Zelena revolucija
Etape u razvoju poljoprivrede
Evolucija (do XIX veka)
Poljoprivredna revolucija (XIX-1/2XX veka)
Era zelene revolucije (od 50-tih god. XX veka)
II zelena revolucija ?
Pojam zelene revolucije: skup hiperrevolucionarnih pojava u domenu proizvodnje hrane nastale kao rezultat primenjene nauke za opšte poboljšanje kvaliteta života ljui na našoj planeti.
Dve dimenzije zelene revolucije: Zelena revolucija kao osnova transformacije poljoprivrede od tradicionalne u modernu Zelena revolucija kao uzročnik mnogih pojava koje se anas stvrstavaju u značajne probleme moderne poljoprivrede
Uzrok zelene revolucije
Pratedi onos između rasta populacije (geometrijska progresija: 2,4,8,16...) i povedanja proizvonje hrane u svetu (aritmetička progresija: 2,3,4,5...) tokom polovine XX veka u prvi plan izbija problem “hrana -siromaštvo-populacija”.
Pobornici zelene revolucije ističu tezu: utrostručiti proizvonju hrane u svetu o kraja XX veka ili il i prihvatiti “glanu buudnost” ili
Maltusove teze. Tvorac zelene revolucije je Norman Borlaug (dobitnik Nobelove nagrade 1970-te god. Za
istraživanja u oblasti visokoronih sorti pšenice i pirinča)
Neposreni uzrok zelene revolucije jeste problem “hrana -siromaštvo-populacija”.
Ciljevi zelene revolucije vremenom se proširuju, te ih čine pore rešenja naveenog problema i:
sprovođenje programa ruralnog razvoja
horizontalna i vertikalna integracija u poljoprivredi.
Saržaj i faktori zelene revolucije Osnovna saržina zelene revolucije može se sumirati kroz set sleedih tačaka: (1) otkrida novih proizvoa u oblasti o blasti primarne poljoprivrene proizvonje i njihovo Širenje na ruge regione izvan mesta pronalaska;
(2) genetička ukrštanja aleko efikasnijih biSjnih vrsta i stočnih rasa; (3) razvoj proizvonje i šira upotreba hemijskih đubriva i čitavog niza naučno-baziranih srestava za zaštitu i kontrolu biljnog i životinjskog sveta o štetočina i boiesti epiemioloških razmera; (4) razvoj poljopnvredne mehanizacije, izgranja puteva i hirotehničkih sistema; (5) razvoj sredstava masovne komunikacije i informatike;
(6) razvoj agrobiznisa kao organizacione forme složenog sistema u omenu proizvonje i istribucije hrane; (7) sve veda kvalifikovanost i šir a obrazovanost poijoprivrednika; (8) sve veda poslovna efikasnost u oblasti proizvonje hrane, koja se bazira, pre svega, na ostvarenju o stvarenju sve vedih prinosa po jeinici proizvonje (zemljišna površina ili grlo stoke), po jeinici utrošenog ljuskog raa iskazanog utroškom vremena, te po jeinici investiranja u nove pouhvate iz omena agroprivree. U osnovi svih ovih pojeinačnih elemenata, koji čine saržinu zelene revolucije, nalazi se nauka kaja je i u poljoprivredi primenjena kroz
industrijske metode.
Upravo
ovaj
napredak
nauke revolucionisao je
poljoprivreu, omogudavajudi omogudavajudi vini skok u svim siučajevima ge je ta nauka korišdena sistematski.
Faktori koji su omogudili pojavu zelene revolucije, onosno irektno đoveh o postizanja viso kih prinosa po jedinici proizvodnje u poljoprivredi, istovremeno su snage njenog uticaja na transformisanje transformisanje tradicionalne u
moernu poljoprivreu. NajznaČajniji faktori zelene revolucije su: (1) biotehnologija;
(2) klasiranje zemljišta za svrhe korišdenja mineralnih đubriva; (3) pronaiazak zaštitnih srestava u biljnoj proizvonji; (4) naučno bazirani sistemi korišdenja voe; (5) pojava novih izvora energije; (6) pojava i dalji razvoj novih deSatnosti u sklopu modeme agroprivrede.
Napreak u povedanju prinosa (biogenetika) - otkride Menclovih zakona o nasleu (oko 1900. go) poslužilo je kao osnova za razvoj r azvoj oblasti genetike, koja je opet, sa svoje strane, omogudila revolucionami napreak u razvoju biljnog sveta i uzgoju stoke. Polazedi o same traicije seiekciomranja najboljeg roa koji de poslužiti kao seme, odnosno najboljeg grla za priplod, ovome postupku su dodate nove dimenzije - omogudene napretkom u domenu genetike, hemije, fizike, psihologije, patologije, entomologije, matemat ike kao i drugih oblasti nauke.
Naučnici su uspeli a otkriju nove biljke koje su alcko efikasnije u konvertovanju vedeg stepena upotrebljavanih upotrebljavanih hraniva (naročito mineralnih ubriva). To se posebno onosi na pšenicu i pirinač, a zatim i na kukuruz. Ove nove sorte, u stvari, efikasnije konvertuju ne samo naveena hraniva, ved i vou i energiju u ugljene hirate saržane u zrnu - za raziiku o traicionalnih tr aicionalnih sorata, koje su obično više i lisnatije, te uz primenu azotnih đubriva imaju tenenciju a relativno vedi eo oatnih ugljenih hirata, koje proizvoi sama biljka, eponuju u lišde i ostale vegetativne elove biljke, a manje u plo (zrno). Tako je ved 1920-tih godina u SAD osvojena proizvodnja hibrinog kukuruza, koga je ove sleila pšenica, pirinač, zatim povrde, stočna hrana, vode, pa čak i šumarstvo. Dalje, zahvaljujudi napretku nauke u rugim oblastima (naroito patologija bilja i entomologija) omogudeno je stvaranje posebnih sistema proizvonje koji su najefikasniji kaa su prilagođeni uslovima oređenih region a. Klasiranje zemljišta prema kvalitetu često se vrši rai upotrebe mineralnih đubriva, Tako je napreak nauke o sastavu zemljišta i potrebi ishrane biljaka, omogudio a se eterminiše sistem kombinacije mineralnib đubriva đubriva za odredene biljne kulture u svakom pojeinačnom lokalitetu. Otua se povedane mogudnosti korišdenja mineralnih đubriva tretiraju kao giavni faktor ubrzanja poljoprivrene revolucije. revolucije. U tom smislu mogu se navesti i poaci FAO koji potvruju izuzetan rast svetske potrošnje ovih đubriva. Ta potrošnja (bez NR Kme) izglea ovako: početkom vaesetog veka 2 mil. tona; pre svetski rat 4 mil. tona; pre rugi svetski rat 9 mil. tona; sreinom peesetih goina 21 mil. tona; sreinom šezesetih goina 41 mil. tona i sreinom seamesetih godina 70 mil. tona. S obzirom da je to input modeme poljoprivrede koji dolazi izvan njenog segmenta zvanog
„primarna proizvonja" razumljivo je a je u početku upotrebljavan, prvenstveno, prvenstveno, u „visoko-vrednosnim", komercijahzovanim kulturama, kao što su pamuk, uvan, povrde I sl. Tek sa smanjenjem troškova proizvonje ovih mineralnih đubriva omogudena je šira pnmena i ko „nisko-vrenosnih" kultura, kao štoje pšenica (Meksiko peesetih goina, Azija i ostali eo sveta u razvoju, ge spaa i Jugoslavija, šezesetih goina). Od tada je revolucija u poljoprivredi, u stvari, i promovisana u zelenu revoluciju, i to upravo preko visokoprinosnih sorti
pšenice i pirinča uz ogovarajudi „paket" pratedih tehničko -tehnoloških mera u primarnoj poljoprivrei. Pronalazak zaštitnih sredsiava u biljnoj proizvodnji - takođe spaa u obavezni „paket" mera koje ko je uslovljavaju visoke prinose novih sorti semena. Tako pronalaženje fungicia, insekticia i herbicia omogudava prevazilaženje traicionalno-intenzivnog sistema korišdenja zemljišta (ploore), onosno uvođenje sistema monokulture koji poijoprivrenike voi ka sve vedem stepenu specijalizacije I u primamoj poljopnvrei. Slične posleice javljaju se i u omenu stočarske proizvonje, ge se uvoi čitav sistem hemijskih hraniva u viu koncentrata. No, oba ova sistema su još skupa i isplativa samo pri ostvarenju optimalmh prinosa. Sistem koriščenja voa (irigacije) - koji je poznat još iz antičkih vTemena anas prestavlja obavezni elemenat „paketa" moerne tehnologije u poljoprivrei, Omoguduje racionalno r acionalno korišdenje zemljišta i ostalih faktora proizvonje u cilju ostvarenja optimalnih prinosa u biljnoj proizvonji, a inirektno i u stočarskoj proizvonji. Pronalazak novih izvora energije koji se masovno mogu koristiti i u oblasti proizvodnje hrane - tokom našeg veka,
moernom poljoprivreniku omoguduje a postane efikasnij!. Poseban značaj priaje se električnoj energiji l nafti, čija upotreba omoguduje širi razvoj irigacionih sistema (uređenje zemljišta, renaža, oglena polja za uvođenje oreenih sistema proizvonje), zatim mehanizaciju čitavog niza poslova (obraa zemljišta, zastita useva čak i IZ aviona, brza žetva specijalizovanim mašinama), te uvođenje novih elatnosti kao što su inustrijska oraa, preraa i sklaištenje poljoprivrenih proizvoa. Zahvaljujudi Zahvaljujudi ovim lzvorima energije takođe je usavršen l ubrzan transport u svim segmentima modernog agrokompksa.
Pojava i razvoj novih delatnosti u sklopu agrokompleksa kao sinonima moderne agroprivrede - ovde se razvija fiitav niz delatnosti u viu inustrijskih grana kao što su: proizvonja semenske robe, proizvonja mineralnih
đubriva i hemijskih srestava za zaštitu bilja i stoke. Takođe se uvoe inustrijske metoe u stočarsku proizvodnju. Tu su i specijalizovane prometne organizacije za snabevanje stanovništva hranom, a primarne poljoprivrede, "vanpoljopri-vrednim" inputima. Svemu ovome treba dodati izgradnju infrastrukture i stvaranje
specijalizovanih organizacija organizacija za transport tr ansport poljoprivrenih proizvoa o kojih je još uvek vedina lako kvarljiva. Ovako tretirani faktori zelene revolucije upuduju na potrebu uvoenja novog termina — tzv, paketa zelene revolucije. Po ovim pojmom se porazumeva a visokorone sorte ne mogu ati očekivane rezultate ukoliko se paralelno ne usvoji nova t ehnologija koja porazumeva klasiranje zemljišta, upotrebu m ineralnih đubriva, zaštitnih srestava i mehanizacije, korišdenje voa i novih izvora energije.
Ciljevi zelene revolucije Fenomen zelene revolucije se ne bi smeo posmatrati jednodimenzio-nalno, t j. j. isključivo kao kao era izvanrenog
tehničko-tehnološkog progresa, U tom smislu, problematiku zelene revolucije treba razmatrati bar u vc imenzije, koje potom omogudavaju otkrivanje još čitavog niza njenih poimenzija. Osnovne imenzije se svoe na sleede: (1) zelena revolucija kao osnova revolucionisanja transformacije tradicionalne poljoprivrede, koja je dovela do
pojave oređenog kompleksa nazvanog moerna poljoprivrea; (2) zelena revolucija kao uzročnik čitavog niza pratedih pojava o kojima se anas razmišlja kao o ozbiljnim problemima daijeg razvoja ovako utemeljenog kompleksa modeme poljoprivrede.
Da bi se shvatio smisao prve itnenzije, mora se podi o osnovnih o snovnih uzročnika pojavc, vremena i poručja u kojima se primenjuje zelena revolucija. Opšte je poznata činjenica a je tehnički progres, koji je onela inđustnjska revolucija, aleko sporije proirao u oblast poijoprivree. Istina, opšta poljoprivrena revolucija pokrenuta je u Engleskoj još u 16. vekii (pa i u rugitn evropskim zemljama), a bi bila nešto ubrzana u Engleskoj u toku 18. veka. Međutim, njeno rapino ubrzanje javlja se tek u 20. 2 0. veku. Neposreni uzrok revolucionisanja poljoprivree leži u problemu zvanom ,,hrana-siromaštvo-populacija" koji, iako poznat od ranije, postaje alarmantan polovinom 20. veka, kaa olazi o prave eksplozije stanovništva. O tome sveoče poaci o kretanju broja stanovnika u svetu tokom 20. veka: 1930-tih 2 milijarde, 1960-tih 3 milijarde, 1970-tih preko 4 milijarde, 1980tih 4,4 milijarde, 1990-tih 5,5 milijardi i krajem veka preko 6 milijardi.
Ovaj probiem zaokuplja pažnju istraživača počev još o Maltusa o naših ana. Postavljajudi tzv. zakon o stanovništvu Maltus je tvrio a de ljuska popuiacija koja teži eksponencijalnom eksponencijalnom povedanju (2, 4, 8, 8 , 16), prevazidi mogudnosti sveta a proizvee ovoljno hrane koja teži a se povedava linearno (1, 2, 3, 3 , 4). Rešenje ovoga probletna on je video u ratovima, pojavama gladi i drugih prirodnih katastrofa, kao normalnim
fenomenima koji ovoe u ravnotežu rast populacije i p roizvodnje hrane. Ovi Maltusovi teorijski pogledi, bez obzira na njihovu krajnje reakcionamu, naučno netačnu, neorživu i izna svega nehumanu suštinu, neprestano
su izazivali iskusije o 1789. goine, pa sve o anas. Međutim, pozitivna strana tih iskusija jeste isticanje dinamike razvoja u prvi plan, te otuda i indirektni izazov za revolucionisanje u proizvodnji hrane.
Pitanje moemizacije poljoprivree, naročito o pete ecenije našeg veka (kaa je na pomolu najveda eksplozija stanovništva), postavlja se kao vcoma urgentno: povedati poljoprivrenu proizvonju, onosno revolucionisati srestva ove proizvonje, ili prihvatiti katastrofu koju čovečanstvu ved oavno o avno nagoveštava „glana buudnost". Sesta ecenija je sva u znaku uzbune zbog nagoveštene buudnosti. To je doba borbe za razvoj i istovremenog saznanja a ovaj ,,rat" nede biti kratak. Jaz između bogatih i siromašnih je ne samo velik, ved se on stalno povedava. Perio između sreine šezesetih i sreine seamesetih neki nazivaju „ekaom buenja" u odnosu na svetski problem zvani „hrana-siromaštvo-populacija".'1 Svet je pre ilemom: povedati poljoprivrenu proizvonju ili se preati maituzijanstvu. Eksplozija stanovništva se sve više ubrzava, čemu posebno oprinosi činjenica a zemlje tredeg sveta, na dostignutom nivou medicinsko- zravstvene zaštite, imaju „inustrijsku stopu mortaliteta", a „poljoprivrenu stopu nataliteta" (Graf. 5.1).5 Ovakva kombinacija kretanja stope mortaliteta i nataliteta u zemljama "tredeg sveta", mcutim, nije pradena ogovarajudim ekonomskim razvojem, naročito ne razvojem poljopnvrene proizvonje. proizvonje. Otua se ova situacija upravo i ispoljava kao izazov šezesetib goina: o kr aja veka utrostručiti poljoprivrcnu proizvonju ili pnhvatiti Maltusove hipoteze. Razvoj nauke i sve vede korišdenje naučnih ostignuda u razvijenim zemljama omoguduje aleko širu primenu
inuslrijskih metoa i u poljoprivrei nerazvijenih zemalja, onosno zemalja u razvoju. To postaje jean opšti pokret. Tvorac ,,paketa" zelene revolucije, Norrnan Borlaug, dobija Nobelovu nagradu 1970. godine, upravo za rad iz oblasti visoko ronih sorti pšenice i pirinča.
Problemi zelene revolucije Kao što je istaknuto na početku razmatranja ove probiematike, zelena revolucija ima ve imenzije. Kaa je reč o njenoj drugoj imenziji u aljoj analizi treba računati sa okazanom hipotezom a je zelena revolucija (kao i vedina brzih revolucija) stvorila ipak više ugoročnih problema nego što je ala kratkoročnih rešenja. Činjenica a jena kultura može a a više proizvoa pomodu vedeg prinosa po. jeinici i uz manji ljuski napor, sama po sebi se ističe kao primer ljuskog progresa. Sve o skoro bilo je malo razloga a se ovo ovoi u pitanje. Najznačajnije je bilo a poljoprivrea proizvoi ovoljno brane za omade potrebe uz oređene viškove za izvoz, čime se mogu opravati posticaji za tehnologiju koja se koristi u ovakvoj proizvonji. Tako je svakovrsna propaganda, godinama upotrebljavana, uspela da zatvori svet u iluzije po kojima je jedini cilj poljoprivrede da proizvede hranu, dok je njena istorijska uloga - očuvanje prouktivnosti zemljišta u cilju opstanka čovečanstva -
bila skoro zaboravljena. Otua se mora prihvatiti kao činjenica a je zeiena revolucija, suočena sa zahtevima a a brzo rešenje problema „hrana-siromaštvo-populacija" u modernoj agroprivredi, porcd izvanrednih ostignuda, kreirala istovremeno i ve velike skupine problema. Prva skupina se javlja na relaciji potreba za sve vedom količinom hrane, a to je visina troškova proizvonje. Druga skupina se odnosi na mnogovrsne limite i hazarde modeme agroprivrede.
Visina troškova - anas u svetu sve više prevlaava efinitivno ubeđenje a je vreme proizvonje jevtine hrane ostalo aleko iza nas. U stvari, mogudnosti proizvonje ogromnih količina hrane, koje bi zaovoljile rastude potrebe ljui, anas su vezane, pre svega, za velike troškove ruštva kao celine. I ne samo irektne troškove, ved posebno one posrene, kao što su: pogoršanje kvaiiteta hrane, razaranje ruralne kulture i njenog okruženja,
porast negativnih posleica masovnog, i sve manje kontrolisanog, oliva stanovništva sa sela u graove, sve
češda pojava monopola u proizvonji hrane i sl. Limiti i hazardi moderne poljoprivrede - nekontrolisanom primenom modeme tehnologije u proizvodnji hrane
zagađuje se čovekovo okruženje ok istovremeno rastu zravstveni problemi koji se javljaju kao posleica upotrebe vestačkih đubriva i pesticia u biljnoj proizvonji, kao i hemikalšja u stočarskoj proizvonji. U savremenoj literaturi iz ove oblasti sve češde se nailazi na ozbiljne rasprave koje se bave okazima a su ved ostignute granice potencijalnog rasta prinosa po jeinici proizvonje koji bi pokrio troškove tehnoloških inovacija, uz garanciju očuvanja čovekove okoSine i njegovog zravlja. Ovakva zelena re volucija (za koju se sve glasnije tvri a je, u stvari, hemijska revolucija ponikla u Americi i presađena u zernlje tredeg sveta) nije oblikovana sa stanovišta čitavog niza etičkih komponenata. Pre svega, tu se misli na ekološku, zatim na socijalnu, pa i političku etiku. Ekološki aspekt zelene revolucije - vezuje se za tvrnju a najvedi pobomici nove tehnologije u proizvonji hrane, nisu poljoprivreni proizvoači i naučnici koji su, gleano u celini, svesni kompleksnosti problema jenog stabilnog svetsko g sistema proizvonje hrane. Najvedi pobomici ove tehnologije očito su proizvođači hemikalija koji je vrenuju isključivo preko visine ostvarenog profita. Na samotn početku pojave nove tehnologije u poljoprivrei ona je cenjena, pre svega, zbog toga što je omogudavala milionima ljui a napuste zemlju i sela u zamenu za „urbani raj", oslobođen o slobođen o ugotrajnog i napornog raa u poljoprivrei. Tačno je a su srestva ovakvog oslobađanja, kao što su hemikalije, mašinerija, mašinerija, monokultura i hibrine sorte semena, ublažile oskuice i težinu raa u oblasti o blasti proizvonje hrane, ali je tačno i to a su istovremeno prouzrokovale mnoštvo ekonomskih i ekoloških problema.Preplidudi problema.Preplidudi se u uzajamnom intenzitetu stvaranja problema, negativne posleice zelene revolucije posebno ugrožavaju osnovne potencijale raspolo-živog obraivog zemljišta. Uz to, tokom postenjih Četresetak goina, ruralna sreina razvijenog sveta je iz temelja izmenjena: postala je potpuno zavisna od jedne jedme strategije proizvodnje hrane - hemijske strategije. U takvoj strategiji se ovaj svet poslednjih decenija suočava sa ogromnim naporima a je nastavi, između ostalog, i zbog pojave sve vinijih nestašica fosiimh energetika i hemijskih sredstava na kojima je bazirana ova strategija.Nema sumnje a se anas među
teže ekološke posleice zelene revolucije ubraja pogoršanje kvaliteta humusa, koji je osnovni inikator zravog zemljišta. Ovo pogoršavanje je neposrena posleica tzv. zadaranog kruga hemijske komponente u primeni zelene revolucije. Slikovito objašnjenje ove propratne pojavc zelene revolucije ao je Ričar Meril kroz prikaz stalno vrtedeg točka u koji je poljoprivrea gurnuta preko njene zavisnosti od upotrebe hemijskih hraniva. Uz ove posleice zelene revolucije javljaju se i rugi ekološki problemi. Najavljuje se i alarmantno povedanje koncentracije nitrata u pozemnim voama nekih ploonosnih poručja u svetu. Jena o težih, moža ironičnih posleica zelene revolucije, jesle činjenica a tehnologija, koju nui ova revolucija, u cilju rešenja problema „hrana-siromaštvo-populacija", može ati upravo obrnute rezultate. Naime, anas je ved poznata pojava pogoršanja kvaliteta ishrane koja se javlja kao posledica smanjenja proteina u nekim proizvoima novih sorti (naročšto ko žita kao finansijski najrentabilnijih). Takođe Takođe se smanjuje proizvonja proteina preko upotrebe hemijskih hraniva na pirinčanim poljima, koja su istovremeno i ribnjaci iz kojih je riba, posle upotrebe ovih hemijskih sr edstava, neupotrebljiva za ljudsku ishranu.Smanjenjem proizvodnje leg utninoza
(za račun rentabilnijih žita) u mriogim elovima sveta, smanjuju sc ne satno količine proteina u ishrani vegetarijanaca (kojih je najviše u zemljama tredeg sveta), ved i aminokiseline znaČajne za reproukciju Ijuskih bida, a koju ne sarže žita ved upravo oređene vrste leguminoza. Sve to zajeno onemogudava vede zaokrete u planiranju porodice - pošto pogoršana struktura ishrane ne garantuje gar antuje oržanje života novorođenih, rai čega se vedina olučuje na rađanje onog broja ece koji bi im, po njihovoj proceni, mogao obezbeiti naslenike. Tako zelena revolucija proizvoi obrnuto ejstvo o željenog u pogleu regulisanja stope rasta popuJacije u nerazvijenijim zemljama.
Na kraju ovih razmatranja ekoloških posleica zelene revolucije treba navesti i činjenicu a revolucija u proizvonji žita (pa 1 rugih kultura) ima i svoju „ahilovu petu". To su česte pojave biljnih bolesti epiemioloških razmera u fazi kaa se zamenjuju traicionalne sorte (ved otporne prema takvim bolestima) novim sortama koje nui zelena revolucija. Naravno, to može a ovee o neizmerljivih gubitaka genetskih raznovrsnosti. Jeini način a se prevaziđe ovaj problem su alja istraživanja na polju ukrštanja traicionalnih i novih (visokoprinosnih) sorti, sve o iznalaženja sorte optimalno prilagođene. Vrteška zavisnosti moerne poljoprivree o hemijske strategije i negativne ekološkc posleice. Usle sve vede proizvodne orijentacije na monokulturu na oređenim površinama, koju omogučuje upotreba velikih količina hemijskih srestava, opaa kvalitet zemljišta; to, sa svoje strane, prouzrokuje vedu osetljivost useva na napae šietočina i biljnih bolesti; ovo, opet zahteva upotrebu jos večih količina pesticia i fungicia kako bi se oriao -suslaining Agriculture, oređeni nivo proizvonje... I tako, opet u krug. (Aaptirano iz članka "Towar a Self -suslaining print. in Richard Merrill, Radical Agricuhure, Op.cit. p. 303.)U smislu svojevrsnog zak ljučka ovih razmatranja o neostatku ekološke etike u korišdenju rezultata zelene revolucije, treba posetiti na upozorenje čitavog tima svetskih ekologa (koji su na pnmeru tako uga konšdenog DDT pesticia, ošli o saznanja a se njegovo štetno dejstvo ispoljava na ljudima I životinjama čak 25 goina posle primene) planerima koji previđaju a de se upotreba pesticia, u zemljama „tredeg sveta", o kraja kr aja 20. veka povedati za čitavih 600%.7 Imajudi to na umu može se postaviti pitanje: nede li nacije u razvoju, kao korisnici nekontrolisanog eksperimenta, ved o kraja ovoga veka, imati razloga a zažale zbog „blagoslovene" tehnologije u proizvodnji hrane.Iz svega ovoga jasno proizilazi a konvencionalna poljoprivrea, koja se žestoko bori a r azbije sumnje u rezultate jednostrano postavljene vizijc zelene revolucije, revolucije, ekološki nije razborita, bez obzira kako ta vizija izgleala proukti \Tia, efikasna i ekonomski opravana. Imajudi na umu razmatrane ekološke probleme, koji se javljaju kao posleica hemijske revolucije u obksti proizvonje hrane, mnogi istraživači (moža previše pesimistički nastrojeni) blisku buudnost sveta poree sa potapanjem Titanika: razlika je samo u tome što se ovoga puta radi o nekohko milijardi putnika.Društveno-ekonomski aspekt zelene revolucije se ovođi u vezu sa oređenim situacijama koje su joj prethoile. Kao što je ved spomenuto, proces moernizacije poljoprivrea započeo započeo je avno pre naših ana.Međutim, ni taa, kao ni anas, svi revolucionami izumi nisu imali samo željeno pozitivno dejstvo. Na pr. najvede koristi o "čarobnih ploova" (krompiraj, koji su avaii aleko vedi prinos po jeinici površine nego žita, pripaa!e su lenlorovima ali ne i siromašnim zakupcima u Irskoj. Veoma su slične posleice moerae zelene revolucije u zemljama „tredeg sveta". Na primer, u nizu azijskih zemalja krupni kapitalistički posei, pomodu mehanizacije, reukuju potrebe za ranom snagom i za 50%. Oslobođeni seljaci, onosno poljoprivreni ranici, olaze u graove u nai đa de nadi zaposlenje u ostalim segmentima agrobiznisa - na primer u fabrici za proizvonju traktora, mineralnih đubriva, pesticia i sl. Ali obično takvo zaposlenje nađe samo manji broj o ove armije „oslobođenih". Vedina završi na „šalterima" za beskonačno čekanje posla. Čak i a ko bi se zanemario ovaj problem pojave nezaposlenosti (opravavajudi ga ciljem povedanja proizvonje) ostaje činjenica a je „paket" faktora moerae poljoprivree veoma skup. Stoga se on i primenjuje samo na manjem elu obraivih površina u svetu. Još su Inke, pa i ostali revni naroi, vršili selekciju najboljeg roa za seme; ull, veku u Kini su uspeli a skrate vegetacioni perio u proizvonji pirinča o 180 na 100 ana, a potom na 30-40 dana; u Irskoj je uvedena visokorona sorta krompirajoš 1588. gotne, (doneo gaje Voiter Raili /Walter Raleigh/, koji se smatra Borlaugom svoga vremena). Od tradicionalne do moderne poljoprivrede svakog posla profit, činjenica je a se hrana proizvoi prevashono
za tržište, pa tek ona za potrebe egzistencije ljui. Otua se ove i ovoi u pitanje postavka a zelena revolucija, u ovakvim uslovima njenog praktikovanja, može a eliminiše problem glai na planeti Zemlji. Sve ovo navoi na zaključak a je zelena revolucija, posmatrana sa ruštveno-ekonomskog stanovišta, u neparitetnim uslovima formiranja cena na relaciji input-output, prenost koja je neostižna vedini poljoprivrenika naše planete.
Političko-klasni aspekt zelene revolucije se može vezati za prethona izlaganja iz kojih proizilazi a zelena
revolucija eluje krajnje obedavajude samo bogatijim slojevima ruštva: pre svega veleposenicima, a zatim segmentu „novih farmera" (penzionisani oficiri, činovnici, lekari, avokati i poslovni ljui svih profesija) koji se javlja u zemljama u razvoju, razvoju, Najvedi beneficijenti beneficijenti zelene revolucije revolucije svakako su velike velike multinacionalne multinacionalne korporacije, koje se pojavljuju kao snabevači moerne poljoprivree „inustrijskim inputima". Tokom šezesetih goma Borlaug je, sa svojim saranicima iz Centra za poljoprivrena istraživanja Rockefellerove i Ford-ove fonacije, usavršio „paket" zelene revolucije koji znači sieede: nove sorte semena mogu a prevazidu tradicionalne samo ako se njihova upotreba kombinuje u optimalnim odnosima sa upotrebom
mineralnih đubnva i ostahh inputa, kao što su mehanizovana obraa i korišdenje voe. Kao takav, „paket" je proat vedini zemalja u razvoju, i to najčeŠde po relativno niskoj ceni, uz r elativno povoljne kreditne uslove. Na osnovu njega, u vedini zemalja sveta kreirana je „poljoprivrena inustrija", i ne slutedi taa kako de ona biti trajno zavisna od proizvodnje vanpoljoprivrednih inputa. Otuda i proizilazi tvrdnja da je zeiena revoluci ja najviše obra oneta petrohemijskoj inustriji razvijenog sveta, koja je fantastičnom brzinom širila svoju mrežu agroservis centara." Na taj način je zelena revolucija učinila učinila svet u razvoju još više zavisnim o razvijenih, ne samo ekonomski, ved i politički, aleko više nego što se to može sagleati preko irektnog korišdenja novih faktora proizvonje u moernoj agroprivrei, koja bi se uslovno mogla nazvati agrokompleksom naše planete. Imajudi ovo u viu, vreno je navesti efmiciju zelene revolucije, revolucije, koju je, kao moto jenog svog članka, Perelman pozajmio od Harry Cieavr-a, a koja glasi: „Obično se smatra a je zelena revolucija ono što se anas preuzima za ubrzani rast poljoprivrene proizvonje proizvonje u zemljama tredeg tredeg sveta, i to onaj rast koji je kombinacija novog semena - uglavnom pšenice i pirinča - uz korišdenje velikih količina mineralnih đubriva i ogovarajudeg načina upotrebe voe preko irigacionih sistema. Meutim, zelena revolucija je aleko više o razvoja jene biljke i genetike. Ona je utkana u osnove američke spoljne politike, ispoljavajudi se tako kao integralm eo njenih posleratnih nastojanja a socijalne revolucije rži u oređenim granicama koje bi svet profita činile bezbenim".
Nove tehnologije TEHNOLOGIJA KLJUČ ZA PROIZVODNJU VEĆE KOLIČINE HRANE Zelena revolucija je obar primer kako tehnološki napreak može ramatično a utiče na ekonomski razvoj u ovom slučaju proizvonju hrane. Druge tehnološke inovacije pomažu u poboljšanju poljoprivrene proizvonje o pružanja vedih mogudnosti farmerima u Iniji o mejunaronih nastojanja a se uzgoje vrste hrane ojačane hranljivim vitaminima.
Poljoprivrenici u severnoj inijskoj ržavi Utar Praeš su svojevremeno su morali a proaju pšenicu i ruge useve lokalnim preprodavcima. Medjutim, oni saa, zahvaljujudi internetu, mogu a obiju vede cene za svoje useve.
U selu Hatras, poljoprivrenici poljoprivrenici mogu a ou na lokalni interenet kiosk ge imaju pristup mreži m reži koju je uspostavila inijska uvanska kompanija. Na mreži poznatoj kao e -Choupal oni mogu da provere cene i prodaju svoje proizvoe na internetu. Raž Kumar Šarma je koorinator centra u Hatrasu. Beneficije e-Choupala su a mi obijamo informacije o cenama ove u selu. Tu nam takoje stižu i izveštaji o vremenskim prilikama, te unapred saznamo o temperaturnim promenama i kišama k išama kako bi primenili pesticie u pravom trenutku, kaže on.
Hatras je jeno o više o šest hiljaa sela povezanih u sistemu e -Choupal. Uzgajivači pirinča su značajno povedali svoju proizvonju zahvaljujudi takozvanoj zele noj revoluciji tokom poslednjih 40 godina kada su naučnici počeli a uzgajaju vrste pirinča koje aju visoki prinos. Mark Rozengrant je saranik vašingtonskog Mejunaronog instituta za istraživanje politike hrane. Zelena revolucija je imala izuzetno poz itivan efekat na veliko povedanje proizvonje pirinča u Aziji i, onekle, u
Latinskoj Americi, a ovela je i o značajnog porasta prihoa farmera i oprinela brzom smanjivanju siromaštva i nebezbenih uslova u snabevanju hranom, kaže Rozengrant. Jedno od polja istraživanja je razvoj bioojačanih useva onosno vrsta koje se uzgajaju sa povedanim mineralnim i vitaminskim saržajem, kako bi se smanjila slaba uhranjenost. Vrste pirinča sa visokim koncentracijama gvožja i cinka razvijaju se u Mejunaronom istraživačkom institutu na Filipinima.
Koren useva kasave ojačan je beta karotinom u Tropskom poljoprivreno istraživačkom centru u Kaliju u Kolumbiji. Cilj tog mejunaronog istraživačkog nastojanja, organizovan po pokroviteljstvom koalicije Žetva plus, je da se poboljša hranljivi kvalitet osnovnih vrsta hrane. Boni Meklaferti je koorinator za komunikacije Žetve plus. Mi nastojimo a ugraimo hranljive sastojke irektno u osnovne o snovne vrste hrane. Siromašni u zemljama u razvoju nemaju uvek pristup komercijalno ojačanim tipovima hrane ili hranljivim opunama, koje se često istribuiraju putem ržavnog zravstvenog sistema. Stoga ovaj pristup opunjuje te ruge intervencije u cilju vede uhranjenosti, kaže Meklaferti. Sve vede cene cene hrane i nestašice nestašice žitarica koje uzrokuju nemire širom sveta stvorile su hitnu potrebu potrebu za uzgajanjem vedih količina hrane. Protivljenje Protivljenje genetički moifikovanim moifikovanim usevima koji sarže gene rugih organizama ne ovoi više o tako velikog velikog broja protesta kao u prošlosti. Stručnjaci navoe a d e oslanjanje na te vrste useva verovatno rasti, dok raste potreba za usevima otpornim na efekte klimatskih promena. Da čujemo šta kaže Mark Rosengrant, iz Mejunaronog instituta za istraživanje politike vezane za hranu ove u Vašingtonu: Deo toga de se obavljati putem konvencionalnog uzgajanja biljaka, ali ubuude demo takoje morati sve više a se oslanjamo na genetsku moifikaciju ili transgenetiku a bi prilagoili te vrste teškim sreinama, kaže on. Stoga de tehnološke inovacije još uvek biti ključ za proizvonju proizvonju hrane kao u slučaju hirofonih eksperimenata na Tajlanu, ge se usevi uzgajaju u voi, bez zemlje. Novi i bolji načini za uzgajanje useva de uvek biti potrebni kako bi se izašlo u susret potrebama za hranom širom sveta.
Nove tehnologije u pčelarstvu - Modul za prikupljanje prikupljanje podataka Očitavanjem RFID nalepnica ili bar koa sa košnice obidete na ispleju informacije o poslenja četiri preglea i tačno znati šta se ogađalo u njoj, šta je zatečeno i šta je urađeno. S ovim informacijama informacijama pčelar može a oluči a li je trenutak za otvaranje košnice ili ne.
Uobičajeno je a se ved ko prvih koraka u pčelarstvu nailazi na upozorenje iskusnijih o tome da, ma koliko malo
košnica imali, ne smemo se oslanjati na krhko pamdenje, ved a je neophono voiti nevnik. Tako su osmišljeni mnogi fomulari koji obro funkcionišu i zaista je bez tih zabeležaka teško raiti, makar i sa nekoliko košnica, a posebno sa vedim brojem. Međutim, kao što mobilna telefonija lagano potiskuje fiksnu, sasvim je uobičajeno a na svakom mestu viimo njene korisnike o uzrasta kaa nauče brojeve pa sve ok ih u poznim goinama vi i slih služe, tako je i u ovu oblast zakoračila moerna elektronika. Neavno je argentinski „Apitrack“ prikazao veoma zanimljiv elektronski moul namanjen pčelarima. Nije reč o nekoj vrhunskoj elektronici i izvesno je a bi se i ko nas sličan lako mogao proizvoiti, pa eto ideje zainteresovanim. O čemu je reč? Do sada smo navikli da na terenu prikupljene podatke
beležimo pomodu klasičnih formi zapisivanja olovkom u svesci ili listi. Često je to nepraktično zbog neugonosti za pisanje po vetru ili neravnoj podlozi ili olovke koje otkažu poslušnost ili ... Sve to na stranu, ali poslednjih desetak godina retki duhom
mlai pčelari počeli su a sve te poatke prenose i u računare. Znači, nakon preglea potrebno je nadi vremena za još jean obiman posao, prenošenje svih poataka u računar ručnim upisivanjem. Ovaj moul rešava sve te probleme. Neophono je pre svega svaku košnicu označiti nalepnicom sa OPP barkoom ili putem RFID oznake, ajudi svakoj košnici jeinstvenu ientifikaciju. Nakon toga može se koristiti moul. Očitavanjem RFID nalepnica ili bar koa sa košnice obidete na ispleju informacije o poslenja četiri preglea i tačno znati šta se ogađalo u njoj, šta je zatečeno i šta je urađeno. S ovim informacijama pčelar možete a oluči a li je trenutak za otvaranje košnice ili ne. Takođe mu aje sve poatke o tome šta bi mogao a očekuje unutra, na osnovu prethone posete. Mogude je beleženje poataka za svaku košnicu ponaosob ili za kompletan pčelinjak. Ovo su neke od opcija menija koje se mogu evidentirati: Matica: detaljne informacije o rasi, boji (goina) i opis, veličina, izvođenje, zamena i slično,
Položaj: neprekinuto seje ili ne, stanje, Medišta: informacije o stanju: zreli med, vosak, polen i drugo, Plodište: etaljne informacije informacije o stanju legla, sada, hrane i rugo, Agresivnost: stepen agresivnosti, Brojno stanje: brojno stanje pčela, broj posenutih ulica, okvirna procena, Hrana: količina hrane, mea i polena, slobonog prostora,
Paša: može a se zabeleži prevlaavajuda paša, aktuelni unos na tom poručju, Zdravstveno stanje: beleženje uočenih pčelinjih bolesti, primena lekova i atum isteka njihovog ejstva.
Takođe se može uneti broj varoa. Unos: može se upisati broj meišnih nastavaka ili okvira, a i stanje vage, Alarmi: alarmni sistem je ostupan kao pomod pčelaru obaveštavajudi ga na neke kritične količine, a
takođe je i pomod neiskusnim pčelarima, početnicima, Smena matica: upozorava kaa se približava kraj prouktivnog ciklusa matice i kaa je treba smeniti, Revizija: ova opcija omogudava a se proveri status bilo košnice / pčelinjaka po svim kontrolnim parametrima – količinama i rugo.
Sam uređaj ima veliki broj opcija, ali vreno je pomenuti a se jenostavnim klikom može registrovati kretanje košnice iz jenog pčelinjaka na rugi, pomodu opcije „ tretman“ može se zabeležiti primena bilo kojeg preparata na pčelinjaku ili u košnici. Količinu poataka koji de biti obuhvadeni je oluka pčelara; neki poaci mogu biti preskočeni, ako smatra a nisu o značaja. Kaa se završi obilazak pčelinjaka bežičnim putem prenose se sve informacije u računar. Uz moul obija se i punjiva baterija, ali isto tako prihvata i obične AA baterije.
Nove tehnologije u proizvonji krastavca kornišona Krastavac daje veoma dobre rezultate pri setvi na tamnoj foliji. Pore ved naveenog, folija osigurava vedu temperaturu zemljišta što sve ukupno povedava prinos za 30%, onosno 80-100% ako se zaliva sistemom kap ca zasejanog u po kap. Nastiranje zemljišta folijom i setva krastavca izvoe se mehanizovano. Biljke krastav ca vostrukim reovima su više izložene suncu, ploovi prispevaju ranije i uniformniji su u onosu na kudišnu setvu u jenom reu što rezultira višim prinosom.
Proizvonju krastavca kornišona u nas karakterišu nezaovoljavajudi prinosi u onosu na agroekološke uslove poručja u kojima se ovo povrde gaji. A troškovi proizvonje, koji su zbog elikatne zaštite, skupog hibrinog semena i ručne berbe veoma skupi, namedu potrebu ostvarivanja visokih prinosa. Dominantni način proizvonje krastavca u nas je direktna setva, sa sporaničnim pokušajima primene nekih specijalnih agrotehničkih mera, kao što je nastiranje zemljišta malč papirom i polietilenskom folijom (plastičnim filmom) ili vertikalni uzgoj uz ogovarajudu konstrukciju. Proizvodnja krastavca iz rasaa i praktično se ne primenjuje u praksi, a široko se koristi za salatne stakleničke sorte. Nastiranje zemljišta (malčovanje) Nastiranje kao agrotehnička mera u nas se češde upotrebljava pri proizvonji jagoa, bostana ali u zanje vreme i u proizvonji paprike, paraajza, krastavaca, kornišona... Nastiranjem zemljišta se postiže lakša berba, ploovi su čistiji, isključuje se potreba za okopavanjem u reu a zemljište bolje čuva prikupljenu vlagu. Nastiranjem se, takođe, izbegava upotreba herbicia i time dobija zdravstveno bezbednija hrana. Krastavac aje veoma obre rezultate pri setvi na tamnoj foliji. Pore ved naveenog, folija osigurava vedu temperaturu zemljišta što sve ukupno povedava prinos za 30%, onosno 80-100% ako se zaliva sistemom kap po kap. Nastiranje zemljišta folijom i setva krastavca izvoe se mehanizovano. Biljke krastavca zasejanog u vostrukim reovima su više izložene suncu, ploovi prispevaju ranije i uniformniji su u onosu na kudišnu setvu u jenom reu što rezultira višim prinosom. Horizontalni uzgoj je traicionalan i u njivskim uslovima. Ne traži velika ulaganja i moguduje primenu ploorea, što je neostatak vertikalnog uzgoja krastavca. Vertikalni uzgoj krastavca kornišona na otvorenom polju u našoj zemlji nije široko zastupljen, iako su neki proizvođači prihvatili ovaj način gajenja još pre esetak goina. Ovaj način gajenja propraden je naučno -istraživačkim ogleima Poljoprivrenog fakulteta u Novom Sau. Postoje različiti oblici špalirnog načina gajenja krastavca, ali se u suštini razlikuju va osnovna: američki i holanski.
a) Pri američkom načinu gajenja nosedi stubovi postavljaju se na svaka četiri metra. Gornja žica razapinje se na 1,5 o 1,8 metara, a onja na 15 o 20 santimetara. Vertikalne žice pričvršduju se na svakih 20 do 25
santimetara za gornju i onju žicu. Vređe se usmeravaju nagore už žice. Kaa ostignu gornju žicu, vezuju se i usmeravaju naole po žičanoj strukturi. Ko vertikalnog uzgoja cilj je a se obiju biljke s povoljnim onosom biljne mase i ploova. To može a se postigne uklanjanjem prve tri bočne grane. Sleede tri bočne grane ostavljaju se na tri-četiri lista. b) Prema holandskoj tehnologiji konstrukcija treba da je visine 1,8 do 2,0 metra. Postavlja se samo gornja
žica, a o nju vezuju kanapi po kojima se voe biljke. Bočni izanci izna zemlje o visine 30 santimetara se uklanjaju. Kaa biljke osegnu vrh konstrukcije, veđu se i voe 30 o 40 santimetara vooravno, a posle se ostavljaju u slobonom pau. Na taj način se povedava prinos. Dosaašnji rezultati primene ovog načina proizvodnje ukazuju na mnogobrojne pogodnosti (mr Stupavski), ali i na potrebu prethodnog ispitivanja u
svakom agroekološkom poručju, onosno provere pre uvođenja u široku proizvonu praksu. Kao potpora biljkama koristi se kanap, kolčevi a u zanje vreme sve više i mreža. Izna špalira postavlja se mreža za zasenčavanje kako bi zaštitila biljke o visokih temperatura. Iz sveta
U Rumuniji je u ogledima ustanovljeno da je krastavac iz direktne setve, gajen uz potporu, uz zakidanje
bočnih izanaka o 30 santimetara, a ostalih na va lista i ploa, u sklopu o 28.000 biljaka po hektaru, ao najvede prinose. Gajenje uz potporu u nekim slučajevima uvostručava prinos u onosu na gajenje bez potpore, a ujeno se značajno smanjuje trulež ploova, utvrili su američki stručnjaci. Bavedi se ovom problematikom ustanovili su i a se na na krastavcu gajenom uz potporu formira više čenskih cvetova u odnosu na krastavac gajen na zemlji.
Nove tehnologije u proizvodnji paprike
Proizvodnja paprike obavlja se pikiranim (u kontejnere, saksije) rasadom. U zavisnosti od zahteva trzista i mogucnosti zagrevanja odredjuje se vreme proizvodnje. Za rano prolecnu proizvodnju u zasticenom prostoru paprika se seje od pocetka decembra do polovine januara.Pikira se u fazi kotiledona, a sadi od polovine marta do pocetka aprila. Rasad se sadi u starosti 6570 dana za rano prolecnu i 45-50 dana za jesenju proizvodnju (setva krajem maja, sadnja polovinom jula). Nove tehnologije gajenja paprike podrazumevaju iskljucivo kontejnerski sistem proizvodnje rasada, sa pikiranjem u kontejnere, (103 otvora) i saksije precnika 7 do 9 cm, ili bez pikiranja (speedling system) u kontejnere sa 84 otvora. Sedam do deset dana pred rasadjivanje obavlja se kaljenje rasada na 10-15° C, kako bi se biljke lakse adaptirale na uslove sredine i izbeglo uvenuce i ozegotine. Rasadjuje se kada je temperatura zemljista oko 20 °C jer u hladnijem zemljistu paprika zaostaje u porastu. U konvencionalnim tehnologijama tehnologijama paprika se sadi u dvoredne i vise redne pantljike. Razmak redova je 35-40 cm (gusci sklop je za slabobujne sorte). Za izuzetno i zuzetno ranu proizvodnju sadnja moze biti vrlo gusta, od 5 do 10 10 biljaka/m?. Tada biljka ranije formira plodove, ima ih znatno manje po biljci, ali ne i po jedinici povrsine, sto je sa finansijskog gledista veoma znacajno, zbog visoke cene same paprike.
BIODIZEL Zbog ogranicenih rezervi tecnih fosilnih goriva, koja se koriste za rad savremenih pogonskih masina, povecanja njihove cene na svetskom trzistu I problema sa zagadjenjem zivotne sredine koje stvara njihova upotreba, intezivno se radi na njihovoj zameni drugim energentima. Alternativna goriva moraju biti tehnicki podesna, ekonomski konkurentna, prihvatljiva sa strane zastite zivotne sredine I lako dostupna. Od alternativnih goriva najvise obecavaju tzv. Biogoriva, odnosno goriva dobijena iz bioobnovljivih sirovina. Jedno od takvih goriva je biodizel koji predstavlja smesu alkil estara masnih kiselina. Biodizel se dobija hemijskom modifikacijom biljnih ulja I zivotinjskih masti, odnosno reakcijom transesterifikacije kojom se glicerol najcesce zamenjuje metanolom. Pored netoksicnosti I razgradivosti, prednosti biodizela su potpunije sagorevanje zbog prisustva kiseonika u strukturi I manja emisija stetnih gasova u zivotnu sredinu u poredjenju sa gorivima mineralnog porekla. Prema standardima Evropske Unije za alternativna dizel goriva minimum prihvatljive cistoce estara masnih kiselina kao trznog biodizela je 96,5%. Biodizel je komercijalni naziv za proizvod koji se dobija alkoholizom biljnih ulja. Po hemijskom sastavu, biodizel je smesa estara visih masnih kiselina I alkohola kratkog ugljovodonicnog lanca, najcesce metanola. U motorima sa unutrasnji sagorevanjem, biodizel se primenjuje kao cist ili u smesi sa konvencionalnim dizel gorivom, pri svim odnosima. Posebna pogodnost je sto prelazak sa konvencionalnog goriva na cist biodizel, osim podesavanja sistema za ubrizgavanje goriva, ne zahteva druge obimnije tehnicke intervencije na motoru.
Prednosti biodizel goriva u odnosu na dizel Tehnički aspekti:Obezbeđuje aspekti:Obezbeđuje bolje paljenje paljenje i mazivost motora što znači vedu efikasnost i trajnost Bezbenije za čuvanje i rukovanje: tačka paljenja oko 150 °C – fosilnog dizela oko 70 °C Ne zahteva prepravke na motorima
Nije potrebno menjati transportne i sklaišne sisteme rai korišdenja bioizela Ekološki aspekti:Smanjena aspekti:Smanjena emisija gasova staklene bašte, čestica i aromata: CO2, CO, SO2, NO2, čađ, benzol, toluol,
Netoksičan,Bio-degradabilan Energetski aspekti :
Osnovne sirovine obnovljive i korišdenje ved iskorišdenih jestivih ulja i masti Umanjuje potrebe za uvozom nafte i rizik u snabdevanju Ekonomski aspekti:Na makroekonomskom nivou, razvoj proizvonje bioizela utiče na sleede inikatore: Zaposlenost Povedanje industrijske proizvodnje Dodatno prelivanje sredstava ka poljoprivredi Doprinos ekonomskom razvoju ruralnih sredina
Povedanje eviznih rezervi Smanjenje zavisnosti energetskih parametara od spoljnih faktora. biodizel Biodizel kako ima prednosti tako ima I mane a to su da zbog nize vrednosti pH od obicnog dizel goriva, biodizel steti nekim plasticnim I gumenim delovima automobile koji nisu sertifikovani za upotrbu biodizela. Kod njih se vremenom rastvaraju gumene cevi, on dospeva u ulje I zahteva krace intervale promene ulja.
Dodatak :
ČIME ZAMENITI POLIETILENSKE „TREGERICE”? STALNI pratilac naše potrošačke svakonevice, plastična kesa u kojoj iz proavnice onosimo „hleb i mleko”, oavno je postala simbol vremena. A i svega prolaznog, slabog, ružnog, a opet, žilavog, neuništivog. Zamenila je zembilj, ceger, kotaricu... S obzirom a najlon kese takoredi trajno zagađuju životnu sreinu, Vlaa Srbije najavila je borbu za njihovo „istrebljenje” postepenu zamenu plastičnih (polietilenskih i polipropilenskih) vreda ekološki i ekonomski prihvatljivijim. Kao normativni okvir, napravljen je Pravilnik koji bi trebalo a omogudi širu primenu biorazgraivih kesa i ruge ambalaže. Trgovci i proizvođači bide suočeni sa ozbiljnim povedanjem troškova ako se oluče a i alje upotrebljavaju obične kese čiji se vek razgranje procenjuje na 300 do hiljadu godina. Istovremeno, ozbiljan novac – 13 miliona dinara – dat je za opremanje laboratorije na
Tehnološkom fakultetu u Novom Sau ge de biti rađene analize kojima de biti utvrđivano a li je materijal o kog su kese izrađene izrađene biorazgraiv, ili nije. Dnevno se u Srbiji nepovrtatno nepovrtatno potroši seam miliona plastičnih kesa – po jedna u proseku na svakog stanovnika. Goišnje, to je milijara kesa, čiji je prosečni „rani vek” 2 0 minuta. Svaki o nas goišnje kroz ruke prometne najmanje 120 kesa... Deponije sa vedom količinom ovih kesa sprečavaju propuštanje voe, što izaziva negativne promene u sastavu pozemnih voa. Sagorevanjem plastike nastaju štetni proukti, a pepeo o spaljene plastike je otrovan i zagađuje zemljište i pozemne voe. A plastične vrede postale su ved učestali uljez u lancu ishrane životinja na kopnu i u morima. Procenjuje se a u svetu ved ima oko 500 milijari ovakvih kesa, najvedim elom u morima i rekama. Momenat kaa de Evropska unija zabraniti upotrebu plastičnih kesa, nije aleko. Jean o razloga je i taj što je glavna sirovina za njih – sve skuplja nafta, a pored sintetskih polimera, koji su glavni proizvo, pojavljuju se i problematiče hemikalije i ugljen ioksi kao nimalo naivni nusproukti. Stepen reciklaže ovih kesa je samo dva odsto! Suzbijanje upotrebe plastičnih kesa, može se postidi osmišljenim kombinovanjem više mera. Činjenice o plastičnim kesama: 1.Dnevno se u Srbiji nepovratno potroši oko 7 miliona plastičnih kesa. 2.Prosečno vreme upotrebe jene plastične kese je oko 20 minuta. 3.Procenjuje se a svaki stanovnik Srbije iskoristi najmanje 150 plastičnih kesa tokom jene goine. 4.Najtanja plastična kesa se u priroi razlaže 400 goina, a one o sa vedom ebljinom najmanje 1000 goina !!! 5.Ako nosimo sa sobom platnenu torbu, mozemo ušteeti najmanje 6 kesa nedeljno - to je 24 kese mesečno m esečno -
288 kesa goišnje - 22.126 kesa tokom prosečnog životnog veka. 6.Potrošači nisu ovoljno informisani o ambalaži I uticaju ambalaže na okolinu.
7.Površina obačenih plastičnih kesa o plastike može a pokrije površinu o ukupno tri Srbije za samo jenu godinu. 8.Kaa ospeju u more, plastične kese se cepaju u mikrospopski sitne fragmente koji ulaze u lanac ishrane
životinja. 9.Za proizvodnju jednog kilograma polietilena, u atmosferu se otpusti najmanje dva k ilograma ugljen dioksida. 10.Zbog svojih termičkih karakteristika, unutrašnja klima plastične kese je iealan prenosioc bakterija i zaraznih virusa. 11.Obojene plastične kese sarže aleko više teških metala i kancerogenih toksina o bezbojnih. 12.Procena je a je ukupan broj plastičnih plastičnih kesa na planeti najmanje najmanje 500 biliona i vedina pliva pliva u okeanu morima I rekama. 13.Plastična kesa ima izuzetno malu masu i u stanju je a putuje i nekoliko hiljaa kilometara, nošena vetrom ili vodenim tokom. 14.U svetu se uspešno reciklira manje o 2% plastičnih kesa, a vedina tog otpaa završi u priroi. 15.U Srbiji se goišnje milijara plastičnih kesa i taj broj neprestano raste. 16.Pepeo koji zaostaje o spaljene plastične mase je otrovan i zagađuje zemlju i pozemne voe. 17.Deponije sa saržajem plastičnih kesa sprečavaju propuštanje voe kroz zemlju što izaziva promene u podzemnim vodama. 18.U kontaktu sa toplotom plastična kese ispušta otrovne materije koje potom lako ospevaju u organizam
čoveka. 19.U telima uginulih životinja na kopnu i moru nalaze se tragovi plastičnih kesa koje su uljez u lancu ishrane. 20.EU de uvesti potpunu zabranu plastičnih kesa na svojoj teritoriji. 21.Smanjenjem količine količine plastičnih kesa smanjuje se i potreba za uvozom nafte. 22.Cena sirovine za proizvonju plastičnih kesa je u stalnom porastu sa cenom barela nafte u svetu. 23.Procenjuje se a samo jean stanovnik Zrenjanina prosečno iskoristi 200 plastičnih kesa tokom jene goine.
I zato Zelena Revolucija
Priključi se – Isključi plastiku
