1. POSMATRANJE POSMATRANJE BOLESNIKA: STANJE STANJE SVESTI Promene u fzičko stanju dovode do promena u psihičkom I obrnuto. M.s treba da uoči da li b.nerv b.nervoza ozan, n, nemira nemiran, n, psiho psihotič tičan, an,od odnos nosno no da je izmenj izmenjeno enog g ponaša ponašanja nja.. B.sa B.sa hiper hipertir tirozo ozom m su nervozni, brzih pokreta, sa tremorom ruku(drhtaj, lako se uzbude. Psihoneurotični b.su emotivni, nestabilni, lako zaplaču, !ale se na bolove u telu.Poreme"aji svesti# somnolencija, sopor, sinkopa i koma. . Somnolencija$ Somnolencija$ označa označava va stanj stanje e poreme poreme"en "ene e svesti svesti.. %a %arak rakter terist istik ike# e# pospan pospanos ostt iz koje koje se budi budi mehaničkim dra!ima(najača dra!ima(naja ča dra! je pozivanje po imenu kada po prestanku dra!i se ponovo vra"a u san. %ratkotrajno bu&enje predstavlja letargično stanje. Sopor ' Sopor ' duboka uspavanost. %arakteristike# posle više ponovljenih i jačih meh.dra!i . b.pokazuje znake svesti. a vreme hranjenja potrebe su kontinuirane dra!i u predelu vili)e da bi b.gutao hranu. . Sinkopa ' Sinkopa ' kratkotrajno besvesno stanje koje nastaje usled smanjenja )erebralne )irkula)ije, npr.sunčani)e, toplotnog udara, akutne srčane slabosti... . Koma Koma ' najte!i oblik poreme"aja svesti, kada b.uopšte ne reaguje na spoljne dra!i. Mo!e biti posledi)a# kranio)erebralnih povreda, in*uen)ije)ije bubrega, jetre i endokrilnog dela pankreasa, intrakranijalnih krvarenja, intoksika)ije organizma org.ili neorganskim hem sredstvima ili lekovima ili kod histerije koja podra!ava organsku komu. . POSMATRANJE POSMATRANJE B.: SPOLJA!NJI I"#LE$ +poljašnji izgled b.obuhvata# $
( ( ( ( ( ( $ ( ( ( ( (
skup nasl nasled edni nih h steč stečen enih ih kara karakt kter eris isti tika ka.. Imam Imamo o sled slede" e"u u pode podelu lu kon%&i&'cij', kon%&i&'cij', to je skup konst.#+-/I0%1 +-/I0%1$ visokog rasta, uskih ramena, dugih ekstremiteta, ekstremiteta, miši"no i vezivno tkivo slabo razvijeni i oni su osetljivi na tuberkulozu i imunoalergijskim oboljenjima. Postoji i spuštenost pojedinih organa. b -2-+%$ suprotna predhodnoj, čvrste dobro razvije miši"e, širokih ramena, dobro razvijen grudni koš i otporni su prema bolestima 3 PI%/I0%1$ karak.za gojazne osobe, kratkog vrata, izbočen trbuh, okrugle glave i šir.grudnog koša, srednjeg rasta. +kloni kardiovaskularnim b. ra%&) odrastao čovek mo!e biti normalne vis.,veoma visok ili nizak. +vaki poreme"aj rasta odraz je dis4unk)ije endokrinih !lezda$hipofze. !lezda$hipofze. a* +, +,ino-%ki ra ra%& je uslovljen hiperaktivnoš"u prednjeg dela re!nja hipofze. 1koliko do te hiperaktivnosti hiperaktivnosti do&e posle završene adoles)en)ije, delovi tela počinju nesrazmerno nesrazmerno da rastu i razvija se %56M72I8 * in/a in/an n&iln &ilnii +,i +,in no-i o-i su osobe veoma visokog rasta sa nedovoljno razvijenim pol.organima c*pa&'lja%&i ra%& , hipo4unk)ija prednjeg re!nja hipofze uslovljava smanjen rast sve do patuljastog +* o%&eoli&i0ki &ip pa&'lja%&o ra%&a su osob osobe e patu patulj lj.r .ras asta ta ali ali skla skladn dno o gra& gra&en ene, e, inteligentne, sposobne za brak i porodi)u 2* a3o a3on n+rop +ropla la%& %&i0 i0ki ki pa& pa&' 'ljci ljci su de4ormisani, kratkih i krivih nogu, velike glave i dobro razvijene muskulature e* kre& kre&en enii %' pa&' pa&'lj ljci ci vis.9:$;: )m, tupim izrazom li)a, debelim usnama sa uve"anim jezikom koji viri iz usta, očni naduvenim očnim kap)ima, izra!enom duševnom zaostaloš"u. 5a&aju se u endemskim krajevima(izolovanim '3ran 3ranje jeno no%& %&)) o%o o%oa a mo!e biti# normalna(te!.odgovara konstitu)iji i visini i gojazna gojazna kada kada ima preko preko <:= <:= telesne telesne mase mase više više od dozvolje dozvoljene ne i javlja javlja se kao kao posledi) posledi)a a preteranog unošenja hrane i endokrinih poreme"aja pothranjena kada ima <:= manje telesne mase i mo!e biti posledi)a raznih oboljenja, kao što su tuberkuloza.... 3o+) mo!e da uka!e na odre&ene bolesti. >emiplegija$povlači nogu, prave"i vrhom stopala polukrug, parkinsonova bolest$ b.jure za svojom senkom$brzi kora)i, a glava i telo su nagnuti napred.....
( (
( ( (
(
$
o-or) bitan je način izlaganja, jasno"a izra!avanja jer ukazuje na neka oboljenja. Izmenjen govor(skandiraju"i kod multipleskleroze, kod tireotoksičke krize b.ne mo!e da izgovori glas ?r@ oj' ko ko,e) mlitava, naborana i suva ko!a$dehidriranih i naglo smršalih b. hipertireodizmu$ vla!na, hipotireodizmu$ suva, gruba i hrapava, )rvenilo kod 4ebrilnih stanja, šarlaha, bledilo$ anemi anemija, ja, )ijano )ijanoza$ za$ topla, topla, plavič plavičas asta ta ko!a ko!a ukazu ukazuje je na resp respira irator tornu nu insuf) insuf)ije ijen)i n)iju, ju, ospe$ ospe$ in4ektivne i alergijske bolesti..... i4le+ l la-e i li lica 5 posmatranje glave i li)a obuhvata njenu veličinu, simetričnost i oblik, kao i odnos prema ostalim delovima tela i pokretljivost. -ra&a) )ervikalni sindrom$ oganičena pokretljivost, meningitis$ukočen vrat, zapaljenja usne duplje$oto)i podviličnih lim4nih !lezda, uve"anje lim4nih !lezda$ kod tuberkuloze, tuberkuloze, malignih ob., uve"anje štitaste !. r'+no ko6a) posmatra se izgled i i posmatranjem mo!emo odrediti i 4rekven)iju i dubinu disanja, kod zdra zdravi vih h osob osoba a g.k g.koš je sime simetr trič ičan an,, asim asimet etri riča čan n je kod de4o de4orm rmit itet eta, a, kod b.lordoze(iskrivljenost kičme unapred, u slabinama, skolioze( iskrivljenost kičme na levu ili desnu desnu stranu, stranu, ki4oze(grbava ki4oze(grbava le&a, le&a, javlja javlja se i kod pneumotorak pneumotoraksa, sa, hidrotor hidrotoraksa aksa(kad (kada a je prisustvo vazduha, tečnosti ili krvi. Bačvasti g.koš se javlja kod hroničnih plu"nih bolesti. Posmatrajuse i dojke i to bradavi)e, izgled i veličina, kao i !lezde u potpazušnoj jami. &r'3a obra"amo pa!nju na veličinu, oblik i promene na ko!i. Menja oblik u trudno"i, kod poja pojave ve slob slobod odne ne tečn tečnos osti ti,, nasl naslag aga a masn masnog og tkiv tkiva a u donj donjem em delu delu$k $kod od endo endokr krin inol ološ oški kih h poreme poreme"aj "aja, a, me meteo teori rizma zma zbog zbog prisu prisustv stvo o gasova gasova u )revi )revima ma,, )ista )ista i tumora tumora,k ,kod od akutn akutnog og abdomena. 6d ostalih promena mogu se javiti strije, proširene vene, ospe, !ute boje kod !uti)a.... ek%&remi&e&a potrebno je uočiti anatomski oblik ekstremiteta, o)eniti njihovu pokretljivost, uro&enu i stečenu invalidnost.
7. POSMATRANJE POSMATRANJE B.:SIMPTOMI I "NA8I BOLESTI Posmatranje bolesnika tj. uo)avanje simptoma i znakova bolesti jedan je od osnovnih zadataka medi)inske medi)inske sestre u zdravstvenoj zdravstvenoj njezi. nak bolesti ozna)ava promjene promjene koje koje mogu da se utvrde kod bolesne osobe. +imptomi$zna)i bolesti su rezultat patoloskih desavanja u organizmu. +imptomi mogu mogu biti# subjektivni subjektivni,, 4unk)ion 4unk)ionalni alni i opsti. opsti. +ubjekti +ubjektivni vni simptom simptom je, npr. npr. bol, pri )emu bolesnik bolesnik opisuje lokaliza)iju i radija)iju,kao i karakter i intenzitet bola. Aunk)ionalni simptomi posljedi)a su poreme)ene 4unk)ije oboljelog organa. -akvi simptomi su npr. dispneja (otezano disanje, dis4agija (otezano gutanje i drugo. 1 opste simptome spadaju, na primjer, gubitak apetita, osje)aj slabosti, malaksalost i dr. ijagnozom bolesti obuhva)eni su simptomi (ono na sto se bolesnik zali i znakovi (ono (ono sto i drugi drugi mogu mogu zapazi zapaziti ti koje koje pokazu pokazuje je bolest bolestan an )ovjek )ovjek.. 1 dijag dijagnos nosti) ti)ir iranj anju u se sluzi sluzimo mo metodama# Cintervjua (simptomi bolesti Cposmatranje Cposmatranje (dinamika (dinamika bolesti Cpregled (inspek)ija, palpa) palpa)ija ija,, perku perkusij sija, a, ausku auskulta lta)i )ija$ ja$ znak znakovi ovi bola bola Cpretr Cpretrage age (labor (laborato atori rijsk jske e i instr instrume umenta ntalne lne Cmjerenje Cmjerenje (visina, tezina i obim obim pojedinih dijelova dijelova tijelova Posmatranj Posmatranje e moze biti # C subjektivno i C objektivno 9. VITALNE ;NK8IJE:TEMPERAT;RA
Hazodilata azodilata)ijo )ijom m $ zračenjem zračenjem i is ispara paravanj vanjem em prek preko o ko!e ko!e kskretor kskretornom nom 4unk)ijom 4unk)ijom ko!e ko!e ' pre preko ko znojnih znojnih i lo lojnih jnih !lezda !lezda isanj isanjem, em, pre preko ko izlu izlučev čevina ina $ mokr mokra"e a"e,, stoli) stoli)e.. e... .
B.se -- meri
BELE=ENJE TEMPERAT;. TEMPERAT;. $ Izmerene vrednosti temperature u bolni)i se unose u spe)ijalne li%&e( &empera&'rne ili ole%ni0ke. ole%ni0ke. -emperatura se bele!i plavom krupnijom tačkom poslije svakog merenja nova tačka se povezuje )rtom sa prethodnom I tako dobijamo izlomljenu liniju, koja se naziva temperaturna krivulja. -emperaturne krivulje mogu biti različite. Imaju odre&en značaj u dijagnosti)i, dijagnosti)i, jer pojedina oboljenja prati odre&eni tip temperaturne temperaturne krivulje. >. VITALNE ;NK8IJE: P;LS P;LS je odra odrazz srča srčano nog g rada rada na peri4 eri4er erni nim m arte arteri rija jama ma.M .Moz oze e se osje osjeti titi ti palpacijom i čuti čuti a'%&k'l&acijom. a'%&k'l&acijom. Mo!e o!e se palp palpir irat atii na sled lede" e"iim art arteri erijam jama# 5I8 I8 2/ 2/68 68,, B5 B5>I8 >I82/ 2/68 68,, -MP652/68, -MP652/68, P6P2I-2/68, P6P2I-2/68, 652/68. 1loga sr)a je da kao pumpa potiskuje potiskuje krv kroz sistem ra+ijalne ar&erije ar&erije.. Palpi krvn krvnih ih sudo sudova va.. 1 prak praksi si najč najčes es)e )e palp palpir iram amo o puls puls ra+ijalne alpira ra se jago jagodi di)o )om m drugog,tre)eg drugog,tre)eg i četvrtog prsta u trajanju od K minute. REKVEN8IJA P;LSA $ P;LSA $ je broj otku)aja otku)aja u jednoj minuti.%od minuti.%od zdravog čoveka koji koji miruje normalan normalan broj otku)aja je E:$9: u minuti a kod novorodjen)eta i male dje)e je ve"i# K::$KL: u minuti e'kar+ija. Ta3ikar+ija Ta3ikar+ija je ubrzan puls(vise od 9: otku)aja u minuti moze biti fziološka i prolazna (e'kar+ija. Bra+ikar+ija ili usporeni pojava pri naporu i uzbu&enju. Bra+ikar+ija ili usporeni puls (manje od E: otku)aja u minuti moze biti fziološka pojava kod sportista i fzičkih radnika. VISINA P;LSNI< TALASA ( se mo!e meriti i taj postupak se zove OS8ILOMETRIJA i njime njime se dokazuje razlika izme&u sistolnog punjenja arterija i dijastolnog pra!njenja. Pulsni talasi se grafčki OS8ILO#RAIJOM. %od zdravih osoba sistola i dijastola se naizmjeni)no smjenjuju.-akav prikazati OS8ILO#RAIJOM. %od re'larni . ritmičan ili nepravilan je znak poreme"aja srčanog rada. puls puls se naziv naziva a ri&mi0ni ili re'larni. Poreme)aji u puno)i pulsa#pils mo!e biti visok ili nizak, nagao i brz ili trom, razvučen, mo!e biti tvrd ili ili me mek. k. Posto ostoji ji neko nekoli lik ko obli oblika ka por porem eme" e"aj aja a srča srčano nog g rada rada koji koji se regis egistr truj uju u palp palpa) a)ij ijom om## Ek%&ra%i%&olija# Ek%&ra%i%&olija# pravilan ritam pulsa povremeno se prekida prijevremenim pulsnim oku)ajem. . . Ap%ol'&na ari&mija# ari&mija # otku)aji sr)a su potpuno nepravilni i nejednako punjeni, znak su ošte"enja Sin'%na Sin'%na ra+ikar+i ra+ikar+ija ja ' javlja srča srčano nog g miši miši"a "a.. . javlja se kod kod sporti sportista sta.. Sin'%na &a3ikar+ija . ' usled fzičkih i psihičkih naprezanja. . Sin'%na ari&mija ' ari&mija ' stanje nepravilnog ritma i pove"anog broja otku)aja(javlja se kod Parok%i4malna &a3ikar+ija ' visoko4rekventna mla&ih osoba . p'l% ' tahikardija tahikardija koja se javlja u napadima$ paroksizmima. paroksizmima. . ili/orman p'l% ' visoko visoko4rek 4rekvent ventan, an, sitan sitan ' končas končast, t, aritmič aritmičan(ja an(javlja vlja se kod masovnih masovnih krvarenja krvarenja i slabosti slabosti sr)a. sr)a. . Puls treba treba brojati pre ustajanja ili K:$KL min.posle odmora, u le!e"em polo!aju. ?. KRVNI ARTERIJSKI PRITISAK Ar&erij%ki kr-ni pri&i%ak je je pritisak krvi na zidove arterijskih krvnih sudova i pritisak zidova arterija na )irkuliš )irkulišu"u u"u krv(ak)ija$r krv(ak)ija$reak)i eak)ija. ja. 6n zavisi zavisi od stanja srca, viskoziteta krvi, elastičnosti krvnih sudova. Po Posto stoji ji nekoli nekoliko ko tipova tipova povišeno povišenog g art. art. priti pritisk ska# a# Si%&ol povišen n sis sistol tolni ni Si%&olni ni &ip gde je poviše maksimal maksimalni ni pritisak pritisak,, a dijastol dijastolni ni ostaje ostaje nepromen nepromenjen( jen(kod kod arterios arterioskler kleroze oze . Kon-eren&ni &ip &ip gde je povišen sistolni i dijastolni pritisak(esen)ijalna i renalna hipertenzija . $i-eren&ni &ip &ip gde je povišen sistolni, a sni!en dijastolni pritisak( kod insuf)ijen)ije aorte, hipertireoze................ hipertireoze................ %rvni pritisak se mo!e meriti aparatom sa !ivinim stubom Ri-a( Ro0i i Ro0i i sa manometrom tipa Pa6on. Pa6on. Pritisak se mo!e meriti indirektnom metodom koja se zasniva na spoljnoj kompresiji kompresiji arterijskog arterijskog krvnog krvnog suda. . Palpa&orna me&o+a ' omogu"ava tačno odre&ivanje samo sistolnog pritiska. . A'%k'l&a&orna me&o+a $ zbog primene primene stetoskopa stetoskopa omogu"ava tačno odre&ivanje odre&ivanje i sistolnog sistolnog i dijastolnog pritiska. pritiska. . Izmerene Izmerene vrednosti vrednosti se upisuju u temperaturnu temperaturnu listu, na kojoj se mogu grafčki prikazati. @.KRVNI VENSKI PRITISAK
$i%anje $i%anje je vitalna 4unk)ija kojom se omogu"ava razmjena gasova (kiseonika i ugljen$dioksida izme&u organizma organizma I spoljašnje sredine, sredine, koja se odvija u plu"ima. 5espira)ija 5espira)ija se sastoji od udaha ' INSPIRIJ;M) izdaha INSPIRIJ;M) izdaha ' ECPIRIRI;M i ECPIRIRI;M i pauze 5 APNOE. APNOE. a normalno disanje potrebno je da disajni putevi budu prohodni,plu"a zdrava,grudni koš očuvan. Inspirium (udah je aktivna radnja , pri kojoj se u plu"a unosi kiseonik sa vazduhom, a pri ekspiriumu (izdisaj koja predstavlja pasivnu radnju (stezanje grudnog koša gde se sa izdahnutim vazduhom izba)uje ugljen$dioksid. a normalno disanje potrebno je da disajni putevi budu prohodni, plu"a i dija4ragma zdravi. Aunk)iju disanja reguliše )entar za disanje koji je smešten u produ!enoj kičmenoj mo!dini, i kod zdravog čoveka se odvija odvija spontano. spontano. drav drav i odrastao odrastao čovjek čovjek bez napora napora diše jedva čujno K9$<: puta u minuti,a minuti,a kod kod male djeea <:$<< puta u minuti, a kod starijih osoba KE$K9. isanje se na temperaturnoj listi bilje!i brojčan brojčano o (@5<:N (@5<:N ili grafčki. Arekven Arekven)ija )ija disanja disanja $ prodra prodrazum zumijeva ijevamo mo broj udisaja i izdisaja izdisaja u minuti. isanje mo!e biti# #R;$NO( TORAKALNO I AB$OMINALNO 5 $IJARA#MALNO. $IJARA#MALNO. . Arekven)ija Arekven)ija disa isanja nja mo!e biti# iti# E;PNEA ' normalno, TA
emopteja ' je iskašljavanje iskašljavanje ve"e količine količine svetlo$)rvene penušave krvi. . >emoptizija ' je iskašljavanje manje količine krvi u vidu !ili)a. 8avlja se kod bronhitisa, tuberkuloze, maligne neoplazme plu"a Boja sputuma zavisi od prisutnih elemenata# •
!uto$ zelenu boju sputum dobija zbog velike količine bakterija i leuko)ita,
• • • •
•
sivopepeljasta ako ima delova nekrotičnog plu"nog tkiva, kod gangrene plu"a, )iglaste boje kod pneumonije poput !elea od malina kod malignih neoplazmi plu"a neugodan, te!ak miris, smrdljiv javlja se kada sputum sadr!i gnoj, nekrotično tkivo, krv, jer raspadanje počinje u disajnim putevima. Med.sestra prilikom rada sa ispljuv)ima obavezno primenjivati sve higijensko$tehničke mere lične zaštite, jer se sputum smatra in4ektivnim materijalom. materijalom.
11. MOKRENJE) POSMATRANJE POSMATRANJE ;RINA Mokren Mokrenje je je fziološka 4unk)ija pri kojoj se iz org.izlučuje org.izlučuje mokra"a preko preko urogenitalnih urogenitalnih sistema. 3entar za mokrenje se nalazi u slabinskom delu kuč.mo!dine(D i G segment. •
•
•
• •
•
•
Mokra"om se iz organizma odstranjuju svi u vodi rastvorljivi produkti metabolizma# urea, mok.kiselina, kreatinin, sul4ati, 4os4ati, elektroliti, otrovne materije, pojedini lekovi.. drav čovek mokri D$L puta u toku
Posmatranje mokra"e ' makroskopski se posmatra boja, miris, izgled, reak)ija, spe).te!ina i količina. •
• •
•
•
•
PROTE PROTENI NIN; N;RI RIJA JA ' pris prisus ustv tvo o bela belanč nčev evin ina, a, mo!e mo!e se odr odre&iv e&ivat atii po potr potreb ebii i kvan kvantu tum m belančevina. #LIKO";RIJA ' prisustvo še"era ukazuje na postojanje hiperglikemije. KRVARENJE NJE 5 MAKRO< MAKROI8/I2I/, granulirani i epitelijalni. BAKT BAKTER ERI; I;RI RIJA JA 5 PI;R PI;RIJ IJA A ' prisustvo ve"eg broja bakterija i leuko)ita, što ukazuje na in4ek)iju, pa zato treba uzeti mokra"u za bakteriološki pregled. B.se B.se uzima uzima mokra" mokra"a a metodo metodom m sredn srednjeg jeg mlaza mlaza na steril sterilan an način. način. B.se B.se sakup sakuplja lja mokra mokra"a "a počevši od Fh ujutru i sakuplja se
1. KATETERI"A8IJA MOKRAGNE BE!IKE Pod katereriza)ijom se podrazumeva uvo&enje katetera u mokra"nu bešiku. Indika)ije za privremenu kateteriza)iju kateteriza)iju su# $ pra!njenje mokra"ne bešike radi pripreme za interven)iju, $ uzimanje rezidualne mokra"e, $ uba)ivanje lekova, $uzimanje mokra"e za urinokulturu.
Indika)ije za stalno uvo&enje katetera su# $ reten)ija mokra"e, $ inkontinen)ija mokra"e. %atet ateter er se uvod uvodii prek preko o uret uretrre, a ako ako ne mo!e mo!e onda onda se vrši vrši punk punk)i )ija ja beši bešik ke ili ili )ist )istos osto tomi mija ja.. . Hrsta katetera# čvrsti, metalni, polučvrsti ' sintetički, sintetički , gumeni i mekani ' gumeni i sintetički. u!ina katetera kod odraslih je uvek ista, dok je prečnik različit(najčeš"e se koriste kateteri broj KE,K9,<:, zavisno od širine lumena uretre. uretre. . %ateter ima D dela# kljun koji mo!e biti prav ili savijen, telo i zvršni deo koji je proširen. proširen. . a privremeno koriš"enje koriš"enje se koristi najčeš"e /elatonov prav i zaobljen kateter sa otvorom sa strane i -imanov kat.koji kat.koji je savijen, oštrog kljuna i sa otvorom sa strane udaljenom od vrha prosečno K )m. . a stalno postavljanje postavljan je koriste se kateteri sa proširenjem na vrhu, koje ne dozvoljava dozvoljav a ispadanje iz bešike. anas se koristi Aolijev dvokraki kateter sa balonom na kraju koji sprečava njegovo ispadanje. druga )ev slu!i za protok mokra"e. Primenjuje se i kod muš.i kod !ena. Menjaju se E$F dana, a ako se koriste silikonski mogu odD:$E: dana. 17. $EEKA8IJA I POSMATRANJE STOLI8E $e/eka $e/ekacij cija a je fziološka fziološka 4unk)ija org., pri čemu se prazni sadr!aj završnog dela debelog )reva. olazi usled fzičkog pritiska 4ekalnih masa na zid )reva, čime se pojačava peristalika, te se )revni sadr!aj(4 sadr!aj(4e)es e)es, , potiskuje potiskuje kroz rektum rektum prema anusu. Prepuno Prepuno debelo debelo )revo )revo izaziva nadra!aj nadra!aj na pra!njenje$ velika nu!da, usled čega se šire kru!ni miši"i čmara i 4e)es izlazi u spoljnu sredinu. • • •
kt de4eka)ije je uslovna radnja i obavlja se po pravilu u isto vreme$ ujutu posle ustajanja. ktom de4eka)ije upravlja )entar koji se nalazi u lumbosakralnom delu kič.mo!dine. Aekalne Aekalne mase se sastoje od nesvraene )eluloze, miši"nih vlakana vlakana hrane, netopivih soli i delom svarene ali neresorbovane hrane, mukoznih materija i raznih sekreta. D:$L:= 4ekalija čine bakterije i voda.
Po%ma&ranje %&olice $ makroskopskim pregledom utvr&uje se količina, boja, konzisten)ija, miris i prisustvo )revnih parazita. •
•
•
•
•
•
•
• •
Koli0ina %&olice ' %&olice ' zavisi od količine unete hrane (K::$L::gr, obilnija je kada se unese biljna hrana i mleko, a od belančevina je umanjena. Boja %&olice ' poti STERKOBILINA (redukovanog !učnog pigmenta i normalno je potičče od STERKOBILINA sme&a. Mlečana hrana$ svetliju, meso$ tamnosme&u, spana"$zeleno$)rnu, )rno gr!&e )rnu. 2ekovi isto menjaju boju stoli)e. Masna$sivo$bele boje kod !uti)e, a sjajna )rna, lepljiva$ krvarenja Kon4i%&encija Kon4i%&encija ' zavisi od količine vode koju sadr!i. Imamo tvrde, kašaste i retke stoli)e. +toli)a zdravih osoba ima oblik )ilindra, odnosno organa iz kog izlaze. Pri ubrzanoj peristalti)i debelog )reva stoli)a je kašasta. 1sled poreme"enog varenja i resorp)ije hranljive materije se gube gube stol stoli) i)om om ili ili razg razgra ra&u &uju ju u debe debelo lom m )rev )revu u pod pod uti) uti)8 8M M B% B%-5I -5I8 8.. -ada ada nast nastaj aju u $ISPEPSIJA vrenja, $ISPEPSIJA vrenja, truljenja i masna dispepsija. dispepsija. 1zro)i$ 1zro)i$ obilno unošenje unošenje hrane, hrana bogata )elulozom, ubrzana peristaltika )reva, poreme"aji u resorp)iji, smanjeno lučenje 4ermenata. $i%pep%ija -renja ' -renja ' nedovoljno varenje ugljenih hidrata u kolonu, stvaraju se velike količine količine ugljen$dioksida koji se ne resorbuje. +toli)a je retka, svetlo!uta(bilirubin nema vremena da pre&e u sterkobilin, de4eka)ija je eksplozivna, penušava, kiselkastog mirisa. $i%pep%ija &r'ljenja ' &r'ljenja ' pove"ano prisustvo nesvarenih belančevina u kolonu, gde nastaje truljenje, a osloba&aju se gasovi neprijatnog mirisa. Ma%na +i%pep%ija +i%pep%ija usled usled prete pretera ranog nog unošen unošenja ja hrane hrane bogate bogate mastim mastima. a. +toli) +toli)a a je bleda, bleda, obilna, masna, kisele reak)ije i penušava. Proli- ' Proli- ' je učestalo pra!njenje pra!njenje nedovoljno 4ormirane 4ormirane stoli)e. stoli)e. 8avlja se kod trbušnog trbušnog ti4usa ' liči na čorbu od graška, dizenterije$ tečna, obilna, !uti)e $ , ulkusnih bolesti, kolere ' kao pirinčana voda. Miri% ( zavisi od bakterijske *ore. Po%ma&ranjem 5 med.sestra 5 med.sestra uočava promene u ritmu de4eka)ije, makroskopskim pregledom o)enjuje se kvalitet stoli)e ' konzisten)ija, količina, boja....
19. KLI"MA 5 VRSTE I PRIMENA EVAK;A8ION A8IONAkli Akli4ma 4ma 4a 0i6Henje*) 0i6Henje*) LEKOVI LEKOVIT TA) $IJA#NOSTIDKA $IJA#NOSTIDKA I Postoje ostoje slede"e slede"e klizm klizme# e# EVAK;
•
•
•
E-ak'aciona E-ak'aciona je med.$tehnička radnja kada se u org.unosi tečnost rektalnim putem radi čiš"en čiš"enja( ja(pra pra!n !njen jenja ja debelo debelog g )reva )reva od 4ekaln 4ekalnih ih masa masa.. Prim Primenj enjuje uje se kako kako kod kod zatvor zatvora$ a$ opstipa)ija, tako i za pripremu b.za opera)iju, rengenskih i endoskopskih pregleda debelog )reva, pre poro&aja, pre lekovite i hranljive klizme. I posti!u se < stvari# rastvaraju se fekalije i uspostavlja se peristaltika creva. 1nesena tečnost raste!e zidove debelog )reva, što dovodi do nadra!aja re)eptora re)eptora sluzoko!e sluzoko!e i uspostavljanja peristaltiku peristaltiku.. Mlaka voda sa supstan)ama supstan)ama koje se dodaju, rastvara 4ekalne mase, razbijaju"i ih na manje delove, što omogu"ava lakše prola prola!en !enje je kroz kroz sfnkter, sfnkter, tako tako da deluju deluju i hemijs hemijski ki i mehan mehaničk ički. i. %lizm %lizma a se ne daje daje posle posle opera)ije debelog )reva, ul)eroznog kolitisa... Leko-i&a Leko-i&a kli4ma kli4ma 5 slu!i za uba)ivanje lekovitih supstan)ija u deb.)revo, gde se vrši njihova resorp) res orp)ija. ija. va sata pre toga primenit primenitii klizmi klizmi za či"šenje či"šenje.. -reba reba voditi voditi računa o količin količinii ubačenog leka i brzini uba)ivanja da ne bi došlo do suprotnog e4ekta.
1>. POVRAGANJE) POSMATRANJE POVRAGENI< MASA kt povra"anja je re*eksna radnja koja nastaje zbog nadra!aja )entra za povra"anje smještenog u produ! du!eno enoj mo!di !dini. ni.Povra vra"a "an nje se javl javlja ja zbo zbog obol obolje jen nja orga organa na za var varenje enje,t ,trrova ovanja alkoholom,lijekovima,trovanja hranom. •
• • •
Povra"anju predhodi pojačana saliva)ija$ lučenje pljuvačke, ga&enje, mučnina, hladan znoj, ubrzan ubrzan puls. puls. /astaje /astaje iznenada iznenada,, bez upozore upozorenja. nja. B.treba B.treba posmatra posmatrati ti dok povra"a, povra"a, pratiti pratiti subjek.i subjek.i objek.zna objek.znake ke , način način izba)iva izba)ivanja nja pov.sad pov.sadr!aja r!aja,, količin količinu, u, boju.... boju.... normala normalan n sastav sastav povra"enog sadr!aja čini nesvarena hrana ili polusvarena iz !elu)a, pomešana sa !eludačnim sokom kisele reak)ije. Mizerere je povra"anje )revnog sadr!aja sa 4ekalnim masama. >ematemeza je povra"anje svje!e krvi tamno )rvene boje ili je sadr!aj nalik talogu )rne ka4e. 1 hitnim slučajevima med.sestra uzima pov.sadr!aj za bakteriološki i toksikološki pregled. Materijal se uzima u sterilne, hemijski čiste, šire staklene epruvete sa gumenim zatvaračem. /a propratnoj listi, pored osnovnih podataka o b., dijagnoze i ostalog, potrebno je upisati datum, sat i minut uzimanja uzoraka.
1?. KRV KAO $IJA#NOSTIDKI MATERIJAL •
• • •
•
•
•
%rv se uzima od b.radi utvr&ivanja patoloških poreme"aja, kontrole i toka bolesti, 4aza remisije ili ozdravljenja, ozdravljenja, 4aze egza)erba)ije ' pogoršanja, pogoršanja, i prognoze prognoze bolesti. %rvna analiza je sastavni sastavni deo dijagnostičkih dijagnostičkih postupaka. Med.sestra mora da poštuje protokol pripreme bolesnika za uzimanje krvi. Pravila koja se moraju poštovati da se ne bi podkrala greška# a ve"inu biohemijskih analiza koristi se serum venske i kapilarne krvi, a kada treba sprečiti koag koagula ula)ij )iju u krvi krvi upotr upotrebl ebljav javaju aju se antik antikoag oagula ula)io )iona na sreds sredstva tva## natri natrijum jum$) $)itr itrat, at, hepari heparin, n, amonijum ili kalijum$oksalat.... %rv se uzima iz površinskih vena kubitalne regije ' vene )e4alike, vene bazilike, srednje vene bazilike, prednje ulnarne vene.... %rv mo!e da se uzme ispuštanjem preko igle ili špri)em. Promer igle zavisi od uzrasta b.i izra!enosti vena, ali mora biti dovoljan da krv )uri iz vene.samo na ovaj način mo!emo sprečiti koagula)iju. koagula)iju. Prilikom Prilikom istiskivanja krvi iz špri)a iglu treba skinuti, a krv treba da se slije niz zid epruvete da ne bi došlo do hemolize. pruvete za prihvatanje krvi najčeš"e u staklene koj moraju biti suve, čiste hemijski, sterilne i odre& odre&ene ene veliči veličine. ne. Pla Plasti stičn čne e epruve epruvete te koris koriste te se za uzima uzimanje nje krvi krvi sa antik antikoag oagul ulant antnim nim
• •
•
•
•
sredstvom i to za komletnu krvnu sliku ' %%+, hematokrit, jer imaju nekvase"u površinu koja sprečava adhezivnost trombo)ita na zidovima epruvete. %rv se ne mo!e uzimati iglom kojom je davana in4uzija, trans4uzija ili je aplikovan lek. pruve pruvete te se obele! obele!ava avaju ju nalepn nalepni)o i)om m sa prezi prezimen menom om i imeno imenom m b.isp b.ispis isani anim m štamp štampan anim im slovima. 1bodno mesto trba zaštititi tup4erom sa dezi4.sredstvom, a hemostazu izazvati digitalnom kompresijom u trajanju od K: min. 1 rutinsku krvnu analizi spadaju %%+ i odre&ivanje sedimenta)ije eritro)ita, a ostale metode se primenjuju u zavisnosti od prirode bolesti. Se+imen&acija kr-i $+$ kr-i $+$ je brzina talo!enja uobličenih krvnih elementata van krvnog suda, sa sprečenom koagula)ijom. koagula)ijom. 6dnos natrijum$)itrata natrijum$)itrata i krvi je K#G. Brzina sed.eritro)ita zavisi od broja eritro)ita eritro)ita i i proteina plazme. +ed.se ubrzava kod patoloških stanja# tuberkuloze, tuberkuloze, akutne i hronične in4ek)ije, anemija, leukoza, in4arkta miokarda, siflisa.... kontrola sed.je va!na za pra"enje toka bolesti. /ajčeš"a metoda odre&ivanja sed.erit.je po H+-575I/1. Hestergrinov stalak se stavlja dalje od izvora svetlosti, toplote, potresa i strujanja vazduha. 6ptimalna prostorije treba da je K;3, vla!nost vazduha L:=. 6čitavanje je posle prvog i drugog sata. Brzina Brzina plazme plazme se izra!ava izra!ava u milimetr milimetrima ima plazme plazme iznad iznad natalo!e natalo!enih nih eritro)ita eritro)ita.. /ormaln /ormalne e vrednosti za muš.posle muš.posle prvog sata je D$Lmm, a posle < sta je F$K< mm, za !ene posle Kh je E$ K< mm, a posle
1@. PLE;RALNA P;NK8IJA -o -o je med.$teh.radnja pri kojoj se igla uvodi u pleuralnu šupljinu radi aspira)ije tečnosti, gnoja, krvi i vazduha, a slu!i za ubrizgavanje leka intrapleuralno. /ešto iz anatomije da se podsetimo# pluća se čvrs čvrsto to obav obavij ijen ena a !S" !S"#$ #$%& %&' ') ) P&#* P&#*$ $). ). Pa Pari rije jent ntal alna na pleu pleura ra obla obla+e +e tora torak& k&'* '* *P& *P&-! -!'* '*,, )#!-%S/!'*) )#!-%S/!'*) ! !-%0$%1)* ! P$#&%2! * !S"#$%&'* i prelazi u visceralnu na plućnom hilusu. va dva lista grade pleuralnu šupljinu. . Indika)ije za pleuralnu punk)iju su kada negativni intrapleuralni pritisak postane pozitivan usled# i4li-a, nakupljanja noja) kr-i i -a4+'3a. -a4+'3a. pleuralnog i4li-a, •
• •
i4lii-a a su# pneumoni /ajčeš"i /ajčeš"i uzro)i uzro)i pleuraln pleuralnog og i4l pneumonija$ ja$ zapaljenj zapaljenje e plu"a, plu"a, tuberkul tuberkuloza, oza, maligne maligne bolesti, in4arkt plu"a, traume povrede grudnog koša... Pleuralna punk)ija se radi u terapijske terapijske i dijagnostičke svrhe. ijagnostičkom punk)ijom se uzima uzorak za 5IH2-I/1 P56B1, )itološki i bakteriološki regled, a ako se javi serozni (znači$vodnjikav, sukrvičast, sličan sukrv)i koji BA8ILA. sadr!i ili luči serum izliv, punktat se šalje na dokazivanje dokazivanje KO
E-ak'aciona p'nkcija se p'nkcija se radi kada nivo pluralnog izliva ugro!ava vitalne 4unk)ije b.$kolaps plu"a, tahiaritmiju.... tahiaritmiju.... -erapijskom erapijskom punk)ijom se u pleuralni prostor aplikuje aplikuje odre&eni odre&eni lek. I punk)iju izvodi lekar, a med.sestra priprema b. materijal, asistira za vreme punk)ije, zbrinjava b.posle interven)ije, neguje i kontroliše vitalne znake i opšte stanje b. 1. AB$OMINALNA P;NK8IJA P;NK8IJA -o -o je med.$tehnička med.$tehnička radnja radnja koja koja se izvodi radi radi evakua)ije evakua)ije slobodne slobodne tečnosti iz trbušne trbušne šupljine. šupljine. o AS8ITESA dolazi usled# )iroze jetre, nagomilavanje nagomilavanje slobodne tečnosti u trb.duplji i do razvoja AS8ITESA dolazi tuberkuloze, kar)inoma peritoneuma, slabosti sr)a.....%od izra!enog as)itesa(količina tečnosti iznad < litra 8vljaju se tipični zna)i# izgled !abljeg trbuha u le!e"em polo!aju, izbočen hipogastrijum(donji deo trbuhapri stajanju. +a pove"anjem tečnosti trbuh se širi u svim prav)ima, pupak je ispupčen, a mo!e se pojaviti i pupčana pupčana kila. isanje je površno površno i ubrzano. A+ominalna p'nkcija se p'nkcija se vr!i u dijagnostičke i terapijske svrhe. ijagnostičkom se otkriva uzrok i utvr&uju osobine as)itesa. u terapijske svrhe se izvodi radi olakšanja simptoma koje izazivaju pritisak u trbuhu. s)ites pritiska dija4ragmu i ote!ava disanje, utiče na rad sr)a, izaziva učestalo mokrenje. Medi)inska sestra priprema b.i materijal, učestvuje u izvo&enju punk)ije i prati stanje b. 1. L;MBALNA P;NK8IJA
2umbalna punk)ija se vrši u dijagnostičke i terapijske svrhe, i to ubodom igle u +1B5>/6I2/I prostor prostor kičmenog kičmenog kanala. kanala. ; +ijano%&i0ke %-r3e vrši vrši se ko kod. MENIN#ITISA) EN8EALITISA) T;MORA MO"#A) AP8ESA MO"#A) POVRE$E LOBANJE.. LOBANJE .... uzim uzima a se kao kao mate materi rija jall LIKVOR dobijen punk)ijom. punk)ijom. Makroskopskim Makroskopskim pregledom pregledom utvr&uje se da li je zamu"en, gnojav, krvav... krvav... ukoliko ukoliko treb treba a obav obavit itii MIJELO#RA en)e4alografj rafju, u, posle punktir punktiranja anja likvora likvora u kičmeni kičmeni kanal kanal se MIJELO#RAIJ; IJ; ili en)e4alog uba)uje kontrastno sredstvo , a zatim se obavi snimanje. . 1 terapijske terapijske svrhe vrši se kod# tetanusa, tuberkuloznog tuberkuloznog meningitisa, meningitisa, pove"anog intrakranijalnog intrakranijalnog pritiska. . 2ikvor je bistra, bezbojna tečnost koja se stvara u mo!danim komorama. nevna sekre)ije je E:$D::ml. /ormalan pritisak likvora izra!ava se u milimetrima vodenog stuba i iznosi F:$K9:mm u zvisnosti da li b.le!i ili sedi. F. STERNALNA P;NK8IJA P;NK8IJA S&eralna S&eralna p'nkcija p'nkcija je uvo& uvo&en enje je igle igle u ster sternu num( m(gr grud udnu nu kost kost u )ilj )ilju u dobi dobija janj nja a kost kostne ne sr!i sr!i i postavljanja dijagnoze u bolestima krvi i krvotvornih organa, kao i radi upore&ivanja sa nalazima peri4erne peri4erne krvi(kompletna krvi(kompletna krvna slika$ %%+. %osna %os na sr! grudne kosti je aktivna do duboke starosti, stoga se i radi njena punk)ija i tako se dozuju promene u sastavu i kvalitetu krvnih "eli "e lija ja,, me meta tast staz aze e mali malign gnih ih tumo tumora ra.. .. .. +teralnu punk)iju izvodi lekar, . Medi)inska sestra priprema b.i materijal i asistira pri izvo&enju MAN$RENOM, sa mogu"noš"u punk)ije i prati stanje bol. a sternalnu punk)iju se koriste koriste igle MAN$RENOM, podešavanja du!ine. Heličina igle se bira prema konstitu)iji, uzrastu i polu. Igla se steriliše u suvom sterilizatoru, jer mora biti suva zbog mogu"ih komplika)ija(hemoliza "elija eritro)itne loze 1. KLASIIKA8IJA I RA"VRSTAVANJE ME$I8INSKO# OTPA$AMO* . LANA8 INEK8IJE SA NA#LASKOM NA MO KAO PRENOSILA8 INEK8IJE 7. TREBOVANJE I D;VANJE LEKOVA Leko-i se Leko-i se za odeljensku ili kliniku trebuju na posebnom obras)u ' "BIRNOM RE8EPT;. RE8EPT;. 6n se piše u dva primerka, original se predaje apotekaru, a duplikat ostaje na odeljenju. a vreme vizite, lekar ordinita terapiju, dozu leka, način i vreme aplika)ije. -ačan naziv leka, pojedinačna doza i vreme davanja upisuju se u temperaturnu listu. /a osnovu lekova upisanih u tem.liste glavna med.sestra piše zbirni re)ept. 1 zaglavlju zbirnog re)epta ispisuje se naziv klinike, bolni)e, odeljenje i datum. -ada -ada se trebuju trebuju i potrošni potrošni materijali$ zavojni, dezin4ek.sredstva... dezin4ek.sredstva... Pri trebovanju trebovanju alkaloida opijuma i njihovih derivata( morfjum, kodein... pred oblika i naziva, navodi se tačna pojedinačna doza, ime, prezime i matični br.bolesnika za koga se trebuje lek. D'-anje leko-a ' leko-a ' lekovi se čuvaju u odeljenskoj apote)i. Hitrina je na pristupačnom mestu, lekovi se sla!u prema njihovom dejstvu na organe, odnosno sisteme. 2ekovi 2ekovi koji se primenjuju za urgentna stanja posebno su izdvojeni, slo!eni po redosledu primene, jasno obele!eni.. ključ se nalazi kod glavne med.sestre ili setre koju ona odredi. 2ekove jakog dejstva označeni u 4rmakopeji sa ) čuvaju se odvojeno od drugih i zaključani. 5adioaktivne materije se čuvaju po posebnim propisima i u posebnim prostorijama. 9. P;TEVI ;NO!ENJA LEKOVA LEKOVA ; OR#.(P;TEM $I#ESTIVNO# TRAKTA Oralna primena leko-a ' leko-a ' to je prirodan i bezbolan način koji se resorbuju u !elu)u i )revnom traktu, čija se svojstva ne menjaju u kiseloj, ondnosno alkalnoj sredini. sredini. 5esorp)ija 5esorp)ija leka počinje <:$D: min.pos min.posle le unošenja$ unošenja$ zavisno zavisno od hrane u !elu)u. !elu)u. + obzirom obzirom da jedan deo leka gubi sa hranom, hranom, pojedinačna doza leka je uvek ve"a od doze koja se daje parenteralno. /a ovaj način se unose tablete, dra!eje, kapsule, sirupi, solu)ije, praškovi... . ra!e ra!eje je su lekovi lekovi u kojih kojih je izvrš izvršena ena kore korek)i k)ija ja ukus ukusa a dodava dodavanje nje skroba skroba,, še" še"era era,, čokolade...oble čokolade...oble su i prijatne za gutanje. %apsule su lekovi zašti"eni od hlorovodonične hlorovodonične kis.!elu)a omotačem omotačem od !elatina koji koji se rastvara u alkalnoj sredini. sredini. Bolesnik uzima uzima lek u prisustvu med.sestre sa vodom., sokom, čajem ili jogurtom. 7utanje lekova bez tečnosti je štetno. Med.sestra mora znati ne!eljene e4ekte lekov koje uzimaju njeni b. S'lin-alna aplikacija leka ' leka ' to su lingvalete nitrogli)erina. 2ek brzo deluje ve" posle K minuta i traje D:$E: minuta$ kod napada angine pektoris, ovako se daju i lekovi u napadu bronhijalne astme i neki hormonski preparati.
>. P;TEVI ;NO!ENJA LEKOVA ; INTRA$ERMALNA I S;BK;TANA S;BK;TANA APLIKA8IJA
OR#.(PARENTERALNA
APLIKA8IJA
LEKA:
6buhvata testove i imunoalergološka ispitivanja# intradermalni test, test uboda, skarifka)ioni test, boteri$reak)ije, tuberkulinske tesove(mantu i pikerova$ proba. . 6vi testovi primenjuju se u )ilju ispitivanja ispitivanja izmenjene, alergijske alergijske reak)ije, odnosno prisustva spe)ifčnih antitela koja reaguju sa unetim alergenom. Bolesnik pre alergoloških testiranja na sme D dana da uzima lekove iz grupe antihistaminika i kortikosteroida. -reba da opere unutrašnju stranu podlakti) podlakti)e e toplom vodom vodom i sapunom, sapunom, a zatim se intradermaln intradermalno o daje po :,K ml odgovaraju" odgovaraju"eg eg alergena. 5astojanje izme&u uboda je < )m. . %ontrolni interdermalni test radi se histaminom i fziološkim rastvorom. lergijska reak)ija se čita Perick 5&e%&&e%& 5&e%&&e%& 'o+a 'o+a radi se kod osoba izra!ene preosetljivosti, a koriste se posle KL min. Perick alergeni u uljanom rastvoru. ?. P;TEVI ;NO!ENJA LEKOVA ; INTRAM;SK;LARNA APLIKA8IJA LEKA
OR#.(
PAREN ARENTER TERAL ALNA NA
APLI APLIKA KA8I 8IJA JA
LEKA LEKA::
2ekovi 2ekovi dati intramuskularno intramuskularno posti!u veoma brzo svoj terapijski e4ekat. /a ovaj način se mogu davati potpuni vodeni rastvori, kao i lekovi koji deluju nadra!ajno na podko!no tkivo. a intramuskularnu KVA$RANT #L;TE;SA I aplika)iju leka koristi se miši"na masa gluteusa i butine( SPOLJNI #ORNJI KVA$RANT SPOLJNA STRANA NATKOLENI8E. NATKOLENI8E. Pre davanja odredi se tačno mesto uboda, glutelni miši" se podeli horizontalnom linijom od ključne spoljašnje gornje bodlje do kičmenog stuba na dva dela, a vertikalnom na G. +poljni gornji kvadrant je za aplika)iju leka kako ne bi došlo do ošte"enja nerva ASEPTIDAN) uz obaveznu proveru da išijadikusa i išijadikusa i ve"ih krvnih sudova. sudova. Postupak Postupak mora biti strogo strogo ASEPTIDAN) uz igla nije u krvnom sudu. Mogu"e komplika)ije usled nepravilnog rada su# aps)es glutealnog miši"a zbog nesterilne igle, embolija, hematom, aplika)ija u potko!no tkivo i nemigu"nost apsorp)ije leka, alergija, anaflaktička reak)ija. @. P;TEVI ;NO!ENJA LEKOVA ; OR#.( PARENTERALNA APLIKA8IJA LEKA: INTRAVENSKA APLIKA8IJA LEKA Intravenski se mogu ubrizgavati samo vodeni rastvori leka. Prednosti ovakvog davanja leka su# • • •
unošenje leka direktno u krvotok, dejstvo još u toku aplika)ije(što je izuzetno va!no kod urgentnih stanja, nema nadra!aja tkiva, jer se lek meša sa krvlju.
Intravenski lekovi mogu biti u vidu injek)ija i intravenskih in4uzija. avanje se mo!e programirati preko injektomata, volumena i digin4uze(brojača kapi. Ipak postoji rizik za b.,tako da se moraju poštovati slede"a pravila# •
•
intravenski se mogu dati bistri vodeni rastvori leka bez primesa, sa oznakom# za intravensku aplika)iju, injek)ioni i in4uzioni rastvori moraju biti sterilni i apirogeni.
plika)ija treba da traje najmanje D minuta ili du!e, zavisi od vrste leks. • • •
•
1 brizgali)i, sistemu i igli ne sme biti vazduh zbog opasnosti od vazdušne embolije. septični uslovi su obavezni. %o!a b.iznad vene koja se punktira se dezinfkuje. 2ekovi iz grupe kardiotonika, koronarnih vazodilatatora, bronhodilatatora i dr.koji utiču na 4unk)ije vitalnih organa aplikuju se sporo, F$KL min, uz stalno posmatranje b. i konrolu pulsa. /ajčeš"e komplika)ije su# per4ora)ija (ošte"enje vene, paravenska aplika)ija(u tkivo pored ugrožavanje životnih životnih funkcija funkcija vene, vene, stvara stvaranje nje trom tromba, ba, in4ek in4ek)ij )ija, a, vazduš vazdušna na em embol bolija ija,, ugrožavanje usled brze aplikacije leka!
. $E
$e3i+ra&acija nastaje $e3i+ra&acija nastaje kao rezultat poreme"aja u metabolizmu vode i elektrolita, a javlja se zbog njihovog nedovoljnog unošenja. olazi najčeš"e kod osoba u besvesnom stanju, pri povra"anju, prolivu, obilnom znojenju i kod pove"anog izlučivanja mokra"e. 5azlikuju se D vrste dehidrata)ije# • • •
je vode prati i smanjenje elektrolita, elektrolita, I"OTONIDNA $E
Poreme"aj Porem e"aj vode i elektro elektrolita lita u org.mo! org.mo!e e se uspešno uspešno korigova korigovati ti in4uzion in4uzionim im rastvorim rastvorima, a, odnosno odnosno rastvorima za regulisanje bilansa elektrolita i vode. /ajčeš"e se koriste kristaloidni fziološki rastvori# RIN#EROV RIN#EROV RASTVOR) RASTVOR) #L;K #L;KOSALIN OSALIN)>( )>(&ni &ni i >(&ni >(&ni NATRI8< NATRI8
•
/eograničena, kada se b.daje preko maske ili nazalnog katetera. -akav vazduh ima K:$ E:=nkiseonika. 6graničena, koja koja se daje npr.b.sa npr.b.sa hroničnim hroničnim bronhitisom. bronhitisom. +meša vazduha koja se daje preko preko spe)ijalnih maski jima
71. PRIMENA TERMIDKI< POST;PAKA Primenj Primenjuje uje se likalno likalno rashla&iva rashla&ivanje nje ili zagrevanj zagrevanje e pojedini pojedinih h anatoms anatomskih kih delova radi smirenja smirenja ili ubrzavanj ubrzavanja a zapaljeno zapaljenog g pro)es pro)esa a ili pojačanj pojačanje e pro)esa pro)esa res resorp) orp)ije. ije. Po Pogre grešna šna primena primena hladno"e hladno"e ili toplote mo!e biti veoma opasna.
• •
•
•
•
•
• •
-ermoterapi -ermoterapija ja povoljno deluje deluje na ubla!avanje ubla!avanje bolova direktnim direktnim delovanjem. %ao izvori toplote koriste se in4ra)rveni zra)i, koji deluju umuiruju"e na nervne završetke, što dovodi do smanjenje bola(koris bola(koriste te se spe)ijalne lampe različitog različitog intenziteta %rioterapija tako&e dovodi do brzog analgetičkog e4ekta izazivanjem reaktivne hiperemije, a time i opuštanja spastičke muskulature. %onverziona termoterapija(dijatermija je dubinska toplotna terapija. Mo!e biti kratkotalasna, kada kada se viso visok ko4r o4rekve ekvent ntna na stru struja ja u tkiv tkivu u pret pretva vara ra u topl toplot otnu nu i mikr mikrot otal alas asna na,, kada kada se apsorbovani elektromagnetni talasi u tkivu pretvaraju u toplotnu. Primenom ultrazvuka, čija prodornost D$L )m ispod ko!e tako&e dolazi do stvraranja toplote. 6vo delovanje se ispoljava analgetski i antiin*amatorno. Prim Primen enom om hidr hidroe oeel elek ektr trič ični nih h post postup upak aka a post posti! i!e e se proš prošir iren enje je krvn krvnih ih sudo sudova va,, akti aktivn vna a hiperremija i ubla!avanje bola. 2aser je izvor usmerenog snopa svetlosti. I primenjuju se laseri velikih i malih intenziteta. Prime Primenom nom termo termo4or 4ora a posti! posti!e e se loka lokalno lno zagr zagrevanje evanje tela. tela. %orist oristese ese arnje arnjevi, vi, )rep, )rep, )igla, )igla, električno jastuče, vla!ni, topli oblozi u ku"noj nezi.
Primena hladno"e u lečenju ' ima pozitivan terapijski e4ekat. /a mesu gde se stavlja led dolazi do smanj sm anjeno enog g priliv priliva a krvi krvi zbog zbog spazm spazme e kapil kapilara ara i tako tako se sm smanj anjuje uje zapalj zapaljens enski ki pro)e pro)ess i nastaj nastaje e anestezija nerava. 7. ANAILAKTIDKI !OK ok ok je tešk teško o stan stanje je orga organi nizm zma, a, gdje gdje su !ivo !ivotn tne e 4unk 4unk)i )ije je sved sveden ene e na mini minimu mum m jer jer dola dolazi zi do popu popušt štan anja ja peri peri4e 4errne )irk )irkul ula) a)ij ije. e. ler lergi gijs jski ki ili ili anaf anafla lakt ktič ički ki šok šok nast nastaj aje e pril prilik ikom om dava davanj nja a injek)ijaprimjena parenteralne terapije a izaziva ga nastanak alergijskih reak)ija u organizmu zbog primj primjene ene lijek lijekova ova.. bog bog toga toga je !ivot !ivot bolesn bolesnika ika ugro!e ugro!en. n. /ema /ema pravil pravila a kada kada se mo!e mo!e pojavi pojaviti ti anaflaktički šok. +imptomi i zna)i šoka su# •
• •
• • •
•
• • • •
strah, uznemirenost, nagla klonulost, osje"aj pritiska u !drijelu i u grudima, osje"aj gušenja, astmatično disanje pra"eno upadljivim blijedilom i )ijanozom oko usana i na ekstremitetima, znojenje čela i li)a, kašalj, inkontinen)ija, sistemske promjene (pad -, tahikardija, promjene kvaliteta i ritma pulsa, što dovodi do )irkulatornog kolapsa i gubitka svijesti, laringalni edem, %vinkeo %vinkeov v edem, edem, bronhos bronhospaza pazam, m, hiperse hipersekre) kre)ija ija i pro4uzno pro4uzno znojenje znojenje,, diarea diarea i povra"an povra"anje, je, smetn etnje u vidu vidu,, zujan janje u ušima ima, malaks laksa alos lost. t. 1 tok toku napad apada a mo!e da se javi avi kardiopulmonalni arest što izaziva i smrt. +mrt mo!e da nastupi za L$K: minuta. Postup)i kod anaflaktičkog šoka# odmah prekinuti davanje lijeka, bole bolesn snik ika a post postav avit itii u odgo odgova vara raju ju"i "i polo polo!a !ajj sa glav glavom om koja oja je ni!a ni!a u odno odnosu su na tije tijelu lu (trendeleburgov polo!aj adrenalin K#K::: u dozi od :,< do :,G ml odmah intramuskularno, postaviti smarhovu povesku iznad mjesta davanja lijeka, na"i venski put i uvesti kanilu, davati adrenalin i na mjestu uboda injek)ije i intravenski. a adrenalin nema zamjeneO nastaviti davanje antihistaminika i kortikosteroide, davati kiseonik preko maske, vještačko disanje ako su slabi disajni putevi, dati ampulu noradrenalina od <,Lmg aminoflin od
6stali postup)i i način kontole vitalnih 4unk)ija# • • •
aparat za merenje - stavlja se odmah i ostaje do kraja, bele!i se vreme davanja i vrste terapije, vrši se aspira)ija gornjih respiratornih puteva,
•
• •
ko ko do&e do&e do guše gušenj nja a tj.d tj.do o edem edema a larn larnks ksa, a, pris pristu tupa pa se endo endotr trah ahea ealn lnog og intu intuba ba)i )iji ji ili ili traheostomiji, Heštačko disanje se daje preko ambu$blona i endotrahealnog tubusa. +poljna masa!a sr)a se primenjuje u slučaju zastoja sr)a....
77. R;KOVANJE ME$I8INSKIM OTPA$OM 79. NA8IONALNI SISTEM SIST EM "A OBELE=AVAN OBELE=AVANJE JE 7>. OSNOVNI PRIN8IPI $IJA#NOSTIKE •
•
•
REN#ENOSKOPIJAra+io%kopija je pros REN#ENOSKOPIJAra+io%kopija prosve vettlja ljavanj vanje e pojed ojediinih nih delo elova tela ela pomo" omo"u u rengenskih zraka. Primeljuje se u )ilju postavljanje dijagnoze# akutnog abdomena, povrede grudnog koša, hroničnih hroničnih oboljenja, posmatranje i proučavanje proučavanje pokreta pojedinih organa, kao i utvr&ivanja patoloških promena pri pokretima. a radioskopiju nije potrebna priprema b. REN#ENO#RAIJAra+ioraja* je REN#ENO#RAIJAra+ioraja* je snimanje pojedinih delova čovečijeg tela ili organa na rengenskom flmu, pri čemu rengenski zra)i koji slabije prodiru kroz čovečije telo slabije 4otohemijski deluju na flm. -o se izra!ava svetlinama, dok zra)i koji jako 4otohemijski deluju na flm izra!avaju izra!avaju se tamninom tamninom negativa. negativa. 5engenska engenska slika slika je detaljni detaljnija ja i oštra, oštra, na flmu se registruju registruju detalji značajni za utvr&ivanje dijagnoze, koji se pri skopiji ne mogu uočiti i koji nisu dostupni skopiji. -o je trajni dokumenat. EN$ORA$IO#RAIJA je EN$ORA$IO#RAIJA je snimaanje koje se obavlja pomo"u kontrasnih sredstava. Pripremu b.obavlja med.sestra, a od pravilne pripreme b.zavisi i kvalitet pregleda. %ontrasna sredstva mogu biti pozitivna( sa velikom atomskom te!inom da apsorbuju rengenske zrake i daju jasne senke na snimku. -o su preparati joda, broma, torijuma. %ada je jod u pitanju voditi računa o preosetljivosti b.na jod. /egativna kontrastna sredstva imaju malu atomsku te!inu. 6na ne apsorbuju rengenske zrake, tako da se šupljina organa ispunjava tim kontrastom i na snimku se jasno izdvaja od okolnih tkiva. /ajčeš"e se koristi kiseonik, ugljen$ dioksid i vazduh za stvaranje ve"e prozračnosti ili teški metali, paste, emulzije, koloidne supstan)ije kada je potrebno da prostor bude neprozračan.
7?. 7?. REN#EN REN#ENSKA SKA $IJA#NO $IJA#NOSTI STIKA KA PO SIS.OR# SIS.OR#ANA ANA$I $IJA# JA#NOS NOSTIK TIKA A OBO OBOLJE LJENJA NJA #LAVE #LAVE I KIDMENO# ST;BA KRANIO#RAM 5 je 5 je rngenska slika lobanje. +nima se u < prav)a. /a njemu se mogu videti prelomi, tumori, de4ekti kostiju lobanje......ne postoji priprema b. VENTRIK;LO#RAIJA ' VENTRIK;LO#RAIJA . ' slu!i da se rengenski prika!e izgled, polo!aj i oblik mo!danih komora. B.se priprema za opštu anesteziju, jer se interven)ija vrši u operativnoj +ali po prin)ipima aseps ase pse e i antise antisepse pse.. Pripr Priprema ema se sas sastoj tojii od brija brijanja nja glave, glave, davan davanju ju klizme klizme,, i pra!n pra!njen jenju ju bešik bešike e neposredno pre odlaska u salu. Med.sestra dovodi b.u prostoriju za neposrednu pripremu b.gde se daje premedika)ija ' za psih.smirivanje i smanjivanje čulnih utisaka. aju se sedativi i bazalni narkoti)i, a posle <:$D: min.b.odvozi u salu. Posle date anestezije, lekar pravi trepana)ijski otvor$ trep trepan anom om,, na loba lobanj nji, i, a pose posebn bnom om iglo iglom m za punk punk)i )iju ju punk punkti tira ra likv likvor or i uba) uba)uj uje e kontr ontras asno no sredstvo(vazduh ili vodeni rastvor joda, posle čega se vrši snimanje i dobija vertikulogram. Posle snimanja b.se smešta na odeljenje za reanima)iju, gde je pod stalnom kontrolom lekara i sestre. EN8EALO#RAIJA je EN8EALO#RAIJA je rengenska rengenska metoda pregleda mo!danih komora kontrasnim sred.(vazduhom sred.(vazduhom najčeš"e i to lumbalno ili subok)ipitalno gde se mogu videti oblik, polo!aj i veličina mo!komora. Priprema b.i materijala je ista kao za lubalnu punk)iju, uz dodatak kontrasnog sredstva i pribora za 8EREBRALNA AN#IO#RAIJA 'je AN#IO#RAIJA 'je njegovo uba)ivanje. Med.sestra asistrira lekaru. snimanje krvnih sudova mozga pomo"u kontras.sredstva(vodeni rastvor joda koji se ubrizgava u 4emoralnu arteriju, a zatim se izvodi snimanje. ngiogramom ngiogramom se utvr&uje prohodnost prohodnost krvnih sudova i lokalizuju patološke patološke promene. Priključivanjem Priključivanjem kompjutera kompjutera na angiogra4ski aparat je mogu"e dobiti umesto K:$K< slika ' G:$E: slika u sekundi. Pošto se snimanje izvodi u opštoj anesteziji, b.treba pripremiti u tom prav)u i negovati posle interven)ije. 7@. 7@. REN#EN REN#ENSKA SKA $IJA#N $IJA#NOSTI OSTIKA KA PO SIS.OR# SIS.OR#ANA ANA$I $IJA# JA#NOS NOSTIK TIKA A OBO OBOLJE LJENJA NJA #R;$N #R;$NO# O# KO!A
BRONemodina >emodinamsk msko o ispitiva ispitivanje nje obuhvata obuhvata kateriza kateriza)iju )iju desnog desnog i levog sr)a. sr)a. %ateriz %ateriza)ija a)ija se izvodi izvodi rdi merenja pritiska u velikim krvnim sudovima i srčanim šupljinama, odre&ivanje satura)ije kiseonikom, ubrizgavanja kontrasta i prikazivanja srčanih šupljina i krvnih sudova, ispitivanje prohodnosti krvnih sudova dova,, tada tada se mo!e radit aditii i bio biopsi psija miok iokard arda. 6va 6va dija dijagn gnos osti tiččka meto etoda se radi u visoko visokospe) spe)ijali ijalizovan zovanim im ustanovam ustanovama, a, pod strogo strogo aseptičnim aseptičnim hirurški hirurškim m uslovima, uslovima, pod kontro kontrolom lom rengen aparat. +vaka kateriza)ija predstavlja rizik za b.,tako da je veoma va!na priprema b., kao i tretman i nega posle kateriza)ije. 7. REN#ENSKA $IJA#NOSTIKA PO SIS.OR#ANA$IJA#NOSTIKA OBOLJENJA $I#ESTIVNO# TRAKTA a bi se pojedini šuplji organi videli prilikom pregleda, moraju se ispuniti kontrasnim sredstvom( arij'm%ka arij'm%ka ka6a( mleko(ar mleko(arij'm ij'm(%'l/a (%'l/a&& . +nim +nima a se K<$t K<$to o pala palačn čno o )rev )revo, o, tank tanko o i debe debelo lo )revo.kon.sr )revo.kon.sredstvo edstvo se unosi# peroralno i rektalno$klizmom. a sva ta snimanja b.se priprema priprema < dana pre interven)ije, interven)ije, tako što mu se dsje lako svarljiva svarljiva hrana koja ne 4ermentiše 4ermentiše i ne stvara gasove. an pre pre snimanj snimanja a izvodi se duboka evakua)i evakua)iona ona klizma, klizma, a posle posle ne jede nšta. nšta. B.se mo!e priprem pripremiti iti i dsvanjem spe)ijalnih spe)ijalnih laksatnim sredstava. sredstava. B.ga pije predhodnog predhodnog dana oko KF h, a posle toga još dve doze čiste vode oko LL:ml. -ako se digestivni trakt osloba&a 4ekalnih masa, gasova i ispira se. 1 prostoriji za interven)iju daje mu se da popije barijumsku kašu, a za to vreme se vrši snimanje e4o/aoraja. %ada se popije odre&ena količona snima se !eluda) a%&roraja, a%&roraja, a jednjaka ' e4o/aoraja. kasnije i duodenum (+'o+enoraja*. ( +'o+enoraja*.
7. REN#ENSKA REN#ENSKA $IJA#NOSTIK $IJA#NOSTIKA A PO SIS.OR#ANA SIS.OR#ANA$IJA# $IJA#NOSTIKA NOSTIKA OBOLJENJA B;BRE#A I MOKRAGNI< P;TEVA 5engensko snimanje mo!e se obaviti na < načina# •
•
•
in&raa-en en%k %ka a ili ili in/' in/'4i 4ion ona a 1brizgavanjem kontrasta intravenski ili in4uzijom( in&r $ES8EN$ENTALNA $ES8EN$ENTALNA PIJELO#RAIJA PIJELO#RAIJA 1ba)iv 1ba)ivanj anjem em kontr kontrast asta a spe)ij spe)ijaln alnim im postup postupko kom m pomo"u pomo"u )istos )istosko kopa pa i urete uretera ralni lnih h sondi sondi ( a%cen+en&na) in%&r'men&alna pijeloraja i 're&eroraja 're&eroraja 6va snimanja se obavljaju da bi ustanovio patološki pro)es na urinarnom traktu, a najčeš"e kada se sumnja na tuberkulozu bubrega, tumor, hidrone4rozu, kao i da bi odredio pojo!aj i veličinu kalkulusa(kamena. B.se za ova snimanja priprema dr!anjem dijete u trajanju od < dana, potrebno je jer prisustvo gasova remeti tumačenje snimka, tako da se ne preporučuje vo"e, vo"e, mlečn mlečnii proiz proizvod vodi, i, gazira gazirani ni sokovi sokovi i povr" povr"e. e. an pre pre snim snimanj anja a uzima uzima se laksat laksativn ivno o sredstvo, sredstvo, a uveče klizmu i ne večera. /a dan snimanja nema doručak, ni pijenje. Pre snimanja snimanja obaviti test osetljivosti na kontrasno sredstvo(urografn, urotrast. B. se odvodi na snimanje i pravi se nativan snimak, a onda ubrizgava u venu kont.sredstvo i vrši kompresija u predelu SAKROILIJADNO# zgloba SAKROILIJADNO# zgloba spe)ijalnim valj)ima ili balonima$ ovo je potrebno da bi se sprečilo oti)anje kontrasta u mokra"nu bešiku i omogu"ava bolje punjenje bubrega. %ompresija traje L$F min., pravi se drugi snimak, uklanjaju valj)i, sačeka <:$D: minuta i pravi tre"i snimak, gde
•
•
se vidi prolaz kontrasta u bešiku (ureterografja. %ont.sredstvo se mo!e dati i in4uzijom, a o tome odlučuje lekar. 8ISTO#RAIJA ' je snimanje mokra"ne bešike pomo"u kont.sredstva, koje se mo!e uba)iti preko katetera, as)edentno ili des)edentno, posle intravenske pijelografje i ureterografje. RENOVA"O#RAIJA$ RENOVA"O#RAIJA $ je metoda ispitivanja vaskularnog sistema bubrega. Priprema b.je ista kao i za pijelografju. %ont.sredstvo se uba)uje kroz 4emoralnu arteriju, a zatim vrši snimanje.
9F. SAVREMENE SAVREMENE $IJA#NOSTIDKE METO$E METO $E ;" I S8INTI#RAIJA* ;LTRA"V;K 5 je 5 je neinvanzivna dijagnostička dijagnostička metoda, bezbolna, jednostavna jednostavna i praktična. /e postoje kontraindika)ije za njenu primenu, koristi se u dijagnosti)i povreda i oboljenja svih organa odraslih, de)e, de)e, stari starijih jih i gravid gravidnih nih !ena. !ena. 6mogu" 6mogu"ava ava da se pomo" pomo"u u ve"eg ve"eg broja broja prese preseka ka(j (jedn edno,d o,dvo vo i trodimenzionalnih dobiju poda)i o veličini i gra&i organa u sve D dimenzije. 1ltrazvuk je zvuk 4rekven)ije 4rekven)ije iznad grani)e čujnosti. . Izvor ulzvuka je kristal kvar)a ili u savremenim aparatima barijum ili )irkonijum$titanat smešten u sondi. Pod dejstvom naizmenične struje menja se polaritet kristala, dolazi do njegove vibra)ije te se proizvodi ultrazvuk koji se u vidu snopa usmerava u odre&enom prav)u. 6dbijeni ultrazvuk opet prihvata sonda, sonda, koja je u isto vreme i prijemnik. prijemnik. 1 njoj se prihva"eni eho trans4ormiše trans4ormiše u električni električni impuls, koji se prenosi u aparat i preko niza pojačivača prikazuje na ekranu ili ptampaču. /ema priprema b., osim da ne uzima hranu G$L sati. S8INTI#RAIJA ' dijagnostički postupak u kome se koriste radioaktivni izotopi i pravolinijski . S8INTI#RAIJA skeneri, na osnovu kojih se dobija slika sastavljena od )rti)a slabije ili jače gustine. . danas je i u upotr upotrebi ebi gama$ka gama$kamer mera, a, gde se svetlu svetlu)an )anje je sa krista kristala la preno prenosi si na os) os)ilo ilosk skop op i u vidu vidu tačak tačaka a registruje na polaroid$ papiru ili rengen flmu. Med.sestra treba da zna da rukuje radioaktivnim materija materijalom, lom, kao i da zna da je i sam b.otvoreni b.otvoreni izvor zračenj zračenja, a, za razliku razliku od rengena rengena gde je to aparat. B.ne sme blizu de)e, trudni)a i dojilja D$F dana posle snimanja. 91. SAVREMENE SAVREMENE $IJA#NOSTIDKE METO$E 8T
I
NMP*
KOMPJ;TERI"OV KOMPJ;TERI"OVANA ANA TOMO#RAIJA $ ovo ovo je sloj slojev evit ito o snim sniman anje je par parenhi enhima mato tozn znih ih orga organa na jonizuju"im jonizuju"im zra)ima. ra)i se umesto na rengen$ploču rengen$ploču emituju emituju na kristele detektora, pretvaraju"i pretvaraju"i se u električni signal. 6dakle se odvode u elektr.računar, gde se pretvaraju u sliku na ekranu. 6vim je omogu"eno snimanje delova tela, pri čemu se dobija veliki broj in4orma)ija. %oristi se kontrastno sredstvo (gastrografn, urografn, telebriks. Priprema b.se sastoji u otklanjanju metalnih predmeta koji bi mogli ostaviti senke na snimku. N;KLEARNA MA#NETNA RE"ONAN8A NMR* ' NMR* ' je najnovija radiološka dijagnostička metoda koja omogu"ava kompjutersku vizueliza)iju preseka delova tela slično komp.tomogrfji. 6vim pregledom je omogu"eno rano otkrivanje bolesti i uvid u strukturu organa. Magnet sna!an
9. 9. SAVRE SAVREMEN MENE E $IJA#N $IJA#NOST OSTIDK IDKE E METO$E METO$E INRA INRA8RV 8RVENI ENI "RA8I) "RA8I) PLETI" PLETI"MO# MO#RA RAIJA) IJA) $OPLER* INRA8RVENI "RA8I $-emperatura "RA8I $-emperatura tela je stalna, a odr!ava je )entar za termoregula)iju. 2judsko telo telo prim prima a i odbi odbija ja in4r in4ra) a)rv rven ene e zrak zrake. e. +lu! +lu!e e da dir direktn ektno o utvr utvr&i &iva vanj nje e - tela tela u odr odre&en e&enim im delovima(termometrija. %o!a zrači energiju koju aparat prihvata preko 4oto kamere i sa senzorom i u obliku slike prikazuje na ekranu termovizije(termogram termovizije( termogram koji se prikazuje kao )rno$bela slika(vru"a mesta su bela, a hladna )rna. Prostorija treba da je zagrejana <<3, a vla!nost vazduha L:=. B. le!i u prostoriji KL min.bez ode"e. Indika)ije za pregled su tumori dojke. %o!a iznad tumora je toplija za nekoliko stepeni u odnosu na zdravu ko!u.
PLET PLETI" I"MO MO#R #RA AIJ IJA A 5 je neinvazivna dijagnostička dijagnostička metoda za ispitivanje venske i arterijske arterijske )irkula) )irkula)ije ije krvi. Primenj Primenjuje uje se os)ilome os)ilometrija trija i os)ilogr os)ilografjaa afjaa (mehanič (mehanička ka i elektron elektronska ska. . +lu!i +lu!i za ispitivanje krvnih sudova ekstremiteta i protoka krvi u mirovanju mirovanju i posebnim polo!ajima polo!ajima ruku i glave, kao i dokazivanje dubokih venskih tromboza. $OPLER ( imamo dopler vena i arterija. . 6P2 6P25 5 H/ H/ ovom ovom tehn tehnik ikom om se mo!e mo!e brzo brzo i bezb bezbol olno no pro) pro)en enit itii pris prisus ustv tvo o ili ili odsu odsust stvo vo opstruk) opstruk)ije( ije(tro tromboz mboza a dubokih dubokih i površnih površnih vena primenom primenom ultrazvu ultrazvuka. ka. Ispitivan Ispitivanje je arterija arterija vrši se digitalnom pletizmografjom. $OPLER ARTERIJA ' ARTERIJA ' primenom ultrazvuka ultrazvuka ispituje se prohod p rohodnost nost i dinamičnost zidova u dostupnim arterijama, što je značajno za dijagnozu, prognozu bolesti i pra"enje terapije. P;LSNI $OPLER ' $OPLER ' registruje se način, prava) i brzina kretanja krvi u šupljinama sr)a i velikim arterijama. 97. EN$OSKOPSKI PRE#LE$I( $E.8ILJEVI $E.8ILJEVI I VRSTE PRE#LE$A EN$OSKOPIJA EN$OSKOPIJA je dij.metoda kojom se pomo"u spe)ijalnih instrumenata(endoskopa ili optičkih aparata mo!e pregledati i unutrašnjost šupljih organa ili šupljih prostora u org. 3ilj je utvr&ivanje upala, krvarenja, rana, stranih tela, kamena)a, tumora. ndoskopija je od izuzetnog značaja, jer pored dijagnostike, ona mnoge patološke promene čini dostupnim lečenju( tuširanju, posipanju, paljenju, uzimanju isečaka. LARIN#OSK OSKOPI OPIJA JA ' je pregl . LARIN# pregled ed laring laringsa sa i mo!e mo!e biti biti indir indirekt ektni, ni, pomo" pomo"u u ogleda ogledala la i direkt direktni. ni. BRON
omog omogu" u"a a prav pravil ilan an razv razvoj oj org. org.,, spr spreč ečav ava a nast nastaj ajan anje je bole bolest sti, i, ubrzav ubrzava a leče lečenje nje i spr spreča ečava va komp komplik lika) a)ije ije,, poma!e poma!e reha rehabil bilita ita)ij )iju u obolel obolelih ih ' fzičk fzičku u i psihič psihičku ku.. /auka /auka koj koja a se bavi bavi ishra ishrano nom m obolel obolelih ih je I8 I8---I% I%. .
a bi čovek mogao normalno da !ivi, u org.mora da unosi odre&ene !ivotne namirni)e u obliku hrane. 6ne su različitog porekla, porekla, ukusa i izgleda, ali sadr!e potrebne sastojke i to su# ugljeni$hidrati, ugljeni$hidrati, belančevine, masti, minerali, vitamini i voda. 1gljeni hidrati ' su prete!no biljnog porekla, oni su izvor energije u org. Ima ih u pšeni)i, krompiru, pasulju, pirinču, kukuruzu, kukuruzu, grašku, medu, še"eru....potrebno še"eru....potrebno je uneti od <::$G::gr dnevno, odnosno G$L g na K kg --.
Belančevine ' su !ivot.porekla i to su gradivne materije, va!ne za rast i regenera)iju. Bogata su nemasna mesa, posni sirevi, mleko, belan)a jajeta. nev.doza je K$K,Lg na K kg -- ili F:$K::gr. Masti$ slu!e kao izvor energije, a mogu biti i biljnog i !ivot.porekla. nalaze se u svim namirni)ama koje sadr!e belančevine. Masti biljnog porekla su mnogo zdravije. nev.potrebe su L:$K<: gr. Minerali ' magnezijum, 4os4or, nazrijum, kalijum nalaze se u !ivotinj.namirni)ama i u vodi za pi"e. Hitamini ' moraju se unositi hranom i omogu"avaju skoro sve !ivotne pro)ese i odr!avanje zdravlja. 9>.ISPITIVANJE 9>.ISPITIVANJE STANJE ;rana mora da zadovolji sve potrebne kvalitete ' izgled, ukus, temperaturu, svarljivost i da zasiti. Pri sastavljanju dnevnog obroka mora se voditi o energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama neophodni za organiz. a bre, u bolni)i je je veoma va!an izgled hrane zbog sposobnosi org.b.da luči sokove.... brzina prolaska hrane kroz digestivni trakt utiče na stepeniskoriš"enja. Mo" zasi"enja gladi je osnovno svojstvo unete hrane, a ono se javlja kada se !eluda) i )reva napune hranom. /a časovima "u dobiti nastavak. -o je sve što ima. /i ostala pitanja nema, kao iz nege I. 9?. ISF.VE!TADKA >F.VE!TADKA
