Zdravstvena Nega 1
Prvi deo 1.Opsti zadaci, prnicipi nege i sestrinstva – etika medicinskih sestara Medicinska sestra-tehnicar lice koje ima zavrsenu medicinsku skolu, kvalifikovano i ovalasceno da obavlja posao medicinske sestre.-zadaci su strucna nega i briga o bolesnim,zdravstveno vaspitanje i savetovanje, posmatranje i pronalazenje cinilaca koji uticu na zdravlje, saradnja sa ostalim clanovima. Principi nege i sestrinstava – postoje cetri principa. Prvi princip - niko ne gubi pravo na lecenje (star,bolestan,siromasan,crnac), drugi princip - potreban obim znjanja sastavljen od cinjenica, teorije, principa i koncepcija. Treci princip - doprinositi unapredjenju zdravlja, prevencija bolesti, obezbediti negu. Cetvrti princip - svako ima svoju odgovornost. Etika med.sestara – zbir moralnih nacela kojih se u svome radu, u lecenju i u nezi bolesnika, pridrzavaju svi zdravstveni radnici. Principi etike su: specavanje pojave bolesti,najveca vrednost je ljudski zivot, aktivno ucestvovanje u vaspitanju, povredjenom\bolesnom mora pruziti pomoc, obaveza cuvanja medicinske tajne, negovnje bolesnika, nesebivna, uzdrzana, skromna, ne sme potcenjivati, sve radnje moraju da budu u skladu sa medicinskom naukom. Upoznavanje pribora,aparata,sredstva – licno i posteljno rublje, materijal za licnu higijenu, materijal za opstu higijenu, aparat za merenje, termometri, razne sonde, laboratorijsko posudje. Radna odeca i mere licne zastite pre stupanja na posao med.sestra oblaci svoju radnu odecu. Zastitna odeca mora biti cista, ispeglana, uredna, zasticuje od infekcije. Odeca je bele boje-suknja, mantil, bluza, kapa. U operativnom bloku odeca je zelene boje, maske za lice i kosu, ortopdeska obuca, kod rendgena rukavice. Drugi deo 2. Definicija i sadrzaj zdravstvene zastite To je vrsta drustvene delatnosti koja treba da obezbedi zdravlje naroda u dobro organizovanom sistemu u kome ucestvuju zdravstvena sluzba i brojni nemedicinski factori (porodica, mesna zajednica, opstina, republika) – ciljevi su: produzenje trjanja zivota, zaustavljanje opadanje stopa prirodnog prirastaja, smanjenje stope smrtnosti, snizenje stope obolevanja. 3. Oblasti primarne,sekundarne i tercijalne zdr.zastite Primarna (domovi zdravlja) treba da obezbedi unapredjenje zdravlja,vaspitanje I obrazovanje, unaprednjenje higijene, lecenje i lekove, zastita od zaraznih bolesti.
Sekundarna (bolnicka i specijalisticko-konsultativna) za vise opstina, regiona(interna medicina, neoropsihijatrija, pedijatrija, opsta hirurgija, ocne bolesti, fizikalna medicina, rendgen, labarorijska dijagnostika, ginekologija i akuserstvo) zadaci su: obavljanje prgleda i lecenje, zbrinjavanju hitnih slucajeva, specijalisticka sluzba, kucno lecenje, saradnja sa zdravstvenim ustanovama, zdravstveno vaspitanje. Tercijalna (specijalizovana zdravstvena zastita) zavodi i instituti, klinike, i zavodi za zastitu zdravlja. Delatnosti su: socijalno-medicinska, analiticko-planska, higijensko-epidemioloska, prozivodnja seruma i vakcina, obezbedjivanje krvi i krvnih produkata. 4. Orgaizacija zdravstvene zastite Zdravstvene organizacije se prema vrsti zdr.zastite koju pruzaju organizuju kao: Zavod za zastitu zdravlja (pracenje, istrazivanje, proucavanje zdravstvenog stanja, otkrivanje uzroka, higijenskih uslova, ishrane, sistema zdr.zastite, prikupljanje i analiziranje podataka o zaraznim bolestima, obolevanju, obavljanje hem.bioloskih analiza) Dom zdravlja (istrazuje, prati i proucava zdr.stanje, mere i akcije radi ranog otkrivanja bolesti, sprovodi mere za zastitu zdravlja, sprecavanje, suzbijanje i rano lecenje od zaraznih masovnih oboljenja, vodi registar bolesnika, leci obolele i povredjene, kucno lecenje, pruza hitnu medicinsku pomoc opsta medicina, zastita zene, dece, medicina rada, fizikalna medicina, kucno lecenje, socijalna medicina, zdravstvena statistika) zavodi i instituti (za odredjenu oblast, zavod za serume i vakcine, za reumatizam, tuberkulozu, onkolski, zazastitu majki i dece, rehabilitaciju, medicinu rada ,transfuziju krvi, mentalno zdravlje. bolnica (opsta i specijalna, lecenje i rehabilitacija, hitni slucajevi, kucno lecenje,strucno usavrsavanje, postoje odeljenja: interno, hirursko, ginekolosko, infektivno, decje, rendgen, transfuzija krvi, apoteka, mrtvacnica, ocno, usno, kozno, a specijalna – lecenje tuberkuloze, kostano zglobne , dusevne bolesti, straije osobe, lepra) apoteka (obavlja farmaceutsku delatnost - neprekidno i blagovremeno snadbevnje lekovima, izrada magistralnih lekova, neke lab.analize, zdravstveno vaspitanje) prirodno leciliste (lecenje i rehabilitacija uz prirodne faktore lecenja: gas, mineralna voda, peloid, klimatski faktor.) Medicinski centar (na teritoriji vise opstina, pracenje i proucavanja stanja u oblasti zdrv.zastite, predlaganje i preduzimanje mera za poboljsanje zdr.zastite, ispitaivnje, primena i usavrsavnje metoda i sredstava za specavanje, suzbijanje i lecenje, zdr.vaspitanje, opsta medicina, zastitazene i dece, higijenska sluzba, hirurska, interna oboljenja, zubna, klinicka laboratorija, rendgen, mrtvacnica.) Univerziteski klinicki centar (formira se u mestima gde postoje medicinski fakulteti. U sastav ulaze klinike i instituti, klinika pruza visoko specijalizovanu zdr.zastitu koja obuhvata: dijagnosticke spec.preglede, lecenje,
rehabilitavija, zdravs.vaspitanje, istrazivnje novih metoda i sredstava u prevenciji, dijagnostici i lecenju. Institut prati i proucava uzroke obolevanja i povredjivanja, prevencija, dijagnostika, spec.preglede, lecenje, rehabilitacvija, istrazuje, proucava i predlaze nove medtode i sredstva, vode registar) klinicko-bolnicki centar (u vecim gradovima gde postoji vise specijalizovanih bolnickih odeljenja ili klinika.) samostalnaprivatna zdravstvena delatnost (ambulante, poliklinike, apoteke, laboratorije) 5.Unutrasnja organizacija zdravstvenih ustanova Organizacija bolnica- bolnica ima tri dela: dinamicki (koriste bolesnici koji se lece ambulantno - cekaonica i prijemna kancelarija, ambulanti blok, sluzba laboratorije, medicinska dokumentacija) stacionarni (za negu i lecenje bolesnika, internos odeljenje, decje, za lecenje zearznih bolesti, ginekolosko, hirursko) organizacija rada u bolnici (pripema materijala - za svaki postupak korisiti se odredjeni materijal, proverava se da li je ispravan i postavlja se na pokretna kolica. Priprema bolesnikasaradnja bolesnika, fizicka priprema za intervenciju. Priprema sestre-fizicka priprema, dezinfekcija ruku, psihicka priprema). Radni delovi bolnice: laboratorija -sluzi za dijagnostiku, cekaonica, prostorija za uzimanje materijala,prostorija za pregled mokrace i krvne slike, prostorija za biohemijske, bakterijoloske analize, za pranje laboratorijskih posuda, za sterilizaciju i cuvanje materijala. rendgen-kabinet (sluzi za dijagnostiku-cekaonica, prostoriju za skopiju i grafiju, mracna komora, prostoriju za evidenciju, citanje i cuvanje filma) kabineti (specijalizovane radne jedinice-za transfuziju krvi, fizikalnu terapiju, rehabilitaciju, EKG) bolnicka apoteka (snadbevanje svih odeljenja lekovima, sanitetskim materijalom i opremom. Gotovi lekovi, bioloski proizvodi, lekovite supstance, zavojni materijal, tecnosti i rastvori za infuzije.) radna soba sestre (sluzi za pripremu i sterilizaciju instrumenata, prirucna apoteka, lab.posude, termometar, aparat zamerenje pritiska, vodjenje administracije o terapijama, medicinskim intervencijama) prirucna(cajna) kuhinja (sluzi za raspodelu hrane koja se priprema u centralnoj kuhinji,za kuvanje caja za bolesnike.) trpezarija (pored kuhinje, mesto gde bolesnici rucaju) prostorija za dnevniboravak (boravak bolesnika, posete bolesnicima) sanitarne prostorije, tehnicka odeljenja, perionica, prosektura-mrtvacnica, sluzba veze.
6. Organizacija ambulantno-poliklinickih ustanova Dom zdravlja (ambulanta doma zdravlja- pregled bolesnika, terapija, bolovanje, ishrana, kontrola, lecenje, dokumentacija. laboratorija doma zdravlja -analiza krvi, mokrace, medicinska dokumentacija – zdravstveni karton vodi se za svakog osiguranika,osnovna medicinska dokumentacija o zdravstvenom stanju, prelezanim bolestima i povredama i lecenju. Ostala dokumenta su: izvestaj lekara spec.recepti za podizanje lekova, uputi za bolnicu, uput za laboratoriju, nalog za prevoz ,nalog za davanje inekcija idr. 7. Osobenosti fizickog, psihickog i socijalnog rasta i razvoja dece Opsti principi rasta i razvoja Rast i razvoj cine jedinstven proces, koji zahvata celo telo, razlicit je kod svakog deteta, razvija se fizicki, mentalno, emocionalno i socijalno. Fizicki rast deteta je uvecanje fizickih struktura organizma i meri se cm i kg. Faze razvoja i rasta su: prenatlni period (od zaceca do rodjenja), neonatalni (od rodjenja do mesec dana), period odojceta (do jedne godine), period malog deteta (do trece godine), period predskolskog deteta (do polaska u skolu), period ranog skolskog uzrasta (od seste do puberteta), period puberteta do adolescencije,do 20godine. Maturacija - zrelost oznacava zavrsetak fizickog, emocionalnog, intelektulanog i socijalnog razvoja oko 25god. Pokazatelji fiz.rasta su: masa, visina, proporcija tela, razvoj kostiju, zuba i motorni razvoj. Psihicki razvoj Mentalni (osposobljavanje deteta da resava probleme, razlicite situacije, kontinuirani proces, potencijali-inteligencija, koja se meri koeficijentom inteligencije IQ, prsecan je oko 100, iznad 100 do 140 inteligentna,a preko 140 izuzetno nadarena, ispod 90 retardirana.) I emocionalni (formiranje osecanja i odnos prema drugim osobama i prema stresnim situacijama, spoznavanje svoje ja.) Socijalni razvoj pocinje od rodjenja ,integralni deo ukupnog rasta i razvoja dece. Meri se uporedjivanjem sa drugom decom, osecaj rodbinske veze, komuikacija, interesovanje, radoznalost, znatizelja, poredjenje, nezavisnost, slobodan socijalni zivot. 8. Ustanove za zdravstvenu zastitu dece Osnovna ustanova za zdravstvenu zastitu dece jeste decji dispanzer. Zadaci su obezbedjivanje vanbolnickih zastita dece, prate i proucavaju zdravstveno stanje, higijenu, uslove zivota, sprovode mere za zdravstvenu zastitu, sprecavanje I suzbijanje oboljenja, patronazna sluzba, lecenje. Postoje : decji dispanzer (sastavljen od :pedijatriske ordinacije, savetovaliste, zubna zastita, kuhinja, laboratorija, terenska sluzba). skolski dispanzer (za preventivnu zastitu dece u skoli, cekaonica, ordinacija, prostor za merenje ucenika, za vakcinaciju, trijaza, izolacioni boksevi, za inekcije i intervencije prostor.delatnosthigijenske mere za sprecavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, sistematski pregledi, lekarski pregledi)
9.Osobenosti organizacije decjih bolnica i decjih odeljenja Kada dete oboli ili ima neki poremecaj koji se ne moze leciti ili ispitivatikod kuce ili ambulantno, tada se ono smesta u bolnicu. To moze biti decje odeljenje opte bolnice ili decja bolnica. Glavni zadatak hospitalizacije deteta jeste pruzanje kvalitetne dijagnostike, terapije, nege i rehabilitacije kako bi se izlecilo ivratilo kuci..Bolnice treba da omoguce pravovremenu dijagnozu, adekvatnu terapiju i negu, maskimalno moguc fizicki komfor i bezbednost, da pruze roditelju i detetu psiholosku sigurnost. Treci deo 10. Higijensko-tehnicka zastita u zdravstvenim organizacijama Nijedan radnik ne moze poceti da radi pre nego sto dostavi odgovarajuce lekarsko uverenje ili drugi pismeni dokaz da je zdravstveno sposoban za rad. Postoje zastita od el.struje (opasna mesta kao sto su trafo stanice, agregati, obelezavaju se sa opasno po zivot ili visoki napon.Dozvoljen pristup samo strucnom licu, svi delovi moraju biti zasticeni od dodira) , zastita od sudova pod pritiskom (samo strucna lica mogu rukovati, boce moraju biti u rokovima, periodicno se ispituju i sva creva moraju biti bezbedna i sigurna ) , zastita od lako zapaljivih i eksplozivnih materijala (zabranjeno pusenje i svaki pristup otvorenom vatrom u prostorije u kojim se nalazi lako zapaljive materije, obelezene znakovima zabranjeno pusenje ili zapaljivo. Zabranjeno nagomilavanje hemikalija koje se upotrebaljavaju u radu (zastita od otrova(otrovne materije moraju se drzati u odgovarajucim posudama i na odgovarjucem mestu. Mogu se izdavati samo licima koja znaju sta su otrovne materije i koji znaju njima da rukuju). 11. Mere higijensko-tehnicek zastite na radu i osnovni sanitarni propisi Svaki radnik ali i druga lica koja su po bilo kom osnovu nalaze na radu u zdravstvenim ustanovama duzan je :da svoje poslove vrsi sa punom paznjom, da namenski koristi sredstva licne zastite naradu, pridrzava propisanih mera zastita na radu, da prijavi nedostatke, sirenje infekcija, kvarova, upozna sa propisima i merama, da svaku povredu na radu odmah prijavi, da pruzi pomoc u slucaju povrede, nesrece, epidemije, pozara, ukoliko je pod dejstvom droge ili alkohola nedolazi na radno mesto,periodicni pregledi. 12. Intrahospitalne infekcije Svaka infekcija nastala u zdravstvenoj ustanovi stacionarnog tipa naziva se intrahospitalna infekcija. Da bi doslo do infekcije porebni su sledeci faktori: izvor infekcije, putevi sirenja infekcije, ulazno mesto, patogeni mikroarganizmi, sklonost organizma za tu bolest. U bolnici izvor zaraze su bolesnici i njihovi pratioci, posetioci u bolnici, bolnicko osoblje. Putevi sirenja infekcije mogu biti direktni kontaktom (hrana, voda, vazduh, prljave ruke, preko igle, insekti) Dispozicija skolnost bolesnika prema intrahospitalnim infekcijama, najcesce se javljaju u odeljenju za intenzivnu negu, hemodijalizu, neouropsihijatriju. Virulencija mikkroorganizma razvojinfekcije u organizmu zavisi od otpornost, od vreste broja i virulencije mikroorganizma.
Endogena infekcija izazivaju bakterije koje se nalaze u kozi, sluzokozi ili crevima. Egzogena infekcija infekcija koja nastaje iz spoljne sredine-orudjem kojim je povreda naneta. 13. Primena metode asepse i antisepse Sepsa oznacava prisustvo mikroorgnizma ili njihovih toksina. Asepsa je skup svih mera zaodrzavanje sterilnih uslova rada- osnova je sterilizacija. Antisepsa je skup svih metoda koje uzrokuju redukciju broja patogenih uzrocnika I apatogenih saprofita na instrumentima, zavojnom materijalu, na kozi, sluzokozi. Mere antisepse obuhvataju ciscenje, dezinfekciju isterilizaciju. 14. Sterilizacija je postupak kojim se potpuno unistavaju svi mikroorganizmi i njihove spore sa predmeta, materijala i instrumenata koji dolaze u kontakt sa ranom. Metode sterilizacije su: vlaznom toplotom (kuvanjem, vodenom parom), suvom toplotom (pregrejanim vazduhom), hemijskim sredstvima.
Cetvrti deo 15. Opsta nega bolesnika - dece i odraslih se sastoji iz zdravstvene nege, dnevne potrebe bolesnika, posmatranja i kontrole vitalnih funkcija, odrzavanje bolesnickih soba i postelja, lecenje bolesnika. 16. Vrsta i organizacija zdravstvene nege Kontinuirani proces lecenja bolesnika, moze biti : intenzivna nega osnovni zadatak je ocuvanje i oporavak vitalnih funkcija bolesnika, dolazi sa drugih odeljenja, smetanje u postelju, nega i lecenje uz pomoc aparata i uredjaja. Zabranjena je svaka poseta i setnja bolesnika osoblja i clanova porodica. Sestra sprovodi sve medicinsko- tehnicke radnje i stalno posmatra bolesnike poluintenzivna nega primenjuje se kod pacijenata cije su vitalne funkcije fizoloske- bez aparata i uredjaja, ali koji nisu sposobni samostalno da obavljaju fizioloske potrebe-mokrenje, ishrana, ustajanje iz postelej. Smestaju se nepokretni, dezorjentisani, sa poremecajima vitalnih funkcija, radi povremene terapije, radi ispitivanja, koji se hrane u postelji, licne higijena, fizioloska potreba u postelji obicna nega zavisi od prirode oboljenja i vrste povrede,aktivno ili psivno pokretni kucna nega nakon zavrsenog lecenja u bolnici otpustaju se svojim kucama, gde se nastavlja bolnicko lecenje, nisu potrebni skupoceni aparati i oprema i brojno med.osoblje, neophodna sagalsnost bolesnika i clanova porodice. Sestra svakodnevno u odredjeno vreme obilazi bolesnika, a lekar po potrebi. Terminalna nega
posebne sobe umirucih bolesnika, prisustvo medc.sestre. 17. Dnevne potrebe bolesnika Osnovne dnevne potrebe bolesnika su: licna nega i higijena, spavanje i odmor, hranjenje i pojenje, obezbedjivanje izlucevina, drzanje tela i aktivnost organizma, okolina, mirovanje, lecenje i davanje lekova, emocionalna i duhovna podrska, uskladjivanje mentalnog i fizickog statusa bolensika, aktivnost na razonodi i rehabilitaciji bolesnika. Higijena-kupanje, nega koze, nega usne duplje, kose i noktiju. Spavanjem se otklanja umor, obnavljaju istrosena tkiva i organizam,ozdravljenje bolesnika zavisi odredovne ishrane koja moze biti specificna i razlicita od drugih, polozaj tela mora biti pravilan i udoban,cista okolina mir i tisina su veoma bitni za oporavak bolesnika, davanjem lekova i lecenjem se pomaze bolesniku. 18. Posmatranje i kontrola vitalnih funkcija Opservacija ili posmatranje je deo nege i sadrzi sve aktivnosti i mere u nezi bolesnika. Opservacija treba da omoguci da se sto pre ustanovi dijagnoza, pravilno usmeravanje u nezi, pomogne drugim radnicima. Gledanje-vizuelno posmatranje je najznacajnije stedstvo za sagledavanje bolesnika, njegovog stanja, potrebno je obratiti paznju na : izraz lica, kozu, polozaj tela, neposrednu okolinu, posmatranje bolesnikovog stanja-stolica, mokraca, povracene mase, slusanje i razgovor, koriscenje cula mirisa- neobican zadah, miris znoja, zadah iz usta, izlucevine. Palpacija- culo pipanja- koza suva, topla ili hladna, da li ima abnormalnosti, povrede koze, oderdjuje se stanje pulsa. Znaci i simptomi o postojanju necega, mogu se videti, cuti, osetiti, mirisati. Osecanje muke, glavobolje, gadjenje, zedj, strah, glad, hladnoca. Objektivni su: cijanoza, zamor, otoci, apetit, opsti izgled bolesnika, stanje koze, povisena temperatura, dianje,kaslj, kijanje, mentalno stranje, a subjektivni mogu biti: vrtoglavica, zaujanje u usima, malaksalost ,muka, bol, osecaj hladnoce. 20. Vitalni znaci i njihove osnovne karakteristike Tri znaka su neposredni pokazatelji stanja jednog organizma, to su vitalni znaci i to su: temperatura, puls, respiracija i kao cetvrti se dodaje krvni pritisak. Medjusobno su povezani i uticu jedan na drugog. Regulacija temperature jedan od najvaznijih elemenata za odrzavanje stalnosti unutrasenje sredine kod coveka (homeostaza) mehanizmi regulacije toplote su okolina (spoljna je visa ili niza od telesne temperature) metabolicke aktivnosti (fizicke ili mentalne aktivnosti) putevi gubitka toplote su preko koze, okoline, strajanjem vazduha oko organizma.Temperatura se meri termometrom (zivin i elektronski) Povisenje temperature naziva se febrilnost a stanja se remitentna (u toku dana varijacije), intermitentna (ide vrlo visoko) i kontinuirana (stalno povisena). Mesta za merenje temp. su usta, rektum, aksila, prepona. Puls osecaj pulsacije arterije koja se registruje pomocu prstiju kada se pritisne ta arterija.ritmicko kretanje krvi kroz arterije. Broj udara u jednoj minuti pokazuje frekfenciju srcanog rada,normalna je oko 65 do70 otkucaja u minuti. Moze biti ubrzana i zove se tahikardija, ili usporena bradikardija. Ritam pulsa moze biti pravilan I nepravilan.
Respiracija posmatranje i procena disanja- akt disanja koji obuhvata inspirijum- udisaj i ekspirijum-izdisaj vazduha. Imaju frekfenciju, ritam i kvalitet. Frekfencija oznacava broj udisanja i izdisanja. Normalna je oko 18 u minuti. Ritam disanja pravilan i nepravilan (apneja, dispneja, cejn-stoksovo disanje, vestacko disanje. Krvni pritisak oznacava snagu kojom krv protice iz srca u krvnesudove. Metode merenja su palpatorna,auskultatorna,flas,ultrazvucna pomocu dopler aparata. Normalan krvni pritisak iznosi 140\90. 21. Bolesnicka soba,postelje-vrste I delovi Sobe za smestaj bolesnika.mesto gde medic.sestra obavlja svoje radne zadatke. Briga o hogijeni, namestaju, osvetljeneju, zagrevanju I provetravanju. Mora da bude udaljena od lifta, stepenista, kuhinje, kupatila ili wc, jer su bolesnicima potrebni mir i tisina i cist vazduh. Najcesce se koriste dve vrste soba za smstej laksih bolesnika sa 3-4 kreveta i sobe za teske bolesnike 1-2 kreveta. Savremene bolnice imaju apartmane. Zidovi sobe su premazani specijalnom bojom radi pranja i dezinfekcije. Pod je prekriven linoleumom ili nekim plasticnim materijalom zbog higijene. Zagrva se ravnomerno. Provetravanje je obavezno. Osvetljenje moze biti prirodno i vestacko. Pored kreveta nalazi se stocici i lampa. Soba za bolesnu decu pored kreveta treba da ima i pomocni namestaj. Elementi komfora u sobi su: temperatura, valznost vazduha, provetravanje, osvetljenje, miris u sobi, urednost, tisina, sigurnost i bezbednost bolesnika. Kreveti su metalni a decji su ogradjeni. Delovi kreveta su dusek, pamucni ili vuneno cebe, gumirano platno ,uvalke za cebe, desecni carsav,jastuk,jastucnica. 22. Polozaj bolesnika u postelji Polozaj treba da otkloni subjektivne tegobe i omoguci odmor i san. Moze biti aktivan (bolesnici koji mogu sami da se krecu, i sami menjaju polozaj), pasivan (bolesnici koji ne mogu sami da se pokrenu i zauzmu polozaj koji im odgovoara, zavise od drugih osoba,-horizontalan, polusedeci, poloza j na boku) i prinudan (zavisi od prirode oboljenja i terapijski mera. Moze biti privremen i stalan.) 23. Dekubitis Nastaje zbog nekroze tkiva usled lezanja.Veca ili manja nekroza koze koji su najvise izlozeni pritsku usled lezanja. Faktori koji dovode do dekubitisa su egzogeni (spoljasni- uzroci su neudobno lezanje na tvrdoj podlozi ,naborana postelja, vlaga u postelji, nedovoljna ili losa higijena, nestrucno stavljena imobilizacija.) Endogeni (unutrasnji- rezultat obloljenja: dijabetes, srcana i bubrezna oboljenja,pareze i paralize) nastaje na tipicnim mestima: na glavi, ledima, u predelu zgloba, lakta, kuka, na unutrasnjoj i spoljasnoj strani kolena, u predelu skocnog zgloba). Znaci su suva i bleda koza, crvenilo, otok, plik koji se pretvara u ranicu koja postaje sve veca i dovodi do izumiranja tkiva. Lecenje je kompleksno: nega i previjanje rane, fizikalne terapije i platicne operativne metode. 24. Nega i zastita novorodjenceta i odocjeta Zadaci nege su :
kupanje novorodjenceta (prva 7\10 dana sterilnim uljem, svakodnevno, a vodom se peru gluteus i genitalije.) kupanje odojceta (svakodnevno, zbog higijene,a trljanjem i drugim potezima se ubrzava cirkulacija do udaljenih delova tela. Prostorija treba da bude cista ,temp.oko 24 a temp.vode oko 36) zapiranje novorodjenceta i odocjeta (poseban oblik kada se peru samo pojedini zaprljani delovi) nega ojeda (mesta gde se dodiruju dve povrsine kozevalzne pelen, neredovno zapiranje. Kod osetljive koze, crvenilo, ranice na kozi, pravilna higijena.) podsecanje noktiju (jednom ili dva puta nedeljno, povreda koze, ogrbotine, sakuplja se prasina, paraziti bakterije.) nega ociju, nosnih i usnih supljina (nega pocinje od cula vida, pa culo sluha i na kraju culo mirisa- obradjujuse posebna ako postoji infekcija, inace se obavlja svakog dana pre kupanja) nega usne duplje (svakodnevna nega, posebno dok se hrani majcinim mlekom. Ceste su gljivicne infekcijesoor(mlecac)infekcija sluzokoze usne duplje. Nega se nastavlja i nakon pojave prvih mlecnih zuba) pranje kose (svakodnevno, kosmati deo glave je uvek najprljaviji, izlozena cesticama prasine i lucenju znojnih zlezda. Najcesce se pere ujutru pri nezi ostalih delova) skidanje temenjace (masne naslage na glavi,podloga za bakterije,neprijatne i svrbe, skida se cim se primeti pomocu sterilnih ulja) odeca deteta (nepodesan odeca utice lose na psihomotorni razvoj, nehigijenska lose oprana i lose popeglana takodje utice na pravilan razvoj, izaziva ostecenja na kozi, pravi ojede. Odecu novorodjenceta cine: pelene, kosuljice, benkice, trougaone marame, spec.gacice. Odeca se razlikuje po velicini i pokroju.) povijanje i oblacenje odojceta (cilj povijanja je da se sacuva telesna toplota zastiti koza i osiguraju pravilne funkcije deteta. Povijase od 6 do 7 puta dnevno.
Peti deo 25. Dijagnosticke I terpijske procedure Dijagnosticki testovi imaju znacajnu ulogu u medicini. Pomocu njih zdravstveni tim je u stanju brze i tacnije identifikuje uzrok bolesti i primen brzo lecenje. Mogu se grupisati u dve kategorije: testovi koji se rade na materijalu uzetom od samog pacijenta i testove u vezi sa pregledom samog pacijenta (merenja,rendgenski pregledi) 26. Uzimanje materijala za dijagnosticka ispitivanja-dijagnosticki testovi
Dve kategorije: testovi koji se rade na materijalu uzetom odsamog pacijenta i testove u vezi sa pregledom samog pacijenta(merenja,rendgenski pregledi) Vrste materijala: krv, gastricni sokovi, sluz,spinalna tecnost, likvor i tkiva. Najcesci su krv i mokraca, stolica, ispljuvak. Pravila kod uzimanja materijala su: uzeti u obzir nekespec.okonosti, uzorak ne sme da bude kontaminiran stranim materijalom, posuda za uzimanje i cuvanje mora da bude odgovarajuca i cista, i sterilna, uzorak mora da bude svez, nezagadjen. Mora de se obelezi pravilno, sto pre dostaviti laboratoriji. 27. Zavoji i druga sredstva za previjanje bolesnika Previjanje je vrlo vazna medicinsko-tehnicka radnja u pruzanju prve pomoci kada su u pitanju otvorene i zatvorene povrede, kao i pri raznim hirurskim zahvatima. Osnovni materijal za previjanje su: gaza, vata, razni medikamenti, platnena poveska. Zavoji mogu biti razlicite sirine i duzine i sluze za previjanje rana, zaustavljanje krvarenja i imobilizaciju. Oblici zavoja tipovi su: kruzni zavoj, spiralni, zavoj kornjaca, zavoj osmica. Vrste zavoja prema primeni su: zastitni zavoj, kompresivnizavoj, fiksacioni zavoj, polozajni zavoj, okluzivni zavoj. Principi previjanja su : glava zavoja u desnoj ruci a rep u levoj pocetak svakogzavoja je kruzna putanja zavoj ne sme biti labav nip revise stegnut ekstremiteti se previjajau odozdo navies, zavoj se zavrsava cepanjemna dva kraja i vezivanjem ili fiksiranjem pomocu flastera, zavoj na rani koja krvara se ne skida vec se preko njega stavlja drugi, standardni (proizvodi se za tu namenu), prirucni (ono sto se nadje u blizini mesta povredjivanja) i improvizovani (kombinacija) standardnizavojni material su: gaza, vata, zavoj, prvi zavoj, abdominalni trbusni zavoj, prvi zavoj za opekotine, trougla marama za previjanje Iimobilizaciju, flaster. Prirucni I improvizovani material su carsavi, jastucnice, kosulje,rublje,komadi platna, pelene, marame i dr. 27. Tehnika izvodjenja nekih terapijskih procedura Lecenje finalni deo napora zdravs.radnika da pomognu polesnom coveku. Osnovna sredstva za lecenje su lekovi. Odredjuje se vrsta lekova,doziranje i nacin davanja.Terapija je sastavni deo posla. Lekar daje terapiju a sestra rukuje davanjem i vodjenjem racuna da se lek da tacno i na vreme, u odredjenoj kolicini prema nalogu koji je napisan. Svi lekovi se cuvaju u apoteci. Mora biti zakljucana. Lekovi se mogu unositi: peroralno-preko usta,parenteralno-inekcijama, rektalnopreko debelog creva, inhalacijom- preko disajnih organa ,lokalno preko koze- masti ukapavanjem-kapi u nos, uvo, oci. Pravila pre davanja leka proveriti: tacan naziv,tacnu dozu, tacno vreme, nacin, datum prozivodnje, ime i prezime bolesnika.
