II NAUKA AO DELOVAJ: RATFOO S
Luski zvo oee jeo kumulao obe eze koe e oseo amom omu kuure tr dce. Poo Poo oae emel saanos, oee e mea a esa a ogaaa a a e g oogae M e shvaamo Seka a ome o sm al Ce a Moa ao o smo al Seka Treeaa emo e e ak oaemo uka a e ameaa pr amo ea ukolko mo vel Veea mogo oe amemo oka ako oaemo Arsoea sv Maea a am e oa Jo A u a soe ae oome o o e eoo omo o reko so v e s om o se; koko e a a ov aa elo a Maea oeako e a a Mae oveava a U au smo a memo ve eo ooga o e aas e maa amemo a veoma mao o oome o e sao u oo sau mo a oamo amo mogo ooa a ek a a o oe a a e eemo om eoma ko kako ae om e om me okova egov see Kmava kaake ake eo e sasvm uke oa mogo ke k e o e ea o aoga ko aau veku ekou ame va ake oe auke kou mo okom sm l e o o e e - oe ake a ko 47
ajau upan dopnos nasm stumentalnim oguostma tckm potupma a po naca mogu se upedt sa smm moskopom Suve je upoeno re da se ehnook po stup zanovan na nedavo okrvem prrodnim nomeima u eo uzau kao paen ka potpuo pona, pa pak e to u sutn itna. Sa ma ekspementao dobia novo sedtvo to e sto kao kada zanata doe do nove dobre alatke· kaa peo u pcevoj ru prestane da bva pe: met po sb potae gotovo deo pisa; l ka o kaa kon pod dobm ahacem za veno veme ptane da zna vonu o kojoj se eba staat na k eba mlti ve bva deo eline koja se zove »ko naik« Isto ako ono to je nauceno umljeno nau potaje dodatak naucniku n ov oblik njegovog peepiaa nov o ngovog devaja. vome moamo dodati neka upoona Njeda ekm s pmi a ekpe tae sa povnem toiko velkm da zbog ga popsti da pov da ona u stva zva va svo zadatak ko to se od nje oceuje al zao _edsava o onome a se od ne ocekuje e za epe rmenaoa uglavnom u vea stvar kojo nie po teno dalje poveavanje Ovo moe vaiti cak zum pe im praktcne dosetjivost neg � adJee pme sto 1ssko azuevana F otogaka oca deenia slu kao nauco orue a a sv to vy eme njeno one ilo je vo npopun svaeno. ma te mae oJa se ne kvar a ab ra oama se da da oae veina ni Kon s potkiva naJp zauzd va an pa te oda po stae sastai deo jaaa Bto e o d s v to s naucl kst0 za dalje napedovane pestana sunav ost nepano pova vanje stnitosti onoa o so naucil e u piod auke Ako se ntan ?eo pobn da umeto ptanja »ta ako a onizjemo satove na v sat upta
m dajnaa sa vekom peizo nda to nje ilusaa skepzma naue ve pre pr E ktckog rasuvana koje o p adoks aomaa to na sn bkanih pomova stvaa novu ste u ekspemnata zvedeh sa noom pre1zno u edom noom kontekst ve to hoe da kae da je nauka kuata ednom sasv posenom znaceu M e moem stvao znati ta jedan savemen ekspemet na sve dok ne saznamo kakv su poda nstrument uet u ozr p nego vom postavljaj To j jedan od aloga zbog kojh sve st a tia ake geda ako nepistupacna shvatanma posenog o veka Naucna oka su usovljena p ovma akona dejama koje su sacaale nauku prthodne gene raje. oga studnt koj oj se svu pov mnogo dug goda ucenu a stau nckog znaja koje e kist uzimat k o go ou stva v u odut ga ova dug tne! c je zlaz oasa s veos okia toliko obehabue nestujaka da se o ne usuue da ue u njga pa ma o umetnik vsok eudit il poslovan covk Ovo peobaane pedmet proucavna u stum ia svoj klaca me Raefod afaces, cm emo se razvojm putem sada po abavi koa e nas dovest do aomske z e facsta kou emituju mnoge prodno r d kte supstane i koja e n po cm ne azkue d jegra eljuma pedtavla je pavom smsl sano orue a ateda cta jgo kol pkom stravaa tomskog svta Ratord e svoe v adove preeno posvto psan j prka sne podne storie adoaktv p r da e koja pocne spontanm p omenama tskh eemeata akv su urajum toum. ednm delom adatak ove toe o je d otkje genetske odnose meu aci adioaktv supsani od ko se jdn azvaju kao sldia apadanja rug a ko
50
•
1
1
51
opet sa soj se djo rauijm podst cu svrnje nvh pokoenja Prodna so obuhva hemijsku identfk ju rdokvnh supstn odrevnje brne njih og rspdnj kao teave obke vog po es ko koj poe neke d njh U njoj su gncne tr u osnov ricte vrse zracenja, sva n se u im strjm pood povjuju u ovo i1 onoj Ova denika, koju eo ksnje ponovo sresi u ksnj rnja nci upo• znvne nekh osnvh osb emovanih cest v denkaja ko to emo uskoo de bla je ogu a osovu cnjene d se ck pojedna kv ces me p svoj eekta ko ot d ne svojsv podruevu se s cesa i njen ekrc nboj Obcno n prv mesu na nj niazmo kd proucv njhv pone u elektcn mgnesk poj ve kh rzer kd pn Nn n niu nhvog kren v is eod du meu brzne enege koo su eovne ceste, ko eru gubtk o eegje pr prolsku ces ko merju Pnekd to u ednoj ksnj fz mgue je dubje poucv produke oske l ukerne denegaje Ov produkti ogu t nn elekoetsk svojstv negol nboj ko o je l maesk moen Mogu t srukru vecu A se do sh snovnh idenaja moe do a se pate regovnj na pznaim kspeenlno svd sucevim k o su ksicn vek eetrcna magnek poja koa svro u naim abratojma vreme kd je Rerod zo u srednje odi e ala-ces prrodno rdioktvnh supstan po sal je njegovo njoje ekspermentno orue je e bt dopunjen u zvesnoj me psnuo e kd ese gna voga ek posanu dstupna ck ubzan ezg Eksperent d kojh sm je sana o tomia jezga kao o sstu 52
eij iju dve nske karak: e jeda se dnos na sukturu druga na e Io_ . Srukur ekspermena se ss� �1 dea proek j objek koj t b d pr1pe 1 } uzne ri merju u neom prrodn snJu, so ka je n zvesnu eru nsj To e ba og a ese Dru eeenat je e odnosn ek o mtee bi d e cs sl? .ena a kad e soz ;n or n nje sukura b _pozn a sv e elemen je detekto ko de y e opsuJ predee nse iz 0;� poreeaJa, b< d su zmeneni i nezene devne proJeka b o d su ne s knu d me e dnosno es ! o e stveno u sdau neto so e se p oJa dugo nkon sud kao podak pegupsavna zvoda soga sudra koj je sa k poseda uemrvnj va shema pr0e m a de eko ne unvezlna udar e ed na a oznvne aokih siste pa k gov sve o smo o a naucil kar eme n reko d ovkvh ekspeenta u e mno ta svejeno o se ce erla ono je o koe due m ns deekje 'udi ansue ogu ob no bt spivn dogj po dg J tm p am. aog o e u dvea konosa edna sa soj u oe t je pr nuklean rans 9a ck jo ve pr soaij ko zazvau kosck zi superakelera enegJ krak riscn jedn jedin aoms pres ogna u poreenju s hejskm energja je a er dovojn da poizvede pep 7na e ke hejske poene u stn hJada ak u m lom o · rua kolnst se sst u n d s oe enerje srse u etekm ssem a su deeki koe je koso e ord u svo eke prmena psal pte pzn e d 1h uoese ek n kjem f-esa sa e I
53
co da aacste poneka proiru u e asm dju oba; u koo ih su veo jke e, a s oj nsu eekricne N a nain je o ot ro imnzie samoga ezra: rubo ope uzeo oo znos jedan deohjadit deo prcni eo aoma To e rei da jzgro aeno protom sm ma nsaio eiku snu, to mnogo mliona ona po kubnom santimeru Raterfo je ot o o neo e od to pronaao je naci pazo da aa brze aacese produ u nuk!er n mu iz oe uve izbjau cese koje vi ns aacesie Do je Rafrd za reme po seo raa zvodo eksperimte, on je tvro d i imaju ei znaca o ma cea ruo to b on om reuu bio u tanju da doprnee oenju aa aterfor e pr pu eloanjem coeka vao tansmutiju aomko jezga oknu o jga azoa ezgro odok i proton ako oo ceo ana zbiana koj u imu oto doea do aana omse nerje coeovom ukom o se jnoga dana moe uzei ko njpesu od arumenaa z okonanje i raov uopte rca se de nasja Pre nego to se imo na nuklearni mode aoma i na to ko njegov soj sa obno oddarau od onih oobn koje smo u aj da shamo na onvu nunoke zike, po zabaiemo se krim rama i dlmicno amim o oria uz pomo shm projktil met deeor ono ao a e Raerfor zapoeo ao se nastaao do danang dana Pre dvadese dna kori ao proeie oe e facestie Cedk e svoim opima uspo da inifke o enu poeiu proizu iz to poremea o jedan saani do era neuron koi m goovo s mau ao pon a nea nbo. ao e ed poavo me za eemearno shvatne sa jezgra A to e e jezgro se sstoj od neutron rotona doojno proona d se on nego 56
•ao onosno njego aomski bo - doojno neurona da se objan iak aomse tine o nou na atoms broj to neuron koj e re n ou u maunoj zpremini veoma jam silama sasvim dukcim no to su eektiet i magnti zam silama ciji e opi ck i ana daeko od toga a se smara renim problemom. ov neuroni su i sam posai sredsto proektl za zoene ueaih transmuaija eoma elko osea zo !to se u oom eksper menu neuron ne obiaju o ezgar poziim nukearnim nabojem iov primena dova je o kom odia ped sam at o Hanovog okri koe satoj u oome kaa e bombaovanjem neuto nima izazoe transmutaija uranjuma, me osam produtma dobi se barium, opiike poovna pvobinog ezgra a smo pibn pooin - ao e sari posignuta nukerna fi Mm, o e o e poeta U mm ner gesm cesiama osmiog zracena u zrima bram poou dinosih, moei aeratora do sostro veh enrgia od oni oe su mae arfroe afaceste nali sm nove proee a izazivane novh poa tako je itori ubnuke ·ae maerie pocea a e odia azgranva aa ena noa rupa o aa npoznai i u na veem brou neapaenh i neocekanih prmeta poca je a se raa iz ovi nuea uara Pv i meu orenma bii su razn mezon sa i bez aboa oprike de pu lai o proona, a neko io son puta ei o eekrona oslednjih odn poalu e se eo raznoos cese tee o mezon ore o nei oe su tee cak od prona i a e imen z mesea u mese menau smpoziumima Fzica i neoeno priino besomoo nazvau »noe ceste« Se su one zuzea nepooane o i neuron Rpaau se drge ake kopoente nakon izvesog vremen oe se kee o edng onto d mnje o 57
I NAUK SE MNJA
ae ameve aomske ize onog to zvamo vantnom teorom aomkh ssema ocnje sa prekenom XX X vea dk je do ek sinea eena doo dvadeeth godina naeg veka. Bo e to herosko oba Nje ec o de ednog jed nog ovka; oaj posao je skvao rad mnog desetina nanka iz nogh aiih em ma pk p o k boko voaki sptn i krt dh Ns Boa rkovodo obdavo podbvo konno peobao ova podhvat Bia je o epo stpjvog rda u labora to prenog eperimentsanj smee kie epoh nogih pogenh pocetak i mnogih neod h nagaaa B!o e o vreme obijne prepiske ubanh konfeena, deb i bl teakh povzja Z same cesnike to dob e zcio starae ada su jedno pronnu u ova no se, j e obzeo as sto olo zos. Se o se d odg ravao eoano se ee u napotpujem smu a elet o sto C ponoog svaraj preta an ov banj stoiu ahteo b posed sto edne umeno sto oo soe kakv je tor pove o Edpu poes o Kromeu me m erovatno ne posoj ta pen tv sor oj b o u s d upon arso ti nos o udajeo od eg obcajenog doj61
n v U dugim ima ovak yih :ep? c'. Vena na je ubeen da amm s an]Im ko daa vm u oba subamso su ' uearno sveta bavam prpreme rdove z� JO Jed n tkv veme to z se sebe 1 za v _ e so· Kni rs fizike protae sve o phkvaJe boae z edie dvdeeto solea sve azmhu ominark matemicke alie ze nli u mnoe koti koje vadaju u vm nv peiodu kze A ne mslm da e n zme e ou vorcu pdu se fe Kd je kvantna ei poce d e red je unveztei po nstiutima pedv h u koji u uetvova u n onaa nu h novan pomtc p t Nes ?d uz enj zacueos vi poza prv va; e oz nhov predavaja dnas os de t de enije, ovu eoiju ve ne pred � u ne tvo , ve ni ko u o dugi k su e 1h sm vo n se ne pede So k kkv ek puovia ljudsko sznj ve k jed evo zne, kao zbr ehickh reen kao uc diip! kojo e se luit nc k d upoznae isuje nove pove bavaJu ak zm pos unei "j ake i njeu P enu a zume u pae she Kvtna eJ nie ve edmet kj zi jubpisto nti ek poucavn a ve nu kv ue ko je un d pr z goov 1 d e ne uz u ko m e mra pedati ka bik atvnosti st ak t ucmo voju du da pu cunju. ik ono o mom nsojati d potiem vm pedavim eto e sim dukcije e koa u kooj e nuci omu fzku d em spou esemeae uree emacki p teoje poake nsrumene ehke oo kojh su dns pobe to se zike i pom koji u poalje prao a opi pojv zrea eb za stez 62
ve o e poznao na osv bicng skustv M oamo ovori o em pedmetu ne kao d e nzm na kuu speiizovih cnka ve ka jud koe zma da shvae zvesne stva pe ale opsa a na sno ka poverena vere o o su drug ucni mslli poi Mram p to zuzet stv nih ko suu izveae a nka po povku iz neke btke necuve teke heojske li eci istvca s vsokih Hmaa zl o nej sve blest 1 penu n ko msk sa jegv boom. a ipk sve akve pce mlo t govoe nome ppovedac m da ke ne u n koje n pvezuju u ednu zaedu i od n cie ne mnogo vee neg s ped la Evo ns ako d nh ama jve ssae eove Reod je uco s pomou svjih f ces on e take or sie koje dejstvuju z eu sstv ce bombrduu ve ee ma etosnm zi lcesa Tako am da posoi jezgo sa gov eokpom asom aoa oovo bez zapee a aboje koj se mei omskm bojem jedam boju eekroa kj kuuju j7 zgo manog o. Zo da pstje edosav z o pvlcoj odbojnj !i pznat spoaJeog svkodeo skustva elek em Razici boj se pvlace a c odb au do se nunvkg tp opau u bu sazme sa kvdao hv astjana Refodovo veme e cn pavn oj modeo f nie ve pouns sluca, d se poblem omke srukure razlo n slee pija ko u s delov aa ke se koj zkon a desvuju zeu vh san) d ov i na z kako se oni keu pod detom t h sla , m zn da e ck u re oskh pobea oa roJna pode ne penu sv stogo meu oekje su neae ulvno se mu ako zve se stoj u tom 3
objsnio Veicina eipse aziuje se od atoma atoma kao to su meuono raz!cite orbite plaet i zavisie od nacina na oji je 6brazovanatom kao i od njegove istorije; to isto vai za obi orb blo da je on suen i zaobljen Vodonikov atom ne bi imao utvrene dmenzije niti bil kakva utvre na svojtva i ako jednu d nih oemetimo nai bombardovanjem i ako se ona sama poremeti po prirodi ne moemo ocekiati da e ato vooni po�ov zeti dimenzije i oblik koje je imao u sv oetnom stanju Ai to ije $e ia j cudniji tvari Kad se elektrini naboj kree bilo kojom i jo osm ravom, trebalo i da isuta eetroag etka zracenja Istu ovu pjavu sreemo na svakoj radioanteni Prema tome ka je rec o ovo nae modelu trebao bi da se zbog radijaije vremeno okrnji energija elektna : ako . bi se . nadokada energija isutena u biku svetonih taasa, do eise < kojma se ektron kree treba bivj sve . manje i manje uoliko se on bude ve iblia vao vom priacnom sunu i to ve ude gubio svou energiju U okviu sistema velicine pbine veicni rirodnog vodonikovog atoma ciji recni iznoi nekoiko totna milionitih delova satimetr trealo bi da se ovaj proes vro brzo odvija, to znaci da i se veicina atoa veoma smajia o nosu na sostvene atomke dimenzije za nogo kra' vreme nego to je miioniti deo jedne sekude Boju svetloti koj zrci elektron trebao bda odedi tra · janj njegoog obrtanja d0k bi sam to rajanje b rozyedeno i razlkovao e od orbte do obite, o trent do trenka e rema tome kako se orbi uavaju menjaju To bi bia sika vodoniovog oma kakvu daje laicna njutnovsa fizik o sloo da je Raterordov model ispravan ko .da bi it bilo dalje od istine ngo je ovj opis Sudei o semu to znmo svi vodo nkovi atomi meusobno su ednaki kada niu uzn mireni Oni su si o veicin i svi imaju ista svoj 66
tva i to bez obzira na nihove pojdinacne itrije ali samo pod etpostavkom da su imali munos da se povrate od oremeaja Njovo ra e je neograniceno M h s ravom smatramo krane sta binim i nepomeljim Kada i nita ne uznemiva oni ne zrace veost niti isptaju bil kakv du e _ ektromagne ku radijai u a to zista i n bi mog ako su ot nepromenJe Ako e dogod1 da bd uznemirei mog onekad da zrace, eu m bja svets koju tda uju nje bio kak a i kontnualna, ve se oklapa sa dobo odree inijama vodonikovog spetra va . postojanost ta bina veicia i odreenost· nikako se ne mogu obJa niti na osnov kascne izike odista ksicna fizika e omoguuje da se u unki masa i eektricnih naboj atomkih cestia odredi duin jdnaka, ii pri lina realnim dimenzijama atoma · U jo ponekom ogled atomk sistem ispojava dno odsstvo kontiniteta a to je u otpunom ra kraku sa osnonim ostavkam njutnovske dinami ke Ako, na primer, omou maza elektrona bombar dujemo atome elektroni e poavilu izgubiti neto od svoe prvobitne nrgije ali ti gubii nee biti poizvoljni u ogledu k icine n i e odgoa ti reenim jano dfiniam rekdma u energJ be arakteristicni z atom koj e u pitanj zatm biti reproduktivni i moi dosta ao da e izmee ko e atom ozraci setlou eektrone biti ibacen je dino i koik eeija t svetost prema zvesta minimum poznat po naziv otelektricni rag Cinje nia je da je b ovo zaaanj okom rvh godia naega stole odelo Ajntajna o jedne konstata ije u vezi a svetlou gotov odjedako eoluio narne za nae shvatanje svetlosti kaoi za nae shv tanje atomki istema ostataija s, budio reenji sstoji u ovoe ako s menJa frek v enJa eosti koja obasjava izveo teo tako .se eneija baceih eletrona earn oveava a · samo rekvenjom u oo uajue linear upoteb :
lena e u znnu popoonlno. onsna pro poronaos ko povezue eneu sa fekven jom este nov smbo i obat aoistke. On e nazvan Plankovom konstntom i kvanom dejtv i njome e me eng pomo frevene On � neka va grba na kpom ko vodi u nov ve· on e ovea Aan do smeg, maa voev meno jedva shalvog zkluc d e vetlost koj nam je poznaa kao elektomeki poemej ag o promenlvi eletcnih pol vtost koj nam je pona kao knnulna poa talasnog poti aa o cke do tcke od trenutka o trenuk u st mh kopuskulrn d e stoj iz ma pae enege oeenh fekvenjo velo Plnkovom konsnom Ka izvestn mteln sstem apsbue velost on upj takv jedn p ke ii a eee i mnje n vie; npoeo sa skontnulom poom amene enee ie u aom i elekon posto dontnulna prod bvanu emiovanu dje Mnoo pua emo se moati vri na defnu vet ko ta i sveost ko kv meu o koje me je teko hvati ovaj problem mo se et u is ma z elokupne klaicne opke iz Hagenovh adova i nove memaicke azrde kou je dao FreneL cak jo potpunie z Maksvelovog eekomaneog mcen ovih ith ov oznao a je a e sve oni alsi iefeau to zna ko pooJe dv oa vetlos jaci ve ost n nekom dugo mesu nee e 'nno o ono ssoj _i od z( sveoti koe opiru iz po menua va 1zvo n1hov zb moe biti vei ma n U sta u mo d n osnovu nebrojeo onovle h op zaunmo to tacno kkva e bii nte ereni zvo. Ao poesmo da svetlo pne neporan zaslon na kojem se nle dv ovoa suvie velik a n uve azdvojena o e oeuje talnm nma lasi koi opiu z jeno od 68
ov otvor pue e talama z ono uo U lucaju a se dva vh ovh la pouae ob emo jacu svetlo od njovo zbra u slucju se pokope vh i o obiemo slabij n tj nac mi opaao shvaao i svm ouzno predvimo pojve interernje Pokjmo z tenuk opemo ovu poav pomou polaen cestia kvata Ao jea o o kvan ko kaakeru kko eisiju veloi i vo tko i njenu eekiju vejeno a olm okom oorskom plocom fooeljom na upro noj strni zslona ko dak kvt poe kroz ea o otvoa pito se na ko nacn moe p sutvo ono rugog otvo koz koji on nie poo uai na njegovu ubinu? Kak je mogu o o blo kakvh ucnih zkucaka pedvina ko ae tva udeno o aekorje kva moe odreti negovo ponne avo ovo ptanje i na spor ogovo n nje posaknue n a ao nu zke aomsko vet P kupa korak pedet avno pe neo to je toa kvanta ula u au vog kono ob cavana bo je pronai pu z obanjene pna atom pri cem se nje zaboavljaa mehaik i elek oamk polost l ni gla z ia cnjeni d u ovom ucau imamo pola s necm novm ukim pored toga nuno e moralo ododt a jnjavae veze tog novog a ar zakon To je prv Borova teorja n na e dala smbolicno tumacenje aomkog sveta: jezgo i niz ugov elisa predstvljaju na slkov nacn pojena tan atoma Mi e danas suimo ovom eorjom iako aleko porobn aleko potpunje poznajem ovo pianje neo to a je o pozvao ka je postvo svoju teoru ako a ona u njboljem lucaju moe znact prvremeu elmcnu nalogiu Evo pvog orovog potult svaki aom ma saionrna stanja ia e postoanost i jentveno ne mog hva, 9
to e e obasntL rmna as<e dinke Najne ono sa namanjom energjom osnovno stane, ustnu e otojao Ukolko e uznerm aom vo e taje taat nepromeneno. Ostala stanja nazvau se pobuenm stanjma mg se azvat klo zaceje nekm du nacnom uznemravana I ona su ostojan ai u mislu neb janvom zakma jutnove tore Meut n hva potjanos nje apsoluna B kao t se ov stanja mogu post proenom zazvanom kolizijo l uzneavanjem ist se tak atm moe vatt u staje ne energje b dalom koljom spon tano om spontan pomena on sputa radja u analognu adjaii • oja bi po kascnoj erij deovala tak da sva ketnja postan nepostojna jednostam sucajevma enegja oi staonh stanja i neka od svojstava ka to je oblk at ma denta su ln enegj kaateristcno za svosa njutnovskh obta l ov pravlo pre t va a e pa0 od eljum koji posedue sao dva eektona va je postavka samo delmno penjva na vodok; sm Bor je zakljuco da su pala kja je postav za odevanje osobenos nh orbta koje bi odgvarae staonanm stnjma akozvanm stajima kanta neotuna povzoa Danas znam da ova sanja u stva emaju uopte nkakve slcnosti sa obama da elemenat pomene u vemenu, kji je svosven za jednu obu nje buvaen ovm sta njma i da se u stva pav pojm orbite e pr men na kretane maeje sao kada · nje den sano staona stanje ka da jedn staon stanje moe postojat samo kada nma niakve m� gunost da se ope orta T bi b prvo av!o A koje e drugo? Dg pravlo glas da se atom oe enjat jedn kad pea z stanja u stane da se negova enegj menja azlkom u enegi izeu ov stanja 7
e se kad ova amena energj e ne p aps i emtovanju i raspaj svetsti frekvenja svetost odnosi prea energj na snvu ea koj su dred jntajn Pk Energa e bti ednaka fekvenj pomnoenj kvantom dejstva tak da atomsk spektr neposredno otkrvaju razlke energji zmeu dva stana na osnov toga se d zkljuct da avo polje spektroskopje slu ka dk za loanje odevanje svojstava atomsk staja i ako ocnjemo da saznajemo koja s svoF stva ov stanja slcna stanjma asni obita kja s azcta. l ta teba da msli sami pelazma a se on odgava znenad a l su veoa kretana koja s avljaju skokom s jedne orbite n dug a su kauzalno ena oemo e jan ato e pe z jdog o svjih stanja u ru o onda kad ga uznemimo memo l otkrt ta dreuje oaj tenutak sostave e da v na sv ova ptanja negatvan D sada steeno nje oguo nam je da postavmo panje ne ta dre e tenuta prelaza ve ta dreje negovu verovtnou. no to n je bo potebno da razume o ne stanje za veme pelaza ve neognost onkenog pedstavjanja samog preaz u olku tanja mateje a to je jedna ca adkalnija ne ogunost nego kada je ec stnjima kao tak aucl sm da prhato kao t em dnje a ct a svat da se ponaanje nekog atomskg stema ne me predvide do detalja da je kod lkog boa atomskh sistema s stom istoj u mo istom stanju statstc mogue predet k e on dejstvovati a se stave na mi e 'eagovat na neku intevenu da u citavo niu eperimenata sa pjektma neem dvj edan kj b nam n kak e se u sta p at jedinacan am samm sr cko s, 7
ba przo a preziamo dom svo uh I g aseka je_ nuka onervtvna· urkos svm soj evouij Zog oa emo se morat po s cinjenom a nko od as aa e zbj mnogo ai Zbo o emo mrt por uh u cnjeni d vi ajeo sazjemo s vi i vse.
IV
ATOM I PRZNA U RECE MLENJ
sauji atomsi svet rnui sm a puto je u jeu novu emlju srau ona oj su ve u psno svt njutnvse ke stanu ck i saom Njtvom pojmu o cudesnom poo casko »Bo u poceku«, psao e svoi mat ju u bku cvt, ekh tvh eprobo jv M mamo svoje aoe oje pouavamo da atmo mamo najenosanij d sh atom vo ona s jenim jednm rooom koji cni nego ego i jem jem eektonom oji ga potpu njava eum ovi oms deo povuju s jutnovm akonma retnj. Reko bi se d su s tom voonka sc e maju utvrenu veu postojan su i stain; svetost koju emituju je nv kakvu bi tebalo da zaci eekron koj r pq sve mjm elpsa. Stabni su a ac oji se e pouara sa njutovsom fizo Ako h emmo svetlou, eekonma i eko rugom matejom oni e aporbovai eergj oreem vantma svojstvenm a sm om Kao merio za jhovo opanje umam saa - o staja ko su zena u obku orbta mad poeuj svojsva vesh posebnh orbia jhov stanj su sabna i1 gotoo stabn. Peaz z eno u r avan uzemravaem oto • z ms 75
svetlst nasaje sluaj je nam poznat uzo pjedacnh peaza iz jedo u dug stje ve u najbljem slucaju sam jhv piban emensk asped; isto tako ak misi tma prstoa vemea putae nemam ika predsavu o o me ka bi pelaz mogl bi Pa iak vak e kauzalni atomi ulaze u sastav na pozat sveta ko sainjavau kupa ea rbite Njutnov za k Zako kj opsuju atmsko poaaje stai ara elna staa svode se na Njutove zke u duhu prnpa kspodenije pmejeo na ve ike sisteme O zakni kje je pnaa Hajzeberg sami seb mg su dovesti do svega daas amo kvate teje meutm a je ka to se vid jee soie dpunea novm kma a sr poljma o cni na zadaak aumevaja izlagaj jedoavm . neposrdjim a pak su i sam va ka pdjedako cudna apstraktna bom se a h e nemue u popusti izl bez koa obem oj se alaz pred nama odos se a akozvau dualst aas cese S jede srane mamo sveost dealjno opsau ka kontu elektromae talas s eektcm i mageim po ljem on se menja s ucesou koja odeje bo sveos s ampltdom koja odree jenu jacnu vetlosi alas azlikuju se d adtaasa samo jedom poedu: njihva aasa dua je mogo kraa O se cledn azkuju od aasa koje dm na vodi koj su maee pavi!n pomera nje materje Al kad u vom koeksu azgvarmo aasima dk objnjavam dast tsa cet e, t sm seb stavl u zadatak a uciim dua nos e zacavai neo rajnje apstako et sd svetsnim i ado vdenim taaima Ozacavae ves saje pjaa aspee u pst, sanje oe se prsre s vemem p kad e it rmoiski to nai a cst zk 76
pnekad nepavia a a buku To e za zac da se ov poremeaj po pavu sabu t da e se dva vrha pjacava a jedn vh podnje tasa bicn potrai nace da zbi vih vaju fekata moda nee bt vei od njvo ukupng zosa ve maj, kao to to pokazuju e vha le T e zac da ako ces sveosm zak osavm najmje dve aeatve a jihov pme anje s mesta na mesto, zged da stn na j moe b i ve i mji d zbia a mns t se objajava samom teeenjm aasa ko pedsavljaju ve aleaive Kada supam u dod sa sveu u svar ma mo psa s akvim tasma ali so tak ka t e jna kro, mmo posla s ecim eskm s krem i ispredam a svetlsnm kvom ad god sves deuje maerju je maeja pizvodi aazm da se skupine odeene eeje m e m e svom taasnm broju a osovu unverae popoioasi kvaa dejsva A kako shvaii kvata? Da jima upravjaju tasi? Moda su sma kvaa ta las Moda su na kaju krajeva talas so pvd Ov piae e petvorlo u opti k spoaja e Bolj je agvest a ejvs kasie doka za da psoje talas koj su pdruei elek.oima ejvso je svojim ekspermeom psebno ukaao da eektoni kad se noma pemeaem pi rodo krstaa aspre ispjavaju iste zae e ereje epogrivo istu zna supeoziije a lasa kak ispjavaju svelos i endes zai doij ekspemema je poazao da ov vai za sve sae ceste za ptone euone i za sa me aome Isto ovo pa vaio b za kpne predmee da m taasna dua nje maa zbg ze majivo mae akove state ak da taasna duia ostaje potpun beacajn u odnosu pema dmezjama kupih predmeta i pema blo kojoj 7
p aktcnoj mguosti da m se odrede est k o-
r va tanja kja su zbunjvaa ljue poge odnosa izeu Ajtajnovh kanta i Masveov tasa val su odenako zatena pojenao neeva ka s bi u pitnu talas cesti kao soj sva matrie. Nhovo razeavan)e prestavja r aoske oe o jeno k otre oveo je a ptanj do tke sjanja Bil je to Sredngeroo otkre tasne jednan U svom pbtno, se obku oo otie se svo na jednostava zakn o aspostianj eletonskh taasa - bila je to prna geeraza i a ze talasnog boja i ipulsa i energje i fekvenj, i enerazaja koja je odgvaaju nacn opsivaa grube karakterstke atsh ssta najv deo pozath svojstava mateje Ova s jedaca ogla ret na razne na� cn ka eeja s bla staonarna, vemnski ne prmnljva sa reenjom enegjom koje s odgovarae staonanm tanja atoa Ova sa jednacna ma je ra reen sasvm racte vste to reena koja s predstavljaa trajekto elekn kak se vt k eektn praz koz Vsonou magu koru n t je sv stjala su i reen koja su se dobjla sabiranjem eoko saoarnh sanja i njhovh nekoko o gaauh ekvnja. ama ova stanja nsu ba staonana v s se veens razlkvaa zavsno o frkvja koj su odgoarae spektru atoma eua ta su ov taasi? S on opsuju? kakvoj ve sto sa na9ma ng posmatrana pouca vaja amskh sea sa Raterfrdovm cstaa projekta sudar a oemeajma atoma Sr ngr je eptajo da e e vesnom ss st kcne fk paat negv ednacnom kad g su tasne ue dono mae; taa b ra jktorje tea !anet psae na gmetrjske 78
vetone utaje, naptike zrake Ai ·ta znace · alas a to nje slucaj e biso mo obt kakav ogovo na ovo ptanje da smo pokua a same taase pouac kao u sutn enck poreeaj u neko a nkom euu koji s nalazi u njhooj osnov j su panja _koja su zahtevaa ogovo stajala ve1 s probemma stonanh stanj ponaanem ee ktrona a ne snek supstratom koji e neprstu paan posrnu tako da se nje ni krenuo ov u tem Obehrabruju ishod jednog analognog poku sa sa lektroagetnim taasima bo je presuan a o Ponovno rotumac ovu revoluju tenima lasce e'ke inlo se nerazlonim a kasnje e se posta da e to u stvar neogue ucni u ve ad u e i o ai sa temeji kascne hak Jena Je Jos edna pocetna grka ednm trnutu je nagovteno a alas buu da se pos ru i reu u zvesno o esenu tok samog lektrona kad se ri oree aj r se eekton ka se taas kree be eek n se kee bre red ov uaceje ispreca se j da neavdva prereka Kad od so tra po a ese t ne neposreno gom okom ve prodm prduzenJem va mkroskopom ne bsm zkluc da se ona r; nkada nismo naz n deo e n tu a koje sm je tra je ona amo b Ia e ba ea n taga o nje Kad go sa da eo brznu jednog eektrona 7:sno pok puls kaa ne bismo zauci da se (edan ngov eo kre jen brznom a rugi u om uek e potoao sao jean eektron jen Jdan r odgovor na pitanje postavjeno ekspe m rma mn tome, rene taasa prostou Je zna0 a se sam eekton r ve je znaco da e sama verova tnoa ogunos eekje elektro a dok raamo za njm kao to se taas r tako mo uvdei da v talasi opisuju izvesno stane sta da pestavau ezme o tada pozna 7!
toga i na osno talsnog ola koe ga pestavja moemo zatm da mo stacka pevanja tome ta e se dogodt u iduem eksperment Mo nosti meenja su azcte Moemo postupiti vako i onako; psmatrac je a koji specan nac ogranicen u ogleu zoa destva Ovakva koneja stvost·ssv se azlikuje od Njutnove dnovske me. Ona nje uzocna e peostavla nkakv potpu uzrocnu oreenost onoga o e se desti u budunosti na osnov znanja kom olaemo u sadanost Prmenom zaona kvantne eorje suava se al se ugavom ne odr uje shod ivesnog oglea To nac a svako posma trane vesog sstema donsi novo sznane o nj govom stanu koje je do tada postojalo koje e ne b moglo ot na osnovu aalze i matemacko poracnavaja o zaci da svaka intevenja u i ju meenja onosno poucavnj onoga to se ziva u aoskom sveu uos svekunom unera m va om zvesnu novu jednstvenu kada sasvm previl s tuau Cak se i ovako akom pkaz morau pom nut o nek momenti. Mi smo uglvnom napusti pojam jednacina kretanja ot da se sm ten na onou koj su one omu!sane poloaj bz na ubje i sa ne mogu smuto pimenjvat a uzet skupno a ne ogovaau onome t saznajemo o elektronu s dovoljno peznost da b malo acaja za jan atomski sstem Zauzrat sve to moem imat jeste znne stja koje ezm ono o cea smo do posmatranje, a ono to je alogo ednac ketanja moa nm ei na oj e se nac ovo stanje vremenom izmeni pod a jem sia koe ejstu nuta smo sstema a na Isostalo s da se tano to poste Se ovom eacom a svoe stne ova ednac kada se me na poznate sadae masvih ea i 84
veh razdalja to gde je vt dejstv u tvar benacajno ali, opsae tlase t sieo on ensane u postou sa tako mm ospajima od svoe posecne talasn dune a se jutnov sa orbta ponovo pojaviti na vojoj ezmeenoj, lascno putaji Al ova stuaia pojava ove orbe aleko je od talasa koji osuje nomno staje enog ato a tane bita ooaj i puls komple mentrn su pojmovi tamo gde se prie jed od h ugi e oemo efnsat tako da se ako hoemo da dojemo potpun pedsta moramo potrut a koristimo cas jedan cas u zvsnos o pomatrana i ptanja koja smo postvl Kada na ovome mestu govormo o posmtracu i oektu o oruu il cestpojektlu o sstenu koji treba pdvut optu mi ne goorm o ljusom duhu Mi govomo o poel zme edmeta pou cavana i sresava koja se koise za njegovo prou avae va podea moe se zvt na ve nacna ako moemo alfceste koje je koristio Raefod smaat ouem a njihovo eagovje merom sta stvai Moemo se odnosit pem alfacest kao prea sastanom elu sstema koji roucavamo a tagove koji oreuju njego putanu pola koja ga skreu l zasone koji ga okau moem sma tat nstrumentom Al ma kak ostup posmata ne e se uvek petvoriti u zvesnu roku skalu do gaaa: u eku svelosnu s, u neo sucenje kola u oeeno pomeanje aaHke na brojciku nstrumeta uatko eda obo densn p 0 znt nedvossen oa ge ptaje ne slobde a na njemu cnimo jeno l drug posmatanje nje elantno tmsk svet nje izbo svoje objek tvo svojsto ve ga postie ovi preplitanjma s eksementom koji nam s za efsanje me renje ovh onh neovh osobna edo moa bt jasno a o je a ono o e de zneseno nje izra asooea nakons sa 85
ve egakn div kvntittina no an k naka ko postie izuzetne uspehe o je on to uce sdei priprei se a da israiva a u ii i on �t uce nen cija stuka a tev ponavae cvrst sanja ick maerija i ono to ue hemcri ko ee d svae ana ne osbenos emskh ve hjke knetke odnosno ono o uce srnom kada ele da p znju produ tvar untar zvezd glo b se o6 j mnoo le u opvju ove dsplne ck i bez ooi memtike; 1i bi ubro e posle nezgrpne i nerajve i goovo pogren mcile ono to se maemckm sredsvim moze e epo i jedosao Pokazo se d s ck nke pdosnje krk eriske kvntne teorie povezne sa prakticnim pi tnjima stvog c Jedna od njranje apa enh i jtarijh je ov: o oo naa poznao v ojo o zrd ona ne be dovlno snage d se pebai peko vrha sk re se nrg isto srao; nee se probii o brdo A o to bdo bomrdemo afacestima i eetonma oni e i ivesnog izleda da se roiju k kd ne bud mogli d se prebe prko vha. sno povezn ov je nen d vo i pemei ne ba ru senku kad s ose le Svelost via zog svoe tasne prde. v pojva se poudra s cijenm d se ada dzo d etroni druge cesie · odeene energij nee na ek prereku ne oe as ozdano odredi ni neicka ni sao poenia ergj doista kda smo obii zdk da po• mo da otkrijeo elekron uprao dok prozi brdo blo bi prebno ivst akav opi koim biso ektronu obebedli dovno eegje da b a e dospe d vrh brd Ovo probine prereka ije pojava e znaaja n objanva cnjeiu d se a cee koje je kostio Raerd mog po 0
86
a lonima godina ksnie skrasti i jega probii kro vsko brdo gde i je ba zroba eerostcka odbojnos Ono objjv cneni o un i oslim zda sama na ega koj poseduju vlo neznatnu energiju poemeno stpj u dodir i reg N j nacn vezde osvetjvaj nebo a ne aeva i hrni Zeju. jedna poseda asnog karakera svekne meie jeste o d kada cestie eoma mae bi ne i veoma dge aasne dne bdj drg cestie neke mterije one mog mnogo cee elo vati edna na drgu nego ako su ova eudejsv grncena na usposavjane dodra ie nih vo meudesvo omogeno je smm odsusvom defini e njiovih retvnh pooaj i o u nekim sca evma n odstojnja koja ns odreen njiim menjama ve sno dino To je ona okonost koja ize mogi druih oogue etkom urnjumu 235, onmkakv se javj rod nom uranjm d pice dovoljan brj nerona oji lee naoko i ako odre lncnu ekij atosko reaktoru osoje neke de ojve ve s dent teom i mogunu identifikvnja sih elektrona no n je da su svi oni meusobno sic j oa btna svstv elktricni nboj s kda i rj ii su To e neto to bsm ele bolje d shvmo nesunjivo je da e se jednog da n el ispuniti; p ipk zno da je o istina li ko bi klascna zka svereno vdla vek bsmo ushtem, u svako doba oli d identfje izvestn ektron i da budemo sgi da je o ona isti ko smo rnje idenifkovali Mol bis tom slcu da g sledi, dode ne be uke o e paradoksa i be protivrecnosi, od esta na ko je so a rvi pu sreli pa kroz njeove sdare nerkje skretanja i promene pratei sm ne o ptn. ko dar ne drui elekron zn bsm koj je od nj o om pravu Cnje 87
Pa ipak niedan oe� ma_ b J ? on os!k u dst i hrn ne m1s suvo na oa na Njegva dea negove msl ono sto u sve oo sebe - opadnje jedn ista detja a a a ne meea sve to sastav do store; sve je to deo posoanja toka t ari al i ne e toga sve to pa nos seb k ecnosti 'va dva nacina menja - od koj je jedan an posatranja stvai sa stanovita vremena i store a drugi sa stanovita vecnost i aneme nos - mau udela u covekovom naporu da sazna svet u koe ivi Niedan od nih ne moe se shva iti pou onog dgog nit svesti na njega To su ao to smo u fzi nacil da se izraaamo kom peentaa ledta koja se eusobo dpnjuu ai nieno ne kazue stnu do kraja Stoga vramo se ptju komeetarot Najeodne eo potupt ako ponoo i e oe oo o so prnpa omplementaost koi zastupau zcar U svom najuproeniem oblku on glasi da se poe dinacan eeron katkad moe smatati taso a katkad cestom smatramo ga talo kad mslo a negove osobine kontnuanog rasprostiranja . svosten u nterfere kou ucmo da stam o u optckoj laboratoriji a cestiom kad msimo na nega kao na pojavu s aso odreeni mestom u bo koj vree na dsretu didan atosku poau Ovakvu stu duanos posedue sva aerja pa i svetost svo doneke apstaktno vdu ompementaost zna da ostoje stuaje u oja po ednog atomskog obek oe bit zerena odreena bez otivrecosti projea ao i da postoe druge situaje u kojma to nje slucaj, ali u koima su defnsi iau svoe za cenje zven drugi valtet ao to su energ mpuls sstema kolko prv nacin mljena ble odgovara zvesno stuaji uoliko e onaj drug it 90
epodesn tako da stvari ne osji nijedna atom a stuaia u ojoj e i mpus i ooa biti do volno jasno odreeni da dozvle onu vrstu va na na kkv nas je navkla njutnovska mehanika Nie samo u tome stvar da e zn mpus da tog sstema ko na e posmatraje data, na pr e pozia sisema o e istna, a je tna jo neto ve od oga ako, oemo r da znao po oaj odreenog sstea i da on moe mat blo koji od izvesnog broja razlictih mpusa Ako pokuamo a . na toj osnovi predvdmo negovo ponanje u mslu neke vrste prsecnog poanja svih prede ta oji au izmeren oloaj, a razicite i neizme rene mpulse pa da zat prema Njtm zako nima ormuemo jedan prosecn dgovor, dobemo rezutat ko potpun odstupa od onog to naazmo prod Rag tome je neobicno svostvo oem nma nceg analogog u ehan krp predmeta svojstvo interferene meu talsa kji predstav au posee pana ednog dnosno poslee priana nekog dugog ipulsa o zac, nje nm dzvjeno da zamsio da su pooaj i brzina atri buti ednog atomskog sistea od oh opet neke zamo dok bso dre moda mogli doznat samo e znao toga sm prinuei da shvatmo da eo nastoje da otkemo ove nepoznate aibue zgubti ne poznate zati da mramo da iao <a se opredeo i da to odgovaa razctm pute ia e moemo korist dk ptao n a o eksperente s n Imam edno stae stva koe e potpuno de nso prirodo posmatra njegom shodom prrom ka odreuje koe e osobenost datog s sea bi dobro, a koje osredje enise u tom aju shod je tada odeivanje .dob densanih kvantte erenje vo stanje stvar je dake jedan rezme apstrakto predstavlen to ga ci epogonm za opte zlagnje one ste posatranja ju so reazoval onga to smo ou nje 91
n To stj dkuje one araktere espe� rmenanog aramaa koje su pouzde u smislu da e aparatua ojom se sumo abeeia eto to ve znao o atomski stema Isto o ovo tae opsue oe karatestke oje u eodedlj ve, u tom smsu da su one moge bt e samo uze' ene menjene ve da nfihv poreeaj me bt ekspermetano regsrov l kotro san samm gubtkom svae mogunost da se zmer o to je predveo da se zmer Opsvje aoma pomou njegovog stanja ne edin nan a ragovor o njemu a o je edi na n ko odgovara podaima ojima raspoaemo tehnikm sredsvma koja smo osl da ih dob jemo Ono pedstavja popunu su ovh poda; uolko je eksperme veden savesno valo on e am otkt sve to moemo pronaL A o ne a sve o bsmo mog proa da smo odaba ne drukj op ve sve o smo mogl proa zabrav ova Smo stje je objevo U mogunosti smo da zaunmo jegova svojstva da ga poovo iaove mo kod sih aoma u eoj drugo pr da po vem njegove osobne nane a oje se oo menja vremenom U nemu ema njedog proizvo• og subjevnog eemea. Poto jednom obavmo a eksperme njego rezula bude abelee a atom osloboe bie am pona jegovo znaee egov isho ada moemo zaborav pomou k jh delja smo dobii nae podake Ali, mada e stanje aog sema objektv je ue mogue stvot mehanku sku o oe ako je oo zazvano Pso a jed asa kov pme oj je postao ope pozna soga j auimao sredo meso u raspravama voeim z meu jtaja Bora o nae adekvatnos atomske orje aj rime se moe loi asv ednosano Prepostvmo da pred sobom mam va predea jeda o jh moe bt elekro 92
am ega eo uzet z objekt oj elim prouavamo Drug bi mogao bt elav veli o ad materje zslo voom ma koje drugo elo a oo o b dovojo eo ao b egv retane bo zaemrljvo u poreeju s eanjem eletrona retpostavio da nam e na osou meenja pona mpul momen oba va redmeta pustimo h da se sudare Eletro j e proao kro otvor se odbo od oog drugog ea. ko posle s dara zmermo mpul tog ea, aem ada pul eletrona, er se kao to s c tre Njuto ako zbir mpulsa e mena u sudaru U om su aju dob bsmo staje elerona s acno odreen mpulsom i o odreem s oolom preiou s kokom smo obavi aa merena ko s duge sra e posmaranjem uomo pooa ekog ela a emo gde se naalo ao teo u renutku sudara ao emo dobt sasvm duc opis egovog sta a ops u ojem je tacno odeen egov poloa a e egov ims amo se jekom alasa dobemo sera taas sa etom u taci sudara ne ravan aas sa pravem aasnom duom koj odgovra momentu Prema ome moemo se opredeii a raaiju jednog od dva potpuo alica anja eetona o a sno odabraa onh karaerska koje smo apzl a tkom elu a s ojma se o u jenom reutu aao u erai u om nacaom mslu mi ii e menao ti viikuemo eektron u svar odreujemo jed deo, mada u vom sucau krajj deo ekspermenaog posa prave prrode ekspeimea kao akvog ko zv mo opit be pedelea ao ptimo da se ko e sudar a da mu e imerimo mome e odre m poloaj ada eemo b ta sana o eleo stae neponao ego sane ne mo bt u moguos da do bo kaa logca predvana o ome a e se dogodi s n cm moemo raca ao pouamo da obnovmo 93
ekspeimen a emu. Elekton ne mo i obekvran eaisno o sestava iabranih za poma traje proucavane nega saog Ma ta pokua zkluo o eu ez petod eenja s s na e pn nznanje aj pme gubo posea a · se nacn m ena o starma koj se cne po nebenm za ko e taoe cin da 'ne pocvau toko na iku sv klko tn svostvma same s pio de sa z a kt; e n daje posea da poe obli sksta koje a je po stao pstupano avluju tavanu i eker enano uavavanju a na koje ovak nacn ea ve u penjv Vno je m a u a ako je potebno opi sat izven g aanie gleite svostvia e kg eektoa u atomskom sste svekuno o : gat kusta kje sm stei s takm sistema ocva a tome a bez ree eba vot ad l c okok pre eta Merena o koa mo govor na tako vso psaktan nacn sva se na krau sve na o saane ploaa kzalke na ctaaje vemna a cask ia rervane on mesta e se na fotgaj poci na soeentno zaslnu jav� a svetlsn sa tana mja Sva ova eena ocau na to a e kstvo s atosk sstema vde na eent posaanje na jasn nevosslen oet ponju kup eeaa ko e rstonst zventi bas atos ve ne penj neposedn N sv ga se zakljcti a sve dlje analze kike rje nna na kji gvoro o ua sim nepstuacn oblasima zko svet neu eseog znacja a pozna fzi sv oj v eo ocng skstva 0
Uoce c l (com sen) n pga a s a 1e rkada kad e 94
otreno govo o krpnm predmet ne saonevnog kustva tko kao da mau ama po znatu brnu nama poznao msto i sve ostalo cajen acn ienja omon je eno o gra kad tvr da se ono to je poznao a o nv pojavt u okv onoga to je nepoznato On e so ako pora ako nas navee da oekueo da e svaka naedna zemla kou bdeo pose c na on prethon va nacn enja kao ope naslee poekh ieia zajenikog ivoa moe na odvest u zuu ako potpuno smeneo s okonosi kjma je a zaenc ivo o odeen Neazmevanje oh odnosa obdlo e u ma elju da iz novh otkra, a osbno otkra u oblast toitke zvuku akosene zakjucke o bcnm usi poavama Tako e pisano ako krani zakon atosg ponanja nsu soo kauzan ti stoo oreei on v L sova tvrnja o postojanju ednog popo determn sanog uvezua ne moe oda si toga, bio je !Jui koj su verova da su u nekazaoj i ne enantn proi atosh dogaa otkli zicku osnou · za onakvo oeanje soboe oe karaktee covekoo ponanje ped neko oukom i p nekom odgvou a scn olak zet nacin azivano je da kao je pebno da zvt aoski site pvreo osatran ko hoeo a odremo je gvo tane sto e tko mogu proes po poava neovatno zeni sa naporo a e oe ispta b kao to se covekove si enau am tm o je on omsao izgovoro aan saa cnjenia a psatae moe ze tane ekog atomskog stea ne zaziva potre omeentanom eskipom ve cnea o e e ukoliko posmatanju reba ati sisao s ci sva naza kontroa one oucuue p 0
me.
95
Neosoo e a u so aco fz e osoe nkave Iogcne ni sutnske ekoe da se ova dva opsa iovemeo pmee a edan s s sem je ponavmo klana zka je u stn da se pragod ve ako e svm robmma s tke mehake Nje rec o ome da ne moeo o:st pnpe stastce meae a e pek mo aoe makokopske ze ve da nema kkvog sma koi buui da svaki od ov osa odgovaa saau koji se pouo rzikue oog d� ugog a e a ao nsstamo na detal om ou keaJa 0Jed moekua ojmovi e ovatoe, a koje e okao da su n;ospoo bn a ae azumevae epovaog kaakea bva u ? e bi nkaa do do zaaa U om slu aJ bmo e duboog poana u sunu koe am e da dosuo name bismo se gedta da e sme romene u seu ee od mae veo vag ka v ovaem o ve orgovanog ka mae ov o ome b1o b o11va3e eveovato veog boa oba aekoa suara Bo b avo cudo kaa bmo e peo edacna keaja koe a svako mo e ke doua po eo popuno spoo >o1 _ ue sve ak ojem s vemeom poso e . dea ka pome, to oa nepovaa ocevida ea koju pozaemo z vog eounog kuva. Kda pomaamo vee meu az nauka a• pzamo a posoe scn ime kompemeanih ova mogm scaevma je jano da e u ptaJu ona ta komemeaosi ko naaz zmeu saisckog amckog opsa o emo ga gasa u itereovju temno e a ne suua oot emevot g dva nacna e uroo ome akica stuaa a govo ba oo u aomko u koo e ope pioda sva akva da se va pa ia ne mo sto _
98
en imenii na ednu u sua a a ka a svo sovei ezk Pa ak posoe e a eoee s dugh ezika oi su simbo s ye e azumvja objedava nue kao en e ve ao da i e e reck bi sn meuim e fzike pevedei a jez hee orano o oigedo esu svemu o opa opsue he moe e govoit ema atomske mhake moe je eao razmei navei deo e mae ie a pk ko nee vdi da b ada e e 0 komkm hmjm obima nam a ologju ezk aomke fze bio o? kors ' b emivo eo da maa naane bheske gaot kao o bi damic½ op !s edoga ga a o nem egovo temodamo ponane Ovaj koas posae a o ai kada pe dumemo fzkoemj os v obka Tada os deo oti edava za emjsku zu upos oblaom koe e s mo obicno l nh poeoi bole srukue kos kore obelvaa kom se p pomene na moulao ka jo ve se nameu piana kao o je da oi sai ova op moe biti popu va pobem ukljucue dve ake prva se oos na emogunos da se zvesn bolo§ sse ppo zoue od svoe fke okolne a da se pri om on e unt a duga na moos da vesn u avom smu popuno zckohemisko sitiva ne osoh sutura u bookm poesm re mo vane gena erma deonh eia moa e b spojvo a nepoemeem tokom amoga voa Ro bi se da boo dele ot m je da e takva scna ogancena e pokaza peum da e bi mogue a popun bioo op ae e o u okvrima boo omov ve i okvma ko doau svoene na ficke i hemjske pomove Sguo e da se cu apedak bologie vem deom sasto ome ,.
da se v prram o j mue otu se d u delo. Aalgna itanja izgedaju mnogo zatrija a odovor a jih utolko neodreni kada az mHjo o pojavama svst; pored ekpnog na prtka postgng u zoogiji organa cua moza prkos naem sv dbjem poznvanju ovh zad luh slonosti kako u pold njiho stkture ao pogldu njhove fnkije ma ro malo zgeda mo se rei, da emo bt u stanju da fzic koemskm teima opmo fzolok poja koje u noj sest prate zvesn sao, osan l oju J ue j nezvetan sod oog problma. Al bez obzira a to m zamo da ko nam odta postan dspo da hamo fizick korelat lme ata sves reene oog pobema samo po sb nee predstavljat dgovarajui ops covea kao miseeg ba ee razjnt njegoe misl e odonnt tajn egove oje n amact sadu nego vog oka i njegoo a red d I azumeanje kpemetane prrode svesng ivo njegovog fckog tmaceja ci mi se da red ava sai zadatak jukog sazaja i taca zra onh drevn gleta pzath pd menm psck alezam e svesog ota oku njevih veza s osom zckg sea mogu se to tako na mnog prmer Postoj eza me szne i mo t strane u nem ou zme znanja l ana lze i emoij l oseja ostoj veza zmu estt kog heojskog dojaaja zmeu osaja tckog oredejenja to preec odredioa akij potoji klasca veza zme analze sopstog ja odreja astth motva nra slobode z boa odno soode ocija delanja a o su kompeentar eloi slobode zboa Bez za a o a e a ka mo ge doii fzickohemijk ps materjaln re e a e fzoko i psioo opaan a 10
da mo e punm poverejem predvid ae ponaaje reutk dnoenja nee dke u reuku nekog zazova moemo bit sigr da e anaza i podai oe vrte cak ko budemo rspola ga jma so o"k? irel�atn odnos a cnove odke opredeee vo!e kao to u raek torje molekua reeane za enopju gasa Do e oseanje straa ro zbudt se pred lepo tom opredei e odci se za to shat nek itu ve su to kompemea obli ljudskog da Sve u deo covekoo dhovnog oa. Njeda od nh ne moe zamen n dri a fkramo jedan dgi n zmcu · kd kao to su alfacestie za Raterrda ajpre ace predmet poucaja da zaim stu oru e njegoim stdjama insrent za strvnje drgh objekata tko e s i ne rec og b predmet za razmiljaje nlzu tako se moemo okrenti u sebe, bt ktck nastroe pun mne U tm smu se u neko dro vreme i ekom druom kontekstu oe reci ove se m uzete kao ntmet prevaraj u mo samog d sg shataja i sredsvo za a dalja saznavaja ogatto i rzolkot sam fzke jo ee bo gao raolkost prrodnih aka zeth el neto pozatje, pa ipak jo uvek srao dalek prosranje bogatstvo ota ljudskog dua obogaen komplemntarnm a n i eposredno spojivm ob ma oj se ne mog sesti jeda na drug sve to n jedn vk hamoj e s o eemeni o vekoe tge njegovog sjaja njegove krkosti njegve moi, njegove smrt njegoe proazos nje ov bemrh dea
