Darko Opsta Virusologija Za Stampanje

1. VELIČINA, OBLIK, GRAĐA, PROSTORNA SIMETRIJA I HEMIJSKI SASTAV VIRUSA (PRIRODA VIRUSA I NJIHOVE RAZLIKE OD DRUGIH MIKROORGANIZAMA)

GRAĐA I STRUKTURA VIRUSA -

-

virusi se između sebe razlikuju po obliku i veličini, ali su svi građeni po sličnim principima kompletna, zrela, ekstracelularna, infektivna virusna čestica –  virion sastoji se od: nukleinska kiselina virusa (u centru virusne čestice) – može biti NK ili RNK i ona je nosilac genetskih o informacija virusne čestice kapsia (omotača, onosno zaštitne ov ojnice) – izgrađen o proteina o nukleinska kiselina i kapsi zajeno čine nukleokapsi, koji ko ji ko manjih virusa prestavlja kompletnu virusnu česticu - virion vedi i složeniji virusi u momentu oslobađanja iz delije stiču još jean spoljni omotač, koji je po reklom od promenjene jearne ili citoplazmatske membrane delije omadina (izuzetak su poxvirusi koji imaju ve ovojnice i obe se sintetišu u citoplazmi inficirane delije)

VIRUSNI KAPSID -

proteinskog je sastava; građen je o velikog broja ientičnih molekula proteinske prirode – proteinskih jedinica, koje su osnovni gradivni element i najmanje funkcionalne jedinice kapsida

-

može biti jenoslojan ili voslojan

-

virusna nukleinska kiselina koira stvaranje malih, ientičnih proteinskih po jeinica, a kapsi se o blikuje uruživanjem tih pojeinica strukturne jeinice formiraju simetrične skupine koje prestavljaju oblikovane elemente strukture viljive elektronskim mikroskopom – to su morfološke jeinice kapsia, onosno kapsomere one se najčešde vie u obliku petougaonih ili šestougaonih prizmi svaki virus ima oređen broj kapsomera iz kojih je izgrađen kapsi, što se koristi kao jean o kriterijuma za

-

-

klasifikaciju virusa u procesu formiranja kapsida razlikuju se dve faze: prva faza – stadijum biosinteze (sinte za strukturnih polipeptia i uruživanje u pojeinice)   druga faza – (stvaranje nekovalentnih veza između pojeinica i formiranje virusnog kapsia) uloga virusnog kapsida: 

štiti virusnu nukleinsku kiselinu osigurava i obezbeđuje strukturu i simetriju virusnih čestica



nosilac je antigenskih svojstava



VIRUSNI OMOTAČ OKO NUKLEOKAPSIDA -

-

vedi i složeniji virusi poseuju još jean omotač oko proteinskog, koji može biti jenoslojan ili voslojan animalni virusi prilikom izlaska iz inficirane delije obijaju omotač o izmenjenih delijskih membrana: o

od jedarne membrane (Herpetoviridae)

o

o membrane enoplazmatičnog retikuluma (Togaviriae)

o

od citoplazmatske membrane (Orthomyxovirida, Paramyxoviridae, Rhabdoviridae)

spoljni virusni omotač sastoji se o lipia, pr oteina i polisaharida virusi koji ga imaju osetljivi su na etar i organske rastvarače na njegovoj površini nalaze se izanci građeni o glikoproteina i prestavljaju površinske virusne antigene polipeptini eo glikoproteina je specifičan za virus i sintet isan je prema genetskim informacijama virusne nukleinske kiseline, a ugljeni hirati glikoproteina su delijskog porekla glikoproteini imaju značajne funkcije (hemaglutinin, neuraminiaza, faktor delijske fuzije) i bitnu ulogu u procesima infekcije delije omadina visusi sa spoljnim omotačem po pravilu sarže više antigena o virusa bez ovog omotača

1

OBLIK I VELIČINA VIRUSA -

zahvaljujudi elektronskom mikroskopu utvrđeno je a virusi imaju različite ra zličite oblike: 

pravilna lopta (virus polio) nepravilna kugla (virus influenzae)



štapid ili štapid koji je na jenom kraju zaravnjen, a na rugom kraju zaobljen pa liči na metak (virus



rabiesa) oblik kvadra, opeke ili elipsoida (poxviridae) oblik punoglavca ili zavrtnja (samo bakterijski virus – bakteriofag)





-

veličina virusa izražava se u nanometrima (jean nm iznosi 10 angstrema) veličina animalnih virusa krede se o 20 o 320 nm:   

-

mali virusi: 20-50 nm srednji virusi: 50-200 nm veliki virusi: 200-320 nm

veličina i oblik virusa mogu se oreiti filtracijom – ultrafiltrima centrifugiranjem – ultracentrifugama   

elektronskim mikroskopom

SIMETRIJA VIRUSNIH ČESTICA -

prema rasporeu pojeinica u virusnom kapsiu i prema načinu njihovog grupisanja i vezivanja, animaln virusi dele se u tri grupe:  virusi sa spiralnom (helikalnom ) simetrijom othomyxoviridae, paramyxoviridae, rhabdoviridae imaju nukleinsku kiselinu spiralno uvijenu oko jedne centralne rotacione ose  

 jenake proteinske pojeinice pojeinice su pravilno i semetrično raspoređene oko nje, pratedi zavoje spirale virusi sa kubičnom (ik ozaedarnom) simetrijom 





herpetoviridae



sve strukturne pojeinice ne moraju biti ientične (kapsi ne sarži samo jean tip proteinskih molekula)

broj kapsomera može a bue različit, ali je za svaki virus stalan kompleksno građenje virusa 





poxviridae

HEMIJSKI SASTAV VIRUSA -

svi virusi sarže nukleinsku kiselinu i polipeptide iz kojih je građen proteinski omotač, a vedi i složeniji virusi poseuju još i lipie i polisaharie, koji se nalaze u spoljašnjom omotaču

NUKLEINSKA KISELINA VIRUSA sarži genetski materijal virusa – virusnki genom virusi poseduju samo  jenu nukleinsku kiselinu koja sarži prema vrsti nukleinske kiseline, virusi se dele na DNK i RNK viruse nukleinske kiseline su izgrađene iz nukleokapsia (purinska ili pirimiinska baza + pentoza (riboza ili dezoksiriboza) + fosforna kiselina) nukleotii su međusobno povezani fosfoiestarskim vezama, a sa rugim lancem voonič nim vezama (NK: G=C, A≡T; RNK: G=C, A≡U) ko sinteze NK kao moel za formiranje komplementarnog lanca polinukleotia služi komplementarn a polovina polinukleotida DNK ko sinteze RNK kao moel za formiranje komplementarnog lanca polinukleotia služi komplementarna polovina lanca polinukleotida DNK, uz delovanje enzima DNK  – RNK polimeraze v irusne čestice (core) kod nekih virusa nukleinska kiselina je vezana za un utrašnje proteine, i oni zajeno grae virusne

svi NK virusi imaju volančanu NK, izuzev parvovirusa koji imaju jenolančanu NK svi RNK virusi imaju jenolančanu RNK, osim reovirusa koji imaju ima ju volančanu RNK 2

-

-

 jenolančana virusna RNK može da bude u obliku: o pozitivnog pozitivnog lanca – ientična je informacionoj RNK (mRNK) o negativnog lanca – komplemetarna je mRNK genom virusa može a sarži jenu ili il i više molekula kiselina RNK virusi su izuzetak u živom svetu a je RNK nosilac naslene informacije DNK virusi sarže NK lanac koji može a bue cirkularan  (papova virusi, hepatitis B virus) ili linearan (vedina ostalih DNK virusa) kod RNK virusa nukleinskih kiselina je uglavnom linearna u obliku jenog molekula ili u obliku više molekula tj. segmenata koji su vezani nekovalentim vezama

VIRUSNI PROTEINI vedi eo virusne čestice čine strukturni proteini iz kojih je izgrađena proteinska pro teinska ovojnica oko nukleinskih kiselina (kapsid) svi strukturni proteini su obri antigeni i ogovorni su za najvedi broj imunoloških reakcija koje izaziva virus složeni virusi sarže i oređene enzime, takođe proteinske priroe ( transkriptaze, neurminiaza, reverzna transkriptaza) neki virusi poseuju i proteine koji menjaju metabolizam i građu inficirane delije VIRUSNI LIPIDI virusi koji imaju spoljni omotač sarže neutralne lipie (fosfolipie i glikolipie) takvi virusi posle tretiranja etrom i rugim organskim rastvaračim a gube sposobnost a inficiraju osetljive delije; -

-

-

virusi bez omotača ne sarže lipie pa su otporni na elovanje organskih rastvarača vedina lipia koji ulaze u sastav virusa su poreklom o delije omadina i integrišu se u virusnu česticu u procesu njenog sklapanja i oslobađanja iz delije d elije (poreklom su o citoplazmatske, jearne membrane ili membrane endoplazmatskog retikuluma inficirane delije) isti virus, kaa se razmnožava u različitim vrstama delija ima različit lipini sastav, ali su njegove biološke osobine i infektivnost ientični poxviriae ima velike količine lipia u svom omotaču koji je vostru k, ali je ipak otporan na etar, njihov lipoproteinski omotač nije poreklom o ovojnica delije omadina nego se sintetiše u citoplazmi c itoplazmi inficirane delije pa ima rugačiji lipini sastav

VIRUSNI POLISAHARIDI poseuju ih samo virusi koji imaju omotač oko nukl eokapsida poreklom su o delija omadina nalaze se uglavnom u glikoproteinima, koji prestavljaju površinske antigene (polipeptini eo glikoproteina je -

proukt virusnog genoma, a ugljenohiratni eo je delijskog porekla)

PRIRODA VIRUSA I NJIHOVE RAZLIKE OD OSTALIH MIKROORGANIZAMA -

virusi poseduju samo jedan tip nukleinske nukleinske kiseline kiseline koja predstavlja genetski materijal virusa, za razliku od svih

 jenodelijskih organizama i viših živih bida koji sarže obe nukleinske kiseline  jeinstvena u živom svetu je je i osob ina RNK virusa da RNK može biti nosilac genetskih osobina virusi se ne mogu videti svetlosnim mikroskopom za razliku od bakterija  – virusi su ultravizibilni ultravizibilni virusi prolaze kroz pore bakterioloških filtara koji zaržavaju bakterije – virusi su ultrafiltrabilni ultrafiltrabilni struktura viriona se bitno razlikuje o delijske strukture prokariota i eukariota virusi su veoma jenostavne građe i  nemaju uslove za objavljivanje sopstvene biosinteze (nemaju ribozome i enzimske sisteme), pa su zato obavezni intradelijski paraziti ne mogu a se umnožavaju na veštačkim pologama, pologama, več samo u živoj deliji  jeinstvena je u živom svetu svetu ova osobina virusa kao parazita, a virus aje deliji omadina svoj “program sinteze”, sinteze”, koji, zatim, svojim delijskim mehanizmima, obavlja delija omadina razlika u onosu na razmnožavanje prokariotskih i eukariotskih delija jeste i ta a se u toku virusnog reproukovanja u deliji nezavisno sintetišu sve virusne komponente, a tek zatim olazi o njihovog uruživanja u zrelu virusnu česticu.

3

2. IZBOR, UZIMANJE I SLANJE MATERIJALA NA VIRUSOLOŠKI PREGLED Klinički materi jal za virusološki pregle bira se zavisno o kliničke slike (npr. ako je u pitanju respiratorno oboljenje, uzima se bris guše) ili eventualno od e piemioioške situacije (u toku letnje epidemije men ingitisa među decom uzima se stolica i radi se analiza na enteroviruse).

Pri izboru bolesničkog materijala, koji de se poslati na pregle, mora se poznavati patogeneza virusne bolesti na koju se sumnja. Zato bolesnički materi jal nije uvek uzet iz organa i tkiva prema kome virus ima tropizam i čijom invazijom olazi o manifestacije oređenih karakterističnih simptoma bolesti ( npr. ko miokaritisa ili mijalgija izazvanih koksaki virusom bolesnički materiai je stolica, a ne bioptat srčanog iii poprečno -prugastog mišida; ko ospe na koži usle virusa rubele ili morbila bolesnički material je bris žrela, a ko enterovirusnih ospi, stolica). Načelno, ako se virus okaže u krvi, likvoru ili vezikuli (u toku ospe), sa sigurnošdu se može smatrati etiološkim agensom aktuelne bolesti; međutim, ako je virus ijagnostifikovan u respiratornim uzorcima i stolici, uzročnik je otične bolesti samo ako postoji i serološka potvra. a bi izolacija virusa bila uspešna, potrebno je a se uzorak uzme što ranije i po mogudnos ti u prva tri dana bolesti, pri čemu treba voiti računa i o tome a je iz nekih bolesničkih materijala lakše izolovati oređeni virus, nego iz rugih. Ko izbora materijaia važnu ulogu igra i starost bolesnika, kao i vrsta i trajanje bolesti. Materijal za virosološki pregle može a bue: BRIS GUŠE ILI ISPIRAK GUŠE - uzima se i prilikom sumnje na neka virusna oboljenja CNS-a, KVS-a, za vreme groznice nepoznatog porekla, osipnih bolesti rubel a, morbila, kao i ko sumnje na mogudu kongenitalnu infekciju (r ubela, citomegalovirusna bolest) STOLICA- pogodan je uzorak u toku aktuelnih gastroenteritisa, ali i kod oboljenja CNS-a izazvanih enterovirusima, bolesti KVS-a izazvanih koksaki virusima, ospi po koži usle invazije enterovirusa, u slučajevima groznice nepoznatog porekla ili hepatitisa manje podesan uzorak je rektalni bris KRV-za izolaciju virusnog uzročnika ili za irektno okazivanje virusa uzima se ko sumnje na infekcije ARBO virusima načelno, krv nije najbolji u zorak za dokazivanje virusa, nije pogodna sredina za njih i iz nje relativno brzo iščezavaju SERUM- serum se uzima za serološke reakcije, kao i u slučaju sumnje na virusni hepatitis (za dokazivanje HBsAg, HBeAg, antiHBs, antiHBc i antiHBe antitela) LIKVOR- obično je uzorak izbora ko  oboljenja CNS-a (meningitis, meningoencefalitis, encefalitis) KONJUKTIVALNI BRIS- uzima se kod oboljenja oka, otisak kornee uzima se kod komatoznih bolesnika, obolelih od rabijesa SARŽAJ PROMENA  NAKOŽl (VEZIKULA, PAPULA, PUSTULA ILI KRUSTA) - uzima se kod varičele ili se uzima tečnost iz vezikula (kod herpes simplex virusa) → spaaju u ogovarajude uzorke za virusnu izolaciju ili irektnu ijagnostiku BIOPTAT OREĐENOG TKIVA (ZAŽIVOTNO ILI  POSTMORTALNO) - može a se koristi za direktno dokazivanje virusa (elektronskim mikroskopom), virusnih antigena (imunoeiektronskom mikroskopijom, ELISA testom, tehnikom fluorescentne mikrcskopije), zatim za izolaciju i identifikaciju virusa i virusne DNK BRIS NOSA, SPUTUM, URIN, BRIS REKTUMA, DIJAREJALNA STOLICA  - manje su pogoni uzorci za virusološki pregle

BOLESNIČKI MATERIJAL TREBA UZIMATI: ASEPTIČNO, U STRILNE POSUE, OBRO ZATVORITI, TAČNO OZNAČITI Uz materijal se obavezno popunjava propratni list sa podacim a o pacijentu, kliničkim i epiemiološkim

poacima i vrsti preglea koji se traži. Veoma su bitni i poaci o atumu početka bolesti i o karakteru oboljenja. Osim uzoraka koji de u laboratoriji biti korišdeni za irektno okazivanje virusa, virusnih antigena ili specifičnih virusnih sastojaka (bez prethonog umnožavanja), ostali bolesnički materijaii mogu a se potope u tzv. VTM (virusni transportni meijum). Time se prvenstveno šprečava sušenje u toku transporta materijaia o laboratorije (VTM sarži izotonični 0.9% rastvor NaCI, proteine i antibiotike). Uzorci koji de biti korišdeni za pregle elektronskim mikroskopom, imunoelektronskim mikroskopom ili de biti irektno upotrebljeni u postupku fluorescentne mikroskopije, ELISA testa kao i u tehnikama hibridizacije, ne smeju se stavi ti u VTM. Bitno je oržavati oređenu pH vrenost VTM -a, kao i ržati materijal na oređenoj temperaturi. Za preživijavanje virusa u toku transporta najvažniji faktor je uticaj spoljašnje temperature. Na viruse negativno deluju i nagle promene temperature (naizmenično zamrzavanje i otapanje uzorka). Virus se šal je u laboratoriju na temperaturi lomljenog ieda (+4 °C). Uzorak se stavlja u dobro zatvorene epruvete ili druge posude sa

ogovarajudim čepom i grlidem (flasterom ili lepljivom trakom), zatim u kutije ili termos posue, koje sarže smrznute uloške i li u kutije sa l eom. Bitno je uzorak transportovati što pre o laboratorije. 4

3. METODE ZA ODREĐIVANJE VELIČINE I OBLIKA VIRUSNIH ČESTICA Veličina i oblik virusa mogu a se oree:   

filtracijom (ultrafiltrima) centrifugacijom (ultracentrifugama) elektronskim mikroskopom

FILTRACIJA

Za oređivanje veličine virusa upotrebljavaju se grauisani ultrafiltri: graokol filtri o koloijuma ili membranski filtri od derivata celuloze, raznih polimera ili staklenih vlakana.

Ako prečišdena suspenzija virusa prolazi kroz niz membrana različite ali poznate veličine pora (o vedih ka manjim), približna veličina virusa može se oreiti utvrđivanjem membrana koje propuštaju virusne čestice i one koje ih zaržavaju. Virusne čestice moraju biti va puta manje o prosečnog ijametra pore na nekom filtru a bi kroz njega mogle prodi. Približna veličina virusa oređuje se tako što se veličina pore kroz koju je prošao virus pomnoži sa faktorom 0,64. Približna veličina virusa može se oreiti i upoređivanjem filtrabilnosti virusnih čestica sa česticama poznatih imenzija. Prolazak virusa kroz filtar ne zavisi samo o veličine pora na situ i veličine virusa nego i o: strukture i električnog naboja virusa i filtra  

hemijskog sastava i debljine filtra



užine filtracije pritiska po kojim se filtracija vrši



temperatura na kojoj se filtrita



viskoznost tečnosti u kojoj je suspenovan virus Filtracijom je mogude samo približno oreiti veličinu virusa pa se zato filtracija češd e koristi za selektivno odvajanje 

virusa iz neke suspenzije ili za sterilizaciju raznih rastvora, podloga i drugih termolabilnih materijala, nego za

oređivanje veličine virusa. SEDIMENTACIJA VIRUSA U ULTRACENTRIFUGAMA

Virusi se mogu istaložiti samo uz pomod centrifugalne sile oređene jačine zbog mase i električnog naboja virusa. Za oređivanje veličine i oblika virusa kao i za obijanje čistih suspenzija virusa koriste se analitička i preparativna ultracentrifuga. Brzina sedimentacije u polju centrifugalne sile zavisi od:

veličine (mase) virusne čestice oblika virusne čestice gustine i viskoznosti tečnosti u kojoj je suspenovan virus  jačine centrifugalne sile koja zavisi o broja obrtaja glave centrifuge u jeinici vremena i ualjenosti virusne čestice o osovine obrtanja Brzina seimentacije ata je Stokersonovom formulom (iz nje se izvoi poluprečnik virusne čestice) Veličina virusne čestice oređuje se: merenjem brzine taloženja virusnih čestica u polju centrifugalne sile upoređivanjem brzine taloženja virusnih čestiva sa brzinom taloženja čestica poznatih imenzija    

 

Čestice oblika lopte, koje imaju najmanju mogudu površinu talože se brže nego čestice uguljastog ili nepravilnog oblika, koje imaju vedu površinu. Što je razlika u onosu između najvedeg i najmanjeg ijametra čestice veda, to je i njeno taloženje sporije. Povedana viskoznost tečnosti u kojoj su suspenovane čestice virusa više usporava taloženje čestica nepravilnog oblika u onosu na one loptastog oblika.

5

ELEKTRONSKI MIKROSKOP Kod elektronskog mikroskopa snop svetlosti  je zamenjen snopom elektrona upravljenih na objekat, a staklena sočiva su zamenjena elektromagnetnim, koja sakupljaju divergentne snopove elektrona i usmeravaju ih konvergentno ili paralelno sa osovinom mikroskopa.

Objektivska elektromagnetna sočiva aju povedanu i obrnutu sliku virusne čestice, koja se još više uvedava projekcionim elektromagnetnim sočivima. Slika se projektuje na ekran, realna i uvedana. Dakle, delovi elektronskog mikroskopa su:  svetlosni zraci – snop elektrona koji se prostire u vakuumu staklena sočiva – elektromagnetna polja  fotoploča – ekran (slika virusa se emituje na ekran) 

Uvedanje elektronskog mikroskopa je oko 100 000 puta. Elektroni raspolažu slabom modi proiranja kroz razne materije pa je bitno da je preparat tanji od 100 nm. Veličina virusa oređuje se tako što se suspenziji tog virusa oaju čestice poznate veličine i gustine (npr. Polistirenske lateks kuglice) ili postoji skala na kojoj se mogu očitati željene imenzije virusa. Elektronskim mikroskopom se vii virus, njegova veličina, morfologija i struktura. Na taj način se može oreiti pripanost virusnoj poroici, ali se ne može napraviti razlika između pojeinih pripanika otične poroice. Pošto su virusi male čestice, kontras t u preparatu je mali jer zavisi o rasipanja elektrona. Kontrast može a se poveda na va načina: metoom “pozitivnog bojenja” – oblaganje preparata tankim slojem zlata ili rugih teških metala nepropusnih za snop elektrona; virusne čestice postaju jasnij e, kontrasnije i izgledaju kao iskosa osvetljene i vie se kao tamne čestice na svetloj polozi. metoom “negativnog bojenja” – povedanje elektronske neprozračnosti okoline virusa pomodu soli fosfotungstenske kiseline, uranil acetata… virusne čestice se vi de kao svetla, neobojena mesta na tamnoj 



pozadini.

4. ELEKTRONSKI MIKROSKOP I IMUNOELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA. TEHNIKE ZA DOKAZIVANJE VIRUSNIH NUKLEINSKIH KISELINA U MATERIJALU ELEKTRONSKI MIKROSKOP Kod elektronskog mikroskopa snop svetlosti je z amenjen snopom elektrona upravljenih na objekat, a staklena sočiva su zamenjena el ektromagnetnim, koja sakupijaju divergentne snopove elektrona i usmeravaju ih konvergentno ili paralelno sa osovinom mikroskopa.

Objektivska elektromagnetna sočiva aju povedanu i obrnutu sliku virusne čestice, koja se još više uvedava projekcionim elektromagnetnim sočivima. Siika se projektuje na ekran, realna i uvedana . Dakle, delovi elektronskog mikroskopa su: svetlosni zraci → snop elektrona koji se prostire u vakuumu   staklena sočiva → elektromagnetna polja fotopioča - ekran (siika virusa se emituje na ekran)  Uvedanje elektronskog mikroskopa je oko 100 000 puta. Elektroni raspolažu slabom modi proiranja kroz razne materije, pa je bitno a je preparat tanji o 100 nm.

Veličina virusa oređuje se tako što se suspenziji tog virusa oaju čestice poznate veličine i gustine (npr. polistirenske lateks kuglice) ili postoji sk ala na kojoj se mogu očitati žel jene dimenzije virusa. Elektronskim mikroskopom se vii virus, njegova veličina, morfologija i struktura. Na taj način se može oreiti pripanost virusnoj poroici, ali se ne može napraviti raziika između pojeinih pripanika otične poroice Pošto su virusi male čest ice, kontrast u preparatu je mali jer zavisi od rasipanja eiektrona. Kon trast može a se poveda na va načina: metodom "pozitivnog bojenja" - oblaganje preparata tankim siojem zlata ili rugih tešk ih metala nepropusnih za snop elektrona; virusne čestice postaju jasnije, kontrastnije i izgleaju kao iskosa osvetljene i vie se kao tamne čestice na svetloj poiozi. metoda "negativnog bojenja" - povedanje elektronske neprozračnosti okoline virusa pomodu sol i fosfotungstenske kiseline, uranil acetata... v irusne čestice se vie kao svetl a, neobojena mesta na tamnoj 



pozadini 6

IMUNOELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA To je metoda direktnog dokazivanja virusa i virusnog antigena u kliničkom materijal u. Zasniva se na prethonom mešanju uzoraka sa oređenim  (poznatim) antivirusnim antitelima (obično monoklonalnim antitelima). Zatim se elektronskim mikroskopom traži imunološka reakcija između oatih antitela i virusa, čime se  dokazuje

prisustvo virusa u bolesničkom materijalu. Istovremeno se postiže i njegova specifična ientifikacija. Pošto je uzorak mogude testirati samo sa nekoliko ogovarđjudih  antiseruma, mora se uvek imati neka pretpostavka o kom se virusu radi. Imunoelektronska mikroskopija se ne može primeniti na virusne poroice sa mnogo različitih serotipova koji

nemaju zajeničke antigene (enterovirusi, rinovirusi). akle, bolesnički materijal se prvo izlaže reakciji sa antivirusnim serumima, zatim se pravi preparat i pregleda elektronskim mikroskopom.

Antitela koncentrišu virus u uzorku, koriste se pri njegovoj etekciji i omogudavaju specifičnu ientifikaciju virusnog uzročnika. Tehnika dvostrukih antitela: prva antitela hvataju virus, a ruga antitela ga oblažu i omogudavaju a se uoče tako koncentrisane virusne partikule.

TEHNIKE ZA DOKAZIVANJE VIRUSNIH NUKLEINSKIH KISELINA U MATERIJALU TEHNIKE HIBRIDIZACIJE NUKLEINSKIH KISELINA

Pomodu tehnike hibridizacije mogu se dokazati i analizirati virusne nukleinske kiseline i u slučajevima kaa: u bolesničkom materijalu nema više infektivnih virusnih čestica ili ih ima jako malo     

su prisutni samo defektni virusi su prisutne samo virusne nukleinske kiseline su virusi vezani u imune komplekse

 je bolesnički materijal jako kontaminiran rugim mikroorganizmima

Ove metoe mogu biti korišdene i u ijagnostici perzistentnih, subakutnih i hroničnih virusnih bolesti. Uzorak bolesničkog materijala nanosi se na čvrstu pologu i irektno se upotrebljava za hibriizaciju. Zatim se rai izolacija virusnih nukleinskih kiselina (NK ili RNK). Kao okaz NK prvo se ovoje fragmenti NK pomodu enzima endonukleaze, zatim se oni odvoje gelom i frakcioniraju (Southern- blot). Kao okaz RNK takođe se prvo ovajaju fragmenti RNK (Northern-blot), pa se pomodu reve rzne transkriptaze sastavi komplement DNK. Ove DNK se zatim hibriizuju sa poznatom i označenom NK (označena je izotopima različitih poluvremena raspaanja,  koji se mere radiografski ili nekim enzimima — npr. biotinom vezanim za poznate NK). Potom se vrši etekcija, zavisno o vrste i priroe obeleživača na označenoj NK. Na taj način okazuje se prisustvo virusne nukleinske kiseline u materijalu. ELEKTOFOREZA RNK U POLIAKRILAMID GELU

Ova metoa omogudava otkrivanje veoma malih količina virusne RNK irektnom analizom virusnog genoma. Metoa se zasniva na različitoj pokretljivosti s egmenata virusne RNK u poliakrilamid gelu, zavisno od njegove relativne molekulske mase. Primenjuje se samo u dijagnostici virusa sa segmentiranim RNK.

5. KLASIFIKACIJA VIRUSA Poslenji, 7. Izveštaj Internacionalnog Komiteta za taksonomiju virusa iz 2003. eli viruse u 7 grupa na osnovu virusnog genoma:



volančana NK Jenolančana NK volančana RNK



RNK sa pozitivnim lancem

 

  

RNK sa negativnim lancem RNK sa reverznom transkriptazom DNK virusi sa reverznom transkriptazom

7

6. UTICAJ FIZIČKIH I HEMIJSKIH ČINILACA, ANTIBIOTIKA I HEMIOTERAPEUTIKA NA VIRUSE

UTICAJ FIZIČKIH AGENASA 1. TOPLOTA deluje nepovoljno na proteine i nukleinske kuseline virusa 60°c /30 min. inaktiviše vedinu virusa 60°c /10sati inaktivišu se hav i hbv mgcl2 i mgso4 smanjuju osetljivost virusa na toplotu postepenim zagrevanjem virus gubi:    

mod razmnožavanja infektivnost antigenost imunogenost

2. HLANODA niska temperatura konzerviše viruse -

pad temperature za svakih 10°c dvostruko proužava preživljavanje virusa

-

4°c transport

-

-70°c uže čuvanje

3. SUŠENJE neki osetljivi (polio,koksaki) a neki otporni (arbo i pox) LIOFILIZACIJA  - sušenje na niskim temperaturama i u vakumu (goinama sačuvaju aktivnost) 4. ULTRALJUBIČASTI ZRACI inaktivišu viruse, izazivajudi promene u purinskim i pirimiinskim bazama nukleinskih kiselina virusi su osetljiviji od bakterija susedne baze u nukleotidima se vezuju u dimere →oštedenje nukleinskih kiselina virusa reverzibilno (fotoreaktivacija) – pod de jstvom nevne svetlosti aktivira se enzim koji ce popraviti greške i dovesti do ponovne aktivacije virusa UV zračenje se primenjuje u sterilizaciji prostorija i proizvodnji vakcina 5. JONIZUJUDE ZRAČENJE primena  



za proizvonju vakcina(inaktiviše virus a antigenost i imunnogenost su očuvani )

za sterilizaciju namirnica i prostorija kontaminiranih virusima ireverzibilno prekida lanac nukleinskih kiselina virusa 

-

 

u jenolančanih virusa inaktivacija je potpuna u volančanih virusa inaktivacija je elimična

6. ULTRAZVUK zvučni talasi frekvencije preko 2000 Hz mehaničkim elovanjem ireverzibiino inaktivišu virus, ali njegova antigenost ostaje očuvana, postupak može a se koristi u primpremi virusnih vakcina i antigena

DEJSTVO HEMIJSKIH SREDSTAVA NA VIRUSE -

osetljivost virusa prema hemijskim supstancama zavisi o hemijskog sastava, onosno g rađe virusa FENOL - enaturiše proteine (ne i nukleiske k.) FORMALDEHID  - Inaktiviše i proteine i nukleinske kiseline ; 0,2- 0,5% za pripremu vakcina AZOTASTA KISELINA - mutacije u bazama nukleinskih kiselina (pogrešno vezivanje baza) OKSIDACIONA SREDSTVA - virusi su osetljiviji od bakterija;H2O2,kalijum permanganat,preparati hlora za

ezinfekciju u virusološkim laboratorijama 8

-

-

-

ORGANSKI RASTVARAČI - svi virusi koji sarže lipoproteinski omotač osetijivi su prema elovanju etra, Na ezoksihlorata i raznih organskih rastvarača, virusi koji imaju samo nukleokapsi, otporni su prema etru organskim rastvaračima; prema slabim koncentracijama alkohola, prema hloroformu i acetonu virusi su otporniji od vegetativnih oblika bakterija ETERŽENTI - imaju sposobnost a razgrae virusnu česticu na polipeptine lance, pa se upotrebljavaju za dezinfekciju laboratorija; oni se vezuju na belančevine vi rusa, zatim ih razgrade na polipeptidne lance i tako

ezintegrišu virusnu česticu ETILENOKSID  - efikasno inaktiviše viruse reagovanjem sa karboksilnom grupom belančevina ; u visokim koncentracijama je toksičan za Ijue, a u oiru sa vazuhom je eksplozivan

UTICAJ ANTIBIOTIKA -

modna anibakterijska sredstva ne deluju na viruse

DEJSTVO HEMIOTERAPEUTIKA -

mehanizam delovanja sprečavanjem   

asorbcije virusa na deliju ogoljavanjem virusnog genoma inhibiranjem sinteze virusnih makromolekula ( i nukleinskih kiselina)

sklapanja nove virusne čestice poželjne osobine antivirusnog leka 

-

  

selektivno delovanje na virus

selektivno inhibiranje oređene faze u razmnožavanju virusa ne sme biti teratogen, toksičan, onkogen

ANTIRETROVIRUSNI LEKOVI NIRT imaju nukleozidnu strukturu (nukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze) NNIRT visoko specifični za RT i manje toksični o NIRT ali se rezistencija javlja brzo in vivo i in vitro. Divergentna grupa koja nema nukleozidnu strukturu (nenukleozidni inhibitori RT) PI (inhibitori proteaze)  - HIVproteaza je esencijelna za aktivaciju reverzne transkriptaze - NELFINAVIR INHIBITORI FUZIJE VIRUSA - ENFURTIVID - primenjuje se u kombinaciji sa drugim lekovima kod pojave rezistencije  

 

SAVREMENA ANTIRETROVIRUSNA TERAPIJA Kombinovana antiretrovirusna terapija – “highly active antiretroviral therapy” HAART Standardna HAART primena dva leka iz grupe NIRT sa jednim PI Osnovni nedostaci Toksičnost lekova Neminovni razvoj rezistencije  virusa na sve klase lekova metabolički poremedaji Dugotrajna primena PI i NIRT HAART TERAPIJA ORŽAVA HIV POZITIVNE VIŠE ECENIJA U ŽIVOTU   

  

 

ALI NEMA IZLEČENJA JER VIRUS OSTAJE U LATENTNO INFICIRANIM DELIJAMA IGESTIVNOG TRAKTA I CNA -a

ZIDOVUDIN (AZIDOTIMIDIN,AZT) Analog timidina, NIRT Mehanizam delovanja : Inhibira reverznu transkriptazu koja ima vedi afinitet prema AZT – u nego prema prirodnom supstratu; Inkorporira se u nastajudi lanac provirusne NK i time onemogudava granju lanca komplementarne DNK REZISTENCIJA - Ko avanja užeg o 6 meseci, Vezana je za mutacije na pol regionu genoma HIV-a koji kodira reverznu transkriptazu DAVANJE:oralno i u infuziji TOKSIČNOST - ANEMIJA, GRANULOCITOPENIJA I PANCITOPENIJA  



 

9

AMANTADIN DERIVAT ADAMANTANA Deluje na viruse INFLUENCE A blokiranjem virusnog ogoljavanja (dejstvom na M2 protein)   

Ne eluje na panemijsku influencu A(H1N1)2009 ni na ptičju influencu



PRIMENA ADAMANTANA  

PROFILAKTIČKA PRIMENA - Kod visokog rizika od komplikacija influence, alergije na vakcinu TERAPIJSKA PRIMENA - treba ga primeniti u prvih 48 časova bolesti.

RIMANTADIN Derivat amantadina, manje je toksičan  

Inhibitorni efekat na virus influence A je jači nego pri avanju aamantana

NOVIJI LEKOVI ZA TRETMAN INFLUENCE OSELTAMIVIR 



ejstvo:INFLUENCA A (ptičja , sezonska i panemijska influenca) i B

Mehanizam delovanja:INHIBITOR NEURAMINIDAZE VIRUSA INFLUENCE Davanje:oralno, I deci starijoj od 1 godine ZANAMIVIR Dejstvo:INFLUENCA A i INFLUENCA B Mehanizam delovanja:inhibira virusnu neuraminidazu Davanje: infalacijom, I deci starijoj od 7 godina  



  

ANALOZI NUKLEINSKIH BAZA HALOGENIZOVANI PIRIMIDINI I HALOGENIZOVANI DEOKSIURIDINI - mogu da zamene purinske (A i G) ili pirimidinske baze (C,T i U) u lancu virusne DNK pa izostaje sinteza strukturnih proteina virusa 



5 JODO 2 DEOKSIURIDIN (IUDR) Analog TIMINA i umesto njega se ugrađuje u NK Inhibira timidin kinazu herpes virusa NEŽELJENI EFEKTI: inhibicija sinteze i delijske NK, pojava rezistentnih mutanata, toksičan pa se koristio samo lokalno , zamenjen je manje toksičnim lekovima VIDARABIN - adenozin-arabinozid,ARA-A Inhibira DNK polimerazu, prekida lanac DNK ugradnjom ARA –A monofosfata 70-tih goina u lečenju HSV i VZV, davan intravenski NUSPOJAVE :teratogen,mutagen,kancerogen REZISTENCIJA mutacije na virusnoj DNK polimerazi Citarabin - citozin-arabinozid,ARA  –C   



   





ACIKLOVIR - gvanozinski analog Mehanizam delovanja – aciklovir →aciklovir-trifosfat (aktivni oblik leka) →vezuje se za DNK  – polimerazu → ireverzibilna inaktivacija DNK polimeraze i prekidanje sinteze DNK virusa ANTIVIRUSNI SPEKTAR HSV1,HSV2 inhibira pri niskim koncentracijama 



 

VZV inhibira pri vedim koncentracijama



Na CMV slabije deluje Na EBV ne deluje Daje se lokalno, parenteralno i oralno



NUSPOJAVE u 5% bolesnika prolazni poremedaj funkcije bubrega



REZISTENCIJA -rezistentni sojevi herpes virusa imaju izmenjenu timidin kinazu ili defektnu DNK

 



polimerazu, mutanti su manje virulentni ali mogu izazvati teške infekcije u imunoeficitarnih GANCIKLOVIR - analog gvanozina,sličan acikloviru  

Deluje na herpes viruse.LEK IZBORA ZA CMV infekciju. Mehanizam delovanja (CMV infekcija): ganciklovir →ganciklovir trifosfat (inhibira DNK polimerazu i

prekia NK lanac ugrađujudi se u njega)  

Daje se samo intravenski TOKSIČNOST:neutropenija

10

LEKOVI ZA TRETMAN HRONIČNOG HEPATITISA B 

LAMIVUDIN ANALOG DEOKSICITIDINA  

KORISTI SE U LEČENJU HIV I HRONIČNE HEPATITIS B VIRUSNE INFEKCIJE

INHIBITOR DNK POLIMERAZE I REVERZNE TRANSKRIPTAZE HBV I PREKIDA SINTEZU DNK HBV REZISTENCIJA ADEFOVIR ENTECAVIR  

 

RIBAVIRIN 

Širok spektar ejstva na RNK i NK  viruse ; na RSV,virus morbila,parainfluenca viruse, viruse influence A i B,



Bunjaviruse, HBV, HCV, HIV, virus Lasa groznice Mehanizam delovanja 

Hemijski je sličan gvanozinu Inhibira sintezu gvanozina koji je važan za sintezu RNK i NK virusa



Inhibira sintezu RNK polimeraze i mRNK



Fosforilacija ribavirina se vrši u eritrocitima





Daje se:intravenski, oralno i kao aerosol



TOKSIČNI EFEKTI





Anemija



Na životinjama mutagen,onkogen i gonaotropan

REZISTENCIJA - Ne postoje mutanti rezistentni na lek

FOSFONOFORMAT FOSKARNET Pirofosfatni analog Dejuje na enzime polimeraze herpes virusa i HBV kao i na reverznu transkriptazu retrovirusa     

eluje na mestu vezivanja pirofosfata za ove enzime tako što blokira pirofosfatne veze Daje se intravenski Lek izbora kod infekcija HERPES VIRUSIMA REZISTENTNIM NA ACIKLOVIR i njegove srodnike

REZISTANCIJA VIRUSA NA LEK nastaje mutacijom u virusnom genomu davanjem leka favorizuju se mutanti rezistentni na lek pod selektivnim pritiskom leka nastaje populacija vurusa rezistentna na lek pojava rezistencije nije poželjna    

PROBLEMI U ANTIVIRUSNOJ TERAPIJI   

ko mnogih lekova prekianjem terapije razmnožavanje virusa se nastavlja nisu efikasni protiv virusa koji izazivaju latentne infekcije rezistencija

11

7. CIKLUS RAZMNOŽAVANJA VIRUSA. RAZLIKE U PROCESU RAZMNOŽAVANJA

IZMEĐU POJEDINIH RNK I DNK VIRUSA Proces umnožavanja virusa može a se p odeli u nekoliko faza:      

pripajanje virusa (adsorpcija, viropeksa) prodiranje (penetracija) oslobađanje - ogoljavanje nukleinskih kiselina (dekapsidacija) faza eklipse u kojoj se sintetišu sastoj ci virusa

faza sklapanja virusnih čestica (integracija sa mogudom rekombinacijom) oslobađanje novonastalih virusa (liberacija)

UMNOŽAVANJE JEDNOLANČ ANIH RNK VIRUSA SA POZITIVNIM LANCEM -

ko jenolančanih RNK virusa sa pozitivnim lancem, pozitivni lanac RNK istovremeno predstavlja mRNK u inficiranoj deliji posle oslobađanja o kapsia, RNK ovih virusa omah se vezuje za ribozome i ovoi o sinteze ranih enzima: RNK-polimeraze i enzima koji koče sintezu delijskih protein a enzimi potrebni za replikaciju sintetišu se u deliji posle infekcije i oni ne moraju biti uneseni u deliju sintetisana RNK-polimeraza stvara komplementaran lanac pozitivnom lancu unete virusne RNK (-RNK), koji de služiti kao kalup za sintezu novih pozitivnih lanaca RNK novostvoreni pozitivni lanci RNK služe istovremeno kao: gen materijal novih virusa kasne mRNK, koje na ribozomima dovode do sinteze virusnih strukturnih polipeptida o kalup za nove negativne lance RNK o svi ovi procesi se odigravaju u citoplazm i delije o

-

-

strukturni polipeptii sa pozitivnim lancima RNK formiraju nove nukleokapsie, koji se oslobađaju posle estrukcije delije ( + RNK → ribozomi→ RNK -polimeraza → - RNK →+ RNK ) za TOGA viruse i neke druge viruse, koji poseduju jednol ančanu RNK u vidu pozitivnog lanca, specifično je a se translacija vrši samo sa ela RNK genoma produkti dobijeni translacijom učestvuju u transkripciji RNK genoma sintetisan negativni lanac RNK služi kao kalup za sintezu ve vrste pozitivnog RNK prva vrsta je kratka mRNK, pomodu koje nastaju strukturne komponente viriona, a ruga vrsta pozitivne RNK je ugi pozitivni lanac RNK, koji se integriše u nove virione

UMNOŽAVANJE JEDNOLANČANIH RNK VIRUSA SA NEGATIVNIM LANCEM -

 jenolančani RNK virusi sanegativnim lancem su: Orthomyxovirusi, Paramyxovirusi, Bunyavirusi, Arenavirusi,

-

Rhabdovirusi negativan lanac RNK nije infektivan i ne može a funkcioniše kao mRNK - on služi kao moel za prepisivanje komplementarne mRNK, za transkripciju mRNK sa virusnog genoma potreban je enzim RNK-pol imeraza (delije

omadina ne poseuju enzime), pa zato svi virusi sa negativnim lancem RNK moraju imati sopstvene -

-

transkriptaze (RNK-polimeraze) u virionu trankripcija se odvija odmah nakon proiranja virusa u deliju i tako nastaju pozitivni l ancimRNK translacijom mRNK na ribozomima stvaraju se virusni polipeptidi u prisustvu novosintetizovanog virusnog proteina odigrava se replikacija roditeljskog negativnog lanca RNK naime, komplementarni (pozitivan) lanac RNK istovremeno služi i kao kalup za sintezu novih negativnih RNK, koje de prestavljati genetski materijal novih virusa , stvoreni strukturni polipeptii sa ovim umnoženim RNK formiraju nukleokapside, nukelokapsii stiču spoljni omotač pupljenjem kroz delijsku membranu i izlaze iz delije kao zrele virusne partikule

svi procesi biosinteze oigravaju se u citoplazmi, izuzev ko virusa influence, čija se nukieinska kiselina umnožava u jedru

12

UMNOŽAVANJE JEDNOLANČ ANIH RNK VIRUSA PORODICE Retroviridae -

-

-

genom ovih virusa sastoji se iz 2 ientična molekula jenolačanih RNK u viu pozitivnog lanca, za koji je vezan enzim reverzna transkriptaza - ovaj enzim je odgovoran za prepisivanje komplementame DNK sa lanca vir usne

RNK (eukariotske delije nemaju ovaj enzim) kaa se u citopiazmi inficirane delije izvrši sinteza NK, koja je komplementarna virusnoj RNK (po ejstvom reverzne transkriptaze), nastali lanac DNK vezuje se hidrogenskom vezom za linearni genom RNK i dolazi do razgradnje RNK genoma enzimom ribonukleazom, koju poseduje virus (deluje samo na RNK u RNK-DNK-hibridu) zatim dolazi do sinteze kompl ementarnog lanca NK i u citoplazmi inficirane delije formira se vostruki lanac DNK dvolančana NK (čiji su krajevi spojeni) prenosi se u jero delije, ge se integriše u delijsku NK i ostaje stabil no vezana za nju pri deobi takve delije, zajeno sa delijskom NK, eli se i virusna NK, tako a svaka derka delija sarži komplentnu virusnu DNK u deliji inficiranoj ovim virusima ne mora odmah da usledi ekspresija virusnih gena u daljem toku, sa virusne DN K, inkorporirane u genom delije, prepisuje se virusna RNK, koristedi RNK -poIirnerazu domadina produkti transkripcije su: ugački molekuli RNK, koji služe kao genetski materijal za nove viruse o kradi molekuli, onosno mRNK, koja prenosi informacije neophone za sintezu enzima reverzne o transkriptaze i polipeptia virusnog kapsia i virusnog omotača novih viriona

2x + RNK + reverzn transkriptaza → LANACDNK lanac DNK + genom RNK + ribonukleaza→  razgradnja RNK genoma

lanac NK → sinteza komplementarnog lanca DNK vostruki lanac NK → integracija u delijsku NK →virusna NK u genomu delije + RNK -polimeraza omadina →virusna NK → ugački molekuli RNK (genetski materija) → kradi molekuli-(mRNK) →

UMNOŽAVANJE DVOLANČANIH RNK VIRUSA -

volančani genom imaju Reovirusi genom je segmentisan i u inficiranoj deliji samo je elimično oslobođen kapsia transkipcija se vrši uz pomod enzima polimeraze, koji poseuje virion stvara se bar 10 vrsta mRNK sa pozitivnim lancem njihova funkcija je translacija virusnih proteina, ali svaka od njih ima i ulogu u sklapanju prekursora, koji služe kao kalup za sintezu komplementrn og lanca u volančanom RNK genomu ovih virusa

UMNOŽAVANJE DVOLANČANIH DNK VIRUSA PRVI TIP UMNOŽAVANJA -

odigrava se kod virusa iz porodice Papovaviridae, Adenoviridae i Herpesviridae kod ovih virusa transkripcija i repiikacija nukieinskih kiselina odigravaju se u jedru, a strukturni polipeptidi se

-

sitetišu u citoplazmi inficirane delije pošto se transkripcija i replikacija genoma ešavaju u jeru, virusi mogu a koriste enzime delije za sintezu svoje

-

mRNK; prema tome, izolovana DNK ovih virusa je infektivna prva funkcija virusne NK u delijama je rana transkripcija - prepisivanje ranih mRNK uz pomod enzima RNKpolimeraze (svi DNK virusi koriste delijsku RNK polimerazu, jeino poxvirusi sarže ovaj enzim u virionu) rane mRNK se zatim prevode u rane proteine, koji uglavnom imaju funkciju enzima najvažniji enzim je DNK-polimeraza, koja razdvaja lance dvostruko uvijene DNK i na svakom lancu, kao modelu, sintetiše komplementarne strukture  - oni posle, spajanjem, daju n ove molekule volančane NK

13

-

-

ruga grupa ranih enzima izaziva prestanak sinteze delijske NK i sprečava vezivanje delijske mRNK za ribozome, što ima za posleicu prestanak sinteze delijskog proteina - na taj način je biosinteza u deliji usmerena jeino ka sintezi virusne DNK i virusnih proteina kod papovavirusa postoje najmanje dva, a kod adenovirusa i herpsevirusa postoje bar tri cikl usa transkripcije u

procesu umnožavanja u deliji -

strukturni virusni polipeptidi sitetišu se preko mRNK, nastal ih u poslednjem cikiusu transkripcije

-

kod papovavirusa, adenovirusa i herpesvirusa stvoreni strukturni polipeptidi transportuju se u jedro i sa umnoženom NK u j edru sklapaju se novi nukleokapsidi nukleokapsidi papovavirusa i adenovirusa ostaju u jedru i oslobađaju se iz delije posle njene estrukcije

-

ko papovovirusa otkriveno je a se rana i kasna mRNK prepisuje sa raziičitih ianaca virusnog genoma NK genomi sve tri virusne poroide koiraju i proteine koji imaju zaatak a stimulišu delijski poiimeraza kompleks, kao i brojne proteine ukijučene u sintezu virusne NK

ko herpesvirusa nukleokapsii olaze o jearne membrane, izazivajudi njenu transformaciju, i o tako promenjene jedarne membrane dobijaj u omotač; zrele virusne partikule izlaze iz delije kroz proširene kanalide enoplazmatičnog retikuluma

DRUGI TIP UMNOŽAVANJA odigrava se kod poxvirusa -

-

iako je NK ovih virusa otkrivena i u jeru delija, poksvirusi su NK virusi koji se kompletno sitetišu ucitoplazmi inficirane delije; virion ovih virusa sarži enzim RNK -polimerazu, pa zato proces transk ripcije može a se oigrava u citoplazmi delije kompletiranje zrelih viriona vrši se u citopl azmi, a njihovo oslobađanje nastaje tek posle estrukcije deiije umnožavanje poksvirusa je vrlo kompleksan proces - dolazi do glikolizacije, fosforilacije i segmentiranja stvorenih polipeptida pre njihove integracije u virusnu česticu

TREĆI TIP UMNOŽAVANJA -

odigrava se kod virusa iz porodice Hepadnaviridae  (kod Hepatitis B virusa) kod hepatitis B virusa DNK je nepotpuno udvojena prvobitno dolazi do transformacije virusnog genoma pod dejstvom DNK-polimeraze, koja je prisutna u v irionu i tako nastaje cirkularna (zatvorena) molekula DNK zatim dolazi do transkripcije genoma i stvaraju se dve vrste RNK molekula - mRNK, koja dovodi do sinteze virusnog proteina i ugačak lanac RNK, koji služi kao kal up za sintezu DNK genoma, posredstvom virusne kodirane reverzne transkriptaze

UMNOŽAVANJE JEDNOLANČANIH DNK VIRUSA- ČETVRTI TIP UMNOŽAVANJA -

ovaj tip razmnožavanja virusa aju parvovirusi postoje dve grupe humanih parvovirusa: u prvoj grupi su parvovirusi sposobni za nezavisnu replika ciju u jeru delije - u toku multipiikacije ovih o virusa u jedru se prvo sintetiše NK lanac komplementaran jenolančanom NK genomu; u aljem toku olazi o procesa transkripcije, translacije i replikacije, što se završava sintezom virusni h sastojaka i sklapanjem zrelih viriona u drugoj grupi su parvovirusi koji mogu da se replikuju samo u prisustvu drugog virusa - npr. o aenosatelitski virus je efektan virus, koji može a se umnožava samo u prisustvu aeno il i Herpes simplex virusa

14

8. INTERAKCIJE IZMEĐU VIRUSA (UDRUŽENE INFEKCIJE, INTERFERENCIJE I EGZALTACIJA) Međusobno elovanje - interakcija između va srona ili različita virusa koji inficiraju istu deliju i organizam, može a ima različite ishoe:

NEZAVISNO UMNOŽAVANJE VIRUSA - UDRUŽENE INFEKCIJE -

u ovom slučaju virusi ne utiču jean na rugog ovo je slučaj kaa se kaa se npr. jean umnožava u jeru (herpes virus), a rugi u citoplazmi inficirane delije (poxvirus)

INTERFERENCIJA VIRUSA -

ovo je najčešdi isho interakcije va virusa infekcija jenim virusom (interferentni virus) može a spreči infekciju istog omadina nekirn rugim virusom (potisnuti virus)

-

pojava interferencije može a bue jenostrana ili obostrana i nastaje po oređenim uslovim a - zavisi od vrste virusa, infektivne doze i vremenskog razmaka u kome su nastupile infekcije interferencija prestavlja pojavu zaštite delije o infekcije virusom, usled prisutnosti drugog virusa u njoj

potiskivanje može a se ovija na različitim nivoima: interferencija na nivou adsorpcije - ešava se kaa virusi koriste iste receptore na površini delije, pa prvi virus može a blokira ove receptore (enterovirus) ili može a ih razori pri asorpciji (orthomyxovirusi); tako se onemogudava pripajanje rugog virusa interferencija na nivou biosinteze virusnog makromolekula - nastaje tako što prvi virus svojim ranim enzimima blokira metabolizam delije omadina i sprečava sintezu ne samo delijskih proteina, nego i 





polipeptida drugog virusa interferencija na nivou aktivacije gena interferona - nastaje kaa virus koji je prvi inficirao deliju vrši

aktivaciju, onosno epresiju gena interferona, koji je prisutan u vedini delija u neaktivnom obliku (u stanju represije); sa aktivnog gena prepisuje se mRNK, koja dovodi do sinteze proteina interfer ona na delijskim ribozomima; prilikom prolaska kroz membranu enoplazmatičnog retikuluma i izlučivanja interferona olazi o njegove glikolizacije; izvan delije otpušen interferon je u obliku glikoprotelna (u normalnim uslovima on nije prisutan u deliji); tako jedan virus aktivira interferon, koji zatim deluje na drugi virus => interferon sprečava umnožavanje virusa, sprečava sintezu virusnih polipeptia i razara virusnu mRNK, pri čemu ne ometa sintezu proteina deiije DOPUNJAVANJE (KOMPLEMENTACIJA) -

 javija se najčešde između efektnog i infektivnog virusa, pri čemu infektivni virus snabeva efektni virus replikativnim enzimima ili strukturnim polipeptiima i na taj način pomaže efektnom virusu a se razmnoži

REK0MBINACIJA VIRUSA -

va virusa u međusobnoj inte rakciji mogu da se rekombinuju na nivou genoma (genetske rekombinacije) ili na nivou fenotipskih osobina (fenotipsko mešanje)

EGZALTACIJA -

kaa infekcija jenim virusom povedava efekat rugog virusa, koji je istovremeno inficirao deiiju (npr. coxsackie A virus može a pojača efekat polio virusa)

-

nije poznato preko kojih mehanizama se ostvaruje ova interakcija, ali se pretpostavlja da se radi o inhibiciji produkcije interferona il i nekih rugih materija, koje štite deiije omadina - tu inhibiciju izaziva jedan od virusa

-

po rugim navoima rai se o aktiviranju agresivnih supstanci i nekim rugim mehanizmima, koji zajeno čine a se poveda agresivni efekat jenog o virusa na deliju omadina

15

9. INTERFERONI (ZNAČAJ, DELOVANJE, I PRIMENA) -

interferon je protein ili polipeptid, koji  je proizvo delija, a ne virus i eiuje samo na delije, a ne na viruse

informacije za sintezu interferona nalaze se u NK u jeru delije, onosno u genomu delije, a ne u genomu virusa u normainim uslovima interferon se ne nal azi u deliji, nego tek ulaskom virusa dolazi do aktivacije mehanizama koji dovode do produkcije interferona

-

interferon ne izaziva inaktivaciju virusa, nego sprečava njegovo razmnožavanje u deliji postoje tri vrste interferona: α INTERFERON (LEUKOCITNI INTERFERON) -

nastaje u leukocitima koji su inficirani virusom ili koji su postaknuti volančanom RNK βINTERFERON (FIBROBLASTNIINTERFERON) stvaraju ga fibroblasti i ruge delije, koje su stimulisane virusom, volančanom RNK, 

-



endotoksinom bakterija i drugim mikroorganizmima -

γINTERFERON (IMUNI INTERFERON) izlučuju ga imunokompetentni T -limfociti u toku virusne infekcije ili kada su stimulisani drugim 

antigenima, odnosno mitogenima i limfokinima -

interferon je specifičan za deliju, onosno mikroorganizam u kojem je nastao,  a ne za virus koji je izazvao njegovu sintezu

-

interferon ne eluje irektno na tok umnožavanja virusa, nego to čini posrestvom nekoliko enzima stvorenih u deliji stimulisanoj interferonom vezivanje interferona za specifične receptore na površini delije (glikolipii delijske membrane) ovoi o sinteze enzima protein kinaze i oligoadenil sintetaze, koji se aktiviraju u prisustvu virusne RNK i deluju direktno na dalji tok sinteze virusnih polipeptida

-

sprečavanjem sinteze virusnog poiipeptia i razaranjem virusne mRNK zaustavlja se razmnožavanje virusa u deliji interferoni deluju podjednako efikasno na DNK i na RNK viruse

oni eluju u najranijim etapama umnožavanja virusa, pre stvaranja volančanog replikativnog oblika virusne nukleinske kiseline, odnosno deluju na sintezu ranih enzima virusa, pre svega na sintezu RNK-polimeraze

-

interferon ne eluje specifično i ne eluje samo na onaj virus koji je stimulisao njegovu proukciju, nego može a spreči razmnožavanje raznih sronih i nesronih virusa u osetljivim delijama iste vrste

-

induktori stvaranja interferona mogu biti: •

•

•

virusi virulentne loze virusa (virusi koji se razmnožavaju brzo i ovoe o jakog oštedenja delije) najčešde su slabi induceri, a avirulentni sojevi (oni koji se sporije replikuju i ne dovode do jako citopatogenog efekta) su dobri induceri stvaranja Interferona u deiijama izuzetak su arbovirusi ko ji se brzo razmnožavaju, imaju jak CPE i modni su inuceri proukcije interferona za inukciju stvaranja interferona potrebna je volančana nukleinska kiselina i to volančana RNK (jenolančana RNK nede biti inuktor proukcije interferona, ali ako se ona unese u delij u, od nje nastaje replikativni obiik, koji je aktivni induktor produkcije interferona) drugi mikroorganizmi, njihovi ekstrakti i produkti naročito mikroorganizmi koji parazitiraju intracelularno (rikecija, hlamidija) i oni ko ji proizvode endotoksine razne mitogene supstance biljaka

neki sintetski proizvodi mnoge osobine interferona zavise od: •

-

   

vrste i količine virusnih ili nevirusnih iucera vremena koje je proteklo od momenta aplikacije inducera mesta stvaranja inerferona temperature

rugih uslova po kojima je deiija proukovala interferon interferon, inukovan antigenom, razlikuje se po imunološkim, fizičkim i rugim svojstvima o interferona koji proizvoe delije napadnute virusom 

-

16

-

ako se egzogeni interferon unese u organizam preko mesta koje je ualjeno o delija koje su zaražene virusom, njegovo elovanje je neznatno, a ako se aplikuje lokalno na same delije zaraženog tkiva, egzogeni interferon pokazuje dobar efekat, kao i endogeni i nterferon

-

-

pri upotrebi egzogenog interferona mora se voiti računa a on eluje u tkivima one vrste u kojoj je i nastao interferon počinje a se proukuje ved u staijumu inkubacije i proormalnom staijumu virusa - iz ovih delija se Iuči i prodire u okolne delije; u tek inficiranim okolnim delijama prispeli interferon sprečava razmnožavanje virusa - na taj način, patološko elovanje virusa može a se z austavi, a se ograniči na početne l ezije, a organizam kao celina može biti izlečen o tek započete virusne infekcije u fazi inkubacije ili proormalnoj fazi što ranije, potrebno je primenjivati i egzogeni interferon nedostatak interferona je njegovo kratkotrajno delovanje okolnosti koje doprinose produkciji i delovanju interferona mogu da p oboljšaju klinički tok virusnih infekcija i obrnuto; neke od tih okolnosti su:

povedan pritisak kiseonika inhibiše ejstvo interferona povišena temperatura ovoi o bolje proukcije interferona kortikosteroidi deluju antagonistički na lučenje interferona virusi mogu a ispolje svoj teratogeni efekat u prvom trimestru trunode jer delije embriona taa nemaju 





spodsobnost stvaranja interferona EGZOGENI INTERFERON -

-

egzogeni interferon, proizveen na razne načine (npr. u kulturama deiija ijuskog porekla), nije još našao širu primenu u lečenju virusnih infekcija , glavni razlog tome je što se još uvek ne proizvoe ovoljne količine prečišdenog egzogenog interferona, koji bi imao visok stepen aktivnosti interferon proizveden u kulturi ijudskih leukocita korišden je u lečenju razlih virusnih bolesti i mnogih tumora za koje se pretpostavija da mogu imati virusnu etiologiju, a dobri rezultati su postignuti i u l ečenju osteosarkoma osim u terapiji virusnih infekcija i tumora, interferon se ispituje i u sklopu imuniteta, tj. ispituje se njegov uticaj

na deiije koje učestvuju u imunoioškoj reakciji

10. -

VARIJABILNOST VIRUSA I ZNAČAJ OVE POJAVE

virusi imaju veiiku varijabiinost zato što:  virusi nemaju sopstveni metabolizam, nego korsite enzimski aparat i druge strukture i funkcionaine delove deiije omadina - uticaj deJije omadina na viruse veoma je oiakšan i izuzetno značajan; kako su deiije tkiva i

omadini međusobno raziičiti, postoji povedana šansa za mutaciju virusa; u vezi sa tim može a ođe i o promene u virusnoj popuiaciji selekcijom, onosno favorizovanjem oređenih mutanata virusi imaju specifidnu građu  - neki imaju samo kapsi, neki imaju i spoljašnji omotač, pa je virusni genom iziožen ejstvu raznih mutagenih agenasa faza eklipse - u toku i ntracelularnog repiikovanja virusa, faza ekiipse se završava itegracijom umnoženih virusnih partikula; u ovoj fazi može a ođe o raznih pojava, naročito o rekombinacije nasienih osobina ve različite ioze virusa ili va različita virusa, kojima je bila zaražena ista delija kratak životni ciklus virusa omogudava a se promene virusnih osobina mogu pratiti za hiljau generacija virusa, za šta je potrebno a prođe 21 an virusi su veoma varijabiini i više su položni promenama o rugih mikroorganizama varijabilnost virusa je pojava koja je veoma korisna za medicinu - napravljene su neke vakcine o živih viru sa; primeri su: virus variolae-vaccinae, vakcina protiv kravljih boginja, vakcina protiv uličnog virusa besnila, 





-

vakcinalni sojevi virusa infiuence, mumpsa, virusa polio, morbila i drugih, koje su dobijene selekcioniranjem,

onosno putem pasaže virusa kroz embrionisana kokošija jaja, laboratorijske životinje ili kroz kulturu delija -

varijabilnost virusa je korisno primenjena i za fagotipizaciju nekih vrsta bakterija

varijabilnost može a bue i štetna jer može a bue uzrok pojave manjih ili vedih e pidemija izazvanih novim tipovima ili varijantama virusa (npr. epidemija influence), za koje ne postoji imunitet u populaciji i protiv kojih ne

štiti primenjena vakcina 17

11.  AGRESIVNE OSOBINE VIRUSA I NJIHOVO AGRESIVNO DELOVANJE 



PATOGENOST  je nepromenljiva genetska osobina virusa, koja prestavlja agresivno elovanje virusa na oređeni organizam VIRULENCIJA  je stepen patogenosti virusa, odnosno kvantitet patogenosti; u upravnom je odnosu sa brzinom

propagiranja virusa iz delije u deliju, sposobnošdu sa izazovu citolitički efekat, akle i sa agresivnim elovanjem virusa na nivou organizma; virulencija je promenljiva osobina, za razliku o patogenosti i može a se menja u raznim uslovima -

-

za razliku o bakterija, koje agresivno eluju svojim toksinima, enzimima, raznim štetnim materijama (za deliju i za organizam omadina) koje proukuju, osnovno ag resivno delovanje virusa proizilazi iz njihovog umnožavanja u deliji, inhibiciji biosinteze i rugih zbivanja u deliji pojedini virusi poseduju i neke toksične proteine, specifične za taj tip virusa, koji izazivaju patološke promene u deliji vede nakon 3 -4 časa (npr. a denovirus i arbovirus) izvestan tip virusa može a izazove teratogeni efekat (virus rubellae, virus polio i neki drugi enterovirusi, virus hepatitisa, mumpsa, morbila, citomegalo virus i HIV virus) - oni mogu da dovedu do smrti ploda , pobačaja ili

-

kongenitalnih malformacija neki virusi mogu da prouzrokuju benigne proliferacije ili maligne tranformacije delija sa njihovim

-

nekontrolisanim razmnožavanjem (npr. herpesviriae, papillomaviriae) onkogeni potencijal za čoveka imaju virusi iz poroica papovaviriae , adenoviridae, herpesviridae.

-

hepadnaviridae, poxviridae (DNK virusi) i retroviridae (RNK virusi) neki virusi imaju i onkolitičko elovanje  (arbovirusi) - razmnožavaju se u delijama neoplazme, izazivaju nekrozu tumora i njegovu regresiju virusna infekcija može a bue pokretač stanja imunološke hiperosetljivosti  (kasnog tipa), autoimunog zbivanja i drugih imunopatološkihstanja solubilni antigeni raznih virusa (adenovirus, virus influenzae, virus variolae- vaccinae), koji se mogu nadi u tkivima

-

i tkivnoj tečnosti inficiranog organizma, svojim prisustvom mogu a inhibišu neutrališudu aktivnost ogovarajudih antivirusnih antiteia i tako inirektno omogudavaju opstanak virusa, njegovo propagiranje, citolitički efekat i ruga agresivna elovanja virusa na organizam omadina solubilni antigeni koriste se i u serološkoj ijagnostici virusnih infekcija

-

18

12.

SELEKTIVNOST I TROPIZAM VIRUSA. RAZMNOŽAVANJE U LABORATORIJSKIM ŽIVOTINJAMA. INKLUZIJE

SELEKTIVNOST VIRUSA

-

selektivnost je osobina virusa a se umnožavaju samo u deiijama oređenih vrsta neki virusi su vrlo selektivni - inficiraju samo oređene deiije jene vrste (npr. virus hepatitisa, koji se umnožava samo u organizmu čoveka) neki virusi su slabo selektivni - mogu a se umnožavaju u delijama velikog broja ž ivotinjskih vrsta (npr. virus

-

besnila) kod nekih virusa postoji i sel ektivnost vezana za starost omadina (npr. coxsackie virus inficira samo delije beba

-

miševa, ok se u deiijama oraslih miševa ne umnožava) TROPIZAM VIRUSA -

tropizam je histološka selektivnost, onosno osobina virusa a se umnožavaju samo u delijama oređenih tkiva omadina (virusi respiratomog tropizma, neurotropini)

RAZMNOŽAVANJE VIRUSA U LABORATORIJSKIM ŽIVOTINJAMA -

za razliku o bakterija, virusi nisu sposobni a se razmnožavaju na veštačkim hranljivim pologama, ved samo u

-

živim delija za izolaciju i ientifikaciju virusa u cilju postavljanja etiološke ijagnoze, i a bi se proučavale osobine virusa,  kao i za pravljenje virusnih antigena i virusnih vakcina, koriste se:  osetljive laboratorijske životinje

različiti meijumi embrionisanog kokošijeg jajeta kulture živih deiija razmnožavanje virusa u osetljivim laboratorijskim životinjama je skupo i komplikovano i mora se voiti računa o raznim uticajima in vivo (u laboratori jskoj životinji inficiranoj virusom) i o mogudim interakcijama inokulisanog virusa i rugih virusnih uzročnika koji moža postoje u delijama u latentnom stanju ipak, razmnožavanje virusa u l aboratorijskim životinjama je neophono za ispitivanje patogeneze virusnih  

-

-

infekcija, za ispitivanje onkogenih virusa, kao i nekih drugih porodica -

za uspešno umnožavanje i izolovanje virusa važno je oabrati najosetljiviju životinju, imajudi u viu selektivnost virusa u onosu na vrstu, a poneka i na starost životinje (u slučaju coxsackie virusa) najčešče laboratorijske životinje su beli miš, zamorac, hrčak, kunid i majmun virusi se bolje umnožavaju u mlaim delijama i mlaim životinjama oabrane životinje moraju biti približno iste starosti, pola, težine, zrave i kontrolisane o strane uzgajivača i veterinara

-

posle izbora životinje bira se najbolji mogudi način ino kulacije virusnog materijala, zavisno od tropizma virusa ubrizgavanje se vrši po sterilnim uslovima materijal se najčešde ubrizgava intracerebralno, intraper itonealno, intramuskularno, intravenski, intrakutano, subkutano ili intranazalno

-

zatim se inokulisane životinje posmatraju oređeno vreme, prate se sve promene na osnovu kojih se onosi zaključak o razmnožavanju virusa u njima; parametri koji se prate su:     

telesna temperatura telesna težina n zaostajanje u rastu apetit pokretljivost životinje izgled dlake

serološki pregle krvi a bi se okazaio postojanje specifičnih antitela najčešdi isho virusne infekcije ko laboratorijskih životinja je smrt životinja se žrtvuje kaa je moribuna (taa ima najviše virusnih partikula) i vrši se pregle promena na 

-

organima za koje je virus imao tropizam (svetiosnim, fluorescentnim, elektronskim, imunoelektronskim mikroskopom) 19

-

zatim se ciljni organ i delije u kojima je virus umnoženi mehanički razore i filtriranjem ili centrifugiranjem ovoje se virsne čestice o delijskih elova i rugih pratedih čestica nakon toga se propuštaju kroz ultrafiltre ili ultracentrifugu sve ok se ne obije čist virusni materijal, koji se titrira

-

ako je umnoženi virus poreklom iz bolesničkog materijala, njegova ientifikacija u cilju postavljanja etiološke ijagnoze vrši se serološki

INKLUZIJE -

inkluzije su tvorevine koje nastaju prilikom replikacije virusa neke inkluzije mogu da budu nakupine virusa, nekaa opkoljene nekom vrstom omotača nastalog kao posleica

reakcije inficiranja deiije ruge inkluzije su verovatno ostaci umnoženih virusa u deiiji i egenerativni i reaktivni proukti delije na razmnožavanje virusa u njima zavisno od toga da i i se umnožavanje virusa oigrava u citoplazmi ili u jeru inficirane delije, inkluzije su ili intracitoplazmatske ili intranuklearne ove inkluzije se razlikuju i po obliku, veličini, građi it.:  intracitoplazmatske  inkluzije su ovalne, jajolike, kruškolike ili nepravilnog oblika, često imaju afinitet za kisele boje i neznatno su zrnaste (npr. inkluzije u citoplazmi nervnih delija ko besnila - Negrijeva tela, kao i u citoplazmi delija inficiranih virusom variole - Guarnierijeva tela)  intranuklearne  inkluzije se mogu podeliti na dva tipa: o inkluzije tipa A  - zauzimaju vedi eo delijskog jera, koje je promenjeno (hromatin je smešten po

periferiji uz jearnu opnu); inkiuzije su zrnaste, amorfne i različite veličine (npr. u jeru delije inficirane herpex simplex virusom il i virusom žute groznice) o inkluzije tipa B - jero je naročito izmenjeno, nema okolnih reakcija, inkluzije su više ograničene, može ih biti po nekoliko u jeru delije (npr. u jeru delije inficirane aenovirusom)

20

13. -

RAZMNOŽAVANJE VIRUSA U KULTURAMA ĆELIJA

kultura deiija je najosetljivija sreina ža umnožavanje i ispitivanje vedine o saa izolovanih virusa za raziiku od rada sa l aboratorijskim životinajma, kultura deiija omogudava a se izbegnu razne mogude interakcije između virusa . Postupak je jeftiniji i koristi se za: umnožavanje virusa ispitivanje biofizičkih i biohemijskih osobina virusa njihovo kvantitativno oređivanje 







-

titraciju njihovu identifikaciju - neutraiizacioni testovi

 

ispitivanje efikasnosti raznih dezificijenasa pravijenje virusnih antigena i vakcina

po delijskim kulturama porazumeva se umnožavanje pojeinačnih delija suspenovanih u specijalnim hranijivim tečnostima oređenog sastava, pH, pri ogovarajudem pritisku kiseonika i ugljen-dioksida, na optimalnoj temperaturi i u sterilnim uslovima

-

ove delije su poreklom o: manje iferenciranih tkiva (vezivno, epitelno, mišidno, bubrežno tkivo, koža i testisi) i toka ko životinjskog, tako i humanog embrionainog porekla 



-

iz malignih tumora

posle izvesnog vremena, pojeinačne delije iz hranljivog meijuma zalepe se za zi epruvete u kojoj se razmnožavaju, formirajudi obično jean sloj novonamnoženih delija (monoleyer)koji se naziva se ŠIJT novonamnožene delije histološki potpuno ogo varaju tkivu iz kog su uzete takođe postoje i suspenovane delijske kulture u kojima deiije nisu prileplj ene za zid epruvete, nego se nalaze slobono u tečnostima. Da bi se oržale, epruvete se neprekino rotiraju, pa je tako sprečeno prilepljivanje delija uz zid epaivete

-

sastav hranljivih tečnosti za kulturu delija je različit, vedina ovih pologa sarži "uravnoteženi soni rastvor", onosno jenu vrstu fiziološkog rastvora sa oređenom koiičinom glukoze i vedim brojem raznih soli a uz to se obavezno dodaje tel edi serum ili serumi rugih životinja, hirolizat životinjskih belančevima, ekstrakt goveđeg ili piledeg embriona iii goveđa amnionska tečnost . Danas postoje i sintetske tečnosti, koje sarže preko 70 raznih sastojaka, uglavnom različite aminokiseline, vitamine, erivate nukieinskih kiselina, šedere, koenzime i faktore rasta. Tečnostima kulture delije mogu se po potrebi oavati antibiotici ili antimikotici

-

postoje: 



-

-

primarne delijske kulture  - obijaju se uvek iz svežeg, najčešde embrionalnog tkiva čove ka, majmuna ili piledeg embriona, tkivo se iseče na komaide, izlaže ejstvu tripsina a bi se obile pojeinačne delije, koje se zatim suspenuju u hranljivoj tečnosti, inkubiraju na 36-37 °C kontinuirane linije - prilagođene su za rast u veštačkim uslovima, one se mogu prenositi, pasažirati u nove i nove serije boca i epruveta. Pri pasažiranju njima se takođe oaje bl ag rastvor tripsina da bi se obile pojeinačne delije, koje se suspenuju u hranljivom meijumu i prebacuju u nove serije epruveta . Njihov broj raste u svakoj sieedoj pasaži

delijske kulture konzervišu se u smrznutom stanju: suspenzija deiija uz oatak 10% seruma može se sporo hladiti do -70°C i tako očuvati više meseci, a na -160°C mogu se čuvati i više goina . Pre "oživljavanja" kulture  se vae iz zamrzivača i izlažu naglom topljenju na voenom kupatilu na 37°C pri razmnožavanju virusa u delijama nastaju promene koje se mogu l ako uočiti svetlosnim mikroskopom (patohistološke promene). Vii se egeneracija delija, a zatim one propaaju (n ekroza) usled citocidnog efekta virusa. Na taj način nastaju efekti (prozori) u delijskim kuiturama . U toku infekcije deiijskih kultura može a ođe o spajanja susenih delija, kao posleica fuzije delijskih membrana - tako nastaju žinovske višejearne delije, sincicijumi. Vedina virusa ovoi o stvaranja inkluzija u deliji , one mogu biti intracitoplazmatske ili intranuklearne i vide se svetlosnim i fluorescentnim mikroskopom

21

-

-

-

sve morfološke promene koje izazivaju virusi u delijama nazivaju CITOPATOGENI EFEKATvirusa (CPE). CPE često može pomodi virusologu a ientifikuje virus; za to je bitna i vrsta kuiture delije na kojoj se javljaju promene, kao i vreme nastajanja tih promena; međutim, konačna ientifikacija umnoženog virusa mora se raiti nekom o seroloških reakcija, okazivanjem virusnog antigena pomodu imunih seruma (najčešde monoklonalnih antitela) umnožavanjevirusa u delijama kulture (iakovirus ne aje viljiv CPE) može se okazati i smanjenom pojavom kisele reakcije, koja nastaje kao posleica metabolizma neoštedenog tkiva. Umnožavanje oređenog virusa u kulturi delija može se okazati i pojav om virusne hemaglutinacije i hemadsorpcije (ili inhibicijom ovih reakcija uz pomod specifičnog antiseruma) prisustvo virusa koji ne aje viljiv CPE u oređenim delijskim kuiturama može se okazati i reakcijom interferencije

-

u ranoj fazi razmnožavanja virusa u kuituri delija mogu se okazati virusni antigeni, što se takođe koristi kao mogudnost za rano postavljanje etiološke ijagnoze virusnih infekcija

14.

RAZMNOŽAVANJE VIRUSA U EMBRIONISANIM KOKOŠIJIM JAJIMA

-

embrionisana kokošija jaja su vrlo poesna, pristupačna i jeftina sreina za umnožavanje virusa (neki virusi iz pordice Paramyxa, Orthomyxa i Herpesvirusa)

-

međutim, neki virusi ne mogu a se umnožavaju u ovim meijumima za umnožavanje virusa koriste se embrionisana jaja starosti 6-13 dana (za 21 dan se izl eže pile) embrionisano kokošije jaje, starosti embriona o neelju ana ravnomerno je osetljivo na virusnu infekciju kasnije, usle izvršene iferencijacije tkiva, javlja se selektivna osetljivost meijuma (tkiva) jajeta na pojedine viruse - dolazi do l okaiizacije infekcije sa stvaranjem tipičnih lezija inokulacija se vrši po sterilnim uslovima zavisno o vrste virusa, ubrizgavanje virusnog materijala vrši se na oređeni način u različite sreine embrionisanog kokošijeg jajeta, tačno oređene staros ti embriona:

-









za umnožavanje virusa u žumančanoj kesici koriste se embrionisana jaja starosti 6-8 dana i tu se umnožavaju neurotropni virusi za inokulaciju u alantoisanu šupijinu (pri čemu se virus umnožava u delijske ovojnice) koriste se jaja starosti 9-11 dana i tu se umnožavaju virusi iz poroice Orthomyxoviridae i Paramyxoviridae za ubrizgavanje u amnionsku šupljinu  potrebno je starosti 7-12 ana i tu se umnožavaju virusi poroice Orthomyxoviridae i Paramyxoviridae za umnožavanje virusa na horioaiantoisnoj membrani koriste se jaja najvede starosti ( 10-13 dana) i tu se umnožavaju poxvirusi i herpersvirusi stvarajudi lezije koje se nazivaju poxovi (boginje)

-

u telo embriona različite starosti mogu se inokulisati neki neurotropni i respiratorni  virusi kaa se virusni materijal inokuliše u embrionisano kokošije jaje, načinjeni ot vori na Ijusci se zatvore sterilnim parafinom i jaja se inkubišu na 35 -37°C, uz svakodnevno prosvetl javanje (posmatranje unutrašnjosti saržaja  jajeta), sve o uginuda embriona

-

prosvetljavanje se vrši i pre inokulisanja, kontroliše se i posmatra embrion, krvni suovi, horioalantoisne membrane i obeleže se mesta na Ijusci ge de se vršiti ubrizgavanje

-

posle inokulacije prosvetljavanje se i dalje nastavlja da bi se odstranila ona jaja u kojima je embrion uginuo pre

oređenog vremena iz rugih razloga -

posle smrti embriona vae se inficirane strukture ili tečnosti i pristupa se aljim ispitivanjima, ientifikaciji virusa serološkim metoama i njegovom kvantitativnom oređivanj u (titraciji) u nekim slučajevima (virus influenzae) i pre uginuda embriona može se okazati umnožavanje virusa reakcijom virusne hemaglutinacije

22

POJAVA VIRUSNE HEMAGLUTINACIJE (ZNAČAJ I PRIMENA)

15. -

virusna hemaglutinacija je reakcija između hemaglutinina i specifičnih receptora na površini eritrocita, a zasnovana je na poseovanju specifidnih virusnih hemaglutinina virus infiuenzae i vedina prestavnika poroice Paramyxoviridae imaju hemaglutinin kao sastavni deo ovojnice virusa, koji se ne može ovojiti o virusne čestice - ovaj hemaglutinin je po hemijskom sastavu 



glikoprotein, odnosno H-antigen Poxviridae  imaju hemaglutinin koji se može ovojiti o vir iona, a a se ne naruši njegov integritet - ovaj hemaglutinin je po hemijskom sastavu kompleks proteina i fosfolipida hemaglutinin arbovirusa  je sastavni eo virusne čest ice, a po hemijskom sastavu je lipoprotein - ovi virusi



sarže zajenički hemaglutinin, kao i hemaglutinin specifičan za vrstu; neki o tih hemaglutinina mogu biti kompleksno sastavijeni od ve potpuno različite komponente hemaglutinin adenovirusa  je takođe vezan za virion - ovi virusi aglutiniraju eritrocite nekih životinja, kao i



eritrocite nulte grupe kod ljudi; prema hemaglutininima adenovirusi su podeljeni u tri grupe: A, B i C -

virusna hemaglutinacija je osobina nekih virusa a aglutiniraju eritrocite pojeinih životinjskih vrsta ili ptica,

-

onosno Ijuske eritrocite, a zasnovana je na poseovanju specifičnih virusnih hemaglutinina mukoproteinski receptori na površini eritrocita kokoši sličnog su hemijskog sastava kao i hemaglutinin virusa influenzae, ali ti receptori poseuju još i N -acetil-neuraminsku kiselinu

-

vezivanje virusa za ove receptore na eritrocitu predstavlja prvu fazu u kojoj dolazi do aglutinacije eritrocita hemaglutinin virusa influenzae je tzv. H-antigen

posle vezivanja za eritrocit, virus influenzae počinje a eluje svojim rugim površinskim antigenom (neuraminidazom) na N-acetil-neuraminsku kiselinu receptora na eritrociru (virusni enzim neuraminidaza oznaden je kao N -antigen)

-

-

-

elujudi kao enzim na supstrat, virus razori receptorsko mesto na površini eritrocita i na taj način olazi o ponovnog oslobađanja ili spontane elucije neoštedenih virusnih partikuia (ruga faza u reakciji virusa i osetljive deiije eritrocita) eritrociti, či je je receptore razorio virus, ne mogu se po drugi put vezati, odnosno aglutinirati istom vrstom virusa, ok hemaglutaciona mod virusa ostaje nepromenjena mukoproteinski receptori, kao oni na površini eritrocita postoje i na epitelnim delijama re spiratornog trakta, kao i na delijskoj horioalantoisnoj membrani embrionisanog kokošijeg jajeta ove deiije nakon razaranja virusom brzo regenerišu svoje receptore, pa su ponovo osetljive prema infekciji istim virusom. Da bi se izbegla spontana elucija virusa i razaranje mukoproteinskih receptora na eritrocitima kod virusa koji uz hemaglutinin poseuju i neuraminiazu, virusna hemaglutinacija se može raiti na 4°C (na ovoj temperaturi hemaglutinin je aktivan, a neuraminidaza nije) postoje tri tipa virusne hemaglutinacije:  virusna hemaglutinacija sa naknadnom, spontanom elucijom aju je virus influenzae i vedina prestavnika poroice Paramyxoviriae - oni aglutiniraju eritrocite kokoške, zamorca, majmuna i Ijudske eritrocite virus coxsackie B3 i neki ehovirusi isto tako daju pojavu hemaglutinacije i elucije, ali se ovde radi o drugoj vrsti receptora na eritrocitima i drugoj vrsti virusnih antigena  virusna hemaglutinacija koja se odigrava samo u specijalnim uslovima zavisi od pH, temperature i sastava suspenzije ovakvu hemaglutinaciju da adenovirusi, arbovirusi, virusi sl inavke i šapa i neki rugi životinjski virusi 



  

oni aglutiniraju Ijuske eritrocite i eritrocite nekih životinja i ptica

pomenuti virusi ne razaraju receptore za koje su vezani (nema spontane elucije) virusna hemaglutinacila eritrocita hemaglutininima koji se odvajaju od virusa (solubiini hemaglutinini) ovakvu hemaglutinaciju daju virusi iz porodice Poxviridae 



 

hemaglutinini se ovajaju o virusa i aglutinišu eritrocit

23

-

virusna hemaglutinacija zavisi od:   

-

vrste korišdenih eritrocita temperature " pH vrste virusnih hemaglutinina

virusna hemaglutinacija može a se koristi kao metoa za: prečišdavanje virusnih suspenzija    

koncentrovanje i dokazivanje hemaglutinobilnih virusa dokazivanje hemaglutinobilnih virusa u živim sistemima za umnožavanje

titraciju virusa, kao kvantitativna metoa za oređivanje količine virusa jer je titar hemaglutinina srazmeran koiičini virusa

HEMADSORPCIJA  je osobina nekih virusa a, razmnožavajudi se u kulturama deiija, ovode do pojave adsorpcije

eritrocita na delije u kojima je virus i to ved u ranom staijumu, pre pojave viljivog citopatogenof efekta (CPE); može se koristiti u cilju tipizacije tih virusa i u cilju postavljanja serološke ijagnoze ovih infekcija

24

16.

-

PATOGENEZA I TOK VIRUSNIH BOLESTI. SINDROMSKE MANIFESTACIJE VIRUSNIH INFEKCIJA

PATOGENEZA je niz zbivanja, procesa, interakcija, čiji isho može biti nastanak bolesti u patogenezi virusnih bolesti učestvuje veliki broj raznih faktora, nekih vezanih za virus, a rugih za omadina za isho infekcije značajni su: 

virulencija virusa (stepen njegove patogenosti) prijemčivost domadina za određeni virus



sposobnost imunološkog reagovanja organizma omadina



-

na nivou makroorgnizama važno je ge je virus ušao i prošao prvu repiikaciju, kako se širi o mesta ulaska o ciljnih deiija i koji mu je tropizam: na celularnom nivou značajno je čime se virus vezuje (priroa virusnih receptora), za koje delijske receptor e se vezuje, kojim mehanizmom ul azi u deliju, kako eluje na nju i kako se oslobađa iz nje na molekularnom nivou značajan je način elovanja virusa na sintezu delijskih makromolekula, elovanje na proteine, nukeiinske kiseiine, nastanak međuzavosnosti 



-

prema tome, o složene inamike između obrambenih mehanizama omadina i raznih interakcija populacije delija sa populacijom virusa, zavisi a li de bolest nastati ili ne, a ako nastane, hode li biti manifestna, inaparentna, latentna iii hronična

-

virusi se prenose: kapljicama i aerosolima (virus infiuenzae)  vodom i hranom (enterovirusi)   direktnim kontaktom (virus herpes simplex tip 2) 

ugrizom, preko pljuvačke (virus rhabiesa) uboom zaraženih artropoa (virus žute groznice)



iglama i raznim instrumentima (virus hepatitisa B, HIV virus)



-

-

da bi nastala virusna bolest, vi rus prvo treba a prođe kroz ogovarajuda ulazna vrata u organizam omadina, zatim a se širi alje i a nađe ogovarajudi receptor na po vršini osetijivih delija, a prore u ove delije i a se u

njima namnoži nakon propaanja delija, usle citolitičkog efekta virusa, virus se oslobađa inficirajudi ruge delije, sve ok ne budu zahvadene sve delije nekog organa ili tkiva širenje infekcije obično biva ograničeno odbrambenim mehanizmima organizma tok infekcije, njen ishod i posledice zavise od broja razorenih delija i sposobnosti organizma da ih zameni

- virusi proiru preko različitih uiaznih vrata:



koža respiratorna sluzokoža sluzokoža igestivnog trakta sluzokoža genitalnih organa



konjuktiva

  

PROIRANJE VIRUSA KROZ KOŽU -

prodiranje mikroorganizama kroz kožu je vezano za gubitak njenog integriteta (makro iii mikro traumatske promene)

-

ovo je neophono jer površinski sloj kože sarži mrtve delije i ne može a obezbei replikaciju virusa akle, virus mora proreti kroz taj sloj mrtvih delija on može proreti subdermalno ili intramuskularno, ili biti unet iglom virusi koji su ušli preko kož e mogu da ostanu lokalizovani ili mogu a se šire per continuitatem, iimfogeno, hematogeno ili nervnim putem 25

PRODIRANJE VIRUSA KROZ RESPIRATORNI TRAKT virusi koji ulaze preko respiratornog trakta nailaze na kompleksne mehanizme obrane omadina delije izlučuju sluz, koja se stalnim pokretima cilijarnog epitela iznosi u spoljašnju sreinu; tako se izbacuju mnogi -

virusi koji su se našli u sluzi -

oni koji su izbegli taj mehanizam, nail aze na elemente specifične obrane organizma (IgA) i nespecifične obrane

(makrofage i enritične delije) -

stabilnost respiratomog virusa u aerosolu, nastl iog kašijanjem ili kijanjem bolesnika zavisi o temperature,

-

vlažnosti vazuha i osobina virusa (virus sa omotačem je otporniji) temperatura od 33°C u gorn jem elu respiratornog sistema ogovara rhinovirusima, koji su često i uzrok infekcija gornjeg dela respiratornog trakta

PRODIRANJE VIRUSA KROZ SLUZNICU GASTROINTESTINALNOG TRAKTA infekcije izazvane virusima koji ulaze kroz GIT mogu biti lokalne i generalizovane  lokalne GiT virusne infekcije su ograni čene na epitelne delije lumena GIT-a (rotavirusi,koronavirusi, parvovirusi, adenovirusi)  generalizovane GiT virusne infekcije duboko zahvataju tkivo i na razne načine(limfogeno iii hematogeno) se šire po organizmu (pol io, hepatitis A) sredina u GiT- u je veoma nepovoljna za viruse (kiseo pH, prisustvo proteaza, žučnih soli i specifičnog mukusa) međutim, relativno veliki broj virusa može da savlada ove barijere (picornavirusi, rotavirusi) ekstremna kiselost ošteduje vedinu virusa i oni obično gube svoje površinske glikoproteine, usle čega može a iscuri virusna nukleinska kiselina proteolitički enzimi ošteduju izvestan broj virusa, međutim oni u nekim slučajevima i povedavaju infektivnost (rotavirusi) oni virusi koji se l ako inaktivišu proteolitičkim enzimima ne mogu imati kao ulazna vrata, vrata gastrointestinainog trakta kod virusa influenzae, deiijske egzopeptiaze olakšavaju fuziju virusne ovojnice sa unutrašnjom membranom -

enocitoznog mehurida tako što cepaju hemaglutinin na ve pojeinice povezane isulfinim vezama virioni sa lipoproteinskim omotačem osetijiviji su na žučne soli ako GIT kao ulazna vrata koriste virusi koji izazivaju gene ralizovane infekcije, oni se alje šire u Pajerove ploče, limfogeno ili hematogeno

PRODIRANJE VIRUSA KROZ SLUZNICU GENITALNOG TRAKTA kroz sluznicu genitalnog trakta, onosno seksualnim putem (naročito ako postoje oštedenja epitela vagine ili uretre) ulaze u organizam omadina HIV virus, herpes simplex tip 2 (uz ročnik genitainog herpesa), hum ani papiloma virus (HPV) urinarni trakt, kao ulazna vrata koriste polyoma virusi, adenovirusi 11 i 12 ko žena priroa cervikalne sluzi, raziika u pH između vagine i materice ima značajnu ulogu u obrani organizma hemijski sastav urina sprečava mnoge virusne infekcije PRODIRANJE VIRUSA KROZ KONJUKTIVU virusi koji ulaze kroz konjuktivu češde izazivaju lokainu bolest, maa mogu izazvati i generalizovanu bolest -

-

-

u okolnim delijama na ulaznim vratima virusi se primarno razmnožavaju i oatle šire na okolna tkiva i regionalne

limfne čvorove ako se virusi ne šire alje i na ulaznim vratima izazovu patološke promene, nastaju lokalne virusne infekcije (virus influenzae, rhinovirusi).M eđutim, virusi mogu a se razmnože i u delijama na ulaznim vratima, a a ne izazovu nikakve patološke efekte posle savlaavanja primarne barijere, virusi se alje šire po organizmu omadina ka oređenim organima prema kojima imaju afinitet (to s u npr. koža ko osipnih groznica, pljuvačne žleze ko mumpsa, nervni sistem ko besnila i jetra kod hepatitisa). O  mesta primarnog umnožavanja oni se šire limfnim suovima, krvnim suovima, 26

a poneka i už perifernih nerava, sve o organa za koje poseuj u tropizam. Tako nastaju generalizovane virusne infekcije -

-

iz regiona limfnih žleza virusi se šire eferentno limfnim putem o uctus -a thoracicus-a, preko kojeg ulaze u sistem cirkulacije viremija (prisustvo virusa u krvi) može biti:  primarna (služi širenju virusa o fok alnih mesta - jetra i slezina)  sekundarna (pošto se virus umnožio u deliji RES -a, dolazi do generaiizacije bolesti putem krvi sa pojavom egzantema i enantema) fagocitne delije RES-a u krvi, komplement i antitela obezbeđuju čišdenje virusa iz krvi

oblaganje virusa antitelima i komplementom značajno je zbog postojanja receptora na makrofagima za Fc fragment antitela i za C3b komponentu komplementa

-

za vedinu virusa fagocitoza prestavlja inaktivaciju virusnih čestica i ona je glavni faktor u ograničavanju viremije međutim, izvestan broj virusa se može replikovati u makrofagima, što pojačava viremiju, umesto a je ograniči veoma izražena viremija, koja ugo traje, preusiov je za neuroinvazivnost ovih virusa koji se prenose  krvlju, a imaju neurotropizam

-

neki virusi, a bi izvršili invaziju CNS -a koriste plexus chorioideus (npr. virus mumpsa i neki arbovirusi) rugi virusi vrše invaziju CNS-a pasivnim transportom kroz enotelne deiije kapilara ili njihovom infekcijom (npr. entero virusi, toga virusi, bunya virusi)

-

širenje virusa nervnim putem (virus rhabies -a, herpes zoster virus, neki arbovirusi) ima nekoliko značajnih

-

parametara: dužina trajanja izloženosti   površina izloženoga nerva koncentracija prisutnih virusa  lekovi inhibitori neurogenog transpotra sprečavaju širenje ovih virusa nervnim put em

-

put i način širenja virusa  uslovljen je specifičnim virusnim genima tropizam, sposobnost virusa a inficira samo oređenu vrstu delija, zavisi o osobina virusa i omadina posebnu ulogu ima ju eterminante vezivanja: proteini na površini virusa i receptorna mesta na deliji omadina, koji su uzajamno specifični

-

kod lokalnih virusnih infekcija virusi se ne šire alje i na ulaznim vratima izazivaju patološke promene generaiizovane virusne infek cije se javljaju ako se virus širi krvlju i nastaje viremija ko generalizovanih infekcija, za razliku o lokalnih, perio inkubacije je prilično ug i iznosi 10 -20 dana ako nastane viremija u toku trunode, neki virusi mogu a probiju placentarnu barijeru  i da izazovu infekciju ploda

-

na taj način nastaju kongenitalne virusne infekcije, koje mogu a oštete plo ili a oveu o njegove smrti najteža oštedenja nastaju ako ođe o infekcije embriona u prva tri meseca trunode virusne infekcije se razlikuju po: 

užini inkubacije



vrsti ulaznih vrata



načinu širenja virusa užini trajanja infekcije (težina, obim i isho)



promene koje izaziva u inficiranom organizmu



27

-

KLINIČKE MANIFESTACIJE VIRUSNE INFEKCIJE zavise od mnogih faktora: od vrste virusa, njegovog tropizma, virulencije, brzine razmnožavanja, sposobnosti a izazove proukciju o interferona i raznih osobina virusa (intracelularna repiikacija, korišdenje enzimskih, funkcionalnih i struktunih sistema delija), što ovoi o inhibicije stvaranja delijskih makromolekula o

o

o nastanka interakcija između virusa od veličine infektivne oze virusa od ulaznih vrata virusa i načina njegovog širenja u organizmu o brzine i načina reagovanja organizma na prodrli infektivni agens o specifične otpornostl (imuniteta) omadina i faktora koji utiču na imunitet o toga a ii je ranije izvršena vakcinacija, primenjen egzogeni interfe ron ili druga antivirusna sredstva i u

o

kojoj fazi od pojave autoimunih bolesti, izazvanih virusom i nastanka preosetljivosti

o o o o o

-

od pojave novog tipa, podtipa i varijante virusa

u zavisnosti od toga u kojem stadijumu infekcije je organizam omadina zaustavio virus i infekciju, postoje razni

stepeni težine infekcije: 





kod ABORTIVNE infekcije simptomi bolesti se nisu ni pojavili jer je organizam omadina savladao virusnu

infekciju još u početku staijuma infekcija, kaa je broj inficiranih i virusom oštedenih delija bio toliko maii, a usle gubitka funkcije tako maiog broja deiija nema ni ispoljavanja simptoma na nivou organizma kod SUBAKUTNE inf ekcije bolest je ostigla staijum proroma (perio u kome se obično javljaju nekarakteristični znaci bolesti koji prethoe pojavi manifestne infekcije); zatim je organizam s avladao virus i to pre pojave karakterističnih znakova bolesti KLINIČKI MANIFESTNA BOLEST može se okončati izlečenjem posle lakših ili težih manifestacija (sa ili bez posleica) ili se može okončati letalnim ishodom

-

s obzirom na varijabilnost virusa i individualnu promenljivost otpornosti organizma prema infekciji, sindromske manifestacije virusne infekcije imaju oređene različitosti u onosu na infekcije nevirusne etiologije:  jedan isti virus može izazvati različite kliničke manifestacije - razl ičite sinrome (npr. virus influenzae može  izazvati gripozno stanje, pneumoniju ili vrlo retko meningitis) razni virusi mogu izazvati isti sindrom, odnosno veoma sli čne kliničke slike bolesti (npr. meningitis mogu  izazvati polio virus, coxsackie virus, echo virus, virus mumpsa, LCM virus, pa i virus influenzae ; pneumoniju mogu izazvati adenovirus, virus influenzae, virus paraingluenzae, RS -virus)

-

zbog ovih razlika, ko vedine virusnih infekcija, etiološka ijagnostika bolesti ne može se postaviti na osnovu kliničke slike

28

17.

VRSTE VIRUSNIH INFEKCIJA

- virusne infekcije se razlikuju po: 

užini inkubacije



užini trajanja infekcije



vrsti ulaznih vrata



promenama koje izaziva infekcija u organizma



načinu širenja virusa

- vrste virusnih infekcija su:

 AKUTNE VIRSNE INFEKCIJE -

kod njih se virusi intenzivno razmnožavaju, a inficirane deiije bivaju razorene (citocini efekat)  javljaju se simptomi i objektivni znaci bolesti

ovakve infekcije na početku imaju progresivan tok, ali su obično kratkog trajanja s obzirom na stvaranje interferona, ubrzo posle početka infekcije, olazi o ograničenja njenog širenja ozravljenje nastaje i usle elovanja citotoksični h T-limfocita, specifičnih antitela, aktivacije komplementa, zatim kao posleica aktivnosti NK delija i aktivisanih makrofaga virusi na kraju bivaj u eliminisani pretežno aktivnošdu makrofaga i specifičnih antitela nakon prebolele akutne virusne infekcije ostaje imunitet različit po trajanju i kvalitetu ukoliko omadin preživi akutnu virusnu infekciju (što je i najčešde), virus je eliminisan iz njegov og organizma (u vedini slučajeva)

INAPARENTNE VIRUSNE INFEKCIJE -

ovo su veoma česte virusne infekcije , njihova osnovna karakteristika je odsustvo simptoma i znakova bolesti, a po rugim osobinama slične su akutnim infekcijama

HRONIČNE (PRODUKTIVNE, PERZISTENTNE) VIRUSNE INFEKCIJE -

nastaju obično posle akutnih ili inaparentnih virusnih infekcija, kaa se ove nisu završile savl adavanjem virusa mehanizmima obrane omadina razvijaju se polako i dugo traju, znaci bolesti se javljaju u nejednakim vremenskim interv alima i različitog su intenziteta

-

-

za razliku o perzistenstnih latentnih infekcija, ko perzistentnih hroničnih infekcija neprekino se umnožavaju infektivne virusne čestice (ima ih u znatnom broju) okazano je a virus u organizmu omadina izaziva imunološku reakciju ne zna se zašto ni interferon, ni rugi obrambeni mehanizmi nisu efikasni u eliminaciji virusa, pa akutna infekcija prelazi u hroničnu; jena o pretpostavki je a postoji inhibicija sinteze interferona primeri za hronične infekcije ko ijui  su infekcije hepatitis B virusom, neonatalne infekcije virusom rubellae ovo je poseban vid virusne infekcije, nastaje nakon akutne i inaparentne infekije posle primarne infekcije infektivni virus se zaržava u organizmu omadina

ove infekcije se najčešde ne ispoljavaju kliničkim znacima bolesti, ok između virusa i organizma omadina postoji oređena ravnoteža u fazama latencije jedini znak da je virus u organizmu su antitela u serumu ako se ravnoteža pomeri u korist virusa, oni se počinju razmnožavati i j avijaju se znakovi bolesti

ko herpesvirusa, koji izazivaju najčešde latentne infekcije ko Ijui, virus se oržava u neuronima orzalnih ganglija ili ganglija kranijalnih neurona u latentnom obiiku (integrisan u delijama); pri tome se ne stvaraju infektivne virusne čestice, a prisutan je samo virusni genom u deliji po ejstvom stresa, infekcija, fizičkog i psihičkog napora, preteranog sunčanja i hormonalnih promena, olazi o aktiviranja virusa, njegovog umnožavanja i širenja herpesvirusi se šire už senzitivnih neurona prema koži i sluzokoži, ge izazivaju jenu vrstu akutne infekcije posle prestanka simptoma ove infekcije, virus se ponovo zaržava u neuronima u obliku latentne infekcije tako se smenjuju periodi latencije sa periodima aktivacije, a period i aktivacije su pradeni simptomima i znacima bolesti

-

latentne infekcije mogu a se oržavaju oživotno, uprkost prisustvu znatnih količina specifičnih antitela i izraženog deiijskog imunog ogovora 29

SPORE (SLOW) VIRUSNE INFEKCIJE -

-

imaju vrlo dug i pritajen inkubacioni period (od nekoliko meseci do nekoliko godina) znaci bolesti i simptomi se sporo, aii relativno pravilno razvijaju, a tok bolesti je progresivan nema remisija

imunološke reakcije nema ili je slaba zahvataju CNS i završavaju se smrdu bolest se javija samo u jenoj vrsti omadina, a patološke promene su sa mo u jednom organu ili jednom organskom sistemu najpoznatije bolesti iz grupe sporih virusnih infekcija kod Ijudi su Kuru bolest, Creutzfeldt-Jakob-ova bolest, subakutni sklerozirajudi panencefalitis uzrokovan virusom morbiila i progresivna multifokalna leukoencefalopatija spore virusne infekcij e su hronične, egenerativne bolesti nervnog sistema, progresivnog toka i završavaju se

smrdu

CITOCIDNE TRANSFORMIŠUĆE INFEKCIJE CILJNIH ĆELIJA -

kada virus prore u deiiju, on se u njoj umnožava, a isho može biti različit:  smrt delije (citocini efekat virusa)  - nastaje usled promena u sintezi ili potpunogprestanka sinteze 

delijskih makromoiekula, kao i usie oštedenja delijske membrane preživljavanje deli je u kojoj je virus - na taj način može a nastane: uravnotežena infekcija - nastaje kaa virus, umnožavajudi se, ne sprečava potpunofunkcionisnje o delije; zaražene delije se umnožavaju i otpuštaju nove virione transformišuda infekcija - delija po ejstvom virusa može a promeni osobine il i stekne nove o osobine; javljaju se novi antigeni u deliji i na njenoj površini, olazi o promena u rastu i replikaciji deiije i nastaje njeno nenormalno umnožavanje usled gubitka kontaktne inhibicije; ovakav oblik infekcije ciljne delije nastaje kao posl edica delovanja virusa sa onkogenim potencijalom (tumorski virusi)

TUMORl KOJE INDUKUJU VIRUSl -

transformacija delija može biti : abortivna (reverzibilna)  stabilna (ireverzibilna) - kod ove transformacije se delije potpuno promene i više im se ne vra daju ranije osobine postoji povezanost između nekih virusa i tumora u čoveku (Herpesvirisae, Pa povaviridae, Hepadnaviridae), ali u nastanku maiignih tumora imaju uticaja i razni drugi faktori ko životinja onkogeni potencijal mogu imati virusi iz porodice DNK virusa: Papovaviridae, Adenoviridae, Herpesviridae, Hepadnaviridae, a iz porodice RNK virusa: Retroviridae Herpes simplex virus tip 2 i humani papill oma virusi tip 16, 18, 31 povezuju se sa nastankom raka grlida materice Epstein Barr virus se dovodi u vezu sa nastankom Burkittovog limfoma i nazofaringealnog karcinoma hepatitis B se dovodi u vezu sa pojavom primarnog karcinoma jetre kod Ijudi 

-

30