GlobalG.A.P. стандард
Увод У последње последње 2 деценије деценије сведоци смо повећане повећане пажње светске светске јавности јавности на тему безбедности безбедности хране. Ова тема иницирана иницирана је нарочито нарочито од стране стране економски економски развијених земаља, које су често и велики увозници пољопривредно-прехрамбених производа. Као Као резу резулт лтат ат јефт јефтин иниј ијих их пољо пољопр прив ивре редн дно-п о-пре рехр храм амбе бени них х прои произв звод ода а из неразв неразвије ијених них,, односн односно о земаља земаља у развој развоју, у, дошло дошло је до повећа повећања ња обима обима њихове њихове међународне трговине. Да би се та трговина одвијала што ефикасније, јавила се потреба за стандардизацијом производње, односно производа, нарочито оних који потичу из горе поменутих земаља које још увек немају дефинисане и успостављене законске прописе који се односе на безбедност хране. Као резултат свега овога, појављује се све већи број стандарда чији је циљ дефинисање и управљање безбедношћу хране која се налази у промету и доступна је крајњем потрошачу. Највећи број ових стандарда је приватног карактера мада су неки дефинисани и званично, на међународном нивоу од стране Уједињених нација, односно њене комисије комисије „Cod „ Codex ex Alimen Ali mentar tarius ius “. Вели Велики ки број број ових ових стан станда дард рда а одно односи си се на конт контро ролу лу обра обраде де и прер прерад аде е пољопривредних сировина у циљу добијања финалног прехрамбеног производа. Из ове групе, у нашим условима привређивања најпознатији је HACCP систем (Hazard Analyisis and Critical Control Point - анализа ризика и контрола критичних тачака) који је дефинисан управо од стране Уједињених Нација тј. Codex Alimentarius комисије. Осим HACCP-a, HACCP-a, у пракси пракси европских европских,, али све више и земаља других других континената континената,, налазе се и други слични, али приватни стандарди који су наменски осмишљени за потреб потребе е одређе одређених них тржишт тржишта, а, односн односно о купац купаца, а, као што су: су: BRC (Briti (British sh Retail Retail Consortium – британски конзорцијум малопродаје), IFS (International Food Standard – интерн интернаци ациона онални лни станда стандард рд за храну) храну) и SQF (Safe (Safe Quality Quality Food – безбед безбедна на квалитетна храна). Међу Међути тим, м, сви сви ови ови стан станда дард рди и баве баве се угла углавн вном ом конт контро роло лом м прер прерад аде е пољопривредних сировина у процесу добијања прерађеног, финалног прехрамбеног произв производа ода.. Произв Производњ одњи и саме саме сирови сировине, не, тј. њеној њеној контро контроли ли,, са друге друге стране стране,, посвећује се пажња само површно.
Шта је GlobalG.A.P? GlobalG.A.P. је стандард који се бави управо контролом свих активности у процес процесу у примар примарне не пољопр пољопривр ивредн едне е произв производњ одње, е, односн односно о у процес процесу у добиј добијања ања пољопривредних производа који се конзумирају у свежем стању, али који се могу користити и за индустријску прераду. Поред процеса производње производње GlobalG.A.P. GlobalG.A.P. контролише контролише и процесе процесе бербе и непосредног непосредног руковања руковања производим производима а након бербе. Притом, под руковањем руковањем се не подр подраз азум умев евај ају у акти активн внос ости ти обра обраде де или или прер прерад аде е прои произв звод ода, а, већ већ искљ искључ учив иво о једно једноста ставне вне манипу манипулат латив ивне не активн активност ости и (прање (прање,, калиб калибрир рирање ање,, склад складишт иштење ење,, паковање, транспорт и сл.).
Историјат Прича Прича о GlobalG GlobalG.A. .A.P. P. станда стандарду рду почиње почиње не тако тако далеке далеке 1997 1997 године године са иницијативом 17 европских малопродајних ланаца (Lidl, Metro, Tesco, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, Coop, Sparo, McDonalds Europe и др.) за изналажењем трајног и ефикасног решења контроле добављача свежег воћа и поврћа. Те године они су и формирали радну радну групу европских трговаца на мало (EUREP (EUREP - Euro-Retailer Produc Produce e Workin Working g Group) Group) са циљем циљем спреча спречавањ вања а сканд скандала ала у вези вези са безбед безбеднош ношћу ћу хране у својим објектима, обзиром да су до тада јавности већ били познати слични скан сканда дали ли у вези вези са поја појаво вом м боле болест сти и луди лудих х крав крава, а, салм салмон онел елоз озе е код код живи живине не,, бактерије Listeria monocytogenes на свежем воћу и поврћу, остатака пестицида и тешких метала у воћу и поврћу, недекларисане генетски модификоване хране и др. Са тим у вези, одлучено је да се невладиној и непрофитној организацији „Food Plus“ из Келна, повери задатак састављања стандарда добре пољопривредне Agriculture Practice – G.A.P. G.A.P. ) кој прак праксе се (Good Agriculture који би рег регули улисао сао порек орекл ло и здра здравс вств твен ену у испр исправ авно ност ст свеж свежег ег воћа воћа и повр поврћа ћа у мало малопр прод одај ајни ним м обје објект ктим има. а. Истовр Истовреме емено, но, „Food „Food Plus“ Plus“ постај постаје е технич технички ки секрет секретари аријат јат EUREP EUREP асоци асоцијац јациј ије, е, а стандард, чија су темељи постављени, добио је назив EUREPG.A.P. Веома је важно поменути комерцијални карактер овога стандарда. Дакле, оригинална идеја овог стандарда, која је задржана и данас јесте да је то пре свега посл послов овни ни („bu („busi sine ness ss to busi busine ness ss““ – b2b) b2b) стан станда дард рд.. Њего Његова ва наме намена на није није да се информација о њему појави на крајњој амбалажи која је доступна купцу, већ да је то стандард намењен пословној комуникацији. Овим стандардом произвођачи могу на једно једноста ставан ван и ефикас ефикасан ан начин начин своји својим м купци купцима ма на велик велико о гарант гарантоват овати и порекл порекло, о, квалитет и здравствену безбедност свог производа, а у складу са тиме и обезбедити себи бољу преговарачку позицију у вези са ценом, условима плаћања, дугорочности уговорених активности и др. др. Једноставна илустрација је један пример који не мора бити и правило: наиме, британски малопродајни ланац TESCO откупљивао је током 2008 године од својих добављача свежу малину у малим, ексклузивним паковањима (сорте Polka и Tulameen) по цени од 8-9 £/kg, док их је у својим објектима продавао по цени цени од 15 £/kg. £/kg. Наравн Наравно, о, основн основни и услов услов за све добавља добављаче че TESCOTESCO-а а јесте јесте GlobalG.A.P. сертификат. На конференцији у Барселони 2000 године званично је представљена прва верзија верзија стандарда стандарда EUREPG.A.P. EUREPG.A.P. – 1.0, са идејом идејом да се најмање најмање једном једном сваке три године врши ревизија и ажурирање текста стандарда. Године 2001 EUREPG.A.P. секретеријат акредитовао је прву сертификациону кућу за издавање сертификата а у октобру исте године издат је први EUREPG.A.P. сертификат. Од тада, број чланова EUREP асоцијације, као и број сертификованих произв произвођа ођача ча је у стално сталном м пораст порасту. у. Године Године 2003. 2003. број број члано чланова ва је пораст порастао ао са првобитних 17 на 200, а број сертификованих произвођача у августу 2003. године био је 12.106, са укупном површином од 350.622,00 хектара под сертификованим воћем и поврћем. У 2003. години дошло је и до прве, превремене реформе стандарда. Наиме, најпре је, поред већ постојећег стандарда за воће и поврће, уведен и стандард за цвеће и украсно биље, а нешто касније исте године представљен је и нови концепт стандарда, познат као IFA (Integrated Farm Assurance - интегрисано интегрисано обезбеђење газдинства), који је обухватао текст стандарда за воће и поврће, као и нове текстове за ратарске усеве, јунад и овце, свиње, живину (перад) и млеко. У 2004. 2004. години години,, након након званич званичне не ревизи ревизије, је, излаз излази и верзиј верзија а 2.0. 2.0. за воће воће и поврће, а објављени су и нови текстови стандарда: за кафу и водене културе.
Година 2007. донела је нову ревизију стандарда и нова унапређења. Најпре, објављ објављена ена је верзиј верзија а 3.0. 3.0. новог, новог, интегр интегрис исано аногг EUREPG. EUREPG.A.P A.P.. станда стандарда рда којим којим су обухва обухваћен ћени и тексто текстови ви станда стандарда рда за све до тада тада усвоје усвојене не произв производњ одње е - воћа воћа и поврћа, цвећа и украсног биља, ратарских усева, јунади и оваца, свиња, живине (перади) и млека. Затим, обзиром на број сертификованих произвођача који је у децембру 2007. године, на свим континентима, износио 81.163, те године је решено да се назив стандарда EUREPG.A.P. замени новим, адекватнијим - GlobalG.A.P. Током 2008. године, оба ова назива су се званично појављивала упоредо, док од 2009. године у употреби остаје само назив GlobalG.A.P. По, за сада сада послед последњи њим м званич званичним ним објављ објављени еним м подаци подацима ма из јула јула 2008. 2008. године године,, преко преко 92.000 92.000 произв произвођа ођача ча у више више од 85 земаља земаља на свим свим контин континент ентима има свет света, а, од чега чега је најв највећ ећи и део део (78% (78%)) у Евро Европи пи,, је серт сертиф ифик иков ован ано о у скла складу ду са GlobalG.A.P. стандардом.
Техничке напомене у вези стандарда и процеса сертификације Од свог почетка 1997 године, па до данас, процедура сертификације остала је иста. Сертификацију произвођача врше сертификационе куће које су овлашћене за то (акред (акредито итоване ване)) од стране стране Global GlobalG.A G.A.P. .P. секрет секретари аријат јата. а. При акреди акредитова товању, њу, сертификационе куће потписују са GlobalG.A.P. секретаријатом Уговор о лиценци и сертификацији. Листа свих акредитованих сертификационих кућа је јавна, редовно се ажур ажурир ира а и може може се наћи наћи дире директ ктно но на инте интерн рнет ет стра страни ници ци Glob Global alG. G.A. A.PP-а а http://www.globalgap.org/cms/front_content.php?idart=86&idcat=71&lang=1&client=1.. http://www.globalgap.org/cms/front_content.php?idart=86&idcat=71&lang=1&client=1 Са друге друге стране стране,, сертиф сертифика икацио ционе не куће, куће, као тела тела овлашћ овлашћена ена од стране стране GlobalG.A.P. секретаријата пре почетка процеса сертификације потписују са сваким произвођачем Уговор о под-лиценци и сертификацији. Приликом сертификације, сертификације, произвођачи се опредељују за 1 од 4 опције: Опција 1: појединачна сертификација, при чему је носилац сертификације тј. сертификата индивидуални произвођач који је и власник производа, било да је он физичко лице или привредно друштво/предузетник. Опција Опција 2: групна групна сертиф сертифик икаци ација, ја, при чему чему је носила носилац ц сертиф сертифика икациј ције е тј. сертификата правно лице тј. привредно друштво које је истовремено и једини влас власни никк прои произв звод ода, а, било било да се ради ради о земљ земљор орад адни ничк чкој ој задр задруз узи и која која сертификује своје чланове, или о привредном друштву које на овај начин сертификује своје добављаче. Група мора пословати у оквиру истог система управљања, контроле и казнених мера, који је описан у систему управљања квалитетом (QMS) и којим се централизов зовано управља. Групна сертификација има предност јер су трошкови по члану нижи у односу на појединачну сертификацију и они се сразмерно смањују са повећањем броја чланова групе. Опција 3 и 4: представљају појединачну, односно групну сертификацију по тзв. „benchmarking“ шеми. „Ben „Bench chma mark rkin ing“ g“ шема шема пред предст став авља ља опци опцију ју пров провер ере е равн равноп опра равн внос ости ти (еквивален (еквивалентност тности) и) било било којег другог стандарда стандарда са GlobalG.A.P. GlobalG.A.P. стандардом. стандардом. Након пријаве пријаве за „бенчмарки „бенчмаркинг“ нг“ шему, и установљав установљавања ања еквивалентн еквивалентности ости приј пријав авље љено ногг стан станда дард рда а са Glob Global alG. G.A. A.PP-ом ом,, влас власни ници ци екви еквива вале лент нтно ногг стандарда могу користити сву техничку и организациону инфраструктуру, што значи да акредитоване сертификационе куће могу издавати сертификате за
појединачну (опција 3) и групну сертификацију (опција 4) стандарда који је проглашен равноправним са GlobalG.A.P. стандардом1. Пример „Benchmarking“ шеме2: Национални Институт за производњу меса у Уругвају (Instituto Nacional de Carnes de Uruguay - INAC) који окупља све значајне произв произвођа ођаче че јунети јунетине не у Уругва Уругвају ју искори искористи стио о је ову могућн могућност ост као маркет маркетинш иншки ки инстру инструмен ментт како како би јунети јунетина на из Уругва Уругваја ја постал постала а препозн препознатљ атљив ив произв производ од на тржишту тржишту Европе. Европе. Јунетина, Јунетина, која се у Уругвају Уругвају производи производи по националн националном ом „INAC“ „INAC“ програму, као висококвалитетан производ није била препознатљива на захтевном Европском Европском тржишту, на коме је из тог разлога продавана по неодговарај неодговарајуће уће ниској ниској цени. цени. Након Након процеса процеса усаглашавањ усаглашавања а са GlobalG.A.P GlobalG.A.P.. стандардом стандардом „INAC“ програм програм добија статус равноправности, односно потрошачи препознају јунетину пореклом из Уругваја као „INAC – a GlobalG.A.P . equivalent equivalent standard“ standard“ јунетину. Као резултат, дошл дошло о је до ства ствара рања ња брен бренда да Уруг Уругва вајс јске ке јуне јунети тине не и јача јачања ња пове повере рења ња код код потрош потрошача ача,, што се позити позитивно вно одрази одразило ло и на резул резултат тат послов пословања ања Уругва Уругвајск јских их сточара. Процес Процес сертиф сертифика икациј ције е се одвија одвија кроз кроз најмањ најмање е 1 најављ најављену ену инспек инспекци цијск јску у посе посету ту серт сертиф ифик икац ацио ионо ногг тела тела,, по могу могућс ћств тву у у врем време е берб бербе, е, одно односн сно о жетв жетве е пријав пријављен љеног ог произв производа ода.. Поред Поред тога, тога, постој постоји и могућн могућност ост још једне, једне, ненаја ненајавље вљене не инспекцијске посете, о којој се произвођач обавештава највише 48 сати пре доласка инспек инспектор тора. а. Уколи Уколико ко се ради ради о поједи појединач начној ној сертиф сертифик икаци ацији, ји, инспек инспекциј цију у врши врши зван званич ични ни инс инспект пектор ор реги регист стро рова ван н у Glob Global alG. G.A. A.P. P. бази бази пода подата така ка,, док док је при при инспекцијској посети код групне сертификације поред, односно уместо инспектора неопходно присуство ревизора (auditor) који врши и проверу система управљања квалит квалитето етом м групе групе (QMS). (QMS). За обавља обављање ње овог овог посла посла ревизо ревизор р такође такође мора мора бити бити званично регистрован у GlobalG.A.P. бази података. GlobalG.A.P. стандард – верзија 3.0. У септем септембру бру 2007 2007 године године,, након након процес процеса а ревизи ревизије, је, објављ објављена ена је трећа, трећа, 3 интегрисана верзија GlobalG.A.P. стандарда, која је тренутно важећа . GlobalG.A.P. стандард, верзија 3.0. је дефинисан преко 3 групе нормативних докумената: 1. Општи прописи (General Regulations - GR), 2. Контролн Контролне е тачке и критеријум критеријуми и усклађено усклађености сти (Contr (Control ol Points Points and Compliance Criteria – CPCC) и 3. Контролна листа (Check list – CL).
1
До октобра 2008. године успостављено је 18 „benchmarking“ шема. Ову могућност су између осталог искористиле поједине државе (Чиле, Јапан, Кенија, Мексико, Нови Зеланд и Швајцарска) за успостављање успостављање сопствене сопствене добре пољопривредне пољопривредне праксе у појединим појединим областима производње производње (воће и поврће, цвеће и украсно биље и др.) - CHILEG.A.P; JG.A.P; KENYAG.A.P; MEXICO SUPREME QUALITYG.A.P; G.A.P; NEW ZEALAND ZEALAND G.A.P; G.A.P; SWISSG.A SWISSG.A.P .P . Поред Поред њих, њих, ову могућн могућност ост искорист искористиле иле су и поједи поједине не националне асоцијације произвођача за промоцију својих чланова и квалитета њихових производа, као и локалне асоцијације произвођача како би се пробиле на националном, али и европском тржишту. 2
3
Представљен на EUREPG.A.P. конференцији у Паризу, октобра 2005 године
У јуну 2008. године GlobalG.A.P. секретаријат је донео одлуку о продужењу важности верзије 3.0. на 4 године, тако да ће тренутнa верзија стандарда бити важећа све до 2011. године, када се очекује верзија 4.0.
Општи прописи: прописи: саст састој оје е се до 5 општи општих х доку докуме мена ната та,, са прип припад адај ајућ ућим им прилозима прилозима,, у којима којима се објашњавај објашњавају у принципи принципи стандарда, стандарда, дефиниције, дефиниције, правила правила сертификације и „benchmarking“ шеме, захтеви за сертификационе куће које желе да буду акредитоване, захтеви за званичног GlobalG.A.P. инспектора или ревизора и др. Контролне тачке и критеријуми усклађености: представљају документа у којима се налазе све контролне тачке, са објашњењима 4, које су предмет контроле за поједине области сертификације. Ове тачке, са објашњењима, подељене су на општи и посебан део. У општем делу налазе се „Области“, „Области“, и то: Основа Основа за сва газдинств газдинства а , која је обавезан део у процесу сертификације, без обзира на врсту производње, и која мора бити контролисана уз још једну од следеће 3 области: Основа за усеве, усеве , код биљне производње, Основа за животиње, животиње , код узгоја животиња Основа за водене културе, културе , код узгоја водених култура У посебном делу се налазе налазе „Под-области“, „Под-области“, које обухватају контролне тачке за одређену област производње, односно за одређен тип производа: Воће и поврће, Ратарски усеви, Зелена кафа, Чај, Цвеће и украсно биље, Јунад и овце, Свиње, Млеко, Перад (живина) и Лосос и пастрмка Напом Напомен ена: а: свак свака а подпод-об обла ласт ст која која се серт сертиф ифик икуј ује е има има свој своје е 2 прат пратеће еће области: области: основу за сва газдинства газдинства и једну једну (одговара (одговарајућу) јућу) од 3 пратеће пратеће области – усеви, животиње или водене културе
Контролн Контролна а листа: листа: представља представља документ у коме се попуњавају попуњавају резултати инсп инспек екци ције је.. Као Као и сва сва оста остала ла доку докуме мент нта, а, дост доступ упан ан је на инте интерн рнет ет стра страни ници ци Glob Global alG. G.A. A.PP-а, а, тако ако да прои произв звођ ођач ачи и имај мају уви увид у све све тач тачке које оје ће бити бити контролисане као и њихове захтеве. Контролна листа покрива све контролне тачке из оних оних област области, и, односн односно о под-об под-облас ласти ти које које су обухва обухваћен ћене е одређе одређеним ним облико обликом м производње.
GlobalG.A.P. – Воће и поврће 5
4
У пракси пракси,, ова објашњ објашњења ења често често није није једнос једностав тавно но протум протумачи ачити, ти, обзиро обзиром м да је основн основни и принцип принцип GlobalG.A GlobalG.A.P. .P. стандарда стандарда то да његова интерпретаци интерпретација ја мора бити усклађена усклађена са законском законском регулативом земље у којој се одвија производња. Из тог разлога се препоручује ангажовање стручних консултаната у првој години увођења овог стандарда. Ангажовање консултаната, међутим, никако није обавеза или захтев стандарда. 5 На интернет интернет страниц страници и Global GlobalG.A G.A.P.P-а а може може се наћи наћи текст текст стандард стандарда а за воће и поврће поврће укљу укључу чују јући ћи и прат пратећ еће е обла област сти и и норм нормат ативн ивна а доку докуме мент нта а само самогг стан станда дард рда а на српс српско ком м јези језику ку (http://www.globalgap.org/cms/front_content.php?idart=481 )
Обзиро Обзиром м да је првоби првобитна тна намена намена Global GlobalG.A G.A.P. .P. станда стандарда рда била била контро контрола ла прои произв звод одње ње воћа воћа и повр поврћа ћа,, за које које је до дана данас с широ широм м свет света а и изда издата та већи већина на серт сертиф ифик икат ата, а, и да је упра управо во прои произв звод одња ња воћа воћа и повр поврћа ћа обла област ст са најв највиш ише е потенц потенција ијала ла за Global GlobalG.A G.A.P. .P. сертиф сертифик икаци ацију ју у Србији Србији,, у даљем даљем тексту тексту ћемо ћемо се укратко осврнути на ову област. Дакле, Дакле, при сертиф сертифик икаци ацији ји воћа воћа и поврћа поврћа размат разматрају рају се следећ следећи и делови делови GlobalG.A.P. стандарда: Област: Основа за сва газдинства (All farm base – AF), AF), Област: Основа за усеве (Crop base – CB) CB) и Под-област: Воће и поврће (Fruits and vegetables – FV FV). ). Свака од ових целина има одређени број контролних тачака, које су по својој важности подељене у 3 нивоа: 6 1. Примарни (100% применљивих контролиних тачака примарне важности мора бити испуњен) 2. Секундарни (најмање 95% применљивих контролних тачака секундарне важности мора бити испуњен) 3. Преп Препор орук уке е (не (не пост постој оји и крит критер ериј ијум ум за испу испуње њено ност сти и преп препор оруч учен ених их контро контролни лних х тачака тачака,, односн односно о нити нити једна једна од ових ових тачака тачака не мора мора бити бити испуњена за усаглашавање са GlobalG.A.P. стандардом)7. Укупно у оквиру модула за воће и поврће постоји 236 контролних тачака од чега 74 примарних, 125 секундарних и 37 препорука, што се и види из шеме 1: Секундарне Секундарне контролне Обавезна је тачке усклађеност од AF 22 најмање 95% CB 75 применљивих FV 28 секундарних Укупно 125 тачака контролних тачака
Обавезна је усклађеност са свим применљивим примарним контролним тачкама
Примарне контролне тачке AF 12 CB 28 FV 34 Укупно 74 тачке
Не постоји обавеза за усклађивањем
Препоруке AF 11 CB 17 FV 9 Укупно 37 тачака
GlobalG.A. P. контролних тачака (у сертификацији серт ификацији воћа и поврћа) Шема 1: Однос GlobalG.A.P
6
Уколико Уколико при сертификац сертификацији ији одређене одређене контролне контролне тачке нису применљиве ситуацији на терену, терену, оне се не узимају узимају у разматрањ разматрање, е, али за то мора постојати постојати валидно образложење образложење (нпр. у области: Основа за усеве, постоји 5 контролних тачака (2 примарне и 3 секундарне) које се односе на прис присус уств тво о гене генетс тски ки моди модифи фико кован ваних их орга органи низа зама ма.. Укол Уколик ико о приј пријав авље љени ни усев усеви и нису нису генет генетск ски и модификовани организми, ове тачке се обележавају као неприменљиве у процесу сертификације). 7
Ове тачке су препоручене из разлога јер се сматра да ће у наредној верзији стандарда, од 2011. године неке од ових тачака имати секундарну, односно примарну важност.
GlobalG.A.P. принципи (захтеви) Основни Основни принципи, принципи, односно захтеви GlobalG.A.P. GlobalG.A.P. стандарда, стандарда, на којима којима су и засноване све контролне тачке су: успостављање и управљање системом квалитета производње кроз кроз:: проц процен ену у ризи ризика ка у прои произв звод одњи њи,, упра управљ вљањ ање е ризи ризици цима ма,, обезбеђење радних упутстава и процедура, одређивање одговорних особа за поједине задатке, вођење евиденције и свих релевантних запи записа са,, упра управљ вљањ ање е доку докуме мент нтац ациј ијом ом,, спро спрово вође ђење ње унут унутра рашњ шње е самоинспекције, управљање жалбама и др; обезбеђење обезбеђење следљивост следљивости: и: низом записа и докумената треба за било који производ, у било ком тренутку (у складишту, у продавници и сл.) утврдити произвођача, место и метод производње, односно коришћене материјале и опрему8; примена примена принципа принципа интегралн интегралне е пољопривр пољопривредне едне производ производње, ње, а пре пре свег свега а инте интегр грал алне не зашт заштит ите е усев усева: а: при заснив заснивању ању биљне биљне прои произв звод одње ње води води се рачу рачуна на о избо избору ру лока локаци ције је,, прет претхо ходн дним им култ култур урам ама а и друг другим има а факт фактор орим има а ризи ризика ка (еро (ерози зија ја,, бли близина зина индустријских зона и сл.); уколико се примењује наводњавање води се рачуна о извору и квалитету воде, као и о начину наводњавања тј. његовом утицају на потрошњу воде и квалитет земљишта; количина примењеног ђубрива се одређује на основу стварних потреба биљке и присутних хранљивих материја у земљишту, а сама примена се врши машинама које су редовно одржаване и атестиране; заштита од болести и штеточина је заснована на активностима превенције, мониторинга и интервенције, искључиво одобреним и регистрованим пестицидима поштујући одредбе о примењеним дозама и периоду каренце и др; зашт заштит ита а живо животн тне е сред средин ине: е: која која се обез обезбе беђу ђује је инте интегр грал ални ним м приступом пољопривредној производњи, као и управљањем отпадом (сакуп (сакупљањ љање е и уколи уколико ко је могуће могуће рецик рецикли лирањ рање, е, као и адеква адекватно тно отклањ отклањање ање), ), контро контролис лисано аном м употре употребом бом енерги енергије је и енерге енергенат ната а и повећа повећањем њем биоди биодиверз верзите итета, та, односн односно о очувањ очувањем ем непрод непродукт уктивн ивних их површи површина на које које су природ природна на станиш станишта та корисн корисне е непољо непољопри привре вредне дне флоре и фауне; брига о здрављу и безбедности радника на газдинству: која се спрово спроводи ди смањењ смањењем ем или или елимин елиминис исањем ањем ризика ризика по безбед безбеднос ностт радника на раду (знаци упозорења, инструкције и услови за личну хиги хигије јену ну,, усло услови ви за пруж пружањ ање е прве прве помо помоћи ћи и др.) др.),, редо редовн вним им одржавањем обука у вези са пословима које радници обављају, са употребом заштитне опреме, одржавањем личне хигијене на раду и др. Аутор: Никола Дамљановић Инспектор за GlobalGAP и органску производњу BIOAGRICERT d.o.o. 8
Општим Општим Законо Законом м о храни храни Европс Европске ке уније уније EC Reg. Reg. 178/20 178/2002, 02, пропис прописана ана је обавез обавеза а следљивости за све произвођаче хране у земљама чланицама, почевши од 01.01.2005. године. У Србији, јуна 2009. године усвојен је Закон о безбедности хране којим се такође прописује обавеза следљивости за све произвођаче хране у Србији, са крајњим роком за прилагођавање овој одредби од 2 године од датума ступања на снагу овог закона (јун 2011).
Ђорђа Миловановића 5, 11250 Београд 064/3158905; 011/574713
