+ Митрополит Дамаскин
ХРИШЋАНСКА ВЕРА И ЖИВОТ – ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС –
Др ДАМАСКИН (Грданички) Митрополит загребачки 1947–1969. Др Дамаскин (у свету Драгутин Грданички) рођен је у Лесковцу 1892. године. После завршене основне школе уписао се у деветоразредну Богословију светога Саве у Београду и завршио је 1912. У исто време учио је и Музичку школу у Београду. После завршене богословије предавао је музику у Првој крагујевачкој гимназији, а потом се уписао на Духовну академију у Петрограду. Пре поласка у Русију замонашио га је у манастиру Раковици синђел Платон (Јовановић), потоњи епископ бањалучки и свештеномученик, а митрополит Димитрије рукоположио га је у чин јерођакона. Духовну академију завршио је са степеном кандидата богословља 1917. године. Потом је завршио филозофски факултет у Фрајбургу, Швајцарска, где је промовисан за доктора филозофије. За време Првог светског рата био је у Оксфорду парох и вероучитељ нашој избегличкој колонији, а извесно време и војни свештеник Друге добровољачке дивизије у Русији. Од 1918. године налазио се положају професора Богословије светога Саве у Енглеској, Београду и Сремским Карловцима. Од 1922. до 1923. синђел Дамаскин је био на положају првог секретара Српске патријаршије, а септембра 1924. изабран је за доцента Богословског факултета у
1
Београду. На овом положају га је затекао избор за епископа мукачевско-прјашевског 1931. У Епархији мукачевско-прјашевској епископ Дамаскин је вратио сву интелигенцију из унијатства у православље, донео Устав епархије, подигао већи број храмова, упутио на школовање у српске богословске школе завидан број свештеничких кандидата и подигао у Мукачеву зграду епископије. По своме пристанку епископ Дамаскин премештен је 1938. на катедру Епархије америчко-канадске. Иако се у Америци није дуго задржао, епископ Дамаскин је тамо заорао дубоку бразду. Највећу пажњу посветио је црквеној просвети уопште, а посебно недељним црквеним школама. За његово време је Црквено-народни сабор допунио Епархијски устав донет за време епископа Мардарија. По своме пристанку изабран је за епископа банатског 1939. године. У Вршцу је епископ Дамаскин покренуо Банатски весник и покушао да преко Црквене музичке школе образује кадар црквених појаца и диригената, али је Други светски рат омео све његове племените намере. Приликом попуњавања упражњених епархија, на првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора 1947, изабран је за митрополита загребачког. Митрополит Дамаскин објављивао је своје радове из литургике, пастирског богословља, омилитике и црквене музике у нашим богословским часописима. Његово животно дело Српско црквено појање угледало је света после његове смрти. Умро је 7. октобра 1969. године у Београду и сахрањен у манастиру Ваведењу, где је сахрањен и његов претходник митрополит Доситеј. САДРЖАЈ УВОД ......................................................................................................................................... 7 1. О ПРЕДМЕТУ КЊИГЕ .................................................................................................... 7 2. О ПОТРЕБИ ПОЗНАВАЊА ВЕРЕ ................................................................................. 7 3. О БОЖЈЕМ ОТКРИВЕЊУ .............................................................................................. 8 4. О СВЕТОМ ПИСМУ........................................................................................................ 8 5. О СВЕТОМ ПРЕДАЊУ ................................................................................................. 12 6. О ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНСКОМ КАТИХИЗИСУ ....................................... 12 ПРВИ ДЕО: УЧЕЊЕ О ВЕРИ ............................................................................................... 14 А. О ВЕРИ ........................................................................................................................... 14 1. Појам о хришћанској вери ......................................................................................... 14 2. Вредност личног искуства у предметима вере ........................................................ 16 3. О крсном знаку ........................................................................................................... 18 Б. СИМВОЛ ВЕРЕ ............................................................................................................. 19 О символу вере ............................................................................................................... 19 ПРВИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ ................................................................................... 23 1. О Богу ...................................................................................................................... 24 а) О познању Бога ................................................................................................... 24 б) Учење Божјег откривења о Богу и својствима Божјим .................................. 24 2. О Светој Тројици .................................................................................................... 31 3. Бог сведржитељ и створитељ ................................................................................ 32 4. О анђелима .............................................................................................................. 34 5. О злим дусима......................................................................................................... 35 6. О стварању видљивог света................................................................................... 36 7. О првим људима ..................................................................................................... 37 а) О стварању човека .............................................................................................. 37 б) О природи човековој.......................................................................................... 38 8. О првородном греху ............................................................................................... 39 2
9. О промислу Божјем ................................................................................................ 41 II–VII ЧЛАНОВИ СИМВОЛА ВЕРЕ: О БОГУ СИНУ, СПАСИТЕЉУ НАШЕМ .. 44 ДРУГИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ СИНУ БОЖЈЕМ...................................................................................................................... 44 ТРЕЋИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ СИНУ БОЖЈЕМ, СПАСИТЕЉУ НАШЕМ.......................................................................... 46 1. О оваплоћењу Сина Божјег ............................................................................... 46 2. О Пресветој Богородици и Приснодјеви Марији ............................................ 47 3. О рођењу и животу на земљи Господа Нашег Исуса Христа ........................ 49 4. О спасоносном раду Христа Спаситеља на земљи и о науци његовој .......... 54 ЧЕТВРТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О СТРАДАЊУ И СМРТИ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА ....................................................................................... 58 ПЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ВАСКРСЕЊУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА63 ШЕСТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ВАЗНЕСЕЊУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА ...................................................................................................................... 65 СЕДМИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ ........................................................................... 65 1. О другом доласку Христовом ........................................................................... 66 2. О суду Божјем ..................................................................................................... 67 а) О посебном суду Божјем ............................................................................ 68 б) О општем последњем суду ........................................................................ 68 3. О вечноме царству Христовом.......................................................................... 69 ОСМИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О БОГУ ДУХУ СВЕТОМЕ ................................. 70 ДЕВЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ЦРКВИ ХРИСТОВОЈ ................................... 73 1. О Цркви уопште ..................................................................................................... 73 2. О земаљској и небеској Цркви Христовој............................................................ 74 а) О поштовању и призивању светитеља ............................................................. 75 б) О молитви за умрле (Спомињање мртвих) ...................................................... 76 3. Битне особине Цркве Христове ............................................................................ 77 а) Црква је једна ...................................................................................................... 77 б) Црква је света ..................................................................................................... 78 в) Црква је васељенска ........................................................................................... 78 г) Црква је апостолска ............................................................................................ 79 ДЕСЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О СВЕТОЈ ТАЈНИ КРШТЕЊА И О СВЕТИМ ТАЈНАМА УОПШТЕ .................................................................................................... 80 ЈЕДАНАЕСТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ .................... 81 ДВАНАЕСТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О БУДУЋЕМ ЖИВОТУ ......................... 82 V. СЕЋАЈ СЕ ПОСЛЕДЊЕГА ЧАСА СВОГА ............................................................... 82 1. О смрти ........................................................................................................................ 83 2. О припреми за смрт .................................................................................................... 84 ДРУГИ ДЕО: О ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ ................................................................... 87 А. О ПОТРЕБИ ДОБРИХ ДЕЛА И ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА ЗА СПАСЕЊЕ . 87 Б. О БОЖЈЕМ ЗАКОНУ ................................................................................................ 87 1. О унутрашњем Божјем закону .............................................................................. 88 2. О спољашњем Божјем моралном закону ............................................................. 89 В. БОЖЈЕ ЗАПОВЕСТИ ................................................................................................ 89 I. ДВЕ ГЛАВНЕ ЗАПОВЕСТИ ................................................................................. 89 1. О љубави према Богу ......................................................................................... 89 2. О љубави према ближњима ............................................................................... 91 II. ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ ........................................................................... 94 1. Прва заповест: „Ја сам Господ Бог твој...― ....................................................... 95 2. Друга заповест: „Не прави себи идола...― ........................................................ 97 3
О поштовању икона ........................................................................................ 98 3. Трећа заповест: „Не узимај узалуд имена Господа Бога свог― ...................... 98 4. Четврта заповест: „Сећај се дана одмора...― .................................................... 99 а) О празновању недеље ................................................................................. 99 б) О раду ........................................................................................................ 100 в) О празницима ............................................................................................ 102 аа) Господњи и Богородични празници ................................................. 104 бб) Празници светитеља и небеских сила ............................................. 107 вв) Крсна слава ......................................................................................... 111 5. Пета заповест: „Поштуј оца свога и матер своју...― ...................................... 113 а) О дужностима деце према родитељима ................................................. 114 б) О дужностима родитеља према деци ..................................................... 115 в) О поштовању старијих ............................................................................. 116 6. Шеста заповест: „Не убиј― .............................................................................. 117 7. Седма заповест: „Не чини прељубе― .............................................................. 118 8. Осма заповест: „Не кради― .............................................................................. 120 9. Девета заповест: „Не сведочи лажно― ............................................................ 125 а) О лажи и лицемерству .............................................................................. 127 б) О клевети ................................................................................................... 128 в) О оговарању .............................................................................................. 129 10. Десета заповест: „Не пожели ништа што је туђе― ...................................... 131 О зависти ....................................................................................................... 131 III. ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА .......................................................................... 132 1. Прва заповест блаженства: „Блажени сиромашни духом...― ....................... 134 а) О смерности .............................................................................................. 135 б) О гордости ................................................................................................. 136 2. Друга заповест блаженства: „Блажени који плачу...― ................................... 138 3. Трећа заповест блаженства: „Блажени кротки...― ......................................... 139 4. Четврта заповест блаженства: „Блажени гладни и жедни правде― ............. 141 5. Пета заповест блаженства: „Блажени милостиви...― .................................... 142 а) Дела милости телесне ............................................................................... 142 б) Дела милости душевне ............................................................................. 142 6. Шеста заповест блаженства: „Блажени чистога срца― ................................. 143 7. Седма заповест блаженства: „Блажени миротворци...― ................................ 143 8. Осма заповест блаженства: „Блажени прогнани правде ради― ................... 144 9. Девета заповест блаженства: „Блажени сте кад вас стану ружити ... мене ради― ...................................................................................................................... 144 „Радујте се и веселите се...―................................................................................. 145 Г. О ВРЛИНИ И О ГРЕХУ .......................................................................................... 145 1. О ВРЛИНИ ............................................................................................................ 145 а) Три главне хришћанске врлине ...................................................................... 145 б) Седам хришћанских врлина ............................................................................ 146 в) О посту .............................................................................................................. 146 2. О ГРЕХУ ............................................................................................................... 148 а) Главни греси ..................................................................................................... 148 б) Греси против Духа Светог .............................................................................. 148 в) Греси који вапију к небу.................................................................................. 149 г) Одговорност за туђе грехе ............................................................................... 149 д) О последицама греха ....................................................................................... 149 ТРЕЋИ ДЕО: О БЛАГОДАТИ БОЖЈОЈ И СРЕДСТВИМА ЗА ДОБИЈАЊЕ БЛАГОДАТИ ........................................................................................................................ 151 4
А. О БЛАГОДАТИ БОЖЈОЈ ....................................................................................... 151 Б. О СРЕДСТВИМА ЗА ДОБИЈАЊЕ БЛАГОДАТИ БОЖЈЕ .................................. 152 I. О СВЕТИМ ТАЈНАМА ........................................................................................ 152 1. О тајни крштења ............................................................................................... 153 2. О тајни миропомазања ..................................................................................... 155 3. О тајни покајања (исповести) .......................................................................... 155 4. О тајни причешћа ............................................................................................. 156 5. О тајни брака..................................................................................................... 158 6. О тајни свештенства ......................................................................................... 162 Монаштво ...................................................................................................... 163 7. О тајни освећења јелеја .................................................................................... 163 II. О МОЛИТВИ ....................................................................................................... 164 1. Појам о молитви ............................................................................................... 164 2. О потреби молитве за човека .......................................................................... 165 3. О дејству и моћи молитве ................................................................................ 165 4. О узроцима због којих молитва не постиже успеха...................................... 166 5. Опомене и упутства у погледу молитве ......................................................... 166 6. Молитва Господња ........................................................................................... 169 7. Молитва Светоме Духу и Пресветој Тројици ................................................ 175 8. О јутарњим и вечерњим молитвама ............................................................... 175
5
„Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо Онога за Кога Мојсије писа у закону и пророци: Исуса ... Назарећанина. А Натанаило му рече: Зар из Назарета може што добро бити? Рече му Филип: Д о ђ и и в и д и!“ (Јов. 1, 45-46) „Испитајте и видите како је добар Господ; благо човеку који се узда у њ“ (Пс. 34, 7). „Одговори му Симон Петар: Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота“ (Јов. 6, 68). „Исус рече: Ходите к мени сви који сте уморни и преоптерећени... и наћи ћете одмор душама својим“ (Мат. 11, 28-29).
6
УВОД 1. О ПРЕДМЕТУ КЊИГЕ 1. Шта је предмет ове књиге? – Предмет ове књиге је објашњење хришћанских верско-моралних истина по Православном катихизису, или, шта православни хришћанин треба да зна о својој вери и хришћанском животу. 2. О ПОТРЕБИ ПОЗНАВАЊА ВЕРЕ 2. Зашто нам је потребно познавање наше хришћанске вере? – Познавање наше вере потребно нам је стога што нам она даје основне истине о Богу, о бићу човековом и о животу, до којих истина ми сами не можемо доћи, а нарочито стога што нам она саопштава Божји закон, који смо дужни знати, да бисмо живели по њему и тако избегли тешке последице преступања тога закона и заслужили вечно спасење. „Ми не можемо угодити Богу ако не знамо за њега и његов закон―.1 „Хришћанска вера учи, с једне стране, шта је Бог учинио за човеково спасење, а с друге, шта човек сам има да учини да би добио спасење―.2 За хришћанина је неопходно потребно да буде упознат са учењем своје вере. Јер сваки човек, раније или касније, поставља себи извесна питања о животу и свету, о смислу живота, о томе шта бива после смрти, о злу, о дужностима човековим и др.; и тражећи одговор на та питања, он уствари жели да у себи створи тзв. п о г л е д на живот и свет. И хришћанско учење је један поглед на живот и свет, поглед који се приказује у облику једног система, али који се, према сврси религије, остварује у животу и постаје уствари живот. – За хришћанина, његов поглед на живот и свет и јесте то хришћанско учење, хришћанска вера. 3. Шта каже Христос Спаситељ о потреби Богопознања? – Христос Спаситељ каже: „А ово је живот вечни, да познају тебе, јединога правога Бога, и кога си послао, Исуса Христа―.3 „Назначење човеково и јесте у томе: да позна свог Створитеља и прослави га, да живи за њега и да тежи њему и моралном јединству с њим―.4 4. Шта нам омогућава да знамо Бога и закон његов? – Ово нам омогућава Божје откривење. 3. О БОЖЈЕМ ОТКРИВЕЊУ 5. Шта је Божје откривење? – Божје откривење је она реч Божја коју је сам Бог објавио људима, да би могли правилно веровати у њега и достојно га поштовати.5 6. Преко кога је Бог објавио људима своје откривење? – Бог га је објавио преко изабраника својих, пророка и апостола, а нарочито преко Сина свог, Господа нашег Исуса Христа. 7. Како се зове то Божје откривење које је Бог објавио преко изабраника својих и преко Господа нашег Исуса Христа? – Оно се зове натприродно откривење.
1 2 3 4 5
Митрополит Филарет, Православни хришћански катихизис, прев. Б. Јовановића, 1899, 115. Еп. Ѳеофанъ, Начертаніе христіанскаго нравоученія, изд. II, 1895, 7. Јов. 17, 3. Еп. Макарій, Православно-догматическое богословіе, СПБ. 1856, I, 352. М. Филарет, Катихизис, 5.
7
8. А које је природно Божје откривење? – Природно Божје откривење је све оно што Бог објављује о себи природним путем, преко дела својих, преко видљивог света, а нарочито преко човековог разума, савести и срца. 9. Шта каже св. апостол Павле о природном откривењу? – Св. апостол Павле каже: „Што се може дознати за Бога, познато је њима (људима); јер им је сам Бог јавио. Јер што се на њему не може видети, његова вечна сила и божанство, може се од постања света видети на његовим делима―.6 10. Шта каже исти апостол о натприродном откривењу? – О натприродном откривењу св. апостол Павле каже: „Много пута и различним начином говорио је Бог некад оцевима преко пророка; на крају ових дана говорио је нама преко Сина, кога је поставио за наследника свему, кроз кога је и свет створио―.7 11. Где је сачувано натприродно Божје откривење? – Ово Божје откривење сачувано је у Светом писму и Светом предању. 4. О СВЕТОМ ПИСМУ 12. Шта је Свето писмо? – Свето писмо је збирка свештених књига, које су, по упутству и надахнућу Светога Духа, написали пророци и апостоли, а које садрже Божје откривење људима.8 Зато што Свето писмо садржи у себи Божје откривење, оно је писана реч Божја. Свето писмо се обично назива Библија, што значи К њ и г е. 13. Како се дели Св. писмо? – Св. писмо се дели на Стари и Нови завет. Књиге Старога завета написали су пророци, и оне садрже Божје откривење људима до доласка Христовог на земљу; књиге Новога завета написали су Христови апостоли, и оне садрже реч Божју коју нам је објавио Господ наш Исус Христос. 14. Шта значи реч з а в е т? – Завет значи завештање, у овом случају – учење које је Бог завештао људима. А ова реч значи и савез, савез Бога са човеком. Стари завет је стари савез Бога са човеком, којим Бог даје обећање да ће послати Спаситеља света, и уједно припрема људе за његов долазак, а Нови завет је нови савез, којим Бог испуњава своје обећање и шаље Сина свог ради спасења људи. 15. Како се деле књиге Старог завета по садржини, и које су? – Књиге Старог завета по својој садржини деле се на з а к о н с к е, и с т о р и ј с к е, п о у ч н е и п р о р о ч к е књиге. Законске књиге Старог завета јесу: 1. Књига Постања или Прва књига Мојсијева (1 Мојс.)9, 2. Књига Изласка или Друга књига Мојсијева (II Мојс.), 3. Књига Левитска или Трећа књига Мојсијева (III Мојс.), 4. Књига Бројева или Четврта књига Мојсијева (IV Мојс.) и 5. Књига Поновљених закона или Пета књига Мојсијева (V Мојс.). Историјске књиге: 6. Књига Исуса Навина (Ис. Нав.), 7. Књига о судијама и Књига о Рути, као додатак Књизи о судијама (О суд.), 8. Прва и друга књига о царевима, које се називају и Прва и Друга књига Самуилова (Цар. или Сам.), 6
Рим. 1, 19-20. Јевр. 1, 1-2. 8 Види М. Филарет, Катих. 9. 9 Поред назива књига Св. писма стављају се овде и скраћенице које се обично употребљавају, а које су тако употребљене и наводе се и у овој књизи. 7
8
9. Трећа и четврта књига о царевима, које се називају и Прва и Друга књига о царевима (Цар.), 10. Прва и друга књига дневника (Дневн.), 11. Књига Јездрина (Јездр.) и Књига Неемијина (Неем.) и 12. Књига о Јестири (Јест.). Поучне књиге: 13. Књига о Јову (Јов.), 14. Псалми Давидови (Пс.), 15. Приче Соломунове (Приче Сол.), 16. Књига проповедникова (Књ. проп.) и 17. Песма над песмама (Песма над п.). Пророчке књиге: 18. Књига пророка Исаије (Ис.), 19. Књига пророка Јеремије (Јер.) и Плач Јеремијин (Плач Јер.), 20. Књига пророка Језекиља (Јез.), 21. Књига пророка Данила (Дан.) и 22. Књиге дванаесторице пророка. Осије (Ос.), Јоиља (Јоиљ), Амоса (Ам.), Авдије (Авд.), Јоне (Јон.), Михеја (Мих.). Наума (Наум), Авакума (Авак.), Софонија (Соф.), Агеја (Аг.), Захарије (Зах.) и Малахије (Мал).10 Поред ових књига Старог завета у нашој Цркви су у употреби, као поучне и корисне, и 11 тзв. н е к а н о н с к и х11 књига Старога завета и то: Књига о Товиту (Тобији), Књига о Јудити, Мудрости Соломунове, Мудрости Исуса сина Сирахова, Посланица Јеремијина, Књига пророка Варуха, Три књиге Макавејске и Друга 12 и Трећа књига Јездрина. 16. Колико свега има књига Старог завета? – Има 22 књиге Старог завета. Поједине књиге Старог завета се сједињују по две и више уједно се се рачунају као једна књига, и то: Књига о судијама и Књига о Рути; Прва и друга књига о царевима; Трећа и четврта књига о царевима; Прва и друга књига Дневника; Књиге Јездре и Неемије; Књига пророка Јеремије и Плач Јеремијин, и књиге 12 тзв. „Малих пророка―. – Ако би се рачунала свака књига посебно, онда има канонских књига Старог завета 39 и неканонских 11, свега 50 књига Старог завета. 17. Колико има књига Свето писмо Новог завета, и које су? – Св. писмо Новог завета има 27 књига, и то: Четири јеванђеља, и то: по Матеју (Мат.), по Марку (Мр. или Мк.), по Луци (Лук.) и по Јовану (Јов.); Дела апостолска (Дап.); Четрнаест посланица ев. апостола Павла, и то: Римљанима (Рим.), Прва и друга посланица Коринћанима (Кор.), Галатима (Гал), Ефесцима (Еф.), Филипљанима (Фил.), Колошанима (Кол.), Прва и друга посланица Солуњанима (Сол.), Прва и друга Тимотију (Тим.) Титу (Тит.), Филимону (Филим.) и Јеврејима (Јевр.); 10
Последња дванаесторица пророка називају се „Малим пророцима― за разлику од прве четворице „Великих пророка―, чије су књиге по обиму веће. 11 Под канонским књигама разумеју се књиге Св. писма које су признате као Богом надахнуте и обавезне за целу Цркву. 12 У Катихизису Митрополита Антонија, Друга књига Јездрина је увршћена у ред канонских књига (Митрополит Антоній, Опытъ православнаго катихизиса, С. Карловци, 1924, 16).
9
Седам саборних посланица, и то: Посланица св. апостола Јакова (Јак.), Прва и друга посланица св. апостола Петра (Петр.), Прва, друга и трећа посланица св. ап. Јована (I, II и III Јов.) и Посланица св. апостола Јуде Јаковљева (Јуд.) и Откривење Јованово (Открив. Јов.). 18. Шта значи реч јеванђеље и шта садрже четири Јеванђеља? – Јеванђеље значи блага вест, а четири Јеванђеља садрже опис живота и рада на земљи Господа нашег Исуса Христа и науку његову. 19. Шта се описује у књизи Дела апостолских? – После увода, у коме се описује вазнесење Господње и силазак Св. Духа на апостоле, у књизи Дела апостолских описује се рад светих апостола и живот Христове цркве у првим данима њене историје. 20. Шта значи реч апостол? – Ова реч значи посланик. 21. О чему говори књига Откривење Јованово? – У Откривењу св. апостола и јеванђелиста Јована описују се његова виђења, којима је алегорички предсказана будућност Цркве Христове, други долазак Христов и свршетак овога света. 22. На ком језику су написане књиге Св. писма? – Књиге Светог писма Старог завета написане су на јеврејском језику, а затим, у трећем веку пре Христа преведене су на грчки; књиге Новога завета написане су на грчком језику, осим Св. Јеванђеља по Матеју и посланице Јеврејима13, које су написане на јеврејском језику. Књиге Старог и Новог завета превели су на словенски језик словенски апостоли св. Ћирило и Методије и њихови ученици у IX в. Књиге Старог завета, и то само канонске књиге, превео је на српски језик Ђура Даничић, а књиге Новог завета штампане су досад у преводима Вука Караџића, Атанасија Стојковића и др. Димитрија Стефановића. 23. Како треба читати Свето писмо? – Свето писмо треба читати као реч Божју, с побожношћу и молитвом, да би се оно, помоћу Божјом, могло разумети. При читању Св. писма треба се држати тумачења која даје Православна црква (да би се правилно схватило). 5. О СВЕТОМ ПРЕДАЊУ 24. Шта је Свето предање? – Свето предање је учење вере, Божје откривење, које није записано у Светом писму него је усмено предано Цркви од светих апостола. 25. Да ли је Свето предање касније записано? – Свето предање је касније записано од Светих отаца првих осам векова или је, делом, унето у одлуке црквених васељенских и помесних сабора или је сачувано у богослужењу и обичајима Цркве, која је чувар божанских истина, „стуб и тврђа истине―.14 26. Шта се сматра правим Светим предањем? – Правим Светим предањем се сматра оно које је, пре свега, у потпуној сагласности са Светим писмом, затим, за које се зна од првог доба хришћанства, и најзад, које је сва хришћанска Црква увек признавала за апостолско предање.15 27. Шта су васељенски сабори? – Васељенски сабори су скупови представника Цркве, сабраних по могућности са свију крајева хришћанског света, да заједнички одлучују о питањима целе Цркве, и чије одлуке прима и признаје цела Црква.16 Било је седам васељенских сабора од IV–VIII века, и то: 1) Никејски (325 г.), 2) Цариградски (381 г.), 3) Ефески (431 г.), 4) Халкидонски (451 г.), 5) Други цариградски 13 14 15 16
У овом погледу постоје у науци различита мишљења. 1. Тим. 3, 15. Митрополит Филарет, Плавосл. катихизис, 11. Н. Милаш, Православно црквено право, Задар, 1890, 412.
10
(553 г.), 6) Трећи цариградски (680 г.) – (Други и Трећи цариградски тј. Пети и Шести васељенски сабори нису издали каноне, те је ради тога 691 год. био сазван Трулски, тзв. Пето-шести васељенски сабор) – и 7) Други никејски сабор (787 год.). 28. Зашто нам је потребно да се поред Светог писма придржавамо и Светог предања? – Ми смо дужни држати се Светог предања стога што нам је оно сачувало истине Божјег откривења, које нису записане у Светом писму17; осим тога, Свето предање је старије од Светог писма, те нам оно и сведочи о самом саставу Светог писма, и помаже нам да га правилно разумемо. Свети апостол Павле пише: .Браћо, стојте чврсто и држите предања којима се научисте или речју или посланицом нашом―.18 29. Где се налазе сакупљене најглавније истине Светог предања? – Оне се налазе у правилима Православне цркве (у правилима апостолским, у правилима васељенских и помесних сабора као и у правилима светих отаца)19. 6. О ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНСКОМ КАТИХИЗИСУ 30. Где су укратко изложене главне истине Божјег откривења (Светог писма и Светог предања), а које су у исто време основне истине наше хришћанске вере? – Главне истине Божјег откривења укратко су изложене у Православном хришћанском катихизису. 31. Према томе, шта је Православни хришћански катихизис? – Православни хришћански катихизис је књига која садржи основне истине хришћанске вере према учењу Божјег откривења. 32. Шта значи реч к а т и х и з и с? – Катихизис значи настава у вери. Катихетичким поукама називала се у првим хришћанским временима настава у вери која је давана „оглашенима―, тј. онима који су се припремали за крштење. 33. Како се по својој садржини дели ова књига? – Ова књига се дели на три дела: у првом делу се излаже учење о вери; у другом – о хришћанском животу; у трећем – о благодати Божјој и о Светим тајнама, молитви и богослужењу као средствима за добијање благодати и помоћи Божје. „Крајњи циљ човеков је у Богу, у достигнућу заједнице с Богом; а пут ка томе јесте вера са вршењем заповести Божјих, а помоћу благодати Божје―.20
17 18 19 20
Види Јов. 21, 25. 2. Сол. 2, 15. Види Еп. Никодим Милаш, Правила православне цркве, књ. I и II, Нови Сад, 1895. Еп. Ѳеофанъ, Путь ко спасенію, Москва 1894, V.
11
ПРВИ ДЕО: УЧЕЊЕ О ВЕРИ А. О ВЕРИ 1. Појам о хришћанској вери 34. Шта је хришћанска вера? – Хришћанска вера је тврдо и непоколебљиво убеђење да постоји Бог, Створитељ и Промислитељ, који нам се јавио у Сину свом, Господу Исусу Христу, и да је истинито и спасоносно што нам је Духом Светим објављено у Божјем откривењу, а чему нас света Црква учи. 35. Шта је вера по речима св. апостола Павла? – По речима св. апостола Павла, „вера је извесност онога чему се надамо, доказивање онога што не видимо―21. 36. Зашто се наша вера зове хришћанска вера? – Наша вера се зове хришћанском стога што је основа и предмет наше вере Господ наш Исус Христос и његово верско-морално учење. 37. Како се још зове наша вера? – Она се зове П р а в о с л а в н а х р и ш ћ а н с к а в е р а, јер је она права и неизмењена хришћанска вера, онаква какву је Христос Спаситељ предао апостолима, и какву је исповедала хришћанска црква у првим временима22. 38. Зашто нам је потребна вера? – Вера нам је потребна зато што кроз њу ми познајемо Бога и вечне моралне законе његове, то што смо дужни да знамо, а што сами не можемо постићи; такво познање, колико је оно доступно за нас и неопходно потребно, ми добијамо вером кроз Божје откривење. Свето писмо нас учи: „Бога никад нико није видео; јединородни Син, који је у наручју Оца, он га јави―23 ... „Нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син, и коме Син хоће да открије (објави)―24, – Стога, по речима св. Јована Дамаскина: „Нама је немогуће о Богу ишта рећи или разумети, осим онога што нам божанске речи Старог и Новог завета говоре и откривају―25. А православна догматика нас учи: „Без вере ми не можемо усвојити истине Божанског откривења; према томе, без ње ми нећемо знати ни оно што је Бог учинио за наше спасење, ни оно што смо дужни ми да учинимо―26. 39. Какав значај има вера за морални живот хришћанина? – Тиме што нам вера открива морални закон, испуњењем којег човек добија спасење, вера је у делу нашег спасења исто што и темељ у грађевини: ако се поткопа темељ, неизоставно се руши и грађевина. – Св. апостол Павле каже: „Без вере није могуће угодити Богу; јер онај који долази к Богу, треба да верује да постоји Бог и да награђује оне који га траже―27. 40. Какве су последице веровања, а какве неверовања? – О последицама веровања Христос Спаситељ каже: „Који узверује и крсти се, спашће се, а који не буде веровао, биће осуђен―28 ... „Који не верује, већ је осуђен―29. А св. апостол Павле пише: 21
Јевр. 11, 1: („уобличавање невидљивога―). П р а в о с л а в љ е означава не само право учење и праву веру, него и право поштовање Бога. П р а в о с л а в н и је превод грчке речи о р т о д о к с о с, од речи ортос (право, истински) и докео (мислим), што значи; исправно мислити о предметима вере (St. Cankov, Pravoslavné kreštanství vychodní, 1931, 32). 23 Јов. 1, 18. 24 Мат. 11, 27. 25 Св. Јоанна Дамаскина, Изложеніе православныя вѣры обстоятельное, Москва, 1774, књ. 1, гл. 2. 26 Еп. Макарій, Правосл. догмат. богося. СПБ. 1857, II, 233. 27 Јевр. 11, 6. 28 Мк. 16, 16. 29 Јов 3, 18. 22
12
„Који год верује у њега, неће се постидети―30 .... „Који год призове име Господње спашће се. А како ће призвати онога у кога не верују―? 31. 41. Каква треба да је наша вера, да би била спасоносна за нас? – Вера наша треба да је: а) п о т п у н а, тј. да обухвата хришћанско учење у потпуности, све што нам Божје откривење саопштава односно нашег спасења а Црква упућује нас да верујемо; б) с т а л н а и ч в р с т а, да је ништа не може поколебати; в) и с т и н и т а, основана на учењу и тумачењу Цркве, и неизмењена произвољним учењем и заблудама, и г) ж и в а в е р а, органски везана са животом, тј. да живимо по вери; да она буде и у срцу нашем, и да се показује у животу и делима. 42. На који се начин и у чему код православног хришћанина изражава и показује његова жива и права вера? – Она се изражава и показује: а) у његовом духовном и молитвеном животу: у редовном његовом обраћању Богу молитвом, у учествовању у богослужењу и у примању светих тајни; б) у уређењу живота на основу Божјих заповести: у чистоти живота, у бризи за спасење душе и у сталном сећању на смрт, суд Божји и вечни живот; в) у вршењу Божјих заповести и хришћанском односу према ближњима: у љубави и саучешћу према ближњима и у добрим делима која су израз те хришћанске љубави, и г) у јавном исповедању вере, тј. у томе да се човек у свакој прилици, без страха, покаже као хришћанин.
2. Вредност личног искуства у предметима вере 43. Да ли у предметима хришћанске вере ми можемо имати и своје лично искуство, у погледу многих истина које нам саопштава Божанско откривење, а које би нам искуство потврђивало учење откривења и утврђивало нас у вери? – Ми можемо имати и имамо лично искуство у предметима хришћанске вере. Тако га имамо у погледу Божјег моралног закона; можемо се уверити у то: какве последице долазе од мржње, убиства и освете, а какве од узајамног помагања, љубави и праштања; какве последице долазе од разврата, нерада, пијанства, а какве опет од чистог, моралног и трезвеног живота. Такво искуство имамо о дејству молитве, о Цркви Христовој и о заједници и узајамности њених живих и умрлих чланова итд. Хришћанин који живи на темељу вере Христове може рећи да он, уствари, и живи вером и искуством. – Хришћанска црква, која нам саопштава многа људска искуства у предметима хришћанске вере, зато нас и упућује да в е р у ј е м о Божанском откривењу, да бисмо били сачувани од личног рђавог и штетног искуства.32
3. О крсном знаку 44. Којим знаком на себи ми изражавамо своју веру и призивамо помоћ Божју? – Ми то чинимо знаком крста.
30
Рим. 10, 11. Рим. 10, 13-14. 32 Св. Јоанна Дамаскина, Изложеніе правосл. в., књ. 4, гл. 11. У штампаном тексту није означено место на које се односи белешка. За крај овог пасуса је додато произвољно јер је ту крај странице на чијем дну се налази белешка /прим. приређивача дигиталног издања/. 31
13
Крстимо се овако: саставимо три прста десне руке (а последња два прста спустимо на длан), и додирујући чело, прса, десно и лево раме, изговарамо: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин―. Крстимо се пре и после молитве, за време молитве и богослужења, пре почетка сваког важнијег дела, и у свакој неприлици и опасности. 45. Које главне истине наше вере ми изражавамо знаком крста? – Знаком крста ми изражавамо нарочито: а) веру у Пресвету Тројицу и б) поуздање у помоћ Господа нашег Исуса Христа који нас је својим страдањем на крсту спасао. Сила крста Господњег чува нас и штити од искушења, греха и свакога зла. „Крстом се верни од неверних разликују и познају. Он нам је штит и оружје и одолевање противу нечастивога... Он је души и телу спасење― 33 … „Кад се осењујемо крстом, крст се – по речима св. Амвросија Миланског – показује као печат Христов: печат Христов на челу, печат на срцу и печат на раменима; печат Христов на челу – да бисмо свагда исповедали Христа; на срцу – да бисмо га љубили, и на раменима – да бисмо чинили што је добро― ... „Демонске силе не могу трпети силу крста, и беже од нас кад овај стављамо на себе – пише св. Кирило Јерусалимски; зато је потребно да се често крстимо, пошто их друкчије не можемо одагнати него животворним крстом и призивањем имена Исуса Христа; а тиме их одгонимо не само од себе већ и од наших ствари, од јела, пића и др… Стога, чини знак часнога крста при јелу и пићу, при говору или у ходу, и не почињи никакво своје дело без крста, у дому, на путу, дању и ноћу и на сваком месту... Када се крстиш, можеш говорити и ову молитву: .Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се на мене грешнога (грешну). Амин―34. 46. Где су укратко и тачно изложене главне истине православне хришћанске вере, које треба да знамо и да у њих верујемо? – Главне истине православне хришћанске вере изложене су у С и м в о л у в е р е.
Б. СИМВОЛ ВЕРЕ О символу вере 47. Шта је Символ вере? – Символ вере је образац вере35 у коме су, у 12 чланова, изложене основне истине православне хришћанске вере. 48. Како се зове наш Символ вере? – Наш Символ вере зове се Н и к е ј с к о ц а р и г р а д с к и. Овим именом назван је наш Символ вере стога што је он састављен и проглашен на Првом и Другом васељенском сабору (у Никеји, 325 г., н у Цариграду, 381 г.). Првих седам чланова и један део осмог члана Символа састављени су на Првом, а остали део његов на Другом васељенском сабору. 49. Како гласи Символ вере? – Символ вере гласи: 1. Верујем у једнога Бога Оца, сведржитеља, творца неба и земље, и свега видљивога и невидљивога; 2. и у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјега јединороднога, од Оца рођенога пре свију векова, Светлост од Светлости, Бога истинитога од Бога истинитога, рођенога, не створенога, једнобитнога с Оцем, кроз кога је све постало; 33
Православное исповѣданіе каѳоліческія й апостолскія Церкве восточныя, Петра Могилы, Москва, 169., 75-77. 34 Исто. 35 Символ вере значи образац вере, правило вере.
14
3. који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с неба и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек; 4 и био распет за нас у време Понтијског Пилата, и страдао и погребен био; 5. и васкрсао у трећи дан по Писму; 6. и узнео се на небо и седи с десне стране Оцу; 7. и који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и његовоме царству неће бити краја; 8. и у Духа Светога, Господа, животворнога, који од Оца излази, и са Оцем и Сином заједно се поштује и слави; који је говорио кроз пророке; 9. у једну, свету, саборну и апостолску Цркву. 10. Исповедам једно крштење за опроштај греха; 11. чекам васкрсење мртвих 12. и живот будућега века. Амин. 50. Како гласи Символ вере на црквенословенском језику? – Символ вере на црквенословенском језику гласи: 1. Вјерују во јединаго Бога Отца, вседержитеља, творца небу и земљи, видимим же всјем и невидимим; 2. и во јединаго Господа Исуса Христа, Сина Божија, јединороднаго, иже от Отца рожденаго прежде всјех вјек; свјета от свјета, Бога истина от Бога истина, рождена, не сотворена, јединосушчна Отцу, имже вјса биша; 3. нас ради человјек, и нашего ради спасенија, сшедшаго с небес и воплотившагосја от Духа Свјата и Марији Дјеви и вочеловјечшасја; 4. распјатаго же за ни при Понтијстјем Пилатје, и страдавша и погребена; 5. и воскресшаго в третиј ден по Писанијем; 6. и возшедшаго на небеса и сједјашча одеснују Отца; 7. и паки грјадушчаго со славоју судити живим и мертвим, јегоже царствију не будет конца; 8. и в Духа Свјатаго, Господа животворјашчаго, иже от Отца исходјашчаго, иже со Отцем и Сином споклањајема и сславима, глаголавшаго пророки; 9. во једину свјатују, соборнују и апостолскују Церков. 10. Исповједују једино крешченије во остављеније грјехов; 11. чају воскресенија мертвих 12. и жизни будушчаго вјека. Амин. 51. Које су верске истине изложене у Символу вере? – У Символу вере је изложено учење наше вере: 1) о Богу Оцу, 2) о Сину Божјем, Господу нашем Исусу Христу, 3) о његовом оваплоћењу, 4) страдању и смрти, 5) васкрсењу и 6) вазнесењу на небо, 7) о његовом другом доласку на земљу, страшном суду и вечном царству његовом; 8) о Светом Духу; 9) о Цркви Христовој; 10) о крштењу; 11) о васкрсењу мртвих, и 12) о вечном животу. ПРВИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ 52. Како гласи први члан Символа вере? – Први члан Символа вере гласи: В е р у ј е м у ј е д н о г а Б о г а, О ц а, с в е д р ж и т е љ а, т в о р ц а н е б а и з е м љ е, и с в е г а в и д љ и в о г а и н е в и д љ и в о г а.
1. О Богу а) О познању Бога
15
53. О коме се говори у првом члану Символа вере? – У првом члану Символа вере говори се о Богу. 54. Да ли можемо познати Бога и суштину бића његовог? – Ми не можемо потпуно познати Бога, ни суштину бића његовог, јер је он изнад нашег познања. „Бог је дух― – учи нас Свето писмо36. „Бог живи у светлости којој се не може приступити―37. „Бог је недостижан за човечји разум... Шта је Бог у суштини, то не може знати ниједно створење, не само видљиво него и невидљиво, тј. ни сами анђели, пошто нема никаквог поређења међу створитељем и створењем―38. 55. Шта ми ипак можемо знати о Богу? – Ми можемо знати о особинама божанске суштине, о својствима Божјим39, и то онолико колико нам је за спасење потребно, а колико нам то сам Бог показује и објављује. 56. Где нам се, и на који начин, показује и објављује о својствима Божјим? – Ово нам се показује: у делима Божјим у свету, у реду и законима који светом владају, у нашој души која осећа Бога, а нарочито у савести, кроз коју нам, ако није потпуно помрачена, говори глас његов, а највише и поглавито у Божјем откривењу (објављивању), нарочито, и најпотпуније у Господу нашем Исусу Христу, Сину Божјем, који се ради тога јавио на земљи, и који је рекао: „Нико неће доћи к Оцу до кроз мене. Кад бисте мене знали, онда бисте знали и Оца мог― 40 ... „И реч што је чујете, није моја, него Оца који ме је послао―41. „Бог је непознат по суштини, а познат по својој појави у свету, по својим делима и откривењима (објављивањима)―42 57. Који су, дакле, према напред реченом, путови и средства богопознања? – Путови и средства богопознања су двојаки: п р и р о д н а и н а т п р и р о д н а. Прва воде ка Богу помоћу посматрања видљиве природе и себе самога, а друга – помоћу натприродног откривења. Божанско откривење даје нам најпотпуније познање Бога, што наша природа, грехом ослабљена и ограничена, није у стању сама да достигне природним средствима.
б) Учење Божјег откривења о Богу и својствима Божјим 58. Како учи Божје откривење о Богу и о својствима Божјим? – Божје откривење учи: да је један Бог, Сведржитељ и Створитељ неба и земље и свега што се види и не види, који се, као једно биће, једино божанство и једина сила, познаје у три ипостаси (лица): у Оцу, Сину и Светоме Духу;43 да је Бог дух и да је он свет и савршен, самобитан, вечан и неизмењив, 36
Јов. 4, 24. 1. Тим. 6, 16. – „Кад човек не може гледати у сунце, због сувишне топлоте и силе његове, то како ће смртни човек моћи да гледа неисказану славу Бога―? (Св. Теофило Антиохијски. Види Ст. М. Веселиновић, Догматика, 1, 175). 38 Е. Макарій, Правосл. догм. I, 47. 39 „Ми можемо приписивати Богу нешто од својстава нашега духа на том основу, што је наш дух створен ,по слици н прилици Божјој’― (Н. Покровскій. Курсъ правосл. догм. богословія, Харбинъ, 1933, 8). 40 Јов. 14, 6-7. 41 Јов. 14, 24. – Види: Еп. Макарій, Правосл. догм. I, 52-53. 42 Прот. Ст. М. Веселиновић, Догматика, I, 169. 43 Св. Ј. Дамаскина, Излож. правосл. вѣры, књ. I, гл. 8. 37
16
свезнајући и свудаприсутан, свемоћан и свеправедан, предобар и милостив. 59. Којим речима нас Св. писмо учи да је један Бог? – О овоме нас Св. писмо, између осталог, учи речима: „Господ је Бог наш једини Господ―44 ... „Нема другога Бога осим једнога―45 ... „А ово је живот вечни, да познају тебе, јединога правога Бога― 46 ... „Један је Бог и Отац свих, који је над свима и кроза све и у свима―47. 60. А којим речима Св. писмо наглашава да је Бог дух, свет и савршен? – Ово се у Св. писму наглашава речима: „Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле― 48 ... „Узвишујте Господа Бога нашега и клањајте се подножју његову, јер је он свет― 49 ... „Ко се неће побојати тебе, Господе, и прославити име твоје? Јер си ти једини свет―50 ... „Нема светога као што је Господ―51. 61. Шта се у Светом писму говори о својствима Божјим? – О својствима Божјим у Св. писму се, поред осталог, говори ово: 1. Бог је самобитан, вечан, без почетка и бескрајан: „Ја сам онај који јест―52 ... „Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, говори Господ, који јесте, који беше и који ће доћи, сведржитељ― 53 ... „Господе, пре него се горе родише и сазда се земља и васељена, од века и до века ти си Бог―54. Свака сила за време, а Бог до века (нар. послов.)55 2. Бог је неизмењив: „У њега нема промене―56 ... „Јер ја, Господ, не мењам се―57. 3. Бог је свезнајући: „Господ даје мудрост; из његових уста долази знање и разум― 58 ... „И нема ствари непознате пред њим―59 ... „Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре―60 ... „Господе, ти знаш кад седнем и кад устанем; ти знаш помисли моје из далека... и све путове моје видиш―61 ... „Бог је већи од срца нашега и зна све―62. Само Бог све види, све зна и све може (нар. посл.). 4. Бог је свуда присутан: 44
5. Мојс. 6, 4. 1. Кор. 8, 4. 46 Јов. 17, 3. 47 Еф. 4, 6. 48 Јов. 4, 24. – У Св. писму се Богу приписују понекад телесни делови, као срце, очи, руке и др., пошто ми друкчије и не можемо схватити делатност Божју него према својствима наше природе. Међутим, све ово треба разумети у преносном смислу: срце – као љубав и благодат Божју; очи и уши – као свевиђење и свезнање његово; руке – као силу и свемоћ, итд. 49 Пс. 99, 5. – Бројеви псалама се наводе према српском преводу Ђ. Даничића. 50 Откр. 15, 4. 51 1. Сам. 2, 2. 52 2. Мојс. 3, 14. 53 Откр. 1, 8. 54 Пс. 90, 2. 55 Народне пословице наводе се овде по књизи Љубомира Митровића, „Религија у српским народним пословицама и изрекама―, Београд, 1911. 56 Јак. 1, 17. 57 Мал. 3, 6. 58 Приче Сол. 2, 6. 59 Јевр. 4, 13. 60 Приче Сол. 15, 3. 61 Пс. 139, 1-3. 62 1. Јов. 3, 20. 45
17
„Може ли се сакрити ко на тајно место да га ја не видим? – говори Господ; не испуњавам ли ја небо и земљу? – говори Господ―63 ... „Куда бих отишао од Духа твог, и од лица твога куда бих утекао?... Да речем: да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене; ни мрак неће замрачити од тебе―64. Једно око увек гледа, ком’ се сакрит ништа не да (нар. послов.). 5. Бог је свемоћан, узрочник свега створеног: „Јер је од њега и кроз њега и к њему све―65 ... „Он је Бог велики, силни и страшни―66 ... „Он убија и оживљује―67 ... „У Бога је све могуће―68 ... „Речју Господњом небеса се отворише, и духом уста његових сва војска њихова... Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред њим све што живи по васељени―69. Благи Боже, све се с тобом може (нар. посл.). 6. Бог је свеправедан: „Он љуби правду; лице ће његово видети праведници―70 ... Он штити правду, и он ће „судити свету по правди―71 ... Његово је враћање и плаћање за дела људска―72 ... „Бог не гледа ко је ко―... И „Он ће дати свакоме по делима његовим―73 ... „Зато нека буде страх Господњи у вама; пазите и радите, јер у Господа Бога нашега нема неправде―74. Бог никоме дужан не остаје. Бог је спор, али достижан. Бог и правда заједно су. 7. Бог је предобар и милостив: „Доброте Господње пуна је земља―75 ... „Дарежљив је Господ и милосрдан, дуго трпи и велике је милости; добар је Господ према свима и жалостив према сваком створењу његовом―76 ... „И сваки добар дар и сваки савршени поклон долази одозго, од Оца светлости―77 ... „Бог је љубав... Сваки који има љубави, од Бога је рођен и познаје Бога; а који нема љубави не позна Бога, јер је Бог љубав―78. Од Бога све добро почиње. Милостив је Бог на своје створење. Бог затвори једна врата, ал’ отвори стотину. 62. Чему нас упућује сазнање да је Бог свезнајући и свуда присутан? – Ово сазнање нас упућује: 63
Јер. 23, 24. Пс. 139, 7, 11-12. – „Кад говоримо да Бог обитава на небесима и нарочито на неким местима на земљи, нпр. у храму, не треба мислити да небо или ма какво место опредељује или ограничава нематеријално и бестелесно божанство; јер Бог нема само једно место, већ је он сам себи место. Али пошто он нарочито дејствује у тим местима, и у њима се јасније и чешће показују његова дејства и благодат, то се и каже да у њима Он обитава, нпр. на небесима, где анђели врше вољу његову и славе га, и на земљи, у светој цркви, где се његова благодат особитим начином даје вернима и слава његова узноси― (Правосл. испов. 22-23). – У храму се показује особито присуство Божје у светим тајнама, у којима хришћани примају благодатну помоћ Божју (Митроп. Филарет, Катих. 28). 65 Рим. 11, 36. 66 5. Мојс. 10, 17. 67 1. Сам. 2, 6. 68 Лук. 1, 37. 69 Пс. 33, 6, 8. 70 Пс. 11, 7. 71 Пс. 9. 8. 72 5. Мојс. 32, 35-36. 73 Рим. 2, 11, 6. 74 2. Дневн. 19, 7. 75 Пс. 33, 5. 76 Пс. 145, 9. 77 Јак. 1, 17. 78 1. Јов. 4, 7-8. 64
18
1) да се чувамо од помисли да можемо ма шта учинити потајно, а да то Бог не види; 2) да чинимо добро и онда када то људи не виде, јер Бог види; 3) да будемо задовољни оним што нам Бог да и одреди, и 4) да не очајавамо у невољи, „јер је Господ близу свих који га призивају― 79, те сама помисао на Бога треба да унесе радост и утеху у душу човекову. Заклела се земља рају да се сваке тајне знају. Добри Боже, све се с тобом може. 63. Чему нас упућује сазнање да је Бог свемоћан, предобар и милостив? – Ово сазнање нас упућује: 1) да верујемо и да се уздамо у Господа; 2) да му се стално обраћамо молитвом; 3) да будемо увек захвални за сва доброчинства његова, и 4) да се старамо да заслужимо његово милосрђе љубављу и послушношћу према њему и љубављу и милосрђем према ближњима својима. Зна Бог с неба шта ком треба. Кад је невоља најтежа, Божја рука је најближа. 64. А чему нас упућује сазнање да је Бог праведан? – Ово сазнање упућује нас: 1) да се уздамо у Бога и у правду његову; 2) да се бојимо Бога и да помишљамо на суд Божји, и 3) да се чувамо греха и да чинимо што је право пред Богом. „Главно је свему што си чуо: бој се Бога, и држи заповести његове, јер то је све човеку. Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла―80. Правда је у Бога, а да у кога (н. п.)? Од Бога нико не утече (н. п.). 65. Којом се молитвом најчешће обраћамо Богу? – Богу се најчешће обраћамо молитвом Господњом ОЧЕ НАШ, затим кратким молитвама „Боже помози― и „Господе смилуј се― и кратком молитвом захвалности „Хвала ти, Боже―. Уз то, Господу се обраћамо нарочитим молитвама, за свако време и потребу, а исто тако и својим речима.
2. О Светој Тројици 66. Зашто се у Символу вере Бог назива Оцем? – Бог се уопште назива Оцем, јер је он Отац наш небески, који нас је створио и стара се о нама: „Јер је један Отац ваш који је на небесима―81, учи нас Христос Спаситељ. „Овако, дакле, молите се ви – упућује нас даље Господ: „Оче наш који си на небесима― 82. Али у Символу вере Бог се назива Оцем поглавито као прво лице Свете Тројице. 67. Шта верујемо о Светој Тројици? – Верујемо да је један Бог по суштини (бићу), а тројичан по ипостасима (лицима): Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети; сва три божанска лица чине Тројицу једносуштну и нераздељиву83. 68. Којим речима Христос Спаситељ упућује апостоле вери у Свету Тројицу? – Христос Спаситељ их упућује речима: „Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа―84. 79 80 81 82 83 84
Пс. 145, 18. Проповедник 12, 14. Мат. 23, 9. Мат. 6, 9. Митроп. Филарет, Катих. 28. Мат. 28, 19.
19
69. Којим нас још речима Свето писмо упућује вери у Свету Тројицу? – Свето писмо нас, поред осталог, упућује још и речима: „Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Реч85 и Свети Дух; и ово је троје једно―86. 70. Да ли се божанска лица Свете Тројице разликују међу собом по божанској природи и достојанству? – Божанска лица Свете Тројице се не разликују по божанској природи и достојанству: као што је Бог Отац прави Бог, тако је и Син прави Бог, и Дух Свети прави Бог; сва три лица су равна међу собом 87 и чине јединство. – „Верујемо у једнога Бога... једно биће, једно божанство, једну силу, једну власт... који се у три ипостаси познаје, и коме се као једноме поклањамо―88. 71. По чему се разликују међу собом божанска лица Свете Тројице? – Божанска лица Свете Тројице разликују се међу собом по личним својствима: Бог Отац се ни од кога не рађа нити исходи; Бог Син се превечно рађа од Оца, а Бог Дух Свети превечно исходи од Оца―89. 72. Којом приликом се истина о Светој Тројици јавно показала? – Истина о Светој Тројици се показала јавно при крштењу Спаситељевом. Тада се Син Божји крстио у Јордану; Бог Отац је посведочио о Сину речима: „Ово је Син мој љубљени―, а Дух Свети се јавио у облику голуба90, због чега се овај празник назива Богојављење. 73. Којим знаком на себи и којим речима ми исповедамо Свету Тројицу и призивамо је у помоћ? – Ми исповедамо и призивамо Свету Тројицу у помоћ крсним знаком и речима: У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА. АМИН. – На богослужењу ми прослављамо Свету Тројицу речима: „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у све векове. Амин―. 74. Којим се свакодневним молитвама обраћамо Пресветој Тројици? – Ми се обраћамо Пресветој Тројици молитвама: „Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, смилуј се на нас (трипут). Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у све векове. Амин. Пресвета Тројице, смилуј се на нас; Господе, очисти грехе наше; Господару, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше имена свога ради. Господе, смилуј се! Господе, смилуј се! Господе, смилуј се! Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у све векове. Амин. 75. Шта се обично чита пре и после ове молитве? – Пре и после ове молитве Пресветој Тројици обично се чита молитва „Небесни Царе― и „Оче наш―, и то овим редом: Прво се чита молитва Светоме Духу „Небесни Царе―, за тим поменута молитва Пресветој Тројици, и на крају „Оче наш―. Од Ускрса до Вазнесења уместо „Царју небесни― чита се „Христос воскресе― (трипут).
3. Бог сведржитељ и створитељ
85
Друго лице Свете Тројице, Син Божји, често се у Светом писму назива Логос, што се код нас преводи као Реч. „У почетку беше Реч и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч ... И Реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине и видесмо славу његову, славу, као јединороднога од Оца― (Јов. 1, 1, 14). Израз „Логос― има дубљи смисао него што га даје наш превод „Реч―, јер он има не само смисао изговорене речи, него и речи као уобличене стваралачке мисли, мудрости Божје. 86 1. Јов. 5, 7. 87 Митроп. Филарет, Катих. 28. 88 Св. Ј. Дамаскин, Излож. правосл. в. књ. 1, гл. 8. – Светоотачка литература наводи извесне аналогије о овоме, иако непотпуне, као нпр.: сунце, светлост и топлоту и др. 89 Митроп. Фил., Катих. 28. 90 Мат. 3, 16-17.
20
76. Зашто се у Символу вере Бог назива сведржитељем и творцем неба и земље? – У символу вере Бог се назива сведржитељем и творцем, јер је он створио свет, одржава га и управља њиме. У Светом писму стоји: .У почетку створи Бог небо и земљу― 91 ... „Кроз њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види―92. 77. Како је, по учењу Светога писма, Бог створио свет? – Бог је створио свет из ничега, и то прво невидљиви, духовни, па онда видљиви свет, – како се у Св. писму каже: „не б о и з е м љ у―. – „Вером познајемо да је свет створен речју Божјом, тако да то што видимо није постало из онога што се види―93. 78. Шта се овде у библијској повести о стварању света подразумева под невидљивим светом? – Под невидљивим светом подразумева се овде духовни свет, који су у почетку сачињавали анђели 94. „Речју Господњом небеса се створише, и духом уста његових сва сила њихова―95.
4. О анђелима 79. Ко су анђели? – Анђели су духовна бића, небеске силе, са разумом и вољом, које служе Богу и славе га, саопштавају људима вољу Божју и врше је, штите људе од зла, упућују их на добро и моле се за њих. 80. Да ли се у Светом писму говори о анђелима и о дејству њиховом? – У Светом писму се на много места говори о анђелима и о дејству њиховом. Да наведемо само неколико места: „...Тисућа тисућа служаше (Богу) и десет тисућа по десет тисућа стајаху пред њим―96 .. „Серафими стајаху више њега... И викаху говорећи: Свет, свег, свет је Господ Саваот; пуна је сва земља славе његове―97. „...А увече дођоше два анђела у Содом ... Тада рекоше Лоту: ако имаш овде још кога свога ... гледај нек иду одавде; јер хоћемо да затремо место ово―98. „...И подиже се анђео Господњи који иђаше пред војском израиљском―99. „...Тада рече (цар Сирски): идите, видите где је (пророк Јелисије), да пошљем да га ухвате. И јавише му: ено га у Дотану. И посла (цар) онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град. А ујутру слуга човека Божјег (Јелисија) уставши изиђе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: јаох, господару, шта ћемо сад? А он му рече: не бој се, јер је више наших него њихових. И помоли се Јелисије говорећи: Господе отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна кола и коња огњених око Јелисија―100. „...И беху пастири у томе крају који чуваху ноћну стражу код стада свог. И гле, анђео Господњи приступи им, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло. И рече им анђео: Не бојте се! Јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу... И уједанпут се с анђелом створи мноштво небеске војске―101. 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101
1. Књ. Мојс 1, 1. Кол. 1, 16. Јевр. 11, 3. Реч анђео значи гласник. Пс. 33, 6. Дан. 7, 10. Ис. 6, 2-3. 1. Мојс. 19, 1, 12-13. 2. Мојс. 14, 19. 2. Цар. 6, 13-17. Лук. 2, 8-12.
21
„...И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка... Ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован двојим ланцима, а стражари пред вратима чуваху тамницу. И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби; и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му ланци с руку... И изишавши иђаше за њим... И када дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових―102. 81. Да ли се у Божјем откривењу помињу имена појединих анђела и анђелских редова (чинова)? – У Божјем откривењу се помињу имена појединих анђела, као на пр. Архистратиг Божји Михаило, Арханђео Гаврило, Рафаило, а тако исто и имена анђелских чинова, као херувими, серафими, анђели и арханђели, и др. По „Небеској јерархији― св. Дионисија Аеропагита, има 9 анђелских редова (чинова), и то: 1) престоли, херувими и серафими; 2) власти, господства и силе; 3) анђели, арханђели и начала103. 82. Ко су анђели чувари (хранитељи)? – Анђели чувари нас штите од зла, уливају у душу добре жеље и мисли, упућују на добро и одвраћају од греха. „Јер анђелима својим заповеда за тебе да те чувају на свима путовима твојим―104. „Ево, ја шаљем анђела свог пред тобом да те чува на путу, и да те одведе на место које сам ти приправио. Пази на себе, и слушај глас његов; немој да га расрдиш, јер вам неће опростити греха, јер је моје име у њему― 105. – Свакоме верном дат је анђео, достојан да гледа Оца небескога―106. 83. Чему нас упућују Спаситељеве речи: „Гледајте да не презрете ниједнога од ових малих; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мога небескога“107? – Ове речи нас упућују да се с пажњом и с љубављу односимо према сваком па и најмањем и најмлађем ближњем свом, имајући на уму да он није сам, него да има анђела Божјег, који за њега стоји пред Богом. 84. Којом се молитвом свакодневно обраћамо анђелу чувару? – Ми се обраћамо анђелу чувару нарочитим молитвама108, или овим тропаром: „Анђеле Божји, чувару мој свети! Сачувај живот мој у страху Христа Бога; утврди мој ум на правоме путу, и учврсти душу моју у Божјој љубави, да бих тобом вођен добио од Христа милост велику―109. 85. А којом се молитвом молимо да нам Господ да анђела чувара? – О анђелу чувару ми се молимо у „Прозбеној јектенији―110 речима „Анђела мира, верна наставника, чувара душа и тела наших, у Господа молимо― – на што се одговара: „Подај, Господе―! 86. Кад празнујемо небесне силе? – Главни празници, посвећени небесним силама јесу: 1) А р х а н ђ е л о в д а н или С а б о р с в е т о г А р х и с т р а т и г а М и х а и л а и о с т а л и х б е с т е л е с н и х с и л а – 8. новембра, и 2) С а б о р А р х а н г е л а Г а в р и л а – 13. јула. – Поред овога, Небесним Силама посвећено је и богослужење сваког понедеоника, односно недељна вечерња и јутрења у понедељак. 87. Да ли је оправдана замерка да ми одајемо анђелима оно поштовањс које припада самоме Богу? – Није оправдана; јер ми анђелима не одајемо поштовање које
102 103 104 105 106 107 108 109 110
Дап. 12, 5-7, 9, 11. Правосл. испов. 30. Пс. 91, 11. 2. Мојс. 23, 20-21. Св. Василије Велики (Прот. С. Теодоровић, Догматика, 72). Мат. 18, 10. Види у Молитвенику јутарње и вечерње молитве. Тропар глас 6. у М о л е б н о м к а н о н у анђелу чувару. На св. литургији, вечерњи и јутрењу.
22
приличи Богу, него их поштујемо и славимо као бића блиска Богу, молећи их да нас упућују у животу, да нас штите и да се моле за нас пред престолом Свевишњега. Своје поштовање према анђелима, а посебно према анђелу чувару, ми показујемо тим што се чувамо да не учинимо ништа грешно и непристојно, свесни присуства његовог.
5. О злим дусима 88. Да ли невидљиви, духовни, свет чине само анђели? – Не. Невидљиви, духовни, свет чине и зли дуси. – Сви анђели нису остали свети и безгрешни; неки су од њих, гордошћу, самољубљем и непослушношћу отпали од Бога, и тако од добрих постали зли дуси (нечастиви, демони или ђаволи)111; а могли су отпасти, пошто су они, као и сав духовни свет, створени са слободном вољом, као што је доцније створен и човек. Корен зла је у одступању од Бога који је извор добра. – „Зло није ништа друго него одсутност, недостатак добра, као што је тама одсутност светлости―112. 89. Како се зли дуси односе према људима? – Зли дуси су пуни мржње и према Богу и према човеку, створеном према обличју Божјем; стога они чине људима пакости, изазивају рђаве мисли и нечисте жеље, и наводе их на лаж, грех и зло уопште. „Али они немају власти и моћи ни над ким, ако то Бог не допусти... Свака злоба од њих долази, али они не могу никога ничим принудити. До нас стоји, примити искушење или га одбацити―113. 90. Шта нам Свето писмо говори о нечастивом (демону или злом духу)? – У Светом писму се, поред осталог, каже: „Он је убица људски био од почетка, и не стоји на истини, јер нема истине у њему... јер је лажа и отац лажи―114 ... „Будите трезвени и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере―115 ... „Другу причу каза им (Христос) говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом, а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде... Који сеје добро семе, то је Син човечји, а њива је свет; добро семе, то су синови царства, а кукољ су синови зла; непријатељ који га је посејао, јесте ђаво―116. 91. Којим средствима се хришћанин брани од нападаја и дејства злих духова? – Од нападаја и дејства злих духова хришћанин се брани: 1) вером, именом Христовим и крстом; 2) молитвом, и 3) постом. Господ Исус Христос нас учи: „Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст―117 ... „А седамдесеторица се вратише с радошћу и говораху: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје. А он им рече: Видех сотону где спаде с неба као муња. Ево, дајем вам власт да стајете на змије и скорпије, и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити―118. – Св. апостол Павле пише: „Обуците се у све оружје Божје, да бисте се могли одржати противу лукавства ђавољег. Јер наша борба није с људима, него... са господарима таме овога света, са злим духовима испод неба... Стојте, дакле, опасавши бедра своја и с т и н о м, обукавши се у оклоп п р а в е д н о с т и, обувши ноге у приправност за јеванђеље мира. А сврх свега узмите штит в е р е, о који ћете моћи 111 112 113 114 115 116 117 118
Реч ђаво значи клеветник, обмањивач. Св. Ј. Дамаскин, Излож. правосл. в., књ. 2, гл. 4. Св. Ј. Дамаскин Излож. правосл. в., књ. 2, гл. 4. Јов. 8, 44. 1. Петр. 5, 8. Мат. 13, 24-42. Мат. 26, 41. Лук. 10, 17-19.
23
погасити све огњене стреле нечастивога; и узмите кацигу спасења, и мач духовни, тј. р е ч Б о ж ј у. И сваком м о л и т в о м и мољењем молите се Богу у Духу без престанка, и уз то бдите са сваким трпљењем и молитвом за све свете―119.
6. О стварању видљивог света 92. Где се у Светом писму описује стварање видљивог света? – Стварање видљивог света се описује у почетку Библије, у првој и другој глави Прве књиге Мојсијеве. 93. Какву сврху има библијски опис стварања видљивог света, и шта ми дознајемо из њега? – Библијски опис стварања света има религијску сврху; из њега ми дознајемо, путем божанског откровења: 1) да свет није вечан, него да има свој почетак; 2) да свет није сам од себе постао, него да га је Бог створио, и да је свет уређен по извесном божанском плану и под божанским руководством; 3) да је Бог, који је створитељ света, духовно биће, јер га ствара „речју―, која је израз духа; 4) да је Бог свемоћан, јер ствара својом вољом, заповешћу; 5) да је Бог пун мудрости, јер све што је створио, све је добро; 6) да свет није створен одједном – премда је Богу све могућно – него је створен поступно, у „шест дана―, како се то каже у Светом писму, и 7) да су створени прво услови за живот, па жива бића; прво нижи облици, па онда виши120. „У почетку створи Бог небо и земљу―121 ... „Њиме би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види―122 ... „Ми имамо само једнога Бога, Оца, од кога је све―123 ... „Јер је од њега и кроз њега и у њему све― 124 ... „Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред њим све што живи по васељени; јер он рече, и постаде; он заповеди, и показа се―125.
7. О првим људима а) О стварању човека 94. Шта Свето писмо каже о стварању човека као најсавршенијег створења Божјег? – Стварање човека у Светом писму се описује овако: „И рече Бог: да створимо човека по слици својој, по прилици (подобију) нашој; и нека влада... над целом земљом и над свим животињама што се мичу по земљи. И створи Бог човека по слици својој, по слици Божјој створи га; мушко и женско створи их. И благослови их Бог и рече им: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом― ... „А створи Господ Бог човека од праха земаљскога, и удахну му у лице (ноздрве) његово дух живота; и поста човек душа жива―126. 119
Еф. 6, 11-18. Види: Еп. Иринеј, Библијско казивање о постању света, Београд, 1926, с. 14, 27, 34, 35. 121 1. Мојс. 1, 1. 122 Колош. 1, 16. 123 1. Кор. 8, 6. 124 Рим. 11, 36. 125 Пс. 33, 8-9. 126 1. Мојс. 1, 26-28; 2, 7. По тумачењу Св. Јована Златоустог и Блаженог Теодорита, овај опис стварања човековог не треба разумети буквално као да Бог рукама ствара човека, јер је Бог духовно биће коме ми приписујемо руке и друге телесне делове и дејства само ради лакшег разумевања деловања 120
24
95. Чему нас учи библијска повест о стварању човека? – Она нас, углавном, учи овоме: а) да је човек круна стварања Божјег у свету; б) да се човек разликује од свих створења божанском душом, која га приближује и сједињује са Створитељем; в) да је сликом Божјом у својој души подједнако обдарен како мушки тако и женски пол, те да се разликом пола не умањује битно достојанство човека127, и г) да је род људски потекао од једних прародитеља. „Бог који је створио свег и све што је у њему... учинио је да од једне крви сав род човечји живи по свему лицу земаљскоме―128. 96. Какве моралне закључке пружа човеку библијска повест о постању човека? – Ова библијска повест нас учи: а) да је човек створен да би познао Бога; да би га волео, вршио заповести његове и непрестано тежио сједињењу с њим, и у томе нашао своју срећу и блаженство 129; б) да човек не занемарује своју душу, којом га је Бог задахнуо, него да је негује и да напредује у духовном животу, и в) да, према библијској мисли о јединству људског рода који проистиче од једних прародитеља, имамо стварно сматрати све људе својом браћом, и тако се односити према њима. Ово је изражено у двема најглавнијим заповестима Божјим: 1) „Љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим―, и 2) „Љуби ближњега свога као самога себе―130.
б) О природи човековој 97. Какве је природе човек по Светом писму? – Човек се састоји из нематеријалне и разумне душе и материјалног тела131: „И створи Господ Бог човека од праха земаљскога и удахну му у лице његово дух живота―132. Човек, дакле, има две природе: духовну или невидљиву и телесну, материјалну, или видљиву, које су у њему уједињене. Тако он по својој природи припада, с једне стране, материјалном, видљивом, а с друге – духовном, невидљивом свету133. „По тој сложеној природи човековој и има да се позна да је један исти Створитељ оба света, духовног и материјалног―134.
Божјег у свету (Види питање 60 прим. 6); овај опис дакле, има духовно-морални карактер, и њиме се показује особито расположење Божје према роду људском, чијем се стварању поклања нарочита пажња (Еп. Макарій. Догм. 1, 329-33; Н. П. Покровскій, Курсъ Правосл. догм. богосл. 33). 127 Види 1. Мојс. 1, 27. 128 Дап. 17, 24-26. 129 М. Филарет, Катих. 33. 130 Мат. 22, 37-39; 5. Мојс. 6, 5; 3. Мојс. 19, 18. 131 Правосл. испов. 26. 132 1. Мојс. 2, 7. 133 „Душа људска се ствара особитим начином; по њој човек постаје слика и прилика (подобије) Божје, по чему се он и разликује од осталих створења на земљи. Он, дакле, постаје више створење Божје које се сједињује са својим Створитељем. А по телу је човек близак другим створењима земаљским као и самој земљи с којом је и везан: храни се, дише, расте, као и друга телесна створења, налази се у једнаким с њима условима физичког постојања, – због чега је и телесно сличан њима* (Н. Покровскій, Курсъ правосл. догм. 33). 134 Правосл. испов. 26.
25
98. Шта је душа? – Душа је биће живо, нематеријално и бесмртно, разумно и слободно, самостално и различито од тела, које даје телу живот и моћ, и носилац је и извор нашег сазнања, осећања и воље135. У Св. писму се каже: „Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечјег који живи у њему?―136 „И не бојте се оних који убијају тело а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу―137 ... „Душе праведних су у руци Божјој, и неће их се дотаћи патња―138 ... „А он (Христос) изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: девојко, устани! И поврати се дух њезин, и устаде одмах― 139 ... „Јер знамо: ако се наша земаљска кућа тела сруши, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима―140 ... „И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао―141. 99. У чему је Богом створени човек био „слика“ Божја – како се то у Светом писму каже? – Слику Божју у човеку треба тражити у духовној природи његовој, а не у телесној, јер је Бог нематеријалан, најчистији дух 142. Св. апостол Павле пише: „Да се обновите духом ума свога и обучете у новога човека, који је по Богу створен, у праведности и у светињи истине―143. 100. Каква је разлика између слике и подобија Божјег у човеку? – Слика Божја у човеку је основа духовног бића његовог, а подобије Божје – то је његов идеал, то је ПОСТАЈАЊЕ сличним Богу; слику Божју ми примамо у себе са нашим бићем, а подобије стичемо само својим трудом помоћу Божје благодати144. „Човек је слика Божја по својој бесмртној стваралачкој 145 души, способној за познавање истине146, за морална осећања – разликовање добра и зла – и за религиозна осећања и тежњу ка Богу, који га доводе у везу с Богом. П о д о б и ј е Б о ж ј е у човеку је у његовој способности да се духовно и морално усавршава; у праведности и светости; у постизавању сличности Богу путем врлине и путем духовног и моралног усавршавања, а што човек постиже постепено, као циљ свога постојања― 147, и то „напором своје воље―. „Слика Божја је дана, а подобије, достигнуће сличности Божје, остављено је недовршено, да би ти, усавршавајући се, постао достојан да примиш награду од Бога―148. Поштуј у сваком човеку подобије Божје (н. п. ). 101. Којим речима нас Христос Спаситељ упућује раду на духовном и моралном усавршавању? – Господ нас упућује, поред осталог, речима: „Ви сте видело свету... Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и славе
135
Види: Св. Ј. Дамаскин, Излож. Правосл. в. књ II, гл. 13; Е. Макарій, Правосл. догм. богосл. I,
345–347. 136
1. Кор. 2, 11. Мат. 10, 28. 138 Прем. Сол. 3, 1. 139 Лук. 8, 54-55. 140 2. Кор. 5, 1. 141 Књ. Проп. 12, 7. 142 Е. Макар. Догм. I, 348–349. 143 Еф. 4. 23-24. 144 Н. Покровскій, Курсъ правосл. догм. 36. 145 Стваралачком способношћу Господ је омогућио човеку да господари природом, да створи културу, да уређује свет и да влада њиме. – „Који чини добро, тај је од Бога― (III Јов. 1, 11). 146 Ово је битна особина душе човекове, из које проистиче вечна и неутољива тежња човекова према знању. 147 Н. Покровскій, Курсъ правосл догм. 36. 148 Св. Григорије Ниски (Види: Е. Макарій, Догм. 1, 351–352). 137
26
Оца вашега који је на небесима―!149 ... „Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески―150.
8. О првородном греху 102. Јесу ли први људи сачували добивене од Бога дарове и остали у стању вечног блаженства? – Први људи нису сачували у потпуности Божје дарове, нити су остали у стању у коме су створени; заведени сотоном они су тешко згрешили Богу и тиме одступили и удаљили се од њега. 103. Како са зове тај грех наших прародитеља? – Грех наших прародитеља зове се п р в о р о д н и или п р а р о д и т е љ с к и г р е х. 104. Шта је грех? – Грех је безакоње151, преступање закона Божјег, тј. све оно што је противу Божјег закона и воље Божје152. 105. У чему су први људи згрешили и преступили противу закона и воље Божје? – Према библијској повести, први људи су, по наговору сотоне, погазили заповест Божју о уздржавању од употребе плода са дрвета познања добра и зла153. 106. Шта се закључује из библијске повести о првородном греху? – Из ове повести се закључује: 1) да је зло већ постојало у свету; 2) да је Господ упозорио човека да ће навући на себе зло, ако буде хтео да упозна зло, те стога треба да га се клони, и 3) да је човек био саблажњен баш том лажју, којом га је обмануо сотона, да ће бити потпуно као Бог, према томе, да ће бити не више приближан Богу, него изједначен са њим, што је имало за последицу пад човеков. 107. Откуда грех у човеку, кад је он створен „по слици и прилици Божјој“? – Грех је од сотоне154. »Који чини грех од ђавола је – учи нас Св. писмо; јер ђаво греши од почетка―155. Али као други узрок пада наших прародитеља јесу и они сами; јер су преступ учинили својом слободном вољом: „Као што се у свету јавило зло уопште падом злих духова, тако је и човек могао да преступи вољу Божју, јер је и он, као и анђели, био обдарен слободном вољом―156. 108. Какве су биле последице првородног греха? – Последице првородног греха биле су: повреда људске природе, проклетство и смрт157. Другим речима, последице првородног греха биле су: а) губитак унутарњег непосредног општења с Богом, губитак благодати158 и вечног блаженства, и изгнање из раја; б) исквареност, унакажење духовне природе човекове, Божјег лика у човеку, помрачење разума, исквареност воље и њена наклоност ка злу, и исквареност срца; в) телесна страдања, болести и смрт, и г) проклетство земље159. „Онда рече Бог Адаму: „...Земља да ]е проклета с тебе; с муком ћеш се од ње хранити до свога века, ... са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити―160. 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160
Мат. 5, 14, 16. Мат. 5, 48. 1. Јов. 3, 4. Види: Митр. Филарет, Катих. 37. Види: 1. Мојс. 2, 8-3, 24. Митр. Филарет, Катих. 37. 1. Јов. 3, 8. Титовъ, Уроки по простр. катих. I, 153. М. Филарет, Катих 39. Види питање 290. Е. Макарій, Догм I, 374–379. 1. Мојс. 3, 17–19.
27
109. Да ли је као последица греха дошла само телесна смрт? – Као последица греха дошла је и духовна смрт, – што значи не смрт душе, која је бесмртна, него лишење душе благодати Божје, духовне светлости, радости и блаженства, и остајање њено у мраку, страдању и мукама. 110. Да ли су само први људи сносили последице првородног греха? – Првородни грех, са својим последицама, прешао је рађањем са наших прародитеља на цело њихово потомство, на све људе.161 Стога се сви људи рађају смртни и грешни. – „Не може дрво добро плодова рђавих рађати, ни дрво рђаво плодова добрих рађати―162. „Кроз једног човека уђе грех у свет, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер у њему сви сагрешише―163 ... „Гле, у безакоњу родих се, и у греху заче ме мати моја―164 ... „Јер не чиним оно што хоћу, него на што мрзим то чиним... А ово више не чиним ја него грех који живи у мени... Радујем се закону Божјем... али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мога, и заробљава ме законом греха који је у удима мојим. Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од овога смртнога тела?―165 111. Да ли је после првородног греха човек потпуно отпао од Бога, и да ли је било потпуно уништено све што је добро у њему? – После првородног греха човек није потпуно отпао од Бога, и није било уништено све што је добро у њему. Тако су се главне душевне моћи, иако помрачене и ослабљене падом, ипак одржале, као што су: 1) чежња за Богом; 2) тежња ка истини, добру и вечној срећи; 3) савест, која показује човеку шта је добро а шта зло, и 4) способност воље за чињење добра и извршење моралног закона166. 112. Да ли је човек могао сам да уништи последице првородног греха, да препороди своју природу и васпостави свој првобитни унутарњи однос према Богу? – Природни грех је изазвао толико дубоку повреду првобитне човекове природе, да човек није могао сам да уништи последице греха, него је била потребна свемогућа Божја моћ, да би се човек спасао од греха, смрти и власти демонске. 113. На који је начин, после првородног греха, дата људима Божја помоћ за спасење? – Божја помоћ за спасење дата је људима на тај начин, што је Господ Исус Христос, Син Божји, примио на себе да изврши искупљење човеково167.
9. О промислу Божјем 114. Зашто се у Символу вере Бог назива сведржитељем? – Бог се назива сведржитељем зато што он одржава створени свет својом силом, мудрошћу и добротом, стара се о њему и управља њиме. 115. Како се зове то Божје одржавање света, старање о свету и управљање њиме? – Ово се зове Промисао Божји.168
161
„Као што из зараженог извора, природно, тече заражени поток, тако од родоначелника, зараженог грехом и смртног, природно, произлази заражено грехом и смртно потомство― (Митроп. Антоній, Оп. Катих. 37). 162 Мат. 7, 18. 163 Рим. 5, 12. 164 Пс. 51, 5. 165 Рим. 7, 15-17; 7, 22-24. 166 Да није у човеку остало, после пада, никаквих способности за појимање предмета вере, њему се не би могло саопштити ни Божанско откривење, које он нити би могао да позна нити да усвоји― (Е. Макарій, Прав. догм. 1, 391). 167 Еп. Макарій, Правосл. догм. II, 13. 168 Исто, I, 397. Белешка додата отприлике, јер недостаје у штампаном оригиналу одговарајућа ознака.
28
116. Какво је учење Цркве о промислу према Посланици источних патријараха? – У овој посланици се каже: „Верујемо да се све што постоји, све што видимо и не видимо, управља божанским промислом―169. 117. О коме се Бог стара? – Бог се стара о свима створењима. – „Он даје свима живот и дисање и све―170 ... „Бог је створио мала као и велика, и једнаким начином брине се за све―171. – Бог се особито стара о човеку ради кога је послао на земљу и Сина свог, Господа нашег Исуса Христа. 118. Којим речима нас Христос Спаситељ учи о Промислу Божјем? – Христос Спаситељ нас учи о томе, између осталог, и овим речима: „Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, нити сабирају у житнице, па их ипак храни Отац ваш небески. Зар не вредите ви много више од њих?... Погледајте на љиљане пољске како расту; не труде се и не преду. Али вам кажем: Ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих. А кад траву пољску, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, неће ли много пре вас, маловерни!172 ... „Не брините се, дакле, и не говорите: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути? Јер за све то брину се незнабошци; а зна Отац ваш небески да вама треба све то. Него иштите најпре царства Божјег и правде његове, и све ће вам се ово додати―173. 119. Шта се још, поред напред реченог, говори у Светом писму о промислу Божјем? – О промислу Божјем Свето писмо нас, поред осталог, учи и овим речима: „Бог надгледа све што је под небом, и зна шта је на земљи, све што је створио―174 ... „И нема ствари непознате пред њим―175 ... „Бог није далеко ни од једнога од нас; јер њиме живимо, крећемо се и јесмо―176 ... „Он оживљује све―177 ... „Како је много дела твојих, Господе?... Плодовима дела твојих сити се земља... Све тебе чека да им дајеш храну на време. Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра. Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се―178. „Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар. Узалуд раните, доцкан лежете, једете хлеб уморни―179 ... „Господ дреши свезане; Господ отвара очи слепима; Господ подиже оборене; Господ љуби праведнике; Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици―180. „Свагда видим пред собом Господа: он ми је с десне стране да не посрнем― 181 ... „Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу―182 ... „Предај Господу пут свој, и уздај се у њега―183 ... „Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до
169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183
Посл. ист. патр. чл. 5 (Е. Макар. Исто, I, 396). Дап. 17, 25. Прем. Солом. 6, 7. Мат. 6, 26, 28-30; Лук. 12, 24-28. Мат. 6, 31-33. Јов 28, 24. Јевр. 4, 13. Дап. 17, 27-28. 1. Тим. 6, 13. Пс. 104, 24, 13, 27- 30. Пс. 127, 1-2. Пс. 146, 7-9. Пс. 16, 8. Пс. 121, 2. Пс. 37, 5.
29
боравишта твог. Јер ће анђелима својим заповедати за тебе да те чувају на свим путовима твојим―184 ... 120. Шта св. Јефрем Сиријски пише о Промислу? – Св. Јефрем каже: „Видим грађевину, и закључујем о грађевинару; видим свет, и познајем промисао Божји; видим да лађа без крманоша тоне; видех да се дела људска ничим не свршавају, ако њима не управља Бог―185. Зна Бог с неба шта ком треба (н. п.). Брине се свако за се а Бог за све (н. п.). 121. На коме се од људи, према Светом писму, нарочито показује дејство промисла Божјег? – Оно се нарочито показује на онима који призивају Бога у молитви и поступају по закону његовом186. „Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши његове на јаук њихов―187, и „на молитву њихову―188 ... „Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свих невоља њихових. Господ је близу оних који су скрушена срца, и помаже онима који су смерна духа. Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ―189 ... „Господ је близу свију који га призивају... Жељу испуњава онима који га се боје... Чува Господ све који га љубе―190. „Или који је међу вама човек, у кога ако син његов заиште хлеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, змију да му да? Кад, дакле, ви, зли будући, умете давати добре дарове деци својој, колико ће пре Отац ваш небески дати добра онима који га моле―191 ... „Овако вели Господ; У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те... Али Сион рече: остави ме Господ, и заборави ме Господ. Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе―192. „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне―193. 122. Кад се Бог стара о свету, зашто се онда дешавају невоље и зло у свету? Зашто Бог допушта зло? – Зло не долази од Бога; Бог није узрок зла, јер је он извор добра и љубави. „Зло не зависи од створитеља света, већ од самих створених бића―194. „Зло у свету јесте последица греха, као слободног удаљења створења Божјих од добра, створења која су, као разумна, била саздана слободнима―195. „Али пошто се зло већ појавило, врховна благост Божја, која сама не чини зла, упућује га на нешто корисно и добро, колико је то могућно―196. 123. Којим речима нам ово питање објашњава св. Јован Дамаскин? – Св. Јован Дамаскин пише: .Што се тиче Промисла, то једни случајеви и догађаји бивају п о Б о ж ј о ј в о љ и, а други п о њ е г о в о м д о п у ш т е њ у. По Божјој вољи бивају случајеви разне врсте. Много пута допушта Господ да и праведник падне у искушење, да би се скривена у њему врлина показала, као што се десило с Јовом... Ради тога треба сву примати с хвалом од промисла, иако многима ово изгледа неправедно, а 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196
Пс. 91. 10-11. Види; Е. Макар. Догм. 1, 405. Исто, 1, 455-457. Пс. 34, 15. 1. Петр. 3, 12. Пс. 34, 17-19. Пс. 145, 18-20. Мат. 7, 9-11. Ис. 49, 8, 14-15. Пс. 55, 22. Е. Макарій, Догм. 1, 411. Н. Покровскій, Курс правосл. догм. богосл. 39. Посл. ист. патр. чл. 5 (Е. Мак. Догм. I, 369-397).
30
то због тога што је промисао Божји немогућно ни познати ни постићи, и њему, Богу јединоме, познате су и мисли наше, и дела, и сама будућност. Треба и то знати, да све невоље које се с благодарношћу примају бивају на спасење и доносе корист... Све се ово тиче онога што не зависи од нас; а што је у нашој власти, тј. што зависи од нас и од наше воље, – то треба приписати нама самима, нашој вољи и нашем самовлашћу― 197. 124. Ако се дејство промисла Божјег нарочито показује на праведнима, како се онда објашњава то да и праведнике постижу често у овом животу искушења и страдања? – О овом предмету имамо ово објашњење: 1. Правосуђе Божје у односу према људима не треба ограничавати само на садашњи, земаљски живот који је само припрема за будући, вечни живот; тек у другом животу ће правда Божја дати потпуно задовољење свима њиховим заслугама, када ће се „праведници засјати као сунце у царству Оца свога―198. 2. Често се кажњавају праведници по заслузи, јер нема човека који не би ни у чему сагрешио; само, ми се можемо преварити у доношењу површног суда о људима, и сматрати за праведног некога који се као такав нама показује, а Бог једини потпуно познаје човека, јер „сва срца испитује Господ и сваку помисао зна―199. 3. Кажњавање праведника, као и грешника, бива често на њихову корист, пошто се тиме одвраћају од даљег грешења, и утврђују у добру; невољама се душе праведника „очишћују као злато огњем―200; тако се они, привремено подносећи казну овде, спасавају од вечне казне, – „Хвалимо се надом на славу Божју. И не само то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља гради стрпљивост, а стрпљивост искуство, а искуство надање; а надање неће осрамотити―201 ... „Зато нисмо сустали, него ако се наш спољашњи човек и распада, унутрашњи се обнавља сваки дан. Јер наше садашње мало страдање доноси нам у неизмерном изобиљу вечно богатство славе―202 ... „Јер кога љуби Господ, онога и кара, и бије свакога сина кога прима―203. 4. Ми често погрешно судимо о срећи и несрећи других, те неког, кога познајемо као неправедног, сматрамо понекад за срећног, судећи по спољашњем његовом положају, а и не слутимо шта све он, уствари, трпи и подноси; и обрнуто, често некога, кога познајемо као доброг и праведног, сматрамо несрећним, судећи само по његовом сиромаштву или другим спољашњим недаћама, а не познавајући његов унутрашњи живот, његову чисту савест, његов духовни живот, и душевни мир, који му доносе више духовне радости него што ми можемо и претпоставити, нарочито ако се све ово темељи на његовој дубокој вери и поуздању у вечни живот и вечну правду. „Ако пред људима и мучење приме, надање је њихово испуњено бесмртношћу―204. 5. Најзад, не треба заборавити да на овом свету Христос Спаситељ и предвиђа привремено страдање праведника уколико оно долази од људи и од овога света. Зато Господ и говори: „Ако свет мрзи на вас, знајте да на мене омрзну пре вас. Кад бисте били од света, свет би своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, 197
Св. Ј. Дамаскинъ. Излож. правосл. в. књ. 2, гл. 34. Мат. 13, 43. 199 1. Дн. 28, 9. 200 Прем. Сол. 3, 6. 201 Рим. 5, 2-5. 202 2. Кор. 4, 16-17. 203 Јевр. 12, 6. „Има два облика Божјег напуштања човека: једно је у циљу његове поправке, и служи као опомена, и њему и другима, а друго је потпуно напуштање и одбацивање човека који се показао неосетљив на све опомене Божје, и непоправљив― (Св. Ј. Дамаскинъ, Излож. правосл. в. књ. 2, гл. 34.). 204 Прем. Сол. 3, 4. 198
31
зато мрзи на вас свет―205. И свети апостол Павле предвиђа, да „сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени―206. Али Господ, допуштајући кушање праведних, никад их не оставља без своје помоћи, и не куша их више него што могу поднети. „Али је веран Бог, који вас неће пустити да се кушате већма него што можете, него ће учинити с кушањем и излаз да би га могли поднети―207. На крају крајева се ипак остварују речи Св. писма, а наиме, да је „проклетство Господње у кући безбожничкој, а дом праведников благосиља он―208. 125. О коме се говори у члановима II–VII Символа вере? – У овим члановима Символа вере говори се о Богу Сину, Господу Исусу Христу, Спаситељу нашем.
II–VII ЧЛАНОВИ СИМВОЛА ВЕРЕ: О БОГУ СИНУ, СПАСИТЕЉУ НАШЕМ 126. Шта се у овим члановима Символа говори о Господу, и чему нас они уче? – Чланови II–VII Символа вере уче нас: 1) да је Господ Исус Христос Бог Син, друго лице Свете Тројице, Син Божји јединородни, који се превечно рађа од Оца (чл. II Символа), и 2) да је Он наш Спаситељ који је ради нас и ради нашег спасења примио тело209 од Духа Светога и пресвете Дјеве Марије и постао човек; да је нас ради пострадао, био распет, васкрсао и узнео се на небо; да ће поново доћи да суди живима и мртвима, и да ће његово царство бити вечно (чл. III–VII). ДРУГИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ СИНУ БОЖЈЕМ 127. Како гласи II члан Символа вере? – Други члан Символа вере гласи: (Верујем) И у ј е д н о г а Г о с п о д а И с у с а Х р и с т а С и н а Б о ж и ј е г , јединороднога, од Оца рођенога пре свију векова, светлост од светлости, Бога истинитога, од Бога истинитога, р ођенога, не с т в о р е н о г а , ј е д н о б и т н о г а с а О ц е м , к р о з к о г а ј е с в е п о с т а л о―. 128. Шта значи име Исус? – Име Исус значи С п а с и т е љ ; овим именом је назват Син Божји зато што је сишао на земљу да спасе људе од греха, као и од последица греха – проклетства и смрти. »Анђео Господњи рече:... Родиће Сина, и надени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од греха њихових―210. 129. Шта значи реч Христос? – Реч Христос значи п о м а з а н и к. Помазаници су били у Старом завету пророци, првосвештеници и цареви, јер су за та служења добијали од Бога благодатне дарове помазивањем. Именом помазаника назван је оваплоћени Син Божји зато што је по својој човечанској природи имао све благодатне дарове за ово тројако служење: Њему је припадало звање пророка и учитеља, првосвештеника а исто тако и цара небескога. 130. Зашто се Син Божји назива Господом? – Син Божји се назива овим именом, које се у Светом писму даје Богу, да би се истакло да је он прави Бог, Б о г и с т и н и т и о д Б о г а и с т и н и т о г а; овим именом се назива у VIII члану Символа вере и Свети Дух, треће лице Свете Тројице. 205 206 207 208 209 210
Јов. 15. 18-19. 2. Тим. 3, 12. 1. Кор. 10, 13. Приче Сол. 3, 33. Види о овоме Е. Макарій, Догм. I, 105–106, 456-460. Види питање 146. Мат. 1, 20-21.
32
131. Шта значе речи: „светлост од светлости“? – Ове речи значе да је Син Божји, Господ наш Исус Христос, истога бића, исте суштине, које и Бог Отац, као што светлост која се зажиже од друге светлости, има суштину њену211. 132. Којим речима нам Свето писмо, поред осталог, говори о Богу Сину, Господу нашем Исусу Христу? – О Богу Сину се у Светом писму, поред осталога, каже: „Ово је истинити Бог и живот вечни―212 ... „Да сви поштују Сина, као што поштују Оца―213 ... „У почетку беше Реч (Син Божји), и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч―214. 133. Којим речима нам сам Господ Исус Христос сведочи о свом божанству? – Христос Спаситељ каже: „Ја и Отац једно смо―215 ... „Ко је видео мене, видео је Оца―216 ... „Све што има Отац, моје је―217 ... „Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени―218. 134. Којом приликом и којим речима је Бог Отац посведочио људима да је Господ Исус Христос Син Божји? – Ово је Бог посведочио приликом Христовог крштења и преображења, речима: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи; њега слушајте―219. 135. Зашто се Христос Спаситељ назива јединородним Сином Божјим? – Он се тако назива зато што је само Он рођен из суштине Бога, рођен од Оца по бићу, и њему раван. – Св. Јеванђелист Јован каже: „И видесмо славу његову, славу као јединороднога од Оца―220. Људи се називају такође синовима Божјим, али су они то по благодати и усиновљењу221. 136. Каква је разлика између „рођен“ и „створен“? – Рођен – значи да је од исте суштине Оца, а „створен― то не значи. 137. Шта се исказује речима „рођен пре свију векова“? – Овим се исказује лично својство Сина Божјег, по коме се Он разликује од друга два лица Свете Тројице; уједно се тиме показује да је Господ Исус Христос вечни Син Божји, рођен од Оца пре свију векова, и да није било времена када га није било222. 138. Шта значе речи: „једнобитнога са Оцем“? – Ове речи значе да је Син Божји истога бића, исте суштине и потпуно раван по божанству Богу Оцу. 139. Чему нас уче речи: „Кроз кога је све постало“? – Ове речи нас уче да све што је Бог створио, створио је кроз Сина свог. „Све је кроз њега постало, и без њега ништа није постало што је постало―223. 140. Шта се све, дакле, садржи у другом члану Символа вере? – У другом члану Символа вере садржи се учење: 1) да је Господ Исус Христос Син Божји, Бог Син, друго лице Свете Тројице; 2) да је он јединородни Син Божји; 3) да је рођен од Оца пре свију векова, те није било времена када га није било; 4) да је он прави Бог који 211
Правосл. испов. 58. 1. Јов. 5, 20. 213 Јов. 5, 23. 214 Јов. 1, 1. – О изразу „Реч― (Логос) види примедбу код питања 69. 215 Јов. 10, 30. 216 Јов. 14, 9. 217 Јов 16, 15. 218 Јов. 14, 11. 219 Мат. 3, 17.; 17, 5. Исп. Мк. 1, 11; Лук. 3, 22; 9, 35. 220 Јов. 1, 14. Исп. Јов. 1, 18; 3, 16, 18; 1. Јов. 4, 9. 221 „А свима који га примише, даде им власт да буду деца Божја који верују у име његово, који се не родише од крви, ни од воље телесне ни од воље мужевљеве, него од Бога― (Јов. 1, 12-13). 222 Митроп. Антоній, Опыіъ правосл. катих. 34. 223 Јов. 1, 3. 212
33
је рођен од Оца као светлост од светлости, Бог истинити од Бога истинитога; 5) да је рођен а не створен; 6) да је једнога бића, једне суштине са Оцем, и раван њему, и 7) да је кроз њега све постало. ТРЕЋИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ СИНУ БОЖЈЕМ, СПАСИТЕЉУ НАШЕМ 141. Како гласи трећи члан Символа вере? – Трећи члан Символа вере гласи: к о ј и ј е р а д и н а с љ у д и и р а д и н а ш е г а с п а с е њ а с и ш а о с н е б а, и о в а п л о т и о с е о д Д у х а С в е т о г а и М а р и ј е Д ј е в е, и п о с т а о ч о в е к. 142. О чему се говори у III члану Символа вере? – У трећем члану Символа вере говори се о силаску Сина Божјег на земљу и примању тела човечјег, што се назива о в а п л о ћ е њ е224 С и н а Б о ж ј е г (тајна оваплоћења).
1. О оваплоћењу Сина Божјег 143. Зашто је Син Божји сишао на земљу и оваплотио се? – Син Божји сишао је на земљу и оваплотио се ради спасења људи: да би људску природу, повређену првородним грехом, обновио, сјединио с Богом, и људе спасао од греха, зла, проклетства и вечне смрти225. 144. Којим речима се у Светом писму говори о оваплоћењу Сина Божјег? – У Светом писму, поред осталог, стоји: „И Реч (Син Божји) постаде тело и усели се у нас... и видесмо славу његову, славу као јединороднога од Оца―226 ... „И ми видесмо и сведочимо да Отац посла Сина да спасе свет―227 ... „Истинита је реч и достојна да је сви приме: да Христос Исус дође на свет да спасе грешнике―228 ... „Имамо мир с Богом кроз Господа свога Исуса Христа―229. 145. Шта значе речи у овом члану Символа: „И оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“? – Ове речи значе да је Син Божји, Господ Исус Христос, рођен од Пресвете Дјеве Марије Духом Светим. – „А Марија рече анђелу― – говори се у Светом јеванђељу – „Како ће то бити када ја не знам за човека? А анђео одговори и рече јој: Дух свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те. Зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји―230 ... „Јер оно што се у њој зачело од Духа је светога―231. 146. Зашто се у овом члану Символа после речи „примио тело од Духа светога и Марије Дјеве“ додаје „и постао човек“? – Ове речи се додају у потврду тога да је Христос Спаситељ не само примио човечје тело, него је био савршен човек 232, са људским телом и душом осим греха.
224
Од речи плот – тело. „Сједињење човечанске природе с божанском у личности Господа Исуса Христа и јесте спасење човечанске природе, и њено освећење и обожење и савршенство― (Протос. др Јустин Поповић, Догматика, II, 288). 226 Јов. 1, 14. 227 1. Јов. 4, 14. 228 1. Тим. 1, 15. 229 Рим. 5, 1. 230 Лук. 1, 34-35. 231 Мат. 1, 20. 232 1. Тим. 2, 5. 225
34
147. Према томе, шта верујемо о Господу Исусу Христу? – Верујемо да је Господ Исус Христос истинити Бог и истинити човек, Богочовек, који у себи, у једном лицу, сједињује божанску и човечанску природу и вољу, али без греха233. 148. На који начин и чиме је Христос Спаситељ извршио наше спасење? – Христос Спаситељ је извршио наше спасење оваплоћењем и животом својим, науком својом, смрћу, васкрсењем и вазнесењем. 149. Да ли је Син Божји дошао на земљу изненада и неочекивано? – Син Божји није дошао па земљу изненада: њега су људи очекивали, пошто је Бог још првим људима дао обећање да ће им послати Спаситеља, а после је, преко пророка, понављао ово своје обећање и припремао људе за долазак његов. 150. Шта су старозаветни пророци предсказали о Спаситељу? – Старозаветни пророци, по надахнућу Божјем, предсказали су унапред време и место рођења Спаситељевог, као и све важније догађаје из његовог живота: страдање, смрт и васкрсење и оснивање Цркве Христове. Између многобројних пророчанстава у Старом завету о доласку Христовом, поменућемо ова: „Не бојте се; ево Бога вашега... Сам иде и спашће вас― 234 ... „Ето, девојка ће зачети и родити сина, и наденути му име Емануило (с нама Бог) 235 ... „И ти Витлејеме Ефратов, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудиним, из тебе ће изићи који ће бити господар Израиљу, којему су изласци од почетка, од вечних времена― 236 ... „Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни―237.
2. О Пресветој Богородици и Приснодјеви Марији 151. На чему се оснива црквено учење о Пресветој Богородици, и који су извори о њеном животу? – О Пресветој Богородици говоре нам Јеванђеље и Дела апостолска, а такође и Свето предање, које потиче из апостолског времена. 152. Где је рођена Пресвета Богородица, и ко су били њени родитељи? – Пресвета Богородица је рођена у Назарету, у Палестини, од праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу Пресвета Дјева Марија је била из царског рода, јер је праведни Јоаким био потомак цара Давида, из чијег је племена, по предсказању пророка, имао да се роди Спаситељ. – Рођење Пресвете Богородице (Ма л а Г о с п о ј и н а) празнује се 8. септембра238. 153. Где је живела Пресвета Богородица? – Пресвета Богородица је у почетку живела у родитељском дому у Назарету, а по навршетку треће године родитељи су је донели у јерусалимски храм и по свом обећању посветили на служење Богу. Ту је она поред храма живела и васпитавала се 12 година. – Увођење Пресвете Богородице у храм празнује се 21. новембра и назива се В а в е д е њ е. После проведеног времена на васпитању при јерусалимском храму, Пресвета Дјева Марија је предата на старање свом престарелом рођаку, Јосифу, у Назарету, пошто су јој родитељи били умрли, и са њиме је, вољом Божјег промисла, заручена. Ту,
233
„Потребно је знати да у личности Спаситељевој нити се божанство претвори у човештво (човечју природу), нити човештво у божанство, него свака од ових природа потпуно остаде у једној личности са својим својствима, осим греха, што се тиче човечанске природе― (Правосл. Испов. 60-61). 234 Ис. 35, 4. 235 Ис. 7, 14. 236 Мих. 5, 2. 237 Пс. 72, 11. 238 Датуми се овде наводе по старом, јулијанском календару, а то значи да треба сада увек додати број 13 да би се добио датум по новом, грегоријанском календару.
35
у Назарету, објавио јој је Арханђео Гаврило рођење Сина Божјег. – Успомена на овај догађај празнује се 25. марта (Бл а г о в е с т и). 154. Како се у Св. Јеванђељу описује јављаше Арханђела Гаврила Пресветој Дјеви Марији, и сусрет Пресвете Дјеве са Јелисаветом, мајком св. Јована Крститеља? – Св. Јеванђеље нам даје овај опис: „А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет ка девојци, заручници човека по имену Јосифа, из дома Давидова; а девојци беше име Марија. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна, Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! А она видевши га збуни се од речи његових и помисли: какав би ово поздрав био? А анђео јој рече: Не бој се, Марија; јер си нашла милост у Бога. И ето, зачећеш, и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велик, и назваће се син Највишега, и даће му Господ Бог престо Давида, оца његова, и цароваће у дому Јаковљеву вечно, и царству његовом неће бити краја. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за човека? А анђео одговори и рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји... Јер у Бога је све могуће. А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње―239... „...А Марија... уђе у кућу Захаријину и поздрави Јелисавету... И Јелисавета се напуни Духа Светога, и повика из гласа и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мога к мени?... А Марија рече: „Велича душа моја Господа, и обрадова се дух мој Богу, Спаситељу моме, што погледа на смиреност слушкиње своје; јер, гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји―240. 155. Кад празнујемо дан смрти Пресвете Богородице? – Дан смрти Пресвете Богородице празнујемо 15. августа (Ве л и к а Г о с п о ј и н а или У с п е н и ј е241 П р е с в е т е Б о г о р о д и ц е). 156. Зашто Пресвету Дјеву Марију називамо Богородицом? – Овим именом је називамо зато што је родила Сина Божјег; зато што се у личности Господа Исуса Христа, који је од ње рођен, сјединило човештво (човечја природа) с његовим божанством нераздељиво. „Из ње се роди Христос, Бог савршен и човек савршен―242. 157. Зашто се Пресвета Дјева Марија назива Приснодјева? – Пресвета Богородица се назива п р и с н о д ј е в а зато што је и после натприродног рођења Христа Спаситеља и увек остала девојком243. 158. Како Православна црква поштује Пресвету Богородицу? Православна црква узноси Пресвету Богородицу над свима створењима Божјим, називајући је „часнијом од херувима и несравњиво славнијом од серафима―, јер је она, својом моралном чистотом, светошћу и богатством врлина, особито пак добивеном благодаћу, надвисила сва створења и остала најближа Богу. 159. Којом се молитвом свакодневно обраћамо Пресветој Мајци Божјој? – Ми се обраћамо молитвом „Богородице дјево― која гласи: „Богородице Дјево, радуј се, благодатна244 Маријо, 239
Лук. 1, 26-38. Лук. 1, 39-48. 241 Успеније значи у с н у ћ е. 242 Правосл. Исп. 64. 243 Приснодјева значи у в е к д ј е в а. 244 Пресвета Богородица се назива благодатном, јер у њој присуствује божанска благодат обилније него у ма ком створењу. (Правосл. испов. 65). – О благодати види питање 290. 240
36
Господ је с тобом; благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје, јер си родила Спаситеља душа наших―. Поред ове молитве, ми се обраћамо Пресветој Богородици најчешће и овом кратком молитвом: „Пресвета Богородице, спаси нас―. 160. Којом црквеном песмом најчешће прослављамо Пресвету Богородицу? – Пресвету Богородицу ми најчешће прослављамо песмом „Достојно је―, која се пева на св. литургији, а која гласи: „Достојно је тако у истину славити те, Богородицу, увек блажену и најбеспрекорнију и матер Бога нашега; часнију од херувима и славнију несравњиво од серафима, која непорочно роди Бога Реч, истиниту Богородицу тебе величамо―.
3. О рођењу и животу на земљи Господа Нашег Исуса Христа 161. Где и кад се родио на земљи Господ наш Исус Христос? – Господ Исус Христос родио се у Витлејему у Палестини, у време римскога цара Августа и његовог намесника у Јудеји Ирода.245 162. Где се налази Палестина и како се она још звала? – Палестина, са главним градом Јерусалимом, налази се у Азији; раније се звала земља Хананска; сад је зовемо још и С в е т а з е м љ а.
245
Од времена Христовог рођења рачуна се код нас бројање година.
37
163. Које су биле главне покрајине и важнија места у Палестини у време Христа Спаситеља? – Главне покрајине Палестине у време Христа Спаситеља биле су: Јудеја, Самарија и Галилеја, а важнија места која се помињу у св. Јеванђељу, у вези са животом и радом Спаситељевим, била су: Јерусалим, Витлејем, Витанија и Јерихон – у 38
Јудеји; Сихем и Ћесарија – у Самарији, и Назарет, Капернаум, Кана и Тиверијада – у Галилеји. 164. Шта говори Свето писмо о месту рођења Христа Спаситеља? – Према Светом писму, Христос Спаситељ је рођен у Витлејему, куда је у то време Пресвета Дјева Марија дошла због пописа становништва246, пошто је била из племена Давидова, те је тамо имала завичајност. 165. Како се у Светом Јеванђељу описује рођење Спаситељево? – Рођење Спаситељево описује се овако: „И роди сина свога првенца, и пови га, и метну га у јасле, јер им не беше места у гостионици. И беху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада свог. И гле, анђео Господњи приступи им, и слава Господња обасја их; и уплашише се веома. И рече им анђео: Не бојте се! Јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. И ево вам знака: наћи ћете дете повијено, где лежи у јаслама. И уједанпут се с анђелом створи мноштво небеске војске који слављаху Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!―247 166. Како се у св. Јеванђељу описује долазак мудраца са истока и њихово поклоњење новорођеноме Господу? – „А кад се роди Исус у Витлејему јудејскоме, за време цара Ирода, а то дођоше мудраци са истока у Јерусалим и рекоше: Где је цар јудејски који се родио? Јер смо видели његову звезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо. Кад то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их где ће се родити Христос. А они му рекоше: у Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао... И они саслушавши цара пођоше. И гле, звезда коју су видели на истоку иђаше пред њима док не дође и не стаде над местом где је било дете... И ушавши у кућу видеше дете с Маријом, матером његовом, и падоше и поклонише му се; па одвезаше дарове своје и дариваше га златом, тамјаном и смирном―248. 167. Кад празнујемо рођење Христово? – Рођење Христово или Б о ж и ћ празнујемо 25. децембра. 168. Шта нам још свето Јеванђеље говори о детињству Спаситељевом? – О детињству Спаситељевом свето Јеванђеље нам говори: а) да је новорођеном Спаситељу у осми дан дато име Исус, по речима арханђела Гаврила249, што празнујемо 1. јануара (Об р е з а њ е Г о с п о д њ е); б) да је у четрдесети дан по рођењу Спаситељ одведен у храм, где га је дочекао Праведни Симеон (Богопримац), и познавши у њему Спаситеља, одао х в а л у Б о г у250 (Празник С р е т е њ а Г о с п о д њ е г, 2. фебруара); в) да је новорођени Спаситељ склоњен у Египат, јер је Ирод хтео да га погуби, и тек после смрти Иродове251, из Египта враћен у Палестину, у град Назарет, и г) да је Спаситељ као дете напредовао „у мудрости и у расту и у милости код Бога и код људи―252. 169. Кад је Христос Спаситељ почео јавно проповедати своју божанску науку? – Христос Спаситељ је почео јавно проповедати своју божанску науку кад је
246 247 248 249 250 251 252
Попис становништва био је у време цара Августа (Лук. 2. 1.). Лук. 2, 7-14. Мат. 2, 1-11. Лук. 2, 21. Лук. 2, 22-40. Мат. 2, 13-23. Лук. 2, 52.
39
навршио тридесет година, а пошто се претходно крстио од св. Јована Крститеља у Јордану. 170. Како се у св. Јеванђељу описује крштење Господње? – „Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану, да га овај крсти. Но Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени? А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада га (Јован) остави. А крстивши се Исус изиђе одмах из воде, и гле, отворише се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на њега. И гле, глас с неба говораше: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи―253. 171. Какав значај за нас има крштење Господње? – Значај крштења Господњег је у томе, што је својим крштењем Господ Исус Христос „ослободио природу људску од проклетства и повео је путем богочовечанског благослова и спасења... Крштењем Спаситељевим освећује се вода, и са њом сва твар; освећује се човек; и са њим сав род људски―254. Ово је основ на коме је Господ Исус Христос установио и Св. Тајну Крштења. 172. Кад славимо крштење Господње? – Крштење Господње славимо 6. јануара (Бо г о ј а в љ е њ е)255. 173. Ко је био св. Јован Крститељ? – Св. Јован Крститељ је био Богом одређен да спреми људе за долазак Христов, „да припреми пут Господњи―256. Он се назива „претеча и Крститељ Господњи―; а био је син свештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Св. Јован је као дете отишао у пустињу, и ту живео строгим испосничким животом257. Кад је дошло одређено време, он је, по Божјем наређењу, почео припремати народ за долазак Христов, позивајући га на покајање речима: „Покајте се, јер се ближи царство небеско―258. Оне који су се кајали за своје грехе он је крштавао (погружавао у воду), у знак очишћења од греха и говорио: „Ја вас крштавам водом; али иде јачи од мене, коме нисам достојан одрешити ремена на обући његовој: Он ће вас крстити Духом Светим и огњем―259. – Св. Јован Крститељ је пострадао мученички; посечен је, по наредби Ирода Антипе260. 174. Који су празници посвећени св. Јовану Крститељу? – Црква је посветила св. Јовану Претечи и Крститељу Господњем више празника, али најглавнији су ови: 7. јануара (С в . Ј о в а н К р с т и т е љ ); 24. јуна (Ив а њ д а н – рођење св. Јована), и 29. августа (Ус е к о в а њ е с в. Ј о в а н а К р с т и т е љ а – успомена на његову мученичку смрт). Осим овога овом светитељу је посвећено и посведевно богослужење сваког уторка (јутрење у уторак и вечерње у понедеоник). 175. Куда је Христос Спаситељ отишао после крштења? – Спаситељ је после крштења отишао у пустињу, где је био кушан од сотоне, и однео победу над кушачем. „Тада Исуса одведе Дух у пустињу, да га ђаво куша. И пошто је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи („и не једе ништа толико дана―261) најпосле огладне. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану. А он одговори и рече: Написано је: „Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божјих―. Тада га ђаво одведе у свети град, постави га на кров 253 254 255 256 257 258 259 260 261
Мат. 3, 13-17. Протос. др Јустин Поповић, Догм., II, 342–344. Овога дана, као и уочи самог празника, врши се Велико водоосвећење. Лук. 3, 4. Мк. 1, 2-8. Мат. 3, 2. Лук. 3, 17. Мк. 6, 17-29. Лук. 4, 2.
40
храма, па му рече: Ако си Син Божји скочи доле; јер је написано: „Анђелима ће својим заповедити за тебе, и узеће те на руке, да никада не запнеш за камен ногом својом―. А Исус му рече: али и то стоји написано: „Не кушај Господа Бога свога―. Опет га поведе ђаво на гору врло високу, показа му сва царства овога света и славу њихову, и рече му: Све ћу ти ово дати ако паднеш и поклониш ми се. Тада му рече Исус: Иди од мене, сотоно! јер је написано: „Господу Богу своме поклањај се и њему јединоме служи―. Тада га ђаво остави, и гле, анђели приступнше и служаху му―262. 176. Које догађаје из живота Христа Спаситеља обележава црква као нарочито велике Господње празнике, поред догађаја који су напред већ поменути? – Поред напред поменутих догађаја Црква обележава као велике Господње празнике: 1) П р е о б р а ж е њ е Г о с п о д њ е, 2) Улазак Христов у Јерусалим (Цв е т и), 3) дане страдања Господњег (В е л и к и ч е т в р т а к, В е л и к и п е т а к, В е л и к у с у б о т у, 4) У с к р с и 5) В а з н е с е њ е. 177. Како се у св. Јеванђељу описује преображење Господње? – „И узе Исус Петра, Јакова и Јована брата његова, изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, лице се његово засја као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који говораху с њим ... Облак сјајни заклони их, и гле, глас из облака говораше: Ово је син мој љубљени који је по мојој вољи; њега слушајте! И кад ученици чуше, падоше ничице и уплашише се врло. И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните и не бојте се! А кад подигоше очи своје, никога не видеше до Исуса сама―263. 178. Шта нам је Господ показао својим преображењем? – „Својим преображењем Господ је показао да се човеково спасење и састоји у свестраном преображењу људске природе Богом―264. 179. Кад празнујемо Преображење Господње? – Преображење Господње празнујемо 6. августа. 180. Како се у Светом писму описује улазак Христов у Јерусалим? „И кад се приближи (Исус) Јерусалиму, Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у село што је према вама, и одмах, како уђете у њега, наћи ћете магаре привезано, на коме још нико од људи није седео; одрешите га и доведите... И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њега хаљине своје, и уседе на њега. И многи простреше хаљине своје по путу, а други резаху грање са дрвета, и простираху по путу. А који иђаху пред њим и за њим, викаху: Осана! Благословен који иде у име Господње! Благословено царство оца нашега Давида које долази у име Господње! Осана на висини! И уђе Исус у Јерусалим, и у храм―265. 181. Како се зове празник у спомен свечаног Христовог уласка у Јерусалим, и кад се празнује? – Овај празник називамо Ц в е т и, и празнујемо га на недељу дана пред Ускрс.
4. О спасоносном раду Христа Спаситеља на земљи и о науци његовој 182. У чему се састојао спасоносни рад Господа нашег Исуса Христа на земљи? – Он се састојао пре свега у проведању и ширењу његове божанске науке. – „Од тада поче Исус проповедати и говорити: Покајте се, јер се приближи царство небеско... И иђаше по свој Галилеји, учећи по зборницама њиховим, проповедајући
262 263 264 265
Мат. 4, 1-11; Лук. 4, 1-14. Мат. 17, 1-8. Протос. др Јустин Поповић, Догматика, II, 361-363, 360. Мар. 11, 1-11.
41
јеванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ у народу. И отиде глас о њему по свој Сирији... И за њим иђаше много народа―...266 183. Који је главни предмет Христове проповеди и науке његове? – Главни предмет Христове проповеди је о Богу, о Царству Божјем и вечном животу; о спасењу људи од зла и греха и о путевима спасења; о односу човековом према Богу и о међусобном односу међу људима. Другим речима, Спаситељ је у свом учењу саопштио људима закон вере и закон живота и делатности човекове, – то што је темељ наше хришћанске вере. 184. У каквом је облику Христос Спаситељ излагао своје учење? – Господ је излагао своје учење или непосредно, као што су: Проповед на гори (Блаженства), заповест о љубави, упутства о молитви и др., или пак у облику прича, као што су приче: о сејачу; о пшеници и кукољу; о изгубљеном сину; о талантима; о милостивом Самарјанину; о царинику и фарисеју; о богаташу и Лазару; о мудрим и лудим девојкама; о милостивом и немилостивом зајмодавцу и др. 185. Зашто се Христос Спаситељ често служио причама (поређењима) у излагању свог учења? – Зато што овај начин највише привлачи и усредсређује пажњу човекову на самом предмету, и даје му могућност да о теми самостално промисли и да сам дође до потребног закључка. Да наведемо неколико прича и поређења Христа Спаситеља. „...Изиђе сејач да сеје семе своје. И кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га. Друго паде на каменито место, и кад изниче осуши се, јер немаше влаге. Треће паде у трње, и узрасте с њиме и трње и удави га. Четврто паде на добру земљу, и изникавши донесе род сто пута више. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује! А ученици његови питаху га шта значи ова прича. А он рече: ... Прича значи ово: Семе је реч Божја. Које је крај пута, то су они који слушају, али онда долази ђаво и узима реч из срца њихова, да не би веровали и спасли се. А које је на камену, то су они који кад чују, с радошћу примају реч; али немају корена: за неко време верују, а када дође време кушања, отпадну. Које у трње паде, то су они који слушају, али их у животу угуше бриге, богатство и сласти овога живота, и род не сазри. А које је на доброј земљи, то су они који слушају реч и држе је у добром и чистом срцу, и род доносе са стрпљивошћу―267. „... беше неки богат човек који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан у изобиљу и весељаше се. А беше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав, и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов. И умре сиромах, и анђели га однесоше у наручје Аврамово. А умре и богати, и сахранише га. И у паклу, кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Аврама и Лазара у наручју његовом. И повикавши рече: Оче Авраме, смилуј се на мене и пошљи ми Лазара да умочи у воду врх од прста свога и да ми расхлади језик, јер се мучим у овом пламену. А Аврам рече: Синко, сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а Лазар опет зла; сад се он теши, а ти се мучиш. А преко свега тога постављена је између нас и вас велика провалија, да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, а ни они отуда к нама да прелазе. Тада (богаташ) рече: Молим те, дакле, оче, да га пошљеш кући оца мога, јер имам петоро браће: нека им посведочи, да не би и они дошли на ово место мучења. Рече му Аврам: Они имају Мојсија и пророке; нека њих слушају. А он рече: Не, оче Авраме, него ако им дође ко из мртвих, покајаће се. А Аврам му рече: Ако не слушају Мојсија и пророке, неће веровати да ко и из мртвих устане―268. 266 267 268
Мат. 4, 17, 23. Лук. 8, 5-15. Лук. 16, 19-31.
42
„...И рече им: Пазите и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат. Каза им пак причу говорећи: У једног богатог човека роди њива. И размишљаше у себи: Шта да чиним, јер немам где сабрати своје летине? Тада рече: Ево, ово ћу учинити: срушићу своје житнице и начинићу веће, и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје. И рећи ћу души својој: Душо, имаш много имања на много година: почивај, једи, пиј, весели се! Али Бог му рече: Безумниче, ову ноћ узеће душу твоју од тебе – и што си приправио, чије ће бити? – Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога―269. „...Сваки, дакле, који слуша ове моје речи и извршује их, сличан је човеку мудром, који сазида кућу своју на камену. И паде киша, и дођоше воде, и дунуше ветрови и навалише на кућу ову, и не паде, јер беше утврђена на камену. А сваки који слуша ове моје речи и не извршује их, сличан је човеку безумном, који сазида кућу своју на песку: и паде киша, и дођоше воде, и дунуше ветрови и навалише на кућу ову – и паде, и распаде се страшно―270. 186. Чиме се, видљиво за свет, потврђивала истинитост божанског послања Христа Спаситеља? – Истинитост божанског послања Христа Спаситеља потврђивала се јасно: 1) сведочанством Божјим („Ово је Син мој ... њега послушајте― 271) и 2) читавим животом Христовим и делима његовим, пророштвима и чудесима, у којима се показивала особита Божја моћ (исцељење болесних, васкрсавање умрлих, стишавање буре, храњење неколико хиљада људи са пет хлебова и две рибе и др.). Св. Јеванђеље нам говори: „А кад Јован чу у тамници дела Христова, посла двојицу ученика својих, и рече му: Јеси ли ти онај који треба да дође или другога да чекамо? А Исус одговори и рече им: Идите и кажите Јовану што чујете и видите: слепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповеда јеванђеље. И благо ономе који се не саблазни о мене―272. У светом Јеванђељу се, поред осталог, описује: „...Сви који имађаху болеснике од различних болести, довођаху их к њему; а он на свакога од њих меташе руке и исцељиваше их―273 ... „И кудгод иђаше... на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да се дотакну бар скута од хаљине његове: и оздрављаху сви који га се дотицаху― 274. „...А кад се приближи Јерихону, слепац неки сеђаше крај пута просећи. И кад чу народ где пролази, запита: шта је то? И казаше му да Исус Назарећанин пролази. И тада повика говорећи: Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене! А они што иђаху напред, кораху га да ућути; а он још већма викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене! А Исус стаде и заповеди да му га доведу: и кад му се приближи, запита га: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам. Тада му Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сав народ који виде, хваљаше Бога―275. „...А једнога дана уђе с ученицима својим у чамац, и рече им: Да пређемо на ону страну језера. И пођоше. А кад иђаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и чамац се њихов поче пунити воде, и беху у великој невољи. И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, заповеди ветру и валовима, и престадоше и наста тишина. И рече им: Где је вера ваша? А они се поплашише и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај што и ветровима заповеда, и слушају га―276. 269 270 271 272 273 274 275 276
Лук. 12, 15-21. Мат. 7. 24-27. Мат. 17, 5; Лука, 9, 35. Мат. 11, 2-6. Лук. 4, 40. Мар. 6, 56. Лук. 18, 35-43. Лук. 8, 22-25.
43
„...А беше и један болесник, Лазар из Витаније... И послаше сестре к њему говорећи: Господе, гле, онај који ти је мио, болестан је... А кад чу да је болестан, онда оста још два дана на месту где беше. Потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју... Лазар, наш пријатељ, заспа; али идем да га пробудим. А ученици му рекоше: Господе, ако је заспао, устаће. Но Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори о починку сна. Тада им Исус каза отворено: Лазар је умро... А кад Исус дође, нађе га а он већ четири дана у гробу... Кад Марта чу да Исус иде, изиђе пред њега ... и рече: Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој. А и сад знам да штогод заиштеш у Бога, даће ти Бог. Исус јој рече: Устаће брат твој. Рече му Марта: знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан. А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот: ко верује у мене, ако и умре, живеће. И ниједан који живи и верује у мене, неће умрети вавек. Верујеш ли ово? Рече му: Да, Господе; ја верујем да си ти Христос, Син Божји, који треба да дође на свет... И дође на гроб; а беше то једна пећина, и камен лежаше на њој. Исус рече: узмите камен... Тада узеше камен. А Исус подиже очи горе и рече: Оче, хвала ти што си ме услишио! Ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао. И ово рекавши повика из гласа: Лазаре, изиђи напоље! И изиђе мртвац, обавит платном по рукама и по ногама, а лице његово беше убрусом повезано. Исус им рече: Раздрешите га и пустите нека иде! Онда многи од Јудеја који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, повероваше у њега― 277. 187. Шта нам Христос Спаситељ говори о себи и о својој божанској науци? – Христос Спаситељ каже: „Ја сам светлост свету: ко за мном иде, неће ходити по тами, него ће имати светлост живота―278 ... „Ја сам пут, истина и живот: нико неће доћи к Оцу до кроз мене―279 ... „Ја сам за то рођен, и за то дођох на свет, да сведочим за истину― 280 ... „Јер вам казах све што чух од Оца свога―281 ... „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене, ако и умре, живеће―282 ... „Ја сам хлеб живота: који мени долази, неће огладнети, и који верује у мене, неће никад ожеднети―283 ... „Да се не плаши срце ваше: верујте у Бога и у мене верујте―284 ... „Ходите к мени сви који сте уморни и преоптерећени... и наћи ћете одмор душама својим―285. 188. Да ли се вечно спасење може постићи ван Господа Исуса Христа и ван његове науке? — Св. апостол Петар нам одговара на то питање овим речима: „Нема ни у једноме другом спасења; јер нема другога имена под небом, данога људима, којим би се ми могли спасти―286. 189. Које су наше дужности према Господу нашем Исусу Христу? — Дужности наше према Господу нашем Исусу Христу јесу: а) да верујемо у њега, и да га поштујемо и поклањамо му се као јединородноме Сину Божјем и правоме Богу; б) да га љубимо изнад свега; в) да му се молимо; г) да примамо свете тајне које је он установио, и д) да живимо по науци и заповестима његовим.
277 278 279 280 281 282 283 284 285 286
Јов. 11, 1-45. Јов. 8, 12. Јов. 14, 6. Јов. 18, 37. Јов. 15, 15. Јов. 11, 25. Јов. 6, 35. Јов. 14, 1. Мат. 11, 28-29. Дап. 4, 11-12.
44
190. Којим речима нас упућује Христос Спаситељ да верујемо у њега? — Господ нас упућује томе овим речима: „Верујте у Бога и у мене верујте― 287 ... „Да сви поштују Сина као што поштују Оца―288 ... „Који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима― 289 ... „Који узверује и крсти се, спашће се, а који не буде веровао, биће осуђен―290. 191. Којим речима нас упућује Господ да га љубимо изнад свега у животу? – Он нам наређује то овим речима: „Љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим―291 ... „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан―292 ... „И сваки који остави куће, или браћу, или сестре, или матер, или жену, или децу, или земљу ради мога имена, примиће стоструко и наследиће живот вечни―293. 192. Којим речима нас упућује Христос Спаситељ да се молимо њему и у његово име? – Он нас томе упућује овим речима: „Што год заиштете у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину―294 ... „Ако се два од вас сложе на земљи било у чему, за што се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер где су два или три сабрани у име моје, онде сам ја међу њима―295 ...―Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, добива; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се―296 ... „Ако останете у мени и речи моје у вама остану, што год хоћете иштите, и биће вам―297. 193. Којим се речима Христовим нарочито наглашава значај примања Светих тајни? – Ово се, између осталог, наглашава речима Спаситељевим: „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје―298 ... „Који узверује и крсти се, спашће се, а који не буде веровао, биће осуђен―299 ... „Заиста, заиста вам кажем; ако не једете тела Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи. Ко једе тело моје и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан― 300 ... „Кажем вам, ако се не покајете, сви ћете тако изгинути―301 итд. 194. А којим речима нас упућује Христос Спаситељ да живимо по науци његовој и вршимо заповести његове? – Господ нас на то упућује овим речима: „Ако имате љубав к мени, заповести моје држите―302 ... „Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у царство небеско, него онај који врши вољу Оца мога који је на небесима―303 ... „Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће бити и слуга мој―304 .... „Заиста, заиста вам кажем: Ко држи реч моју, неће видети смрти никада―305.
287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305
Јов. 14, 1. Јов. 5, 23. Мат. 10, 32-33. Мк. 16, 16. Мат. 22, 37. Мат. 10, 37. Мат. 19, 29. Јов. 14, 13. Мат. 18, 19-20. Лук. 11, 9-10. Јов. 15, 7. Јов. 3, 5. Мк. 16, 16. Јов. 6, 53-54. Лук. 13, 3. Јов. 14, 15. Мат. 7, 21. Јов. 12, 26. Јов. 8, 51.
45
195. Како постаје учење Господа Исуса Христа спасоносно за нас? – Да би учење Христа Спаситеља било спасоносно за нас, потребно је, прво, да га знамо; друго, да га усвојимо свом душом својом, и треће, да живимо по њему. 196. Где се налази записано учење Христово? – Учење Христово се налази записано у књигама Светог писма новог завета, а поглавито у четири Јеванђеља, у којима су приказани живот и рад Господа нашег Исуса Христа према сведочанствима светих апостола, његових ученика и очевидаца. 197. Која су имена дванаесторице Христових апостола? – Имена дванаесторице Христових апостола јесу: Петар и Андрија, брат његов, Јаков и Јован (Св. јеванђелист Јован), Филип и Вартоломеј, Тома и Матеј (Св. јеванђелист Матеј), Јаков Алфејев и Симон Зилот, Јуда Јаковљев (Тадеј) и Јуда Искариотски који поста издајник306. На место овог последњег, свети апостоли су, по вазнесењу Господњем изабрали св. апостола Матију. „И дозвавши својих дванаест ученика – описује се у св. Јеванђељу – даде им власт над нечистим духовима, да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи... Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи:... Идите и проповедајте да се приближило царство небеско. Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните: бадава сте добили, бадава и дајите .. Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове... А кад вас предаду, не брините се како или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете говорити. Јер нећете говорити ви, него Дух Оца вашега говориће кроз вас―307. 198. Које је још ученике изабрао Господ? – Поред дванаесторице апостола Господ је изабрао и других седамдесет ученика308, а доцније, после свог вазнесења, и св. апостола Павла309. ЧЕТВРТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О СТРАДАЊУ И СМРТИ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА 199. Како гласи четврти члан Символа вере? – Четврти члан Символа вере гласи: К о ј и ј е р а с п е т з а н а с у в р е м е П о н т и ј с к о г П и л а т а, и с т р а д а о и п о г р е б е н б и о. 200. О чему се говори у овом члану Символа вере? – У четвртом члану Символа вере говори се о страдању и смрти Господа Исуса Христа. 201. Зашто је Господ Исус Христос страдао и крсну смрт претрпео? – Он је страдао и претрпео крсну смрт ради нас и ради спасења нашег. 202. Зар није за спасење људи било довољно научити их истини и закону и вољи Божјој, као што је Господ већ био и учинио? – Ово није било довољно; било је потребно дело које би уништило грех и препреке између Бога и људи, препреке изазване грехом, и омогућило људима да опет дођу у синовски однос према Богу. И то је извршио Богочовек, Господ наш Исус Христос, не само својом науком и својим животом, него и својим страдањем, смрћу, васкрсењем и вазнесењем.
306 307 308 309
Лук. 6, 14-16. Мат. 10, 10, 1-20. Лук. 10, 1. Дап. 9, 1-20.
46
203. Какву су, дакле, имали сврху страдање и смрт Христа Спаситеља? – Страдање и смрт Христа Спаситеља имали су за сврху искупљење рода људског од греха и измирење човека с Богом. Син Божји, Богочовек Исус Христос, својим страдањем и смрћу „добровољно приноси себе на жртву за грехе људске―310 и „примивши на себе проклетство и смрт, као последице греха, Он не само ослобођава од тога оне који у њега верују, него и обнавља њихову природу, давши им нов благодатни живот и све дарове Св. Духа― 311. „Жртву свога јединороднога Сина прима Отац не стога што је Он њу захтевао или имао потребе за њом, него стога што је то човеку било потребно ... да би нас на тај начин Бог сам избавио, победивши мучитеља (сотону) силом, и нас привео себи кроз Сина―312. 204. Шта се у Св. писму говори о извршеном искупљењу? У Св. писму се, поред осталог, каже: „Јер је Бог тако заволео свет, да је и Сина свога јединороднога дао, да ниједан који верује у њега не погине, него да има живот вечни―313 ... „Христос је нас искупио од клетве законске, поставши за нас клетва― 314 ... „У њему имамо избављење крвљу његовом и опроштење греха... Јер би воља Оца да кроз њега помири све са собом, створивши мир његовом крвљу на крсту―315. 205. Којим речима нам Св. Атанасије Велики објашњава тајну страдања Господњег? – „Господ је учинио ову жртву да би тиме, с једне стране, учинио све људе недужнима и слободнима од старог преступа, а с друге, да би, као победилац над смрћу, начинио нераспадљивост свога тела п о ч е т к о м свеопштег васкрсења―316 ... „Он је искусио смрт, да би је победио; сишао је у пакао, а би одатле извео умрле и оживео их―317 ... „Бог је примио тело човечје, да би то тело које је било побеђено, сада, сједињено с Богом, однело победу над мучитељем (сотоном)―318. 206. Како је могао Господ Исус Христос да буде подвргнут страдању и смрти кад је он Бог? – Христос Спаситељ је страдао и умро не као Бог, него као човек, тј. по својој човечанској природи, а не по божанству319, и не зато што није могао да избегне страдање, него зато што је добровољно желео да све претрпи ради нашег спасења320. „Ја дајем живот – говори Господ Исус Христос – да бих га опет узео. Нико га не узе од мене, него га дајем сам од себе. Могу га дати и могу га опет узети―321. 207. Како је могла победа над грехом и смрћу Христа Спаситеља, као једне личности, да буде спасоносна за читаво човечанство? – Она је могла постати спасоносна за све, уколико сви људи чине један организам, те један део тога организма може утицати на његову целину322. 310
Правосл. испов. 69. М. Филарет, Катих. 41. 312 Св. Григорије Богослов (Види Е. Макар. Догматика, II, 119). 313 Јов. 3, 16. 314 Гал. 3, 13. 315 Кол. 1, 14, 19-20. 316 Св. Атанасије Велики (Види Е. Макар. Догм. II, 117). 317 Исто, II, 132. 318 Св. Ј. Дамаскинъ, Излож. правосл. в. 112. 319 Правосл. испов. 67. „Христос пострада на крсту по телу а не по божанству, пошто божанство нити је претрпело страдање ни поруге, нити је умрло (Кол. 1, 22). Али се ипак божанство није никад одвајало од њега, ни за време страдања и смрти на крсту ни после смрти; због овога ипостас Христова и у време смрти беше једна иста―. (Правосл. испов, 67-68). 320 Митрополит Антоній, Опытъ христ. правосл. катих. 45. 321 Јов. 10, 17, 18. 322 Св. Григорије Ниски и упоређује човечанство с болесним организмом, с којим се Христос Спаситељ сједињује и појављује се као једини његов здрави део. И ако Господ нема никаквог греха, он ипак трпи од исте болести коју подноси цео организам, због чега Он страда и умире за грехе целога организма, и спасење стиче (победом над смрћу) не за један какав било део његов, него за цео организам. 311
47
Св. Апостол Павле каже: „Као што кроз једног човека грех уђе у свет и кроз грех смрт, и тако смрт пређе на све људе,... то се тим више благодат Божја и дар по благодати једнога човека Исуса Христа изобилно изли на многе... Зато дакле, као што за преступ једнога дође осуђење на све људе, тако и правдом једнога дође на све људе оправдање живота―323 ... „Јер, кад кроз човека дође смрт, кроз човека дође и васкрсење мртвих. Јер, као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети―324. 208. Од чега нас је Господ Исус Христос искупио својим страдањем и смрћу? – Господ нас је искупио: 1) од греха и ропства греху; 2) од казне за грех, проклетства и вечне смрти, и 3) од власти сотоне. „Крв Исуса, Сина Његова, очишћава нас од свакога греха ... Ако признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе наше и очисти нас од сваке неправде―325 ... „Један је Бог и један посредник Бога и људи ... који себе даде у откуп за све―326 ... „Како пак деца имају удела у крви и телу, тако и он узе удела у томе, да смрћу (својом) сатре онога који има власт над смрћу, тј. ђавола, и да избави оне који, бојећи се смрти, целога живота беху робови―327 ... „Дечице моја – обраћа нам се св. апостол и јеванђелист Јован – ово вам пишем да не грешите. А ако ко згреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа, праведника. Он очишћује грехе наше, и не само наше, него и свега света―328. 209. Шта нам је Христос Спаситељ својом откупном жртвом омогућио? – Господ нам је омогућио: а) измирење с Богом; б) нов благодатни живот и добијање дарова Св. Духа да бисмо били праведни и свети, и в) наследство царства Божјег и вечни живот и спасење. „Јер кад смо се као непријатељи помирили с Богом смрћу Сина његова – пише св. апостол Павле – много ћемо се пре спасти животом његовим―329 ... „Ово је воља онога који ме је послао – говори Спаситељ – да сваки који види Сина и верује у њега, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан―330 ... „Нека се не плаши срце ваше! Верујте у Бога и у мене верујте!―331 ... „Јер нас Бог не одреди за гњев, него да стечемо спасење кроз Господа свога Исуса Христа, који је умро за нас ... да заједно с њим живимо―332. 210. Да ли су страдање и смрт Христа Спаситеља спасоносни за све људе? – „Сила и дејство Христове жртве, принесене за нас на крсту, простиру се на све људе―333: „Да ниједан који верује у њега, не погине, него да има живот вечни―334. Христово страдање и смрт су, дакле, спасоносни за све који се вером у Њега, вршењем заповести и Светим тајнама сједињују с њим и постају „делови тела његова― 335. У својој молитви пре страдања Христос Спаситељ говори: „За њих се ја посвећујем, да буду и они освећени истином. Али не молим само за ове, него и за оне У стицању спасења Он се појављује као првенац човечанства у истом смислу у коме је Адам био извором и почетком наше болести и смрти. И сада, спасење од Једнога постепено се разлива на све, по мери њихове слободне (добровољне) заједнице са Христом, и то вером у њега, крштењем у име његово и сједињењем с њиме у Св. тајни причешћа (Види Н. Покровскій, Курсъ Правосл. догм. богосл. 75). 323 Рим. 5, 12, 15, 18. 324 1. Кор 15, 21-22. 325 1. Јов. 1, 7, 9. 326 1. Тим. 2, 5-6. 327 Јевр. 2, 14-15. 328 1. Јов. 2, 1-2. 329 Рим. 5, 10. 330 Јов. 6, 40. 331 Јов. 14, 1. 332 1. Сол. 5, 9-10. 333 Е. Макар. догм. II, 119. 334 Јов. 3, 16. 335 Еф. 5, 30.
48
који на њихову реч узверују у мене... да и они буду једно у нама ... да и они буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао―336 ... „Ко ме љуби, држаће реч моју, и Отац ће га мој љубити, и доћи ћемо к њему и у њега ћемо се станити―337 ... „Ко буде у мени и ја у њему, он ће родити многи род, јер без мене не можете чинити ништа―338. 211. Коју је Свету тајну установио Христос Спаситељ уочи дана страдања и смрти своје? – Уочи дана свога страдања и смрти Христос Спаситељ је установио Свету тајну причешћа, да би сви који у њега верују били учесници у његовом спасоносном делу и били кроз ову Свету тајну сједињени с њим; у њој се „приноси бескрвна жртва за спасење људи―339. У св. Јеванђељу се овако описује установљење ове Свете тајне: „А кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши изломи га и даде ученицима и рече: Узмите, једите – ово је тело моје. И узе чашу, и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер је ово крв моја новога завета, која се пролива за многе, ради опроштења греха―340 ... 212. Да ли се у Св. писму Старог завета унапред предсказује и описује страдање Христово? – Да. У Светом писму Старог завета је унапред предсказано и делимично описано страдање Христово. Тако се, поред осталог, код пророка Исаије налази ово предсказање: „Он болести наше носи и немоћи наше узе на се... би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња ... као јагње на заклање вођен би... и не отвори уста својих―341. 213. Да ли је Христос Спаситељ и сам предсказао своје страдање и смрт? Господ је у више махова говорио о своме страдању, наглашавајући ученицима да ће се „све свршити што су пророци написали за Сина човечјег: предаће га незнабошцима, ругаће му се, мучиће га... убиће га, и трећи дан ће устати―342. 214. На који је начин извршена ова велика и страшна жртва Господа Исуса Христа за људски род? – Јудејске старешине оптужиле су Господа и тражиле смрт, а Понтијски Пилат, римски намесник у Јудеји, изрекао је ту пресуду. 215. Да ли је Спаситељ заиста био ма у чему крив? – Не; сам Пилат објавио је о овоме Јеврејима: „Ја не налазим никакве кривице на овом човеку ... ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овом човеку ниједне кривице ... А ни Ирод, јер сам га слао к њему―343. „А они викаху – описује се даље у светом Јеванђељу – викаху говорећи: Распни га, распни! А Пилат им и по трећи пут рече: Па какво је зло учинио он? Ја не нађох на њему ништа што би заслужило смрт... А они наваљиваху с великом виком и искаху да се он разапне; и њихова вика надвлада―344 ... „А кад Пилат виде да ништа не помаже ... узе воде и уми руке пред народом и рече: Ја нисам крив у крви овог праведника; ви ћете видети. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу!― 345 216. Како се у св. Јеванђељу описује пут Христов на Голготу? – „Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише око њега сву чету војника. И свукавши га обукоше му пурпурну хаљину. И оплетавши венац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; па клекнувши пред њим ругаху му се говорећи: 336
Јов. 17, 19-24. Јов, 14, 23. 338 Јов. 15, 5. 339 Прот. К. Никольскій, Пособіе къ изученію церковн. устава, 389. „Жртвује се јагње Божје које узима грехе света, за живот света и за спасење― – изговара се при припремању ове Свете тајне (на Проскомидији). 340 Мат. 26, 26-28. 341 Ис. 53, 4-7. 342 Лук. 18, 31-33. 343 Лук. 23, 4, 14-15. 344 Лук. 23, 21-23. 345 Мат. 27, 24-25. 337
49
Здраво, царе јудејски! И пљунувши на њ узеше трску и удараху га по глави. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурну хаљину и обукоше га у хаљине његове и поведоше га да га разапну―346 ... „А за њим иђаше мноштво народа и жена које плакаху и нарицаху за њим. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом. Јер, ето, иду дани када ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и прсима која не дојише! Тада ће почети говорити горама: Падните на нас, и бреговима: Покријте нас―347. 217. Како се у св. Јеванђељу описује распеће и смрт Господа нашег Исуса Христа? – „И када дођоше на место које се зове Голгота, тј. „Лубања― 348, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне, а другога с леве стране. А Исус рече: Оче, опрости им, јер не знају шта чине. И разделише његове хаљине бацивши коцке. И народ стојаше и гледаше. А старешине се ругаху и говораху: Другима поможе, нека помогне себи, ако је он Христос избраник Божји. А и војници му се ругаху; приступаху и даваху му оцат и говораху: Ако си ти цар јудејски, помози сам себи. А беше и натпис над њим: Ово је цар јудејски. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, помози и себи и нама. А други одговарајући му караше га: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? И ми смо још праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио. И рече Исусу: Сети ме се, Господе, када дођеш у царство своје! И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају― 349 ... „Од шестога часа350 би тама по свој земљи до часа деветога351 ... А око деветога часа повика Исус иза гласа говорећи: Ели, Ели, лима савахтани? тј. Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? ... И Исус опет повика иза гласа и испусти душу. И гле, завеса у храму раздера се надвоје, од горњега краја до доњега; земља се потресе, камење се распаде, гробови се отворише и усташе многа тела светих који су помрли ... А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло и рекоше: Заиста овај беше син Божји―352 ... „И сав народ који се бејаше скупио да гледа ово, кад виде шта би, врати се кући бијући се у прса своја―353 ... 218. Како се у св. Јеванђељу описује сахрана пречистог тела Христовог? – „А кад би увече дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. Овај приступи Пилату и замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело. И узевши Јосиф тело зави га у платно чисто и метну га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде―354 ... „А беше петак и субота освиташе―355. 219. Како треба да проводимо дане Христовог страдања? – Дане страдања Христовог, Велики петак, као и целу Велику недељу (Недељу страдања) треба проводити у најстрожијем посту и уздржавању од весеља; у молитви и посећивању богослужења у храму, и у сећању, с љубављу и захвалношћу, на велику голготску жртву коју је Син Божји поднео за нас и спасење наше. 220. Где је пострадао Христос Спаситељ? – Христос Спаситељ је пострадао на Голготи, код Јерусалима356. 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356
Мат. 27, 27-31. Лук. 23. 27-30. Мат. 27, 33. Лук. 23, 33-43. Јеврејски шести час одговара нашем дванаестом сату у подне. Тј. до три сата по подне. Мат. 27, 45-54. Лук, 23, 48. Мат. 27, 57-60. Лук. 23, 54. Пошто се Јерусалим током времена раширио, сада је Голгота у самом граду.
50
221. Зашто се у четвртом члану Символа вере каже: „И пострадао и погребен био“? – Ове су речи употребљене у Символу вере да би се потврдило да је Спаситељ пострадао и умро стварно, а не привидно, као што су учили неки јеретици. 222. Какав значај добија крст после страдања Господњег? – Тиме што је часни крст био оруђе страдања и смрти Господа нашег Исуса Христа, а које је Господ поднео за наше спасење, крст је постао и оруђе нашег спасења и символ победе над грехом, злом и смрћу; стога је крст постао предметом нарочитог поштовања код православних хришћана. ПЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ВАСКРСЕЊУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА 223. Како гласи пети члан Символа вере? – Пети члан Символа вере гласи: „И в а с к р с а о у т р е ћ и д а н п о п и с м у―. 224. Чему нас учи овај члан Символа вере? – Он нас учи да је Господ Исус Христос, силом свог божанства, у трећи дан васкрсао из мртвих, као што је било предсказано357. 225. Кад је васкрсао Господ? – Господ је васкрсао у недељу, у трећи дан после своје смрти. 226. Како се у светом Јеванђељу описује васкрсење Христово? – „А по вечеру суботном, на освитак првога дана недеље; дођоше Марија Магдалина и друга Марија да виде гроб. И гле, земља се затресе јако; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и седе на њега. А лице његово беше као муња, и одело његово бело као снег. И уплашивши се од њега, уздрхташе стражари и постадоше као мртви. А анђео проговори и рече женама: Не бојте се! Знам да Исуса распетога тражите. Није овде; јер устаде, као што је рекао. Ходите и видите место где је лежао Господ. Сад идите брзо и кажите ученицима његовим да је устао из мртвих. И гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видети. Ето, ја вам казах. И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом, потекоше да јаве ученицима његовим. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, гле, срете их Исус и рече: Здраво! А оне приступивши, ухватише се за ноге његове и поклонише му се. Тада им рече Исус: Не бојте се! Идите и јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видети―358. 227. Колико је дана после свог васкрсења остао Христос Спаситељ на земљи? Христос Спаситељ је после свог васкрсења остао на земљи четрдесет дана, и за то време се јављао ученицима много пута359. О јављању Христовом ученицима после васкрсења у Делима апостолским се каже: „Овима (ученицима) се по страдању своме (Он) показа жив многим истинитим знацима; јавља им се четрдесет дана и говораше им о царству Божјем―360. А св. апостол Павле, описујући васкрсење и јављања Христова ученицима, каже: „Потом га (Христа) видеше у исти мах више од пет стотина браће, од којих већина живи и сад, а неки и помреше; а за тим се јави Јакову, па онда свима апостолима; а после свију јави се и мени―361. 228. Шта нам други апостоли говоре о Христовом васкрсењу? – У Делима апостолским св. апостол Петар говори: „Бог отаца наших подиже Исуса ... И ми смо
357 358 359 360 361
1. Кор. 15, 4. Мат. 28, 1-10. Мат. гл. 28; Мк. гл. 16: Лук. гл. 24; Јов. гл. 20-21. Дап. 1, 3. 1. Кор. 15, 6-8.
51
сведоци овога―362. А св. апостол Јован пише: „Што чусмо, што видесмо очима својим, што расмотрисмо и руке наше опипаше ... то сведочимо и јављамо вам―363. 229. Какав значај има Христово васкрсење у делу људског спасења? – Значај Христовог васкрсења је у томе што је Господ својим васкрсењем и вазнесењем завршио дело спасења рода људскога, одневши победу над смрћу, грехом и сотоном. Зато је Ускрс највећи празник у православној цркви. Дело нашег спасења започео је Христос Спаситељ вршењем своје учитељске и пророчке службе, тј. саопштавањем људима своје спасоносне науке, а такође и својим животом и радом; наставио је то дело вршењем своје првосвештеничке службе, тј. страдањем и смрћу, приношењем себе на жртву за грехе света, искупљењем, и, најзад, завршио је Господ ово дело спасења својом победом над смрћу, грехом и силом пакленом, својим чудесима, а нарочито васкрсењем и вазнесењем, тј. вршењем своје царске службе. 230. Шта је Господ Исус Христос потврдио својим васкрсењем? – Својим васкрсењем, као и својим чудима за живота свог, Христос Спаситељ је показао своју неограничену моћ у природи и власт над смрћу и силама пакла364; доказао је да је он Бог и Спаситељ, и потврдио своје божанско посланство и истинитост своје науке. 231. Од каквог је значаја васкрсење Христово за наше будуће васкрсење? – Васкрсење Христово је залог нашег васкрсења. „Као што је смрт првог човека почетак смртности свега рода људског, тако је васкрсење Спаситељево почетак васкрсења свих људи―365. – Христос Спаситељ каже: „Ја сам васкрсење и живот; ко у мене верује, ако и умре, живеће―366 ... „И ја ћу га васкрснути у последњи дан―367. Св. апостол Павле пише: „Ако Христос не уста, онда је узалуд проповедање наше, узалуд и вера наша ... И ако се само у овом животу уздамо у Христа, јаднији смо од свих људи. Али Христос уста из мртвих ... Тако ће и у Христу сви оживети. Али сваки у свом реду: прво Христос, а по том они који вероваше Христу, о његову доласку―368. 232. Шта значе у овом члану Символа вере речи „по писму“? – Ове речи значе да је Господ васкрсао из мртвих као што је било предсказано у Светом писму Старог завета; а ту је било предсказано не само страдање Христово него и његово васкрсење369. 233. Кад празнујемо Васкрсење Христово? – Васкрсење Христово – Ускрс – ми празнујемо у недељу. Ово је покретан празник и не долази сваке године у исто време; нарочитим рачунањем одређује се дан његовог празновања. Али у богослужењу, у црквеним песмама, ми прослављамо овај велики догађај сваке недеље у току године (изузев недеље Свете Тројице). 234. Како гласи ускршњи тропар? – Христос васкрсе из мртвих, смрћу уништив смрт, И оним у гробовима живот даровав―.
362 363 364 365 366 367 368 369
Дап. 5, 30-32. 1. Јов. 1, 1-3. Прот. С. Веселиновић, Догм. II. § 19. Др. Јустин Поповић и В. Х. Арсић, Катихизис, 38. Јов. 11, 25. Јов. 6, 40. 1. Кор. 15, 14-23. Пс. 16, 10, Ос. 6, 2; 1. Кор. 15, 4.
52
ШЕСТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ВАЗНЕСЕЊУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА 235. Како гласи шести члан Символа вере? – Шести члан Символа вере гласи: „И у з н е о с е н а н е б е с а и с е д и с д е с н е с т р а н е О ц у―. 236. Кад се Христос Спаситељ узнео на небо? – Христос Спаситељ се узнео на небо у четрдесети дан по свом васкрсењу. 237. Како се описује вазнесење Господње у светом Јеванђељу и у Делима апостолским? – „Тада их (апостоле) изведе Христос до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо―370 ... „А кад гледаху на небо док он иђаше горе, гле, два човека стадоше пред њих у белим хаљинама. Они рекоше: Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо, тако ће (опет) доћи као што га видесте да иде на небо―371. 238. Какав значај има Христово вазнесење у делу људског спасења? – Васкрсењем Христовим људска природа, у личности Христовој, надвладала је смрт као последицу греха; а у вазнесењу његовом та људска природа се враћа првобитном блаженству у заједници с Богом. 239. Шта разумемо под „небом“? – Разумемо духовни, невидљиви свет372. То је царство духовно, натприродни, Божји свет, свет савршенства и блаженства, с Богом и у Богу, далеко изнад свега земаљског и ниског. 240. Шта значе у овом члану Символа речи: „И седи с десне стране Оцу“? – Ове речи значе: 1) да Господ Исус Христос има подједнако са Оцем достојанство и власт над свим што је на небу и на земљи; 2) да је он наша заштита пред Оцем, и спасење свију који кроз њега долазе Богу, и 3) да је он, по вољи Бога Оца, заиста Цар небески коме је дата власт старања о свету. 241. Којим речима, пре свог вазнесења, Христос Спаситељ објављује своје божанско достојанство и власт на небу и на земљи, као и старање за наше спасење? – Господ је то објавио и потврдио ученицима овим речима: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света―373. 242. Кад празнујемо вазнесење Господње? – Вазнесење Господње празнујемо у четрдесети дан по Васкрсу. – Овај се празник назива код нас још и С п а с о в д а н. СЕДМИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ 243. Како гласи седми члан Символа вере? – Седми члан Символа вере гласи: „И к о ј и ћ е о п е т д о ћ и с а с л а в о м д а с у д и ж и в и м а и м р т в и м а, и њ е г о в о м ц а р с т в у н е ћ е б и т и к р а ј а―. 244. О чему се говори у седмом члану Символа вере? – У седмом члану Символа вере говори се: 1) о другом доласку Христовом; 2) о општем последњем суду, и 3) о вечном царству Христовом.
1. О другом доласку Христовом 245. Шта нам Свето писмо говори о другом доласку Христовом? – Свето писмо нам потврђује да ће Господ опет доћи на земљу374, и да ће доћи с великом силом 370 371 372 373 374
Лук. 24, 50-51. Дап. 1, 10-11. Види питања и одг. 77-78. Мат. 28, 18-20. Дап. 1, 11.
53
и славом, да суди свету: „Доћи ће Син човечји у слави Оца свога, с анђелима својим, и тада ће вратити свакоме по делима његовим―375. Пре свог страдања Господ говори својим ученицима: „Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама―376 ... „Да се не плаши срце ваше! Верујте у Бога и у мене верујте ... Опет ћу доћи и узећу вас к себи, да и ви будете где сам ја― 377. 246. Зашто ће Господ Исус Христос доћи по други пут на земљу? – Господ ће по други пут доћи да коначно победи зло и сотону, и да изврши општи, последњи суд над светом. – „Гле, иде Господ с хиљадама светих анђели својих, да суди свима―378. 247. Какав ће бити други долазак Христов? – Други долазак Христов разликоваће се од првога. Први пут он је дошао у великој понижености, а други пут ће доћи у свој божанској слави својој, „у слави Оца свог, с анђелима светим― 379; његов глас ће чути не само они који буду живи на земљи, него и сви мртви, јер ће сви васкрснути и сви изићи пред Цара небеског на суд380. „Сунце ће помрчати, а месец своју светлост изгубити, звезде ће с неба пасти и силе небеске покренуће се. И тада ће се показати знак Сина човечјег381 на небу; и п р о п л а к а ћ е с в и н а р о д и н а з е м љ и; и у г л е д а ћ е С и н а ч о в е ч ј е г г д е и д е н а о б л а ц и м а н е б е с к и м с а с и л о м и с л а в о м в е л и к о м―382. 248. Кад ће бити други долазак Христов? – Време другог доласка Христовог не зна се. – „Тај дан и час нико не зна, ни анђели небески, него само Отац мој― 383 – говори нам Христос Спаситељ. Други долазак Христов биће изненадан: „Доћи ће дан Господњи као крадљивац ноћу―384 ... „Као што муња сева од истока до запада, такав ће бити долазак Сина човечјег―385. 249. Да ли се у Светом писму указује на неке знаке по којима се може донекле одредити време другог доласка Христовог? – У Светом писму се указује на неке појаве које ће претходити другом доласку Христовом 386, и то: 1) да ће се Јеванђеље проповедати свима народима; 2) да ће ослабити вера и љубав међу људима; 3) да ће ојачати зло и да ће се умножити неправда и безакоње; 4) да ће на људе наићи велике невоље и помори, и да ће бити великих ратова и необичних појава у природи, и 5) да ће се појавити лажни пророци као и Антихрист, који ће се старати да уништи веру и цркву Христову, али ће га Господ „убити дахом уста својих и уништити појавом свога доласка―387. 250. Шта нам св. апостол Павле говори о знацима пред други долазак Господњи? – Св. апостол Павле каже: »Али ово знај, да ће у последње дане настати тешка времена: људи ће бити саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, безбожни, без љубави, непримирљиви, опадачи, разуздани, бесни, не доброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за
375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387
Мат. 16, 27. Јов. 14, 18. Јов. 14, 1-3. Јуд. 14-15. Мк. 8, 38. Јов. 5, 28-29. Знак Сина човечјег – крст. Мат. 24, 29-30. Мат. 24, 36. 1. Сол. 5, 2; 2. Петр. 3, 10. Мат. 24, 27. Мат. 24, 3-15; 2. Сол. 2, 3-9; Открив. 2, 10. 2. Сол. 2, 8.
54
сласти него за Бога, који имају обличје побожности, али силе су се њезине одрекли; – и ових се клони―388. 251. Како треба човек да живи и да уређује свој живот, пошто не зна дан доласка Христовог? – Сам Господ нас опомиње да будемо свакога часа спремни за његов долазак: „Бдите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш―389. 252. Шта значи бити спреман за други долазак Христов? – Бити спреман за други долазак Христов значи: а) бити увек чврст и постојан у вери; б) чувати се од греха, и в) вршити заповести Божје, – и тако бити спреман свакога часа изићи пред Највишег судију, Господа, и дати одговора за сва своја дела, речи и помисли. 253. Којом причом нас учи Господ да живимо у очекивању његовог доласка и да будемо увек спремни да га дочекамо? – Овоме нас учи Господ причом о м у д р и м и л у д и м д е в о ј к а м а390. 254. Којом нас још причом учи и упућује Господ да будемо спремни за његов долазак? – Господ нас учи овоме и причом о с л у г а м а к о ј и ч е к а ј у г о с п о д а р а с в о г. – „Нека буду бедра ваша запрегнута и свеће запаљене – говори Господ; а ви као људи који чекају господара свога кад ће се вратити са свадбе, да му, када дође и куцне, одмах отворе. Благо оним слугама које господар, када дође, нађе будне... И ви, дакле, будите готови, јер у који час не мислите, доћи ће Син човечји―391.
2. О суду Божјем 255. Шта значи суд Божји? – Суд Божји значи остваривање вечне божанске правде на нама према нашим моралним заслугама и кривицама. „Дело спасења људи врши Бог уз слободно учешће самих људи вером и добрим делима. Али свему овоме Бог је поставио границу: та граница настаје за сваког човека са завршетком његовог земаљског живота, а за цело човечанство по истеку одређеног периода постојања света. По завршетку једног и другог периода Бог се појављује не више као Спаситељ, него као Судија – за сваког човека и за све човечанство... Бог као најсавршеније биће и узрочник света, као апсолутни разум и добро, има да се јави као победилац над злом, које омета да слободна створења узму учешћа у његовоме блаженом животу―392. 256. Да ли је сваки човек одговоран пред Богом за своја дела и поступке? – Сваки човек је одговоран пред Богом за своја дела и поступке, пошто је човек створен Богом по слици и прилици Божјој, а као биће са слободном вољом. 257. Кад се човек награђује или кажњава за своја дела? – Казна и награда човеку за дела његова долазе још и за живота његовог, а неизоставно после смрти, као природна последица кршења моралног закона; коначна казна и награда долазе на Страшном суду, на коме ће праведни и неумитни Судија грешницима доделити вечне муке, а праведницима живот вечни у царству свом (Мат. 25, 46). 258. Какав је суд Божји? – Суд Божји је двојак: а) П о с е б а н с у д Божји, одмах после смрти, и б) О п ш т и и л и п о с л е д њ и (Ст р а ш н и) с у д, који ће бити на свршетку света, при другом доласку Христовом.
а) О посебном суду Божјем 388 389 390 391 392
2. Тим. 3, 1-5. Мат. 24, 42. Мат, 25, 1-13. Лук. 12, 35-40. Н. Покровскй, Курсъ Правосл. Догм. 130-131.
55
259. Кад наступа за човека посебан суд Божји? – Посебан суд наступа одмах после смрти393: тада се душа одваја од тела и иде пред посебни суд Божји. – „Одређено је људима једном умрети, а потом суд―394. – О овоме нам говори и Христос Спаситељ у причи о богаташу и Лазару395. 260. Да ли је посебан суд коначан, и да ли људи добијају потпуну награду или казну одмах после овог суда? – Посебан суд није коначан, и не доноси човеку потпуну награду или казну, него га ставља само у привремено стање до дана када ће Господ при свом другом доласку судити свима. – „Јер коначно стање блаженства или мучења долази по општем васкрсењу, кад се душа сједини с телом у којем је живела―396.
б) О општем последњем суду 261. Кад ће бити општи, последњи суд Божји? – Општи последњи суд Божји биће при другом доласку Христовом. 262. Ко ће судити свету на општем, последњем суду? На општем последњем суду судиће Господ Исус Христос. – „Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину―397. 263. Шта нам Свето писмо говори о општем последњем суду? – У Св. писму се каже: „Гле, иде Господ с хиљадама светих анђела својих, да суди свима― 398 ... „Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки што је који у телу учинио, или добро или зло―399 ... „А одмах после невоље тих дана сунце ће се помрачити... и силе небеске задрхтаће. И тада ће се показати знак Сина човечјег на небу, и проплакаће сва племена на земљи; и угледаће Сина човечјег где иде на облацима небеским са силом и славом великом... И сабраће се пред њим сви народи―400. 264. Како се зове овај Божји суд? – Овај Божји суд зове се: о п ш т и, п о с л е д њ и и л и с т р а ш н и с у д. О п ш т и м назива се овај суд Божји, јер ће обухватити све људе без изузетка: добре и зле, живе и мртве; п о с л е д њ и м се назива овај суд, „јер ће се на њему коначно и неизмењиво решити судба свакога човека за сву вечност―401, и с т р а ш н и м, јер се пред Богом ништа неће моћи сакрити те ће суд бити строг и за грешнике страшан. 265. Шта ће непосредно претходити општем суду? Општем суду ће претходити васкрсење мртвих. – „Иде час у који ће сви који су у гробовима, чути глас Сина Божјега и изићи ће који су чинили добро, у васкрсење живота, а који су чинили зло, у васкрсење суда―402 ... „Јер ће сам Господ на заповест, кад се заори глас арханђелов и затруби труба Божја, сићи с неба, и који су умрли у Христу васкрснуће најпре; за тим ми живи, који смо остали, бићемо заједно с њима узети у облаке у сусрет Господу―403. 266. Шта ће Господ судити на општем последњем суду? – На општем последњем суду Господ ће судити сва дела људска, речи мисли и жеље. – „Тада ће 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403
Правосл. исп. 86-88. Јевр. 9, 27. Лук. 16, 19-31. – Види питање 185. Посл. ист. патр. чл. 18. Јов. 5. 22. Јуд. 14-15. 2. Кор. 5, 10. Мат 24, 29-31; 25, 32. Прот. С. Теодоровић, правосл. догм., 173. Јов 5, 28-29. 1. Сол. 4, 16-17.
56
вратити свакоме по делима његовим―404 ... „За сваку реч коју кажу људи, одговараће за њу на дан суда―405 ... „Господ ће изнети на видело што је сакривено у тами и открити намере срдачне―406. 267. Како се у светом Јеванђељу по Матеју приказује Страшни суд Божји? – У светом Јеванђељу се описује овако: „А кад Син човечји дође у слави својој, и сви анђели с њиме, онда ће сести на престо славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других ... Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: Ходите, благословени Оца мога, наследите царство које вам је приправљено од постања света! Јер огладнех, и дадосте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; стран бејах, и примисте ме; го, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. Тада ће му одговорити праведници: Господе, када те видесмо гладна, и нахранисмо? или жедна, и напојисмо? Кад ли те видесмо страна, и примисмо? или гола, и оденусмо? И када те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к теби? И цар ће одговорити и рећи им: Заиста кажем вам: Све што учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. Тада ће рећи и онима што му стоје с леве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вечни, приправљени ђаволу и анђелима његовим! Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; стран бејах, и не примисте ме; го, и не оденусте ме; болан и у тамници, и не обиђосте ме. Тада ће му и они одговорити: Господе, када те видесмо гладна или жедна, или страна или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо те? – И он ће им одговорити: Заиста, кажем вам: Кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. ... И отићи ће ови у муку вечну, а праведници у живот вечни―407. 268. Шта се у светом Јеванђељу још говори о Страшном суду Божјем? – У светом Јеванђељу се, поред осталог, каже: „Као што се кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити и на крају овога света: послаће Син човечји анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба―408 ... „Изгнаће се у таму најкрајњу―409 ...―Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свога―410... „Што око не виде и ухо не чу, и у срце човеку не дође, то угогови Бог онима који га љубе―411.
3. О вечноме царству Христовом 269. Шта је царство Божје? – Царство Божје је, прво, сав Богом створени свет (природно царство Божје); друго, Црква Христова, сви који у њега верују (Царство благодати, које је он основао), и, треће, сви свети који су на небу (Царство славе Божје, вечно царство Христово)412. 270. Шта се у Светом писму говори о природном царству Божјем, о неограниченој власти Божјој у свету? – О овоме се у Светом писму каже: »Господ на
404 405 406 407 408 409 410 411 412
Мат. 16, 27. Мат. 12, 36. 1. Кор. 4, 5. Мат. 25, 31-46. Мат. 13, 40-42. Мат. 8, 12. Мат. 13, 43. 1. Кор. 2, 9. Митроп. Филар. Катих. 52.
57
небесима постави престо свој, и царство његово влада над свим― 413 ... „Царство је његово царство вечно―414 ... „Небо је мени престо, а земља подножје ногама мојима – говори Господ―415 ... „Твоје је, Господе, величанство и сила и слава, и вечност и част, и све што је на небу и на земљи―416. 271. Какво је царство Божје, које је кроз Цркву своју основао Господ Исус Христос? – Христос Спаситељ је основао царство победе над грехом и злом, царство у коме потпуно влада Бог, и у коме је све потчињено светој вољи његовој; оно је царство духовно и царство истине и врлине, правде и љубави, мира и радости417; како у њему дејствује благодат Божја која очишћује и препорођује људе за нови духовни живот, то се оно и зове Ц а р с т в о б л а г о д а т и. На ово Царство благодати односе се речи Христа Спаситеља: „Покајте се, јер се приближи царство небеско―418 ... „Ако ја помоћу Духа Божјег изгоним демоне, онда је већ дошло к вама царство Божје. Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога?―419 ... „А кад га фарисеји упиташе када ће доћи царство Божје, одговори им и рече: Царство Божје неће доћи тако да ће се то видети; нити ће се казати: ево га овде, или онде је; јер гле, царство је Божје унутра у вама―420 ... „Царство моје није од овога света―421. 272. Зашто Христос Спаситељ каже да царство његово „није од овога света“? – Господ ово говори стога што је појавом зла и греха у свету настало удаљавање и отпадништво од Бога; а како Христос Спаситељ оснива право царство Божје, које је против греха и зла, то оно и није „од овог света―, уколико је свет под утицајем греха и зла, и чини „царство кнеза овога света―. 273. Кад ће настати вечно царство Христово? – Оно ће настати после другог доласка Христовог и општег последњег суда. – „И цароваће у дому Јаковљеву вечно, и царству његову неће бити краја―422. 274. Шта каже св. апостол Павле о благодатном и вечном царству Христовом? – Св. апостол Павле, поред осталог, каже: „Јер њему ваља царовати „док не положи све непријатеље под ноге своје―. Као последњи непријатељ уништиће се смрт... А кад му се све покори (осим онога који му је покорио све), онда ће се и сам Син покорити ономе који му је све покорио, да буде Бог све у свему― 423. ОСМИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О БОГУ ДУХУ СВЕТОМЕ 275. Како гласи осми члан Символа вере? – Осми члан Символа вере гласи: (Верујем) „И у Д у х а С в е т о г а, Г о с п о д а, ж и в о т в о р н о г а, к о ј и о д О ц а и з л а з и, и с а О ц е м и С и н о м з а ј е д н о с е п о ш т у ј е и с л а в и; к о ј и ј е г о в о р и о к р о з п р о р о к е―. 276. О коме се говори у осмом члану Символа вере? – У осмом члану Символа вере говори се о Богу Духу Светом. 277. Ко је Дух Свети? – Дух Свети је треће лице Свете Тројице. 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423
Пс. 103, 19. Дан. 4, 3. Дап. 7, 49. 1. Днев. 29, 11. Др. Д. Стефановић, Јеванђелије по Матеју, 16. Мат. 4, 17. Мат. 12, 28-29. Лука 17, 20-21. Јов. 18, 36. Лука 1, 33. 1. Кор. 15, 25-28.
58
278. Зашто се Дух Свети назива Господом? – Дух Свети се назива Господом зато што је он истинити Бог, раван Богу Оцу и Богу Сину. „Јер је троје што сведочи на небу: Отац Реч (Син) и Свети Дух; и ово је троје једно―424. 279. Зашто се Дух Свети назива животворним? – Дух Свети назива се животворним зато што он даје живот свима створењима, а особито духовни живот хришћанима425. 280. Шта значе речи у овом члану Символа вере: „Који од Оца излази“? – Ове речи указују на лично својство Светога Духа: да он превечно излази од Оца. 281. Шта каже Христос Спаситељ о исхођењу Духа Светога од Оца? – Христос Спаситељ каже: „А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, он ће сведочити за мене―426. 282. Шта значе речи: „Са Оцем и Сином заједно се поштује и слави“? – Ове речи значе да је Дух Свети раван Богу Оцу и Богу Сину, и да му припада исто поклоњење, част и слава као и првом и другом лицу Свете Тројице. Христос Спаситељ упућује свете апостоле на проповед речима „Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа― 427. 283. Зашто се у овом члану Символа вере каже: „Који је говорио кроз пророке“? – Овим речима се указује на то да је Дух Свети саопштавао Божје откривење, вољу Божју, пророцима и избраницима Божјим, као и апостолима, и да они нису говорили нити писали сами од себе, по свом знању, него по упутству, по руководству и надахнућу Светога Духа. „Свето писмо Старог и Новог завета је учење Светога Духа―428. – Јер никада – каже св. апостол Петар – пророштво не би од човечије воље, него научени од Светога Духа говорише свети Божји људи―429. А св. апостол Павле вели: „Ми говоримо премудрост Божју, у тајности сакривену коју одреди Бог пре света за славу нашу; коју ниједан од кнезова века овог не позна ... а нама је Бог откри Духом својим―430. 284. Какво је обећање о Светоме Духу дао Господ Исус Христос светим апостолима пре свог страдања? – Пре свог страдања Господ је обећао светим апостолима да ће им послати Духа Светога. – „Ја ћу умолити Оца – рекао је Господ – и даће вам другог Утешитеља да буде с вама увек: Духа истине, кога свет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер, у вама стоји и у вама ће бити ... А када дође Утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, он ће сведочити за мене ... Он ће вас упутити на сваку истину― 431 ... „Примићете силу кад сиђе Дух Свети на вас―432. 285. Кад је сишао Дух Свети на апостоле? – Дух Свети сишао је на апостоле у педесети дан после Христовог васкрсења. У Делима апостолским се описује: „А кад се наврши педесети дан, беху заједно сви апостоли једнодушно. И уједанпут наста хука с неба, као дување силнога ветра, и напуни сву кућу где сеђаху; и показаше им се раздељени језици као огњени, и седе на
424 425 426 427 428 429 430 431 432
1. Јов. 5, 7. Митроп. Филарет, Кат. 55. Јов. 15, 26. Мат 28, 19. Правосл. испов. 102. 2. Петр. 1, 21. 1. Кор. 2, 7-8, 10. Јов. 14, 16-17; 15, 26; 16, 13. Дап. 1, 8.
59
свакога од њих по један. И напунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да говоре―433. 286. Који празник празнујемо у спомен силаска Светога Духа на апостоле? – У спомен овог догађаја празнујемо Д у х о в е, у педесети дан после Ускрса. 287. Да ли су и други, сем светих апостола, примили и примају Духа Светога? – Духа Светога невидљиво добија сваки хришћанин као члан Цркве Христове, а по заслугама Христа Спаситеља. Св. апостол Павле пише: „Зар не знате да сте храм Божји и да Дух Божји живи у 434 вама?― 288. Како хришћани добијају Духа Светога? – Хришћани добијају Духа Светога кроз свете тајне и молитву435. „Кад, дакле, ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће пре Отац небески дати Духа Светога онима који ишту у њега―436. 289. Зашто је потребно присуство Духа Светога у нама? – Присуство Духа Светога нам је потребно стога што помоћу њега и његовим деловањем, благодаћу његовом, ми усвајамо велико дело искупљења Христовог, препорођујемо се у нови духовни живот и постижемо спасење. 290. Шта је благодат Божја? – Благодат Божја је сила Божја, помоћ његова, коју Бог даје вернима ради њиховог освећења, моралног усавршавања и спасења437. 291. Зашто се Дух Свети назива просветитељем и утешитељем? – Он се назива просветитељем и утешитељем зато што благодаћу Божјом он очишћује човека од греха, освећује га и препорођује га у нови духовни живот, а исто тако учи, крепи и теши. Св. апостол Павле пише: „Он (Бог) нас спасе бањом поновног рођења и обновљењем Духа Светога, кога изли на нас обилно кроз Исуса Христа, Спаситеља нашега―438. 292. На који се начин Дух Свети пројављује у човеку? – Дух Свети се пројављује у човеку кроз благодатне дарове, а који су, по речима пророка Исаије: 1) мудрост, 2) разум, 3) савет, 4) снага, 5) знање, 6) побожност и 7) страх Божји439. Дар м у д р о с т и даје се човеку за постигнуће моралног циља; дар р а з у м а – за разумевање Божје воље и истина Божјег откривења; дар с а в е т а – да човек може другога поучити у истини и добру, и тако допринети божанској слави; с н а г а – чврстина духа и храброст да би човек могао савладати искушење и зло и живети по вољи Божјој; з н а њ е – да човек познаје вољу Божју и закон његов; п о б о ж н о с т с а п р а в е д н о ш ћ у – виши степен духовности који се изражава у честој молитви и добрим делима, и с т р а х Б о ж ј и – страхопоштовање пред Богом и бојазан од преступања заповести његових440. „Почетак мудрости је страх Божји―441 ... „Бојте се Господа, сви свети његови, јер који се њега боје, њима нема оскудице―442. 293. Који су плодови дарова Духа Светога? – Плодови дарова Духа Светога, по речима св. апостола Павла, јесу: 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442
Дап. 2, 1-4. 1. Кор. 3, 16. Митр. Филарет, Катих. 58. Лук. 11, 13. Е. Макар. Догм. 11, 191-192. Тит. 3, 5-6. Ис. 11, 2. Правосл. Исп. 103-111. Приче Сол. 1, 7. Пс. 34, 9.
60
1) љубав, 2) радост, 3) мир, 4) трпељивост, 5) доброта, 6) милосрђе, 7) вера, 8) кротост, 9) уздржљивост443. 294. Којом се молитвом редовно молимо Светоме Духу? – Ми се редовно молимо Светоме Духу молитвом Ц а р е н е б е с к и (Царју небесниј): Небески Царе, Утешитељу, Душе истине, Који си свуда и све испуњаваш, Ризницо добара, Животодавче, Дођи и усели се у нас, И очисти нас Од свакога греха, И спаси, Благи, Душе наше! ДЕВЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ЦРКВИ ХРИСТОВОЈ 295. Како гласи девети члан Символа вере? – Девети члан Символа вере гласи: (Верујем) „И у ј е д н у, с в е т у, с а б о р н у и а п о с т о л с к у ц р к в у―. 296. О чему се говори у овом члану Символа вере? – У деветом члану Символа вере говори се о Цркви Христовој.
1. О Цркви уопште 297. Шта је Црква Христова? – Црква Христова је Богом установљена заједница људи који верују у Христа, а који су сједињени међу собом једном православном вером, једним Христовим учењем, црквеном јерархијом и тајнама―444. 298. Шта се још назива црквом? – Црквом се назива и храм у који се хришћани скупљају на богослужење. 299. Ко је основао Цркву Христову? – Цркву Христову је основао Господ Исус Христос, због чега се она зове Христова или хришћанска црква. – „Ви сте Божја њива, Божја грађевина – пише св. апостол Павле... другога темеља нико не може поставити осим онога који је постављен, а то је Исус Христос― 445. А сам Христос Спаситељ је рекао: „Сазидаћу Цркву своју, и врата паклена неће је надвладати―446. 300. С каквим је циљем Господ основао Цркву? – Господ је основао Цркву са циљем: 1) да она чува неповређено његово учење вере, да га тумачи и шири у свету; 2) да освећује људе божанском благодаћу кроз свете тајне, и 3) да их руководи на путу спасења. Син Божји, оваплотивши се, извршио је наше спасење. Али је потребно да то велико дело спасења ми сами усвојимо и да оно постане нашом својином... Зато је Христос Спаситељ, прво, основао на земљи своје благодатно царство, Цркву своју, као живо оруђе кроз које се остварује наше спасење; друго, даје нам у Цркви и кроз Цркву
443 444 445 446
Гал. 5, 22-23. Митроп. Филарет, Правосл. катих. 58. 1. Кор. 3, 9, 11. Мат. 16, 18.
61
благодат Духа Светога, као силу која нас освећује, и, треће, установио је у Цркви свете тајне, као средства кроз која нам се даје благодат Св. Духа―447. 301. Да ли је Христос Спаситељ и после свог вазнесења стварно присутан у Цркви својој? – Христос Спаситељ је и после свог вазнесења стварно присутан у Цркви својој. – „И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света― – говори Господ448. А св. апостол Павле пише: „Зато он и може увек спасти оне који кроза њ долазе к Богу, јер свагда живи―449. 302. Ко је глава Цркве Христове? – Глава Цркве Христове је Господ Исус Христос. „Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе ... све покори под ноге његове, и њега даде за главу Цркви, над свима; она је тело његово, пунина Онога који све испуњава у свему―450 ... „Он је глава телу, Цркви, (јер) Он је почетак, првенац из мртвих, да буде он у свему први―451. 303. Чиме се људи спасавају у Цркви Христовој? – Људи се спасавају у Цркви Христовој вером и делима, а помоћу благодати Божје, коју добијају кроз свете тајне и молитве Цркве; благодат Божја „невидљиво дејствује у Цркви и оживљава је―452. 304. Ко испуњава Цркву истином и благодаћу Божјом? – Цркву Христову испуњавају истином и благодаћу Христос Спаситељ, који је „пун благодати и истине―453, и као глава Цркве увек присутан у њој, и Дух Свети, „који увек јесте и биће у Цркви, који поставља пастире њене454 и дејствује кроз њих на све хришћане―455. 305. Ко су чланови Христове Цркве? – Чланови Цркве Христове су сви они који су сједињени једном истом вером и надом у Господа, и везани истим Божјим законом љубави, а који су освећени светим тајнама и налазе се под управом законите јерархије. 306. Какав је однос између Христа Спаситеља и чланова Цркве његове? – О овоме св. апостол Павле говори хришћанима: „Ви сте тело Христово, а појединачно – делови―456. – Отуда болове и жалости једнога дела тела осећају сви делови, исто тако као и радости његове. 307. Како се зову чланови Цркве Христове? – Они се зову хришћани. 308. Јесу ли чланови Цркве Христове само живи хришћани? – Чланови Цркве Христове су не само живи хришћани него и они који су преминули у правој вери и покајању: сви чине једну Цркву која је у исто време и на земљи и на небу. „Бог није Бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи―457. 309. Према томе, каква је Црква Христова? – Црква Христова је з е м а љ с к а или в и д љ и в а – која се састоји из живих хришћана, и н е б е с к а или н е в и д љ и в а – коју представљају светитељи458 и праведници; али је ипак то једна Црква, једно духовно тело коме је глава Господ Исус Христос.
2. О земаљској и небеској Цркви Христовој 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458
Е. Макарий, Правосл. догм. II, 140, 144. Мат. 28, 20. Јевр. 7, 25. Еф. 1, 17, 22-23. Кол. 1, 18. Митроп. Филарет. Катих. 59. Јов. 1, 14. – „Јер од његова изобиља сви примисмо, и то благодат за благодат― (Јов. 1, 16). Дaп. 20, 28; 2, 4. Митр. Филарет, Кат. 59. 1. Кор. 12, 27. Лук. 20, 38. М. Филарет, Катих. 59.
62
310. Шта каже св. апостол Павле о јединству земаљске и небеске Цркве? – Св. апостол Павле каже: „Приступили сте Сионској гори и граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, миријадама анђела, свечаном збору и Цркви првенаца (првих од светитеља) који су написани на небу, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника, и Исусу, посреднику Новога завета―459. 311. У чему се показује узајамност и међусобно општење земаљске и небеске Цркве Христове? – Ова се узајамност показује у м о л и т в и, и то: а) Земаљска Црква, узносећи молитве Богу, обраћа се у исто време светитељима, као својим заступницима пред Богом, за молитвену помоћ, – што називамо п о ш т о в а њ е и п р и з и в а њ е с в е т и т е љ а, и б) Земаљска Црква се моли за своје умрле чланове (мо л и т в а з а у м р л е460).
а) О поштовању и призивању светитеља 312. Како се Црква односи према светитељима? – Црква поштује светитеље као Божје угоднике и блиске Богу, и обраћа им се у молитви, призивајући их да се заузимају за нас пред Богом461. 313. Да ли поштовањем и призивањем светитеља ми умањујемо славу Божју? – Поштовањем и призивањем светитеља ми не умањујемо славу Божју, јер прво, ми поштујемо светитеље не као Бога, него као бића која су блиска Богу, и у светитељима ми поштујемо силу и благодат Божју, која се у њима показала; славу и част узносимо једино Богу; а друго, ми призивамо светитеље не као такве који би нам могли помоћи сопственом силом, него као прослављене пред Богом људе који би нам измолили од Бога помоћ и милост његову462. 314. На чему је основано учење Цркве о призивању светитеља? – Ово учење је основано на Светом писму и Светом предању. 315. Шта нам говори Свето писмо о значају молитава светитеља за нас? – У I књизи Мојсијевој описује се како Господ наређује Авимелеху да се моли Авраму, говорећи: „Пророк је, и молиће се за те, те ћеш остати жив―463. На другом месту, Израиљци преклињу пророка Самуила да се за њих моли Господу, да их избави од непријатеља, и каже се: „И завапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ―464. У Новом завету св. апостол Јаков опомиње: „Много може помоћи снажна молитва праведнога―465. А св. апостол и јеванђелист Јован пише у Откривењу: „И видех седам анђела који стоје пред Богом... И дође други анђео и стаде пред жртвеником држећи златну кадионицу; и беше му дано много тамјана да даде молитвама свих светих на жртвеник златни пред престолом. И дим од кађења за молитве светих подиже се из руке анђелове пред Бога―466. – Св. апостол Павле такође, поред осталог, говори: „Свагда, у свакој молитви својој, молим се за све вас с радошћу― 467. 316. Којим речима се Црква обраћа светитељима, призивајући их у молитви? – Прослављајући у својим богослужебним песмама подвиге и страдања светитеља Божјих, као и њихове хришћанске врлине, Црква им се, поред осталог,
459 460 461 462 463 464 465 466 467
Јевр. 12, 22-24. Прот. С. Теодоровић, Правосл. догм. 162. Правосл. испов. 276-82. Исто, 276-277; 281. 1. књ. Мојс. 20, 7. 1. Сам. 7, 9. Јак. 5, 16. Открив. 8, 2-4. Филип. 1, 4.
63
обично обраћа речима: „Мо л и (или „мо л и т е―) з а н а с г р е ш н е―. – Тако, на пример, на Великом повечерју ми призивамо помоћ светитеља речима: „Пресвета Владичице, Богородице, моли за нас грешне; Свети Јоване, пророче и претечо и крститељу Господа нашег Исуса Христа, моли за нас грешне; Све небеске силе светих анђела и арханђела, молите за нас грешне; Свети славни апостоли, пророци и мученици и сви свети, молите за нас грешне―. 317. Кога од Божјих светитеља ми увек призивамо у молитви? – Ми свакодневно призивамо у молитви светитеља чија се успомена слави тога дана, затим светитеља покровитеља наше породице, своју крсну славу, или, ако служимо у храму, светитеља коме је Храм посвећен, затим светитеља чије име носимо или кога због извесних разлога особито поштујемо, на пример, због указане помоћи и др. Нарочито пак у молитви свагда и најпре призивамо Пресвету Богородицу, нашу највишу заступницу пред престолом Божјим; њој се најчешће обраћамо речима: П р е с в е т а Б о г о р о д и ц е, с п а с и н а с !
б) О молитви за умрле (Спомињање мртвих) 318. Чиме се руководи Црква при вршењу помена и молитве за умрле? – При вршењу помена и молитве за умрле Црква се руководи апостолском заповешћу да се молимо један за другога468, и за све људе469; Црква се тако моли за све своје чланове. А како и они који су умрли нису престали бити члановима Христове Цркве 470, то се она моли и за њих. Јер „било да живимо било да умиремо, Господњи смо―471 ... „Бог није Бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи―472. После смрти тела душа се не може покајати, нити учинити какво било дело да би се избавила од уза паклених473. Али многи умрли грешници „добијају олакшање доброчинствима и милосрђем које за њих чине живи, као и молитвама Цркве за њих, а нарочито Бескрвном жртвом (служењем свете Литургије), коју Црква приноси свакога дана за живе и за умрле, пошто и Христос умре за њих―474. 319. Какву помоћ имају душе од молитава Цркве и од милостиње која се за њих чини? – Душе покојника, који су умрли у вери и у покајању, добијају, молитвама Цркве и делима милосрђа, олакшање у страдањима, па и опроштај грехова. „Душе оних људи који су се покајали, добијају олакшање због бескрајне благости Божје, а по молитвама Цркве и добрим делима која су учињена за умрле―475. „Превелика ће корист бити за душе за које се молимо у време принашања свете и страшне жртве (на св. Литургији)―476. 320. Којим речима нас Свето писмо упућује да се молимо за умрле? – Свето писмо нас упућује овим речима: „Учини молитву за умрле да се од греха очисте―477. „Треба спомињати у молитви не само своје умрле сроднике, него и све православне хришћане. И сами ћемо тамо бити, и оваква молитва биће нам потребна као комадић хлеба гладноме. Запамти да је молитва за умрле баш и моћна тиме што је 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477
Јак. 5, 16; Кол. 1, 9; 1. Сол. 5, 25. 1. Тим. 2, 1. Прот. С. Теодоровић, Правосл. догм. 166. Рим. 14, 8. Лука, 20, 38. Види Пс. 6, 5; 115, 17. Правосл. испов. 89-90. Послан. патр. источ. цркве о правосл. вери, чл. 18. Св. Кирило Јерусалимски, V тајнов. поука, гл. 9. 2. Макав. 12, 46.
64
заједничка, што иде од стране целе Цркве, као од стране целог тела чију благодет морају да осете сви његови чланови (Еп. Теофан Томбовски).
3. Битне особине Цркве Христове 321. Које су битне особине Цркве Христове? – Црква је по природи својој једна, света, васељенска и апостолска; тако су битне особине Цркве Христове: ј е д и н с т в о, с в е т о с т, в а с е љ е н с т в о и а п о с т о л с т в о.
а) Црква је једна 322. У ком смислу се Црква Христова назива једном? – Црква се назива једном у том смислу, „што она представља једно духовно тело, оживљава се једним Духом Божјим, има једног осниваоца и поглавара Христа и једно учење и тајне његове―478. Јединство Цркве Христове је изражено и у молитви Спаситељевој: „Да сви буду једно, као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду― 479. Св. апостол Павле пише: „Молим вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да се владате као што доликује звању у које сте позвани, са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави, старајући се да одржите јединство духа у свези мира; ј е д н о тело и ј е д а н дух, као што сте и позвани у једној нади звања свога; ј е д а н Господ, ј е д н а вера, ј е д н о крштење, ј е д а н Бог и Отац свију, који је над свима и кроза све и у свима нама―480. 323. Да ли се нарушава јединство Цркве тиме што постоје разне самосталне православне цркве? – Постојањем разних самосталних (аутокефалних) православних цркава не нарушава се јединство Цркве. Све православне цркве, и поред свог оделитог спољног уређења, сједињене су међу собом: 1) једном вером, једним учењем, светим тајнама и црквеним канонима; 2) имају једну главу Цркве – Господа Исуса Христа; 3) јављају се као земаљски делови једне Небеске Цркве, и 4) потчињавају се једином васељенском православном епископату, као јединственом носиоцу црквене власти, који изражава своје јединство или кроз васељенске саборе или сагласношћу путем посланица и сл. 324. Које су самосталне (аутокефалне) православне Цркве? – Самосталне православне цркве јесу: 9 патријаршија: Цариградска, Александријска, Јерусалимска, Антиохијска, Московска и сверуска, Српска, Грузинска, Румунска и Бугарска, 4 архиепископије: Атинска (Грчка), Кипарска, Синајска и Албанска, и 2 митрополије Пољска и Чехословачка. 325. Коме припада врховна власт у Цркви Христовој? – Врховна власт у Цркви припада Господу Исусу Христу, који је једини глава Цркве481, а видљиво се ова власт, дејством Светога Духа, остварује у васељенским саборима, за целу Цркву, и архијерејским саборима и синодима482, за поједине православне цркве.
б) Црква је света 478
М. Филарет, Катих. 60. Јов. 17, 21. 480 Еф. 4, 1-6. 481 М. Филар. Катих. 67. 482 Архијерејски сабори, састављени од архијереја појединих православних цркава, јесу највише јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт у тим црквама; синоди су врховна управна и надзорна власт (О васељенским саборима види питање 27). 479
65
326. Зашто је Црква света? – Црква је света, јер је свет оснивалац и глава Цркве, Господ наш Исус Христос, и јер је он њу осветио и освећује је својим искупљењем, учењем, молитвом и тајнама, присуством својим и дејством Духа Светога, који освећује чланове Цркве и сједињује их с Богом. „Христос љуби Цркву и себе предаде за њу, да је освети ... да буде света и без 483 мане― . 327. Да ли се светост Цркве нарушава грешношћу многих њених чланова? – Светост Цркве се не нарушава грешношћу њених чланова; јер они њени чланови који су згрешили и покајали се, очишћују се од грехова покајањем, а они пак, који остају у греху нераскајани, отпадају од ње и престају бити њени чланови, а Црква остаје света. „Уклоните злога између себе― – пише св. апостол Павле484.
в) Црква је васељенска 328. Зашто се Црква назива васељенском? – Црква се назива васељенском, јер није ограничена ни местом, ни временом, ни народом, него има за своје чланове праве хришћане свију места, времена и народа485. „Идите и научите све народе – говори Господ – крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа―486.
г) Црква је апостолска 329. Зашто се Црква Христова назива апостолском? – Црква Христова се назива апостолском, јер су је раширили и утврдили на земљи свети апостоли, и јер она чува непрекидно и непроменљиво ону науку Христову коју су проповедали апостоли 487. „Назидани сте на темељу апостола и пророка, а камен од угла је сам Исус Христос―488. 330. Како се апостолска служба непрекидно наставља у Цркви Христовој? – Апостолска служба се непрекидно наставља у Цркви Христовој кроз апостолске наследнике – црквене пастире, који су, по вољи Господа Исуса Христа, од самих апостола добили и добијају дарове Светога Духа кроз рукоположење у Светој тајни свештенства489. 331. Шта се у светом Јеванђељу говори о власти коју је Господ Исус Христос дао апостолима, а преко н»их и њиховим наследницима? – У светом Јеванђељу се каже: „И приступи Исус и рече им: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света―490 ... „Што год свежете на земљи, биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи. биће раздрешено на небу―491 ... „Којима опростите грехе,
483 484 485 486 487 488 489 490 491
Еф. 5, 25-27. 1. Кор. 5, 13. Митроп. Филарет, Правосл. катих. 65. Мат. 28, 19. М. Филарет, Прав. катих. 66. Еф. 2, 20. М. Филар. Катих. 67. Мат. 28, 18-20. Мат. 18, 18.
66
опростиће им се; којима задржите, задржаће се―492 ... „Који вас прима, мене прима, а који мене прима, прима онога који ме је послао―493. ДЕСЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О СВЕТОЈ ТАЈНИ КРШТЕЊА И О СВЕТИМ ТАЈНАМА УОПШТЕ 332. Како гласи десети члан Символа вере? – Десети члан Символа вере гласи: И с п о в е д а м ј е д н о к р ш т е њ е з а о п р о ш т а ј г р е х а. 333. О чему се говори у овом члану Символа вере? – У овом члану се говори о Светој тајни крштења. 334. Шта су свете тајне? – Свете тајне су свештенорадње кроз које се онима који верују даје под видљивим обликом невидљива благодат Божја. 335. Колико имамо светих тајни? – Имамо седам светих тајни као нарочити облик саопштавања благодати Божје; то су: крштење, миропомазање, исповест, причешће, брак, свештенство и освећење јелеја (уља), „свештање масла―. 336. Зашто се у овом члану Символа вере спомиње само тајна крштења? – У III и IV веку постојала је код понеких сумња о томе да ли се може крштење поновити на једној истој личности, те је донета ова одлука да се крштење не понавља, пошто је то уствари духовно рођење, те је ј е д н о, као и физичко рођење. 337. Шта је крштење? – Крштење је света тајна у којој се онај који верује, кроз троструко погружавање у воду у име Оца и Сина и Светога Духа, очишћава благодаћу Божјом од свакога греха и препорођава у нови, благодатни живот494. ЈЕДАНАЕСТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ 338. Како гласи једанаести члан Символа вере? – Једанаести члан Символа вере гласи: Ч е к а м в а с к р с е њ е м р т в и х. 339. О чему се говори у овом члану Символа вере? – У овом члану се говори о васкрсењу мртвих, које ће бити при другом доласку Христовом. 340. Шта је рекао Христос Спаситељ о васкрсењу мртвих? – Христос Спаситељ је рекао: „Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега, и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда―495. 341. Шта нам још Свето писмо говори о васкрсењу мртвих? – Свето писмо нас, између осталог, учи: „Сам Господ ће, на заповест, кад се заори глас арханђелов и затруби труба Божја, сићи с неба и умрли хришћани васкрснуће прво―496. „Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. Али сваки у свом реду: прво Христос, а потом они који вероваше Христу о његовом доласку―497 ... „А хоћу да знате, браћо, шта ће бити с онима који су умрли, да не жалите као остали који немају наде. Јер ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с њим―498.
492 493 494 495 496 497 498
Јов. 20, 23. Мат. 12, 40. Е. Макарій, Догм. богосл. II, 243. Јов. 5, 28-29. 1. Сол. 4, 16. 1. Кор. 15, 22-23. 1. Сол. 4, 13-14.
67
342. Како учи Црква о васкрсењу мртвих? – Црква учи да ће се „сва тела умрлих сјединити са својим душама, оживеће и постаће духовна и бесмртна― 499, преобразиће се. „Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно... Јер мора ово распадљиво да се обуче у бесмртност―500 ... „То што сејеш неће оживети ако не умре. И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго какво. А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело―501. 343. Шта ће, по учењу Светог писма, бити са људима који се при другом доласку Христовом затекну у животу? – „У оних који се затекну у животу, садашња распадљива тела измениће се у трен ока у нераспадљива и бесмртна―502. „Ево вам казујем тајну― – пише св. апостол Павле: „Нећемо сви помрети, али ћемо се сви изменити, уједанпут, у трен ока, кад затруби последња труба. Јер ће затрубити, и мртви ће устати нераспадљиви, а ми ћемо се изменити―503. 344. Да ли ће се при другом доласку Христовом изменити само људска тела? – При другом доласку Христовом измениће се не само људска тела него и цео видљиви свет, и од распадљивог постаће нераспадљиво504. „Јавиће се ново небо и нова земља―. „Небеса ће с хуком проћи, и елементи ће се од огња распасти, а земља и дела што су на њој изгореће―505 ... „Садашња небеса и земља задржани су том истом речју за огањ и чувају се за дан суда и пропасти безбожних људи― 506 ... „Чекамо, по његовом обећању, ново небо и нову земљу, где правда живи―507. ДВАНАЕСТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ: О БУДУЋЕМ ЖИВОТУ 345. Како гласи дванаести члан Символа вере? – Дванаести члан Символа вере гласи: (Чекам) „И ж и в о т б у д у ћ е г а в е к а. А м и н―. 346. Шта се разуме под „животом будућега века“? – Под животом будућега века разуме се онај вечни живот који ће настати после општег васкрсења мртвих, другог доласка Христовог и последњег суда508. 347. Какав ће бити вечни живот за праведнике? – За праведнике вечни живот ће бити вечно блаженство: „Што око не виде и ухо не чу и у срце људско не дође, то уготови Бог онима који га љубе―509. „Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свога― 510 ... „И они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима. И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни бола неће бити више― 511 ... „Праведници ће починути од трудова својих―512. „Вечни живот значи бити потпуно с Богом, суделовати у његовом вечном животу―. Св. апостол Павле каже: „Сад видимо као кроз стакло, нејасно, а онда ћемо
499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512
М. Филарет, Правосл. Катих. 85. 1. Кор. 15, 44, 53. 1. Кор. 15, 36-38. М. Филарет, Правосл. Катих. 85. 1. Кор. 15, 51-52. М. Филарет, Правосл. катих. 85. 2. Петр. 3, 10. 2. Петр. 3, 7. 2. Петр. 3, 13. Митр. Филарет, Катих. 87. 1. Кор 2, 9. Мат. 13, 43. Открив. 21, 3-4. Откр. 14, 13.
68
лицем к лицу. Сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам сâм познат― 513. У том гледању лицем к лицу и јесте савршено испуњење и засићење душе и радост избраних. – „Доћи ћу и узећу вас к себи― – говори Господ својим ученицима на последњој вечери – „да и ви будете где сам ја―514. 348. Да ли ће блаженство праведника бити подједнако за све? – Блаженство праведника неће бити подједнако, него различито, с обзиром на то какав је ко био на земљи515. „Сваки ће примити плату по труду свом―516. „Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер звезда се од звезде разликује у слави. Тако н васкрсење мртвих―517. 349. Шта очекује, по хришћанском учењу, после Страшнога суда грешнике који се нису покајали? – Њих очекује вечно мучење, услед проклетства и гнева Божјег518: „Изгнаће се у таму најкрајњу, – говори Господ – онде ће бити плач и шкргут зуба―519. „И отићи ће они у муку вечну, а праведници у живот вечни―520. 350. Зашто се Символ вере завршава речју а м и н? – Символ вере се завршава речју а м и н, да бисмо тиме потврдили да верујемо све чему нас Символ вере учи.
V. СЕЋАЈ СЕ ПОСЛЕДЊЕГА ЧАСА СВОГА 351. Шта значи сећати се последњега часа свог? – То значи помишљати: 1) на смрт, 2) на суд Божји, 3) на мучење (као последицу греха) и 4) на царство небеско, вечно521. 352. Којим речима нас Свето писмо упућује на ово? – Свето писмо нас упућује на ово речима: „Сећај се последњега часа свог, и нећеш сагрешити никада―522. 353. Зашто је корисно за човека да помишља на смрт, суд Божји и вечни живот? – Јер само стална помисао на ово „може нас уздржати од греха, упутити на прави, хришћански живот и крепити у невољама―523. 1. О смрти 354. Шта је смрт? – Смрт је раздвајање душе од тела, при чему се тело враћа земљи а душа остаје жива и бесмртна524. „И враћа се прах у земљу, како је и био; а дух се враћа Богу који га је и дао― 525 ... „Не бојте се оних који убијају тело а душе не могу убити―526. 355. Откуда смрт? – Смрт је последица првороднога греха, који је изазвао повреду човекове природе и унео у њу начело разарања527.
513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527
1. Кор. 13, 12. Јов. 14, 3. М. Филарет, Катих. 88. 1. Кор. 3, 8. 1. Кор 15, 41-42. М. Филарет, Катих. 88. Мат. 8, 12. Мат. 25, 41, 46. Правосл. исп. 162. Књ. прем. Ис. с. Сир. 7, 39. М. Филарет, Катих. 89. Макарій, Догм. II, 399. Књ. проп. 12, 7. Мат. 10, 28. Е. Макарій, Правосл. догм., II, 399.
69
356. Зашто нико не може избећи смрт? – Нико не може избећи смрт стога што је грех, путем природног рађања, прешао са првих људи на њихово потомство, те је и смрт, заједно са грехом, прешла на све. – „Кроз једног човека грех уђе у свет и кроз грех смрт, и тако смрт пређе на све људе, јер сви сагрешише―528. 357. Да ли се после смрти човек може покајати и своје погрешке и грехове исправити? – Смрт је граница где се свршава време труда човековог и започиње време награде или казне, тако да после смрти није нам могуће ни покајати се, ни исправити свој живот529. 358. Којом причом нам то напомиње Христос Спаситељ? – Господ нам напомиње ово причом о богаташу и Лазару, у којој и један и други одмах после смрти добијају за дела своја: један казну а други награду530. – „Зато, дакле, док имамо времена чинимо добра свакоме а особито онима који су с нама у вери― – упућује нас св. апостол Павле531. П о с л е с м р т и н е м а п о к а ј а њ а. 359. Да ли смрћу тела умире и душа човекова? – Смрћу тела не умире и душа човекова, јер је она бесмртна; она само прелази из привременог стања у вечни, духовни живот. – „Ду х с е в р а ћ а Б о г у к о ј и г а ј е д а о―532 ... „Јер знамо: ако се наша земаљска кућа тела сруши, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима―533 ... „Праведници вечно живе―534. „Душа не умире, него задржава и самосвест и својства своје духовне природе―535; човек управо тек после смрти потпуно сазнаје и процењује све што је на земљи учинио. – „Смрћу човековом откривају му се дела његова―536. 360. Куда одлази душа пошто се растави од тела? – Пошто се растави од тела душа човекова одлази на суд Божји, да би, према својим заслугама, примила награду или казну537. 2. О припреми за смрт 361. Да ли знамо када, где и како ћемо умрети? – То не знамо; то само Господ зна. 362. Зашто нам није дано да знамо о часу своје смрти? – Да бисмо били увек спремни за смрт. 363. Шта значи припремати се за смрт? – Припремати се за смрт значи: 1) помишљати на смрт, суд Божји и вечни живот; 2) чувати се греха и живети хришћански, и 3) пред саму смрт се припремити светом тајном покајања и примањем светог причешћа. 364. Да ли се болеснику даје свето причешће само као припрема за смрт? – Свето причешће се не даје само као припрема за смрт; оно се даје „за исцељење и
528
Рим. 5, 12. Е. Макарій, исто, 400. 530 Лук. 16, 19-31. 531 Гал. 6, 10. 532 Књ. проп. 12, 7. 533 2. Кор. 5, 1. 534 Премудр. Солом. 5, 15. 535 Прот. С. Тодоровић, Догматика, 160. 536 Премудр. Ис. с. Сирах., 11, 27. – О бесмртној души као духовној супстанци, способној да има и тзв. „трансцедентно― сазнање, сазнање ван искуства, види: Н. Покровскій, Курсъ догм., 132-133. 537 Види о Суду Божјем питања бр. 255-268. 529
70
здравље душе и тела―, „за опроштај греха и за живот вечни―, и као „припрема и залога будућег живота и царства―538. 365. Да ли се треба бојати смрти? – Смрти се не треба бојати, јер за хришћанина који верује и приноси плодове покајања, смрт је сједињење са Господом; треба се бојати греха и изненадне смрти без покајања. Хришћанин се не плаши да мисли на смрт и раније док је још здрав; на тај начин он већ унапред уређује свој живот тако да буде увек спреман за смрт. При овоме он не заборавља ни на своју дужност да буде, на случај смрти, измирен са свима, нити на дужност да својом последњом вољом обезбеди своје блиске који остају после њега, а нарочито он не заборавља на своје верске дужности у погледу покајања и што чешћег примања светог причешћа. 366. Да ли је оправдано да се човек на самртном часу осећа беспомоћним и усамљеним? – Ово није оправдано; човек никад није усамљен нити остављен од Бога, па ни на самртном часу, само ако призове Бога у помоћ. – „Господ је близу свих који га призивају―539. 367. Шта човек треба да чини у тешкој болести, а пошто се исповеди и причести? – Пошто се у тешкој болести човек покаје, исповеди и причести, треба да се преда вољи Божјој, надајући се, са искреном и јаком вером, на милосрђе његово, и да му се моли речима: Г о с п о д е, И с у с е Х р и с т е, С и н е Б о ж ј и, с м и л у ј с е н а м е н е г р е ш н о г а (гр е ш н у)! 368. Какву нам духовну помоћ пружа Црква у случајевима тешке болести? – У случајевима наше тешке болести ми можемо добити од Цркве духовну помоћ: а) молитвом за наше оздрављење, и помињањем на проскомидији и на великој и сугубој јектенији на св. Литургији; б) служењем М о л е б н а з а б о л е с н и к е; в) служењем М о л е б н о г к а н о н а П р е с в е т о ј Б о г о р о д и ц и за оздрављење; г) вршењем Свете тајне о с в е ћ е њ а ј е л е ј а (Свештање масла); д) особито светом тајном п о к а ј а њ а и светом тајном п р и ч е ш ћ а, и ђ) служењем М о л е б н а светим и с ц е л и т е љ и м а: Косми, Дамјану, Киру, Јовану, Пантелејмону и Ермолају. 369. Какву нам још молитвену помоћ даје Црква у случајевима тешке болести? – Велику утеху и помоћ пружа наша Црква болеснику на самртном часу служењем Канона молебног Господу нашем Исусу Христу и Пречистој Богородици при разлучењу душе од тела― (На и с х о д д у ш и) и, у случају нарочите потребе, служењем богослужебног чина Н а р а з л у ч е њ е д у ш е о д т е л а к а д а ч о в е к д у г о с т р а д а. У овим богослужебним чиновима Црква се моли да Господ „разреши душу самртника од сваких уза; да је ослободи од сваке клетве; да болеснику опрости грехе, ослободи га од неиздржљивих болова, и упокоји га с праведницима―. 370. Којом кратком молитвом треба да се обратимо Богу у последњем часу свом? – Ми треба да се обратимо речима: Г о с п о д е И с у с е Х р и с т е, Б о ж е м о ј, у р у к е т в о ј е п р е д а ј е м д у х с в о ј! Овом молитвом су многи светитељи наше Цркве завршили свој земаљски живот, угледајући се на самога Христа Спаситеља, чије су последње речи на крсту биле: „Оче, у руке твоје предајем дух свој―540. Г о с п о д е И с у с е Х р и с т е, Б о ж е м о ј, у р у к е т в о ј е п р е д а ј е м д у х с в о ј!
538
Св. Јована Дамаскина, Излож. Правосл. в. књ. 4, гл. 13. – Види молитве пре причешћа, и то: 1, 5, 8, 10 и 12. 539 Пс. 145, 18. 540 Лук. 23, 46.
71
ДРУГИ ДЕО: О ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ А. О ПОТРЕБИ ДОБРИХ ДЕЛА И ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА ЗА СПАСЕЊЕ 371. Да ли је за спасење човеково довољно да он само зна истине хришћанске вере и да верује у њих? – За спасење човеково није довољно да он само зна хришћанске истине и да верује у њих; потребно је да он живи и поступа по вољи Божјој и заповестима његовим: поред вере потребни су и хришћански живот и дела која произлазе из вере541. 372. Шта нам Свето писмо говори о потреби добрих дела за спасење? – Св. апостол Јаков пише: „Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру, а дела нема? Зар га може вера спасти?... Јер, као што је тело без душе мртво, тако је и вера без дела мртва―542 ... „Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у царство небеско – опомиње нас Господ Исус Христос – него онај који врши вољу Оца мога који је на небесима―543. А св. апостол и јеванђелист Јован упућује нас у овоме речима: „Дечице моја, да се не љубимо речју и језиком, него делом и истином―544. Залудо је веровати, ако нећеш деловати (н. п.). 373. Како треба разумети речи св. апостола Павла о томе да се хришћани оправдавају вером, а не законом? – Овим св. Апостол наглашава да се без вере не могу применити заслуге Господа Исуса Христа на човека, те се он, према томе, без вере не може ни оправдати. Али вера, природно, не само да не искључује добра дела, него их она и тражи; она су као природна последица праве вере. „Хришћанска врлина је плод који се рађа од вере― (Правосл. исп. 235). Отуда, под вером овде се разуме пуноћа хришћанског благодатног живота545. „У садашњем, повређеноме стању, човек не може да чини истински добра дела, ако помоћу вере у Исуса Христа не добије особите благодати Божје. Морална повреда човечје природе коју је човек наследио рођењем тако је велика, да човек сам не може победити своје наклоности ка греху и чинити истински добра дела. Особито, врлине које надмашују човечју природу, као нпр. љубав према непријатељима, хришћанско самопрегоревање, стрпљење и др., немогуће су за човека без Божје благодати. За ово је човеку потребна и особита Божја помоћ, а ту помоћ (благодат) може добити само онај који верује у правога Бога и Спаситеља света, Исуса Христа. Заслугама Спаситељевим на крсту човек је добио од Бога благодат која у моралној природи његовој чини извесну промену и даје му способност да чини истински добра дела―546. Стога св. апостол Павле и каже: „Без вере није могуће угодити Богу―547. 374. Шта је дато човеку да би могао разликовати добро од зла и живети по Божјој вољи? – Да би човек могао разликовати добро од зла и живети по Божјој вољи, дат му је Божји закон.
Б. О БОЖЈЕМ ЗАКОНУ
541 542 543 544 545 546 547
Гал. 5, 6. Јак. 14, 26. Мат. 7, 21. 1. Јов. 3, 18. Види: Митроп. Антоній, Опытъ прав. христ. катих. 79. Митроп. Филарет, Катих. 115. Јевр. 11, 6.
72
375. Какав је Божји закон дат човеку? – Човеку је дат у н у т р а ш њ и и с п о љ а ш њ и Божји закон548.
1. О унутрашњем Божјем закону 376. У чему се садржи унутрашњи Божји закон? – Унутрашњи Божји закон се садржи у правилима савести, која је урођена свакоме човеку549; то је закон Божји који је написан у срцима људским. Св. апостол Павле каже за незнабошце: „Јер они показују да је оно што се чини по закону написано у срцима њиховим, што сведочи и њихова савест и њихове мисли које се међу собом туже или и правдају―550. „У унутрашњости човековог бића постоји природни морални закон који је човеку урођен, дат са самом његовом природом и уписан у уму и срцу његовом― 551 ... „Бог стварајући човека – каже св. Јован Златоуст – дао му је природни морални закон―552 ... „Нема ни једне душе, ма како и била она искварена, само ако још може разумно да мисли, у чијој савести не би Бог говорио―553.
2. О спољашњем Божјем моралном закону 377. Шта је спољашњи закон Божји? – Под спољашњим законом Божјим разуме се онај морални закон који је Бог дао људима у откривењу: у Старом завету преко Мојсија, а у Новом преко Господа Исуса Христа554. 378. Зашто је било потребно да се поред унутрашњег Божјег закона људима даје и спољашњи морални закон преко откривења? – Спољашњи морални закон Бог је дао људима због тога што је унутрашњи закон у њима услед греха, грешног живота и дејства сотонског потамнео, глас савести угушен, те је тај унутрашњи закон постао недовољан руководилац људски у моралном животу555. Св. апостол Павле пише о незнабошцима: „Јер и ако познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него посташе сујетни у мислима својим, и потамне неразумно срце њихово―556 ... „Шта ће, дакле, закон? – Ради преступа додаде се―557. „У првосазданој природи човека побуде ка добру, или природни морални закон, имале су пресудну превласт, а силе које нас сада тако господарећи над нама вуку на зло појавиле су се тек после греховног пада, као изопачење првобитно добрих тежњи и стремљења―558. 379. У каквом облику нам је у откривењу дат спољашњи Божји закон? – Спољашњи Божји закон дат нам је у заповестима Старог и Новог завета. 380. Које су главне заповести Старог и Новог завета које морамо знати и по њима се управљати? – Главне заповести Старог и Новог завета јесу: а) д в е г л а в н е и н а ј в е ћ е з а п о в е с т и, 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558
Митроп. Филарет, Катих. 116. Митроп. Филарет. 116. Рим. 2, 15. Прот. Др. Атанасије М. Поповић, Морални закон, Б. 1938, 103. Исто, 96. Блажени Августин (види: Прот. Др. Атан. Поповић, Морални закон, 95). Митрополит Филарет, Катих. 116. Исто, 116. Рим. 1, 21. Гал. 3, 19. Прот. Др. Атан. Поповић, Морални закон. 92.
73
б) д е с е т Б о ж ј и х з а п о в е с т и и в) з а п о в е с т и б л а ж е н с т в а.
В. БОЖЈЕ ЗАПОВЕСТИ I. ДВЕ ГЛАВНЕ ЗАПОВЕСТИ 381. Које су две главне и највеће заповести? – Две главне и највеће заповести јесу: 1) Љ у б и Г о с п о д а Б о г а с в о г а с в и м с р ц е м с в о ј и м и с в о м д у ш о м с в о ј о м и с в и м у м о м с в о ј и м. – Ово је прва и највећа заповест. 2) Друга заповест, равна овој, јесте: Љ у б и б л и ж њ е г а с в о г а к а о с а м о г а 559 себе . 382. Шта каже Господ Исус Христос за ове две заповести? – Христос Спаситељ каже: „О овим двема заповестима виси сав закон и пророци―560.
1. О љубави према Богу 383. Зашто смо дужни волети Бога највише, изнад свега осталог? – Бога смо дужни највише волети: Прво, јер је Бог најсветије и најсавршеније биће, извор доброте; светости, истине и љубави; не може, заиста, човек волети ма кога и ма што лепо и добро, а да пре свега не воли Бога који је сама љубав561; друго, Бог је творац и Отац наш небески који нас је задахнуо духом својим, – због чега ми по својој духовној природи тежимо њему и чезнемо за њим; и треће, и Бог нас љуби, иако то ми не заслужујемо (1. Јов. 4, 19); он нам даје живот, даје нам спасење кроз Сина свог и он се стара о нама; све што имамо доброг, од њега примамо: „Кроз њега живимо, и крећемо се, и јесмо―562. Својом љубављу према Богу ми заслужујемо и стичемо његову љубав према нама: „Ко мене љуби – говори Христос Спаситељ – тога ће љубити и Отац мој... и доћи ћемо к њему и настанићемо се у њега―563 ... „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан―564. „Ко ће нас раставити од љубави Божје? Невоља ли или беда? Или гоњење? ... Ни смрт ни живот... Ни друга каква ствар не може нас раздвојити од љубави Божје― 565. Где је љубав, ту је Бог (н. п.). Ко љуби Бога, имаће добра многа (н. п.). 384. Ко уистину љуби Бога свим бићем својим? – Бога уистину љуби свим бићем својим онај који држи и извршава заповести његове и обраћа му се у молитви. „Ко ме љуби, држаће реч моју― – говори Господ566 ... „Јер је ово љубав према Богу, да држимо заповести његове―567. 385. Чиме јача у нама љубав према Богу? – Љубав према Богу јача у нама нашим јачањем и напредовањем у духовном животу и примањем светих тајни. 559 560 561 562 563 564 565 566 567
Мат. 22, 37-39; 5. Мојс, 6, 5; 3. Мојс. 19, 18. Мат. 22, 40. 1. Јов. 4, 16. Дап. 17, 28. Јов. 14, 21, 23. Мат. 10, 37. Рим. 8, 35-39. Јов. 14, 23. 1. Јов. 5, 3.
74
386. Чиме слаби у нама љубав према Богу? – Љубав према Богу слаби преовлађивањем зла и греха у нама.
2. О љубави према ближњима 387. Како гласи Божја заповест о љубави према ближњима? – Божја заповест о љубави према ближњима гласи: Љ у б и б л и ж њ е г а с в о г а к а о с а м о г а с е б е568. 388. Ко је наш ближњи? – Наш ближњи је сваки човек. 389. Којом нас причом учи Спаситељ да су нам ближњи не само наши сународници, него сви људи уопште? – Овоме нас учи Спаситељ својом причом о Милостивом Самарјанину569. 390. Зашто смо дужни да волимо своје ближње? – 1. Ми смо пре свега дужни да волимо своје ближње, јер нам то Бог наређује; из послушности, дакле, и из љубави према Богу, ми смо дужни да волимо своје ближње. „И ову заповест имамо од њега (Господа): Који љуби Бога, да љуби и брата свога ... Ако ко рече: „Ја љубим Бога― а мрзи на брата свога, лажа је; јер који не љуби брата свога, кога види, како може љубити Бога, кога не види?―570 „Који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему―571. 2. Сви смо ми деца једног Оца небескога и потомци једних прародитеља, те смо сви људи – браћа међу собом. „А за братољубље не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом―572. 3. Сви смо ми делови једнога тела, те чинећи другоме добро или зло, ми, уствари, то себи чинимо, и пре или по сле то осетимо и искусимо сами. „Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо делови, удови један другоме―573 ... „И ако страда један део, с њим страдају сви делови; а ако ли се један део слави, с њим се радују сви делови―574. Стога наређује Господ: „И како хоћете да чине вама људи, чините и ви њима онако―575. 4. Љубав је уопште нешто битно у хришћанском животу, израз хришћанске вере; вера се управо и пројављује и дејствује (кроз љубав576); љубав је извршење закона (Рим. 13, 10). „И ако имам пророштво, и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам―577. 5. Најзад, за свако своје дело и однос према ближњима ми сносимо одговорност и примамо награду или казну. „Јер ће се без милости судити ономе који не чини милости; а милост слави победу над судом―578. „Не остављај пријатеља свога ни пријатеља оца свога: бољи је сусед близу него брат далеко―579. 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579
Ближњи значи онај који је најближи, сабрат. Прочитај Јеванђеље по Луци 10, 29-37. 1. Јов, 4, 21, 20. 1. Јов. 4, 16. 1. Сол. 4, 9. Рим. 12, 5. 1. Кор. 12, 26. Лук. 6, 31. Гал. 5, 6. 1. Кор. 13, 2. Јак. 2, 13. Приче Сол. 27, 10.
75
Помози другоме, и теби ће Бог (н. п.). 391. Која су својства хришћанске љубави? – По речима св. апостола Павла, „љубав дуго трпи, пуна је благости; љубав не завиди; љубав се не велича, не поноси се, не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, не радује се неправди, већ се радује истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи―580. „Ако језике човечје и анђелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи. И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже... А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима―581. 392. Који су греси против заповести о љубави према ближњима? – Греси против ове заповести јесу: 1) мржња, 2) завист, 3) гњев, 4) освета, 5) немилосрдно поступање са ближњима, 6) убиство, 7) крађа и свако оштећење ближњега, 8) саблажњавање ближњега, 9) лажно сведочење, клеветање, оговарање и 10) недостатак саосећања према ближњима и себичност уопште. У Св. писму се, између осталог, каже: „Сваки који мрзи на брата свога, убица је људски, а знате да ниједан убица људски нема у себи вечнога живота―582. „Ко јаму копа, у њу ће пасти; ко камен ваља, на њега ће се превалити―583. Зломе човеку Бог не да века (н. п.).
II. ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ 393. Како гласе десет Божјих заповести? – Десет Божјих заповести гласе: 1. Ја сам Господ Бог твој: немој имати других богова осим мене. 2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати, нити им служити. 3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог. 4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и свршуј све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме. 5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи. 6. Не убиј. 7. Не чини прељубе. 8. Не кради. 9. Не сведочи лажно на ближњега свога. 10. Не пожели ништа што је туђе584. 394. Шта садрже десет Божјих заповести? – Прве четири заповести садрже наше обавезе према Богу, а осталих шест излажу наше обавезе према ближњима.
1. Прва заповест: „Ја сам Господ Бог твој...“ 395. Како гласи прва заповест? – Прва заповест Божја гласи: Ј а с а м Г о с п о д Б о г т в о ј: н е м о ј и м а т и д р у г и х б о г о в а о с и м м е н е. 396. Шта нам у првој заповести наређује Бог речима: „Ја сам Господ Бог твој“? – Овим речима Господ нам наређује, прво, да п о з н а м о једнога правога Бога, а
580 581 582 583 584
1. Кор. 13, 4-7. 1. Кор. 13, 1-3, 13. 1. Јов. 3, 15. Приче Сол. 26, 27. Ове заповести дао је Бог људима преко Мојсија на гори Синајској. Види 2. Мојс. 20, 2-17.
76
затим, у њега да в е р у ј е м о, њега да љ у б и м о, у њега да се н а д а м о, њега да п о ш т у ј е м о и њему да се п о к о р а в а м о и м о л и м о. 397. Шта нам помаже да познамо једнога правога Бога? – Да познамо Бога помаже нам Божје откривење585. 398. Шта нам се забрањује речима: „Немој имати других богова осим мене? – Овим речима се забрањује пре свега многобоштво; а ове речи за нас хришћане значе и забрану свега оног што може завладати душо човековом и тиме га одвојити од Бога; другим речима, забрањује се да се на место Бога постави ма какво лице или предмет, и њима одаје љубав и оно поштовање које припада само Богу. 399. Који су греси против прве заповести? – Греси против прве заповести јесу: 1) неверовање у Бога и непознавање јединога правога Бога; 2) многобоштво (веровање у многе, лажне богове); 3) јерес (неправилно веровање, супротно учењу Цркве о главним истинама хришћанске вере); 4) раскол (непризнавање црквене власти и дисциплине); 5) празноверје (веровање да извесне ствари имају божанску моћ, и очекивање помоћи од њих а не од Бога); 6) врачање (напуштање вере у Божју моћ и призивање злих духова у помоћ); 7) отпадништво од вере; 8) очајање (потпуни губитак поуздања у Бога, у његово милосрђе и очинско старање о људима); 9) леност у служењу Богу мишљу, речима, молитвом и целим животом, и 10) угађање људима или себи више него Богу, и поуздање у људе или у себе више него у Бога586. „Кад бих још људима угађао, Христов слуга не бих био―587 ... „Не обраћајте се врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш―588. 400. Да ли се поштовање и призивање у молитви анђела и светитеља противи првој заповести Божјој? – Поштовање и призивање у молитви анђела и светитеља не противи се првој Божјој заповести. Ми се молимо и клањамо само једноме Богу, а анђеле, као савршена духовна бића, блиска Богу, и светитеље, као угоднике Божје, сматрамо као наше заступнике пред Богом, и преко њих ми се Богу обраћамо. Поштујући, дакле, њих, ми тиме поштујемо самога Бога који дела преко њих својом божанском силом589. „Господе, кад не бисмо имали твоје светитеље који се моле за нас ... како бисмо смели, Спасе, да славимо тебе кога непрестано прослављају анђели?―590
2. Друга заповест: „Не прави себи идола...“ 401. Како гласи друга заповест Божја? – Друга заповест Божја гласи: „Не п р а в и с е б и и д о л а н и т и к а к в а л и к а; н е м о ј и м с е к л а њ а т и, н и т и и м с л у ж и т и―. 402. Шта забрањује друга Божја заповест? – Друга Божја заповест забрањује идолопоклонство, што значи, забрањује поштовање идола и клањање или служење њима591. 585 586 587 588 589 590
Види питања и одговоре 5-11. Митроп. Филарет, Катих. 121-122. Гал. 1, 10. 3. Моје. 19, 31. Митроп. Филарет, Катих. 123. Тропар на Вел. повечерју.
77
403. Шта је идол? – Идол је предмет, или лик предмета, или лик измишљеног бића, коме се људи клањају, или му служе као Богу. 404. Шта још забрањује друга заповест Божја? – Друга Божја заповест, забрањујући грубо идолопоклонство, забрањује и све разноврсне облике идолопоклонства, на пример, самољубље, гордост и сујету – облик идолопоклонства у коме је за човека идол сама његова личност; грамзивост и среброљубље – где је идол новац; прождрљивост у којој, по речима св. апостола Павла, људима „постаје трбух њихов Бог― и идол, јер „мисле само на земаљско―592, а затим, стављање на место Бога ма каквог лица или предмета, о чему је било речи у питању 398. Господ Исус Христос каже: „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан―593. 405. Са чим се у Светом писму изједначују среброљубље и грамзивост? – Среброљубље и грамзивост изједначују се у Светом писму са идолопоклонством. „Ниједан лакомац (среброљубац) и тврдица, што ће рећи идолопоклоник, неће имати дела у царству Христову и Божјем―594 ... „А који хоће да се обогате, упадају у напаст и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао. Јер је среброљубље корен свих зала―595 ... „Не будите среброљупци; будите задовољни оним што имате; јер је Он (Господ) рекао: „Нећу одступити од тебе, нити ћу те оставити―596.
О поштовању икона 406. Да ли се овом заповешћу забрањује поштовање светих икона? – Овом заповешћу се не забрањује поштовање светих икона, јер иконе нису идоли. Света црква је на Седмом васељенском сабору одредила, у погледу икона, да ми не одајемо поштовање самој материји икона, него се наша мисао преноси на Бога или на светитеље, Богом прослављене, који нас приводе Богу, а чији су ликови на икони представљени. Тако се ми клањамо не самим иконама као материји, већ нас оне побуђују да се умом и срцем обраћамо Богу. „Поштовање које се одаје икони односи с на њен прототип (оригинал), и онај ко се клања икони, клања се лицу које је на њој насликано―597. „Икона је као нека књига... која нам помаже да се сетимо дела Божјих и светитеља његових―. 407. Да ли се у Св. писму може видети да се, поред ове заповести, допушта израда светих ликова? – Да, Господ је сам био наредио Мојсију, при изради скиније (покретног храма), да начини ликове херувима на ковчегу завета598. 408. Како се Црква односи према питању о чудотворности икона? – Према речима Христа Спаситеља, „Дух је оно што оживљава― 599; икона је чудотворна уколико се човек заиста клања не материји него Господу, било непосредно или преко Пресвете Богородице или светитеља који су на икони приказани, и уколико Господ на њој
591 592 593 594 595 596 597 598 599
Прав. исп. 283. Филип. 3, 19; Колош. 3, 5. Види Митроп. Филарет, Катих. 124. Мат. 10, 37. Еф. 5, 5. 1. Тим. 6, 9-10. Јевр. 13, 5. Дѣянія Вселенскихъ соборовъ, изд. Казань, 1873, VII, 593. 2. Мојс. 25, 18-22. Јов. 6, 63.
78
показује своју неограничену моћ. Свето писмо нам показује да је у том смислу и сама сенка св. апостола Петра лечила болеснике кад је преко њих прелазила600.
3. Трећа заповест: „Не узимај узалуд имена Господа Бога свог“ 409. Како гласи трећа Божја заповест? – Трећа заповест гласи: Н е у з и м а ј у з а л у д и м е н а Г о с п о д а Б о г а с в о г. 410. Кад се име Божје узима узалуд? – Име Божје се узима узалуд кад се изговара без побожности и без поштовања које му, као светом имену припада, и кад се оно изговара без потребе, у обичном разговору. 411. Ко греши против треће Божје заповести? – Против треће заповести греши: 1) Онај који хули на Бога или ружи и бешчасти ово најсветије име; 2) Који изговара име Божје без потребе, као узречицу, или се њиме куне за сваку ствар, или другога проклиње, и 3) Онај који се криво закуне, или не испуни свој завет. Против првих у Св. писму се каже: „Не варајте се: Бог се не да ружити―601; обесвећујући и хулећи име Божје, човек обесвећује и ружи самога себе, и тиме показује да служи ономе који заиста мрзи Бога и све што је чисто и свето, а то је сотона. Другима се обраћа Христос Спаситељ речима: „А ја вам кажем: не куните се никако... нека буде ваша реч: да, да; не, не; а што је више од овога, од зла је―602. Најзад, што се тиче кривоклетства, у Светом писму се каже: „Који год се куне криво, истребиће се на земљи―603. Велики грех чине мајке које тако олако, скоро као у узречици, куну своју децу, или ма кога другог, и не слутећи какву страшну несрећу причињавају тиме и њима и себи. Св. писмо нас учи да „клетва материна искорењује домове деце до темеља― (Прем. Ис. с. Сир. 3, 9). „Не узимај узалуд имена Господа Бога свог, јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд“604. „Јер ово је најсветије име, којим се демони плаше и прогоне, личности и ствари се благосиљају, болести лече, а усне које га са страхом и поштовањем изговарају, освећују―. 412. Кад и како треба спомињати име Божје? – Име Божје треба спомињати у молитви, и то спомињати га са љубављу и страхопоштовањем, као и са дубоким сазнањем о присутности Божјој. 413. Којим речима ми помињемо свето име Божје у кратким молитвама у почетку и при завршетку сваког важнијег посла? – При почетку посла призивамо помоћ Божју речима: П о м о з и Б о ж е! А при завршетку посла захваљујемо Господу на помоћи речима: Х в а л а т и, Б о ж е! или: Х в а л а Б о г у! 414. А како употребљавамо име Божје при поздраву? – Да бисмо, при међусобном сусрету, призвали присуство Божје и помоћ и заштиту његову, наш православни српски народ се поздравља речима: П о м о з и Б о г! – на што се одговара са: Б о г т и п о м о г а о! А при растанку се поздрављамо речима: С Б о г о м п о ш а о! или само: З б о г о м!
600 601 602 603 604
Дап. 5, 15. Гал. 6, 7. Мат. 5, 34, 37. Зах. 5, 3. 5. Мојс. 5, 11.
79
4. Четврта заповест: „Сећај се дана одмора...“ 415. Како гласи четврта Божја заповест? Четврта Божја заповест гласи: С е ћ а ј с е д а н а о д м о р а д а г а с в е т к у ј е ш; ш е с т д а н а р а д и и с в р ш у ј с в е с в о ј е п о с л о в е, а с е д м и д а н ј е о д м о р Г о с п о д у Б о г у т в о м е.
а) О празновању недеље 416. Шта наређује Бог у четвртој заповести? – У четвртој заповести Бог наређује да седмога дана престанемо са свакодневним пословима и да тај дан посветимо њему, Творцу свом, и одмору. 417. Који се дан празнује као дан одмора? – Као дан одмора празнује се недеља, у част и спомен васкрсења Христова и победе над смрћу. 418. Шта значе речи: „а седми дан посвети Господу Богу свом“? – Ове речи значе да недеља треба да буде не само дан одмора за тело, него и дан одмора за душу, тј. да тога дана човек не само престане са свакодневним пословима, него да дан посвети служењу Богу. Ми посвећујемо дан недеље Богу, прво, појачањем свакодневне молитве и посећивањем богослужења; друго, посвећивањем више времена него обично бризи о својем духовном животу и треће, старањем за ближње, делом милосрђа, у већој мери него што се то чини иначе. У недељу не тец’ поља, однеће ти све невоља (н. п.).
б) О раду 419. Да ли четврта заповест обухвата само питање човековог одмора? – Не, четврта заповест Божја се односи и на рад и на одмор; јер се у овој заповести каже: „Шест дана ради―. Господ наређује у овој заповести да се шест дана ради, и да тек после рада долази одмор. – Само ко ради, заслужује одмора. Овом заповешћу Бог благосиља човеков рад, који сачињава и најбитнију функцију човековог живота. Тиме, својим стваралачким радом, човек се уподобљава самоме Господу. И хришћанство гледа на рад, како на физички тако и на духовни, умни рад, не „као на проклетство и казну, него као на нешто радосно, као што је и све оно што се чини за Христа и кроз Христа―605. Напротив, лењост се осуђује као порок и грех. Свети апостол Павле пише: „Да не будете лењиви―606 ... „Чујемо да неки неуредно живе међу вама, не раде ништа, него беспосличе. Таквима заповедамо и опомињемо их у Господу Исусу Христу, да мирно радећи свој хлеб једу... Ко неће да ради, да и не једе―607. Где се труд улаже ту и Бог помаже (н. п.). Дед’ се посла лати, пак ће и Бог дати (н. п.). 420. Како треба радити посао који нам Бог у животу одреди? – Сваки частан посао, који нам Бог у животу одреди, треба радити с љубављу, савесно и са жељом да наш рад буде од користи не само нама, него и осталим члановима људске заједнице, за коју и радимо. Ради тако, да те они који се буду користили делом руку твојих, благосиљају, а не проклињу. – „И како хоћете да чине вама људи, чините и ви њима тако―608. 605 606 607 608
Е. Спекторскій, Христіанство и культура, Прага, 1925, 287. Јевр. 6, 12. 2. Сол. 3, 11-12, 10. Лук. 6, 31.
80
в) О празницима 421. Да ли је Црква Христова сем недеље одредила још који дан који треба да буде посвећен Богу? – Црква Христова посвећује Богу сваки дан у години, па и сваки део дана („Непрестано се молите Богу―609). За сваки дан је одређено богослужење које се врши у храмовима; сваки дан је везан за успомену на Божје старање о нама, или за успомену на једног или више светитеља Божјих или анђела. Али се при овом нарочито издвајају дани у које славимо успомену на догађаје из живота Спаситељевог, Пресвете Богородице или великих Божјих светитеља и Небеских Сила, и ти дани се празнују и посвећују, као и недеља, искључиво Богу. Ови дани се називају п р а з н и ц и, и у календару се обележавају црвеним словима. 422. Какве празнике имамо у православној цркви? – У православној цркви имамо: Г о с п о д њ е п р а з н и к е (у спомен Господа Исуса Христа); Б о г о р о д и ч н е п р а з н и к е (у спомен Пресвете Богородице), и С в е т и т е љ с к е п р а з н и к е и п р а з н и к е Н е б е с к и х С и л а.
аа) Господњи и Богородични празници 423. Који је највећи хришћански празник? – Највећи хришћански празник је У с к р с или дан васкрсења Христовог; овај се празник сматра највећим стога што је васкрсењем својим Христос Спаситељ з а в р ш и о дело спасења рода људског. С обзиром на велики значај васкрсења Христовог, посвећена је прослављању овог догађаја и свака недеља у години610. 424. Колико имамо, осим Ускрса, великих Господњих и Богородичних празника? – Осим Ускрса имамо дванаест Господњих и Богородичних празника. 425. Који су дванаест великих Господњих и Богородичних празника? – У ред дванаест великих Господњих и Богородичних празника улазе: 1. Рођење Пресвете Богородице (Мала Госпојина) – 8. септембра611; 2. Крстовдан (Уздизање часног и животворног крста) – 14. септембра; 3. Ваведење (Увођење Пресвете Богородице у храм) – 21. новембра; 4. Божић (Рођење Христово) – 25. децембра; 5. Богојављење (Крштење Господње) – 6. јануара; 6. Сретење Господње – 2. фебруара; 7. Благовести – 25. марта; 8. Цвети (Свечани улазак Господњи у Јерусалим) – недеља пред Ускрс; 9. Спасовдан (Вазнесење Господње) – у четрдесети дан по Ускрсу; 10. Духови (Света Тројица или Педесетница) – у педесети дан по Ускрсу; 11. Преображење Господње – 6. августа и 12. Успење (дан смрти) Пресвете Богородице (Велика Госпојина) – 15. августа. Господњи празници који не улазе у ред поменутих дванаест Господњих и Богородичних празника, јесу: 609
1. Сол. 5, 17. Изузетак чини богослужење у недељу педесетнице. 611 Свуда се овде означује датум по старом, Јулијанском календару, по којем се наша Црква управља, а који заостаје у овом столећу за тринаест дана од Грегоријанског календара. Тако, празник Рођења Пресвете Богородице пада 21. септембра по новом, Грегоријанском календару (8 + 13 = 21). Овде празнике набрајамо почев са месецом септембром стога што црквена година почиње овим месецом. 610
81
Празник обрезања Господњег – 1. јануара (истога дана падају и Н о в а г о д и н а и празник св. Василија Великог) и Велики Петак, дан страдања и смрти Господа нашег Исуса Христа.
бб) Празници светитеља и небеских сила 426. Који су светитељски празници и празници Небеских Сила, који су у календару означени црвеним словима? – Празници светитељски и празници Небеских Сила, означени у календару црвеним словима, јесу: 1. Преподобна мати Параскева (Света Петка) – 14. октобра; 2. Св. Великомученик Димитрије (Митровдан) – 26. октобра; 3. Сабор Архангела Михаила (Аранђеловдан) – 8. новембра; 4. Свети Никола – 6. децембра и 9. маја; 5. Св. Архиђакон Стефан – 27 децембра; 6. Свети Јован Крститељ – 7. јануара; 7. Свети Сава – 14. јануара; 8. Света Три Јерарха (св. Василије Велики, св. Григорије Богослов и св. Јован Златоуст) – 30. јануара; 9. Св. Великомученик Георгије (Ђурђевдан) – 23.априла и 3. новембра; 10. Св. Кирило и Методије – 11. маја; 11. Св. цар Константин и царица Јелена – 21. маја; 12. Видовдан – 15. јуна; 13. Рођење св. Јована Крститеља (Ивањдан) – 24. јуна; 14. Св. апостоли Петар и Павле (Петровдан) – 29. јуна; 15. Св. пророк Илија – 20. јула; 16. Усековање главе св. Јована Крститеља – 29. августа. 427. Колико имамо свега црквених празника осим недеља? – Имамо свега 31 црквени празник. 428. Да ли се сви празници празнују сваке године у исте дане? – Сви празници се не празнују увек у исте дане. Према томе се празници и деле на н е п о к р е т н е и п о к р е т н е празнике: непокретни празници су они који падају свагда у исти дан истога месеца, а покретни су они који се управљају према Ускрсу, чији се дан празновања мења, а према нарочито за то одређеним правилима. 429. Који су покретни празници? – П о к р е т н и п р а з н и ц и су: Ускрс, Цвети, Велики петак и цела Велика недеља пред Ускрс, Спасовдан, Духови и сви богослужебни дани Великог поста као и дани између Ускрса и Духова. 430. Кога се дана празнују сви српски светитељи, и како се зове тај празник? – Сви српски светитељи се празнују 30. августа (12. септембра), и овај се празник зове С а б о р с р п с к и х с в е т и т е љ а. 431. Кад се још, осим 14. јануара, празнује св. Сава, први српски архиепископ и просветитељ? – Св. Сава се празнује још и 6. маја и 27. априла: 6. маја је дан преноса моштију овог светитеља из Трнова у Милешево (1237), а 27. априла је дан спаљивања моштију (1594). Ова два празника, 21. априла и 6. маја не улазе у ред заповедних празника.
вв) Крсна слава 432. Шта је Крсна слава (или Крсно име)? – Крсна слава је празник породица (или школа и установа) у српској православној цркви, дан у години посвећен Господу, када се породица нарочито обраћа за молитвену помоћ светитељу који се тога дана слави, као свом заштитнику пред Богом. 82
О Крсној слави свештеник изврши у дому В о д о о с в е ћ е њ е, тога дана или раније, а на сам дан врши Р е з а њ е с л а в с к о г к о л а ч а и О с в е ћ е њ е к о љ и в а; тога дана се пали С л а в с к а с в е ћ а. Пре резања колача, после благосиљања, свештеник говори: „У с л а в у и ч а с т с в е т о г а (име) п р и н о с и м о т и о в о, Г о с п о д е Б о ж е, и њ е г о в и м м о л и т в а м а п р и м и, С в е м и л о с т и в и, ж р т в у о в у н а т в о ј н е б е с н и ж р т в е н и к―. А после резања колача и певања С в е т и м у ч е н и ц и, С л а в а т е б ј е Х р и с т е Б о ж е, и И с а и ј е л и к у ј, свештеник ломи колач, прелива га вином и трипут целива, заједно са члановима породице, при чему он говори: Х р и с т о с п о с р е д ј е н а с, а они одговарају: И ј е с т и б у д е т. На крају обреда свештеник се, поред осталог, моли „за д о м о в а ј и з а с в е к о ј и у њ е м у ж и в е (имена), з а м и л о с т, ж и в о т, м и р, з д р а в љ е и с п а с е њ е њ и х о в о―.
5. Пета заповест: „Поштуј оца свога и матер своју...“ 433. Како гласи пета заповест? – Пета Божја заповест гласи: П о ш т у ј о ц а с в о г и м а т е р с в о ј у, д а т и д о б р о б у д е и д а д у г о п о ж и в и ш н а з е м љ и.
а) О дужностима деце према родитељима 434. Шта нам наређује Господ у петој заповести? – У петој заповести Господ нам наређује да поштујемо своје родитеље. 435. Шта значи поштовати своје родитеље? – Поштовати своје родитеље значи: волети их; слушати их и покоравати се њиховим саветима; бити им захвалан; за њих се Богу молити и помагати им увек, а нарочито у болести и старости; а после њихове смрти давати парастос за покој душа њихових, помињати их у својим молитвама и давати милостињу за њих. 436. Шта у Светом писму пише о непоштовању и вређању родитеља? – Увреда родитеља је тежак грех; у Светом писму пише: „Проклет да је који би ружио оца свога или матер своју―612 ... „Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби― 613 ... „Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби―614. 437. Шта обећава Господ онима који поштују и помажу своје родитеље? – Онима који поштују своје родитеље Господ обећава дуг и срећан живот, благослов и помоћ Божју и опроштај грехова, као и то да ће и њих поштовати деца њихова. 438. Којим речима нас још Свето писмо упућује да поштујемо, волимо и слушамо своје родитеље? – Поред осталог, Свето писмо нас учи овим речима: „Слушај, сине, наставу оца свога, и не остављај науке матере своје ... Привежи их себи за срце за свагда, и обавиј их себи око грла. Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те―615 ... „Ко поштује оца, веселиће се у деци својој и у дан молитве своје биће услишан... Делом и речју поштуј оца свог и матер, и наићи ће на тебе благослов од њих. Јер благослов очев утврђује домове деце, а клетва материна искорењује их до темеља―616.
612 613 614 615 616
5. Мојс. 27, 16. 2. Мојс. 21, 15. 2. Мојс. 21 17; Марк. 7, 10. Приче Сол. 1, 8; 6, 21-22. Премудр. Ис. Сир. 3, 5, 8, 9.
83
„Сине, помози у старости оца свог, и не ожалошћуј га у животу његовом; ако би он и разумом ослабио, опраштај му и не бешчасти га. Јер милост према родитељима неће ти бити заборављена, и урачунаће ти се против грехова твојих; у дан жалости твоје сетиће те се: као лед од врућине, тако ће се растопити и нестати греси твоји― 617. И Христос Спаситељ наглашава значај ове заповести; Он каже: „Бог заповеда говорећи: поштуј оца и матер―618. Мајчин благослов Бог најрадије прима (н. п.).
б) О дужностима родитеља према деци 439. Какве су дужности родитеља према својој деци? – Дужности родитеља према деци јесу: а) да се старају о својој деци, да их негују и подижу, и б) да се старају не само о телу него и о души детета, те да своју децу уче закону Божјем и науци Христовој, и васпитавају их у страху Господњем. У Светом писму нам Господ наређује: „ И ви, оцеви, не раздражујте деце своје, него их гајите у науци и у страху Господњем― 619 ... „Нека ове речи (закона Божјег), које ти ја заповедам – говори Господ – буду у срцу твом. И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш―620. 440. Шта значи учити неког страху Господњем? – Учити неког страху Господњем значи учити га да је Бог свуда присутан и да све види, и да свак добија по делима својим, награду или казну, због чега се треба клонити зла и вршити заповести Божје. 441. Шта се у Светом писму говори о строгости родитеља према деци? – У Светом писму Старога завета допушта се извесна умесна и праведна строгост родитеља према деци, а у циљу искорењивања злих склоности код детета и угушивања тежњи ка злу и греху. „Ко кара сина свог, поносиће се њиме ... Мази сина свог, и плашићеш га се; играј се с њим, и ожалостиће те... Не дај му власти у младости―621.
в) О поштовању старијих 442. Да ли се заповест Божја о поштовању родитеља примењује, у ширем смислу, и на поштовање старијих уопште? – Да, ова се заповест проширује и на поштовање старијих уопште. Јер Св. писмо упоређује старије са нашим родитељима. „Старца не карај – упућује Св. апостол Павле – него му говори као оцу, млађим људима као браћи, старицама као матерама, млађима као сестрама―622 „Пред седом главом устани, и поштуј лице старчево, и бој се Бога свог― – наређује Господ у Старом завету623.
6. Шеста заповест: „Не убиј“
617 618 619 620 621 622 623
Исто, 3, 12-15. Мат. 15, 4. Еф. 6, 4. 5. Мојс. 6, 6-7. Прем. Ис. Сир. 30, 1, 2, 9. 1. Тим. 5, 1-2. 3. Мојс. 19, 32.
84
443. Како гласи шеста заповест, и шта се забрањује у овој заповести? – Шеста заповест гласи: Н е у б и ј; у овој заповести се забрањује одузимање човеку живота: убиство и самоубиство. 444. Због чега се, по хришћанском учењу, забрањује убиство? – Оно се забрањује због тога што је човек створен по обличју Божјем, те је његов живот неприкосновен: он припада само Богу, и он једини има право да га одузме. Због тога, према Св. писму, ко уништи живот човеков, дочекаће освету од другога, а ако избегне освету човечју, освету ће извршити Бог: „Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека―624. „Глас крви брата твог вапије са земље к мени― – говори Бог братоубици Каину625. 445. Како хришћанска Црква гледа на самоубиство? – Самоубиство је грех једнак убиству по томе што човек својевољно одузима живот који не припада њему него Богу; а тежи је од убиства зато што је човеку, после извршеног убиства, ипак остављена могућност да се каје, док самоубица лишава себе ове могућности. (Због тога се Црква за самоубицу, као за непокајаног грешника, и не моли, осим кад за то, у оправданим случајевима, добије одобрење надлежног архијереја). 446. Какву погрешку, кобну по њих саме, чине мајка или отац када изврше самоубиство у жалости за преминулим својим дететом, или супруг или ма ко други у жалости за преминулом особом? – Поред неопростивога греха, они овим чине ту кобну погрешку што себи онемогућавају да у загробном, вечном животу буду близу онога за кога су управо и извршили овај преступ, ако је тај био и остао близак Богу. Јер самим тим преступом они су се удаљили не само од Бога, него и од свих оних који су блиски Богу. Међутим, да су имали довољно вере у то да Господ никад не допушта да нас задесе невоље или губици које не бисмо, његовом помоћи, могли поднети, и да су били свесни тога да умрли, уствари, нису изгубљени, него само привремено нестали испред наших очију, они би овај привремени растанак са својима преминулим поднели с вером и трпљењем, и затим, раније или касније, били награђени поновним сусретом са њима у светлости Божјој. 447. Да ли шеста Божја заповест осуђује само непосредно убиство и самоубиство? – Не. Против ове заповести греши не само онај који непосредно изврши убиство или самоубиство, него и онај који то учини п о с р е д н и м п у т е м, тј. који ма на који начин проузрокује туђу смрт, или је не спречи, а у могућности је да то учини. „Шеста заповест нам забрањује да чинимо ма шта што може да штети животу нашег ближњег, и што може да буде повод самоубиству. Дакле, противе се овој заповести све речи и дела која нарушавају мир и безбедност ближњега, а особито мржња: „Сваки који мрзи на брата свог убица је људски―626. 448. Шта каже Христос Спаситељ о овој заповести? – Господ Исус Христос допуњује шесту заповест з а б р а н о м г њ е в а: „Чули сте – говори Господ – да је речено старима: Не убиј; а ко убије, доћи ће пред суд. А ја вам кажем: „Сваки који се гњеви на брата свога доћи ће пред суд―627. 449. Шта се још у Светом писму говори о гњеву? – У Светом писму нам Господ наређује: „Утишај гњев и остави јарост: немој се дражити да чиниш зло, јер ће се истребити који зло чини―628 ... „Сунце да не зађе у гњеву вашем―629 ... „Ко је спор на
624 625 626 627 628 629
1. Мојс. 9, 6. 1. Мојс. 4, 10. 1. Јов. 3, 15. Види: Митроп. Филарет, Катих. 13. Мат. 5, 21-22. Пс. 37, 8-9. Еф. 4, 26.
85
гњев, великог је разума; а ко је нагао, показује лудост... Бољи је спор на гњев, него јунак; и господар од свога срца бољи је него онај који узме град―630. 450. Да ли се шеста заповест Божја односи само на телесно убиство? – Шеста заповест се односи не само на телесни него и на духовни живот човеков, због чега греше против ове заповести и они који изврше духовно убиство. Духовно убиство врши онај који путем саблазни, рђавим примером и навлачењем ближњега на неверовање или на какав смртни грех, подвргава овога духовној смрти631. „Ко саблазни једнога од ових малих који у мене верују, боље би му било да се обеси воденични камен о врат његов и да потоне у дубину морску― 632.
7. Седма заповест: „Не чини прељубе“ 451. Како гласи седма заповест? – Седма заповест гласи: Н е ч и н и п р е љ у б е. 452. Шта забрањује Бог у овој заповести? – У седмој заповести се забрањује прељуба и блуд, као и све што је бестидно и све што човека може навести на овај грех. 453. Који су главни греси против ове Божје заповести? – Главни греси против ове Божје заповести јесу: а) прељуба (брачно неверство супружника); б) блуд (телесна љубав између лица која нису у супружанском односу); в) супружански живот лица која су у блиском сродству међу собом, и г) рукоблудништво и друге врсте противприродног задовољавања страсти633. 454. Зашто се хришћанин мора клонити ових грехова? – Хришћанин се мора клонити ових грехова зато што тако Бог наређује и што преступање Божје заповести повлачи тешке последице и казне. Ови греси разарају породицу, уништавају телесне и душевне способности, руше у човеку оно што је божанско у њему, лишавају га благодати и воде у вечну пропаст. 455. Којим речима нас Св. писмо опомиње и предупређује од грешења против ове заповести? – Св. писмо нас опомиње речима: „Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни рукоблудници, ни мужеложници неће наследити царства Божјега―634 ... „Блудницима и прељубочинцима судиће Бог―635 ... „Ко чини прељубу, безуман је; душу своју губи ко тако чини―636 ... „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који живи у вама... Прославите, дакле, Бога Телом својим― 637. Ко изгуби срам људски, изгуби и страх Божји. Где је грех, ту није Бога. Бог неваљале за судни дан чува (н. п.). 456. Шта Господ Исус Христос каже о овој Божјој заповести? – Христос Спаситељ не само потврђује ову заповест, него је и проширује тако да се њоме забрањује како грешно и бестидно дело, тако и грешне и бестидне мисли и жеље. „Чули сте – говори Господ Исус Христос – да је речено: „Не чини прељубе―. А ја вам кажем: Сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу с њом у срцу
630 631 632 633 634 635 636 637
Приче Сол. 14, 29; 16, 32. Митроп. Филарет, Правосл. катих. 133. Мат. 18, 6. Рим. 1, 26. Види: Митроп. Антоній, Опытъ правосл. катих. 98. 1. Кор. 6, 9-10. Јевр. 13, 4; Јуд. 7. Приче Сол. 6, 32. 1. Кор. 6, 19-20.
86
свом. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих, него ли све тело твоје да буде бачено у пакао―638. 457. Шта св. апостол Павле каже о непристојним и бестидним речима? – Св. апостол Павле каже: „Блуд и свака нечистота или лакомство да се и не спомиње међу вама, као што доликује светима, и срамотне и луде речи или шале, што се не пристоји―639. 458. Шта нам помаже да будемо сачувани од грехова против седме заповести? – У овоме нам помаже: 1) сазнање да Бог види све, и да се од њега не може сакрити никакво срамно дело, ни реч, ни помисао, и 2) сазнање да се греси против ове заповести неизоставно кажњавају, било пре или после. 459. Шта нам нарочито помаже у борби против ових грехова? – У овоме нам помажу: 1) молитва; 2) уклањање од рђавог друштва и прилика које би могле навести на грех; 3) стална запосленост, пошто су нерад и лењост најчешћи узроци великих порока, и 4) увереност да ако хоћемо да сачувамо срећу у својој породици, ми се морамо придржавати ове Божје заповести.
8. Осма заповест: „Не кради“ 460. Како гласи осма заповест? – Осма заповест гласи: Н е к р а д и. 461. Шта забрањује Бог осмом заповешћу? – Осмом заповешћу Бог забрањује незаконито присвајање или оштећење туђе имовине. Св. писмо нас учи: „Ни лупежи, ни грабљивци, ни пијанице, ни опадачи, ни разбојници неће наследити царства Божјег―640. 462. Који су греси против осме заповести Божје? – Греси против осме Божје заповести јесу: 1) разбојништво – насилно отимање туђе имовине; 2) крађа – тајно присвајање туђе својине, као и куповина украдене ствари, или невраћање дуга; 3) превара или присвајање туђег добра или оштећење ближњег помоћу лукавства и обмане, као и уцењивање и искоришћавање ближњега који је у невољи или не познаје вредност свога рада или имовине; 4) зеленаштво – наплаћивање од ближњега недопуштене камате на позајмљени новац; 5) мито – незаслужено примање награде да би се због ње учинило нешто незаконито; 6) нерад и незаслужено примање плате за посао који се не врши савесно, или неоправдано живљење на туђ рачун, живљење које није заслужено радом; 7) светотатство – присвајање црквене имовине; 8) симонија – продавање црквених чинова за новац, и 9) свако оштећење туђе имовине. 463. Шта је то што треба да нас одвраћа од крађе и од наношења штете уопште имовини нашега ближњег? – Од овога треба да нас одвраћа сазнање: 638 639 640
Мат. 5, 27-29. Еф. 5, 3-4. 1. Кор. 6, 10.
87
1) да ово Бог забрањује, и да казна стиже преступника за кршење ове као и осталих заповести; 2) да се кршење ове заповести противи и унутрашњем моралном закону који живи у човеку, због чега човек, вршећи преступ против ове заповести, сам осећа да у себи унижава своје човечанско достојанство, и 3) да нам искуство показује, а то се изражава и у правном сазнању људскога друштва, да оно што је туђе не доноси никад среће ни благослова, него страх и проклетство; да је „отето проклето―, и да се зло и штета, које, другоме чинимо, увек нама враћају. – „Што ко чини, све себи―. „Каква је корист човеку – каже Христос Спаситељ – ако сав свет добије а души својој науди?―641 464. Да ли нарушава осму заповест онај који не помаже своје сиромашне ближње? – Онај који не помаже своје ближње нарушава ову заповест Божју. „Све своје имање човек стиче помоћу Божјом; и ако нам Бог даје изобиљно, то он не чини зато да се тиме користимо само ми, него да помогнемо и другима који су сиромашни. Тако сиромашни имају извесног права да рачунају на нашу помоћ. Дакле, који не помажу сиромахе, може се рећи да им чине неправду и отимају дар Божји који и њима припада (који је њима дат преко нас)―642. 465. Да ли имају права они који кажу: „Не могу ја све сиромахе помоћи? – Нико нема права да то каже. Јер Господ никоме и не шаље све сиромахе; него свакоме шаље управо онога кога он може и кога треба да помогне. Бог не иште од човека да чини више него што може (н. п.). „Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима―643.
9. Девета заповест: „Не сведочи лажно“ 466. Како гласи девета Божја заповест? – Девета Божја заповест гласи: Н е с в е д о ч и л а ж н о н а б л и ж њ е г а с в о г а. 467. Шта забрањује Бог у деветој заповести? – У деветој заповести Бог забрањује: 1) лажно сведочење против ближњега; 2) клеветање; 3) оговарање и неправедно осуђивање ближњих. Како ови преступи проистичу из основног порока, л а ж и, у свима њеним могућним облицима, то се овом Божјом заповешћу осуђује и лаж уопште. 468. Шта се подразумева под лажним сведочењем против ближњега? – Овде се подразумева: а) лажна достава и б) лажно сведочење и изношење неистина против ма кога, било приватно или јавно, на суду или ван њега.
а) О лажи и лицемерству 469. Шта значи лагати? – Лагати значи свесно и хотимично говорити оно што није истина. 470. Зашто не треба лагати? – Лагати не треба: 1) јер Бог забрањује лаж, те онај који лаже, греши против Божје заповести; 641 642 643
Мат. 16, 26. Митроп. Филарет, Катих. 136. Мат. 7, 12.
88
2) јер лаж наноси највећу штету управо ономе који је употребљава, пошто се он тиме унижава и морално пада и у својим очима и у очима других; 3) јер нам искуство показује да се лаж увек, пре или после, открије, а лажљивац кажњава презирањем и губљењем поверења у друштву, чиме се квари и слаби братски однос међу људима, и 4) стога што лаж наноси човеку нарочиту штету тиме што навикавањем на лаж губи љубав и смисао за истину и долази дотле да губи границе између истине и лажи, а тиме се удаљава од Бога који је истина. 471. Шта се у Светом писму говори против лажи? – У Светом писму Господ наређује: „Не лажите и не варајте ближњега свога―644. 472. Шта Христос Спаситељ каже о лажи? – Господ Исус Христос каже да је лаж од ђавола: „он је лажа и отац лажи―645. „Мрске су Господу лажљиве усне ... На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом―646 ... „Одбаците лаж и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другоме―647 ... „Бог је већи од срца нашега и зна све―648 ... „Нема ствари непознате пред њим―649 ... „За сваку празну реч коју реку људи, даће одговор у дан суда―650. 473. Шта је лицемерство? – Лицемерство или притворност је врста лажи, а наиме, намерно претварање, којим се човек служи да би друге обмануо и показао се бољим него што је у истини651. 474. Шта говори Господ лицемерима? – Господ каже: „Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи, а изнутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерства и безакоња―652 ... „За ово ћете већма бити осуђени―653. Бог се не да варати; Бог срце гледа (н. п.).
б) О клевети 475. Шта значи клеветати? – Клеветати значи износити против другога мане којих он нема или погрешке које он није учинио, или те мане или погрешке пред другима преувеличавати. Клеветом се чини велика неправда и наноси зло ближњему. – „Боље је добро име него велико богатство―654. 476. Да ли греши само онај који клевета и опада другога? – Греши не само онај који клевета и опада другога, него и онај који слуша и одобрава клевету, јер и он чини неправду човеку који није присутан те није у стању да се брани од нападаја.
644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654
3. Мојс. 19, 11. Јов. 8, 44. Приче Сол. 12, 22; 6, 16-19. Еф. 4, 25. 1. Јов. 3, 20. Јевр. 4, 13. Мат. 12, 36. Прот. С. Теодоровић, Морално богословље, Б. 1939, 169. Мат. 23, 27-28. Мат. 23, 14. Приче Сол. 22, 1.
89
477. Шта се у Светом писму говори против клеветања? – У Светом писму Господ наређује: „Не иди као опадач по народу― 655. „Не износи лажних гласова―656. „Никога не опадајте―657. Има који говоре „као да мач пробада―658 ... „Стрељају речима које задају ране, да би из потаје убили правога... Измишљају злочинства ... Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада. Обориће један другога језиком својим―659.
в) О оговарању 478. Шта значи оговарати? – Оговарати значи разносити и разглашавати туђе мане и грехове. 479. Шта говори Господ Исус Христос уопште о осуђивању ближњих? – Господ каже: „Не судите, да вам се не суди. Јер каквим судом судите, судиће вам се, и каквом мером мерите, мериће вам се. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвна у оку своме не осећаш? Или како ћеш рећи брату своме: Дај да извадим трун из ока твога – а ето брвно у оку твоме? – Лицемере, извади прво брвно из ока свога, па онда можеш гледати како ћеш да извадиш трун из ока брата свога―660. 480. Кад је допуштено износити погрешке ближњега? – Допуштено је износити погрешке ближњега само кад је то у корист онога који је погрешио, и кад је то потребно да би се спречило још веће зло. 481. Зашто није допуштено да се говори рђаво ни о умрлим ближњима? – Није допуштено да се говори рђаво о умрлима, јер ни они нису у стању да се бране („Мртва уста не говоре―), и јер се они и тако налазе пред праведним судом Божјим, те би требало да имамо сажаљења према њима и да им помогнемо својим молитвама, а суд над њима да оставимо Господу. 482. Шта се у Светом писму говори уопште о уздржавању језика? – Свето писмо нас учи: „Ко је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре преваре―661 ... „Ако ко од вас мисли да је побожан, а не зауздава језика свога, него вара срце своје, његова је побожност узалуд―662... „Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само што је добро за напредовање вере, да дâ благодат онима који слушају―663.
10. Десета заповест: „Не пожели ништа што је туђе“ 483. Како гласи десета заповест Божја? – Десета заповест у суштини гласи: Н е п о ж е л и н и ш т а ш т о ј е т у ђ е. 484. Зашто забрањује Господ не само рђава дела него и рђаве жеље? – Господ забрањује рђаве жеље: прво, стога што се од рђавих жеља и мисли рађају као из семена рђава дела, а друго, што су већ саме те рђаве жеље и мисли скрнављење душе човекове и нечистота пред Богом, који види не само дела наша, него и намере срца664.
655 656 657 658 659 660 661 662 663 664
3. Мојс. 19, 16. 2. Мојс. 23, 1. Лук. 3, 14. Приче Сол. 12, 18. Пс. 64, 3-4, 6, 7, 8. Мат. 7, 1-5. 1. Петр. 3, 10. Јак. 1, 26. Еф. 4, 29. Митр. Филарет, Катих. 139; Митр. Антоній, Опытъ правосл. кат. 101.
90
„Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога―665 ... „Мрске су Господу зле мисли―666.
О зависти 485. Који се грех нарочито противи десетој Божјој заповести? – Десетој заповести се нарочито противи завист. 486. Из чега се рађа завист и шта из ње произлази? – Завист се рађа из претеране себичности, и из ње произлазе: мржња, пакост и друга зла дела према ближњима. 487. Против кога греши завидљивац? – Завидљивац греши: а) против Бога, – јер негодује против промисла и воље Божје, без које ничега доброг не бива у свету; б) против ближњег, јер завидљивац допушта себи да има злу мисао и злу жељу против ближњега потпуно неоправдано, пошто овај, ако и ужива извесно добро и успех, он га ужива или заслужено, или ће, ако је то незаслужено, имати већ сам довољно да претрпи за то, и в) према самоме себи, – јер завишћу човек само уноси немир у своју душу, немир и јед, који се уносе дејством нечастивога; тиме, уствари, завидљивац највише и наноси штете себи; зато се каже да је завист отров који највише трује саме завидљивце667. 488. Шта се у Светом писму говори о зависти? – У Светом писму се, између осталог, каже: „Завишћу ђавољом смрт уђе у свет―668. „Не раздражујмо један другога, не завидимо један другоме―669. Лепо ради, другом не завиди, добро ће ти и сам Бог дати (н. п.).
III. ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА 489. Шта су заповести блаженства? – Заповести блаженства су девет заповести које Господ наш Исус Христос даје као идеал духовног савршенства. 490. Зашто се ове заповести називају заповестима блаженства? – Ове заповести се називају заповестима блаженства зато што нам, ако их извршавамо, доносе блаженство. 491. Шта садржи свака заповест блаженства? – Свака заповест блаженства садржи учење о ј е д н о ј х р и ш ћ а н с к о ј в р л и н и и о б е ћ а њ е н а г р а д е за извршење њено. 492. Како гласе заповести блаженства? – Заповести блаженства гласе: 1. Блажени сиромашни духом, јер је њихово царство небеско. 2. Блажени који плачу, јер ће се утешити. 3. Блажени кротки, јер ће наследити земљу. 4. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити. 5. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани. 6. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети. 7. Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати. 8. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово царство небеско. 665 666 667 668 669
Мат. 15, 19-20. Приче Сол. 15, 26. Прот. С. Теодоровић, Православ. морално богосл. 162. Прем. Сол. 2, 24. Гал. 5, 26.
91
9. Блажени сте кад вас стану ружити и прогонити и рекну на вас сваку злу реч лажући, мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима670.
1. Прва заповест блаженства: „Блажени сиромашни духом...“ 493. Како гласи прва заповест блаженства? – Прва заповест блаженства гласи: Б л а ж е н и с у с и р о м а ш н и д у х о м, ј е р ј е њ и х о в о ц а р с т в о н е б е с к о.
а) О смерности 494. Који су људи сиромашни духом? – Сиромашни духом јесу смерни људи који, прожети великом смерношћу, признају да немају властитих врлина, и да без помоћи Божје не могу никакво добро учинити, због чега се обраћају Богу за помоћ и од њега очекују спасење671. 495. Који су то угодници Божји који су се нарочито старали да у свом животу остваре ову заповест блаженства? – То су учитељи православног монаштва и његови најбољи представници: преподобни Антоније Велики, преподобни Пахомије, Макарије, Јован Лествичник, преподобни Симеон Мироточиви (Стеван Немања), преподобни Серафим, преподобна мати Параскева, преподобни Григорије Синаит, преподобни Прохор Пчињски и др. 496. Шта обећава Господ смернима? – Смернима обећава Господ царство небеско. 497. Шта је супротно смерности? – Супротна смерности је гордост, грех из кога је произишло све зло у свету.
б) О гордости 498. Ко се сматра гордим (охолим)? – Горд или охол је онај који сам себе сувише прецењује и над другима се уздиже, који све приписује својој заслузи, и присваја себи врлине којих нема, или, ако их има, преувеличава их и поноси се њима, а друге презире; који не трпи ничији суд, свакога сматра горим од себе, те је непослушан закону, па и самоме Богу672. Гордост удаљује човека од Бога; из овога греха рађају се други греси. 499. Из које се Спаситељеве приче види како Бог осуђује и одбацује горде а оправдава смерне и прашта им? – Ово се види из Спаситељеве приче о царинику и фарисеју, коју причу Господ завршава речима: „Јер сваки који се сам подиже, понизиће се, а који се сам понижава, подигнуће се―673. „Гордост је почетак греха―674 ... „Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст... Охолост понижава човека, а ко је смеран духом, добија славу―675 ... „Бог се супроти поноситима, а понизнима даје благодат―676. Ко се сам узвиси, тога Бог понизи (н. п).
2. Друга заповест блаженства: „Блажени који плачу...“ 670 671 672 673 674 675 676
Мат. 5, 3-12. Митроп. Филарет, Правосл. Катих. 105. Прот. С. Теодоровић, Правосл. морал. богосл. 112. Лук. 18, 14. Књ. Ис. Сир. 10, 15. Приче Сол. 16, 18; 29, 23. Јак 4, 6.
92
500. Како гласи друга заповест блаженства? – Друга заповест блаженства гласи: Б л а ж е н и с у о н и к о ј и п л а ч у, ј е р ћ е с е у т е ш и т и. 501. О којим се људима говори у другој заповести блаженства? – У другој заповести блаженства говори се о људима који плачу, тугују и кају се за своје грехе, пошто греси удаљавају човека од Бога. Поред тога, у овој заповести говори се о људима који су у беди и невољи или су ожалошћени разним несрећама, али који не очајавају, већ се уздају у Бога. О жалости услед греха свети апостол Павле вели: „Жалост која је по Богу (тј. услед грехова који нас удаљавају од Бога) доноси покајање за спасење, а жалост овога света доноси смрт―677. 502. Шта обећава Господ онима који плачу? – Господ обећава помоћ и утеху: „Јер ће се утешити―.
3. Трећа заповест блаженства: „Блажени кротки...― 503. Како гласи трећа заповест блаженства? – Трећа заповест блаженства гласи: Б л а ж е н и с у к р о т к и, ј е р ћ е н а с л е д и т и з е м љ у. 504. Који су кротки људи о којима се говори у трећој заповести блаженства? – Кротки су они људи који се одликују благошћу, смерношћу и љубављу према другима; који трпељиво подносе увреде и неправде које им се чине, не свете се и не враћају зло злим, и који не осуђују и не клеветају друге. 505. Какву награду обећава Господ кроткима? – Кроткима Господ обећава да ће наследити земљу. „А смерни ће наследити земљу, и наслађиваће се множином мира―678. 506. Шта је супротно кротости? – Супротно кротости је гњев679.
4. Четврта заповест блаженства: „Блажени гладни и жедни правде“ 507. Како гласи четврта заповест блаженства? – Четврта заповест блаженства гласи: Б л а ж е н и с у г л а д н и и ж е д н и п р а в д е, ј е р ћ е с е н а с и т и т и. 508. Који су људи гладни и жедни правде? – Гладни и жедни правде су они људи који осећају неправду у свету, те свим срцем желе и моле се да на земљи завлада правда Божја уместо неправде, а који пре свега сами поступају праведно, желећи да достигну хришћанску праведност и бринући се за спасење душе680. 509. Шта обећава Господ гладнима и жеднима правде? Гладнима и жеднима правде Господ обећава да ће бити задовољена њихова жеђ за правдом Божјом. „А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике 681 твоје― .
5. Пета заповест блаженства: „Блажени милостиви...“ 510. Како гласи пета заповест блаженства? – Пета заповест блаженства гласи: Б л а ж е н и с у м и л о с т и в и, ј е р ћ е б и т и п о м и л о в а н и.
677 678 679 680 681
2. Кор. 7, 10. Пс. 37, 11. Види о гњеву питања и одг. 449-450. Митроп. Антонй, Опытъ правосл. катих. 115. Пс. 17, 15.
93
511. Који су људи милостиви? – Милостиви су човекољубиви људи, који имају љубави и сажаљења према ближњима својим, те се старају да им помогну, како материјално тако и духовно682. „Милостиња избавља од смрти, и она очишћује сваки грех; који чине милостињу и правду, испуниће се живота―683. „Јер ће се без милости судити ономе који не чини милости, а милост слави победу над судом―684. 512. Каквих дела милосрђа имамо? – Имамо д е л а м и л о с т и т е л е с н е и д е л а м и л о с т и д у ш е в н е.
а) Дела милости телесне 513. Која су дела милости телесне? – Дела милости телесне јесу: 1) гладнога нахранити, 2) жеднога напојити, 3) нагога оденути, 4) сужња походити, 5) болнога посетити и утешити, 6) путника у дом примити, 7) мртва сахранити685. Христос Спаситељ нас учи да сва добра која чинимо ближњима, уствари, њему чинимо686: „Све што учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте―687.
б) Дела милости душевне 514. Која су дела милости душевне? Дела милости духовне јесу: 1) грешника исправити, 2) неукога поучити, 3) ближњему добар савет дати, 4) за ближње се Богу молити, 5) ожалошћенога утешити, 6) увреде стрпљиво подносити и 7) увреде праштати688. 515. Какву награду обећава Господ милостивима? – Милостивима Господ обећава као награду да ће бити помиловани: да ће и Господ према њима бити милостив, као што су они били милостиви према другима. 516. Шта каже св. апостол Јаков о награди за дела милости душевне? – Свети апостол Јаков каже: „Знајте да ће онај који обрати грешника с кривога пута његова, спасти душу од смрти и покрити мноштво греха―689. Христос Спаситељ нас учи: „Будите милостиви као што је милостив Отац ваш―690. Невољноме помози, а теби ће Бог. Ко даје сиромаху, зајимље Богу (н. п.). 682 683 684 685 686 687 688 689 690
Митроп. Филарет, Катих. 109. Књ. Тов. 12, 9. Јак. 2, 13. Правосл. испов. 211-220 (изд. 1696). Види одговор 267. Мат. 25, 40. Правосл. испов. 220-227. Јак. 5, 20. Лук. 6, 36. – Види питања 464 и 465.
94
6. Шеста заповест блаженства: „Блажени чистога срца“ 517. Како гласи шеста заповест блаженства? – Шеста заповест блаженства гласи: Б л а ж е н и с у ч и с т и с р ц е м, ј е р ћ е Б о г а в и д е т и. 518. Који су људи чистога срца, о којима се говори у овој заповести? – Људи чистога срца јесу они хришћани који се не само клоне греха, него су у себи угушили и нечисте помисли и жеље, и свој разум и срце стално обраћају Богу. „Јер изнутра, из срца људског, излазе зле мисли: прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, злобе, лукавство, раскалашност, завист, хуљење, охолост, безумље. Сва ова зла изнутра долазе и погане човека―691. 519. Шта нам помаже да очувамо у себи чистоту срца, чистоту мисли и жеља? – Да очувамо у себи чистоту срца, тј. чистоту мисли и жеља, помажу нам: а) одржавање у души сталне тежње ка Богу; б) молитва и примање светих тајни; в) уклањање од греха и грешних мисли, и од свега што може да изазове грешне мисли и жеље, и г) стална помисао на смрт и суд Божји. 520. Шта обећава Господ онима који су чистога срца? – Њима обећава Господ да ће Бога гледати. „Као што је чисто око способно да гледа светлост, тако је и чисто срце способно да гледа Бога―692. 521. Да ли се ово Спаситељево обећање односи на будући или на садашњи живот? – Ово Спаситељево обећање о гледању Бога односи се у потпуности на будући живот, а делимично и на садашњи живот693, уколико се само онима који су чистога срца откривају у овом животу велике тајне Божје. – „Сад видимо као кроз стакло, нејасно, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам сâм познат―694, – пише св. апостол Павле.
7. Седма заповест блаженства: „Блажени миротворци...“ 522. Како гласи седма заповест блаженства? – Седма заповест блаженства гласи: Б л а ж е н и с у м и р о т в о р ц и, ј е р ћ е с е с и н о в и Б о ж ј и н а з в а т и. 523. Које људе треба разумети под миротворцима? – Под миротворцима треба разумети оне људе који не само што увек живе са свима у слози и миру, него се још старају да измирују и друге који су у завади, или се, ако не могу то да постигну, моле Богу за њихово измирење695. Ова врлина је остварење Божје заповести о љубави према ближњима. Како је одсуство мира међу људима уствари основ несреће њихове, то је природно да се хришћанин, који жели добра људима, стара да допринесе измирењу њиховом. 524. Какву награду обећава Господ миротворцима? – Миротворцима Господ обећава да ће се синови Божји назвати. Ко мир љуби – Бога служи. Мирно срце Бога моли, а немирно сузе рони (н. п).
691 692 693 694 695
Мк. 7, 21. Митроп. Филарет, Катих. 111. Митроп. Антоній, Опытъ христ. катих. 121. 1. Кор. 13, 12. Митроп. Филарет, Катих. 111.
95
8. Осма заповест блаженства: „Блажени прогнани правде ради“ 525. Како гласи осма заповест блаженства? – Осма заповест блаженства гласи: Б л а ж е н и с у п р о г н а н и п р а в д е р а д и, ј е р ј е њ и х о в о ц а р с т в о н е б е с к о. 526. Шта се овде разуме под правдом? – Под правдом се овде разуме истина и правда уопште, а особито истинитост Христовог учења696. 527. Чему нас упућује осмо блаженство? – Осмо блаженство нас упућује: а) да свом душом волимо правду и истину, и да то у животу на делу показујемо; б) да имамо смелости и непоколебљивости у сведочењу и брањењу правде и истине; и в) да, ако треба, трпељиво, сносимо и гоњење за правду и истину, имајући поуздање у Бога697. 528. Шта обећава Господ прогнанима за правду? – Прогнанима за правду Господ обећава царство небеско. Ко истину брани, Бога хвали. Чини право, бој се Бога, па се не бој никога (н. п.).
9. Девета заповест блаженства: „Блажени сте кад вас стану ружити ... мене ради“ 529. Како гласи девета заповест блаженства? – Девета заповест блаженства гласи: Б л а ж е н и с т е к а д в а с с т а н у р у ж и т и и п р о г о н и т и и р е к н у н а в а с с в а к у з л у р е ч л а ж у ћ и, м е н е р а д и. 530. О чему се говори у деветој заповести блаженства? – У деветој заповести блаженства говори се о страдању за веру Христову. Овом заповешћу се захтева од хришћана да буду спремни да за име Христово (тј. за веру његову) радо претрпе невоље, унижења, гоњења, па и саму смрт (мучеништво)698. У својем опроштајном говору ученицима Христос Спаситељ је рекао: „Сетите се речи коју вам рекох: Није слуга већи од господара свога. Ако су мене гонили, и вас ће гонити―699 ... „У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет― 700 ... „Не бојте се оних који убијају тело и после тога не могу више ништа да учине. Него ћу вам казати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт да баци у пакао―701. Св. апостол Петар пише: „Ако вас руже за име Христово, благо вама!... Само да не пострада који од вас као убица, или као лупеж, или као злочинац, или као онај који се меша у туђе послове; а ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају―702. 531. Којим речима нас Христос Спаситељ упућује да будемо постојани у вери? – Христос Спаситељ каже: „Који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима; а ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима―703.
696 697 698 699 700 701 702 703
Митроп. Филарет, Правосл. катих. 112. Митроп. Филарет, исто 112. Исто, 112-113. Јов. 15, 20. Јов. 16, 33. Лук. 12, 4-5. 1. Петр. 4, 14-16. Мат. 10, 32-33.
96
„Радујте се и веселите се...“ 532. Којим речима се завршавају заповести блаженства? – Заповести блаженства завршавају се обећањем награде у вечном животу онима који живе по науци Христовој: „Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима―704. „Што око не виде и ухо не чу, и у срце човеку не дође, то уготови Бог онима који га љубе―705.
Г. О ВРЛИНИ И О ГРЕХУ 1. О ВРЛИНИ 533. Може ли се вечно спасење човеково постићи само избегавањем греха и уклањањем човековим од греха? – Не. За спасење је потребно не само клонити се греха, него и напредовати у духовном животу и остваривати хришћанске врлине. – „Клони се од зла и чини добро―706, – учи нас Св. писмо. 534. Шта је хришћанска врлина? – Хришћанска врлина је постојаност у добру, тј. свесно и добровољно вршење закона Божјег из љубави према Богу и ближњима и по науци Христовој707.
а) Три главне хришћанске врлине 535. Које су три главне хришћанске врлине? – Три главне хришћанске врлине јесу: в е р а, љ у б а в и н а д а: вера у Бога, љубав према Богу и нада у Бога. „А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима―708. 536. Шта је хришћанска вера? – Хришћанска вера је тврдо и непоколебљиво убеђење да постоји Бог који нам се јавио у Сину своме, Господу Исусу Христу, и да је истинито и спасоносно што нам је објављено у Божјем откривењу, а чему нас учи света Црква709. 537. Шта је хришћанска нада? – Хришћанска нада је потпуна преданост Богу, поверење према њему и ослањање на свемогућство и милосрђе његово, с убеђењем да се он стара о нашем добру и вечном спасењу. 538. На чему се оснива хришћанска нада? – Она се оснива на вери у Господа Исуса Христа, који је „наша нада―710. „И што год заиштите у име моје – говори Христос Спаситељ – то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину―711... Христос Спаситељ је темељ наше наде у Бога стога што нас је Он својом смрћу на крсту и васкрсењем избавио од греха, проклетства и смрти. „Ако Бог не поштеде Сина свог, него га предаде за све нас, како дакле да нам с њиме све не дарује?―712 ... „Зацело се надајте благодати која ће вам се донети кад се покаже Исус Христос― 713.
704 705 706 707 708 709 710 711 712 713
Мат. 5, 15. 1. Кор. 2, 9. Пс. 34, 14. Еп. Ѳеофанъ, Начертаніе христ. нравоученія, 130. 1. Кор. 13, 13. Види о вери питања 34-42. 1. Тим. 1, 1. Јов. 14, 13. Рим. 8, 32. 1. Петр. 1, 13.
97
539. Шта је хришћанска љубав? – Хришћанска љубав је расположење душе човекове, које покреће човека да тежи Богу као свом највишем циљу, вршећи вољу његову714.
б) Седам хришћанских врлина 540. Поред поменуте три главне хришћанске врлине, које су још хришћанске врлине? – Хришћанска врлина значи, уствари, извршење заповести Божјих 715, те према томе свако вршење заповести Божјих и поступање по заповестима „Блаженства― јесте врлина. Али ипак, издвајају се, поред поменуте три главне врлине, још и седам хришћанских врлина које су супротне главним гресима716; то су: 1) смерност, 2) дарежљивост (милосрђе), 3) морална чистота (целомудреност), 4) кротост (трпељивост), 5) човекољубље и правичност, 6) уздржљивост (трезвеност) и 7) ревност у вери и молитви717. 541. Како стичемо ове хришћанске врлине? – Ми их стичемо помоћу Божјом и непрестаним понављањем, тј. вежбањем у хришћанским врлинама; тако оне постају наша навика и природа. У томе вежбању у врлинама и састоји се право хришћанско васпитање.
в) О посту 542. Ко је установио пост? – Пост је установио Господ Бог у Старом завету, а осветио га је и за нас поново озаконио Господ наш Исус Христос, и личним својим примером и својим учењем. „Тада Исуса одведе Дух у пустињу... И пошто је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, „и не једе ништа за то дана―718, најпосле огладне―719. 543. Шта се у светом Јеванђељу говори о посту? – Поред осталог, у св. Јеванђељу се говори и ово: „И кад дођоше к народу, приступи (к Исусу) један човек, клече пред њим и рече: Господе, смилуј се на сина мог, јер је месечар и мучи се врло ... И доведох га ученицима твојим, и не могоше га излечити. А Исус одговарајући рече: О роде неверни и изопачени!... И запрети му Исус, и изиђе из њега ђаво, и оздрави младић од тога часа. Тада приступише к Исусу ученици и насамо рекоше му: Зашто га ми не могосмо изгнати? А Исус им рече: за неверство ваше... А овај се род изгони само молитвом и постом―720 ... „А кад постите не будите жалосни као лицемери―721 ... „Него ће доћи дани – говори Христос Спаситељ – када ће се отети од њих женик, и тада ће постити у те дане―722. 714
О хришћанској љубави види питања 381-392. Правосл. испов. 235 (изд. 1696). 716 Види питање 553. 717 По Православном исповедању, из три главне врлине рађају се: молитва, пост и милостиња, а од ових: мудрост, правичност, храброст, морална чистота и умереност (231-240). „Мудрост – да ниједним својим делом ни помишљу не увредимо Бога ни ближњега свога ... Храброст – чврстина воље и ума да се одоли искушењима― (Рим. 8, 35-39) (Правосл. исп. 236-246). 718 Лук. 4, 2. 719 Мат. 4, 2. 720 Мат. 17, 14-21. 721 Мат. 6, 16. 722 Мк. 2, 20; Лук. 5, 35. 715
98
544. Шта се у Светом писму Старога завета говори о посту? – Између осталих поменућемо ова места о посту: „Овако вели Господ над војскама: пост четвртога месеца и пост петога и пост седмога и пост десетога обратиће се дому Јудину у радост и весеље и у празнике веселе―723 ... „И Мојсије оста онде (на Синају) четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући―724... „... И Јона поче ићи по граду (Ниневији)... и проповеда и рече: Још четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти. И Ниневљани повероваше Богу, и огласише пост и обукоше се у кострет од највећега до најмањега... И прогласи се по Ниневији по заповести царевој ... да не окусе ништа... да се врати сваки са свога злога пута и од неправде... еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутога гњева свог, те да не изгинемо. И Бог виде дела њихова, где се вратише са злога пута свог; и раскаја се Бог од зла које рече да им учини, и не учини―725. 545. Шта је сврха поста? Сврха поста је духовно јачање човека, уздизање духа над телом, кроз самосавлађивање и вежбање у добровољном лишавању а у славу Божју. „Одржавање поста, то добровољно уздржавање од задовољстава за време поста и утруђивање тела, доноси олакшање духу и прибавља милост Божју― 726 ... „Пост помаже човеку да се очисти од зла и да се научи вршењу заповести Божјих; човек се тада више сећа Бога, а не себе, и постаје ближи Богу―. 546. У чему се састоји пост? – Пост се састоји: у уздржавању од мрсне хране и у умерености уопште, и у појачавању свакодневне молитве и дела милости, као и у чешћем и јачем вежбању у свима хришћанским врлинама, а у уздржавању од рђавих дела, мисли и жеља. 547. Којим речима нас у Светом писму опомиње Господ у погледу правога поста? – У Светом писму нас Господ опомиње овим речима: „Овако вели Господ:... „Није ли ово пост што избрах: да развежеш свезе безбожности, да раздрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? Није ли – да преломиш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш гола, да га оденеш ... Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје процвасти―727. 548. Који су постови у православној цркви? – У православној цркви су одређени ови постови: Божићни пост, Ускршњи (Велики или Часни) пост, Петровски (пред празником св. апостола Петра и Павла) и Великогоспојински (пред празником Успења Пресвете Богородице) пост. Осим ових вишедневних постова постоје и једнодневни постови, и то: на Крстовдан 14. септембра, на Крстовдан 5. јануара, на дан Усековања главе св. Јована Крститеља 29. августа; затим среда и петак сваке недеље осим недеља после Божића, после Ускрса и после Духова, недеље пре почетка Великог поста, тзв. Недеље Цариника и фарисеја и Беле недеље.
2. О ГРЕХУ 549. Шта је грех? – По речима св. апостола Јована „грех је безакоње―728, тј. свако преступање Божјег закона. 550. Какав је грех по свом пореклу? – По свом пореклу грех је прародитељски и лични. 551. Како и на који начин човек греши? – Човек греши: а) мислима и жељом, 723 724 725 726 727 728
Зах. 8, 19. 2. Мојс. 34, 28. Пр. Јона, 3, 4-5, 7-10. Еп. Ѳеофанъ, Путь ко спасенію, 260. Ис. 58, 6-8. 1. Јов. 3, 4.
99
б) речима, в) делом, г) пропуштањем да учини добро дело, које је по моралном закону дужан да учини, и д) навођењем других на грех (учествовањем у туђим гресима). 552. Какве врсте греха имамо? – Греси се деле у три врсте, и то: а) седам главних (смртних) грехова, б) греси против Духа Светога и в) греси који вапију на небо (за Божјом осветом729).
а) Главни греси 553. Који су главни греси? – Главни су греси: 1) гордост, 2) среброљубље (грамзивост), 3) блуд, 4) завист, 5) неумереност у јелу и пићу (лакомство, пијанство), 6) гњев и злопамћење и 7) лењост и немарност према својем вечном спасењу730. 554. Зашто се ови греси зову главни греси? – Ови греси се зову главнима стога што се из њих рађају многи други греси. 555. Зашто се тешки греси називају смртним гресима? – Тешки се греси називају смртнима стога што показују да је код онога који их чини умртвљен духовни живот, и што они лишавају грешника благодати Божје и подвргавају га вечној смрти 731, ако он покајањем не окаје свој грех.
б) Греси против Духа Светог 556. Који су греси против Духа Светог? – Греси против Духа Светог јесу: 1) лакомислено се прекомерно ослањати на милосрђе Божје, па због тога грешити; 2) очајавати, што значи не уздати се у милост Божју; 3) противити се објављеној и утврђеној хришћанској истини; 4) одрећи се православне хришћанске вере; 5) завидети ближњему на духовним даровима Божјим (завидети туђој срећи); 6) остајати у гресима и злоби, и 7) не старати се о покајању пре одласка из овог живота732. 557. Зашто се ови греси називају гресима против Духа Светога? – Ови се греси називају тим именом зато што се њима свесно презире и одбија благодат Светога Духа.
в) Греси који вапију к небу 729
Правосл. испов. 251. Исто, 251–252. – У правосл. исповедању, грех који се наводи под 7) назива се Уныніе (грчкиакидиа) – занемареност (духовна), немарност према својем вечном спасењу, запуштеност, лењост. – Св. Јован Касијан, преп. Нил Синајски, св. Јефрем Сиријски и св. Јован Лествичник подробно говоре о облицима греха и страсти, као и о средствима против њих, („Добротолюбіе―, II, стр. 20, 246, 395 и 531). 731 1. Кор. 6, 9-10. 732 Правосл. испов. 263-264. 730
100
558. Који су греси који вапију к небу за Божјом осветом? – У ову врсту греха долазе: 1) хотимично убиство, 2) содомски грех, 3) вређање и кињење сиромаха, удовица и сирочади, и 4) закидање најамничке плате733. 559. Шта нам о овоме говори Св. писмо? – „Глас крви брата твога вапије са земље к мени― – говори Бог братоубици Каину734 ... А свети апостол Јаков пише: „Ето, вапије плата посленика ваших који су покосили њиве ваше, а коју сте ви задржали, и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота―735 ... „И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз сведок против... оних који закидају најам најамнику, и удовици и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама―736.
г) Одговорност за туђе грехе 560. У којим случајевима ми узимамо учешћа у туђим гресима, те и сами сносимо одговорност за њих? – Ми узимамо учешћа у туђим гресима и сносимо одговорност за њих: а) навађањем другога на грех наговарањем и саветовањем или заповешћу; б) подстицањем другога на грех саблазном, нашим рђавим примером; в) хваљењем зла и греха и куђењем врлине; г) изазивањем другог (изазивањем гнева код другога); и д) одобравањем и помагањем да се грех учини737. „Тешко свету од саблазни!... Тешко човеку кроз кога долази саблазан―738.
д) О последицама греха 561. Да ли учињени грех може остати без последица? – Грех не остаје без последица: свако дело, било добро или зло, доноси последице. „Шта човек посеје оно ће и пожњети―739 ... „Ево ћу доћи скоро, говори Господ, и плаћање моје са мном, да дам свакоме по делима његовим―740. Бог је спор, али достижан. Од Бога нико не утече. (н. п). 562. Да ли нас казна за грех постиже тек после смрти? – Казна за грех, према Светом писму, постиже човека још и овде на земљи, и то не само кривца, него и његово потомство. 563. Шта нам о овоме говори Св. писмо? – Св. писмо нас учи о овоме следећим речима: „Ако не послушаш глас Господа Бога свог да држиш и извршујеш заповести његове и уредбе његове, доћи ће на тебе све клетве и стигнуће те погибао у свему за што се прихватиш руком својом и што будеш радио... Проклет ће бити плод утробе твоје... А ако будеш слушао глас Господа Бога свог држећи и извршујући
733 734 735 736 737 738 739 740
Правосл. испов. 270-271. 1. Мојс. 4, 10. Јак. 5, 4. Мал. 3, 5. Види: Правосл. исп. 273-274. Мат. 18, 7, 6. Гал. 6, 7. Откр. Јов. 22, 12.
101
заповести његове... доћи ће на те сви благослови његови... Благословен ћеш бити у граду и у пољу, благословен ће бити плод утробе твоје―741. 564. Да ли нас Бог опомиње и предупређује од грешења, и на који начин? – Господ нас опомиње и предупређује од грешења на разне начине, а нарочито: 1) гласом савести; 2) заповестима Божјим и поукама и опоменама светог Откривења и Цркве; 3) преко других личности, путем савета и опомена других; 4) догађајима и казнама које постижу друге, а које су и нама намењене ако се не поправимо, и 5) казнама и болестима које се на нас шаљу да би нас опоменуле и предупредиле од грешења. 565. Шта нас у тренуцима искушења може сачувати од греха? – У тренуцима искушења могу нас сачувати најпре молитва и помоћ Божја, а затим помисао на смрт и суд Божји. „Сећај се дана смртнога, и нећеш сагрешити никада―742. 566. Како можемо ослабити и савладати у себи склоност према греху? – Ово можемо постићи помоћу Божјом, и то: а) објављивањем и раскривањем тих грешних склоности пред својим духовним оцем на исповести; б) искреним кајањем за учињени грех, имајући у памети увек казну као неминовну последицу греха, и в) настојањем да своју пажњу и помисао скренемо од греха и упутимо на нешто корисно, тј. на практиковање хришћанске врлине.
741 742
Види 5. књ. Мојс. гл. 28, 15, 20, 18, 1-4. Ис. с. Сир. 7, 39.
102
ТРЕЋИ ДЕО: О БЛАГОДАТИ БОЖЈОЈ И СРЕДСТВИМА ЗА ДОБИЈАЊЕ БЛАГОДАТИ А. О БЛАГОДАТИ БОЖЈОЈ 567. Да ли може човек сам, својом људском моћи, да достигне вечно спасење? – Човек сам, без Божје помоћи, не може да достигне вечно спасење743. Христос Спаситељ каже: „Без мене не можете чинити ништа―744. „Без натприродне помоћи Божје ми не можемо ни хтети ни извршити ничега доброг―745. 568. Како се зове та натприродна Божја помоћ која нам се даје за остварење спасења? – Та натприродна Божја помоћ која нам се даје за остварење спасења зове се б л а г о д а т Б о ж ј а. – „Благодат Божја је сила Божја, помоћ његова, која се даје вернима ради њиховог освећења, моралног усавршавања и спасења746. 569. Да ли је благодат Божја неопходно потребна за наше спасење? – Благодат Божја је неопходно потребна за наше спасење, „јер без њене помоћи ми се не можемо ни обратити Богу, ни веровати у Христа Спаситеља, нити чинити истинска добра, духовна дела―747. „Да би препорођени човек могао чинити духовна дела, потребно је да благодат претходи и предводи, пошто човек сам по себи не може да чини дела достојна живота у Христу, него може само да жели или да не жели радити сагласно са благодаћу―748. 570. Шта нам Свето писмо говори о овоме? – „Ако се ко не роди водом и Духом – говори Господ – не може ући у царство Божје―749. „Ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших... И даћу вам ново срце, и нов дух метнућу у вас.. и учинићу да ходите по мојим уредбама ... и дух свој метнућу у вас―750. 571. Да ли се благодат Божја даје сваком човеку? – Благодат Божја се даје како праведницима – ради напредовања њиховог у добру, тако и покајаним грешницима – ради њиховог обраћања ка добру751. 572. Којим речима нам то говори Свето писмо? – „Бог хоће да се сви људи спасу, и да дођу до познања истине―752 ... „Јер неће (Бог) да ко пропадне, него сви да се покају―753 573. Шта се захтева од човека, да би благодат Божја била плодоносна за њега? – „Да би благодат Божја дејствовала у човеку, она мора бити примљена од њега―754. „Благодат Божја и слободна воља човекова се узајамно проничу и тесно сједињују: благодат помаже у слободи, а слобода у благодати―755. „Али по благодати Божјој јесам што јесам – пише св. апостол Павле – и благодат његова, мени дана, не 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755
Е. Макарій, Правосл. догм. богосл. II, 190-193. Јов. 15, 5. Е. Макар. Исто, II, 200. Исто, 191-192. Е. Макарій, Исто II, 239. Посланица источних патријараха, чл. 14; Еп. Макарій, исто, II, 210. Јов. 3, 5. Језек. 36, 25-27. Е. Макарій, Правосл. догм. II, 214. 1. Тим. 2, 4. 2. Петр. 3, 9. Н. Малиновски, Правосл. догм. 1909, III, 357. Исто, III, 368, 384.
103
оста без плода, него се потрудих више од свију њих, тј. не ја, него благодат Божја (која беше) са мном―756. „Тренутак када благодат силази и сједињује се с твојом вољом, биће тренутак рођења хришћанског живота―757. 574. У чему се показује дејство благодати Божје у освећењу и препорођају човековом? – Дејство благодати Божје показује се у овоме: а) благодат Божја призива човека спасењу, тј. помаже му да осети и сазна своје стање грешности, и указујући му на Господа Исуса Христа побуђује човека да верује у Господа и да се каје за своје грехе и заблуде; б) препородивши човека у нови живот у Христу, благодат Божја му д а ј е о п р о ш т а ј г р е х о в а, ослобађа га од заслужене казне, избавља од власти зла и даје спокојство савести и душевни мир; и в) пошто човек усвоји оправдање заслугама Господа Исуса Христа, благодат Божја га освећује: она просветљује човеков разум, да би разликовао зло од доброга, и оплемењује срце његово, да би заволео добро; она подстиче и јача вољу човекову и даје му снаге да би чинио добро и клонио се од зла и греха, и најзад, сједињује га са Христом и усиновљава Богу Оцу758. 575. Шта треба да чинимо да би нам благодат Божја била на помоћ и спасење? – За ово је потребно: а) да се не противимо благодати, него да јој сарађујемо у ономе што она врши у нама, помажући нам како у јачању вере у нама, тако и у чињењу добра и вршењу закона Божјег; б) да се клонимо греха, и в) да призивамо благодат Божју у молитви, а нарочито у молитви Духу Светоме: „Небески царе―... „дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте (греха), и спаси, Благи, душе наше―! 576. Којом причом нас опомиње Господ да ће се од свакога од нас тражити одговор о употреби благодати и дарова Божјих? – Опомиње нас причом о талантима759. 577. Преко кога се вернима поглавито предаје благодат Божја? – Благодат Божја предаје се вернима поглавито у Цркви Христовој и преко ње; Цркву је и основао Господ зато да би се кроз њу вршило наше освећење760.
Б. О СРЕДСТВИМА ЗА ДОБИЈАЊЕ БЛАГОДАТИ БОЖЈЕ 578. Којим средствима добијамо благодат Божју? – Благодат Божју добијамо кроз свете тајне и молитве Цркве.
I. О СВЕТИМ ТАЈНАМА 579. Шта су свете тајне? – Свете тајне су свештенорадње кроз које се онима који верују, под видљивим обликом даје невидљива благодат Божја761. 580. Ко је установио свете тајне? – Свете тајне је установио Господ наш Исус Христос. 756 757 758 759 760 761
1. Кор. 15, 10. Еп. Ѳеофань, Путь ко спасенію, 17. Прот. С. Теодоровић, Правосл. догм. 133; Макарій, Правосл. догм. II, 199-213. Мат. 25, 14-30. Е. Макарій, Правосл. догм. II, 144. Е. Макарій, Исто, II, 240.
104
581. Која су битна својства светих тајни? – Битна својства светих тајни јесу ова: прво, оне су божанска установа; друго, оне имају видљиви облик (а то су: свештенорадње, речи, материја (хлеб и вино, вода, уље и др.); и треће, преко њих добијамо невидљиву благодат Божју762. 582. Зашто је потребно да се благодат Божја у светим тајнама даје преко видљивих облика? – Ово је потребно стога што је човек не само духовно него и телесно биће, и што је потребно освећење целог човека. „Ако би ти био без тела – каже св. Јован Златоуст – то би и Христос предао теби своје дарове духовним начином; али пошто је твоја душа сједињена с телом, то се и духовно даје теби кроз материјално―763. 583. Колико има светих тајни и које су? – По учењу св. Цркве има седам светих тајни, и то: 1) крштење, 2) миропомазање, 3) исповест, 4) причешће, 5) брак, 6) свештенство, и 7) освећење јелеја (уља764). 584. Каква се особита благодат Божја даје кроз поједине свете тајне? – 1) У тајни к р ш т е њ а добија се благодат која очишћава човека од првородног греха и греха учињених до крштења, и препорођава га за нови духовни живот; 2) у тајни м и р о п о м а з а њ а добија се благодат ради утврђења у вери и напредовања у духовном животу; 3) у тајни и с п о в е с т и добија се благодат Божја која очишћава хришћанина од грехова учињених после крштења; 4) кроз п р и ч е ш ћ е се хришћани тајанствено сједињују са Христом; 5) у тајни б р а к а добија се благодат Божја која освећује брачну везу и природно рађање и васпитање деце; 6) у тајни с в е ш т е н с т в а добија се благодат Божја за вршење свештеничке службе: учења, свештенодејствовања и руковођења верних у духовном животу; и 7) у тајни о с в е ћ е њ а ј е л е ј а даје се благодат која исцељује душевне и телесне немоћи765. 585. Ко може вршити свете тајне? – Свете тајне може вршити епископ или свештеник који то врши по овлашћењу епископа, осим тајне свештенства коју врши само епископ766. 586. Да ли се свете тајне понављају над истим лицем? – Крштење, миропомазање767 и тајна свештенства се не понављају; остале се тајне понављају.
1. О тајни крштења
762
Исто, II, 240-241. Исто, II, 240. 764 На црквенословенском ова св. тајна се назива Јелеосвећење (јелеј значи уље). 765 Митр. Филарет, Катих. 71. 766 У случају хитне потребе (у случају болести детета) крштење може извршити и сваки православни хришћанин. Види питање 594. 767 Миропомазање се понавља само над лицима која су се одрекла Христа па се после покајала и вратила Цркви. 763
105
587. Шта је крштење? – Крштење је света тајна у којој се онај који верује, кроз троструко погружавање у воду у име Оца и Сина и Светога Духа, очишћава благодаћу Божјом од свакога греха и препорођава у нови; благодатни живот768. 588. Којим речима је Христос Спаситељ установио тајну крштења? – Тајну крштења установио је Христос Спаситељ речима, које је упутио апостолима: „Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да чувају све што сам вам заповедио―769. Тајну крштења је Господ Исус Христос осветио својим примером, крстивши се у Јордану од св. Јована Претече и Крститеља Господњег. 589. Је ли крштење неопходно потребно човеку? – Крштење је неопходно потребно, пошто се овом тајном човек уводи у Цркву Христову и стиче право за примање других светих тајни. „Ако се ко не роди водом и Духом – каже Христос Спаситељ – не може ући у царство Божје―770 ... „Ко узверује и крсти се, спашће се, а ко не буде веровао, осудиће се―771. 590. Шта се тражи од оних који желе да се крсте? – Од оних који желе да се крсте тражи се вера и покајање772. Свети апостол Павле говори: „Покајте се, и нека се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштај греха, и примићете дар Светога Духа―773. 591. Како могу овај захтев Цркве да изврше мала деца која се крштавају? – При крштавању мале деце њихови кумови774 се уместо њих одричу нечастивога и исповедају веру, а тиме примају и обавезу да се брину о својој духовној деци и да их поучавају и утврђују у вери и хришћанском животу775. 592. Је ли крштаваше деце била пракса и у апостолском времену? – Да, крштавање деце била је пракса и у апостолском времену776, а оснивало се на речима Христа Спаситеља: „Пустите децу нека долазе к мени―777. Ако дете умре некрштено, оно је, разуме се, искључено из заједнице са Црквом Христовом, те и из духовне заједнице са својим родитељима хришћанима. 593. Како се врши крштење? – Крштење се врши на тај начин што се лице које се крштава погружава778 у воду трипут, при чему се изговарају речи: К р е ш ч а ј е т с ј а р а б Б о ж и ј (или р а б а Б о ж и ј а) (име), в о и м ј а О т ц а, а м и н; и С и н а, а м и н; и С в ј а т а г о Д у х а, а м и н; н и њ е и п р и с н о, и в о в ј е к и в ј е к о в, а м и н779. 594. Како ће се, у слућају болести детета, обавити крштење без свештеника? – Ако је дете на самрти, те постоји опасност да оно умре пре доласка свештеника, онда, да дете не би умрло некрштено, крштење може извршити ђакон или световно лице, 768
Е. Макарій, Правосл. догм. II, 243. Мат. 28, 19-20. 770 Јов. 3, 5. 771 Мк. 16, 16, 772 Митроп. Филарет, Катих. 73. 773 Дап. 2, 38. 774 По црквеним прописима, при крштењу и деце и одраслих мора бити један кум који јемчи за православно веровање своје кумчади и њихово духовно васпитање. Кумови не могу бити иноверни, малолетни, монаси, родитељи својој деци, слабоумни и лица која не уживају добар глас у друштву (Н. Милаш, Цркв. право, 523). 775 Што се тиче крштавања одраслих, рачунајући од седмогодишњег узраста, Црква од њих захтева да претходно буду упознати са истинама хришћанске вере, и тек после тога их крштава. 776 Дап. 10, 44; 16, 15; 1. Кор. 1,16. 777 Мк. 10, 14. 778 Ако би се крштење, у случају потребе, извршило обливањем, оно важи исто тако као да је извршено погружавањем (Прот. К. Никольскій Пособіе к изученію церковнаго устава, 654). 779 „Крштава се слуга Божји (или слушкиња Божја) (име), у име Оца, амин; и Сина, амин; и Светога Духа, амин; сада и увек и у све векове, амин. 769
106
мушко или женско (али православне вере), и то на тај начин, што га погружава трипут у воду, изговарајући речи: „Кр ш т а в а с е с л у г а (или с л у ш к и њ а) Б о ж ј и (име) у и м е О ц а, а м и н, и С и н а, а м и н, и С в е т о г а Д у х а, а м и н. – Ако дете остане живо, свештеник ће допунити обред крштења, не понављајући формулу крштења ни погружавање, и извршиће тајну миропомазања над новокрштеним.
2. О тајни миропомазања 595. Шта је миропомазање? – Миропомазање је света тајна у којој новокрштени, помазивањем делова тела светим миром у име Духа Светога, добија дарове Светога Духа, а ради утврђења у вери и напредовања у духовном животу780. У светом Јеванђељу Христос Спаситељ каже: „Ко верује у мене, из његовог ће тела, као што рече Писмо: потећи реке воде живе. – А ово рече за Духа кога су имали да приме они који верују у њега―781. 596. Како се врши тајна миропомазања? – Ова тајна се врши помазивањем новокрштенога светим миром782, са речима: П е ч а т д а р а Д у х а С в е т о г а, а м и н. При овоме се помазују: чело, очи, уши, ноздрве, уста, прса, руке и ноге, а ради освећења ума, срца, свих душевних сила и чула и све делатности новокрштенога783. 597. Кад се врши тајна миропомазања? – Тајна миропомазања се врши одмах после крштења784.
3. О тајни покајања (исповести) 598. Шта је покајање? – Покајање је света тајна у којој хришћанин, исповедивши своје грехе пред свештеником, невидљиво добија преко њега опроштај грехова од самога Исуса Христа785. 599. Ко је установио тајну покајања? – Тајну покајања је установио Господ Исус Христос, давши апостолима власт да могу отпуштати грехе. „Примите Духа Светога – рекао је Господ – којима отпустите грехе, отпустиће им се, и којима задржите, задржаће им се―786 ... „Што год свежете на земљи, биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи, биће раздрешено на небу―787 600. Шта се захтева од хришћанина који жели да се тајном покајања очисти од својих грехова? – У тајни покајања од хришћанина се захтева: 1) искрено кајање за своје грехе, 2) исповест пред свештеником, 3) непоколебљива намера да ће се поправити, 4) вера у Христа и увереност у милосрђе његово788, и 780
Е. Макарій, Правосл. догм. богосл. II, 265. Јов. 7, 38-39. – О вршењу ове свете тајне у време светих апостола види Дап. 8, 14-17; 19, 1-6; 2. Кор. 1, 21-22. 782 Свето миро освећују епископи, а у нашој цркви патријарх. 783 После извршеног миропомазања, свештеник са кумом и новокрштеним обилази око крстионице (од западне стране ка југу) певајући: „Који се крстисте у Христа, у Христа се обукосте, алилуја―, – што значи ступање новокрштенога у вечни савез са Христом. – Подсецање косе, које се врши после тога, означава спремност новога члана Цркве на покорност и послушност Богу. 784 Оделито од крштења врши се ова тајна само у случајевима кад се православној цркви присаједињују лица друге хришћанске вероиспвести, која су крштена а не миропомазана, и у случајевима поменутим у питању 586, прим. 3. Види: 1. Јов. 2, 20, 27; 2. Кор. 1, 21-22; Дап. 8, 14-17; 2. Мојс. 29, 4-7. 785 Митроп. Филарет, Правосл. хришћ. катих. 80. 786 Јов. 20, 22-23. 787 Мат. 18, 18. 788 Митроп. Филарет, Правосл. Хришћ. катих. 80. 781
107
5) праштање другима. „Ако признајемо грехе своје, веран је и праведан (Бог) да нам опрости грехе наше и очисти нас од сваке неправде. Ако кажемо да нисмо згрешили, правимо га лажом и реч његова није у нама―789. „Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља их, добиће милост―790. 601. Шта значи покајати се? – Покајати се значи: а) признати у својој души учињени грех, б) осетити да је овим нарушен закон Божји, те искрено жалити за оваквим својим поступком, и в) одлучити се и обећати Богу да грех више неће бити поновљен. 602. Шта значи исповедити се? – Исповедити се значи: признати пред свештеником своје грехе, учињене делом, речју или помишљу, и признати их са искреним кајањем и молитвом Богу за опроштај. Исповедати се треба без лажног стида, са сазнањем да Бог већ зна човеков грех, и да се од човека само тражи да га и сам призна и сам осуди. „Уколико се човек сам више осуђује, утолико ће му се пре опростити―. 603. Коме се исповеда православни хришћанин? – Православни хришћанин се исповеда самоме Господу Исусу Христу који невидљиво присуствује; свештеник даје опроштај греха у име Христово и по Христовом овлашћењу. 604. Кад приступамо светој тајни исповести? – Овој светој тајни приступамо у време поста, пре примања светог причешћа, као и у време болести и у свако друго време кад осетимо потребу да овом светом тајном олакшамо души својој. 605. Које грехе треба исповедити при вршењу ове свете тајне? – Треба исповедити све грехе, учињене после последње исповести. Да би се подсетио на своје грехе, човек понавља у себи заповести Божје, и тако се опомиње ако је коју заповест нарушио или које добро дело занемарио. 606. Зашто не треба одлагати покајање и исповест? – Покајање не треба одлагати стога што грех, ако се не лечи покајањем и исповешћу, хвата све јачег корена у срцу; а осим тога, одлажући покајање, човек се излаже опасности да умре изненада, у греху и без покајања. У молитви молебног канона Пресв. Богородици ми се молимо: „Избави нас ... од изненадне смрти―. 607. Да ли се сваком покајнику одобрава примање светог причешћа одмах? – Сваком покајнику се не одобрава одмах примање светог причешћа. У случајевима тежих грехова духовник налаже на њега епитимију791, врсту црквене казне, а у циљу да се помогне искорењивању греха код покајника. Бог прашта свакоме ко се искрено каје. Бог даје да се грешник каје. (н. п.)
4. О тајни причешћа 608. Шта је свето причешће? – Причешће је Света тајна у којој хришћанин, под видом хлеба и вина, прима право пречисто тело и крв Христову, тајанствено се сједињује с њим и добија залогу вечнога живота792. 789
1. Јов. 1, 9. Приче Сол. 28, 13. 791 Епитимија значи забрана; то је поправна казна која се налаже на покајника, као например пост, клечање и метанисање, проширење свакодневног молитвеног правила и чешће посећивање богослужења, чињење дела милосрђа и др., а у случајевима тежих грехова и одлучење од светог причешћа. Али епитимија нема значај задовољења правде Божје за учињене грехе. 792 Митроп. Филарет, Катих. 77. 790
108
609. Кад је Господ Исус Христос установио свету тајну причешћа? – Господ је установио свету тајну причешћа на Тајној вечера. 610. Како се у светом Јеванђељу описује установљење ове свете тајне? – О овоме је било речи напред793. 611. Шта каже Христос Спаситељ о неопходности примања свете тајне причешћа? – Христос Спаситељ каже: „Ако не једете тела Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи. Ко једе тело моје и пије крв моју, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан ... Ко једе тело моје и пије крв моју, остаје у мени и ја у њему―794. 612. Како се зове богослужење на којем се врши тајна причешћа? – Богослужење на коме се врши света тајна причешћа зове се света литургија; то је најглавније богослужење у хришћанској цркви: на њему се приказује живот Христов од рођења до вазнесења, а принесени хлеб и вино, силом и дејством Светога Духа, освећују се и претварају у пречисто тело и крв Христову, и причесницима служе као духовна храна и залога вечног живота795. 613. Шта је садржина свете литургије? 1) Света литургија нам представља главне догађаје из живота Господа нашег Исуса Христа: рођење (на проскомидији; појављивање Спаситељево на проповед (мали вход); вођење на Голготу и страдање (велики вход); васкрсење (за време „Двери, двери― и читања Символа вере), вазнесење и догађај установе свете тајне причешћа (пре и за време „Примите, јадите― и „Пијте от њеја вси―). 2) На светој литургији се приноси бескрвна жртва Богу за све православне хришћане, како за живе тако и за оне који су умрли с надом на васкрсење 796. На њој се врши освећење Светих дарова и верни се сједињују, путем причешћа, са Господом Исусом Христом, Спаситељем нашим. Како се света литургија показује по преимућству као жртва благодарности Богу за његова доброчинства према људима, а нарочито за добијање спасења преко Сина Божјег, то се ово богослужење, ова света тајна, и назива евхаристија (благодарење797). 3) На светој литургији се, поред овога, прославља Бог у Светој Тројици, и узносе се, као и на сваком православном јавном богослужењу, молитве за Цркву Божју, за живе и умрле чланове њене. 614. Кад се на светој литургији врши освећење дарова и претварање хлеба и вина у пречисто тело и Крв Христову? – Освећење хлеба и вина и претварање у пречисто тело и крв Христову врши се на светој литургији зе време певања „Тебе појем―. Време освећења и претварања објављује се трикратним звоњењем, да би се они који су ван храма тога тренутка обратили Богу молитвом, и на тај начин били уједињени у молитви с онима који учествују у приношењу ове бескрвне жртве.
793
Види питање 211. – Мат. 26, 26-28; Лука 22, 19-20. Јов. 6, 53-56. 795 Митрополит Филарет, Катих. 78. – У православној цркви се служе три литургијска чина, и то: Литургија св. Јована Златоуста, Литургија св. Василија Великог и Литургија пређеосвећених дарова. Литургија пређеосвећених дарова служи се средом и петком Великог поста и прва три дана Велике недеље (пред Ускрс), а може се служити и у друге дане Великог поста, сем недеље и суботе; Литургија св. Василија Великог служи се 10 пута годишње, и то: на Нову годину (дан св. Василија Великог), у недеље Великог поста, осим Цветне недеље, на Велики четвртак и Велику суботу, на Божић и Богојављење, ако ови празници падну у недељу или у понедељак; или уочи Божића или Богојављења, ако они падну у друге дане. У све остале дане служи се Литургија св. Јована Златоуста, сем Великог петка, кога се дана она служи само у случају ако истог дана падну и Благовести. 796 Правосл. исп. 147. 797 Л. Мирковић, Литургика, II, 39. 794
109
615. Ко може приступити овој светој тајни? – Светој тајни причешћа може и дужан је приступити сваки православни хришћанин који је припремљен за примање ове свете тајне. Новорођена деца која су крштена имају такође право на примање ове свете тајне, као чланови Цркве, јер Господ каже: „Пијте из ње сви―798. 616. На који начин се верни припремају за примање светог причешћа? – За примање светог причешћа припремамо се: а) постом и молитвом, б) испитивањем своје савести и очишћењем од греха тајном покајања и исповести, и в) примирењем уопште с Богом и с људима. „Ко, дакле, недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, огрешиће се о тело и крв Господњу― – пише св. апостол Павле. „Нека човек испитује себе, и тако нека једе од хлеба и пије из чаше: јер онај који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, зато што не разликује тела (Господњег). Зато су међу вама многи слаби и болесни, и многи су већ мртви. Кад би сами себе испитивали, не бисмо осуђени били―799. 617. У чему се састоји наша припрема непосредно пред примањем светог причешћа? – Наша припрема непосредно пред примањем светог причешћа састоји се: а) у уздржавању од ма каквог весеља и разоноде уочи дана причешћа, као и у току свих дана припреме800; б) у потпуном уздржавању од хране и пића од поноћи уочи тога дана до примања ове свете тајне801, и в) у молитвеној припреми, – у вршењу молитвеног правила, одређеног за овај случај802. 618. Кад се и колико пута годишње хришћани причешћују? – Црква је установила да се причешћујемо сваког поста, четири пута годишње; а сваки хришћанин је дужан да се причести бар једанпут годишње803, а тако исто неизоставно пред смрт. 619. Да ли се верни могу причестити само уз пост? – Православни хришћани се могу причестити увек, на свакој светој литургији, у току целе године; потребно је само да се увек припреме за примање ове свете тајне. 620. Кад и како се болесници причешћују? – Болесници се причешћују светим даровима који су нарочито спремљени за болеснике и стално се чувају у храму: зато се болесници могу причестити у свако доба, а тежи болесници и без припреме која се иначе тражи. 621. Коју молитву изговарамо непосредно пре примања светог причешћа? – Непосредно пре причешћа изговарамо молитву В е р у ј е м, Г о с п о д е.
5. О тајни брака 622. Каква је тајна брак? – Брак је света тајна у којој се, после слободне изјаве младенаца да желе ступити у брак, и после добровољног обећања њиховог пред свештеником о узајамној супружанској верности, благосиља њихова брачна веза, и даје
798
Митрополит Филарет, Катих. 78. 1. Кор. 11, 27-30. 800 Нарочито се захтева да „срце буде сачувано од чулних страсти и похоте телесне― (Учительное извѣстіе, Служебник, изд. Београд, 1928, 482, 480). 801 Исто. 802 Види у Молитвенику „Мо л и т в е п р е д п р и ч е ш ћ е―. За свештенике који служе св. литургију одређено је нарочито правило за припрему за служење св. литургије и причешћивање. 803 Митр. Филарет, Катих. 78; Н. Милаш, Црквено право, 526. 799
110
благодат једнодушности за узајамно помагање у животу, узајамно морално усавршавање и рађање и хришћанско васпитање деце804. 623. Ко је установио брак? – Брак је установио Бог, благословивши заједнички живот наших прародитеља, а Господ наш Исус Христос осветио га је. 624. Шта се у светом писму говори о овој светој тајни? – У Светом писму се, између осталог, каже: „И благослови их Бог (Адама и Еву), и рече им Бог: рађајте се и множите се и напуните земљу―805. „Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело―806. „Тако нису више два, него једно тело. А што је Бог саставио, човек да не раставља―807. 625. Каква упутства и савете даје св. апостол Павле о узајамној слози и узајамном поштовању супружника? – Св. апостол Павле упућује ове савете: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа; јер је муж глава жени, као што је Христос глава Цркви... Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуби Цркву своју и себе предаде за њу... Сваки да љуби своју жену онако као што љуби самога себе, а жена да се боји свога мужа―808. 626. Да ли су човек и жена равноправни и једнаки пред Богом? – Човек и жена су равноправни и једнаки пред Богом; жена је исто тако члан Цркве Христове, учесница дарова Св. Духа и наследница царства Божјег: „Нема више роба ни слободњака, нема више мушкога рода ни женскога; јер сте сви ви једно у Христу Исусу―809. „Тако и ви мужеви живите са својим женама по разуму, поштујући их као слабији суд и као сунаследнице благодати живота, да се не смету молитве ваше― 810. 627. Из колико се делова састоји обред тајне брака (венчање)? – Обред тајне брака састоји се из два дела: из о б р у ч е њ а, у којем младенци пред свештеником изјављују да добровољно желе ступити у брак и да ће бити верни супрузи, и из в е н ч а њ а811 у којем се, после молитава, врши само венчање благословом свештеника и речима: „Ве н ч а ј е т с ј а р а б Б о ж и ј (име), р а б ј е Б о ж и ј е ј (име), в о и м ј а О т ц а, и С и н а, и С в ј а т а г о Д у х а, а м и н―. „Ве н ч а ј е т с ј а р а б а Б о ж и ј а
804
Митроп. Филарет, исто 83. 1. Мојс. 1, 28. 806 1. Мојс. 2, 24; Мат. 19, 5. 807 Мат. 19, 6. 808 Еф. 5, 22-33. 809 Гал. 3, 28. 810 1. Петр. 3, 7. 811 Обручење се сада обавља заједно с венчањем. Пре тога се пак врши П р е д б р а ч н и и с п и т који има за сврху: 1) да се испита да ли не постоје какве брачне сметње, и 2) да се види, да ли су младенци довољно упознати са основним хришћанским истинама и да ли знају главне молитве, да би доцније били кадри децу своју научити вери и побожности (Н. Милаш, Цркв. право, 542). Венчање се врши у храму, пре подне, и јавно, пред два сведока. Није допуштено венчање уз пост и на велике празнике, и то: 1) од 14. новембра, кад почиње божићни пост, па до 6. јануара; 2) од месопусне недеље па до Томине недеље, тј. прве недеље после Ускрса; 3) од Недеље свих светих, тј. прве недеље после Духова па до Петровдана; 4) уз Госпојински пост тј. од 1. до 15. августа; на дан Усековања (29. августа), на Крстовдан (14. септембра) и у среду и петак у току целе године. (Датуми су означени по старом стилу). – У крајњој потреби, венчање у неке од ових дана може одобрити архијереј. (Н. Милаш, исто, 544). 805
111
(име), р а б у Б о ж и ј у (име), в о и м ј а О т ц а, и С и н а, и С в ј а т а г о Д у х а, а м и н―. – „Го с п о д и Б о ж е н а ш, с л а в о ј у и ч е с т и ј у в ј е н ч а ј ј а―812. Према садашњим законима, пре венчања потребна је регистрација. 628. Које се символичке радње врше при обреду венчања? – При обреду венчања врше се ове символичке радње: 1) Свештеник даје младенцима да из једне чаше пију вино помешано с водом 813, у знак тога да ће заједнички подносити и из једне чаше црпсти и радости и жалости у свом заједничком животу; 2) младенци се увенчавају венцима814, у знак тога да се врлине и подвиг моралне чистоте и чедности њихове увенчавају одозго, Богом;и 3) младенци обилазе трипут око аналоја, са спојеним десним рукама, у знак њихове нераскидне везе и заједнице кроз цео живот. 629. Каква је дужност православних хришћана који присуствују при венчању својих рођака и пријатеља? – Дужност православних хришћана, присутних у храму при венчању својих рођака и пријатеља, јесте да се за време вршења ове свете тајне усрдно моле Богу за младенце: да би им Господ, својом моћи и благословом, очувао љубав и слогу у животу, сачувао их од греха, зла и несреће, и благословио пород њихов. 630. Да ли греше они хришћани који присуствују овој светој тајни без довољно пажње, озбиљности и побожности? – Који присуствују вршењу тајне брака (венчања) без довољно пажње, озбиљности и побожности, греше много, и то: а) чине грех према Богу, јер се небрижљиво односе према једној светој и великој, Богом установљеној, тајни чије вршење својом непажњом често и ометају, и б) чине неправду младенцима који се венчавају, јер их лишавају своје молитвене помоћи, која им је баш тога тренутка потребна као спасоносна за цео њихов живот.
6. О тајни свештенства 631. Каква је тајна свештенство? – Свештенство је света тајна у којој се, кроз молитву и рукополагање (хиротонију) од стране архијереја, лицу достојном и изабраном од архијереја даје божанска благодат која га посвећује и даје му власт да врши свете тајне и богослужење, да поучава људе у вери и руководи их у духовном животу815. „Пазите на себе и на све стадо, у коме вас је Дух Свети поставио за епископе, да пасете Цркву коју је Бог стекао крвљу својом―816. 632. Којим речима Господ овлашћује и упућује апостоле, а преко њих и њихове наследнике, на вршење свештеничке, проповедничке и црквено-пастирске дужности у Цркви? – Господ их овлашћује и упућује овим речима: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи―817... „Као што мене посла Отац, и ја шаљем вас. И рекавши ово дуну и рече им: Примите Духа Светога! Којима опростите грехе, опростиће им се, и којима задржите, задржаће се―818. 812
„Ве н ч а в а с е с л у г а Б о ж ј и (име) с а с л у ш к и њ о м Б о ж ј о м (име), у и м е О ц а и С и н а и С в е т о г а Д у х а, а м и н―. ... „Го с п о д е Б о ж е н а ш, с л а в о м и ч а ш ћ у в е н ч а ј и х―. 813 Ово није свето причешће, како то неки погрешно мисле, него благословено вино с водом. 814 Ови венци често имају облик круне која има исто значење. 815 Ова света тајна врши се полагањем руку архијереја на главу оног лица које се посвећује; стога се овај чин зове рукополагање или хиротонија. Таква је била пракса апостолска (1. Тим. 4, 14). 816 Дап. 20, 28. 817 Мат. 28, 18-20. – Види питање бр. 331.
112
„Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који ме је послао―819. 633. Колико има степена свештенства? – Има три степена свештенства: епископски, свештенички и ђаконски. Епископ се зове још и архијереј, а свештеник – јереј или презвитер. Епископу припада право највише црквене управе, и он има право да врши све свете тајне и свештенорадње; свештеник – по овлашћењу епископа – врши све свете тајне, осим тајне свештенства, и све свештенорадње, осим освећења мира и антиминса; а ђакони имају дужност да помажу епископу и свештенику у богослужењу, а немају право да врше свештенорадње. 634. Да ли и због чега постоји битна разлика у начину рукополагања у различите степене свештенства? – Таква разлика постоји; на основу канона (Апост. 1 и 2; I Васељ. саб. 4; VII Вас. саб. 3 и др.) епископа рукополажу неколико епископа, док свештеника и ђакона само један епископ. Ова разлика постоји стога што оснивач Цркве, Господ наш Исус Христос, није предао своју власт једном апостолу, него је њу предао сједињеним љубављу свима својим апостолима заједно (Мат. 28, 18-20; Јов. 17, 21. 23 и др.); и апостоли нису предали своју власт једном епископу, него целом православном епископату, који управља Црквом и поставља своје прејемнике не једнолично, него саборно, „јер ће тако бити једнодушност и прославиће се Бог кроз Господа Христа у Светом Духу: Отац, Син и Свети Дух― (34 апостолско правило). „Постављење епископа је највећи и најважнији посао црквене управе― (Јован Зонара, тумачење 6 канона I Васељенског сабора). 634а. Који су виши, почасни чинови у првом, другом и трећем степену свештенства? – У првом степену, у епископском чину, виши су чинови: архиепископ, митрополит и патријарх; у другом степену свештенства је виши почасни чин протојерејски, а у трећем степену протођаконски. 635. Какав назив имају свештеник и ђакон у монашком реду? – У монашком реду свештеник (јереј) зове се ј е р о м о н а х, а ђакон, ј е р о ђ а к о н; виши почасни чинови у монаштву јесу: у другом степену свештенства, синђел, протосинђел, игуман и архимандрит; а у трећем, ђаконском степену, архиђакон. 636. Како се зове област којом, у духовном погледу, управља епископ, а како област коју опслужује свештеник? – Област којом у духовном погледу управља епископ зове се е п а р х и ј а или д и ј е ц е з а, а област коју опслужује свештеник зове се п а р о х и ј а, по чему се и свештеник на парохији назива п а р о х.
Монаштво 637. Шта је монаштво? – Монаштво је посебан ред (чин) у Цркви, у којем православни хришћани који у њега улазе потпуно посвећују свој живот Богу, придржавајући се одређених правила, и полажући и извршавајући монашке завете, ради чега добијају помоћ и благодат Божју. Монашки завети су: а) и с п о с н и ш т в о820 (уздржљивост, девичанство, целомудреност), б) д о б р о в о љ н о с и р о м а ш т в о821 и в) п о с л у ш н о с т822 тј. одрицање од своје воље и потчињавање себе вољи свога духовника. Тежећи савршенству у хришћанском животу – што је главни задатак монаштва – монаси се непрекидно труде, у лишавању и подвизима, да одрже не само моралну 818 819 820 821 822
Јов. 20, 21-23. Лук. 10, 16. Види: Мат. 19, 11-12; 1. Кор. 7,1-8. Мат. 19, 16-21. Мат. 16, 24; Марк. 8, 34; Лук. 9, 23.
113
чистоту тела, него и чистоту душе, да би душа била слободна од страсних и сујетних мисли... Стога је главно занимање монаха молитва, непрестана молитва, молитва за Цркву, за свој народ, за живе и за умрле. Монаси и монахиње јесу жртва Богу од стране друштва које, предајући их Богу, чини од њих себи молитвену заштиту. Због тога се у манастирима по преимућству развија молитвени и богослужбени живот, те се ту Црква показује у свој својој красоти823. Сваком православном хришћанину или хришћанки слободно је ступити у монаштво, ако има прописано доба старости, ако је слободан од установљених друштвених или породичних обавеза, и ако пре полагања завета и примања монашког пострига издржи одређено време искушеништва, духовне припреме824. У православној цркви је монаштво једно; нема различитих редова монаштва. Али, према заветима који се полажу, ми имамо три степена монаштва: први степен, то су р а с о ф о р н и м о н а с и који се спремају да положе монашке завете, али с благословом манастирског настојатеља већ носе монашко одело; други степен чине м а л о с х и м н и ц и, редовни монаси који су положили монашке завете и примили монашки постриг; а трећи степен чине в е л и к о с х и м н и ц и који су се много година особито одликовали строгим монашким животом и који, осим обичних завета полажу још и завет да неће општити са светом, него ће до смрти усамљено проводити свој живот у непрестаној молитви и посту825.
7. О тајни освећења јелеја826 638. Каква је тајна освећења јелеја (помазање болних)? – Освећење јелеја (помазање болних, или свештање масла) је света тајна у којој се болеснику, помазивањем његова тела освећеним уљем, невидљиво даје благодат Божја ради олакшања и исцељења од душевне и телесне немоћи827. 639. Шта се у Светом писму говори о овој светој тајни? – У светом Јеванђељу се описује како су свети апостоли овом светом тајном лечили немоћне: „Мазаху уљем многе болеснике и исцељиваху их―828. А св. апостол Јаков пише: „Болује ли ко међу вама, нека дозове презвитере црквене; нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је учинио грехе, опростиће му се―829. 640. Коју свету тајну болесник обично прима пре вршења тајне освећења јелеја? – Пре вршења ове свете тајне добро је да се болесник исповеди и причести. 641. Који је видљиви знак у овој светој тајни? – Видљиви знак у овој светој тајни је помазивање тела болесниковог освећеним уљем, уз изговарање молитве О ч е с в е т и, л е к а р у д у ш а и т е л а. – Болеснику се помазују: чело, ноздрве, образи, уста, прса и обе стране руку. 823
Е. Ѳеофань, Начертаніе христіанскаго нравоученія, 1895, 51. Др. Н. Милаш, Црквено право, 1890, 604-606. 825 Исто, 607. 826 Ј е л е ј значи у љ е. Ова тајна се назива т а ј н а ј е л е о с в е ћ е њ а или с в е ш т а њ е м а с л а. 827 Еп. Макарій Правосл. догм. II, 355. 828 Мк. 6. 13. 829 Јак. 5, 14-15. Из ових речи Светог писма јасно се види да „тајна освећења јелеја има двојаки плод: 1) опроштај грехова и 2) оздрављење болесника („и подигнуће га Господ―). На тај начин, на темељу Светог писма, православна црква учи да се ова света тајна може вршити како над болесником који је близу смрти, а ради тога да би се за њега измолио опроштај грехова, тако и над сваким болесником, да би се за њега измолио опроштај грехова и оздрављење од болести. Види: Прот. К. Никољский, Пособіе к излъученію церковнаго устава, 719). Ова света тајна се може поновити над истим лицем. – После свршеног помазивања, освећено уље се излије у кандило, или се, ако болесник убрзо умре, њиме он прелије (Исто, 723). 824
114
II. О МОЛИТВИ 1. Појам о молитви 642. Шта је молитва? – Молитва је узношење ума и срца човековог Богу и обраћање њему с вером и надом у њега830. 643. Зашто смо дужни молити се Богу? – Ми смо дужни молити се: 1) јер Господ наређује да му се молимо, и 2) јер је молитва стварна потреба човековог духа. 644. Зашто је, и у чему, молитва потреба духа човековог? – Молитва је потреба духа човековог зато што од ње зависи развијање и одржавање духовног живота човековог, а наиме: 1) помоћу молитве, приближујући се њоме Богу и долазећи у заједницу с њим, ми духовно оживљујемо и одржавамо Духа Божјег у себи; 2) молитвом задовољавамо потребу своје душе да изразимо своју веру и наду у Бога, а исто тако и своју љубав према њему; 3) молитвом одржавамо у себи живо сазнање о својој зависности од Бога у свему, а што је битно за духовни човеков живот, и 4) помоћу молитве добијамо од Господа оно што молимо, а нарочито помоћ у невољи, утеху у страдању и благодат његову да можемо истрајати у добру. 645. Шта се у Светом писму говори о молитви? – У Светом писму се, између осталог, говори: 1) о потреби молитве за човека; 2) о дејству и о моћи молитве; 3) о узроцима због којих молитва не постиже успеха; и 4) упућују нам се опомене и дају упутства у погледу молитве.
2. О потреби молитве за човека „Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога―831 ... „Боже, Боже мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тело моје у земљи пустој, непролазној и безводној―832... „У Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје! Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој―833... „Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка. Памтите чудеса његова―834 ... „Тражите Господа док се може наћи; призивајте га, докле је близу―835 ... „Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште―836 ... Апостоли „сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама и Маријом, матером Исусовом, и с браћом његовом―837...
830 831 832 833 834 835 836 837
Правосл. исиов. 173; Еп. Ѳеофанъ, Начертаніѳ христ. нравоуч. 406. Пс. 42, 1-2. Пс. 63, 1. Пс. 62, 1, 5. Пс. 105, 4-5. Ис. 55, 6. Пс. 62, 8. Дап. 1, 14.
115
„И тако Петра чуваху у тамници, а црква се без престанка мољаше Богу за њега―838... „Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? – Уздај се у Бога ... Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је песма у мене, молитва Богу живота мојега―839 ... „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткрепити―840 ... „Призови ме у невољи својој, и избавићу те―841 ... „И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи. И сваки који призове име Господње, спашће се―842.
3. О дејству и моћи молитве „Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој. К њему завиках устима својим, и језиком својим прославих га... И Бог услиши, прими глас мољења мојега―843 ... „Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме―844 ... „Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими―845 ... „Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме. Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. У својој тескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође до ушију његових ... Тада пружи с висине руку и избави ме―846... „И опет се Илија помоли Богу, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој―847 ... „У то време разболи се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умрети. А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом верно и с целим срцем, и чинио што је теби угодно. И плака Језекија веома. И Исаија још не беше отишао до половине двора, а дође му реч Господња говорећи: Врати се и реци Језекији: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје; ево, исцелићу те до три дана ићи ћеш у дом Господњи―848... „И пошто се апостоли помолише Богу, затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светога, и говораху реч Божју слободно―849... „А Петар изгнавши све напоље, клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се телу (умрле Тавите) рече: Тавито, устани! А она отвори очи своје, и видевши Петра седе―850... „И ово је поуздање које имамо у њега, да нас слуша ако што молимо по његовој вољи. И кад знамо да нас слуша што год молимо, знамо (и то) да ће нам дати што иштемо у њега―851.
838 839 840 841 842 843 844 845 846 847 848 849 850 851
Дап. 12, 5. Пс. 42, 5, 8. Пс. 55, 22. Пс. 50, 15. Јоиљ. 2, 30-32. Пс. 66, 16, 17, 19. Пс. 120, 1. Пс. 6, 9. Пс. 18, 4, 6, 16, 19, 40. Јак. 5, 18; 1. Цар. 18, 42-45. 2. Цар. 20, 1-5; Ис. 38, 1-5. Дап. 4, 31. Дап. 9, 40. 1. Јов. 5, 14, 15.
116
4. О узроцима због којих молитва не постиже успеха „Гле, није окраћала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо његово да не може чути. Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице његово од вас, да не чује―852. „Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам― 853... „Зато, рече Господ: што се овај народ приближује мени устима својима и уснама својим поштује ме, а срце њихово далеко стоји од мене―854 ... „Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити ... Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег―855 ... „Тада ћеш призвати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: ево ме―856.
5. Опомене и упутства у погледу молитве „Чувај се да не заборавиш Господа... Господа Бога својега бој се, и њему служи―857 ... Немој да се понесе срце твоје и да заборавиш Господа Бога својега... Нити говори у срцу свом: моја снага и сила моје руке добавила ми је ово благо ... Ако ли заборавите Господа... сведочим вам данас да ћете зацело пропасти; пропашћете као народи које Господ потре испред вас―858... „Господ је близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем казујте Богу жеље своје―859... „Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте― 860 ... „Да вам се не досади молитва―861 ... „И све што год чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа―862 ... „Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео, нека хвали Бога. Болује ли ко међу вама, нека дозове презвитере црквене, те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се. Исповедајте, дакле, један другоме грехе, и молите се Богу један за другога, да оздрављате; јер снажна молитва праведнога много може помоћи... Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште у Бога који свакоме даје без разлике и не кори никога, и даће му се; али нека иште с вером, без икакве сумње―863... „Молим, дакле, пре свега да се чине мољења, молитве, молбе и захваљивања за све људе... Ово је добро и пријатно пред Богом, Спаситељем нашим―864... „Чуј, Господе, глас мој, тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме. Срце моје говори пред тобом што си рекао: „Тражите лице моје― ... Тражим лице твоје, Господе! Немој одвратити од мене лица својега, немој у гневу оставити слугу својега; буди помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!... Упути ме, 852 853 854 855 856 857 858 859 860 861 862 863 864
Ис. 59. 1-2. Ис. 1, 15. Ис. 29, 13. Ис. 1, 16. 18. Ис. 58, 9. 5. Мојс. 6, 12, 13. 5. Мојс. 8, 14, 17-20. Филип. 4, 6. 1. Сол. 5, 18. Кол. 4, 2. Кол. 3, 17. Јак. 5, 13-16; 1, 5-6. 1. Тим. 2, 1, 3.
117
Господе, на пут свој и води ме правом стазом―865 ... „Спаси народ свој, благослови достојање своје―866... „Господе Боже спасења мог, дању и ноћу вапијем пред тобом. Нек изиђе преда те молитва моја, пригни ухо своје к вапају мом―867. 646. Којим речима нас Христос Спаситељ упућује молитви и наређује нам да се молимо? – Христос Спаситељ нас упућује на то овим речима: „Иштите, и да ће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, добија, и који тражи, налази, и ономе који куца, отвориће се. Или ко је од вас човек, у кога ако син његов заиште хлеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, змију да му да? Када, дакле, ви, зли будући, умете давати добре дарове деци својој, колико ће пре Отац ваш небески дати добра онима који га моле!―868... „И све што узиштете у молитви, ако верујете, добићете― 869 ... „И што год заиштете у Оца у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. Ако што заиштете од мене у име моје, ја ћу учинити―870... „Али стражите једнако и молите се Богу, да будете кадри утећи од свега овога што ће се збити―871 ... „Молите се Богу да не паднете у напаст―872. 647. Каква је хришћанска молитва по својој садржини? – По својој садржини, хришћанска молитва је тројака; она садржи: 1) или п р о с л а в љ а њ е Б о г а због његове вечне и недоступне славе, 2) или з а х в а л н о с т Б о г у за доброчинства његова, 3) или м о љ е њ е за благодат и помоћ његову. 648. – Којим речима нас Свето писмо упућује да прослављамо у молитви Бога као творца и сведржитеља света? – Овоме нас упућује Свето писмо нарочито речима псалама, на пример: „Ускликни Богу, сва земљо! Запевајте славу имену његову, дајте му хвалу и славу―873 ... „Јер је велик Господ и ваља га хвалити―874... Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост његова875... Хвалите га, сви анђели његови, хвалите га, све војске његове! Хвалите га, сунце и месече, хвалите га, све звезде сјајне! Хвалите Господа на земљи... горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри!... Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске, момци и девојке, старци и деца – нека хвале име Господње; јер је само његово име узвишено, слава његова на земљи и на небу876... Све што дише нека хвали Господа!877 649. На чему смо дужни у молитви увек захваљивати Богу? – Ми смо дужни у молитви захваљивати Богу за сва добра и за сваки дар који од њега имамо. „На свачему захваљујте; јер је ово воља Божја―878 ... „Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли друго што чините, све на славу Божју чините!―879 865 866 867 868 869 870 871 872 873 874 875 876 877 878
Пс. 27, 7-11. Пс. 28, 9. Пс. 88, 1-2. Мат. 7, 7-11. Мат. 21, 22. Јов. 14, 13-14. Лук. 21, 36. Лук. 22, 46. Пс. 66, 1-2. Пс. 96, 4. Пс. 118, 1. Пс. 148, 2-3, 7, 9, 11-13. Пс. 150, 6. 1. Сол. 5, 18.
118
650. О чему се нарочито молимо Богу кад му се у молитви обраћамо с мољењем? – Ми се нарочито молимо Господу да нам опрости грехе, да нас избави од зла, и да излије на нас благодат своју и даде нам помоћ и освећење. При том се молимо не само за себе него и за своје ближње. 651. Да ли се треба припремити за молитву, и у чему је та припрема? – За молитву се треба духовно припремити, да не би на нас биле примењене речи Светога писма: „Молитва његова нека му буде у грех―880. Припрема за молитву је у овоме: 1) Пре но што приступимо молитви дужни смо ослободити се од свих других мисли, брига и жеља, а нарочито од сваке страсти, мржње и љутине. „А ти кад се молиш, ући у собу своју, затвори врата своја и помоли се Оцу своме у тајности―881; 2) примирити се, макар у души својој, са сваким и свакоме опростити. „И кад стојите на молитви, праштајте ако што имаге на кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше―882; и 3) створити у себи побожно расположење, које је потребно за молитву, а што се постиже помишљу и сазнањем да се ми, грешни и недостојни, овога даног тренутка обраћамо свемогућем Створитељу васељене; јер сама та помисао изазваће у нама осећање кајања за наше грехе, и помоћи ће да дођемо до сазнања наше немоћи и неопходне потребе за Божјом помоћи. 652. Како се треба молити? – Треба се молити: 1) с вером у Господа и у његово велико милосрђе; Христос Спаситељ нас упућује томе речима: „Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити, и биће вам―883, и 2) с истрајношћу у молитви, не престајући са молитвом ни онда кад нам изгледа да нас Господ није услишио. – „А Бог зар да не одбрани избраних својих који му вичу дан и ноћ?―884 653. Кад се треба молити? – Ово зависи од тога колика је тежња човекова к Богу. „Уколико више љубимо Бога, утолико смо чешће у молитвеној вези с њим. Они који су савршени, они су у непрестаној молитви―. Христос Спаситељ нас упућује да се молимо Богу свагда: „Стражите једнако и молите се Богу―885. Ову нам заповест преноси и св. апостол Павле: „У молитви будите једнако―886 ... „Молите се Богу без престанка―887. Молити се увек значи стално помишљати на Господа, узносити свој ум и своје срце к њему, обраћати му се за свако дело и захваљивати му за све у свако доба. 654. Кад се редовно молимо? – Ми се редовно молимо ујутру и увече, пре и после јела, пре и после рада, кад смо у храму, као и у тренуцима невоље, болести или какве друге потребе. 655. Где се треба молити Богу? – Богу се можемо молити свугде и на сваком месту, али се нарочито треба молити у храму (у цркви), јер је храм дом Божји и дом молитве888, у којем се приноси бескрвна жртва и у којем је наша молитва поткрепљена општом молитвом Цркве.
879 880 881 882 883 884 885 886 887 888
1. Кор. 10, 31. Пс. 109, 7. Мат. 6, 6. Мар. 11, 25. Мар. 11, 24. Лк. 18, 7. Прочитати св. Јеванђеље по Луци, 18, 1-7 и 11, 5-13. Лк. 21, 36. Рим. 12, 12. 1. Сол. 5, 18. Лк. 19 46.
119
Преимућство заједничке молитве над посебном молитвом појединаца показује се и у речима Спаситељевим: „Где су два или три сабрани у име моје, онде сам ја међу њима―889. Али за то је потребна и посебна приватна молитва појединаца или целе породице у дому. 656. Како и којим речима се молимо Богу? – Ми се можемо молити Богу и својим речима, слободно, према указаној потреби. Али, да бисмо се научили правој хришћанској молитви, тј. да бисмо се научили како треба да се молимо, ми се молимо пре свега молитвама које је Црква прописала, а којима су се молили светитељи Божји и саставили их надахнути Светим Духом. 657. Која је најважнија молитва, а која служи као образац хришћанске молитве? – Најважнија хришћанска молитва је М о л и т в а Г о с п о д њ а, „Оче наш―, коју је Господ наш Исус Христос дао ученицима својим, кад су му се они обратили с молбом да их научи како да се моле Богу890.
6. Молитва Господња 658. Како гласи Молитва Господња? – Молитва Господња гласи: Отче наш, иже јеси на небесјех, да свјатитсја имја твоје, да приидет царствије твоје, да будет воља твоја јако на небеси и на земљи. Хљеб наш насушниј дажд нам днес; и остави нам долги нашја, јакоже и ми остављајем должником нашим; и не введи нас во искушеније, но избави нас от лукаваго. Јако твоје јест царство и сила и слава во вјеки. Амин891. Оче наш који си на небесима, нека је свето име твоје, нека дође царство твоје, нека буде воља твоја и на земљи као на небу. Хлеб наш потребни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим, и не наведи нас у искушење, но избави нас од зла. Јер је твоје царство и сила и слава довека. Амин. 659. Из колико се делова састоји Молитва Господња? – Молитва Господња се састоји из три дела, и то: и з п р и з и в а њ а, с е д а м м о л б и и п р о с л а в љ а њ а. 660. Како гласи призивање? – Призивање гласи: О ч е н а ш к о ј и с и н а н е б е с и м а. 661. Зашто називамо Бога Оцем? – Бога називамо Оцем, зато што је он Отац наш небески који нас је створио и брине се о нама. Као хришћани пак, стичемо 889 890 891
Мат. 18, 20. Лук. 11, 1-4; Мат. 6, 9-13. Мат. 6, 9-13.
120
нарочито право да Бога зовемо својим оцем на основу вере у Исуса Христа и по благодати духовног рођења које смо добили кроз крштење, по усиновљењу892. „А који га примише, даде им власт да буду деца Божја, који верују у име његово, који се не родише од крви ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога―893. 662. На што нас упућује реч „Оче“ у Молитви Господњој? – Ова реч нас упућује да се молимо Богу као деца своме оцу: са смерношћу, љубављу и поуздањем, не сумњајући да ћемо примити што молимо894. 663. Зашто у Молитви Господњој призивамо Бога речима „Оче наш“, а не „Оче мој“? – У Молитви Господњој Бога призивамо речима „Оче наш―, а не „Оче мој―, стога што је он Отац свију људи; ове речи треба да нас подсете на то да су заиста сви људи браћа међу собом, те да треба да се молимо не само за себе, него и за друге, и то не само за рођаке и пријатеље, него за све људе, као и за непријатеље своје895. „Молите се Богу један за другога, да оздрављате; јер много може помоћи снажна молитва праведнога―896. 664. Чему нас упућују речи ове молитве „који си на небесима“? – Ове речи нас упућују да још у почетку молитве ослободимо своје мисли од земаљских и пролазних ствари, и да свој ум и срце обратимо к небу, где је, по преимућству, Божја благодат и богатство славе његове897, изнад времена и простора, и не ограничено само на земљу. 665. Како гласи прва молба Молитве Господње? – Прва молба Молитве Господње гласи: Н е к а ј е с в е т о и м е т в о ј е. 666. Шта значе ове речи? – Овим речима се молимо, прво, да нам помогне Господ да својим животом и делима својим прославимо свето име његово на земљи; а друго, овим се речима молимо да сви људи дођу до познања истинитог Бога и обрате му се, те да се и у њима и кроз њих прослави име Божје898. „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и славе Оца вашега који је на небесима―899. 667. Како гласи друга молба? – Друга молба Молитве Господње гласи: Н е к а д о ђ е ц а р с т в о т в о ј е. 668. О чему се молимо овим речима? – Речима „Нека дође царство твоје― молимо се: 1) да се у нашој души зацари Бог благодаћу својом, те да уместо греха завладају у нама истина, правда и доброта; 2) да се царство благодати Божје рашири на земљи, и да у душама свију људи завлада Бог својом благодаћу и правдом и милосрђем900, и 3) да дође царство славе, вечно царство Христово901. 669. Шта се показује у животу човека у чијој је души завладало царство благодати Божје? – У животу таквог човека показују се, поред побожности и моралне чистоте, праведност, слога и мир са људима и радост „коју му Дух Свети даје усред највећих невоља и губитака у овом земаљском животу―902. 892 893 894 895 896 897 898 899 900 901 902
М. Филарет, Катих. 94-95; Правосл. испов. 178-179. Јов. 1, 12-13. Мат 7, 11; 6, 6. М. Филарет, Катих. 95. Јак. 5, 16. Правосл. испов. 181; Пс. 11, 4; Види одг. 61, 4, прим. 12. Правосл. испов. 183. Мат. 5, 16. Правосл. испов. 185. Митроп. Филарет, Катих. 97. Исто, 96.
121
670. А шта се разуме под царством греха? – Под царством греха разуме се потпуна превласт грешних тежњи у човеку, тако да се он покорава свима захтевима греха903. 671. Како настаје благодатно царство Божје? – Благодатно царство Божје настаје неприметно: „Царство Божје неће доћи да се види― – говори Господ Исус Христос, – „јер гле, царство је Божје унутра у вама―904, тј. у чистоти и светости душе и у њеном блаженом стању које отуда потиче905, јер „царство Божје није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Духу Светоме―906. 672. Како гласи трећа молба Молитве Господње? – Трећа молба Молитве Господње гласи: Н е к а б у д е в о љ а т в о ј а и н а з е м љ и к а о н а н е б у. 673. О чему молимо Бога овим речима? – Речима „Нека буде воља твоја― ми се, пре свега, молимо за помоћ Божју да бисмо се у свом животу и поступцима управљали према вољи Божјој и заповестима његовим, а не према својој вољи, и да би се на земљи сви у свему потпуно потчинили светој вољи његовој, као што се потчињују њој анђели на небесима; а затим, овим речима исказујемо своју преданост вољи Божјој у свим тренуцима живота, и захвалност Богу за све што нас задеси, нарочито ако ми сами нисмо томе узрок. „Овом молбом показујемо да нас, које је Бог изабрао, не може задесити никакав нападај ни од нечастивога, нити од искушења, нити од гоњења, без допуштења Божјег и без воље његове (само ако проводимо као што треба живот у побожности)―907. „У овој молби молимо Бога да у нашем животу буде све по в о љ и Б о ж ј о ј, а не по нашој жељи, стога што ми, не знајући шта ће се догодити, а поред тога привезани за све што је земаљско, лако можемо погрешити у својим жељама; међутим Бог, као свезнајући, зна шта нама може бити од користи а шта од штете, и он може за нас учинити више него што молимо, ако је то само стварно корисно за нас, и ако се његовој неограниченој доброти не успротиви наша самовоља―908, „Ономе који по својој сили која ради у нама може много више учинити него све што ми иштемо или мислимо, њему нека је слава у цркви по Христу Исусу у свима нараштајима на векове векова. Амин―909 674. Како гласи четврта молба Молитве Господње? – Четврта молба гласи: Х л е б н а ш п о т р е б н и д а ј н а м д а н а с. 675. Шта разумемо овде под хлебом потребним? – Под хлебом потребним у Молитви Господњој разумемо све што је за живот потребно, али се ту подразумева само оно што је стварно потребно, а ништа излишно910. „Кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни. А који хоће да се обогате, упадају у напаст и замку и у многе луде и шкодљиве жеље, које људе гурају у пропаст и погибао. Јер је среброљубље корен свих зала―911. 676. Шта каже Христос Спаситељ о нашој претераној бризи за материјалним обезбеђењем? – Христос Спаситељ каже: „Не брините се, дакле, за сутра; јер ће се сутра бринути за се. Доста је свакоме дану зла свога... Зна Отац ваш
903 904 905 906 907 908 909 910 911
Исто, 96. Лк. 17, 20-21. М. Филарет, Исто, 97. Рим. 14, 17. Правосл. испов. 187. Митроп. Филарет, Катих. 98. Еф. 3, 20-21. Правосл. испов. 190. 1. Тим, 6, 8-10.
122
небески да вам треба све то. Него иштите најпре царства његова и правде његове, и све ово додаће вам се―912. 677. Зашто у овој молитви кажемо „наш хлеб“? – Овим се наглашава да молимо хлеб који ћемо својим трудом заслужити, и да не желимо да до њега дођемо обманом, преваром или лажју913. 678. Да ли под хлебом потребним разумемо само телесну храну и потребе за тело? – Под хлебом потребним не разумемо само телесну него и духовну храну, о којој човек треба да се стара, а то су: 1) наука Божја и 2) свето причешће914. 679. Шта каже Христос Спаситељ о науци Божјој као о потребној храни за одржавање човекова живота? – Христос Спаситељ каже: „Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божјих―915. „Ја сам хлеб живота; који мени долази, неће огладнети, и који верује у мене, неће никад ожеднети―916. 680. Којим се речима у Светом писму говори о духовној глади као о великој казни Божјој? – О духовној глади као о казни Божјој говори се у књизи Пророка Амоса овим речима: „Гле, иду дани, говори Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих. И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи―917. 681. Којим речима нас Христос Спаситељ учи о светом причешћу као о неопходно потребној за нас духовној храни? – О светом причешћу као о неопходно потребној духовној храни Господ нас учи речима: „Ко једе тело моје и пије крв моју, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер је тело моје право јело, и крв је моја право пиће―918. 682. Како гласи пета молба Молитве Господње? – Пета молба Молитве Господње гласи: И о п р о с т и н а м д у г о в е н а ш е, к а о ш т о и м и о п р а ш т а м о д у ж н и ц и м а с в о ј и м. 683. Шта разумемо овде под „дуговима“ и под „дужницима“? – Под д у г о в и м а н а ш и м подразумевају се овде наши греси, пошто ми, преступајући заповести Божје, постајемо његови дужници919, тј. одговорни за нарушавање његовога закона; а под д у ж н и ц и м а н а ш и м подразумевају се људи који су према нама ма у чему криви. 684. О чему се дакле, молимо речима „и опрости нам дугове наше“? – Овим речима се молимо да нам Господ опрости грехе наше. 685. Чему нас упућују речи ове молитве „као што и ми опраштамо дужницима својим“? – Ове речи нас упућују да и сами праштамо увреде које су нам нанели наши ближњи, ако желимо да нам Господ опрости г р е х е наше. Христос Спаситељ каже: „Ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески; а ако не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше―920. 686. Којим речима нас Христос Спаситељ опомиње да се имамо помирити са свима, пре него што приступимо молитви? – Господ нас опомиње на то овим речима: „Ако принесеш дар свој к жртвенику и онде се сетиш да брат твој има нешто на те,
912 913 914 915 916 917 918 919 920
Мат. 6, 34, 32-33. Св. апостол Павле наређује хришћанима „да мирно радећи, свој хлеб једу― (2. Сол. 3, 12). М. Филарет, Катих. 98. Мат. 4, 4. Јов. 6, 35; види и стих 48. Пр. Амос, 8, 11-12. Јов. 6, 54-55. М. Филарет, Катих. 100. Мат. 6, 14-15.
123
остави онде дар свој, пред жртвеником, и иди прво те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој―921. 687. Шта се у споменутим Спаситељевим речима разуме под „даром―, „жртвеником― и „братом―? – Под „даром― разуме се молитва; под „жртвеником― разуме се храм Божји, а под „братом― – сваки ближњи―922). 688. Како ћемо поступити у случајевима кад су ближњи наши које смо увредили далеко од нас, те нисмо у стању да се пре своје молитве измиримо с њима, или пак они неће да се с нама помире и да нам опросте? – У оваквим случајевима ми смо дужни да се помиримо с њима у срцу свом, пред очима свевидећег Бога: да пред Богом признамо и исповедимо своју погрешку, и да се покајемо; онда, поред тога, да се молимо за њих и да дамо обећање да ћемо се измирити чим се укаже прилика. 689. У којој се Спаситељевој причи нарочито наглашава мисао о томе да смо дужни праштати другима, ако желимо да и нама Господ опрости? – Ово се нарочито наглашава у Спаситељевој причи О м и л о с т и в о м г о с п о д а р у и н е м и л о с т и в о м е с л у з и923. 690. Како гласи шеста молба Молитве Господње? – Шеста молба Молитве Господње гласи: И н е н а в е д и н а с у и с к у ш е њ е. 691. Шта треба разумети под речју „искушење“? – Под речју и с к у ш е њ е треба разумети „такав стицај околности које могу настати у животу човековом, под којима он може тешко да сагреши и да изгуби веру у Бога―924. 692. Да ли Бог куша човека? – По речима светог апостола Јакова, Бог никога не куша злом. „Ниједан, кад се куша, да не говори: Бог ме куша. Јер се Бог не може злом кушати, и он не куша никога; него свакога куша његова жеља која га вуче и мами; тада жеља зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт. Не варајте се, мила браћо моја. Сваки добри дар и сваки савршени поклон одозго је, долази од Оца светлости, у кога нема промене―925. 693. Шта куша човека, тј. шта га наводи на зло? – Човека кушају углавном: 1) телесне жеље926 и рђаве мисли; 2) свет са рђавим примерима и погрешним учењима и заблудама, и 3) нечастиви (зао дух). „Понека искушења долазе од овога света, од нечастивога и од тела, и она нас побуђују на грех; друга долазе од лажног учења, од ласкања, од лажи, од обећања богатства и славе; најзад, бивамо кушани и мучењем, болешћу и страдањем, лишавањем, оскудицом и разним губицима и др―927. 694. О чему се молимо речима ове молбе „и не наведи нас у искушење“? – Овим речима ми се молимо Богу: 1) да нас сачува од сваког искушења, а нарочито од искушења која превазилазе нашу снагу, и 2) да нас Господ, ако нас задеси искушење, благодаћу својом укрепи да то искушење поднесемо и савладамо928.
921 922 923 924 925 926 927 928
Мат. 5, 23-24. М. Филарет, Катих. 101. Види: Мат. 18, 23-35. М. Филарет. Катих. 102. Јак. 1, 13-16. – Видети питања 123-124. Гал. 5, 17. Правосл. испов. 193. Исто 193-194.
124
695. Из којих се Спаситељевих речи види да у многоме и од нас самих зависи да будемо сачувани од искушења? – Ово се види из речи Спаситељевих: „Стражите (будите на опрезу) и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо―929. На ово нас подсећа и свети апостол Петар речима: „Будите трезни и пазите, јер противник ваш, ђаво, иде као лав ричући и тражи кога да прождере. Браните се од њега чврстом вером―930. 696. Како гласи седма молба? – Седма молба Молитве Господње гласи: Н о и з б а в и н а с о д з л а. 697. О чему се молимо овим речима Молитве Господње? – Речима „но избави нас од зла― молимо се да нас Господ избави од свакога зла, а то значи: 1) да нас избави од греха и сваког бешчашћа којим изазивамо гнев Божји; 2) да нас избави од сваке невоље, као што су: болести, глад, помор, ратови и друге несреће, и 3) да у свако доба, а нарочито у самртноме часу нашем, одагна од нас нападаје нечастивога који је узрок зла, да нам даде благодат своју, и да нас њоме заштити―931. „Ми се молимо Богу да нас избави од чињења зла, и од оних који чине зло ... А како греси и све зло долазе од нечастивога, то се овим речима ми молимо Богу да нас избави од злога који је сам мрак и мржња―. 698. Чиме се завршава Молитва Господња? – Молитва Господња се завршава прослављањем Бога. 699. Из којих се речи састоји прослављање Бога на крају Молитве Господње? – Прослављање Бога на крају ове молитве састоји се из речи: Ј е р ј е т в о ј е ц а р с т в о и с и л а и с л а в а д о в е к а. А м и н―. 700. Зашто су ове речи прослављања Бога додате Молитви Господњој? – Речи прослављања Бога додате су Молитви Господњој, прво, ради тога да бисмо, молећи се Богу, одавали му поштовање које му припада, а друго, да би нас наше убеђење у стварност његовога вечног царства м о ћ и и с л а в е још више крепило у нади да Господ, Отац наш небески, може, и да је то у његовој власти, да нам даде и да учини све што молимо, а што је добро и корисно за нас932. „И ово је поуздање које имамо у њега, да нас слуша ако што молимо по његовој вољи. И кад знамо да нас слуша што год молимо, знамо и то да ће нам дати што иштемо у њега―933. 701. Шта значи реч „амин“? – Амин значи з а и с т а; т а к о ј е; н е к а т а к о б у д е. – Ова реч се додаје на крају молитве да би се тиме изразила „наша потпуна вера у Бога, с којом смо дужни да му се обраћамо у својим молитвама―934.
7. Молитва Светоме Духу и Пресветој Тројици 702. Које молитве обично читамо заједно с Молитвом Господњом? – Заједно с молитвом Господњом читамо молитву Светоме Духу и молитву Пресветој Тројици. Заједно, ове се молитве читају овако: Небески царе, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, 929 930 931 932 933 934
Мат. 26, 41. 1. Петр. 5, 8. Правосл. исп. 194-195. М. Филарет, Катих. 203. 1. Јов. 5, 14-15. М. Филарет, Катих. 104.
125
Ризницо добара и Животодавче, дођи и усели се у нас, и очисти нас од свакога греха, и спаси, Благи, душе наше. Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, смилуј се на нас. (Трипут) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у све векове. Амин. Пресвета Тројице, смилуј се на нас; Господе, очисти грехе наше; Господару, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена свога ради. Господе, смилуј се. (Трипут) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у све векове. Амин. Оче наш935 ... 703. Којом се молитвом најчешће и стално обраћамо Пресветој Богородици? – Пресветој Богородици обраћамо се молитвом Б о г о р о д и ц е Д ј е в о936.
8. О јутарњим и вечерњим молитвама 704. Које су то молитве, поред досад поменутих, којима се ујутру и увече, као и преко дана, молимо Богу? – То су јутарње и вечерње молитве937 и молитве за разне потребе938, и црквене песме и молитве које су одређене за заједничко богослужење у храму. 705. Да ли се увек у молитви обраћамо Богу само непосредно? – Ми се не обраћамо Господу у молитви увек само непосредно, већ и посредно, преко Пресвете Богородице, Небеских сила и светитеља939. 706. Које нас молитве упућују како да се молимо за своје живе и умрле сроднике и ближње, као и за све оне којима је молитвена помоћ потребна? – На ово нас упућују црквене молитве: „Ненавидјашчих и обидјашчих нас прости, Господи―940, молитва »Помјани, Господи―941, и кратке молитве – „јектеније― – које изговарају свештеник или ђакон на јутрењи, вечерњи и св. литургији. 707. Како се својим речима обично молимо Богу за себе и за друге живе и умрле? – Ми се својим речима обично молимо овако: а) за себе: „Боже, буди милостив мени грешноме―; или „Господе, опрости ми грехе и погрешке моје, и упути ме на добро―; или „Боже, буди ми у помоћи'; или „Сачувај ме, Господе, од зла и од сваке невоље― итд.
935
Види даље питање бр. 658. Види питање 159. 937 Јутарње и вечерње молитве налазе се у Молитвослову и Канонику; некоје од тих молитава имамо преведене и штампане на српском језику у Православном молитвенику (С. Карловци, 1935). 938 Види Православни молитвеник. 939 О поштовању и призивању светитеља види питања 312-317. 940 На великом повечерју. Види Православни молитвеник, 41, 47. 941 На посведневној полуноћници. 936
126
б) за живе: „Боже, дај здравље и спасење родитељима мојим (имена), браћи и сестрама (имена), и др., и буди им у помоћи―; и в) за умрле: „Опрости, Господе, грехе умрлим родитељима мојим (имена) и сродницима (имена) и с праведнима упокој душе њихове―. 708. Којом се кратком молитвом у току дана често обраћамо Господу? – Ми се обраћамо Господу кратком молитвом, тзв. „Исусовом молитвом―. Искусни православни подвижници, сматрају Молитву Исусову као најбоље средство за духовно јачање човеково. – „Приближење к Богу постижемо или подвизима и трудом – каже преп. Григорије Синаит – или призивањем имена Исусова (пажљивим, честим и свесним призивањем); последњи начин је бржи и успешнији―942. Ова молитва гласи: Г о с п о д е И с у с е Х р и с т е, С и н е Б о ж ј и с м и л у ј с е н а м е н е г р е ш н о г а (гр е ш н у).
Г о с п о д е И с у с е Х р и с т е, С и н е Б о ж ј и, с м и л у ј с е н а н а с г р е ш н е.
942
Еп. Ѳеофанъ, Путь къ спасенію, 243.
127
