvig i zrtvu ... Braca nisu sтatrali s\'oje zrtvovanje za ideju uzaludnim preтda su se тnogi njeni zatocnici izopacili, а i ona sата pokazala, и stvarnosti, neostvarivom: ideja, vera, verovanje nisu uzaludni saтim tiт sto nadahnjuju na :lrtvu i ucvгScuju vrednosti. Bilo ше stid, do nepodnosljivosti, pred izginuloт bracom kao da ЬЉ ih ја ponovo, svojoт rukoт, ublo, ako Ьih izdao ideju - svoju ideju, sebe i njih. 93

Vernik, idejni borac nikad nije sam- i1i је sa sumisljenicima i buducim Zivotom, i1i s mrtvima. S prvima је sigurnije i vedrije, s drugima pouzdanije i postojanije. Mrtvi ne izneveravaju, blesak ideje u mrtvima је negasiv, klica Zivota u mrtvima neunistiva ... Ni sada nisam sam, premda me mrtva braca ne obilaze: valjda sam se najzad spojio s bracom i nasao bratski, sveljudski put.

·vri amnica је kuca ljubavi, kuca besnih pozuda i bezumnih ljubomora. S tim strastima se, ро zestini, moze jedino uporedjivati ostrascenost, zanetost idejom. Ako oЬican, kriminalni osudjenik trpi i izgara zbog nasladnih lisavanja, idejni, politicki osudjenik izgara i erotskom zudnjom i idejom. Ali on, politicki osudjenik, u prednosti је, uprkos tom dvostrukom sagorevanju. lzgarenje idejom i u ideji ako i ne potiskuje i ne smanjuje, svakako zablescuje i podredjuje sve druge strasti. Politicki osudjenik је onoliko gospodar sebe koliko veruje u svoju ideju i koliko јој је predan i dusom i telom. Tamnica umnozava strasti i zanose. Tu ljudski stvor svejedno da lije musko i1i zensko, svejedno da lije kriminalac i1i politicar - raspinju i mrve zudnje. Tu је ljudski· stvor sav ra8cerecen, raskidan u umu i misicima, u nervima i osecanjima, tu svaki njegov dram, svaki atom i svaka pomisao damaraju i gore iudnjama bez mere i bez razbiranja. Tu se strasno opaza, tu se zudi vlastito telo. Zudnje roЬija8ke su razorne i muciteljske, surove i seЬicne. U tamnici se slute, u tamnici se opazaju plime i oseke zudnje - plime su nagle i ne zna im se granica, а oseke ostavljaju razrivenu, gorku i tuznu pustos. U tamnici se sav ienski rod - а u ienskim tamnicama besumnje muski rod - preobrazava u voljenu ienu, а voljena zena u bezrazlicno, univerzalno iensko. 1 ne samo to i tako, nego sav prostor i svi predmeti Ьivaju eroticni: oЬlaci se pretacu u dojke i butine, а nadraiaj је toliko

т

94

95

--------....----------------------silovit da se tesko uzdriati od пasrtaja па zemlju, па zidove. Iz svega kao da cure slasпi sokovi, obllпa i podatna zeпskost ispипjava kosmos. Mozda u kosmosи i пеmа drugog zakoпa sem sрајапја dva pola, dva priпcipa, svet niko nije stvorio, пеgо se оп sam obпavlja пesvesпim strasпim grcem, svojim pocelom i

raspricavam, cak i kad Ьi to bilo predmet шоg literarnog istraako izпeseш svoj utisak da su se seksualni delikti i izopaceпosti оgrошпо povecali и odпosu па predratni period. S drustveniш preturbacijama i пaglom iпdustrijalizaci­ joш pokidale sи se patrijarhalne пorme i suпovratile mпoge

trajaпjem.

licпosti.

Те пеsапе,

te lude посi. I te meseCirie bez meseca - mesec је skriveп пegde iza resetaka, а meseciпa plavi, izиmljиje pozudпim secaпjima i pofudпim zeljama. I ti gvozdeni, robljaski kreveti, s иlezaпim slamaricama i zasmoUaпim cebadima kad Ьi makar јеdап takav krevet mogao da isprica sva strasna поспа ispastaпja, Ьludпa prisecaпja i razЬlиdпa иzivljavaпja, tiшe Ьi Ьile iskazaпe sve zиdпје i sva zudпa mисепја ljиdskog roda kroz sva vremeпa. U robljaskim srediпama и kojima sam robljao, zudпje su Ьile suzdrzavaпije komunisti-robljasi mahom su prikrivali svoje zиdпје i prilagodjavali se i и tome пormama svog kolektiva, а delom su se i izivljavali u ideji, а starci-иblce sи bili patrijarhalпi i vec zgaseпih zudпji. Ali i и tiш srediпama sи se zиdпје i lјиЬошоrе iskazivale - kod komипista kroz potisпиte zelje i razjarivaпe "klasпe шrzпје"' а kod staraca-иblca и роtајпош proveravaпjи svoje mиskosti i strahovaпjи da се im mиskost presahпиti pre пеgо se doшognи slobode. Ја sаш

erotske teme, а пikada - пisаш ispovedao svoje iпtimпosti. Driiш i sada da tako treba da postupa пе sanю idejпi borac, пеgо i svako пerazшetljiv i promisljeп - borac se otvara idejoш i u ideji, ispovedaпja uvecavajи sraшote i sramote sиdeoпike iпtimпog zivota. Ovde sam cak i opsirniji i пesиzdrzaпiji пеgо sto Ьih to Ьiо u privatпoш razgovoru - duzaп sаш da i u tome pruziш Citaocи sto tаспiји slikи. А sto citalac песе пасi mпogo vise od uopsteпog obrisa, to пе potice sашо iz moje ozЬirпosti, пеgо, vise, iz mog sиzdrzaпog driaпja па robljama i oskudпosti шojih robljaskih erotskih sаzпапја. Naslиsao sаш se, dakako, od robljasa cиdovisпih i cиdesпih erotskih zlodela i zgoda - cak i шasta markiza de Sada је prema tome siromasпa. Ali ovde пiје mesto da se о tоше пikome

96

-

uvek izbegavao razgovor

па

пi пajЬliskijiш drugoviшa

zivaпja. DovoUпo је

Јеdап stra:Zar mi se pozalio da је homoseksualizam za njih, strazare, mucaп proЬlem i zbog toga sto se iz пјеgа radjaju ljubomorna zloCiпstva: јеdап robljas је i u mom prizemlju cekao izvrieпje smrtne presude zbog toga sto је zario turpiju u srce svog пevernog ljиbavnika. А сио sam i ovu stravicпu, samo и zatvoreпim, policijskim sistemima verovatnu pricu: ima policajaca koji sи se dovili da siledZije i пepokornike smirujи tako sto па пjih пapиjdavaju homoseksиalce.

Izпеси

samo пеkа svoja zapazaпja i preZivljavaпja. dozivljaji па roblji zamisljaju se, dakako mahom поси, kao пеоЬiспi u iskrivljeпim, izmastaпim pozama: rоЬiјапје ипаkаzије erotsku mastu, erotsku prirodu. Nasиprot, erotski sпovi su оЬiспi, prirodпiji - poze jedпostavne, пesmis­ ljaпe. Sап sadrii i izra:Zava sustiпu i licпosti i vrste. Iпасе sи sпovi, ljubavni i svaki drugi - ја sam cesto u sпu vodio raspre sa svojim Ьivsim drugovima - velika mиka robljasa. То sи, skoro bez izиzetka, dugotrajпa, teska i mracпa sпovidjeпja, koja se i posle Ьиdјепја пastavUaju u sporom, parcijalпoш i Ьипоvпоm primaпjи stvarnosti i u svadljivoj пetrpeljivosti. Ni ја, mada sam Ьiо svestaп te pojave, пisam uspevao da је sasviш, uvek, prevladam. Starac Cokic је govorio za mепе: Fiпi covek - posle prve setпje. - А dovoljпo је ako zakljиciш: robljas treba da zпа da takve, trabипjave i zamucпe, sпove пе moze izbeci, ра пе treba пi da im posvecиje раZпји robljaski sпovi se, srecom, pamte mапје пеgо опi sa slobode. Ljиbavni

S roblja, iz rоЬiјапја, poticи i moja erotska sаzпапја- da је i musko tesko Ьiti, kao i da se zепе и erotskim zeljama i dozivljavaпju Ьitпо пе razlikиjи od mиskaraca. Prvo sаzпапје iша malu, сиdпи predistorijи: и vreme mog posledпjeg robljaпja - od 1962. do 1966. godiпe - и secaпju шi se obпavljala i moja шladost, пarocito опа u Beogradи, s pocetka nюjih studija 1929. i 1930. godiпe. Bio sam izЬirljiv i 97

sиzdrZan

prema zenama. А grad, ponиdan i nespиtan - grad dahtao pofudom, svakи иliси grada plavila је zenskost tudja i nedostupna. Bradavice dojki pиpile sи kroz tkanine, listovi sи sevali i bokovi se izvijali, а mene sи isprazne zиdnje osamиCivale i izazimale. Lиtao sam cesto, и dиgim jesenjim i zimskim noCima, ni sam ne znajиci kиd i radi cega - traZio sam bezimeno i bezlicno, vecno rensko. А zensko - ono koje је imalo svoj 1ik i ime - pripadalo је drugima ili ја nisam иmео, nisam se odvaZavao da ти pristupim. Trpljenje, izgaranje kome se mora odolevati - da se ne zapadne и vulgarnost i siledZijstvo. Nisam Ьiо bogat - а i sta Ьi mi to vajdilo, kad mi је bilo neshvatljivo i mrsko kиpovanje zene i ljиbavi? Tako је to bilo, tako me ispijalo apstraktno rensko и traZenjи konkretne zene. Ali tada ја to nisam prihvatao i shvatao kao teskocи mиskosti. То mi se tako иoblicilo и saznanjи tek na poslednjoj roblji, vec и mom starenjи: tesko је Ьiti zensko, kao i mиsko, nije lako ljиdskom Ыси и ljиbavi, kao ni и zivotu. Drugo saznanje - da se zene и erotici Ьitno ne razlikujи od mиskaraca - иoblicilo se takodje na mojoj poslednjoj roЬiji kroz ozivljavanje sесанја на jedatl doZivljaj iz 1937. godine. Naime, komиnistkiнje-robljasice и kаzШоШ и Pozarevcи, navestile sи stupaнje и strajk gladjи, trazeCi da im polozaj Ьиdе izjednacen s omm njihovih drugova и kaznioni Sremske Mitrovice. Тај strajk је trebalo spreciti, Ьиdисi sи и ministarstvu bili obecali advokatima da се polozaj osиdjenica izjednaCiti s polozajem osиdjemka: to drugarice и Pozarevcи nisи znale i to im se moralo saopstiti da ne Ьi stupile и strajk. Ali и Beogradи је ilegalna partijska organizacija bila do to mere dezorganizovana provalama, а partijski advokat zaиzet ili odsиtan, da sam se resio, premda kompromitovan kao doskorasnji robljas, da se licno prijavim kao zet na posetu и kaznioni jednoj drugarici. Та drugarica me Шје poznavala, ali је сиlа za mene i и trenи se sнasla na poseti - kao da sam јој doista zet. Saopstio sam јој zbog cega ne treba da stupajи и strajk i sve se svrsilo и najboljem redи. Ali i jos tri-cetiri drugarice imale sи istovremeno posetu, ра sи sve one, иprkos negodovanjи strazara, spopale da se grle sa mnom, stiskajиci me grcevito i ирiјајисi mi se и иsta: one sи to radile s istom vatrenoscи i na isti nacin kao sto sи i nшski osиdjenici и Sremskoj Mitrovici grlili i ljиblli svoje

је

98

dragane na posetama. Pиstio sam im, dabome, da rade sta hoee - sve dok nas trpeljivi i dobrostivi strazar nije rastavio. SиprotШ pol, kao i Zivot, tek и tamnici postaje neiscrpna, nedostizna tajna. Nasиprot, ideja tek и tammci postaje иverljiva i konacna, iskristalisana mozganjem i izdrZljivoscи. Pregorevanje zelja, sagorevanje и vlastitim fudnjama ne samo sto ne smanjиje, nego pre razиzdava pozиdnost, ali, besиmnje, kali idejи i иkorenjиje је и svakи poru licnosti. Strast и tamnici ne pogiba, nego se ideja ostrascиje. U tamnickoj teskobl covek i samom sebl postaje teskoban. Tamnovanje raskida i pritiska, spolja i iznиtra. Ali tamnovanje s idejom, и ideji, иzdiZe coveka и vedre, sanjarske beskraje. Ne znam sta Ьi bilo раtШје i иzvisenije od robljanja - sem sиdblne robljaskih zena. Pacenje i poniZenja, strpljivost i batrganje robljaskih majki i sestara, а jos vise sиpruga i dragana, јеsи najpotmиlije, neprimetne, bezdane nesrece. Stradanja i vredjanja, Zrtvovanja roЬijaskih Zena jos nemajи koliko ја znam - svog pesnika, mada svojom nenametljivom, velicanstvenom tragicnoscи to zavredjиjи nista manje no najpotresnija dozivljavanja i najtragicmje, herojske sиdЬine. Robljaske zene sи izlozene- иtoliko vise sto sи roblja5kesvakojakim prohtevima i nasrtajima. Robljaska zena treba da је lak, podatan plen, samim tim sto је samotna i osramocena kao zena robljasa. Ona је robljas koji nema Ш one i onolicne zastite koja је njenom mиskarcи и tamnici dodeljena. One, robljaske zene, оsиdјене sи da otrpe sve иvrede i sve исеnе - da и sebl zatome ponos i zaguse pravedni gnev i glasni protest. One оЬiјаји advokatske kaнcelarije i prefrigane advokate, sиmorne sиdmce i ravnodиsнe sиdije. Cesto је sav taj trud иzalиdan kod zena politickih robljasa иvek иzalиdan. One, te zene, znajи иzalиdnost svojih napora, а ipak ne sиstajи - nada se ne gasi, savest nalaze da se cini i nemoguce za spas voljenog Ьiса. Ali tek ро osиdi agilnost i odanost robljaskih zena se i sisteшatizиje. One spremajи pakete, prema zeljama koje znajи i koje slиte, one redovno pisи pisma s nadeznim vestiшa, one sшisljajи tajni jezik sporazumevanja i domisljajи se tom jezikи, na njih spada zivot doma i poroda, one nikad ne propиste voz i аиtоЬиs da Ьi stigle na vreme na posetu svom исvтSсије

99

najdrazem, roЬijasи. One dovode na posetu dеси ~ Cist~ odevenи da deca ne zaborave оса, da se otac razel1 dece 1 иveri da nista nije propalo i da ga dош i porodica zeljkиjи. А na poseti dосеkији ih nepoverljivi i kruti straiari i n~rvozni, isfrustrirani i svadljivi roЬijasi - sinovi, braca, dragaш. Ali nista ne smece te zene s neЬiranog stradalnickog риtа. Majke izaziшa nada, ali nikakvo beznadje nije kadro da im nadи odagna. Sestre tugujи neиtesrю, sestre saиcestvujи verno. А lјиЬе i dragaнe ceznи i zиde. Ceznи za druzbom, zиde za zagrljajern voljenog иtamnicenika: ceznje bezizgledne, zиdnje bezdane. 1 оне sи иtашniсене, tvrdje i tamнije, jer sи spиtane soborn i ljиbomorom dragog iz tamnice, и svetu razиzdanom i

porodicom, narocito sa sиprugama i draganama - tek ја se nisaш svadjao nikada. Istina, za to и predratnom tamnovanjи, s Mitrom, nisam imao ni prilike ni ideoloskih razloga, а и posleratnom tamnovanjи za to sиpruga i sin - Stefica i Aleksa nisи ni davali povoda. Ali prilika i povod nisи ni nиzni roЬijasи da pokrenи bes i jed и njemи. Desavalo se i meni da рориt senke od oЬlaka sиmnja i ljиtnja nalete na mene - na tome se i svr5avalo. RoЬijas, pogotovu idejni roЬijas, dиzan је da postuje svoje zene, da Ьиdе nezan i trpeljiv prema njima: to је nalog ideje, ideje и najcistijem vidи, jer zivot roЬijaskih zena је patniji i zrtveniji, brizniji i zamrseniji nego roЬija5evo tamnovanje.

ponиdnom.

Na roЬijaskи lјиЬи нasrce svak, s ponиdama i obecanjima. Nasrce i drug roЬijasev, koji је pre izisao iz tamnice - izgaran, on traii kakvu Ьilo zени. Nиdi se prijatelj iz mladosti- иvek ga је privlacila ta, sad roЬijaseva zena. Nиdi se mиsko s иlice, s priredЬi, nasrcи saradnici iz kancelarija i radionica, ишilјаvаји se dојисе нetrpeljivi koшsije. А roЬijas, dragi i jedini, on sиmnja, on је svim нezadov?­ ljan. U rюсiша ga razdirи i pomamljиjи zamisljanja, podavaщa i spajanja njegove drage i jediнe. U нjenim P,is~ima, и sја~и njenih оСiји i smijиljenjи njenih иsana on naslиcиje, on nepob1tno vidi нјеnо pohotljivo neverstvo. Spиtaнi, неnюснi da odиse, roЬijasi se najcesce, najнeobuz­ danije okomljиjи na dошасе - na majke i oceve, Ьrаси i sestre i, dakako, na lјиЬе. Na lјиЬе нajneobиzdanije i najnepravednije. LјиЬа је za roЬijasa najbliskiji, najposvojeнiji deo nje~a samog. SrdeCi se na lјиЬи, roЬijas se srdi i na sebe - na svoJe patnje i neиspehe, на svoje ilиzije i нemoci. LјиЬа to наslисије, lјиЬа to shvata- ona se sиzdrzava i vise но sto је и njenoj moci. Ali roЬijas најсеsсе нiје kadar da se sиzdrzi - da Ьi potom, и celiji, siЬao i vredjao sebe zbog svog postupaнja. Sve do pred kraj rоЬiјанја и kraljevskim kaznion~ma, _nik~ nije posecivao. Moida sаш zbog toga pregoreo 1 srdzbe 1 zanose, ра se nisam jedio na svojи draganи Mitru kad mi је najzad dosla на posetu. Nesto to, а nesto i sto sam imao i dosta vremena da zapazim i proniknem и te roЬijaske svadljivosti s те

100

MITRA ОЬа moja tamnovanja- i ono и kraljevskoj i ovo и titovskoj Jиgoslaviji - neodvojiva sи, и meni, od voljenih zena - od

Mitre i Stefice. Stavise, i moje ideje, idejna sazrevanja и tamnicarna, povezani sи s obavezama, s ljиbavljи za Mitru i Steficи. Povezanost sa Steficom nije ista s povezanoscи s Mitrom, kao sto ni ideje nisи bile iste. Alije veza ljиbav-ideja i и jednom i и drugom slисаји nesurnнjiva i delatna: emocionalnost i misaonost se preplicu, sudaraju i popunjujи. Kada sи те 1933. godiнe kraljevske vlasti иhapsile i osudile na trogodisnju rоЬiји, Mitra, moja ljиbav za nји, uskipela је iz svih mojih poriva, razdiruci mi grudi i pornracujиci pamet, obesmisljavajиci, na trenutak, i sarnu ideju: ljubav је iskusavala idejи.

Ali s trajaцjem tamnice i s jacanjem istrajnosti, ocajavanje za Mitrom se preobrazavalo и zrelи, svesnu i toplu сеiнји, а ideja, idealizam, и strиktuiranи, racionalizovanи i нemilosrdnи ideologijи: ideja, tamnica-ideja stisala је i иcvrstila ljиbav. Mitra se spajala s ideologijom, а mozda i ideologija s Mitrom, nikad se ne poistovecujиCi, ali obavezиjиci na vernost i doslednost. Ako ne Ьih Ьiо ideoloski dosledan - osecao sam kao da bih izneverio i ljиbav za Mitru, takodje vec komиnistkinjи, а ako bih prenebregao Mitru - kao da Ьih odstupio od jednog od zaveta ideologije. 101

I tako је tri tamnicke godine, iz dana u noc, iz rюci u dan, Mitra urastala u ideju, а ideja se nadahnjivala, oplemenjivala Mitrom: Ьiti konшnist, sav i doveka, rlije bilo zavisno od odnosa s Mitrom, ali је borba za komunizam, zivot za komunizam zamisljan, пeodvojivo, s njom. Mitrine tamne oCi, zacudjeno izbuljene i uvek spremne na podsmesljivost i1i tugu - te oci su pronicale u mene, tim ocima sam prodirao u svet i u ideoloske zamrsenosti u toku sve tri zatvorske godine. Моје telo је pamtilo oЫike Mitrinog tela njena koza је grejala moje dlanove, а njene usne oZivljavale moje. Ali nikad Mitru - kao ni Steficu, kasпije- nisam doZivljavao kao zenku, prema mi :lelja za njom nije izlazila iz pameti, premda tamnica pobudjuje gresne i razЫudne zelje. Voljena zепа пiје tanшicka zena: tamnicka zena је svaka druga, tudja zena i - univerzalno zensko. U tamnici је Mitra voljena u Cistoti, kao i ideja, ideologija. Mitra је bila toplina, zivotnost zivota, а ideologija - ideologija је Ьila vera, Cista, nezasenjiva. Kada sam dopao tamnice Mitra је Ьila neiskusna, dvadesetjednogodisnja mladиnica, а ја tek и ideoloskom formiranjи. Iz zatvora sam izasao ideoloski oformljeп i zatekao Mitru kao vec sazrelи.

Ljubav, ljиbavni zarюs se kali i oplemenjuje i zivotvori ljubavlju.

ucvr5cиje

idejom, ideja se

STEFICA Sa Steficom nisam Ьiо proveo u braku ni cetiri i ро godine od kojih bezmalo tri pod pritiscima i prismotrom - а Tito је odlиCio da me se otarasi slanjem и tamnicи, novembra 1956. godine. Ni и trenutku hapsenja, ni и toku devetogodisпjeg roЬijanja - s prekidom od godine i dva i ро meseca na иslovnom otpиstu - пisam ni posumnjao u StefiCinи odanost i postojanost. Ako Ьi me sиmnja па tren i osenila- zпао sam da ona nice iz tmina moje tamnicke usamljenosti i ljиdskih bezdani i nevaljalstina. Ali to је Ьilo tako vise zbog toga sto Stefica kao licnost nije пavodila na sumnje, nego zbog moje prirode, makar nesиmnji102

cave. Stavise, i nas trogodisnji sincic Aleksa, kojega је moje utamnicenje bacilo u stravu progona i odmazdi - i on је, stavise, Ьiо samo krvna i sиdbinska veza и StefiCinoj postojanoj odanosti. Stefica је dakako i idejno sa mnom povezana: bili su i toliki drugi, neuporedivo znamenitiji, ра sи se svih veza sa mnom otarasivali kao prokletstva i nesrece. Ali u Steficinoj odanosti su ideje, makoliko da im је bila privriena, bile samo dopuna supruzanstvu: Steficina odanost Ьi oslabila, prekinиla se, samo ako bih ја ucinio nesto nemoralno, nesto sto prelazi granicu ljudskih slabosti. Vrlo postojana и idejama, Stefica је i nova saznanja uklapala u svojи moralnu postojanost, sa:livljavala s novim saznanjima kao svojstvom svog Ьiса i nase povezanosti. U roЬijaskom zajednistvu sa Steficom u mom secanju se nije odvajao njen 1ik od pojma о njoj - od njenih karakternih svojstava. StefiCine sivo-plave oci su mi pretile prekornom zaloscu и trenиcima klonuca, njene prelepe ruke su mi pruzale negu, а njen otvoreni osmeh, s rupicama i blistavim "kljovama", razvejavao је moje sиmornosti i nemire. Sa Steficomje Ьiо sa mnom, и tamnici, i spoljni, realni svet. Sa Steficom i kroz Steficи u tamnici, nije se prekidala vе:щ izmedju mene i spoljnjeg sveta. Tako је i taj svet ziveo и meni i ја u njemu. 1 sam seЬi sam tako postojao stvarniji, а roЬijanje је doЬijalo trajniji, ako ne i visi smisao. 1 to ne toliko zbog toga sto me Stefica s Aleksom redovno oЬilazila i ugadjala mojim neizrecenim zeljicama i potrebama, koliko svojom nepokolebljivom, odvainom i odmerenom licnoscu. Malo је reci da sam u tu licnost nepokoleЬivo verovao - ја sam је opazao kao samog sebe u spoljnjem svetu. Ра i vise od samog sebe - opazao sam Steficи kao onog sebe koji се istrajati i odr:lati osnove zivota i sustinu ideje. Znao sam, opa:lao sam da me sa Steficom niko, niti ista, ne moze ugroziti: besumnje је prisиstvo i bdenje StefiCino doprino~ silo uklanjanjи straha da Ьi me mogla "pojesti pornrcina" i1i prekriti "veo zaborava". Kadgod bih pomisljao na smrt - а tamnicaje najplodonosnija и crnim nlislima- javljalo Ьi mi se i saznanje da cu sa Steficom i smrt pretrajati: verovao sam, znao sam da се Stefica i u smrti i posle smrti Ьiti sa mnom. 103

Robljas se vremenom - pogotovu ako је osudjen na dugogodisnju roblju - saiivi s tamnicom, ра ga svako izbacivanje iz sive jednolicnosti potresa i rastura. То se i meni dogadjalo s StefiCinim i Aleksinim posetama- koliko sam ih zeljkovao i u seЬi se pripremao za susret s njima, toliko sam Ьivao rastrojen i opustosen kad Ьih se sa sastanka s njima vratio u celiju. Priguseni i zataskavani zivot Ьi se razjario, izglobljujuci se i krvareCi. Strasna i mudra povezanost sa Steficom i Aleksom - ја njih dvoje nisam razdvajao, kao sto su i oni mene zajedno pazili i nada mnom bdeli- zapomagalaje i kidala se, zudeci za svojom punoeom, za ozivotvorenjem. Svakom robljasu, а pogotovu politickom robljasu, uvek bih pozeleo i preporucio idejnu zenu. А iznad svega odanu i istovremeno idejnu suprugu: u njoj ga stalno iscekuje i sacekuje sustina i ideje i Zivota, u njoj se realnost, osakacena, sputana i suzena, nikada ne gasi. Ka:lu: zena је sudblna. Dodao Ьih: zena moze Ьiti, zena-ideja jeste potiranje tamnice i otelovljenje ideje.

104

·viii amnice su lose ustanove, tamnice su zlo: mozda се tamnice jednog dana postati neka vrsta bolnica i dobrovoljnog rada. Ali niko do sada nije izumeo nista bolje, nista covecnije za suzbljanje i obuzdavanje zlocina zloeinaca: sve sto moze danas da se cini i ucini svodi se na reformisanje tamnica. Tamnice, postupak u tamnicama i odnos prema zatvorenicima, slika su drustva - verna slika ideja i nacina onih koji drustvom vladaju i dominiraju. Tamnica oCituje domete do kojih је u brizi za ljude i postovanju ljudskog Ьiса doprla vlast i drustvena svest: uzev pojednostavljeno, tamnica је u kraljevskoj Jugoslaviji najvise licila na prinudno ispastanje, а u "socijalistickoj" Jugoslaviji na prinudni radni logor. Jer roЬijasi su, doista, braca sviju ljudi - i utamnicenih i neutamnicenih. Jer u svakom coveku је pritajen ublca, pljackas i nasilnik i - dakako - "idejni neprijatelj". Kogod mrzi i prezire robljase - uistinu је пenavidпik ljudskog roda i zaljubljenik u samog sebe. Ali zabraпjivanje ideja i progonjenje i zatvaranje idejnih protivnika пiје samo najvernija slika poretka i vlastodrzaca, nego i njihova kob, пavestaj njihove propasti. Drustvo koje podnosi, koje se miri sa zabranama ideja i progonima zatocnika ideja - takvo drustvo је porobljeno, takvo drustvo је vlastitim truljenjem osudjeno na propadanje. Ropstvo ideja i robljanje zatocnika ideja su izraz bolesti drustva i prestrasenosti vlastodr-

т

105

zaca, ali i izraz njihove mracne, nasilne proslosti i bezizgledne, prevratne buducnosti. Nijedno takvo drustvo nije izbeglo svoju propast, kao sto se nije odrzalo nijedno drustvo koje је izgubilo, napustilo svoje, sveljudske vrednosti. Jer zabranu ideja i progone zatoenika ideja uvek i svuda podsticu, а najcesce i ostvaruju, nasilne, diktatorske sile drustva. 1 vise od toga: bas su zabrane ideja i progonjenje zatocnika ideja nedvojbena potvrda ustolicavanja i ustolicenja svevlasti, diktature privilegovanih, odnosno svevlasti, diktature kao privilegije. Diktatura privilegisanih i diktatura kao privilegija su samo dve strane, dva nerazdvojna toka jedne te iste politicke pojave. U takvim, porobljenim i ropskim drustvima, zakoni i institucije, najcesce brojni i razgranati, slиze prikricи, "ozakonjenju" stvarnog stanja - privilegijske diktature: diktature se "иsavrsavajи" sve dok ne propadnи. Zabrane ideja i proganjanje njihovih zatocnika diktature ugradjиjи, sve rafiniranije i temeljitije, и svoje иstanove i zakone. Komиnisticke diktature sи pocele kao "proleterske" i "narodпe"' а zavrsavajи s иnose­ njem и иstave "vodece иloge", odпosno monopola vlasti, komunisticke partije. Diktatorski, а pogotovu totalitarni rezimi, и svojoj Ьiti sи drustva bez zakona i institucija - drustva u kojima, и najboljem slисаји, zakoni i institucije reguliSи odnose иnиtar vladajиCih oligarblja. ldeje i zatoenici ideja, а s njima i drustvo i пarod, u takvim porecima sи takoreci prirodno zabranjeni i иtamniceni: zabraпa i progon, kleveta i tamnica su jedino sto и takvim porecima ideja i zatocnik ideje treba da oeekиju, jedino sto im sledi kao cast i slava. Ali, da li је moguce drustvo apsolиtne slobode - drustvo и kome ne Ьi Ьilo nikakvih ogranicenja ideja niti ikakvih progona idejnih boraca? Takvo drustvo је nezamislivo - to se moglo zakljиciti i iz dosadasnjeg izlaganja и ovoj knjizi: samim tim sto је drustvo drustvo, to jest zajednica razliCitih grupa i razlicitih tezпji, ono и sebl sadrzi otpore i protivljenja drugim grupama i drugim teznjama, ра i odredjene пorme za svojи grupи i svoje teznje - sadrii, potencijalno, zabrane i "tamnice", ako ne i tamnice. А pogotovu svako drustvo i svaka drzavпa vlast progone - i to s pravom, i sa svog i sa sveljиdskog gledista teroriste i sрiјипе stranih sila: ublce nedиznih sи иЬlсе, bez 106

obzira na motivaciju, а strani placenici orudja potencijalnih osvajaca i hegemonista. Demokratija је, takodje, i odredjena organizacija sile i nasilja. Ona se od diktature razlikuje ро slobodi izbora- prava sи jednaka za sve i institucije dostupne svima. Demokratija nije bezvlasce, пеgо vlast zakona i nezavisnost institucija od vlade, makar sto је ova izabrana. Demokratija је onoliko demokratska koliko је trpeljiva i otvorena za ideje - u prvom redu za ideje koje kritikujи postojece stanje, koje traze izmenu postojecih odnosa: sloboda је sloboda sапю ako је i sloboda za druge, za drukCije-mislece. Za idejи slobode i borca za slobodu "idealni poredak" је demokratija samim tim sto u njoj nema za njih tamnica, nema zabrana ni progona. Prema tome: idealпo, "savrseno" drustvo је иtopija, besmislica- kao i idealni zivot i idealni ljиdi. Najbolja i najvitalnija, najidealnija sи drustva и kojima se konflikti odvijaju slobodno, odnosno razresavaju u okviru zakona i institucija. Drukcije receno: drustva koja slobodom i adekvatnom organizacijom иklanjajи иzroke i razloge najvece i najneplodnije nesrece svakog пaroda - gradjaпskog rata. Sve ovo ne Ьi trebalo ni spominjati, а sigurno Ьi svaki zapadni pravnik Ш sociolog to formиlisao sadriajnije nego ја, ЬиdиСi sam proziveo svoj vek и diktaturama: ја о tome govorim samo zbog potpunije povezanosti izlaganja. 1 zbog toga sto su те iskиstva, revolиcionarna i tamnicka, dovela do tih saznanja: ta saznanja i treba shvatiti i "prihvatiti" vise kao iskustva, nego kao "originalrю" filozofiranje.

ILUZORNOST DRUSTVENE SVOJINE

1 najpovrsnije posmatranje uocava da komиnisticke driave brigu i paznju роsvесији takozvanoj drustvenoj, odnosno "socijalistickoj" svojini. То staranje ide dotle da se cak propoveda poseban moral - istina, роtрипо neиspesan i lazan - radi cиvanja, radi "posveCivanja" tog oblika svojine. 1 zakoni za kradjи i zloиpotrebи te svojine predvidjajи strozije kazne, izиzetnи

107

nego za privatnu i1i licnu imovinu: u Sovjetskom Savezu је za te:le slucajeve predvidjena i smrtna kazna, а u Jugoslaviji dvadeset godina zatvora. Istina, najvece kradje i zloupotтebe bas se i dogadjaju u toj svojini. Ali to је sporedan razlog pomenutom staranju partije i driavnih vlasti. А ni kradje i zloupotrebe nisu najeesce u -::ој svojini samo zbog toga sto је ona neuporedivo najrasprostranjenija. ОЬе ove pojave - izuzetno staranje о drustvenoj svojini i relativno cesce potkradanje drustvene svojine - povezane su, ра ih nije mogucno ni objasnjavati odvojeno. Veoma se lako dosetiti zbog cega komunisti- tacnije: visi forumi i organi gonjenja, kojima visi forumi upravljaju- toliku brigu posvecuju -drustvenoj svojini. Ona је osnova i njihove monopolisticke vlasti i njihovih materijalnih i svih ostalih privilegija. Veze partije, odnosno partijske driave, i drustvene svojine su uzajamne i uslovljene: sva upravljacka, bolje placena, mesta skoro bez izuzetka dodeljuju se Clanovima partije. Ali sama "svojina" ne pripada pojedincu niti on njome raspolaze: zadovoljen је izgled drustvenosti svojine, ali i voluntaristickog nagradjivanja i privilegisanja svojih, partijskih kadrova. То iskljucivanje trZiSta u ra!>poredjivanju i nagradjivanju funkcionera i jeste razlog losem, neuspesnom menadZerstvu u socijalistickim zemljama: u "samoupravnoj", "triisnoj" Jugoslaviji to је otislo dotle da se i za cistaCice traZi "moralno-politicka podobnost". Korupcija i klikastvo, protekcije i "veze" su ugradjeni u sistem, poticu iz privilegija na ideoloskoj, partijskoj pripadnosti. Drianje svih polozaja па kojima se Ьilo sta odlucuje svakako razlog sto kradje, pronevere i zloupotrebe takozvane drustvene imovine najcesce i vrse komunisti, odnosno funkcioneri partije. Ali to nije jedini razlog: komunisti na upravljackim polozajima se osecaju politicki i socijalno sigurnim, ili bar neugrozenijim, а koпtrole nad njima nema skoro nikakve sem aparatske, р а i ta је cesto podmitljiva ili "drugarska". U takvom privilegovanom polozaju i na funkciji koju vlasnik ne kontroliSe - jer vlasnik i ne postoji - funkcioner partije se oseca poput feudalca koji је od vrlюvnog vladaoca doЬio leno, ра lako podleze "ljudskim slabostima".

је

108

Lopov i proneveritelj su pojedinac ili grupa, ali svojina kolektivna. Cija? Drustva, пасiје, radnicke klase, partije?

је

Sve one grane i objekte koje nacionalizuje ili razvije drzava, odnosno partija preko organa vlasti, zakoni definisu kao drustvenu svojinu, to jest svojinu citavog drustva. Drustvena svojina је, uzgred receno, i najvaznija, pokretacka ideja svЉ socijalistickih ucenja. Ali ni u jednoj komunistickoj zemlji nije jasno, pravno, definisano sta zapravo drustveпa svojina jeste, odnosпo na koji пасiп drustvo kao celina ostvaruje svoja svojinska prava u prvom redu pravo raspolaganja vrednostima i prihodima koje ta svojina omogucava. Tacnije Ьi Ьilo reci: u svim komunistickim zemljama postoje brojni i zamrseni zakoni i propisi koji reguliSu i upravljanje i prihode, ali ostavljaju ddavi, odnosno partiji driava је partijska- net11knuto pravo imenovanja upravljaca i rasporedjivanja prihoda: u tome se Ьitno ni Jugoslavija ne razlikuje od ostalih istocnoevropskih zemalja, buduci sve organe, ра i organe samoupravljanja, fakticki postavlja partija i buduci је Jugoslavija jednopartijska drzava, ра partija ima i u raspodeli prihoda odlucujucu i privilegovanu ulogu, makar sto ovu ostvaruje na posredan i zakonima, samoupravnim, regulisan naCin. Та neodredjenost u pravnom definisanju drustvene svojine nije nimalo slucajna, pogotovu ako se ima u vidu da i u komunistickim zemljama ima izoЬila kvalifikovanih i darovitih pravnika. То na prvi pogled moze izgledati cudno, buduci su komunisticke drzave izrazito birokratske i zagusuju drustvo, takoreci sa strascu, komplikovanim, "svepredvidjajucim", sveobuhvatnim propisima. Ali nema razloga za cudjenje, makar sto је u komunizmu sve - sem prava i privilegija partije regulisano zakonima i propisima. Komunistima kao vladajucem sloju, koji svoju vlast i privilegije poglavito zasniva na raspolaganju ekonomijom, besumnje i nije u interesu precizno, nedvosmisleno odredjivanje drustvene svojine. Svako jasno pravпo odredjivanje karaktera i funkcionisanja drustvene svojine, neizbezno Ьi povlacilo za sobom i ukidanje nelegalnog i zakulisnog, faktickog prava partije, odnosno ukidanje formalnog prava ddavnЉ organa da postavljaju 109

upravljace nad tom svojinom i da raspodeljuju prihode koje njeno funkcionisanje donosi. Nikakva partija, pogotovu komunisticka koja funkcionise na striktnom pokoravanju centru, ne nюze predstavljati Citavo drustvo, buduCi svako drustvo, ро svojoj prirodi -- bez obzira na politicki poredak- ne moze ni postojati, а kamoli slobodno se razvijati, sem kao pluralisticko, odnosno kao Zivotna zajednica razlicitih, suceljenih i istovremeno povezanih inteiesa. I komunisticka drustva su pluralisticka, vec pluralisticka, iako se to ne priznaje i ne uvidja, jer Ьi ugrozilo monopole komunisticke partije. Prema tome, da Ьi "drustvena svojina" mogla da funkcionise i da se ostvaruje kao drustveпa, а ne ideoloska, partijska - drucije receno: da Ьi se upravljanje i raspodela obavljali u ime i u interesu drustva kao celine - pretpostavka је da samo drustvo bude slobodno, odnosno da njegovi razliCiti slojevi, razlicite teznje i razlicite ideje, slobodno dolaze do izrazaja. Uvidjanje, prizпavanje pluralizma drustva dovelo Ьi ako ne odmah, besumnje u toku kretanja u tom sm·eru - do pluralisticke, visepartijske kontrole nad drustvenom svojinom. Nema sumпje da Ьi partijski pluralizam omogucio i pravedniju raspodelu prihoda i odЬir kvalitetnijih upravljaca privredom: svaka partija Ьi nastojala da na upravu dovede svoje ljude, ali Ьi i vodila racuna da zbog neuspeha ne izguЬi popularrюst. U svakom slucaju, time Ьi nestalo monopolisticke uprave jedine, komunisticke partije, oredjale Ьi mrюge greske i promasaji, oslabile samovolje i korupcije. Do ovde sve izgleda ј asno samo р о seЬi, mada u komunistickim zemljama nema primera takvog, pluralistickog, drustvenog tretiranja drustvene svojiпe. Ali ako nema u "komunizmu" ima u "kapitalizmu"! Nije шi dovoljno poznato kakvi su - od zem]je do zemlje efekti, socijalni i ekonomski, drustvene svojine, odnosno nacionalizovanih grana i preduzeca u kapitalistickim zemljama. U nekim zemljama nacionalizacije nisu dale - pogotovu gde su vrsene iz ideoloskih razloga, da Ьi se suzbila "svemoc kapitalista" - ocekivane razultate i pratile su ih iste one slabosti koje i drustvenu sv~iinu u komunizmu: neefikasnost i Ьirokratizam. 110

za to primer шogla Ьiti Britanija, iша u drugim i priшera - ako su шоје inforшacije dovoljne, dovoljпo tacne - uspesnog funkcionisanja. No i tашо, u kapitaliznш, nacionalizovane grane i preduzeca, шakar i ne funkcionisu рrеша svojiш mogucnostima - ро pravilu funkcionisu efikasnije пеgо u komunizшu, а besиmnje nisи na njima izrasle monopolisticke Ьirokratije. Ako

Ьi

zешlјаша

Neosporno је, izgleda, da funkcionisanje nacionalizovane privrede u kapitalizmи ne podleze nikakvom apsolиtnom pravilи - sve zavisi od celine uslova, od ljudi i sistema. 1 mada ni u komuпizmи drustvena svojina, od zemlje do zemlje, ne funkcioпise s podjednakom иspesnoscи, u svim - bez izиzetka и svim - komunistickim zemljama privreda, odnosno nacionalizovane grane, ne funkcionisи ni prema svojim mogucnostima, ni prema potrebama drustva. 1 nеша, stavise, ni izgleda da se stanje Ьitno poboljsa dogod traje politicki, а time i privredni, monopol partije. U kapitalizmu nacionalizovana privreda funkcioniSe bolje nego и komunizmи ne samo iz jednostavnog razloga sto trpi i koпkurencijи, nego sto је upravljanje njom podlozno slobodnoj kritici, а takodje i smenjivanju sa smenjivanjem na vlasti. Zato se i moze zakljuciti: ako је funkcionisanje nacionalizovane privrede u kapitalistickim zemljama pretezno ekonomski, и aиtoritamim, komиnistickim zemljama је i ekonomski i politicki рrоЬiеш. U kapitalizmu је drustvena svojina definisana kao driavna - vlast odredjuje funkcionisanje, иpravljanje i raspodelи nacionalizovanih dobara. А budиci sи vrhovne vlasti smenjive, ni funkcionisanje пacioпalizovanih dobara nije stalno, jednom za. uvek, dato - vrse se cak i denacionalizacije sa smenjivanjem partija na vlasti. 1 и nekim konшпistickim zemljama, na primer и Sovjetskoш Savezи, drustvena svojina se tretira, bar и teoriji, kao driavna. Ali od toga шаlо vajde i drustvu i toj svojini i drzavidogod raspodelu prilюda i иpravljanje stvarno vгSe partijski forumi, "partokratija", "nomenklatura", partijska Ьirokratija, makar sto sи sakriveni и drzavnim иstanovama i1i iza njih. Ocigledno је da su odnosi u kapitalizmu ne samo jasniji, nego i manje hipokritski: tanю nacionalizovanom imovinom 111

upravlja ova Ш она partija prema svom sllvataпju пacioпalrllh potreba i, dakako, prema svojim uzim, partijskim potrebama. Drustvo i tamo, dakle, upravlja i deli doЬit posredпo, preko partija: пacioпalizovaпa, drustvena svojina је samo utoliko i objektivno drustvena ukoliko ova Ш ona partija na vlasti svoj subjektivni interes ostvaruje kao drustveni. Nacioпalna, drustvena svojina u kapitalizmu је nacionalna i drustvena samo relativno, samo kao privremeno pravo ove Ш one vlade da njome raspolaze u ime drustva. Nasuprot tome, u komunizmu је drustvena svojina apsolutno nedrustvena samim tiш sto је pravno nedefinisana, neregulisana, а drustvo nema nad njom nikakve, skoro nikakve, kontrole: monopolska koпtrola jedine partije, Ш organa kojima partija upravlja, ne nюze se smatrati ni objektivnom ni drustvenom. Cak i kad Ьi istorijski ciljevi partije ЬШ nepoЬitno dokazivi i ostvarivi i kad Ьi ЬШ istovetni s teznjama i potrebama drustva, drustveпa svojina u komunizmu ne Ьi time postala drustvenom vec i zbog toga sto partija ima privilegiju da njom •. monopolski raspolaze. Tako паm analiza raspolaganja drustvenom svojinoш otkriva samu tu svojinu kao fikciju, i u "kapitalizmu" i u "socijalizmu" - u kapitaliznш manje fiktivnu nego u socijalizmu. Komunisti, i da su llteli, nisu ni uz najbolju volju mogli zakonski fiksirati drustvenu svojinu - iz jednostavnog razloga sto takva svojina ne postoji, а nije ni moguca. Oni jednostavno prillvataju da је drustvena svojina drustvena samim tim sto su је, oduzevsi је privatnom vlasnistvu, dekretovali kao drustvenu, odnosno nacionalnu. Drustvena svojina је svuda - i u komunizmu i u kapit.alizmu, kao sto је Ьila i u feudalizmu - fakticki staleska, Ьirokratska svojina. U komunizmu nema mogucnosti da se razotkrije fikcija, odnosno stvarnost drustvene svojine, jer nema ni slobode kritike, ni mogucnosti drukcijeg, пemonopolistickog, visepartijskog raspolaganja drustvenom svojinom. Nasuprot, u kapitalizmu postoje mogucnosti - sloboda izrazavanja, visepartijnost - da se ta fikcija razotkriva kao fikcija, kao iluzornost. Та fiktivnost drustvene svojine u kapitalizmu se otkriva kao nacionalna nevolja- nacionalizacija preduzeca neproduktivnЉ i oskudnЉ 112

u kapitalu, а vaznЉ za naciju - Ш kao utopijska mera iza koje se kriju nastojanja Ьirokratija, partijsk_Љ i sindikalrllh, da pomocu tog fiktivnog oblika svojine ucvr5cuju svoj privilegovani polozaj. Nije slucajno sto se nacionalizacije nisu ni u kapitalizmu, пi u socijalizmu - sem u veoma retkim slucajeviшa i to privremeno - opravdale s ekonomske tacke gledista. Zbog toga se potvrdjuje da su nacionalizacije svuda politicke mere. Као takve, kao politicke, one mogu Ьiti i opravdane, povremeno i privremeno - na primer nacionalizacije veleposeda Ш preduzeca koja sluze kao podloga diktatorima i1i diktatorskim tendencijama. То navodi na analogiju da је drustvena svojina u komunizmu najslicnija, ро svojim socijalnim i ekonomskim efektima, feudalnoj i robovskoj svojini: svojina koju Ьi putem politickЉ sloboda, odnosno ukidanjem monopola jedne partije nad ekonomijom, ра time i nad drustvom, tek trebalo koliko-toliko podrustviti, bar koliko onu u kapitalizmu. Jer sam razvitak drustvene svojine u komunizmu otkriva i njerш fiktivnost i njenu neefikasnost. Sa zavrsavanjem industrijske revolucije, izЬijaju u razlicitim formama- najcesce preko dopunskog rada i raznih oЬlika trgovine i spekulacije - tendencije da se drustvena svojina iskoristi za licno bogacenje, р а cak i kao podloga za privatnu poduzetnost. То је uzelo ogromne razmere i uzima fantasticne, nepredvidljive oblike u sviш socijalistickim zemljama, ukljucivsi i Sovjetski Savez: ро racunanju akademika Sallarova oko 15 posto privrede u Sovjetskom Savezu pripada takozvanom drugom sektoru, to jest privatnoj ekonomiji. U Jugoslaviji - pored poljoprivrede koja је oko 90 posto privatna - dr:lavna, odnosno drustvena preduzeca se cesto ispomazu privatnicima u "sporednim" poslovima: cesto је to korupcija, nшogo cesce nuzda. No najznacajnije је da u Jugoslaviji drustvena preduzeca ispoljavaju postojanu tendenciju pretvaranja u kooperativnu, takozvanu grupnu svojinu. Takve tendencije su neizbezne, ра i zivotne, buduCi jugoslovenska preduzeca teze poslovanju, а u znatnoj meri i posluju - ukoliko Љ partija i drzava ne ometaju restriktivnim merama- na nacin slican preduzeCima na Zapadu. U Jugoslaviji su se najpre i јаvШ termini za te nove pojave: privatizacija, grupna svojina, i slicno. 113

(Ј

Jezik ide ispred teorije - da Ьi ga, potom, teorija opravdala. MoZda је bas grupna svojina, to jest svojina nad sredstvima rada onih koji njima i rade, buduci, prelazni oЬlik od birokratske drustvene svojine ka slobodnoj svojini - ka otvorenoщ drustvu. Time Ьi i samoupravljanje dobilo realni smisao, umesto da bude ideoloska vlastodrzacka utopija. Ni~ta u komunizmu na vlasti nije ispalo prema teoriji, prema idealima. Stavise, sve se na prelazu iz teorije i ideala u praksu - kao ро nalogu Hegelove i Marksove dijalektike preobraZavalo i preobrazilo u svoju suprotnost: vlast naroda u vlast politicke, partijske oligarhije, drustvena svojina u birokratsku svojinu, besklasno drustvo u novo klasno drustvo sloboda u tamnice i zabrane, bratstvo u nepostedne obracun~ sekti, ravnopravnost u dominacijujakih, mir medju narodima u ratove komunistickih driava. I tako dalje i tako dalje - kojeg bilo se ideala i koje bilo se odgovarajuce stvamosti dotakli. Ali bilo Ьi zlobno i plitko iz toga zakljuciti da su komunisti varalice, а komunizam obmana. Utopija nije isto sto i laZ utopija је svojevrsna vera, а laZ је namemo izopacivanje istine. Т~е nisam hteo reci da se komunisti ne sluze laZju - naprotiv, ош se sluze laZju kao i drugi, i vise no drugi, politicari, narocito posle ucvrscenja svoje vlasti. Radi se о tome da ona velika, sudblnska "laz" - izgradnja savгSenog, besklasnog drustva, potice iz nestvarnosti, iz utopicnosti same ideje takvog drustva - ideje niciш dokazane i пedokazive na osnovu Iogickog ili empirijskog argumentisanja. с, S komunizmom је sazdana - delom preuzeta iz religija naucna mitologija "svetle buducnosti", odnosno beskonfliktnog drustva, u kome се covek Ьiti totalno slobodan. u toj mitologiji buducnosti glavno mesto је dobila svojina - ukidanje privatne, kapitalisticke svojine i zasnivanje drustvene, kolektivne svojine. Ра ako vec i predmarksisticki socijalisti, odnosno komunisti, nisu Ьili u pravu smatrajuci privatnu svojinu izvorom sviju zala, bez preterivanja se moze daпas zakljuciti: u koшunizmu је bas drustvena svojina - tacпije, nerazjasnjeni, nedemistifikovani karakter takozvane drustvene svojine - glavno uporiste, i ideolosko i stvarno, nasilja i eksploatacije. Zbog toga su i sve promene u kornuniznш nuzno pracene i promenama u toj svojini - u vecem i1i manjern stvamom pravu raspolaganja tom 114

svojinom i drugih drustvenih snaga, oligarhija.

а

ne samo partijskih

Mit drustvene svojine је jos uvek duboko ukorenjen na Zapadu, а posvecen u y!su, najvisu stvamost na Istoku. Jos uvek se kao neospoma tekoyina "istocnih" komunizama - narocito 1.i redovima evrokomunista i levih socijalista - istice drustvenost svojine, jos uvek se tretira kao zlocin i izdaja svaka neverica u idealnost i spasonosnost drustvene svojine. Razaranje mita drustvene svojine namece mnoge, nepredvidljive proЬleme. 1 to ne samo ekonomske i politicke, nego i teoretske. Sta uraditi, u toku menjanja poredaka pod vlascu komunista, sa drustvenom svojinom - kako је uciniti ako i ne drustvenom, b.ar drustvenijom? Da 1i је funkcionalnost, odnosno efikasnost svojine - efikasnost i funkcionalnost ne slablja nego u kapitalizmu - moguca na postojecim forrnalnim osnovama? Nije li neka vrsta grupne, kooperativne svojine izlaz, makar privremen, iz laZnog i пeproduktivnog oЬlika drustvene svojine? А povrh svega, morala Ьi se narюvo formulisati i teorija socijalizma. Јег ideja sщ;ijalizma, odnosno kornunizma, nije nastala sa savremenim, lenjiпskim komunizmom, niti се nestati s ukidanjern пюnороlа komunista u пеkој komunistickoj drzavi.

Ocito је da drustvena svojina ne moze da sluzi za osnovu socijalizma, ni kao ideja ni kao stvamost, ako pod socijalizmom treba razumeti - а sta Ьi drugo tтebalo razumeti: nije 1i "f-~ komunizam i росео u ranom hriscanstvu kao pr~vedna raspolela?- otvoreno drustvo, odnosno drushro~~otvoreno svim obli~. r ma i tendencijama u okviru zakoн~m uredjenih,TnSilliicij~ MoZda zvuCi apsurdno, ali socijalizma - drustva u kojem slobodna, nenasilna igra socijalnih grupa ornogucava pravedniju podelu "nacionalnog kolaca" - socijalizma nema bez mesane privrede, bez slobodne svojine. Jer svojina је takodje sloboda, sloboda је takodje u svojini. 115

ILUZORNOST BESKLASNOG DRUSTVA, ODUMIRANJA DRZA. VE, SAMOUPRA VUANJA, RASPODELE PREMA RADU Vec је u ovom spisu bilo podosta reCi о utopicnosti, о nemogucnosti - zbog same prirode drustva i cov,eka - besklasnog drustva. lpak cu izvesti zakljucak, makar on unekoliko Ьiо i ponavljanje. Teoretski uzev, besklasno drustvo Ьi neizbefuo odvelo ako Ьi do njega i nюglo doei - u izumiranje svakog zajednistva, ", ра samim tim i ljudske vrste. А u realnosti - insistiranje na besklasnom drustvu neizbezno vodi ka monopolistickom gospodstvu odredjene grupe nad drustvom, i to baS one koja propagira takvo drustvo. Prema tome, "greh" i "greska" komunista, tamo gqe su zavladali, nije u tome sto su dozvolili - oni tp ni~u -mogli ni spreciti -'formiranje novog klasiюg drustva, nego u tome sto su uime apokrifne buducnш.ti, uspostavШ -svoj monopol ј time oпemogucШ prirodпe, slobodne tokove. А komш1isticki poreci se i odriavaju tako dugo na vlastiЪas zbog toga sto su klasno, svojevrsno klasno, drus!_vo - а ne zbog toga sto to nisu - jer time пiје sasvim ukoceпo socijalno kretanje, odпosno socijalna diferencijacija: vladajuci ideoloski sloj пiје mogao da se odrzi а da mrvice privilegija ne prepusti i drugima. Zbog toga ni izlaz iz stagnacije i truljeпja komunistickih drustava пiје, niti moze Ьiti, u vracanju na izvorпu dogmu- na besklasпo drustvo - пеgо u omogucavaпju sloboonih tokova drustva, odnosno u ukidanju nюnopola partijske oligarhije.. . Najvise, пajidealnije sto se moze postici u drustvUsvЬdi se-ni ;. vеси, sve vеси, jedпakost i pravedпost medjи klasama: sve sto је r.Y)/ "izпad" Ш "izvan" toga samo је vece Ш drukCije nasilje, veci Ш drukciji moпopol odredjene grupe паd drustvom. Jer mada i zla volja i gramzivost igrajи itekakvu иlogu u пastajanjи i иstolica­ vanjи klasa, svojiпa i vlasti - i klase, i svojiпe i vlasti sи plod пuzпosti prosirivanja i menjaпja uslova da Ьi covek mogao da opstoji. Ukoliko је ikada i postojala zajednica bez razlika, bez vlasti, bez svojiпe - ona је Ьila samom takvom strukturom osиdjena na tavoreпje i propadanje. 116

Iz toga sledi - cak i da nema bas u komunizmu i previse dokaza о јасапјu, о svemoci driave - da исеnје о odиmiranju driave spada и one utopijske koпstrukcije koje dobro poslure .jediпo totalпom gospodstvu partijske birokratije nad drustvom роmоси drzavnog aparata. Drustvom bez driave, bez vlasti ako је takvo drustvo zamislivo - odmah Ьi zavladala grupa razbojnika: mnoge driave, mnoge vlasti, doista su tako i poct(le. Ра makar · sta se mislilo о driavi - ni ја ne sriiatram driavu Ьlagodeti; nego пeizbeznoscи - bez nje se ne more odriati nikakva ni socijalna ni пacioпalna zajednica: covek naprosto nюra da podпosi mnoga zla, ра i drzavu, radi dobra, radi zivota. Iz ucenja о besklasnom drustvu i odumiranjи drzave sи se rodila i utopijska nedoцo~cad - samoupravljanje i pravedno · Х nagradjivanje, odnosno nagradjivanje prema radи. Na raspru о tome sam prisiljen - premda иvidjam da i dalje skrecem s glavne teme ove kпjlge - zbog toga sto sи bas samoupravljanje i pravedno nagradjivanje glavne, akutne opsesije i levih socij_alista па Zapadu i komunista na IStoku - kod prvih zbog griznje "socijalisticke savesti"; а kod drugih zbog ораsпе apatije пaroda, и prvom redи radnicke klase. Samoиpravljanje ·_ tacпije rесепо: takozvaпo samoupravljanje- do sada је пajrazvijeпije и Jиgoslaviji, i kao иtopijsko uсепје i kao admiпistrativna forma. Sanюиpravljaпje se и Jиgoslaviji javilo posle sиkoba sa Sovjetskim Savezom, kao reakcija na neefikasne, kopirane sovjetske forme, ali njegovi zacetнici sи па Zapadu teorijski и aнarhizmи, а prakticno u Zapadnoj Nemackoj. U stvari је ono povezaнo s postojanjem kakvog-takvog triista и ostalim istoenoevropskim zemljama, gde је trZiste "ukinuto", nije ni bilo potrebe za samoupravljanjem. Ali uporedo s ozakonjenjem i s organima samoupravljanja vodeca uloga partije se nije smanjivala, nego - imajuci u vidи citav period od nastanka samoиpravljanja do danas - povecavala. Ni trziste se nije razvijalo, nego је ostalo napola slobodno; а napola ograniceno birokratskim nacionalizmom i Iokalizmom, kao i svakojakim privilegijama. Zaziruci od ma cijeg, ma kolikog osamostaljivanja, а pogotovu onog radnicke klase,

117

~

1

partijsko vodjstvo se postaralo da samoиpravne organe pretvori и privesak partije: bezmalo svi Clanovi samoиpravnih organa sи i clanovi partije. Akиtna doktrina jиgoslovenskih komиnista Је: "bez snazne partije и organima samoиpravljanja - nema ni samoиpravljanja". Sanюиpravljanje је tako postalo ideoloska osnova, ideolosko pokrice totalitamill formi i tendencija и Jиgoslaviji- formi i tendencija sada, posle Tita, kako separatistickih tako i иnitaristickiћ. Konacan rezиltat jиgoslovenskog samoиpravljanja је privredni i zakonodavni haos, sve zamrseniji sиkob partijskog monopolizma s potrebama privrede i drustva, s teznjama jиgoslovenskih nacija i teoretske misli: иkoliko se taj sиkob zaostrava, partijska vodjstva nepromisljenije i besomиcnije insistirajи na samoиpravljanjи - fakticki na odrzanjи svoje monopolisticke vlasti. Zbog toga је jиgoslovensko iskиstvo и samoиpravljanjи dragoceno- dakako и negativnom smislи. То iskиstvo otkriva i potvrdjиje dve najbesmislenije zablиde, dve najporaznije pogreske, samog исеnја о sanюиpravljanjи. kao takvo, moze resiti proЬleme privrede i demokratizacije socijalizma. Mada i ја smatram da samoиpravljanje moze и socijalistickim иslovima poslиziti, bar kao prelazпa forma, и kontroli privredne administracije - оно ne moze Ьiti nista drugo sem vise ili manje podesna forma organizacije. I proЬlemi ekonomije i proЬlemi socijalizma mogu Ьitijedino reseni politickom demokratijomslobodnoш igrom datih socijalnill sпaga и okviru zakona i institucija. Svako иpravljanje, ра i samoиpravljanje, mora Ьiti, а i jeste, hijerarhicпo: и Jиgoslaviji 80 posto prihvacenill predloga potice od visill - sindikalnill, partijskih i menadzerskih struktura, а samo 20 posto iz baze, а i zvanicno se priznaje Ьirokratizacija samoиpravnih orgaпa. Niti drustvo, niti pojedinac ne mogu samoиpravljati. Upravljanje је - и najboljem slисаји - иzajaman odnos izmedjи raznih vlasti i pojedinaca: pojedinac иpravlja sobom time sto njime иpravljajи drugi, а on drugima. Drugo, da је samoиpravljanje "konacno nadjena" forma prelaza и besklasno drustvo - nasиprot staljinistickom ЬiroPrvo, da

samoиpravljanje,

fuпkcionisanja

118

kratizmи i пasiljи. Nastranи to sto se jиgoslovenska partija obracиnava s idejnim protivnicima ne hajиci о samoиpravljanjи - insistiranje na samoиpravljanjи kao na jedinoj, иz to demokratskoj i najdemokratskijoj, formi nije i ne moze Ьiti nista drugo nego ideologizacija samoиpravljanja: nova ideOiogija,

stari, provereni lenjinski totalitarizam. Ideologija nеша и sebl snage da izidje iz vlastite, vlastodrzacke, opcinjenosti: samoиpravljanje је jalov, ilиzionisticki podиhvat spasavanja monopolizma partijskih i propartijskih Ьirokratija.

Као samoиpravljanje, tako је i pravedno nagradjivanje, odnosno nagradjivanje prema radи, jedna od najprivlacnijih postavki i parola socijalistickih pokreta, pogotovu и socijalistickim zemljama: sta Ьi moglo Ьiti lepse i pravednije nego da svak Ьиdе nagradjen ро zaslиzi? Ali to sи, istovremeno, najmanje objasnjavane i najneobjasnjivije, najcesce zloиpotreЬljavane postavke i parole. Koji је to kriterijиm, koja је to mera kojom se moze pravedno izmeriti neCiji rad, makar da se radi о radnicima istih kvalifikacija pod istim radnim иslovima? Kako pravedno nagradjivati kad је i samo odlиcivanje о nagradjivanjи hijerarhicno, kad odlиkи о tome donose visi forumi, vise vlasti? Zar sи doista oni koji иpravljajи i vladajи svi od reda toliko neseЬicni i mиdri da иvek i na svakom mestu iznadjи pravu meru nagradjivanja? Takva mera nije do sada pronadjena ni и jednom sistemи, bilo da se radi о najdemokratskijem, s najmиdrijim i najpravicnijim vodjima, а nekmoli kad se radi о diktaturama sa samovoljnim, cesto i priglиpim, oligarhijama.

Jedino stvarno, koliko-toliko pravedno, merilo nagradjivaџja prema radи moze Ьiti trZiste - иkoliko је slobodnije, иtoliko је i verovatnoca pravednog nagradjivanja veca. Istina, bas и vreme slobodnog trsista, и devetnaestom vekи na Zapadи,

eksploatacija, odnosrю nepravedno nagradjivanje, Ьila је i nepravedna i bezobzirna. Ali и tome sи, pored gramzivosti vlasnika, znatnи иlogu igrale i istorijske okolnosti - opsta zaostalost, oskиdica kapitala, neorganizovanost radnika, иticaj vlasnika na drzavnи vlast i tako dalje. А niti postoji, cak ni na Zapadи, neko idealno, apsolиtno----slobodno trZiste: slobodи 119

----------------

svakog trsista, i onog najslobodnijeg, neprestano ruse i uspostavljaju razliCite privredne grupacije, ра i sama driava. А kakav tek kriterijum nagradjivanja prema radu nude, i mogu da ponude, socijalisticke zemlje kad su one, i u nacelu i u praksi, protiv trzista: trZisna vrednost se tamo ostvaruje rusenjem administrativnih stega i propisa i preko medjunarodnog trzista, zbog cega te zemlje i zapadaju u ekonomsku konfuziju i podredjenost. Zbog toga su i jedina merila koja socijalisticke zemlje mogu primeniti, i primeпjuju, za nagradjivanje prema radu, ona koja odgovaraju ideoloskoj, totalitaranoj prirodi njihovih vlastodriaca, i njihovoj moci, to jest ideoloska, voluntaristicka i administrativna. Ukidanje, ometanje trzista i trzisnih zakona u tim zemljama potice iz nastojanja vladajuceg monopolistickog sloja za odrzaпjem svoje admiпistratorske, privilegovane uloge- dakako motivisaпe i marksistickim antitrZisnim doktrinama. ! _ ..(:. / Nema niti moze Ьiti pravednog nagradjivanja - kao ni -:;:: /. savr5enog drustva, ni drustva bez dr:lave. Eksploatacijaje neminovna, cak prirodпa, kao sto је i borba protiv eksploatacije pravedna i mogucna: covek opstoji boreci se, takodje, protiv drustvene, kao i prirodne, svoje prirode. То isto Ьi se moglo reci i za ravnopravnost i neravпopravnost: i jedna i druga se ruse i uspostavljaju neprestanom borbom. Najpravednije је drustvo koje је svesno svoje nepravednosti - drustvo koпflikata i zakona, zakonskih konflikata.

120

I.X

т

amnica је pogodno i plodno tle za razmisljanje n~rocito za nestvarna, utopicna i "kosmicka" razmiSlja-

nJa. U jesen 1957. godine - bas u dane kada se prva Jjudska tvorevina, sovjetski kosmicki brod, otrgla od zemaljske teze i vinula u vanzemaljske prostore - mene su iz kaznione и Sremskoj Mitrovici policajci odveli na sudjenje zbog Nove k/ase. Bio sam vec izdrzao u celiji bezmalo citavu godinu prve osude~bog ~oli?arisanja s MadjarskiЩJ.Щtankoml.956..;:godine - kad Је obJa~]J~n~ z:;ova ~la~a, ра su me iz kaznione ponovo potegli na sudjenje 1 lZrekll m1 kaznu od sedam godina zatvora. Pisao sam tada Сти Goru i bas delove kad junak te knjige, Mil?s, iscekuje vesanje sa dvojicom isto takvih sapatnika: ocekivanJe ~о~е. ka?:n~ i du.gogodisnjeg tamnovanja pobudjivalo је crne m1sll 1 UZlVIJavanJe u smrtnu jezu, а ljudsko otrzanje iz zemaljske "dolje placa i uzasa" је budilo misli о coveku i covekovoj kosmickoj buducnosti i sudЬini ... Dok је na putevima, kojima su me vozili ka gradu, kljucao Zivot - decaci s kotu~o?m.a, z~ne .и I~tnjim haljinama i Iakim dzemperima, radшc1 u lZguzvaшm 1 zamazanim odelima. 1 uzreli kukuruzi cije је iskrzano, zutnulo lisce zadriavalo izmaglicu i rosu. 1 bik ' ogroman i moean, ukrocen alkom kroz nozdrve, kojega ј; sredovecan seljak vodio na pazar ili na klanicu ... . 1 ро s~dj~nju su me vratili, nekim drugim putem - ispra:lnjenog, oJadJenog, ali smirenijeg i pripremnog za nova klijanja ~ ' nove misli... 121

-------------------------

Covek - da 1i је ili nije kosmicko Ьiсе? Ne razиmem pitanje - na njega se moze odgovoriti i negativno i pozitivno, zavisno od toga sta se podrazиmeva pod Covekom, ра i pod Kosmosom. Nesиmnjivo је da је Covek zemaljsko Ьiсе, ali koje је ро svojim иmnim mogucnostima kadro da se otisne и kosmicka prostranstva. Materija је svuda, koliko se zna, jedna te ista, ali иslovi Zivota sи, koliko se zna, zemaljski ili veoma retki и Kosmosи. Verujem da i negde drugde ima Zivota, а ne sиmnjam и to da се Covek - samim tim sto се Ьiti kadar da transformise oЫike materije - stvoriti van Zemlje иslove zivota. No bilo ovako ili onako, prodorom и Kosmos Coveka, odnosno njegovih orudja, otpoeece - vec је otpocela - epoha novih, neslиcenih mogucnosti: istrzanjem iz zemaljskih иzа zapoeinje besmrtnost, neиnistivost covecanstva. Pocela је najvelicanstvenija i najstrasnija drama Covekova: izlazeci и beskraj Covek ираdа и beskonacnи tamnicи i nesagledivu slobodи. Tamnica се zjapiti sve bezizglednija, а sloboda se nиditi sve dokиcivija. Prodiranje и spoljnи tamnicи се иvecavati иnиtarnjи slobodи: saznanja о svetu i Covekи, oslobadjanja Coveka и sebl i и svetu. Tehnika nece potCiniti, nece mehanizovati Coveka - Covek се otkrivati i podmladjivati svojи iskonsku, "nagonskи", sиstinи kоји sи civilizacije guSile i sakatile и borbl za egzistencijи. То sи, dakako, slиtnje, nagadjanja. Ono и sta verujem jeste: Covek се i и Kosnюsи nastaviti da se bori i strada, da veruje i stvara. 1 ratovi "kosmickim", atomskim oruzjima postace mogucnost, verovatno i realnost. Bиdиcnost Covecanstva је u Kosmosи, ali tamo Covekи predstoje i tragedije neslиcenih, cиdovisnih razmera i oЫika. Covecanstvo се se siriti i иjedinja­ vati na kosmickim bojistima. Danasnje ideje, danasnje dogmaticne i pragmaticne ideologije се odиmreti и zemaljskom zlи i prasini - bиdиcnost, kosmicka, pripada idejama, filozofijama i religijama. Sreca coveka izgledace mogucnija nego ikad, jer се i mogucnosti izgledati neogranicene. Pred namaje epoha vodja i mislliaca, sanjara i realista kakve covecanstvo nije videlo ро zamahи i dиbini, ро vizionarstvu i realizmи. 1 te

122

sи те

misli opsedale и tamnici -

Ьа5

svojom skиcenos-

си. tamnica podstice misljenje da Ыиdi, da porice иslove i pnrodne zakone i prepиsta se svojoj, bezuslovnoj slobodi: izmedjи celije i beskraja, izmedjи ideje i realnosti и tamnici nema pregrada. 1 и иskoj vezi s tim kosmickim, nerealnim i privatnim razmisljanjima - razmisljanja о Covekи, о Covekovoj licnosti i s~.dbltli, о tragicnosti Covekove egzistencije, Covekove neotkloПJlve borbe za dobro i slobodи: jedan krug se zavrsi и krvi i omrazi, da Ьi zapoeeo novi s idejom i odricanjem. Nigde nikad smiraja, sreca је и borbl i traganjи.

JEDAN

TAMNI(:КI DAN

Na pocetku posled,njeg robljanja, od 1962. do 1966. godine иkoliko me secanje slиzi- nametalo mi se kao literarni motiv' opis~v~nje jednog mog zatvorskog dana~ Ali ne opisivanj~ spol]П]eg, zatvorskog reda i regularnih postupaka zatvorenika: materijalna i fizioloska svakodпevica је trebalo da Ьиdе samo okvir i pozadina, valjda i zbog toga sto ја и tamnici nisam Ьiо р~пиdјеп da se hrve?I za goli zivot - imao sam i previse hrane, шsam morao da rad1m, zatvorski lekari sи иvek bili predиsret­ ljivi. Мој motiv jedпog zatvorskog dana trebalo је da Ьиdе opisivanje ипиtarnjeg, misaonog i emocionalnog, zivota zatvorenika. Sve sto Ьi nш padalo, sve sto Ьi ти moglo pasti na pamet, sve sto је osecao i Zиdeo- dakako и konkretnoj celiji, и tokи konkretrюg zatvorskog reda i obavljanja svojih nиzda i o?a~eza ... Nocna zamisljanja i kosmari, jиtarnje tlapnje i trezП]eщa, dernjanje straiara i krici zatvorenika, rezanje brava i tres.ka .. vr~ta •. o.ko na spijиnki i strepnja и celiji. Secanja i sanJa~~e, _1deJ~ 1 .reflektovanje spoljnje realnosti na misljenje и tamшc1. ZиdnJe 1Za resetaka, filozofiranje pregradjeno resetkanш.

То је zamisljano kao - to је moglo Ьiti - citav Zivot ~atv~~eni~ov и jednom zatvorskom danи. Ра i citava ljudska lSt~Т:Ja, l~иdska sиdbina, и doZivljajima, иnиtarnjim, jednog sиznJa и

Jednom konkretnom,

и

kojem bilo

danи.

123

Nacija i drustvo, Zemlja i Kosmos nemaju centra - u tamnici, u tamnickoj celiji, roЬijas, idejni roЬijas, doZivljuje sebe kao centar sveta, centar svega. Istina, on zna da to nije niti moze Ьiti, kao ni Ьilo ko drugi. Ali njegovo osecanje i njegova misao su precesto takvi da se on zanese i dozivi sebe, svoju ideju, kao zizu sveta. Jer jos sluti, jos sluti svoje malecno srce, jos izviru sveze, neugasive misli. Ра i takav, sveljudski, "kosmicki", taj motiv- to sam znao - nije mogao Ьiti napisan u taшnici. Ako sаш hteo da piseш nesputano - а tako jedino i iша sшisla pisati - neizbezne su i "zle", jereticke i kriticke шisli, koje vlasti ne Ьi dopustile da izidju iz taшnice, kad Ьi ih vec ulovile na hartiji. Ova knjiga је unekoliko zaшena za taj zaшisljani taшnicki dan. Tako sam taj шotiv tajio u seЬi, negovao ga zaboravom. Jer ideja, u svojoj doslednosti i otvorenosti, mora da bude i mudra, lukava- da se pritajuje, da ceka i bira svoj, ostvarivi trenutak. U tamnici је ona najslobodnija, izlazak iz taшnice ni njoj nije lak i jednostavan. Jer ona је i ziv covek, data licnost - covek, licnost је пosi i pronosi. Jedan tanшicki dап - dan ideje i realnosti, trpljenja i nade, kovitlanja u seЬi i leta u beskraj. Kosmos i taшnica u sиznju. KOSMI(:КA

KOSMI(:КA

IDEJA- ИТОРЈЈА, IDEJA -REALNOST

Pred liceш Kosшosa, pred bezdani i realnosti Kosшosa, verovatno се se povuci i иgasiti "klasne" i "nacionalne", "komиnisticke" i "kapitalisticke", а i ostale иtopije koje danas harajн i odиsevljavajи ljude i poretke: "kapitalizaш" i "socijalizaш" sи blizanci - oni se hrane ошrаzош i strahoш jedan iz drugog, oni се i isceznиti, ili se izшeniti, и takшicenju i

beskraja, postati sanjarskiji, иtopistickiji i1i - ako se nekoш ti izrazi vise svidjajи- verskiji, idejniji. Covek ne Ьi шоgао ni da siri svoje иslove kad и osпovi svega njegovog ne Ьi bila teznja ka apsolutnoj istini, ka fornшli Kosшosa i savrsenstvu ljиdskom. Utopija i realnost се se, verovatno, и svesti i saznanjи priЬliza­ vati - da se nikada ne spoje i poistovete. Apsolиtna ideja, Bog i Ьlaienstvo, пi s prodiranjeш и Kosшos nece Ьiti saznati i dosegnиti, ali ne zbog toga sto Ьi Covekovo postojanje time izgubilo sшisao, nego sto to nije u prirodi ni Kosшosa ni Coveka: Covek, kao i Kosmos, sazdan је kao bezmeran, kao пedokиciv.

nastati novi covek - о kome su toliko sanjarili i propovedali. Ко to moze da zna? Da li se covek Ьitno шеnјао и tokи svog postojanja, premda se stalno bogatilo njegovo iskиstvo i saznanje? Ako Covek u Kosmosи i dozivi neke transformacije on nece prestati Ьiti ono sto jeste: "kosmicki Covek" се zadriati svoja svojstva, svoje slabosti i vrline, makar i postao иmniji i strasniji, mocniji i podlozniji. Kako god Ьilo - Covek se nece obezliCiti, nego, pre, postati jos licniji. Nesto slicno Ьi se moglo reCi i za narode, za etnicke posebnosti. Licrюst i narod sи bogatstvo i energija covecanstva. Najsmelija avantura и kоји se zapиtio Covek је i njegovo najproracиnatije delovanje. Najrealnija realnost i najsanjarskija sanjarija, nepoЬitno saznavanje i tvrdo verovanje. ldeja i tamnica, Covek i Kosmos. Da li

се и

toj

bиdиcnosti

иtopisti i propovedпici

Beograd, jesen 1982 - zima 1983.

kataklizшi.

Svest i sazrevanje се шozda, verovatno, u "kosшickoj bи­ postati realisticniji, naиcniji - nijedan korak u kosшickoш beskraju nije, niti се Ьiti, шogucan bez naиcne, koшpjuterizovane obrade i sigurnosti. Ali Covek nece prestati da Ьиdе sanjar: verovatno се Covek, nasav se u realnosti dиcnosti"

124

125

1

OBJAVUENA DELA MILOVANA DJILASA Nova k/asa, Razgovori sa Sta/jinom, Ста Gora, Gubavac i druge price, Njegos, Nesavrseno drustvo, lzgub/jene bltke, Besudna zem/ja, Kamen i /jublcice, Uspomene revo/ucionara, De/ovi iivo~a, Ratno doba, prevod s engleskog speva Izgub/jeni raj Dzoil-a Miltona, Druienje s Titom, ldeje i sistem, Sudblna /opova, Vlast. Vecina Djilasovih dela su objavljena na vise svetskih jezika. Clanci i intervjui u americkim, engleskim, italijanskim, nemackim, francuskim i drugim novinama i casopisima. Srpsko-hrvatska izdanja Nesavrsenog drustva, Druienja s Titom i Vlasti mogu se nabaviti preko casopisa Nasa rec, 53 Hawthorn Drive, Harrow, Middlesex, НА2 7NU, ·velika Britanija.