Zdrav Nega u Inter Med.2010

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI

ZDRAVSTVENA NEGA SA OSNO OSNOVA VAMA MA INTE INTERN RNEE MEDI MEDICI CINE NE



Prof dr Dragan Joksović 

ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI 

“BOLJE SPREČITI NEGO NE GO LEĆITI” U prevenciji KV bolesti od izizetnog značaja je zdrav način života, odnosno ukloniti (gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, alkoholizam, stres...) ili staviti pod kontrolu (hiperlipidemija, hipertenzija, dijabetes) faktore rizika.

Osnovna funkcija KVS je prenos kiseonika od pluća do tkiva, kao i transport potrebnih energetskih, gradivnih i hranljivih materija, hormona i lekova, sa mesta njihove “proizvodnje” do mesta mesta njihove primene. Istovremeno, iz ekskretornih organa se eliminiše sve ono što je nepotrebno organizmu. Na taj način srce, vaskularni sitem (arterije i vene) i krv, putem velikog i malog krvotoka, objedinjavaju rad čitavog organizma.






Bolesti srca i krvnih sudova manifestuju se brojnim simptomima i znacima koje može (i mora) da prepozna svaki zdravstveni radnikmedicinski tehničar. Anginozni bol: bol iza grudne kosti (ishemija srčanog mišića), širi se prema vratu, duž ruke prema šaci. Javlja se pri naporu, izlaganju hladnoći, uzbuñenju ili nakon obilnih obroka. Zadatak sestre: - da psihički psihički smiri bolesnika bolesnika (anksioznos (anksioznost) t) - obavesti obavesti lekara lekara da bi se preduzele preduzele mere mere dijagnostike i lečenja

1

06.05.2011


ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI  



Otoci (edemi) imaju različite uzroke nastanka. Kod slabosti desnog srca, u pokretnih bolesnika, javljaju se na gležnjevima i potkolenicama, a kod ležećih na sakralnom delu, slabinama, zadnjim stranama butina (oprez-dekubitusi). Ekstremiteti su hladni, otečeni, promenjene boje zbog usporene cirkulacije. Zadaci sestre: - redovna promena položaja (ležećih) na 2 sata - kontrola spoljnog izgleda i masaža predilekcionih mesta - nega donjih ekstremiteta ekstremiteta radi poboljšanja poboljšanja cirkulacije






Subjektivni osećaj nedostatka vazduha javlja se u srčanih bolesnika obično u naporu i smanjuje se u miru. Može se javiti i ortopneja, kada bolesnik leži, koja prestaje u sedećem položaju. Zadaci sestre: - opservacija takvih bolesnika i postavljanje postavljanje u sedeći položaj, - psihički psihički relaksirati relaksirati bolesnika, bolesnika, - uočene promene promene zabeležiti u medicinsku dokumentaciju, - obavestiti lekara o intenzitetu i vremenu javljanja

Edem pluća nastaje usled slabosti leve komore, vitalno ugrožava bolesnika i predstavlja urgentno stanje. Javlja se ortopneja, karakteristični kašalj sa iskašljavanjem penušavog a kasnije i sukrvičavog ispljuvka. U daljem toku tahikardija i tahipneja, koža je hladna i lepljiva, cijanoza i obilno znojenje, a kada se minutni volumen srca znatno smanji, pritisak opada, puls postaje filiforman. Zadaci sestre: - bolesnika postaviti u sedeći položaj - hitno obavestiti lekara i dalji tretman po nalogu - ubeležavanje uočenog i preduzete mere upisati u medicinsku dokumentaciju


Palpitacije su osećaj koje bolesnici opisuju kao neprijatnost u vidu nepravilnih i snažnih snažnih udara srca koje nastaju naglo, ali se uvek polako smiruju. Javljaju se pri bržem radu i promenjenom ritmu srca. Zadaci sestre: - obavestiti obavestiti lekara, lekara, - posebnu pažnju obratiti ako palpitacije palpitacije traju traju duže, kod starijih osoba zbog mogućih komplikacija, komplikacija, - dalji rad po po nalogu nalogu

2

06.05.2011


Cijanoza, ljubičasto prebojena koža i sluznice, javlja se kod smanjene zasićenosti arterijske krvi kiseonikom (centralni tip) ili usled usporene periferne cirkulacije (periferni tip- vrh nosa, prsti). Zadaci sestre: - bolesnik je obično uplašen, relaksirati ga, - postaviti ga u polusedeći položaj, - mirovanje, - masaža perifernih delova poboljšava cirkulaciju

 




Poremećaj frekvencije i ritma srčanog rada javlja se zbog poremećenog stvaranja ili prenosa nadražaja kroz srčani mišić: - tahikardija – frekvencija preko 100/min. - bradikardija – frekvencija ispod 60/min. - paroksizmalna tahikardija – iznad 150/min. - AV blok – ispod 40/min. - ekstrasistolna aritmija (bi- trigeminija) posledica je prevremenih kontrakcija srca - apsolutna aritmija posledica je treperenja pretkomora Zadaci sestre: - pravilno i redovno meriti puls i obaveštavati lekara - psihički relaksirati bolesnika - u isivati romene u medicinsku dokumentaci u

ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI Promene u arterijskom i venskom pritisku. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, gornja normalna vrednost, bez obzira na godine života, iznosi 140 mm Hg za sistolni i 90 mmHg za dijastolni pritisak u stanju mirovanja. Vrednosti od 140-160/90-95 mmHg zahtevaju opservaciju. Komplikacije hipertenzije su brojne (CVI, AIM, oštećenje bubrega, retine i sl), pa je neophodna česta kontrola, posebno u ljudi sa prisutnim faktorima rizika (gojaznost, pušenje, dijabetes, ateroskleroza, hiperlipidemija, fizička neaktivnost). Zadaci sestre: - česta kontrola i obaveštavanje lekara, - savet o smanjenom unosu soli - beležiti vrednosti u med. dokumentaciju, rad po nalogu

ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI 

Snimanje EKG-a (i holter monitoring) je jedno od najznačajnijih dijagnostičkih metoda obolenja srca. Zadaci sestre: - kontrola ispravnosti i baždarenje aparata - priprema bolesnika (depilacija) - postavljanje elektroda (i aparata) - davanje uputstva o ponašanju

3

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI



ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI

Ergometrija je metoda kojim se procenjuje funkcionlna sposobnost KVS u uslovima fizičkog opterećenja kojom se dijagnostikuje latentna koronarna bolest, srčana insuficijencija, rezerva posle AIM. Obavlja se na ergo biciklu i tredmil traci. Zadaci sestre: - priprema bolsenika - saveti o odeći i obući i eventualnom prekidu terapije (po nalogu) - da ponese raniju med. dokumentaciju - objašnjava pojave na koje bolesnik treba da ukaže tokom testa (zamor, dispneja, bol, nesvestica i sl.) - provera aparata i nephodne opreme za rad u slučaju komplikacija - izvoñenje testa i provera vrednost pulsa i tenzije







ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI 

Invazivna dijagnostika - kateterizacija levog i desnog srca - selektivna kontrastna angiografija - invazivne terapijske procedure (balon dilatacija, stent) Zadaci sestre: - zakazivanje pregleda - održavanje prostorija, aparata i potrošnog materijala (kateteri, igle, dezinfekciona sredstva, sterilan materijal) - priprema bolesnika (obezbeñenje pristanka) - asistiranje u dijagnostičkim procedurama

Ehokardiografija je ultrazvučna metoda a uvoñenjem Dopler tehnike može se registrovati način i brzina kretanja krvi u šupljinama srca i velikim krvnim sudovima. Magnetnom rezonancom (MR) se prepoznaju različita tkiva, promene na njima, u krvnim sudovima, srcu, krvarenja. Zadaci setre: - objasniti metodu i svrhu pregleda (šta sme imati pri sebi) - ako ima alergije izvršti pripreme pre pregleda - ako je bolesnik klaustrofobičan dati mu sedativ

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU KARDIOLOŠKIH BOLESNIKA 



Terapija kardiovaskularnih bolesnika je vrlo kompleksna, ponekad, u početku sa velikim brojem lekova, što ga dodatno može zabrinuti. Zadaci setre: - da vodi računa kada i u koje vreme se daje peroralna terapija (na tašte, na pun želudac i sl.) - da vodi računa o roku važenja lekova, o njihovom neželjenom delovanju i o tome upozori bolesnika - da proveri moguću alergiju na pojedine lekove - da po svim važećim propisima aplicira i.m. i i.v. terapiju

4

06.05.2011

PRINCIPI NEGOVANJA BOLESNIKA U KARDIOLOGIJI 

PRINCIPI NEGOVANJA BOLESNIKA U KARDIOLOGIJI

Kod kardioloških bolesnika medicinska sestra sprovodi mnoge postupke u negovanju, i kao i u drugim oblastima, oni zavise od stanja bolesnika, stepena izraženosti simptoma i znakova bolesti, primenjenih postupaka ispitivanja i lečenja.



 







INTERVENCIJE U HITNIM STANJIMA U KARDIOLOGIJI 

Prijem u koronarnu jedinicu: - smeštaj u postelju, EKG, monitor, - hitno uspostavljanje dve venske linije (braunile) - uzimanje krvi za hitne i standardne lab. analize i njihovo ponavljanje na 6 (hitne) i 24 ( standardne) sati. - oksigenacija - kateterizacija po potrebi - urgentna terapija po nalogu - voñenje medicinske dokumentacije

Briga o ličnoj higijeni zavisi od stepena pokretljivosti bolesnika (umivanje, kupanje, toaleta usne duplje, česta promena položaja, negovanje kože kod poremećene cirkulacije). Položaj bolesnika u postelji Briga o mokrenju (ponekad je potrebno meriti dnevnu (24 h) diurezu. Kontrola defekacije (posmatranje stolice-pojava krvi, sluzi, crna stolica, opstipacija i njeno regulisanje). Fizička aktivnost (brižljivo dozirana), merenje pulsa i TA. Kontrola ishrane, obezbeñivanje adekvatne dijete i sl.


Ciljevi lečenja akutnog infarkta mikarda (AIM) su: - oslobañanje od bola - stabilizacija hemodinamike srca - ograničenja infarkta i prevencije komplikacija (kardiogeni šok, ruptura srca, aritmije, akutna srčana insuficijencija, naprasna smrt) Medikamentni tretman: - sedativi i analgetici (po potrebi narkotici) - trombolitička terapija (u prvih 4-6 sati od pojave bola) - antikoagulantna terapija (ako je primljen 4-6 h posle pojave bola) - antiaritmici (lidokainske infuzije) - diuretici - antihipertenzivi i ostali, zavisno od potrebe (vazodilatatori)

5

06.05.2011


Edem pluća je akutna, dramatična, posledica slabosti levog srca (nesposobnost leve komore da krv pri mljenu plućnim venama istisne u sistemsku cirkulaciju). Ovo stanje medicinska sestra mora da prepozna po karakterističnim simptomima i znacima i da preduzme: - postavljanje bolesnika u adekvatan (sedeći) položaj - dati kiseonik 4-6 l/min. - i.v.diuretici, sedativi, kardiotonici, bronhodilatatori po (nalogu) - proveravati vrednosti vitalnih znakova i EKG - kontrolisati bilans tečnosti - psihički smirivati bolesnika - kontrolisati glikemiju, elektrolite kreatin kinazu - primenjivati postupke opšte nege




INTERVENCIJE U HITNIM STANJIMA U KARDIOLOGIJI

Izvoñenje kardiopulmonalne reanimacije: - A (airway): oslobañanje i ev. čišćenje disajnih puteva (spuštanje postelje, postavljanje bolesnika na leña, zabacivanje glave i podizanje donje vilice oslobaña disajne puteve). - B (breathing): uspostavljanje ventilacije (usta na usta, balonom ili ventilatorom) plasiranjem orofaringealnog (privremenog) i orotrahealnog tubusa. - C (circulation): obezbeñenje cirkulacije spoljnom masažom srca do uspostavljanja bilo kakvog srčanog odgovora a zatim defibrilacija spoljnim elektrošokom do uspostavljanja pravilnog rada i ritma. - D (definitive therapy): uspostavljanje (ako je nije bilo) venske linije i davanje medikamenata - adrenalin, lidokain, atropin, kiseonik, nadoknada tečnosti.

U koronarnoj jedinici jedna od urgentnih mera koje preduzima medicinska sestra i koje iziskuju posebna znanja, veštinu , brzinu i spretnost su mere oživljavanja (kardiopulmonalna reanimacija) koje se primenjuju kada srce prestane da radi. Prepoznavanje kardiovaskularnog zastoja: - gubitak svesti bolesnika - apneja ili potpuni prestanak disanja (agonalno stanje) - boja kože postaje siva - ravna crta na monitoru - odsustvo pulsa na velikim arterijama,

ZDRAVSTVENA NEGA U ENDOKRINOLOGIJI







Žlezde sa unutrašnjim lučenjem hormona regulišu brojne procese u organizmu kao što su metaboličke funkcije, brzinu hemijskih reakcija, rast i razvoj organizma, transport materija i sl. Proces nastanka hormona je veoma složen, kao i njihovo delovanje, i ono može da bude lokalno (sekretin sluznice duodenuma koji deluje na pankreas), ili se izlučuje u ekstracelularnu tečnost i putem krvi prenosi u udaljene organe (hormon rasta). Endokrine žlezde su meñusobno povezane, a mozak pored kontrole hipofize, preko hipotalamusa reguliše i rad štitne žlezde, kore nadbubrega i gonade. Zbog ove povezanosti, endokrini poremećaji mogu biti sekundarni, što znači da promene mogu biti psledica poremećaja druge ili više žlezda.

6

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U ENDOKRINOLOGIJI 



Poremećaji u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem karakterišu promene u njihovoj grañi, obliku i veličini i promene u funkciji. Poremećaji funkcije mogu biti u smislu hipo ili hiperprodukcije hormona. Simptomi i znaci bolesti endokrinih žlezda su brojni i iskusna medicinska sestra ih može prepoznati i povezati sa odreñenom bolešću.


Promene rasta (preterani rast ili zastoj u rastu): - Preterani rast može biti genski i rasno predisponiran, ili brzim rastom u doba puberteta, ali i usled hormonskih poremećaja. Tumori hipofize koji u doba pre puberteta prekomerno luče hormon rasta, dovode do gigantizma. Osoba je visoka ali bez dovoljno razvijene skeletne muskulature, zbog hiperprodukcije stimulišućih hormona javljaju se znaci hipersekrecije hormona štitaste žlezde, poremećaji seksualnih polnih odlika). Ako je tumor aktivan nakon prestanka rasta, javlja se akromegalija (uvećanje stopala, šaka, brade, struma, egzoftalmus, dijabetes) - Zastoj u rastu se kod mladih osoba može javiti zbog smanjenog lučenja tiroidnih hormona (juvenilna hipotireoza), ili zbog povećanog stvaranja glikokortikoida (Kušingov sindrom sa karakterističnim strijama i gojaznošću) U mladih se zbog viška gonadnih hormona javlja prerani pubertet sa znacima maskulinizacije ili feminizacije.

ZDRAVSTVENA NEGA U ENDOKRINOLOGIJI  



Poremećaji uhranjenosti (gojaznost, mršavljenje): Pod gojaznošću se podrazumeva stanje kada osoba ima 20% i više kg od idelane TT, a mršavom manje od 10% od idelane TT. Gojaznost je uvek posledica energetskog viška i ne može se javiti ako u organizmu nema viška energetskih materija. Mršavljenje i slabost javljaju se kod hiperfunkcije štitaste žlezde, šećerne bolesti, hipofunkcije kore nadbubrega (ali i kod Ca, anoorexia nervosa, depresija)


Promene apetita i gladi: - povećan apetit u hipertireozi, - polifagija (polidipsija i poliurija) u dijabetesu - anoreksija sa gubitkom telesne mase se može javiti u adisonskoj krizi i dijabetičnoj ketoacidozi.

7

06.05.2011





Promene u pigmentaciji kože: - hiperpigmentacija - depigmentacija Mogu se javiti u bolesti nadbubrega (adisonova bolest), tireotoksikozi (ali i u drugim van endokrinim obolenjima) Promene seksualnih polnih odlika: - primarne (ovulacija i spermatogeneza) - sekundarne (telesna graña, maljavost, razvoj polnih organa, promena boje glasa u muškaraca i razvoj dojki u žena)










Stanje adenohipofize se procenjuje na osnovu količine hormona u cirkulirajućoj krvi i na osnovu testova stimulacije i supresije. Hormon rasta-STH (normalne koncentracije m <5ng/ml, ž <8ng/ml): - tsetovi supresije (OGTT) kod gigantizma i akromegalije - testovi stimulacije (ITT, L-dopa, arginin, glukagonski test) Zadaci sestre: - objasniti bolesniku značaj i način izvoñenja testa, - bolesnika pripremiti (našte posle 12 h gladovanja) - uzeti krv za bazalne vrednosti (ŠUK; STH, ACTH, prolaktin) - postaviti braunilu , dati i.v. kristalni insulin (0,15-0,3 jedinice/kg) - uzimati krv na 30 min do ukupno 120 minuta.

Hipotalamus i hipofiza Hipofiza je dominantna žlezda koja se sastoji od: - adenohipofize koja luči (hormon rasta-STH, tireostimuli-rajući hormon-TSH, adrenokortikotropni hormon-ACTH, folikulostimulirajući-FSH, luteinizirajući hormon-LH i prolaktin) - neurohipofize koja je depo za hormone koji se stvaraju u hipotalamusu (vazopresin ili oksitocin antidiuretski hormon- ADH)








Prolaktin (normalne vrednosti 5-25 ng/ml) - testovi stimulacije (hlorpromazin, metilhlorpromazin, - testovi supresije (L-dopa) Stanje lučenja ACTH (kada se sumnja na hiper- ili hipofunkciju kore nadbubrega): - stimulacija (ITT, metopironski tets) - supresija (testovima za supresiju nadbubrega) Sekrecija TSH (hipo ili granična hipertireoza): - stimulacija (test opterećenja sa TRH) - supresija (trijodtironin, tiroksin) Sekrecija gonadotropina FSH i LH (kod hipogonadizma): - stimulacija (Klomifenski test, test sa oslobañajućim hormonom za gonadotropine)

8

06.05.2011







Stanje neurohipofize, odnosno antidiureznog hormona, može se utvrditi u krvi i mokraći (RIA) i njegove vrednosti zavise od stepena hidratacije organizma. - test stimulacije(test žeñi) utvrñuje sposobnost reagovanja za osmotsku stimulaciju. U zdravih akos e prek ine unos tečnosti, dolazi do povećanja osmolarnosti plazme i urina, smanjenje diureze, povišenja specifične težine i povećane sekrecije ADH. (sličan test sa infuzijom NaCl) Zadaci sestre: ujutro bolesnik mokri i izmeri se TT, - uzeti krvi i urin za odreñivanje osmolarnosti i ADH, - početi žeñanje (6-8 sati), - tokom žeñanja kontrolisati stanje bolesnika

- pažljivo sakupljati urin na 4 sata i odreñivati osmolarnost i specifičnu težinu, - kontrolisati vrednosti Na i K, - na kraju testa uzeti krv za ADH, - materijal sa uputom poslati u laboratoriju



- test supresije ADH (započeti ujutro) vrši se pomoću opterećenja vodom, u zdravih, unošenje vode ima supresivno dejstvo na lučenje ADH, iz čega proizlazi pad osmolarnosti mokraće. Zadaci sestre: izmeriti TT i uzeti krv i urin za osmolarnost, - dat bolesniku 20 ml/kg tečnosti da popije u toku 30 minuta, - sakupljati urin svakih pola sata u toku 4 sata, - materijal poslati u laboratoriju





Štitasta žlezda luči tri hormona, tetrajod-tironin (T4), trijod-tironin (T3) i kalcitonin. Hormoni T3 i T4 ubrzavaju rast i razvoj skeleta i genitalnih organa, oksidaciju i proizvodnju toplote, potrošnju kiseonika, razgradnju holesterola, sintezu masnih kiselina i metabolizam kalcijuma i fosfora i vrše inhibiciju sinteze glukagona i sintezu proteina. Kalcitonin deluje na okoštavanje kostiju. Sve bolesti štitaste žlezde mogu se dijagnostikovati: - 40% bez upotrebe testova, - 30% sa jednim ili dva testa, - 25% kombinacijom triju testova, - 5% zahteva veoma intenzivni dijagnostički tretman



Ispitivanja in vitro služe za utvrñivanje intenziteta poremećaja funkcije i kasnije u toku lešenja za procenu efikasnosti terapije i obuhvataju nespecifične i specifične testove. - nespecifičnim testovima utvrñuje se koncentracija holesterola (povećana u hipertireozi) i aktivnost alkalne fosfataze (povećana u hipertireozi zbog povećanog metabolizma u kostima) - specifični testovi ukazuju na intenzitet promena u štitastoj žlezdi i krv se uzima bez antikoagulansa

9

06.05.2011


1. 2. 3. 4.

5. 6. 7. 8. 9. 10.

Specifični testovi podrazumevaju odreñivanje: ukupnog tiroksina u serumu (T4) slobodnog tiroksina u serumu (FT4) kapaciteta vezivanja (T3) izračunavanje slobodmnog tiroksinskog indeksa (FTI) tiroksin vezujućeg globulina (TBG) koncentracije TSH u serumu ukupnog kalcitonina u serumu tireoglobulina u serumu antitireoglobulinskih i antimikrozomalnih antitela egzoftalmusne supstancije (EPF)





Paratireoidne žlezde luče parathormon (PTH) koji utiče na: - apsorpciju kalcijum i fosfora u crevima i ugrañivanje u kosti, - koncentraciju krvi i izlučivanje urinom, - oslobañanjem Ca iz kostiju, povećavaju njegovu koncentraciju u krvi, - smanjuju nivo fosfora u krvi i pojačavaju izlučivanje urinom, Na smanjenje lučenja PTH utiče visok nivo Ca u krvi, a kada je nivo fosfora u krvi visok, PTH pojačava njegovo izlučivanje urinom.

In vivo dijagnostiku čine: - scintigrafija (sa TC 99) - test fiksacije J 131 - UZ pregled - apsorpciona biopsija Zadaci sestre - objasniti bolesniku razlog i način pregleda, - skrenuti pažnju na važnost mirovanja pri pregledu, - izvoñenje dezinfekcije kod mesta uboda - zbrinjavanje po izvršenoj intervenciji




Posmatranjem se kod hiperprodukcije hormona može uočiti uvećanje štitaste žlezde, očuvan apetit a mršavljenje, preteranu produkciju toplote sa somotastim izgledom lica, vlažnom i toplom kožom, lako zamaranje, fini tremor ruku i tahikardija. Zapaža se egzoftalmus i prenapregnutost, nemir, nezadovoljstvo i plačljivost, kao izraz psihičkih promena. U hipotireozi se uočava porast telesne mase, podbulost lica, suva i bleda koža, smanjena dlakavost, zaboravnost, nesposobnost koncentracije i apatičnost.

10

06.05.2011





Pri prijemu ovakvih bolesnika, sestra mora biti vrlo obazriva. Bolesnike sa hipertireozom smestiti u veoma miran deo odelenja i objasniti razloge nastupajućih promena, - obezbediti odgovarajuću hiperenergetsku ishranu, a drugim bolesnicima skrenuti pažnju na prenapregnutost i moguće reakcije, - obezbediti dovoljnu negu kože zbog preteranog znojenja, razgovarati sa porodicom i utvrditi stepen razumevanja i pomoći u prihvatanju bolesnika, - podržati i razumeti bolesnikove reakcije.




Endokrini deo pankreasa čini svega 1-2 % tkiva i sastoji se iz: - α-ćelija (A) koje luče glukagon, - β-ćelija (B) koje luče insulin, - δ-ćelija (D) koje luče somatostatin, i - imunorekativnih ćelija (PP) koje luče poilpeptide U ispitivanju poremećaja u funkciji pankreasa koriste se utvrñivanje nivoa glikemije i prisustva glikozurije i acetonurije, odreñivanje C-peptida i insulinemije, kao i testovi stimulacije i supresije .



Obolele od hipotireoze treba razumeti zbog zaboravljanja i nivo opservacije treba da je intenzivniji (kontrola uzimanja lekova, podsećanje na pripreme za preglede i sl. - objasniti bolesniku suštinu problema zaboravljanja, gojenja, zimogrožljivosti, neophodnost promena u ishrani, - obezbediti dovoljnu količinu hipoenergetske hrane (ovi bolesnici imaju problem opstipacije), razgovarati sa porodicom ukazujući na razloge promena i jihovu privremenost, - zdravstveno vaspitati porodicu u smislu prihvatanja problema bolesnika.

ZDRAVSTVENA NEGA U ENDOKRINOLOGIJI   



  

 

Odreñvanje nivoa glikemije (3,88-6,6 mmol/l) Odreñivanje C-peptida je pokazatelj tipa dijabetesa Odreñivanje glikozurije (javlja se samo preko 10 mml/l) Odreñivanje prisustva acetona ukazuje na povećanu razgradnju masti iz organizma. Testovi stimulacije: Test oralnog opterećenja glukozom (OGTT) Test intravenskog opterećenja glukozom (i. V. GTT) Glukagonski test Testovi supresije: Test gladovanja u toku 72 sata Test sa i. v. aplikacijom insulina

11

06.05.2011



Kriterijumi za procenu OGTT-a

VREDNOST GLIKEMIJE U mmol/l

Zadaci sestre u izvoñenju testova OGTT (objasniti bolesniku značaj i način izvoñenja testa) - obezbediti normoglikmičnu ishranu 3-5 dana, - poslednji obrok sa koncentrovanim UH 12-14 h ranije, - test otpočeti ujutro, natašte, - odrediti bazne vrednosti glikemije, plasirati braonilu, - 75 g glikoze u 200 ml vode per os, - uzorci krvi na 30, 45, 60, 90, 120, 180 i 300 min. - ne opterećivati bolesnika u toku testa



i. v. GTT (kod poremećene apsorpcije u crevima) - uzeti krv za bazalnu vrednost - aplicirati glikozu (0,33 g/kg telesne težine) a zatim - svakih 10 minuta uzeti uzorak (6 puta) tokom jednog sata Glukagonski test (glukagon podiže nivo glikemije izvlačenjem glikoze iz rezervi) se koristi u stanjima hipoglikemije da bi se utvrdio kapacitet sekrecije β-ćelija. - sestra upućuje bolesnika da gladuje 12-14 h pre testa, - utvrñuje bazalne vrednosti glikemije, - daje i. m. 1 mg glukagona i uzima uzorke nakon 5, 10, 20, 30, 60, 90 i 120 min.

60 minuta

120 minuta

zdrava osoba

< 6,7

< 8,9

< 7,8

poremećaj tolerancije

< 6,7

dijabetes

> 6,7

> 8,9 a < 11,1 > 11,1

< 11,1 a > 7,8 > 11,1



natašte



Test gladovanja u toku 72 sata podrazumeva samo uzimanje vode ili čaja bez šećera radi utvrñivanja hiperinsulinemije i hipoglikemijskih stanja - krv se uzima svakih 4-6 sati i u slučaju hipoglikemije obaveštava se lekar koji zavisno od ozbiljnosti stanja prekida test. Test i. v. aplikacije insulina u zdravih osoba dovodi do smanjenja nivoa glikemije i C-peptida što ukazuje na stepen supresije - posle 12 sati gladovanja infuzija kristalnog insulina (0,1 i.j. na sat) sve dok se ne postigne glikemija niža od 2,5 mml/l, kontrolišu se glikemija i C-peptid.

12

06.05.2011



Kora nadbubrega - kortizol (glavni predstavnik kortikostroida) reguliše metabolizam proteina, glikoze, masti i nukleinskih kiselina - testosteron (glavni predstavnik androgena) je regulator sekundarnih seksualnih polnih odlika Ispitivanje funkcije kore nadbubrega sprovodi se utvrñivanjem hormona u krvi, njihovih metabolita u urinu, testovima stimulacije i supresije.







Hormoni u krvi (kortizol, aldosteron, androgeni, estrogeni, testosteron) se odreñuju uzimanjem krvi nekoliko puta u toku dana (vrednosti aldosterona su 1-5 ng/dl a kortizola 9-24 ng/dl) Hormoni i metaboliti u urinu odreñuju se preciznim skupljanjem 24 satnog urina. Mogu se odrediti aldosteron, 17 ketosteroidi (17 KS), 17 hidroksikortikosteron (17 OHKs), kortizol i derivati, testosteron, estrogen. Testovi stimulacije (u slučaju n edovoljnog lučenja hormona) Suština testa stimulacije ACTH je: - uzimanje krvi za odreñivanje kortizola pre aplikacije stimulansa, - i. m. ili i. v. Aplikacija ACTH (inekcijom ili infuzijom), - odreñivanje istih parametara nakon stimulacije (kod infuzione se u u rinu odreñuju, pre i nakon testa, vrednosti 17 KS, 17 OHKs i kreatinina.




Testovi supresije sa deksametazonom (suština testa je odreñivanje kortizola pre i posle stimulacije deksametazonom) Srž nadbubrega - KONCENTRACIJA KATEHOLAMINA U PLAZMI adrenalin + noradrenalin 10,9 mml/l - KONCENTRACIJA KATEHOLAMINA U URINU vanilmandelična kiselina 7 mg/24 h adrenalin 0-15 ug/24 h noradrenalin 20-70 ug/24 h dopamin0-200 ug/24 h


Histaminski test (stimulacijski) izvodi se kod bolesnika sa sumnjom na feohromocitom. - mirovanje bolesnika i primena infuzije, - merenje TA i odreñivanje bazalnih vrednosti hormona i metabolita pre i nakon stimulacije, - posebna (stalna) kontrola TA zbog mogućeg ekstremnog povećanja, pa zato mora prisustvovati i lekar - obezbediti neophodna sredstva za slučaj komplikacija kao što su aritmije i srčani arest.

13

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU ENDOKRINOLOŠKIH BOLESNIKA 



Kao i u svim drugim oblastima interne medicine i u endokrinologiji medicinska sestra aktivno učestvuje u svim procesima lečenja: - priprema bolesnika za odgovarajući vid terapije, - aplikuje propisane lekove i kontroliše druge vidove lečenja, - brine o bolesniku i prati rekacije na primenjenu terapiju Aplikacija insulina u dijabetes melitusu: - normalizacija glikemije (pre jela 6-7,8 a posle 8-10 mml/l), - normalizacija metabolizma i iskorištavanja glukoze, - sprečavanje i/ili ublažavanje nastajanja komplikacija.

ZDRAVSTVENA NEGA U HITNIM STANJIMA U ENDOKRINOLOGIJI Hipoglikemija - svesnom bolesniku odmah dati ugljene hidrate (sok, šećer), - ako je bez svesti postaviti ga u koma položaj (disajni putevi) i proveriti glikemiju, - dati bar 50 ml 50% glikoze i. v., a pri buñenju sok i hranu, - aku su vene u kolapsu dati 1 mg glukagona, zatim kao gore, - pri buñenju utvrditi uzroke hipoglikemije i revidirati doze insulina, - obučiti bolesnika za eventualna ovakva stanja 

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU ENDOKRINOLOŠKIH BOLESNIKA



U insulin zavisnom dijabetesu mogu se dati: - goveñi insulin ( inutral, insulin minilente, lente, super lente GPP), - svinjski insulin (SPP najsličniji humanom), - humani insulin (HM), i - monokomponentni (MC) Prema dejstvu insulini se dele na: - kratkodelujući (delovanje počinje 0,5-1 sat nakon aplikacije, maksimum za 2-4 sata, trajanje 6-8 sati) - srednje dugo delujući (početak za 1-3 h, max. za 4-12, traje do 16 h) - dugo delujući (početak za 4 h, max. za 8-20, a trajanje više od 24 h)

ZDRAVSTVENA NEGA U HITNIM STANJIMA U ENDOKRINOLOGIJI 

Dijabetična ketoacidoza i ketoacidozna koma - utvrditi mentalno stanja (konfuznost, stupor, koma), - tražiti sladunjav zadah iz usta (aceton), - uočiti Kusmaulovo disanje, - bolesnik povraća, dehidriran je hipotenzivan, - postaviti ga u adekvatan položaj da ne aspirira, - uključiti kiseonik i uraditi gasne analize, - postaviti braunilu, krv za lab. analize i nastaviti rehidraciju, - po dobijanju rezultata dati 0,3 i.j./kg insulina, - korigovati acidozu primenom bikarbonata, - meriti izlučivanje mokraće, - kontrolisati krv na 2 sata, i aceton u urinu, - kontrolisati vodeni bilans i voditi dokumentaciju, - kontrolisati vitalne funkcije.

14

06.05.2011


ZDRAVSTVENA NEGA U HITNIM STANJIMA U ENDOKRINOLOGIJI

Tireotoksična kriza se u svom toku odlikuje: - visoka febrilnost, crvenilo kože, profuzno znojenje, teško merljiv tahiaritmičan puls, pritisak pada, znaci dehidracije, - mučnina, povraćanje, proliv, bol u trbuhu, - nervoza, strah, konfuzija, psihoza (delirijum). Zadaci sestre: - bolesnika postaviti u odgovarajući položaj, - davati kiseonik (po nalogu) 5-10 l preko nosne sonde, - uspostaviti vensku liniju i uzeti krv za T3,T4, TSH, KKS.... - uraditi gasne analize i uzeti urin za analizu, - dati infuziju tečnosti sa glikozom i elektrolitima, - priključiti bolesnika na monitor i davati lekove (po nalogu)








Adisonska kriza predstavlja, takoñe, urgentno stanje izazvano nedostatkom sekrecije gluko- i mineralokortikoida iz nadbubrega (učestvuju u regulaciji glikoze, održavanje krvnog pritiska i volumena krvi). Manifestuje se (kod bolesnika sa Adisonovom bolešću): - nagla pojava nespecifičnih bolova u abdomenu, slabinama, grudnom košu, povišenjem T, mučninom, povraćanjem, sa razvojem dehidratacije i hipovolemije, letargije pa sve do kome. - u lab analizama hiponatremija, hiperkalemija, hipoglikemija, anemija sa eozinofilijom i l imfocitozom.

Miksedemska (hipotremička) koma je retka, ali sa visokom stopom smrtnosti (40-60%) komplikacija hipotireoze. Veliki deficit hormona dovodi do velikog poremećaja metabolizma a posebno CNS-a, razvija se respiratorna insuficijencija sa hipoksijom, hiperkapnijom, hipoglikemijom, hipotermijom. Zadaci sestre: - pored dijagnostike sprovodi se i terapija po nalogu, - ostalo je isto kao kod tireotoksične krize.


Zadaci sestre: - smeštaj bolesnika u jedinicu intenzivne nege, - kontrola vitalnih znakova, - uvoñenje venske linije i kontrola (po nalogu) azotnih supstanci, Na, K, glikoze, KKS i L-formule, - infuzioni rastvori i supstitucije hormona (po nalogu), - kontrola bilansa tečnosti (uneto-izneto) i telesne težine, - intenzivirati postupke opšte nege

15

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U HEMATOLOGIJI 



Bolesti krvi obuhvataju bolesti eritrocitne, leukocitne i trombocitne loze. Dokazuju se, pored anamneze i objektivnog pregleda i brojnim testovima periferne krvi, ispitivanjima organa koji učestvuju u hematopoezi i funkciji krvi.

ZDRAVSTVENA NEGA U HEMATOLOGIJI 

Dobro obučena, visprena, sestra može zapaziti brojne vidljive promene, koje ukazuju na bolesti krvi: - promene na koži i vidljivim sluznicama (boja, tačkasta krvarenja, podlivi, ulceracije ), - otok perifernih limfnih žlezda, - uvećanje jetre i slezine, - promene u mokraći i stolici (pojava krvi), - iskaz bolesnika (gubitak na težini, osećaj slabosti,zamaranje, malaksalost, pireksija, bolovi u kostima i zglobovima).

ZDRAVSTVENA NEGA U DIJAGNOSTICI HEMATOLOŠKIH OBOLENJA 

Analize krvi: - arterijska, venska ili kapilarna - antikoagulantna sredstva tečna (heparin, Na-citrat) i čvrsta (kalijum i amonijum sulfat) Vrste analiza: - SE, hematokrit, broj E, Tr., L sa formulom, Hb, eritrocitni indeks, retikulociti, krvne grupe i Rh. - testovi za utvrñivanje hemostaze i koagulacije krvi (vreme krvarenja, vreme koagulacije, protrombinsko vreme (PTV), agregacija i adhezivnost trombocita, Kumsov test, pri sustvo DIK-a).

ZDRAVSTVENA NEGA U DIJAGNOSTICI HEMATOLOŠKIH OBOLENJA 

Dijagnostika stanja krvotvornih organa: - punkcija kostne srži, - biopsija kosti, - punkcija i biopsija limfne žlezde, - punkcija i biopsija slezine, - radioizotopske metode: - odreñivanje volumena krvi, - dužina života krvnih ćelija, - scinigrafija kostne srži, slezine, limfnih čvorova, - praćenje metabolizma gvožña, - apsorpcija vitamina B12 (Šilingov test)

16

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU HEMATOLOŠKIH BOLESNIKA

ZDRAVSTVENA NEGA U DIJAGNOSTICI HEMATOLOŠKIH OBOLENJA

Lečeneje se uhematologiji, kao i u ostalim granama interne medicine, sprovodi peroralnom, intramuskularnom i intravenskom aplikacijom lekova, u nekim stanjima treapijom zračenjem, u nekih transplantacijom kostne srži, odgovarajućim higijensko dijetetskim režimom i adekvatnom fizičkom aktivnošću. Zadaci sestre u aplikaciji lekova: - u svim slučajevima aplikacije lekova mora biti upoznata sa načinom primene, doze koju daje, vreme davanja leka karakteristike leka, početak delovanja, neželjene efekte - priprema leka i bolesnika (objašnjenja o ponašanju obolelog) - postavljanje kanile-braunile za dužu upotrebu (centralna vena) - raćen e stan a nakon a likaci e





Zadaci medicinske sestre: - u svim ovim procedurama treba objasniti razlog i način izvoñenja testa, - pripremiti bolesnika, - prilikom intervencije postaviti ga u adekvatan položaj, - uzeti odgovarajuće količine krvi sa ili bez antikoagulanasa, - upisati u dokumentaciju rezultate analiza koje sama izvodi, - priprema prostoriju i materijal za izvoñenje intervencija, - asistira lekaru kod odreñenih intervencija, - zbrinjava bolesnika nakon intervencije, - dostavlja materijal u laboratoriju.



ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU HEMATOLOŠKIH BOLESNIKA Terapija zračenjem može se primeniti kao: - primarna (nemoguć hirurški pristup), - kombinovana (sa drugim vidovima lečenja, postoperativo, u kombinaciji sa hemoterapijom, preoperativno) - profilaktična (u cilju prevencije metastaza) a može biti spoljašnje i unutrašnje zračenje (J131, implantanti-ograničeni predeo) 

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU HEMATOLOŠKIH BOLESNIKA Zadaci sestre u terapiji zračenjem: - priprema bolesnika i porodice za ovaj vid lečenja - praćenje toka lečenja hospitalizovanih bolesnika - uočaanje nastanka akutnih i hroničnih sporednih komplikacija kao što su: - promene na koži (crvenilo, ljušteje epitela, edem) - promene na sluznicama (ulceracije i krvarenja) - gubitak kose - opšti simptomi (muka, povraćanje, prolivi) 

17

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU HEMATOLOŠKIH BOLESNIKA 



-

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU HEMATOLOŠKIH BOLESNIKA

Hemioterapija podrazumeva davanje citostatika u cilju sprečavanja rasta i razmnožavanja malignih ćelija. Može se aplikovati peroralno, i.m. i.v. Ili ciljano u slobodnu trbušnu duplju, i.a. intrakavitalno, intrapleuralno i lokalno. Zadaci sestre su: priprema bolesnika i porodice aplikacija i praćenje bolesnika tokom primene terapije zbrinjavanje bolesnika i materijala nakon primene th eventualno zbrinjavanje ekstravazacije leka zdravstveno vaspitanje bolesnika i mlañih sestara



-

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU HEMATOLOŠKIH BOLESNIKA Lečenje transplantacijom kostne srži sprovodi se u nekoliko faza: - predtransplantaciona faza (utvrñivanje indikacija, izbora davaoca, priprema davaoca, smeštaj u sterilne jedinice) - transplantaciona faza (priprma sale i potrebnog materijala, neposredna priprema bolesnika i davaoca, asistencija pri punkciji i mijelotransfuziji, praćenje vitalnih funkcija davaoca i primaoca, zbrinjavanja upotrebljenog materijala i sale nakon intervencije) - posttransplantaciona faza: - faza pancitopenije (moguća krvarenja, infekcije) - faza ranog oporavka (pojava hematopoeze ali i moguće reakcije odbacivanja) - faza kasnog oporavka (normalno uspostavljanje hematopoeze i otpust) 

Tokom i nakon hemioterapije, često se javljaju neželjena dejstva kao što su: muka, gañenje, povraćanje, prolivi, stomatitis (od blagog do teškog oblika) promena ukusa hrane ezofagitis anemija (pancitopenija i komplikacije) alopecija Na sve ove poremećaje sestra mora da misli, da ih uoči na vreme i da iz svog domena, ali i po nalogu, preduzme adekvatne mere i postupke, radi njihovog uklanjanja ili ublažavanja.

ZDRAVSTVENA NEGA U NEFROLOGIJI 







Kao ekskretorni organi, bubrezi izlučuju proizvode metabolizma, ureu, mokraćnu kiselinu, sulfate, fosfate, višak vode i elektrolita i učestvuju u homeostazi, regulisanju stalnog sastava telesnih tečnosti. Endokrinom funkcijom utiču na hematopoezu i r egulaciju arterijskog pritiska. Izlučivanje mokraće je vrlo složen proces, primarni urin (sličan plazmi) reapsorpcijom potrebnih materija u tubulima postaje definitivni. Bolesti bubrega se manifestuju brojnim simptomima i znacima koje medicinska sestra treba da zapazi i prati:

18

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U DIJAGNOSTICI BOLESTI BUBREGA

ZDRAVSTVENA NEGA U NEFROLOGIJI - promena boje kože i sluznica (bledožućkasta, pepeljasta) usled anemije zbog nedostatka eritropoetina - otoci (karakteristični, po celom telu, posebno licu i kapcima izraženiji ujutro-nefitični edemi) zbog zadržavanja soli - promene u pritisku arterijske krvi (povećan dijastolni pritisak – hipertenzija konvergentnog tipa posledica zadržavanja soli i vode i povećanja volumena krvi, ili povećanog stvaranja renina) - promene u mokraći (količina i sastav, hematurija) - dizurične smetnje (inkontinencija) - promene svesti (usled poremećaja acidobazne regulacije)

ZDRAVSTVENA NEGA U LEĆENJU BOLESTI BUBREGA 

-

Peritonealna dijaliza, hemodijaliza, hemoperfuzija sa aktivnim ugljem: indikacije i prednosti postavljanje katetera, AV fistula, AV proteza, AV šant za dijalizu priprema sale, aparata, potrošnog materijala, bolesnika, ishrane praćenje i eventualna korekcija (po nalogu) komplikacija (bol, krvavljenje, metaboličke komplikacije, kardiovaskularne i plućne komplikacije, hipotenzija, hipertenzija, pirogene reakcije, reakcije preosetljivosti)

Medicinska sestra, kao deo stručnog tima ili neposredni izvršilac, učestvuje u brojnim dijagnostičkim procedurama: laboratorijska i mikrobiolška dijagnostika urina (boja i količina mokraće, prisustvo belančevina-biuret, šećera, ketonskih tela i krvi, bakterija-urinokultura i antibiogram, klirensi) i krvi (K, Na, Ca, ŠUK, urea, kreatinin, bilirubin, lipidi-sastav, proteinisastav, acidobazni status, hemokultura) radiološka ispitivanja sa i bez kontrasta-priprema radioizotopska ispitivanja (renografija, scintigrafija, rezidualni urin) biopsija bubrega



-

-

ZDRAVSTVENA NEGA U LEĆENJU BOLESTI BUBREGA 

-

-

Tehničke komplikacije u toku hemodijalize: koagulacija u aparatu-prepoznavanje ruptura sudova (koagulacija, fabrička greška, neadekvatno montirana AV linija)-hipotenzija ruptura membrane dijalizatora hemoliza (usled hipo- ili hipertonične dijalizne tečnosti...) vazdušna embolija Hronične komplikacije: hematološki poremećaji (anemija, tromboza, renalna osteodistrofija-sekundarni paratireoidizam) infekcije u centrima za dijalizu (HIV, AIDS)

19

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U GASTROENTEROLOGIJI

ZDRAVSTVENA NEGA U HITNIM STANJIMA U NEFROLOGIJI 

-



Akutni glomerulonefritis (imunološka reakcija na beta hem. Streptokok)-ABI, hipertenzivna kriza, dekompenzacija srca smeštaj u jedinicu intenzivne nege merenje telesne mase i vodenog bilansa praćenje vitalnih parametara (hipotenzija, poremećaj rada srca i acidoza, praćenja elektrolitskog statusa principi aseptičkih tehnika i rada

-

ZDRAVSTVENA NEGA U GASTROENTEROLOŠKOJ DIJAGNOSTICI

ZDRAVSTVENA NEGA U GASTROENTEROLOŠKOJ DIJAGNOSTICI  

  

  

Radiološki pregledi sa i bez kontrasta Perkutana transhepatična holangiografija (promene u intrahepatičkim putevima, bilijarnom traktu) Angiografija (uvid u celijačni trunkus i mezenterične arterije) Pregledi bilijarnog trakta (holangioholecistografije) Endoskopska dijagnostika (ezofago-gastro-duodenoskopija, rektoskopija, sigmoidoskopija, kolonoskopija, laparoskopija) Ehosonografske metode Perkutana biopsija jetre Svaku od ovih procedura treba objasniti pacijentu, pripremiti ga za pregled (psihički i fizički), asistirati u mnogim procedurama lekaru koji je izvodi, zbrinjavane nakon obavljenog pregleda. Obezbediti zaštitu od jonizujućeg zračenja.

Brojni su faktori koji mogu dovesti do bolesti organa za varenje (brz tempo života, nepravilna ishrana, nekvalitetna pa i “zagañena” hrana, brojni stresovi), pa i brojni simptomi znaci (koji ne moraju uvek biti polsedica bolesti organa za varenje) kojima se ove bolesti manifestuju, a koje medicinska sestra-tehničar moraju da uoče: promene u usnoj duplji (zubi, jezik, bukalna sluznica...) muka i povraćanje, štucanje otežano gutanje (disfagija) gorušica meteorizam krvavljenje bol žutica prisustvo slobodne tečnosti



-

Funkcionalni testovi u gastroenterologiji: gastrinski test (u bazalnim uslovima i stimulacijom sekretinom-krv se uzima na 5 min tokom 30 min. a rezultati uporeñuju sa normalnim vrednostima 23,6-94,6 pg/ml) ispitivanja funkcije tankog creva: pregled stolice, testovi apsorpcije- Šilingov test-vit B12, folna kiselina GTT. ispitivanje funkcije debelog creva: pregled stolice-okultno krvarenje, paraziti, bakterije ispitivanja funkcije pankreasa:amilaza u krvi i urinu, lipaza u krvi, GTT, sekretinski test-provera va se sposobnost lučenja pankreasnog soka i bikarbonata...

20

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU BOLESTI ORGANA ZA VARENJE

ZDRAVSTVENA NEGA U GASTROENTEROLOŠKOJ DIJAGNOSTICI 

-

ispitivanje funkcije jetre: testovi sintetske funkcije, testovi za utvrñivanje sindroma insuficijencije hepatocita, nekroze hepatocita, sindroma bilijarne retencije - ispitivanje funkcije žučne kese i žučnih puteva (duodenalna tubaža)





ZDRAVSTVENA NEGA U HITNIM STANJIMA U GASTROENTEROLOGIJI Masovna krvarenja iz gastrointestinalnog trakta Akutni pankreatitis: - smeštaj u intenzivnu negu - praćenje vitalnih funkcija - prekid unošenja tečnosti i hrane per os - rehidratacija - postavljanje sukcije (da se spreči odlazak kiselog sadržaja iz želuca u duodenum) - opšta nega - priprema bolesnika za dijagnostičke procedure  

Infuzioni rastvori Transfuzije Oralno ili vensko davanje medikamenata

ZDRAVSTVENA NEGA U HITNIM STANJIMA U GASTROENTEROLOGIJI 

-

-

Akutno zapalenje žučne kese: analgetici, spazmolitici i antibiotici (po nalogu) uspostavljanje venske linije i rehidratacija kod intenzivnog povraćanja nazogastrična sukcija primena opšte nege Hepatična koma: intenzivna nega stalno laboratorijsko praćenje praćenje vitalnih parametara praćenje mentalnog statusa

21

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U PULMOLOGIJI 

-

Najčešći simptomi i znaci bolesti su: promene u ritmu i frekvenciji disanja dispneja kašalj (suv, produktivan, promukao) stridorozno disanje cijanoza

ZDRAVSTVENA NEGA U DIJAGNOSTICI BOLESTI PLUĆA   

-

Laboratorijske analize krvi (i gasne analize) Analize sputuma (bakteriološki, BK, maligne ćelije) Neinvazivne metode: radiološke (radioskopija i grafija, bronhografija, tomografija, CT, MR) kožne probe (testovi na alergene) spirometrija bodi pletizmografija (merenje otpora u disajnim putevima i torakalnog gasnog volumena) bronhoprovokativni testovi

ZDRAVSTVENA NEGA U DIJAGNOSTICI BOLESTI PLUĆA Invazivne metode: - bronhoskopija - pleuralna punkcija 

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU BOLESTI PLUĆA Aplikacija lekova: - intrapleuralna - inhalaciona - oksigenoterapija 

22

06.05.2011

ZDRAVSTVENA NEGA U HITNIM STANJIMA U PULMOLOGIJI 







Akutna pneumonija Akutno pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća (hipoksija i hiperkapnija) Teški napadi bronhijalne astme Anafilaktički šok (smrtnost do 45%)

ZDRAVSTVENA NEGA U REUMATOLOGIJI 

-

ZDRAVSTVENA NEGA U DIJAGNOSTICI REUMATSKIH BOLESTI - laboratorijske analize venske krvi (pored standardnih, RFIgM, IgG, IgA, antistreptolizinski titar, CRP, ANA) - punkcija i pregled zglobne tečnosti - radiološki pregled kostiju i zglobova - artroskopija - denzimetrija

U reumatskim bolestima postoje brojna oštećenja funkcionalne sposobnosti lokomotornog aparata i utiču na radnu sposobnost. Mogu se zapaziti: promene na koži (potkožni čvorići oko zglobova, pigmentacije ili sjajna koža) ukočenost zglobova slabost mišića bolovi otoci ograničena pokretljivost promenjen izgled bolesnika

ZDRAVSTVENA NEGA U LEČENJU REUMATSKIH BOLESTI Medikamentozna terapija - intraartikularna aplikacija lekov 

23

Zdrav Nega u Inter Med.2010

Recommend Documents