D I J A B E T
1
DIJABETES Dijabetes je skupina biokemijskih poremećaja zbog kojih tijelo nije sposobno iskoristiti ugljikohidrate, škrob i šećer iz hrane. Posljedica toga je povišenje nivoa šećera u krvi koja može dovesti do opasnih problema kao što su srčane bolesti, bubrežne bolesti, dijabetička retinopatija koja dovodi i do sljepila te kap. Znakovi upozorenja početka bolesti su: prekomjerno mokrenje, stalna žeđ i gubitak težine . Dijabetes tipa I ( juvenilni dijabetes) : počinje u djetinstvu nesposobnošću gušterače da proizvede dovoljno inzulina , što je posljedica uništenja beta ćelija u pankreasu koje su jedine sposobne proizvoditi inzulin, kako bi tjelesne ćelije mogle iskoristiti ugljikohidrate. Drži se pod kontrolom dodavenjem inzulina. Dijabetes tipa II - vezan je uz otpornost na inzulin. Tijelo proizvodi inzulin , oboljeli imaju velike količine inzulina u krvi( ponekad 7-8 puta više od zdravih ljudi ), ali je on neučinkovit, tkivo je neosjetljivo na inzulin. Do toga stanja dolazi s vremenom i to je rezultat loše i nepravilne prehrane . Osobe koje imaju dijabetes tipa II obično su pretile ( debele ) i često imaju visok kolesterol i povišeni tlak . Kijevski endokrinolozi su otkrili da je količina inzulina kod dijabetičara nezvisnih od inzulina 8 – 10 puta veća nego kod zdravih ljudi , a ipak nisu sposobni otkloniti višak šećera u krvi . Ovo ujedno objašnjava zašto poslije promjene načina prehrane kod većine dijabetičara s insulin nezavicnim dijabetesom dolazi do značajnog poboljšanja stanja . I kod dijabetičara zavisnih od inzulina dolazi do primjetnog poboljšanja cijelog zdravstvenog stanja . To sve ukazuje na dugotrajno lošu i nepravilnu prehranu i nedostatak fizičkih aktivnosti. ROSO terapija omogućuje potpuno izlečenje dijabetesa tipa II u roku od 4 – 16 nedelja. Dužina terapije ovisi o stanju toksikacije organizma i disfunkcije organa pacijenta. Prvi korak je kompjuterska dijagnostika koja će tačno utvrditi koliki je poremećaj u balansu autonomnog nervnog sistema, simpatikusu i parasimpatikusu, zatim, kolika je toksikacija organizma da bi se na osnovu toga sprovela detoksikacija debelog creva, tankog creva i jetre.
2
Istovremeno se pravi program biološke dijete koja je u skladu sa krvnom grupom pacijenta i poremećajem, disbalansom, u autonomnom nervnom sistemu, simpatikusu i parasimpatikusu. Nakon svih opisanih radnji ulazi se u program lečenja dijabetesa II. BAZNA ISHRANA: Treba uzimati baznu hranu, sirovo povrće u obliku salata I praviti sokove od sirovog povrća (Hipokratova biološka dijeta ). U lisnatom zelenom povrću nalazi “prirodan insulin” I velike količine ovakvog povrća smanjuju šećer u krvi. Na primer bundeva u sebi sadrži cimet koji je delovao kao “prirodan insulin” što dovodi do snižavanja nivoa šećera. Znači treba jesti što više sirovog povrća i praviti i piti sokove od tog povrća. Time u telo unosimo egzogene ( vanjske ) enzime koji su u suštini pokretači života. Iz ishrane treba izbaciti lepo upakovana, ali otrovna ulja koja nalazimo na policama supermarketa. Njih moramo zameniti čistim, zdravim i korisnim masnoćama. To podrazumeva konzumiranje samo lanenog, ribljeg ulja i povremeno ulja od jetre bakalara, sve dok nivo šećera u krvi ne postane stabilan. Nakon toga možemo ubaciti maslinovo ulje i čiste masti životinjskog porijekla. Čitajte nalepnice u prodavnicama i prestanite sa konzumiranjem jeftinih ulja, čak i kada su ona zastupljena u prehrambenim prerađevinama ili u hrani u nekom restoranu. Dijabetičari hronično pate od nedostatka minerala, tako da oni moraju da ih nadoknade uzimanjem mineralnih dodataka”. Ako uzimate veštačke zaslađivače kao što je aspartam trujete svoj organizam jer aspartam je čisti kancerogen. Koristite STEVIU ( u daljem tekstu imate opis ) koja je jedini zaslađivač bez kalorija, a usput je I lekovita. Žitarice uzImajte minimalno, ako baš ne možete bez njih, ali neka budu samo one koje su u skladu sa vašom krvnom grupom. PŠENICU NE KORISTITE NIKAKO, ONA NIJE DOBRA ZA NIKOGA. Trebate se podvrći energetskim tretmanima BIO HILINGA I NABAVITI N. F. (nisko frekventni )GENERATOR. PREGLED DOPUNA VAŽNIH ZA DIJABETIČARE ALA ( alfa lipoična kiselina ) ALA je univerzalni antioxidans i najvažniji za dijabetičare, sportiste i sve one koji žele da zadrže vitalnost i fizičku i mentalnu.
3
Pročitajte koliko je značajna ALA. Naše tijelo samo proizvodi ALA-u , ali kako starimo ima je sve manje u organizmu . Za razliku od ostalih antioxidansa , topiva je i u vodi i u masti pa zato pojačava djelovanje drugih antioxidansa u tijelu i svakoga od njih može zamijeniti ukoliko ga nema dovoljno , npr. ukoliko nema dovoljno vitamina E u tijelu , ALA ga mijenja , isto je tako i s ostalima vitaminima i antioxidansima u našem tijelu . Budući da ima sposobnost prolaziti kroz krvno moždanu barijeru koja štiti mozak od raznih toksina i nuzproizvoda probave , ALA čisti i štiti mozak od napada toksina i slobodnih radikala koji isto tako uspiju proći krvno moždanu barijeru ( npr. bjelančevine beta amiloid koje napadaju neurone i jedan su od glavnih uzroka Alzh. bolesti ) , uz to ALA ublažava posljedice moždane kapi i štiti od nje. ALA pomaže i normalizirati razine šećera u krvi i spriječiti ozbiljne komplikacije kod dijabetesa . ALA štiti od štetnih učinaka glukoze, šećera koji naš organizam proizvodi iz hrane. Bez glukoze ne možemo živjeti isto kao ni bez kisika ali glukozi plaćamo visoku cijenu . Kada su bjelančevine izložene glukozi , započinje kemijska reakcija koja izaziva ulančano povezivanje bjelančevina ( AGEs - uznapredovali produkt glikacije ) AGEs oštečuje zdrave organe pa čak izaziva i staračke pijege . AGEs potiče i formiranje slobodnih radikala što izaziva još veće razaranje tkiva . AGEs se događa posvuda ( oči , mišići , mozak , arterije ...) . AGEs u stvari izaziva ubrzano starenje organizma i nastanak bolesti ! Srećom postoji oružje protiv AGEs -a , a to je upravo ALA (alfa lipoična kiselina ). ALA kontrolira suvišak glukoze poboljšavajući uporabu glukoze u mišićima i blokira oštećenja koja izaziva AGEs. ALA značajno podiže razinu GLUTATIONA u stanicama , jednog od najvažnijh antioxidanasa u tijelu , ima ga u svim stanicama . Toliko je važan da njegova niska razina dovodi do bolesti , preranog starenja i smrti. S godinama naše tijelo više ne proizvodi dovoljno ALA -e . Oni koji su prešli 40-tu , a osobito ( za njih je ALA od posebne važnosti ) dijabetičari , moraju neophodno uzimati dopune alfa lipoične kiselina . Osobe koje jedu hranu s nižim glikemičkim indeksom , pa u skladu s tim imaju i nižu razinu inzulina u krvi , imaju daleko manja oštećenja organa i tkiva i daleko duže žive od osoba koje se uglavnom hrane jednostavnim ugljikohidratima što znači hranom s višim glikemičkim indeksom - to bi trebala biti osnova zdravog života . ALA se uzima u količini od 4 kapsule od 300 mg uz jelo. Nije štetna i nema nikakvih interakcija s ostalim kako kemijskim tako i biološkim lijekovima .
4
KROM ( pikolinat) - podiže aktivnost inzulina i tako smanjuje količinu inzulina potrebnu za održavanje normale razine šećera u krvi . Uzmite 3x200 mcg uz jelo CINK - pomaže stvaranje inzulina , važan element imunosnog sustava i velikog broja kemijskih reakcija u tijelu . Ima ga malo u prehrani ( kuhanoj ) te ga treba uzeti kao dopunu. Cink treba uneti u količni od 100 mg na dan uz obrok između 17.00 I 19.00 sati. U obroku ne sme biti žitarica jer one ometaju apsorpciju cinka.Ako možete najbolje je naći kelirani cink, on se lakše apsorbira. MAGNEZIJ - niska razina magnezija povećava uzroke rizika za oboljenje od dijabetesa . Čak može biti uzrok dijabetesa .Važan je za pretvaranje šećera iz krvi u energiju . Manjak magnezija izaziva visok pritisak , kardiovaskularne bolesti , ateroskelorzu . Magnezij poboljšava aktivnost inzulina kod starijih ljudi . Dnevno treba unijeti 500 mg magnezija uz 1000 mg kalcija PEKTIN pektin( polisaharid ) u tankom crijevu stvara “ gel “ koji oblaže tanko crijevo i sprječava brzu apsorpciju šećera u krv . Istraživanja su pokazala da je pektin snažna zaštita od raka jer sprječava gomilanje malignih stanica i nastajanje metastaza , lako se veže za vodu i štetne crijevne sastojke ( razne toksine i teške metale ) izbacuje ih iz organizma te na taj način štiti i od raka debelog crijeva . Pektin se u crijevima veže i za žučne kiseline i soli za koje je inače vezan kolesterol čime se povećava njegovo izbacivanje iz tijela smanjuje se apsorbiranje masti i lošeg LDL kolesterola , dok razina HDL koesterola ( dobrog ) ostaje ista . Uzmite 3 x 1 kap./ dan 15 min. prije jela Vit . E - pomaže boljem iskorištavanju inzulina . Štiti membrane stanica na kojima se nalaze inzulinski receptori od oštečenja , što popravlja glikoznu toleranciju , tj. sposobnost stanica za bolje iskorištavanje inzulina . Nije loše da i dijabetičari tipa I uzimaju vit. E jer je jak antioksidans važan za tkivo oka i druge metaboličke procese u tijelu . Uz selen djeluje još jače . Ako se uzima uz selen mora biti u odnosu 1 naprama 8 , 50 mcg selena i 400 iu vit . E . BELI LUK - 1-2 kapsule na dan ( smanjuje razinu glukoze u krvi ).Bjeli luk sadrži tvar S-alil cistein sulfoksid , aminokiselinu koja sadrži sumpor i koja znatno smanjuje razinu glukoze u krvi i kolesterol . Vit . B6 - sprječava dijabetičku retinopatiju ( razaranje malih krvnih žila zbog kojih slabi dotok krvi u oko ) koja je glavni uzrok sljepila uzrokovanog lošom cirkulacijom . Dovoljno je 3 x 25 mg / dan
5
KVERCETIN sprječava probleme poput katarakte, neuropatije i kardiovaskularnih problema . Trebaju ga uzimati osobe s dijabetesom tipa I i tipa II . Uzimati 3- 4 x 1 kapsulu na dan 30 min . prije jela EKSTRAT BOROVNICE - poboljšava mikrocirkulaciju oka , dobra zaštita od dijabetičke retinopatije .Uzimati 3 x 1 kaps. na dan iza jela , obavezno uz vit. B6 . OMEGA 3 - 3 x 2-3 gel kapsule na dan iza jela . Omega 3 je važna je za izgradnju očne retine i niza metaboličkih procesa u tijelu. Obavezno treba uzimati i to do 10 gr na dan Omega 3, koja značajno povećava osetljivost insulina na mišićne ćelije. Omega 3 u isto vreme smanjuje osetljivost adipocita ( masnih ćelija ) na delovanje insulina, a samim time i skladištenje triglicerida u njih. L - KARNITIN - olakšava probleme izazvane dijabetesom . Transportira masne kiseline u mitohondrij , “ staničnu centralu “ , gdje se stvara energija , nadzire toksične učinke kortizola na mozak i mišiće , štiti srce od angine pectoris i td . uzmite 3-4 x 1 kaps. od 5oo mg sat prije jela . MSM ( metilsulfonilmetan ) pomaže kod problema s dijabetesom jer sadrži sumpor te dijeluje slično kao i bijeli luk . MSM je prirodni sastav sumpora koji se nalazi u svakoj živoj tvari. To je jedan od najvažnijih sastojaka u ljudskom tijelu uz vodu i natrij i kalij. Osoba teška oko 70 kg u sebi ima oko 2 kg sumpora . MSM je važan u prehrani isto koliko i vit. C MSM ( sulfonil ) je izuzetno važan za razliku od loših sumpora : sulfata , sulfita i sulfida . Sastavni je dio keratina , čvrste tvari u koži , noktima i kosi . Polovina sumpora u tijelu nalazi se u mišićima , koži i kostima . Važan je za sintezu kolagena , primarni je sastojak hrskavice i vezivnog tkiva i za stvaranje proteina u organizmu . - važan je za održavanje vezivnog tkiva i funkciju zglobova - smanjuje otoke i ukočenost te popravlja savitljivost zglobova - pomaže kod bolova u zglobovima i mišićima i sportskim povredama - popravlja cirkulaciju i vitalnost stanica , obnavlja tkiva ,sprječava nastanak bora - razgrađuje naslage kalcija - omekšava zidove stanica pa omogućava alergenima , stranim proteinima i slobodnim radikalima da izađu iz tijela - čisti krvotok i ublažava alergije na hranu i polen - pomaže kod glavobolje - pomaže kod astme i plućne disfunkcije - reparira ožiljke na koži - pomaže kod dijabetesa - prirodan je lijek za osteoartritis , reumatoidni artritis , fibromialgiju , tendonitis i burzitis - uporabom MSM koža postaje mekša , dlaka deblja , nokti jači - kod reumat. artritisa djeluje isto i bolje od kortizona
6
- efikasniji je kod alergija od antihistaminika - efikasan je u prevenciji raka dojke i recidiva raka dojke - sprječava širenje Candida albicanis van crijeva - maratoncima skraćuje vrijeme oporavka za 75% - oblaže crijevni trakt pa sprječava vezanje parazita uz stijenku crijeva - smanjuje prekomjernu sekreciju želučane kiseline - pospješuje peristaltiku ( konstipacija ) uzimati 2-3 x 2-3 tb./dan , ovisno o potrebi , nema predoziranja Stevia je idealan zaslađivač za one koji vole slatko, a pripremaju se za takmičenje ili žele da imaju dobru formu preko cele godine.. Veštački zaslađivači ( aspartam i slični )u osnovi su toksični, uzrokuju niz poremećaja i bolesti u telu. Stevia je sigurna, slatka i što je važno poboljšava zdravlje. Stevia se inače koristi kod teških bolesti kada pacijenti ne smeju jesti nikakve šećere, a uz Steviu svaka dijeta je mnogo lakša. Stevia pozitivno deluje na floru debelog creva, a treba znati da sve bolesti počinju sa poremećajem imuno sistema, a poremećaj imuno sistema upravo počinje poremećajem u flori debelog creva, kada zbog poremećaja u ishrane i uporabe antibiotika nivo dobrih bakterija u debelom crevu padne ispod nivoa loših bakterija. U tom momentu dolazi do povećane sinteze poliamina koji aktiviraju antigene T i Tn ( nalaze se u svakoj ćeliji u mirovanju) i započinje proces oštećena same DNK što dovodi do pojave malignih i drugih bolesti. U momentu poremećaja flore debelog creva i antitela koja nastaju u debelom crevu, a imaju funkciju da antigene T i Tn drže u mirovanju nisu delotvorna. Stevia je tu od velike koristi. Stevia je biljni list. Prema Dr. Whittakeru, studije ukazuju, da stevija regulirajuće djeluje na jetru i pankreas te pomaže stabilizirati količine šećera u krvi, što je čini sigurnim prehrambenim dodatkom ljudima s rakom, dijabetesom, hipoglikemijom , kandidijazom i drugim bolestima. Ovaj ekstrakt proizvodi se uzimanjem samo slatkih, rebaudiosidnih kristala, ostavljajući okus poput sladića (Glycyrrhiza glabra) iz listova i stvarajući idealnu alternativu sintetičkim sladilima. Ako volite slatko, želite dobro zdravlje i dobru formu – koristite STEVIU BIOLOŠKA DIJETA Ovo je metoda liječenja najtežih bolesti koja garantira izliječenje ukoliko je pacijent uporan . Evo o čemu se radi . Naš organizam ima određenu kiselost koja idealno treba biti između pH 7,2 pH 7,4.
7
pH vrijednost zbog neredovne, nepravilne, nekvalitetne, a pogotovo zbog prekuhane i prerađene hrane zna padati i do pH 2,7. To je nekoliko HILJADA puta veća kiselost nego što je dozvoljeno . Treba znati da kiselost naročito pada od običnih bezalkoholnih pića. Razni uzročnici bolesti nastaju i opstaju upravo u toj kiseloj sredini. Godine takve nepravilne prehrane na kraju dovedu do težih bolesti, u prvom redu do dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i na kraju do malignih bolesti. Jedan od vodećih uzroka nastanka teških bolesti je pomankanje egzogenih enzima , koji se uništavaju kuhanjem i preradom hrane . U našem telu postoje dve vrste enzima ( bjelančevina koje su nužne za kemijske reakcije u ćelijama ): 1 . ENDOGENI enzimi koje zovemo i fermenti . Oni nastaju u žlezdama organa za probavu , te reguliraju probavu . 2. EGZOGENI enzimi . Za razliku od endogenih , egzogene enzime naše telo ne može da proizvede . Oni se mogu jedino uneti izvana , preko hrane ( sirovo povrće i voće ) . Bez njih nema deobe ćelija , nema rasta i razmnožavanja . Oni upravljaju svim kemijskim procesima u pojedinim organima kod čoveka , životinja i biljaka , tako precizno kao da imaju razum . Važni su za ćelijski metabolizam, ukratko egzogeni enzimi znače život . Prekuhanom i prerađenom hranom vrlo malo unosimo egzogenih enzima u telo i tu počinje bolest , dolazi do velike kiselosti u organizmu kako sam već opisao . Da bi se proces lečenja kako karcinoma tako i drugih bolesti ubrzao , bolesniku je potrebna izrazito bazna prehrana , koja sadrži što više egzogenih enzima koji su zaduženi za ćelijski metabolizam , deobu ćelija ,rast , razmnožavanje ,proizvodnju hormona i td . Unošenjem sirove što manje prerađene hrane u organizam se unosi vrlo malo ili ni malo kiselina što je važno za zdravlje jer kako sam rekao u kiselim sredinama se izuzetno dobro razvijaju bolesti . Virusi i bakterije ne bi nikada opstali u telu bez velikih količina toksina ( otrova ) koji se zadržavaju u velikoj kiselosti i masnom tkivu . Zato treba uzeti hranu koja stvara najmanje kiselosti , a to je sveže cijeđeni sok od povrća i jesti sirovo povrće u količinama i do 5 kg na dan, koliko god možete. Dobro je praviti i sokove od svežeg POVRĆA jer sok u roku od 15 minuta ulazi u ćeliju na molekulrnom nivou i počinje aktivirati biokemijske procese koji će dovesti do izbacivanja toksina iz ćelija i aktivirati procese koji vode u ozdravljenje i oporavak tkiva i organa. Ne upotrebljavajte kupovni sok jer se on greje na 80 stupnjeva pa se time ubijaju svi enzimi važni za ozdravljenje . Treba napraviti litru soka od mrkve ( šargarepe ), crvenog ( crnog ) luka, cvekle, celera, crne rotkve, kelja, krumpira, brokule – ako koje povrće fali nije važno. Da bi se dobila litra soka treba uzeti oko 300 gr od svakog povrća.
8
Sok se cedi ujutro , stavlja u frižider i pije na svakih sat vremena po 1 dcl . tiokom dana . Terapiju se može dopuniti s litrom zelenog čaja zaslađenog sa STEVIOM. Uz ovo uzimati što više čiste vode , dvije i više litara na dan . Ova terapija uz uporabu N.F. GENERATORA leči iz temelja ! Za karcinom je potrebno 12 - 14 mjeseci . Za dijabetes tipa II 2 - 6 mjeseci . Za reumatoidni artritis i ostale bolesti 6 – 18 mjeseci . Ostali bi trebali bar jedan mjesec u godini biti na ovoj terapiji . Da ubrzamo proces lečenja i treba vršiti i klistiranje debelog creva. U našem debelom crevu nalazi se 3 - 5 kg okorele stolice , koja je stalni izvor toksina U debelom crijevu i jetri ima najviše toksina pa odavde i započinju bolesti . Za regulisanje flore debelog creva nakon klistira treba koristiti ARABINOGALAKTAN. Zato bi trebalo jetru održavati zdravom prehranom i biljnim lijekovima za jetru , a debelo crijevo što češće klistirati . BIOLOŠKA DIJETA, N. F. GENERATOR i ishrana po krvnoj grupi koja je prilagođena tipu bolesti su siguran put u ozdravljenje i oporavak. Pitanje je samo koliko je pacijent spreman da JEDE DA BI ŽIVIO ili isključivo ŽIVI DA BI JEO ili boje reći ŽDERAO. Sada imate siguran put u oporavak. Na vama je da odlučite !
STATIČKE VEŽBE SNAGE VEŽBANJE U PRVOM REDU, rano otkrivanje problema vezanih uz vid , prehrana po krvnoj grupi , prehrana s malo masnoća i šećera te zdrav način življenja važni su za ublažavanje komplikacija izazvanih dijabetesom. Istraživanja provedena u Centru za starenje i prehranu na sveučilištu Tufts u Bostonu pokazala su da se redovitIm STATIČKIM VEŽBAMA SNAGE dijabetičara povećava sposobnost njihovih ćelija da reagiraju na inzulin to jest da učinkovitije prerađuju glukozu . POSTOJI TAČNA ŠEMA VEŽBI KOJE JE POTREBNO IZVODITI SVAKI DRUGI DAN U TRAJANJU OD 45 – 60 MINUTA. Ispitivanjima je dokazano da dijabetičari koji se ne bave telovježbom imaju tri puta više izgleda da ranije umru od onih koji su se redovito bavili sportom . Najmanje tri puta nedeljno treba se baviti po sat vremena treningom u teretani. Treba primeniti težine koje će biti primjerene vašoj starosnoj dobi i zdravstvenom stanju .
9
Pušenje i alkohol dodatno oštećuju već oštećene živce i pojačavaju nastanak neuropatije . Za one koji loše podnose inzulin , vitamini B kompleksa velike jakosti ( B-50 ili 100 ) će znatno olakšati podnošenje inzulina . N. F. GENERATOR Treba znati da svi dijabetičari u svom pankreasu imaju istog parazita, jednu vrstu metilja, eurytrema pancreatricum, stočni metilj pancreasa. Stalno ga dobijamo od stoke jedući nedovoljno prerađeno meso ili mlečne proizvode. Oni se veoma lako unište SAMO I ISKLJUČIVO RIFE generatorom , ali zbog infektivnih stadija tog metilja u našoj prehrani veoma se lako ponovo inficiramo. Eurytrema se neće naseliti i razmnožiti u našem pancreasu ako nije prisutan metil alkohol ( metanol ). Njega dobivamo iz hrane : svoj prerađenoj hrani, ambalažiranoj vodi, veštačkim zaslađivačima, gaziranim napitcima i u hrani i prahu za bebe. Ako se dogodi da vam dete ima dijabetes, ne koristite ništa iz konzerve, tetrapaka ili boce osim običnog mleka te nikakvu prerađenu hranu. Osim običnog mleka, za decu krvne grupe B i AB i sojinog mleka bez emulgatora za decu krvne grupe A, AB i O. Ako se N. F. GENERATOROM uništi eritrema pancreaticum i uklonimo metanol iz prahrane potreba za inzulinom može se prepoloviti za tri sedmice. Pancreas sa svojim sićušnim otočićima koji proizvode inzulin ( beta stanicama ) oporavlja se veoma brzo. Pankreas se obnavlja na svaka 24 sata. Čak i ako je 90 % njih bilo uništeno što je zahtjevalo svakodbevno primanje inzulina, pola njih se može regenerirati pa im tako inzulin više nije potreban. Ironija je u tome što i same injekcije inzulina mogu biti zagađene metil alkoholom, čak većina vrsta inzulina je zagađena metil alkoholom. Umjetna sladila koja dijabetičaru trebaju pomoći u borbi s bolešću zapravo potiču razvoj bolesti jer su zagađena metanolom. Jedini zaslađivač koji dijabetičar može da koristi I koji je I lekovit je STEVIA. Istraživanja su pokazala da dijabetičari u organizmu imaju povišenu razinu kodžićke kiseline, plijesni iz hrane koja ometa detoksikaciju metanola iz tijela. Kodžićke kiseline ima dosta u kavi i krumpirima koji su izgubili boju te ih ne bi trebalo jesti,svi dijabetičari u pancreasu imaju jedan virus HA virus. On raste na koži kao bradavica, ali ga ima u slezeni ili jetri pored pancreasa. HA virus nestaje kada se uništi metilj jetre. U određenim istraživačkim krugovima smatra se da metilj jetre ili HA virus izazivaJu dijabetes. Generalno žitarice bi trebalo potpuno izbaciti iz prehrane. Mikotoksini iz žitarica su jedan od glavnih uzročnika oštećenja beta stanica. Postoje dokazi da konzumiranjem sjemena biljke kozji rog ( trigonella foenum graecum ) čak i liječi slučajeve dijabetesa. Moguće je da to sjeme uništava metilj pancreas ili HA virus. HIPOGLIKEMIJA
10
Nenormalno niska koncentracija šećera ( glukoze ) u krvi( umor, smetenost, nervosa, znojenje, vrtoglavica, nesanica, grčevi i u težim slučajevima koma ). Krom ublažava simptome hipoglikemije , isto tako i Magnezij . GLIKEMIČKI INDEKS Osobe s dijabetesom tipa I i tipa II i sve osobe koje imaju predispozicije za dobijanje dijabetesa ( pretile osobe ) trebaju isključivo jesti hranu s niskim glikemičkim indeksom . Treba nabaviti tablicu hrane podijeljene po glikemijskom indeksu i za dijabetičare to mora biti biblija po kojoj se bira hrana , ukoliko žele da uspore tijek napredovanja bolesti ili da spriječe nastanak bolesti . GLIKEMIJSKI INDEKS - znači brzinu kojom se oslobađa glukoza ( šećer ) iz namirnica u krv . PREBRZ dotok glukoze ( šećera ) izaziva prejako izlučivanje inzulina , naglo rušenje šećera te pojavu hipoglikemije i umora . DOBAR glikemijski indeks znači unos složenih ugljikohidrata koji su lako iskoristivi i ne provociraju prejako lučenje inzulina , treba jesti namirnice s niskim glikemičkim indeksom , dobra je i fruktoza ( voćni šećer ) koja daje energiju , a ne ide direktno u krv , prvo ide u jetru te obnavlja jetreni glikogen . Evo nekoliko primjera GI nekih namirnica : Niski GI : cjelovite žitarice, integralna tjestenina, soja , leća , zapečeni pasulj , jabuke , grejp , naranče , mlijeko , jogurt , mliječna čokolada Srednji GI : raženi hleb , smeđa riža , makaroni i sir , yam , banana , mango , sok od naranče , sladoled , kokice , čips Visoki GI : bijeli HLEB , instant riža , cornflakes , krumpiri , šargarepa , lubenica , med, gazirana pića , žele bomboni Osim što birate hranu po glikoemičkom indeksu , hrana se mora PRVO birati po krvnoj grupi , što ću detaljnije opistai za svaku krvnu grupu posebno .
KRVNE GRUPE I DIJABETES Prehrana po krvnoj grupi je PRVI korak u liječenju svih bolesti , pa tako i dijabetesa. Prehrana po krvnoj grupi može pomoći u liječenju dijabetesa tipa I , a dijabetes tipa II može i liječiti i spriječiti . Osobe krvnih grupa A i AB podložnije su dijabetesu tipa I i tipa II. Dijabetes tipa II često dobiju osobe krvne grupe O koje godinama jedu mliječne proizvode i proizvode od pšenice i kukuruza i osobe krvne grupe A koje jedu puno mesa i mliječnih proizvoda . Dugotrajna loša i nepravilna prehrana i nedostatak fizičkih aktivnosti je put kojim bilo koja krvna grupa može oboljeti od dijabetesa . Razlog što je dijabetes tipa I češći kod krvne grupe A je što kod njih postoji mogućnost nekompaktibilnosti krvi majke i djeteta.
11
Nekompaktibilnost između krvne gupe majke ( ako je majka npr. krvna grupa O ) i krvne grupe fetusa ( ako je on krvna grupa A ) dovodi do toga da majčin imuni sistem reagira na na krvnu grupu fetusa što dovodi do poremećaja u pravilnom oblikovanju tkiva o organa pa i samih beta ćelija u pankreasu koje proizvode insulin, dok je plod još u maternici. Posledice nekompaktibilnosti majke i fetusa mogu bitit veoma ozbiljne kada majka ima krvnu grupu O, a fetus krvnu grupu A. Što se tiče dijabetesa tipa II kod krvne grupe A i nešto manje AB tu postoje drugi razlozi. Krvnoj grupi A i AB genetski odgovara prehrana sa manje bjelančevina životinjskog porekla i sa puno složenih ugljikohidrata is a puno proteina koji se dobijaju iz soje. Krvne grupa A i AB imaju manjak probavnih enzima za dobro metaboliziranje hrane koja je bogata životinjskim proteinima i mastima. Ako osobe krvnih grupa A i AB jedu previše mesa dolazi do povećanja njihovog ukupnog kolesterola i LDL (lošeg) kolesterola. To u kombinaciji sa njihovom sklonošću da im se krv lakše zgrudnjava dovodi do povećanog rizika od srčano-žilnih i arterijskih problema. Kod krvnih grupa O i B uzročnik gore opisanih poremećaja je netolerancija na ugljikohidrate, jer ove dve krvne grupe nisu u stanju potpuno provariti hranu bogatu ugljikohidratima, naročito pšenicom, koja se zbog toga pretvara u masne naslage. Takvi pacijenti su obično predebeli, imaju visoki nivo triglicerida i visoki pritisak. Sama pretilost-debljina je glavni znak rezistencije -neosetlivosti na insulin.
UGLJIKO HIDRATI – POKRETAĆI POREMEĆAJA I BOLESTI Ogromna je količina danas kroničnih bolesti koje odnose na stotine miliona života. Razlog tome, a veliki broj stručnjaka se slaže sa tim, je konzumacija hrane bogate rafiniranim ( prerađenim ) ugljenim hidratima. Tu se ne misli samo na beli šećer i belo brašno koji su najštetniji predstavnici te skupine hrane, nego na sve proizvode koje je čovek uvrstio u svoj jelovnik izmislivši pre 10 000 godina poljoprivredu, a kasnije je raznim metodama prerađivanja i rafiniranja žitarica samo još više pojačao štetan uticaj te hrane na ljudski organizam. Pre sistematske proizvodnje žitarica čovek kao i njegovi preci hranili su se uglavnom mesom i plodovima koje su našli u prirodi. Nisu unosili niti poznavali koncentrirane ugljeno hidrate koje danas obilato unose u telo kroz razne vrste hleba, krompir, pirinač, slatkiše i td. Čovekov organizam jednostavno nije imao potrebu da se kroz evoluciju privikava na takvu vrstu hrane, a 10 000 g. predstavlja kratko razdoblje da bi se
12
ljudski organizam moga promeniti i privići na bolju preradu koncentriranih ugljenih hidrata. Većina ljude se danas upravo hrani takvom hranom jer je najjeftinija, najbrže daje energiju i osećaj sitosti. Nažalost ljudi nisu svesni da takvom hranom svakodnevno izazivaju u telu hormonske poremećaje i da se polako ali sigurno ubijaju. Ta hrana neće odmah dovesti do tragičnih posledica po zdravlje, neće ni za nekoliko godina, ali svi koji se tako hrane se već u tridesetim godinama nađu među obolelima od neke lakše ili teže kronične bolesti, najčešće kardiovaskularne. Telo je žilavo i brani se pred razornim delovanjem konstantno i preterano povišenim insulinom u krvi, ali malo po malo dolazi do celog niza poremećaja. Stupanj oštećenja ovisi i o količini i vrsti rafiniranih ugljenih hidrata koji se unose i samoj genetskoj strukturi koja dozvoljava telu da lakše ili teže izlazi na kraj s tim problemima. Naučnici su davno otkrili da pokusni miševi koji su celi život držani na minimalnoj ishrani žive znatno duže od onih koji su se redovno hranili. Živeli su duže ne zbog malog unosa hrane već zbog toga što su njihovi nivoi insulina držani stalno na niskoj granici. ZA ZDRAV I DUG ŽIVOT I MLADOLIKI IZGLED JEDAN OD NAJVAŽNIJIH ELEMENATA JE DA SE INSULIN DRŽI KONSTANTNO NA NISKIM NIVOIMA. TO SE POSTIŽE ISKLJUČIVO BAZNOM PREHRANOM ( SIROVO POVRĆE ) I REDOVNA FIZIČKA AKTIVNOST. Insulin izuzetno loše deluje na srce. Povišeni nivoi insulina nakupljaju masnoću u krvi što dovodi do začepljena koronarnih arterija. Povišeni nivo insulina dovodi do rasta glatkih mišića unutar krvnih žila pa je protok krvi i zbog toga otežan. Na isti način su ugrožene i fine žilice u mozgu i oku što povećava rizik od moždanog udara i slepoće zbog masivnih krvarenja retine – dijabetička retinopatija. Za kraj ovog teksta da napomenem da zasićene masnoće životinjskog porekla nisu niti blizu toliko opasne kao rafinirani ugljeni hidrati. KAKO KONTROLISATI INSULIN NAKON UZIMANJA SLATKIŠA Mnogi imaju naviku jesti kolače, slatkiše I slično u večernjim časovima kada je to pogubno za zdravlje. Dat ću vam jedan savet što treba iza toga popiti da bi oštečenja koja izaziva insulin nakon svoga skoka koji će se desiti iza naglog porasta šećera I dovede do pojave AGES-a, uznapredovalog produkta aglikacije. Redovito uzimanje dole navedenih dopuna štiti od AGEs-a, uznapredovalog produkta aglikacije ( proces kada su belančevine izložene glukozi I kada započinje kem. reakcija koja dovodi do ulančanog povezivanja bjelančevina ) procesa koji se dešava svuda u tijelu i znatno oštećuje organe. Odmah iza obroka kolača, sladoleda, slatkiša I slično popite: ALA 600 mg Omega 3 3000 mg
13
Krom 400 mcg Beli luk u kapsuli 3 kapsule Ginko 1 kapsulu E vitamin 400 iu B6 200 mg ISTINA O DIJABETESU Milioni ljudi širom sveta umiru i muče se od bolesti koje su izlečive i za koje se tačno zna i uzrok nastanka i način lečenja. Ali danas je mnogo toga namerno zaboravljeno i izostavljeno iz medicinskih udžbenika. Razlog je jednostavan, bolesni troše na lekove, a farmaceutska industrija profitira. Baš kao i lekari koji se privatizacijom zdravstva sve više pretvaraju u biznismene koji svojim radom zaradjuju pare. Mnogo puta hirurške intervencije potpuno su nepotrebne i teško sakate ljude, ali sve što donosi zaradu je dobro došlo. Dijabetes je pored kancera i kardiovaskularnih bolesti danas bolest koja farmakobiznisu donosi sigurnu zaradu. Svaki dijagnostikovan dijabetičar postaje doživotno zavistan od lekova, a posebno veštačkog insulina. Dijabetes se danas i ne leči, već se pacijent jednostavno tretira medikamentima, odnosno pomaže mu se da doživotno funkcioniše i živi sa ovim teškim porećećajem. I kod dijabetesa i kod kancera savremena medicina se jednostavno ne bavi uzrokom njihovog nastanka i njegovim otklanjanjem, već se isključivo tretira posledica. A i jedna i druga bolest su, to se izgleda decenijama već zna, simptomi poremećenog metabolizma. Grupa američkih lekara još je 1948. na osnovu svojih tadašnji saznanja o uzrocima ove dve bolesti pokazala velike sličnosti između dijabetesa i raka: 1.Dijabetes je poremećaj metabolizma ugljenih hidrata zbog neadekvatne proizvodnje hormona insulina. Rak je poremećaj metabolizma proteina zbog neadekvatne proizvodnje ili iskorišćenosti enzima za razgradnju proteina. 2. Insulin nastaje u pankrasu. Enzimi za varenje proteina nastaju u pankreasu. 3. Neurološki procesi kontrolišu proizvodnju hormona insulina kao i enzima za varenje proteina. 4. Dijabetes se može često kontrolisati i izlečiti samo pravilnom biološkom ishranom. I rak se može kontrolisati i izlečiti pravilnom ishranom.
14
Savremena medicina i kod jedne i druge bolesti tretira posledicu odnosno simptom, a ne uzrok. Dakle, ako vam je poremećen metabolizam i kao posledica toga dolazi do nekontrolisanog umnožavanja ćelija u nekom tkivu (odnosno njihove replikacije sa greškom), time što će hirurg to tkivo odstraniti, a zračenje i hemioterapija onesposobiti kancerozne i okolne ćelije da se umnožavaju, vi niste učinili praktično ništa da otklonite uzrok bolesti. Lekar time u stvari nije ni počeo da vas leči, ali vas je dodatno osakatio i zatrovao. Zato se danas sve više i veruje da većina ljudi obolelih od kancera umire od “lečenja” a ne od samog raka. Ali, posao lekara odavano više i nije da izleče već da postavljaju dijagnoze, propisuju terapije i, naravno, vode preciznu evidenciju u kartonima o propisanoj terpiji. Ovo poslednje je važno kako ni jedan lekar ne bi sebi dozvolio “izlet” i odredio terapiju koja nije u skladu sa onim što je konvencionalna medicina odobrila kao “lečenje”. Ako pacijent treba da se ubije - ubiće se, ali terapija mora biti u skladu sa svetskim zdravstvenim autoritetima. Zapadnim, naravno. Očito, lekar nije tu da uključuje svoj mozak da razmišlja i istražuje, već da piše recepte i kanališe novac iz državnih fondova zdravstvenih osiguranika na račune prihvaćenih farmaceutskih kompanija. Alternativna medicina ne može računati na novac iz ovih fondova, a zdravi ljudi su postali nepoželjni. “Medicina nije više nezavisna profesija. Doktori danas nisu ništa drugo do veza koja spaja farmaceutsku industriju sa potrošačem”, primećuje američki lekar Dr Vernon Koleman. UKRATKO ŠTA JE DIJABETES Svaka hrana koju unosimo u organizam procesom varenja se pretvara u glikozu (glukozu) koju krv uzima i prenosi do pankreasa. Kada se nivo glikoze u krvi poveća to stimuliše pankreas da proizvodi insulin. Ovaj hormon dalje prenosi višak glikoze u jetru pošto GLIKOZU prethodno pretvori u glikogen koji se u tom obliku u jetri skladišti. Sa druge strane, u slučaju da je nivo glikoze u krvi smanjen , dolazi do lučenja kortikalnih hormona u nadbubrežnim žljezdama i u hipofizi. Ovim se podiže nivo glikoze u krvi tako što se već uskladišteni glikogen iz jetre pretvara u glikozu i ubacije u krv. Dakle, ako čovek iz nekog razloga više dana gladuje, oganizam aktivira rezerve i na taj način se održava novo glikoze u krvi do novog unosa hrane. Tako se u zdravom organizmu, koji ima funkcionalan i ispravan metabolizam, nivo glikoze u krvi održava međusobnim sadejstvom insulina, kortikalnih
15
hormona i lučenjem hipofize (ACTH). I to je nesumnjivo složen biohemijski proces koji organizam, po prirodi, stalno sprovodi. Razvojem industrije, industrija hrane je početkom dvadesetog veka počela da pravi velike profite. Zato je bogato, pre svega zapadnjačko društvo podstaknuto da konzumira enormne količine hrane koja je, sa druge strane, pravljena tako da što manje košta. Za potrošače najvažniji je dobar ukus hrane i to je pravi mamac. Između ostalog ljudi su se navukli na rafinisan beli šećer, čokolade, bombone, kafu, osvežavajuće slatke napitke ili beli hleb. Beli šećer, međutim, može previše da stimuliše pankreas na lučenje insulina što dovodi do toga da se previše glikoze konvertuje u glikogen i tako smanjuju potreban novo glikoze u krvi. Stanje je nazvano hiperinsulizam. Nizak nivo glikoze podstiče lučenje drugih hormona. Zapravo i previše insulina i premalo može dovesti do insulinskog šoka. Tako se dijabetes označava kao nesposobnost organizma da pravilno prerađuje i koristi ugljene hidrate. Nedovoljno lučenje insulina naziva se dijabetes tipa 1. Ovaj problem je rešen 1920. kada je jedna američka kompanija uspela da napravi insulin. Ali, ispostavilo se da on nije uvek delotvoran. Naime, od dijabetesa (melitusa) tipa 1 pati samo 5 posto obolelih, dok 95 posto pati od tipa 2 koji nastaje usled nedelovanja insulina i koji se luči čak i previše. Tako se u ovom slučaju u krvi nalaze i veće količine šećera i insulina, a prisutno je i povećano lučenje drugih hormona. Dakle, biohemijski “mehanizam” je toliko poremećen da ćelije uopšte ne raspoznaju insulin i ne reaguju na njega. Tako se danas može reći da je dijabetes tipa 2 u stvari više poremećaj u metabolizmu masti i ulja. To je situacija u kojoj ćelije uopšte nisu u stanju da preuzmu glikozu iz krvi pa ona ostaje u krvotoku i skladišti se u obliku masti i glikogena, a višak se izbacuje iz organizma preko urina. U ovom složenom biohemijskom procesu u kome ćelije preko svoje membrane uzimaju iz krvi glikozu kao transportno sredsvo se koriste masne kiseline – lipidi, poznate kao Omega 3 kompleks masnih kiselina. One na jedan specifičan način moraju da podmažu mambranu ćelije koja treba da “proguta” molekule glikoze. Zbog industrijske hrane, koja je sa prirodnog gledišta često neadekvatna za ljudsku ishranu, ove masne kiseline mogu postati veoma deficitarne u organizmu, pa se onda za podmazivanje biohemijskim mehanizmom aktiviraju neke druge masne kiseline da zamene one nedostajuće. Ali one nisu adakvatne. Od njih se ćelijska membrana loše podmazuje i umesto da postane klizava, meka i porozna ona postane čvrsta i lepljiva.
16
Tako umesto da se pomogne ćeliji da “proguta” hranu, ona ima još veći problem sa “gutanjem". Vremenom se na krvnim sudovima stvara sve veće "zakrečenje" poznato lekarima kao arterioskleroza. Arterioskleroza je danas toliko rasprostranjena bolest, da je dobila oblike epidemije. Zbog ovog zakrečenja mogu se tako nedovoljno hraniti kosti i zglobovi koji postaju krti i nefunkcionalni i vremenom propadaju. U tom slučaju najisplativiji biznis je ugradnja veštačkih zglobova. Evo kako sve je to prokomentarisao američki lekar dr Ričard Šulc, specijalista za prirodno lečenje i herbalnu medicinu, koja je danas sve popularnija na Zapadu.: «Imam mnogo pacijenata kojima je dijagnostikovana Alchamerova bolest i koji su se oporavili. Oni su prebrodili bolest i danas vode normalan život. I onda, naravno, kažu doktori to nije bila Alchajmerova bolest. Stalno se vrtite oko te «Kvake -22». Kažu da je to bila verovatno samo privremena prerana demencija i otpisuju oporavak, nastojeći da i dalje ostanu u svom neznanju». Očito je da ovaj bogomdan veoma složen biohemijski “mehanizam” funkcioniše upravo tako u skladu sa prirodnim zakonima, i samo tako postoji promet materije i ono što nazivamo – život. Ljudski organizam nije mašina gde se pojedini delovi, ako ne rade, mogu zameniti drugim. Posebno ne ako do kvara dođe na ćelijskom nivou. S obzirom da se čitav organizam nalazi u posebnom naelektrisanom stanju, gde svaka ćelija ima svoju frekvenciju na kojoj vibrira, težina ovog poremećaja se i sa tog aspekta mora sagledati. Službena medicina kada nastane ovaj težak poremećaj pokušava da veštački održava ovaj proces na principu, tu dodaj, tu oduzmi, tamo podmaži, ovde očisti, ovde smekšaj i sl. Za sve ovo “mudri naučnici” u laboratorijama prave medikamente koji se skupo prodaju i usput prave velike profite . Naravno, ako hoćete da se održite u životu morate to kupiti. Amerikanac Tomas Smit je godinama bolovao od dijabetesa, shvativši da ga lekari svojim stručnim tretmanima uopšte ne leče već samo “podmazuju”, krenuo je sam da istražuje uzroke nastanka dijabetesa i mogućnost trajnog izlečenja. I uspeo je. Svoja saznanja publikovao je u više tekstova koji su objavljeni tamo gde svemoćna ruka korporativnog farmakobiznisa nije dosezala. Poznato je da većinu stručnih i popularnh medicinskih publikacije finansira i uređivački oblikuje upravo novac farmaceutskih kompanija. Prepoznaju se upravo po reklamama za njihove lekove i tretmane. Smit je izdao je i priručnik “Insulin: Naš tihi ubica” (Insulin: Our Silent Killer).
17
Tako je Smit otkrio da je u SAD između 1930. i 1940. mnogo toga u vezi uzroka nastanka ove bolesti kao i načina lečenja bilo već otkriveno i primenjivano. Još tada se znalo da izvesne prirodne supstance i promena ishrane mogu uspešno da izleče ovu bolest, tako što bi se poremećen metabolizam jednostavno vratio da funkcioniše u skladu sa prirodom. Neki lekari, koji su 1920. imali uspeha u lečenju dijabetesa, tvrdili su da i se u lisnatom zelenom povrću nalazi “prirodan insulin” te da velike količine ovakvog povrća smanjuju šećer u krvi. Na primer bundeva u sebi sadrži cimet koji je delovao kao “prirodan insulin”. Naravno, ovo nije bio insulin, ali je činjenica da je ovo povrće snižavalo nivo šećera u urinu. Znači treba jesti što više sirovog povrća i praviti i piti sokove od tog povrća. Time u telo unosimo egzogene ( vanjske ) enzime koji su u suštini pokretači života. Ali, prirodne supstance se nisu mogle patentirati i prodavati, pa se novi lekovi protiv dijabetesa i dalje “traže”. Dok se novi lek, koji se može patentirati i prodavati, “traži” iz medicinskih udžbenika je izbačen termin - lečenje dijabetesa. Ova bolest se “ne može” trajno izlečiti, zna danas svaki lekar, već se može samo doživotno kontrolisti. Mnoge bolesti koja danas poznajemo zapravo su posledica poremećenog metabolizma. Da li znate da su moždani udar (ishemični i hemoragični), mnoge srčane smetnje, poremećaji crkulacije krvi u krvnim sudovima srca, arterioskleroza, tahikardija, povišen krvni pritisak, debljina, povišen holesterol, oštećenja mrežnjače oka, otkazivanje rada bubrega, ciste na jajnicima , kandidijaza, poremećaj u radu jetre, povišen šećer u krvi, poremećaj u metabolizmu masti, poremećaj metabolizma ugljenih hidrata i još mnogi drugi simptomi koji su danas u čitavom svetu praktično dobili razmere epidemijskih bolesti, nekada svi bili svrstvanai u simptome dijabetesa. No nisu svi ovi simptomi uvek posledica dijabetesa, ali uprava ta činjenica poslužila je korumpiranim lekarima i moćnom farmaceutskom biznisu koji zarađuje na bolesnima i prodaji lekova da zamaskira suštinu ove bolesti koja danas pogađa milione ljudi širom sveta. Tako je usled epidemije insulin-rezistentnog dijabetesa (tip 2) 1949. u SAD izvršeno ponovno klasifikovanje bolesti i simptoma, posebno ovih koji su smatrani simptomima dijabetesa. Nova klasifikacija je mnoge od ovih simptoma proizvela u sasvim samostalne bolesti. Tako su posebne specijalističke službe počele da tumače simptome bolesti prevodeći ih u svoj domen. Danas mnoge simptome dijabetesa “leče” internisti, kardiolozi, urolozi, psihijatri (kao psihosomatske bolesti)- kao bolesti iz svog domena.
18
Vremenom su pravi uzroci, a to je dijabetes, mnogih ovih simptoma ignorisani. Slabost srca se danas leči posebnim lekovima, a pažnja je usmerena na slabost srčanog mišića. Bajpas operacije su pravi hit, kao i ugradnja pejsmejkera. Bez obzira što se nakon bajpasa živi u proseku isto onoliko koliko bi se živelo bez ove intervencije. Ali kardio-hirurgija je veliki biznis, a kardio-hirurzi velike zvezde. Ovi manijaci idu dotle da ljudima presađuju srce svinje ili uzimaju srce sa klinički mrtvih ljudi, prave veštačka srca i slične budalaštine. Osakaćeni i mrtvi pacijenti su nebitni. Savremena hirurgija je postala toliko monstruozna i lišena bilo kakve etike, samo zato što su ljudi vremenom to prihvatili kao “dostignuća moderne medicine”. Doktor Kristijan Bernard je bio svetska medijska zvezda nakon što je decembra 1967. izvršio prvu transplantaciju srca. Njegov pacijent Vaskanski umro je nakon 18 dana, ali to ovog „neuustrašivog“ hirurga iz malog Kejptauna u Južnoj Africi nije pokolebalo da nastavi sa svojim radom. Publicitet koji je on dobio zahvaljujući medijima, nije zabeležen u istoriji medicine. Farmaceutski biznis video je u kardiohirurgiji svoju "zlatnu koku" To što su pacijenti sa presađenim srcem umirali jedan za drugim, nije bilo važno, koliko profit od "razvoja medicine". Po nekim podacima svaki treći čovek na planeti danas pati od nekog simptoma koji je nekada bio pripisan dijabetesu - tipa 2. Da se uzrok nastanka dijabetesa i ne pokušava izlečiti primetio je još 1960. godine japanski lekar Nijoti Sakarazava: ”... ni jedan zapadni lekar ne može da izleči dijabetes čak ni 30 godina od otkrića insulina. Lekari i dalje preporučuju upotrebu insulina osuđujući dijabetičare da do kraja života moraju da ga veštački ubaciju u organizam, iako je na proslavi 25 godina od otkrića insulina prihvaćeno da on ne leči od dijabetesa. U međuvremenu , milioni dijabetičara su platili milione dolara kupujući ono što u stvari ne leči. Broj obolelih od dijabetesa svakim danom je sve veći. Jednom kada neko počne da koristi insulin, može se očekivati od njega da će puniti sa sigurnošću džepove lekara i farmaceustkih korporacija dokle god je živ”. Samo nakon nekoliko godina, 1964. Sakarazava je rekao i ovo: “ Uveren sam da će zapadna medicina kad-tad priznati ono što je poznato na istoku već godinama – beli rafinisani šećer je nesporno ubica broj jedan u istoriji čovečanstva - mnogo smrtonosniji nego opijum ili radioaktivne čestice. Beli šećer je najveće zlo moderne industrijalizovane civilizacije kojima je kažnjen daleki istok i Afrika ( gde je izvršen genocid)… ljudi koji daju i prodaju slatkiše bebama jednog dana će, na svoj užas, zbog toga odgovarati”. U Indiji su izgleda lekari drugačija razmišljali. ”Jedna alternativna metodologija za liječenje dijabetesa tipa-1 razvijena je u nekim modernim bolnicama u Madrasu, u Indiji a nekoliko studija koje su do sada sprovedene potvrđuju efikasnost ove metode”, otkriva Tomas Smit. “
19
Tu se radi o obnavljanju funkcije beta ćelija pankreasa, tako da pankreas može opet da počne sa proizvodnjom insulina. Ovaj pristup se pokazao efikasmim u preko 60 posto slučajeva od svih pacijenata na kojima je bio sproveden. Najveća komplikacija leži u tome da li su u organizmu pacijenta još uvijek prisutni isti oni antigeni koji su doveli do autoimunog uništenja beta ćelija.“ Organizam se jednostavno žestoko brani od otrova koji mu se prinose kao hrana. Najveće podvale prehrambene industrije su još margarin i sojine prerađevine. Evo šta preporučuje T. Smit: “Za liječenje dijabetesa tipa-2, koraci su sljedeći: Popravka stanja poremećenog mehanizma za kontrolu šećera u krvi tako što se iz ishrane izbacuju lepo upakovana, ali otrovna ulja koja nalazimo na policama supermarketa. Njih moramo zameniti čistim, zdravim i korisnim masnoćama. To podrazumeva konzumiranje samo lanenog, ribljeg ulja i povremeno ulja od jetre bakalara, sve dok nivo šećera u krvi ne postane stabilan. Onda možemo u ishranu ubaciti buter, kokosovo ulje, maslinovo ulje i čiste masti životinjskog porijekla. Čitajte nalepnice u prodavnicama i prestanite sa konzumiranjem jeftinih ulja, čak i kada su ona zastupljena u prehrambenim prerađevinama ili u hrani u nekom restoranu. Dijabetičari hronično pate od nedostatka minerala, tako da oni moraju da ih nadoknade uzimanjem mineralnih dodataka”. Ali, kapital mora da pravi profit i vi ne možete tek tako pobeći iz ovog novčanog carstva na kome počiva savremena civilizacija. Industrija hrane je zato spremila novu prevaru: pošto ste otkrili da je šećer štetan, ona će vam uz veliku reklamu ponuditi napitke i hranu “bez šećera”. Umesto toga imaćete veštačke zaslađivače , kao što je aspartam koji nije ništa drugo do čist otrov. Jedina zemlja u kojoj su rađena statistička istraživanja koja su uporedila konzumaciju šećera i pojave dijabetesa rađena su u Danskoj. Tu se vidi da je 1880. svaki građanin u proseku koristio 29 funti rafinisanog šećera godišnje. U to vreme bilo je 1.8 smrtnih slučajeva od dijabetesa na 100 000 ljudi. U 1911. korišćenje šećera po stanovnuiku je poraslo na 82 funte, a procenat smrtnosti od dijabetesa popeo se na 8 procenata na 100 000 stanovnika. Korišćenje šećera je 1934. skočilo na 113 funti, a umrlih od dijabetesa je bilo 18.9 posto na 100 000. Pre Drugog svetskog rata Danska je imala najveću potrošnju šećera od svih evropskih zemalja. Danas tamo jedan od pet stanovnika ima rak. U Švedskoj godišnje korišćenje šećera poraslo je sa 12 funti u 1880. do 120 funti u 1929. Danas jedan od šest stanovnika u Švedskoj ima kancer. Ova veza je prilično podudarna.
20
Kinezi i Japanci koji koriste prirodni pirinač, ne uglančani, kao osnovnu hranu imaju veoma mali procenat dijabetesa. Zanimljivo je da statistički podaci pokazuju da je izbijanje dijabetesa naglo opalo za vreme Prvog svetskog rata kada je bilo ograničeno snabdevanje šećerom ( koji je bio prvenstveno namenjen vojnicima). Rafinisni šećer je predstavljen Japancima nakon američkog građanskog rata i Japanci su ga koristili kao lek !? Do 1906. oko 45 000 akri šećerne trske je kultivisano u Japanu. Što su više konzumirali zapadnjačku hranu posebno šećer, i zapadnjačke bolesti među istočnjacima su rasle.
21
