ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU
ODSEK ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE SMER: AUDIO I VIDEO TEHNOLOGIJE
Koncept smera Studentima se pruža dovoljno opštih znanja o telekomunikacijama Zbog toga se plan treće godine ovog smera poklapa s programom smera Sistemsko inženjerstvo Takođe je moguće kroz izborne predmeta i dodatno širenje znanja iz telekomunikacija Zahvaljujući tome, studenti koji diplomiraju na smeru Audio i video tehnologije mogu, kao i ostali studenti sa Odseka za telekomunikacije, da se zapošljavaju na aktulenim radnim mestima (telekomunikacione kompanije, operateri fiksne i mobilne telefonije itd.)
Koncept smera Ono što smer za Audio i video tehnologije omogućava, u poređenju sa ostalim smerovima, je da se tokom četvrte godine studija prošire znanja iz četiri oblasti koje se bave specifičnim oblicima prenosa informacija. To su: 1. Audio 2. Video 3. Obrada signala 4. Govorne komunikacije Kroz obavezne i izborne predmeta iz navedenih oblasti stiču se potrebna znanja koja daju osnove da se, osim telekomunikacijama, inženjer bavi i drugim, takođe atraktivnim poslovima i tako proširi svoju perspektivu.
Mogućnosti za zaposlenje Studenti koji diplomiraju na smeru Audio i video tehnologije, uz diplomu Odseka za telekomunikacije, dobijaju dodatak diplome u kome će stajati podaci o svim predmetima koje su polagali, pa i o specifičnim predmetima Smera za audio i video tehnologije. Zahvaljujući tome, studenti sa smera za Audio i video tehnologije da se zapošljavaju na radnim mestima kao i ostali studenti sa odseka za Telekomunikacije, Na osnovu specifičnih znaja stečenih na smeru otvaraju im se dodatne mogućnosti zapošljavanja, ka na primer u radiotelevizijskim kućama, firmama koje se bave primenom i razvojem multimedijalnih aplikacija, razvojem i primenom softvera, kongresno-kulturnim centrima i slično
oblast: Audio tehnologije Audio tehnologije su deo telekomunikacija koji se bavi prenosom zvučnih informacija
izvor zvucne informacije
audio sistem
slušalac
Delovi prenosnog puta na kome je zvučni signal u svom osnovnom opsegu naziva se audio sistem
oblast: Audio tehnologije izvor zvucne informacije
audio sistem
slušalac
Teme važne za inženjere telekomunikacija koje se izučavaju na Smeru za audio i video tehnologije su: - izvori zvuka i njihove osobine - mikrofoni - audio uređaji i sistemi - zvučnici, slušalice - zahtevi čula sluha - akustičke pojave u prostoru koji okružuje zvučni izvor i slušaoca
oblast: Audio tehnologije Oni koji su posebno zainteresovani za oblast audio tehnologije mogu se na master studijama ovoga smera kroz sistem izbornih predmeta upoznati sa sledećim oblastima: - Ozvučavanje - Snimanje i obrada zvuka - Akustički dizajn prostorija
oblast: Audio tehnologije Nastavnici koji drže nastavu na predmetima iz oblasti audio tehnologija su: dr Miomir Mijić dr Dragana Šumarac Pavlović Na master studijama predmet Snimanje i obrada zvuka predaje dr Boris Despot, nastavnik sa fakulteta dramskih umetnosti, katedra za snimanje i dizajn zvuka, uz korišćenje njihovih studijskih prostora. Sva literatura potrebna za spremanje ispita stavlja se na raspolaganje studentima u elektronskom obliku na sajtu Katedre za telekomunikacije ili se dostavlja mejlom.
oblast: Video tehnologije Digitalizacija televizije i “radija” u Evropi (i kod nas) mora se završiti do 2015. godine. To je ozbiljan posao koji traži kvalifikovane inženjere. Potrebna znanja se mogu steći na smeru za Audio i video tehnologije.
oblast: Video tehnologije Kako • snimati • komprimovati • preneti ili arhivirati • pretražiti • pronaći VIDEO i AUDIO sadržaj?
Komprimovana sekvenca ‘Claire’
oblast: Video tehnologije Televizija i Multimedija DVB-S DVB-T DVB-C
DVB-S2
DVB-RCS DVB-RCT DVB-RCC
IP over DVB
DVB-IP
Internet
Return Channel through Public switched telecomm. networks
DVB-RCP Fiksna mreža telekom operatora
Return Channel through Satellite Terrestrial Cable systems
DVB... GSM, UMTS
Mobilni sistemi
Digitalno domacinstvo
DVB-H
Return Channel through Global mobile communications
DVB-RCG Mobilni telek. operatori
oblast: Video tehnologije Gde i kome su potrebne multimedijalne i video tehnologije? • u studijskoj produkciji, • U televiziji, • kablovskim operatorima, • telekom operatorima za fiksne i mobilne sisteme, • proizvođačima MM i video opreme, • softverskim kompanijama koje rade za potrebe multimedijalnih i video sistema, • ....bilo gde u telekomunikacijama.
oblast: Video tehnologije
Nastavnik koji drži nastavu na predmetima iz oblasti video tehnologija je: dr Irini Reljin Sva literatura potrebna za spremanje ispita stavlja se na raspolaganje studentima u elektronskom obliku na sajtu Katedre za telekomunikacije.
oblast: Obrada signala Projektovanje, implementacija i analiza digitalnih filtara Spektralna analiza signala Razvoj složenih algoritama obrade signala Primena u telekomunikacijama (savremeni telekomunikacioni sklopovi, na primer, mobilni telefon) Primena u multidisciplinarnim istraživanjima
oblast: Obrada signala Obrada signala II Sluša se u četvrtom semestru Obavezan je predmet na smeru Audio i video tehnologije Izborni je predmet na ostalim smerovima odseka
oblast: Obrada signala Ciljevi kursa Obrada signala II? Obuhvatiti temeljna znanja digitalne obrade signala sa gledišta telekomunikacionih inženjera Po završenom kursu, studenti će moći da razumeju osnovne koncepte i dobiju bolji uvid u digitalnu obradu signala, odgovarajuće matematičke modele i softverske alate koji se koriste za analizu i implementaciju diskretnih sistema prepoznaju, formulišu i modeluju probleme, i pronađu efikasna inženjerska rešenja u oblastima telekomunikacija i audio sistema
oblast: Obrada signala Sadržaj kursa Diskretni slučajni signali Efekti konačne dužine reči Osnove DSP procesora Razvojni alati, asembler, C++ Multirate procesiranje Digitalne banke filtara Analitički signal i Hilbertov transformator DSP i softverski alati MATLAB i Mathematica Primena digitalne obrade signala Adaptivni filtri (ekvilizacija, poništavanje eha)
oblast: Obrada signala P3 FL2
ADSP2181 DSP
Kako se izvodi nastava?
J2
AD1847 J1 Stereo LINE Codec JP2 MIC INTERRUPT
EZ-ICE Socketed EPROM P2
Predavanja: 45 časova Vežbe: 30 časova sa samostalnim rešavanjem zadataka Domaći zadaci: 15 časova Dva kolokvijuma
P1
JP1
RESET
FL1
oblast: Obrada signala
jω
10 0 -10 -20 -30 -40 -50 -60 -70 -80 -90 -100 -110 -120 0.0
butt chb1 chb2 ellip
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
ω/fs
MATLAB® + ADSP-2181☺ 10
0 -10
jω
20log(|H(e )|)
I domaći zadatak (10%) I kolokvijum (40%) II domaći zadatak (10%) II kolokvijum (40%) Kolokvijumi traju tri sata: 4 teorijska pitanja (16%) 3 zadatka (24%) Potrebno 51% da bi se položio ispit ili Finalni ispit 100% Dodatni usmeni +
20log(|H(e )|)
Kako se polaže ispit?
-20 -30 -40 -50 -60 -70 -80 0.0
0.1
0.2
0.3
ω/fs
0.4
0.5
oblast: Obrada signala Nastavnik koji drži nastavu na predmetima iz oblasti obrade signala je: dr Miroslav Lutovac • • • • • •
Literatura: Uvod u digitalnu obradu signala, Lj. Milić i Z. Dobrosavljević Digitalna obrada signala, M. Popović Digital Signal processing: A Computer Based Approach, Mitra, 2006 Digital Signal Processing: Principles, Algorithms & Applications, Proakis, Manolakis Discrete-Time Signal Processing, Oppenheim & Schaffer, Prentice Hall Sređena predavanja - skripta
oblast: Govorne komunikacije GOVORNA KOMUNIKACIJA ČOVEK-RAČUNAR SINTEZA GOVORA
PREPOZNAVANJE GOVORA - Prepoznavanje govornika (Identifikacija i verifikacija) - Komandovanje glasom - Prevođenje sa jezika na jezik
- Prepoznavanje emocija - Prepoznavanje patologije - Konverzacione strategije - Razumevanje govornog jezika
PRIMENE ¾ Telekomunikacione kompanije ¾ Fiksna i mobilna telefonija
¾ VoIP (internet provajderi) ¾ CALL centri (osiguravajuća društva, banke, hitn pomoć)
oblast: Govorne komunikacije 4. Godina
Osnovi govorne komunikacije Master studije
Obrada govornog signala Komunikacija čovek-računar
oblast: Govorne komunikacije Sadržaj predmeta: Osnovi govorne komunikacije Govorni signal Elementi lingvistike Govorni i auditorni mehanizmi Percepcija govora Digitalna obrada govornog signala Obrada prirodnog jezika Govorne tehnologije Kvalitet govorne komunikacije
Akustičke osobine glasova Fonetika, sintaksa i semantika Fiziologija govornog i auditornog sistema Razumljivost i maskiranje govora Vokoderi, kriptozaštita, prepoznavanje i sinteza govora Model jezika, statističko prevođenje Komunikacija čovek-računar Merenje i poboljšanje kvaliteta
oblast: Govorne komunikacije Obrada govornog signala Modeli govornog i slušnog Komunikacija čovek-računar mehanizma Algoritmi obrade u vremenskom, spektralnom i parametarskom domenu
Razumevanje govornog jezika
Koderi i vokoderi
Tehnike prepoznavanja govora (DTW, HMM, neuronske mreže)
Algoritmi potiskivanja šuma u govornom signalu Hello how are you
Algoritmi sinteze govora (TTS)
Metode prepoznavanja govora, jezika i govornika Modeli dijaloga čovek-računar
oblast: Govorne komunikacije Obaveze studenata
REDOVNO PRISUSTVO NA PREDAVANJIMA UČEŠĆE U DEMONSTRACIJAMA UČEŠĆE U VEŽBAMA IZRADA SEMINARSKIH UČEŠĆE U PREDAVANJIMA ISPIT – pismeno 10 pitanja.
oblast: Govorne komunikacije
Nastavnik koji drži nastavu na predmetima iz oblasti govornih komunikacija je: dr Slobodan Jovičić Sva literatura potrebna za spremanje ispita stavlja se na raspolaganje studentima u elektronskom obliku na sajtu Katedre za telekomunikacije ili se dostavlja mejlom.
