Vuk Stefanovi¢ Karaxi¢ je jedna od najznamenitijih i najzna£ajnijih li£nosti srpske istorije, nauke, kulture i kwiæevnosti. RoÚen je na Mitrovdan 1787. godine u selu Tr¡i¢u kod Loznice. Bio je vrlo bistar de£ak, æiveo je æivotom svojih vrπwaka, £uvao koze i ovce, ali za razliku od mnogih rano je u¡ao u tajne pismenosti. Wegov prvi "u£iteq" bio je wegov roÚak Jevto Savi¢ - »otri¢ od koga je nau£io £itawe i pisawe. Obrazovawe je nastavio u privatnoj πkoli u Loznici, a potom u manastiru Trono¡i. Neko vreme je radio kao pisar @orÚa ´ur£ije, da bi nakon toga oti¡ao u Sremske Karlovace i postao Úak "Kliri£ke πkole" gde mu je u£iteq bio Lukijan Muπicki. Tu je upoznao i Dositeja. Kada je otvorena Velika ¡kola u Beogradu, Vuk postaje wen Úak, meÚutim on se
razboleva od reume i odlazi u Peπtu na le£ewe. Nakon nekog vremena vra¢a se u Srbiju, ali posle propasti I srpskog ustanka, odlazi u Be£ 1813.godine, gde se susre¢e sa Jernejom Kopitarem, redaktorom slovenske rubrike u Wiener allg. Literaturztg-u. Naime, Vukov £lanak u "Srpskim novinama" o uzrocima propasti Prvog srpskog ustanka do¡ao je u Kopitarove ruke. Kopitar je osetio da je Vuk darovit £ovek koji dobro zna narodni jezik i usmeno stvaralaπtvo srpskog naroda. Ovaj susret je od istorijskog zna£aja za srpsku kulturu, jer je Vuk, podstican i podræavan od Kopitara, zapo£eo rad koji obuhvata nekoliko podru£ja: • rad na reformi jezika i pravopisa • sakupqawe, sreÚivawe i objavqivawe narodnih umotvorina • kwiæevna kritika i polemika • istorijografsko - kwiæevni radovi • etnografski spisi Srpska kwiæevnost 18. i po£etkom 19. veka stvarana je na slaveno-serbskom jeziku ili 1
meπavini ruskoslovenskog i slavenoserbskog jezika. Bilo je pisaca kao πto su Venclovi¢, Orfelin i Dositej koji su £inili pokuπaj da pi¡u jezikom u kome ¢e preovladati leksika srpsog narodnog jezika. Ali to su bili pokuπaji. Vuk je svojom Pismenicom i Rije£nikom zapo£eo rad na uvoÚewu narodnog jezika u kwiæevnost. MeÚutim, dru¡tveni vrh i crkvena hijerarhija nisu prihvatali narodni jezik kao kwiæevni jezik, ve¢ su ga zvali "sviwara i govedara". Vuk je znao da ¢e borba za narodni jezik biti te¡ka i duga, pa je odlu£io da kriti£ki oceni "one koji najvi¡e pi¡u, i koji £ine (zaista ili po mneniju wihovom) kao neku epohu u literaturi". Vuk je 1814. godine (dok je u Budimu radio na Pismenici) dobio poziv za saradwu ("k recenzirawu slavenskih kwiga") od Jerneja Kopitara. Februara 1814. godine Vuk je poslao Kopitaru recenziju o jeziku u Novinama Srpskim koje su u Be£u izlazile ve¢ ¡est meseci.Recenzija, meÚutim nije objavqena, nego je Kopitar iz we upotrbio material u svojoj vlastitoj kritici Novina srpkih. Vuk se tada nalazio na samom po£etku borbe za uvoÚewe narodnog jezika u kwiæevnost i to je wegova prva kritika tada¡weg kwiæevnog jezika. Zbog toga one koji znaju samo kasnije Vukove stvari iznenaÚuje i jezik i stil (£ak i gramati£ke gre¡ke) u ovoj wegovoj recenziji. U ovoj recenziji on navodi uzroke zbog kojih se Srbima ne dopadaju ove novine, a to su: "1) ©to se Serbqi nijesu svojim novinama privikli! 2) ©til je svakih novina obi£no suv i opor, a osobito sad u vreme vojne, kad se gotovo cijele novine iz datuma i iz imena sopstvenih sostoje.
2
3) ©to gospoda u£rednici 1novina gdikoje nove rije£i upotrebqavaju." Bez obzira na nezalaæewe u sloæena pitawa kwiæevnog jezika, Vuk ve¢ tada traæi da "oni koji pi¡u moraju paziti na govor prostoga naroda" - a to je u osnovi ono za ¡ta ¢e on nastaviti da se bori jo¡ punih 50 godina, do kraja æivota. Krajem maja 1814. godine Vuk je iz Budima poslao Kopitaru recenziju " Usamqenog juno¡e" od Milovana Vidakovi¢a koji je bio najpopularniji i najplodniji pisac sentimentalnih romana kod Srba. Recenzija nije iza¡la na nema£kom jeziku ve¢ samo na srpskom i to tek 1815. godine u Novinama srpskim, bez potpisa. ©to se ti£e sadræine recenzije Vuk se prvenstveno bavi jezikom dela, ali ima i primedbi u vezi gramatike jer je u meÚuvremenu Vukova gramatika ve¢ iza¡la iz ¡tampe. U kritici ovog dela bio je odmeren, ali mu je Vidakovi¢ o¡tro odgovorio napadaju¢i wegovu gramatiku u 233., 234, i 235. broju Novina srpskih iste godine. Sasva Mrkaq je napisao i objavio 1810. godine "Salo debeloga jera libo azbukoprotres", u kojoj je prvi postavio na£elo:"Pi¡i kao ¡to govori¡"2. Vuk je primio wegovu ortografiju sa mawim izmenama. Mrkaq je kasnije, pod utiskom Stratimirovi¢a, morao da se odrekne svoje "jeresi" i u Novinama srpskim od 1817. (broj 41) napisao £lanak pod naslovom:"Palinodija libo obrana debeloga Î". Vuk je u to vreme zajedno sa Kopitarom ureÚivao novine i odmah je u narednim brojevima objavio svoj odgovor u kome izmeÚu ostalog kaæe za Mrkaqa:"On je 1
Urednici
2
Ovo na£elo je Vuk dopunio:"i £itaj kao ¡to je napisano"
3
najve¢u bunu podigo na debelo jer (isporio ga i salo mu izvadio napoqe), a ako nije znao za¡to, to je wegova ¡teta i sramota". Debelo jer je, kaæe Vuk "peti to£ak u kolima... Koga ne mrzi dam u tandr£e ostrag, neka ga priveæe, ako ko voli bez wega, neka se ne boji da ¢e ga kola izdati, samo ako su mu ona druga £etiri to£ka zdrava i opravqena". 1817. godine, u predgovoru kwige "Qubomir u Jelisiumu", Milovan Vidakovi¢ ponovo odgovara Vuku. Kada je pro£itao Vidakovi¢ev predgovor, Vuk je u ¡ali pisao Mu¡ickom:" Jeste li dobili vtoru £ast` "Qubomira"?Znam da ¢e vam se dopasti predislovije, ali se ba¡ nemojte vrlo ponositi ni prkositi mi...", jer bi se kaæe moglo desiti kao u onoj narodnoj pesmi gde Tur£in bilo milo kad mu je slepac pevao:"´era Ture kraqevi¢a Marka", a posle se naqutio kad je slepac okrenuo:"Kad se Marko natrag povratio". Tako je i bilo. OVA VUKOVA RECENZIJA NA VIDAKOVI´EVOG "QUBOMIRA" (Budim 1824.godine) JE PRVA KWI∂EVNA KRITIKA U SRPSKOJ KWI∂EVNOSTI, ©TO »INI VUKA OSNIVA»EM KWI∂EVNE KRITIKE KOD SRBA. U recenziji, koja je vrlo o¡tra i bespo¡tedna, Vuk ukazuje na osnovne mawkavosti Vidakovievog romana. 1. Na po£etku recenzije Vuk ukazuje na anarhiju koja vlada na poqu kwiæevnosti:"Do danas se gotovo nijedan spisateq kod nas ne naÚe da postavi sebi pravila po kojima ¢e pisati, nego kako mu god padne na pamet. Kako koji zareæe pero da pi¡e, on ve¢ odma po£ne misliti kako ¢e jezik popravqati, a ne kako ¢e ga u£iti". 2. Ukazuje na jedinstvo sadræine i forme u kwiæevnom delu:" U svakoj se kwizi gleda na dvije stvari:1) na stvar o kojoj se pi¡e, 2) na jezik kojim se pi¡e. ©to se jezika ti£e, on samo nagla¡ava da " Jezik moæe (i mora) znati svaki 4
spisateq", a po¡to je o jeziku govorio u prvoj recenziji (na Usamqenog Juno¡u), ovde govori " o stvari", to jest, o sadræini romana. 3. Sadræina romana nije koherentna, nema glavne teme, ide se sa predmeta na predmet i sve to te¡ko moæe da prati i recezent i £italac. 4. Po¡to Vidakovi¢ tvrdi da je roman " moralna povest" i da je najvi¡e pazio na moral, Vuk navodi
mnoge primere nemoralnih postupaka, pona¡awa i iskaza junaka romana, koji nikako ne mogu biti uzor £itaocima. 5. Vidakovi¢ tvrdi da je vodio ra£una o karakteru na¡ega naroda i wegovim obi£ajima, a Vuk pokazuje da on niti zna karakter ni obi£aje svoga naroda, pa wegove situacije i pona¡awe junaka uop¡te ne odgovaraju stvarnom æivotu naroda. 6. Navodi naslove romana koji mogu da posluæe kao uzor jer " u pomenutim romanima predstavqa se £ovek kao ¡to jest, i kao ¡to bi trebalo da bude. OnÚe pametan po¡tem £ovek govori i radi svagda kao pametan i po¡ten; budala kao budala...". Ovde navodi romane Vilanda, Getea, Fenelona, Goldsmita, Fildinga, Sterna, itd. 7. U romanu ima dosta nedoslednosti jer pisac " na mlogo mjesta ne zna ¡ta govori, nego bunca kao baba u bolesti, i pravi magarcima svoje £itateqe, ili sebe samoga". 8. U zakqu£ku ¢e re¢i da Vidakovi¢" ne zna ni istorije, ni geografije, ni logike, ni poezije, ni retorike;niti zna ¡ta je moral, ni stid, ni u£tivost; niti poznaje karaktera naroda na¡ega, ni ni¡ta". Recenzija je izlazila u novinama vi¡e od mesec dana (u julu i avgustu), u dvanaest brojeva, pod glavnim naslovom " Druga recenzija srpska". Od juna 1820. do maja 1821.godine Vuk je boravio u Srbiji. U to vreme, u dodacima, Davidovi¢evih novina u Be£u zapodela se anonimna polemika u srpskom jeziku.Polemika je po£ela jednom "nedotupavnom" paskvilom u stihovima protiv Vuka, koju je napisao Joakim Vuji¢. " Meni se £ini da bi sramota bilo na ono ¡to odgovarati ", pisao je on o tome Kopitaru.Posle Vuji ¢eve "protestacije","Starac Veqko" (najverovatnije Lukijan Mu¡icki) objavio je £lanak pod naslovom 5
"Smesice kwiæestvene" gde hvali Vuka, ali ne prihvata u potpunosti wegovu reformu.Nakon toga pojavile su se jo¡ tri antikritike gde se napada Vuk."Nema drugog obja¡wewa - do zavist prema uspesima neukog i ne¡kolovanog Vuka u celom nau£nom stranom svetu."ovim je Vuk odgovorio na sve te £lanke. Vuk je umro u Be£u 1864. godine. Wegove kosti su prenesene u Beograd 1897. godine i sa velikim po£astima sahrawen je u Sabornoj crkvi, pored Dositeja Obradovi¢a. Svojim radom je sticao prijateqe, slavu, priznawa, podr¡ku. Dobio je stalnu penziju od Rusije 1826. godine, a 1835. godine i Milo¡ Obrenovi¢ ¢e mu dodeliti stalnu penziju. To mu je malo ublaæavalo materijalne neda¢e. Pomagala ga je Ruska akademija nauka i crnogorski vladika Petar Petrovi¢ Wego¡. Imao je za prijateqe najpoznatija imena evropske kwiæevnosti i nauke. Bio je inspiracija mnogih pisaca, kako stranih tako i doma¢ih. "Kad god £itam Vuka ili o Vuku, neodoqivo mi se name¢e i ovaj zakqu£ak: prva srpska oslobodila£ka revolucija svoja najpotpunija ostvarewa nije imala u dræavno politi£kom obliku i ekonomskom osloboÚewu, ¡to je £inilo wen su¡tinski ciq, nego u Vukovoj i vukovskoj kulturnoj revoluciji;u stvari, pobeda Vukovih na£ela i vukovske culture u modernoj istoriji bi¢e prva, najve¢a, u demokratskom smislu verovatno i najpotpunija pobeda naroda.Dalekoseæna i skupa pobeda." Dobri ca ´osi¢ " Da, jo¡ je æiv! U grdima nam je æiv, iz re£i na¡ih i on govori, uz pesme na¡e pripev nam je on." Laz a Kosti¢ 6
7
