Voja Antonic - Kremane Kao Obmana

Voja Antoniñ

KREMANSKO NEPROROÅANSTVO Studija jedne obmane

Beograd, 2002.

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.





































Prvo izdanje oktobar 2002. Recenzent:

profesor dr Dragan Popadiñ Redaktor:

Marijana Anastasijeviñ DTP:

Voja Antoniñ Dizajn i obrada naslovne strane:

Voja Antoniñ Izdavaå:

Voja Antoniñ e-mail: [email protected] [email protected]

Štampa: “Todra” - Beograd Tiraæ:

500 primeraka

Molimo da sva pitanja, primedbe i komentare koji se odnose na ovu knjigu uputite autoru i izdavaåu putem elektronske pošte na adresu [email protected]

Na sajtu www.paralax.co.yu/ data je prezentacija knjige i otvorena javna







































SADRÆAJ

......................................................................................................... ............................. 7 Predgovor ............................................................................ Reå autora ....................................................................................................... 13 Uz malu malu pomoñ pomoñ mojih prijatelja ............................................................... ............................................................... 15

1. PROLOG

......................................................................................................

17

Ko su bili kremanski proroci .................................................................... .................................................................... 19 Klasifikacija proroåanstava proroåanstava ....................................................................... ....................................................................... 21

2. KAKO AKO JE POÅELO ELO

.................................................................................

25

Tirada u 300 åinova åinova .......... ................ ........... .......... .......... ........... ............ ............ ........... .......... .......... .......... ........... ........... ........ ... 28 Otvaranje Otvaranje zlatnog zlatnog rudnika rudnika ........... ................. ........... .......... .......... ........... ............ ............ ........... .......... .......... .......... ....... 32

3. CRNO CRNO PRORO PROROÅAN ÅANSTV STVO O 4. UBIŠ UBIŠEE KNJA KNJAZA ZA

.................................................................

36

......................................................................... ....................................................................................... .............. 45

Da li je Mateja bio “Treñ “Treñii åovek”? åovek”? ............ .................. ........... .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... ..... 49

5. PRV PRVII SVET SVETSK SKII RAT RAT

.......................................................................... ................................................................................. ....... 51

O srpskoj propasti propasti ........... ................. ........... .......... .......... ........... ............ ............ ........... .......... .......... .......... ........... ........... ........ ... 55







































6. IZME IZMEÐU ÐU DVA RAT RATA

............................................................................ .............................................................................. 65

Skeptici Skeptici otvaraju otvaraju front front ........... ................ .......... .......... ........... ............ ............ ........... .......... .......... .......... ........... ........... ........ ... 69 U osvit Drugog svetskog svetskog rata ............ ................. .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... ........... ............ ........ 74

7. KAD SMO SVI BILI TITO

................................................................... ................................................................... 76

Gde nam je spas .......... ................ ............ ............ ........... .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... .......... ........... ........... ........ ... 77 Kad Drina potekne potekne uz Taru .......... ................ ............ ............ ........... .......... .......... ........... ............ ............ ........... ........ ... 79 O kremanskoj kremanskoj crkvi .......... ................ ............ ........... .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... .......... ........... ........... ........ ... 80

8. HOÑE LI NAS BITI ZA POD ŠLJIVU

........................................... ........................................... 83

Svi ñe nas ceniti ceniti i voleti voleti .......... ................ ............ ........... .......... .......... ........... ............ ............ ........... .......... .......... .......... ....... 84 Zapaljeni Zapaljeni ljudi padaju padaju s neba ............ ................. .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... ........... ............ ........ 86 Kako od stabla šljive napraviti napraviti barjak ........... ................ .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... ..... 88

9. ŠTA NAS ÅEKA

............................................................................... ........................................ .............................................. ....... 90

Što ñe biti, biñe ........... ................ .......... .......... ........... ............ ............ ........... .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... .......... ....... 92 Spas je u veri... veri... .......... ................ ........... .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... .......... ....... 94 ... i u pseudo-veri ......................................................................... ....................................................................................... .............. 96

10. ORIGINAL ORIGINAL FALSIFIK FALSIFIKA ATA

................................................................ ................................................................ 99

Gde su rukopisi danas? ........................................................................... ........................................................................... 101

11. 11. NA LIC LICU ME MEST STA A

.......................................................................... ............................................................................... ..... 103

............................................................................ 106 12. 12. VER VERO OVATI ILI ILI NE? NE? ............................................................................

Nemoguñe je dokazati dokazati negativno negativno ........................................................... ........................................................... 106 Nepostojan Nepostojanje je dokaza nije dokaz o stojanju stojanju ...... 107







































Okamova oštrica ......................................................................... ...................................................................................... ............. 111 Tvrdnja mora da bude oboriva .............................................................. .............................................................. 112 U nedostatku nedostatku argumenata, argumenata, dobre su i uvrede ..................................... 115

13. REZIME

.......................................................................... ................................................................................................... ......................... 116

Prvi zamah zamah priåi: Pera Pera Todor Todoroviñ oviñ i Åeda Mijatovi Mijatoviññ .......... ............... ........... ............ ...... 117 117 Drugi zamah: zamah: dr Kazimirov Kazimiroviñ iñ ............ .................. ........... .......... .......... .......... ........... ........... .......... .......... .......... ..... 119 Treñi zamah: zamah: tandem tandem Golubov Goluboviñ iñ-- Malenkoviñ Malenkoviñ ........... ................. ............ ........... .......... ........ ... 122 122 Åetvrti zamah: nova politiåka zbivanja ................................................ ................................................ 123

14. LITERATURA

........................................................................... ....................................................................................... ............ 127

Novinski tekstovi ......................................................................... ..................................................................................... ............ 127 Knjige .......................................................................... ......................................................................................................... ............................... 128

15. PRILOZI

............................................................................... ........................................ ......................................................... .................. 130

1 [1c] Jedno proroåanstvo proroåanstvo ...................................................................... ...................................................................... 132 2 [2c] Jedno proroåanstvo proroåanstvo (1) ................................................................ ................................................................ 134 3 [2c] Jedno proroåanstvo proroåanstvo (2) ................................................................ ................................................................ 136 4 [2c] Jedno proroåanstvo proroåanstvo (3) ................................................................ ................................................................ 138 5 [2c] Jedno proroåanstvo proroåanstvo (4) ................................................................ ................................................................ 140 6 [4] Najbolja prijateljica ........................................................................ ........................................................................ 142 7 [5c] Crno proroåanstvo proroåanstvo (1) ................................................................. ................................................................. 144 8 [5c] Crno proroåanstvo proroåanstvo (2) ................................................................. ................................................................. 150 9 [6c] Proroåanstvo Proroåanstvo ............................................................................ ................................................................................. ..... 154 10 [7c] Još Još nešto o pror proroåans oåanstvu tvu onog onog seljaka seljaka iz Kremana Kremana .......... ............... ..... 155 155 11 [8c] Na brzu ruku ........................................................................... ................................................................................ ..... 156 12 [9c] Kremansko proroåanstvo proroåanstvo ........................................................... ........................................................... 158 13 [11c] [11c] Još nešto o kremanskom proroåanstv proroåanstvu u ................................... 164 14 [12c] Kremna, Kremna, prestonica prestonica nahije nahije proroka proroka protivu protivu Obrenoviña ..... 167 15 [20c] Gråki Gråki “Akropolis” “Akropolis” o kremanskom kremanskom proroåa proroåanstvu nstvu ........... ................. ...... 172

16. HRONOL HRONOLOGIJA OGIJA DOGAÐA DOGAÐAJA JA

174















































































PREDGOVOR Moglo bi se reñi da je na svetu do sada izreåeno onoliko proroåanstava koliko i reåenica u buduñem vremenu. Svaka takva reåenica govori o neåemu što još ne postoji, moæda neñe ni postojati, i tek kada buduñe vreme postane prošlo moæe se videti da li je tvrdnja tvrdnja o buduñnosti bila taåna taåna ili ne. A opet, samo mali broj njih zasluæi tu slavnu etiketu - ostale ostaju prognoze, nagaðanja, predviðanja, slutnje... Zaåudo, taånost predviðanja nije dovoljan uslov da bi neke tvrdnje o buduñnosti bile doåekane sa strahopoštovanjem. Obiåan åovek, tako, ne izgleda preterano fasciniran moñima astronoma da u sekund predvidi pomraåenje Sunca, niti ispitivaåima javnog mnenja koji uspevaju da pogode kako ñe kroz mesec dana u jednoj dræavi glasati nekoliko miliona ljudi. Pomenuti astronom bi pravu slavu stekao tek kad bi sakrio da je njegovo u dlaku taåno predviðanje plod njegovog mukotrpnog uåenja i rezultat rada hiljada nauånika, a istraæivac javnog mnenja kad bi rekao da mu se tako javilo, pa åak i kad bi samo odbio da objasni kako je tako nešto utvrdio. Bitno je sakriti da je njihovo proroåanstvo rezultat racionalnog suðenja i poštovanja nauåne procedure; otkriti to ima isti razoåaravajuñi efekat na publiku publi ku kao kad maðioniåar prikaæe u åemu je bio trik i ono što je dotle izgledalo åarobno odjednom gubi takav oreol. Pravo proroåanstvo svakako mora da protivreåi racionalnom duhu - što više, to bolje. Ako zavirimo u bogatu ponudu gledalaca buduñnosti, videñe-









































sila obraña srpskom narodu, dajuñi mu upozorenja i usmerenja. Izreåena narodskim jezikom, gde åesto ni sam prorok nije naåisto šta bi njegovo proroåanstvo trebalo da znaåi, proroåanstva se, zaåudo, do detalja obistinjuju. Nije zato ni åudo što mnogi koji su spremni da se namršte na pomen drugih proroåanstava prihvataju, kad je reå o Kremanskom proroåanstvu, da tu izgleda ipak “neåega ima”. I dok su mnogi fascinirani åinjenicom da proroåanstva postoje i spremni su da im poklone apsolutno poverenje, drugi ljudi su daleko više fascinirani vlašñu kojom proroåanstva imaju nad ljudima i spremnošñu ljudi da im nekritiåki veruju i da ne dovode u pitanje njihovu taånost åak i kad bi takva provera bila veoma jednostavna. U takve ljude spada autor knjige koja je pred nama, Voja Antoniñ. U svojoj prethodnoj knjizi, “Da li postoje stvari koje ne postoje”, objavljenoj 2000. godine, Antoniñ je vodio åitaoca kroz svet raznoraznih åudesa, od rašljarstva do astrologije i leteñih tanjira, i nastojao da pokaæe kako su sva ta åuda himere koje je sam åovek stvorio i uporno ih odræava. Meðu tim himerama spominje i brojna proroåanstva pa i Kremansko proroåanstvo, i nudi pokazatelje o tome koliko su se ova proroåanstva obistinjavala a koliko grešila. Istina koja se otkriva, da su sva åuvena proroåanstva, od biblijskih do Nostradamusovih, da ne spominjemo brdo savremenih prevaranata, promašaji, predstavlja samo novu zagonetku za radoznali duh: kako je moguñe da ljudi veruju u netaåna proroåanstva? Kako je moguñe da ljudi uopšte veruju u moguñnost proricanja kada sve drugo što åovek zna o svetu oko sebe protivreåi neåemu takvom? Ako su veñ spremni da dozvole moguñnost proricanja i da i vlastite æivote podrede takvim proroåanstvima, kako je moguñe da sa toliko nekritiånosti veruju sumnjivim autoritetima koji takva proroåanstva proroåanstva iznose? Antoniñ zablude ljudi ne tumaåi njihovom glupošñu. Naprotiv, zabludama podleæu i inteligentni ljudi, pa i inteligentni ljudi koji baš nastoje da ne









































puno æivopisnih detalja, konkretnih imena i prezimena, koji su zapravo obiåni falsifikati. Što je još vaænije, površna racionalnost nije dovoljna da ospori vrednost proroåanstvima; proroåanstva imaju moñ da takve elementarne testove proðu. Otuda, dok onaj ko bez ikakvog razmišljanja poveruje u moguñnost proricanja isto tako bez ikakvog razmišljanja moæe i da ih odbaci, neko ko površno proveri i “potvrdi” proroåanstvo uåvrstiñe veru u njega. Voja Antoniñ na više mesta ukazuje na zamke površne racionalnosti. Na primer, racionalno je proveriti da li postoji slaganje izmeðu nekog dogadaja i teksta proroåanstva. Ali, ako takva korespodencija postoji, ne treba odmah uskliknuti “Ene, pogodi Tarabiñ” , jer je lako moguñe da bi se još mnogo drugih dogaðaja koji su se desili, a pogotovu onih koji se nisu desili, moglo uklopiti u isti tekst. Dalje, proroåanstva mogu i da se obistine, i, moæe se åiniti, ništa racionalnije nego im tada priznati vrednost, ali dodatna racionalnost upozorava da pogaðanja mogu biti sluåajno taåna i da je verovatnoña takve sluåajne podudarnosti daleko veña nego što nam se na prvi pogled åini (tek kod nemistifikovanih prognoza ova moguñnost sluåajnog pogaðanja biva oåigledna: niko neñe sreñnika koji je dobio premiju u igri Loto proglasiti prorokom, makar mu se posreñilo i više puta). U svim ovim sluåajevima, dakle, åovek nastoji da zdravim razumom proveri istinitost proroåanstva, ali sam zdrav razum ima slabosti i potrebno je kritiåko razmišljanje da bi se te sla bosti prevazišle. Ipak, jedno je kritikovati proroåanstva uopšte ili inostrane proroke ma koliko slavni oni bili, a drugo drznuti se da se proveri pa åak i ospori valjanost nacionalnih svetinja kakvo je Kremansko proroåanstvo. Ni Hamlet, što reåe jedan naš aforistiåar, nije rekao da ima nešto trulo u dræavi Engleskoj. Meðutim, Voja Voja Antoniñ, neimpresioniran autoritetima koji veliåaju Kremansko proroåanstvo a impresioniran åinjenicom da nešto što je potrebno, moguñe pa i jednostavno proveriti uporno ostaje neprovereno, poduhvatio se da ispita šta je sve taåno u vezi sa Kremanskim proroåanstvom.









































Druga nit je sama legenda o Kremanskom proroåanstvu: proroåanstvu: da bi se ova nit rasprela, trebalo je ispitati kada se legenda o kremanskom proroåanstvu pojavila, ko su glavni akteri priåe, u kojim izvorima se spominju kremanski proroci i njihova proroåanstva, pratiti prekrajanja njihovog sadræaja i dovoditi ih u vezu sa politiåkim prilikama i politiåkim interesima aktera. Strpljiva Antoniñeva analiza pokazuje da su i Kremanska proroåanstva koja opisuju buduñnost i legenda o Kremanskom proroåanstvu koja opisuje prošlost - pogrešni. Najpre, na iznenaðenje onih koji su o Kremanskom proroåanstvu sudili iz medija, pokazuje se da pravih proroåanstava skoro da i nema. Velika veñina proroåanstava, pogotovu onih najpoznatijih, objavljivana su kad se dogaðaj o kojima navodno govore veñ desio. Takva, Takva, takozvana retrodatirana proroåanstva, ne samo što nisu prava proroåanstva, veñ izazivaju sumnjiåavost prema onome ko takva proroåanstva opisuje (kao kad bih vas ja svakodnevno uveravao da sam prekjuåe znao šta ñe se juåe dogoditi, i kao dokaze nudio opise juåerašnjice svaki put uveravajuñi vas da sam te opise, mada ih dajem tek danas, napisao prekjuåe). Nekolicina proroåanstava koja su bila dovoljno jasna da bi se mogla vezati za neki dogaðaj ili period nakon njihovog objavljivanja pokazuju se kao oåigledno promašena. Preostaje samo nekoliko predviðanja koja su toliko neodreðena da se mogu primeniti na skoro svaki dogaðaj pa je i razmatranje njihove taånosti/pogrešnotaånosti/pogrešnosti sasvim neinteresantno. neinteresantno. Ovakav fijasko samih proroåanstava postaje razumljiviji kad se sagleda u svetlu razjašnjenja legende o samom proroåanstvu. Pokazuje se, naime, da su Kremanska proroåanstva od samog poåetka predstavljala skup tvrdnji koje su pisci koji su o njima pisali konstruisali, naknadno preraðivali ili brisali, usklaðujuci ih sa aktuelnim zbivanjima. Priåa koju mnogi smatraju istorijskom istinom razotkriva se kao obmana. Åija? Mnogima je verovatno teško da poveruju u laænost Kremanskog proroåanstva zato što odbijaju da prihvate da su åasne starine Mitar i Miloš Tarabiñ u stvari prevaranti. I nisu - oni su najmanje odgovorni za fabrikovanje izmišljotina jer su, kako kaæe









































manipulacije. (Nešto pre objavljivanja ove knjige, krajem jula 2002, “Politika” je objavila ålanak sa naslovom "Proroci za sva vremena" i podnaslovom “Kremanska proroåanstva s vremena na vreme obistine se u sadašnjosti ,Nešto' postoji”. Šta ce dopreti do više ljudi i zazvuåati ubedljivije: Antoniñe-

va knjiga ili “Politikino” ponavljanje da “nešto postoji”?) Oni åitaoci koji oåekuju da ñe im Kremansko proroåanstvo otvoriti prozor ka buduñnosti, biñe grdno razoåarani kad vide da takvog prozora u ovoj knjizi nema. Ali, knjiga nudi prozor sa prekrasnim pogledom u prošlost posebnu åar knjige åine ekstenzivni citati novinskih ålanaka pisanih poåetkom veka, fotografije glavnih aktera, detalji dvorskih intriga i javnih polemika - sve to svojom æivopisnošñu vraña åitaoca u prošlost kao vremeplovom. Izgleda da je i lepše i vrednije uæivati u jasnoj slici onoga što jeste i što je bilo, nego lutati po nejasnim crteæima buduñnosti koja ne postoji. Dr Dragan Popadiñ





















































































REÅ AUTORA o obmani, verovanju i o dva “ali” Dok sam pripremao rukopis za svoju prethodnu knjigu “Da li postoje stvari koje ne postoje”, åesto sam sa prijateljima vodio rasprave o moguñnosti postojanja paranormalnih fenomena i natprirodnih moñi. Štampao sam meðuverzije rukopisa i davao ih svakome ko bi izrazio æelju da ih proåita, a grubo dovršena poglavlja postavljao sam na Internet i rado prihvatao borbu mišljenja u virtuelnom ringu, koja je ponekad bivala priliåno oštra. Svaka kritika bila je dobrodošla; iznenadio sam se koliko razliåitih mišljenja ljudi mogu da iskaæu kad se povede razgovor na temu ezoterije. Kao što sam oåekivao, bilo je mnogo zamerki i neslaganja, pala bi åak i poneka uvreda, ali su stizala i ohrabrivanja da nastavim s tim poslom. Meœutim, ni odobravanja ni pohvale nisu stizali bez nekog “ali”. To famozno “ali” najåešñe se ticalo kremanskog proroåanstva. Veliki broj mojih sagovornika bio je spreman da prihvati tezu da su savremeni vi-











































argumentacije, ali... eto, ponovo se pojavilo neizbeæno “ali”. Ovoga puta, primedba se odnosila na pitanje da li je u redu da rušim taj stogodišnji mit, na kome jednim delom poåiva i naša kultura. Šta na to odgovoriti? Naravno da je za svaki narod dobro da ima mitove. To To su njegova kolektivna “señanja na detinjstvo”, nešto što mu govori da ima korene i svoju autentiånu istoriju. Ipak, svaka zrela i odrasla osoba treba dobro da razlikuje istinu od privida, kao što svaki narod mora da zna šta se u njegovoj istoriji zaista dogodilo, šta mu je servirano u cilju prevare a šta je samo mit koji je nekada davno stvorila neåija mašta i koji se sada prenosi s kolena na koleno. Kao što ñe se svako od nas rado señati priåe o Crvenkapi i zlom vuku, koja nam je nekada davno pred spavanje raspaljivala maštu i postavljala osnove na kojima ñemo graditi moralna naåela i svoje emocionalno biñe, tako bi i naš narod trebalo da åuva señanje na kremanski mit. Ipak, vaæno je da znamo šta je od svega toga autentiåna i istinita priåa, a šta obmana stvorena radi ispunjenja nekih drugih ciljeva. U ovoj knjizi izneta je argumentacija koja bi mogla da nam pomogne u tome.











































Uz malu pomoñ mojih prijatelja Uvek je lakše raditi u društvu nego sam. Imam tu sreñu da me okruæuju ljudi koji su me od poåetka podræavali i koji su uvek bili tu kad su mi zatre bale struåne konsultacije, istorijski podaci, razmena mišljenja ili pomoñ na tehniåkoj i stilskoj finalizaciji teksta. Ljudi koji zasluæuju moju veliku zahvalnost za aktivno uåešñe i nesebiånu pomoñ koju su mi pruæali dok sam radio na ovoj knjizi, su: Profesor dr Dušan Ristanoviñ Profesor dr Dragan Popadiñ Profesor dr Dubravka Stojanoviñ Profesor dr Slobodan Remetiñ Profesor Aleksandar Mandiñ Violeta Ivkoviñ Stevan Stameniñ Slaven Popara Dragoslav Dobriåiñ Dejan Balinda Marijana Anastasijeviñ











































1 PROLOG

- Ene! Pogodi Tarabiñ! Ako je verovati tekstu koji je dr Radomir Kazimiroviñ objavio 1928. godine u Malim Novinama, Novinama, tim reåima su Srbi komentarisali svaki vaæniji dogaœaj iz svoje istorije. Åak i danas, veñina ñe posvedoåiti da su proroci iz Kremana mogli da vide buduñnost, da su godinama unapred najavljivali ratove, uspone i padove vladara i da su dobro znali kakva sudbina åeka Srbiju. Tako se proroåke vizije Miloša i Mitra Tarabiña Tarabiña navode kao neoborivi dokaz da na













































Takva analiza ima ozbiljan nedostatak, jer barata sa nesigurnim podacima ne proveravajuñi njihovu taånost. Zato mi te podatke neñemo prihvatati kao gotove åinjenice, nego ñemo ih podvrgnuti kritiåkoj analizi i upotrebiti kako bismo utvrdili koja su proroåanstva zaista objavljena pre dogaðaja na koje se odnose i sa kojom preciznošñu su ih najavila. Ovo je jedini naåin da odvojimo prazne senzacionalistiåke tvrdnje od pouzdanih i proverenih svedoåenja. Osim toga, prostim poreðenjem proroåanstava proroåanstava izreåenih u razliåitim periodima pokušañemo da prepoznamo i oznaåimo ona koja su menjana i “prekrajana”, kako bi se naknadno prilagodila dogaðajima na koje se odnose. Najstariji poznati pisani trag o kremanskim prorocima datira iz 1894. godine, kad je M. Ð. Miliñeviñ u knjizi “Æivot Srba seljaka” [21] posvetio jedan krañi pasus Tarabiñima. On je tada samo pomenuo da je “ U selu Kremnom, pod Šarganom, bio nekakav prorok, Lazo Tarabiñ po imenu” koji je ponekad proricao i politiåke dogaðaje. Ime proroka ovde je na prvi pogled netaåno navedeno, što nam sugeriše neke zanimljive zakljuåke, ali ñemo se time pozabaviti u kasnijim poglavljima. Naæalost, autor ovde nije naveo













































Neke novinske tekstove, koji su od posebne vaænosti za analizu, prenosimo u celosti na kraju knjige. Podaci i citati preuzeti iz ovih tekstova biñe obeleæeni rednim brojem iza koga sledi slovo “c”, što je oznaka da u knjizi postoji citat. Ako, recimo, iza podatka stoji [3], to znaåi da je on preuzet iz izvora koji je u spisku literature naveden pod rednim brojem 3, a ako stoji [5c], to je novinski tekst pod rednim brojem 5 i taj tekst je u prilogu na kraju ove knjige citiran u celosti.

Ko su bili kremanski proroci Miloš Tarabiñ (1809-1854) vaæio je za glavnog kremanskog proroka. Po prirodi je bio povuåen i ñutljiv, pa su ga u selu smatrali åudakom. Bavio se stoåarstvom i najviše vremena provodio u planini, åuvajuñi stoku. Nikada se nije æenio, a od bliæe familije imao je dva brata (Lazara i Milana) i tri sestre. Po nekim svedoåenjima bolovao je od padavice (epilepsije) [23]. Umro je na svoj 45. roœendan.













































Miloš i Mitar bili su nepismeni. Ceo æivotni vek proveli su u zaseoku Tarabiñi, na obroncima u podnoæju planine Tare, Tare, nekoliko kilometara udaljenom od centra zlatiborskog mesta Kremna (ovaj naziv je mnoæina a ne jednina, pa se pravilno kaæe iz Kremana ili u Kremna, Kremna, a ne iz Kremne ili u Kremnu; Kremnu; ovo pravilo ponegde neñe biti poštovano u citatima, koji ñemo navoditi u njihovom izvornom obliku). Tarabiñi su malo mesto, koje åini dvadesetak kuña na teško pristupaånom terenu pored planinskog potoka. Pešaåki mostiñ je pored kuñe u kojoj su roðeni Miloš i Mitar. Nekada je ceo zaseok bio smešten u dnu jedne strme padine u samom podnoæju Tare, ali danas su kuñe izgraðene i sa druge strane potoka, pa zaseok izgleda kao da je nacrtan na naspramnim stranicama poluotvorene knjige. Prota Zaharije Zahariñ (1834-1918) bio je venåani kum i blizak prijatelj Milošu i Mitru. Sva naša znanja o kremanskom proroåanstvu uglavnom se zasnivaju, posredno ili neposredno, na njegovom pripovedanju. Neki skepti-













































Åedomilj Mijatoviñ (1842-1932) je bio poznati dræavnik, istoriåar i knjiæevnik. Radio je kao naåelnik Ministarstva finansija od 1869, a kao ministar finansija od 1873. godine. Ministar inostranih dela postao je sedam godina kasnije. Bio je poslanik Srbije u Londonu i Carigradu. Kao ministar uåestvovao je 1881. u pregovorima o sklapanju tajne konvencije sa Austrougarskom.

Objavio je veliki broj struånih i knjiæevnih radova, uglavnom iz srpske srednjovekovne srednjovekovne istorije. Bavio se prevoðenjem i bio najistaknutiji srpski prevodilac s engleskog jezika. U Londonu je 1917. godine objavio knjigu “ The Memoirs of a Balkan Diplomatist”. Diplomatist” .

Klasifikacija proroåanstava proroåanstava Danas postoji veliki broj proroåanstava koja se pripisuju Milošu i Mitru Tarabiñu. Ovaj broj je tokom 20. veka neprestano rastao, pa se åak i danas, preko sto godina od Mitrove smrti, javljaju novi autori sa svojim svedoåenjima. Analizom ovih proroåanstava dolazimo do zakljuåka da svako od njih













































Åak i danas, u skoro svakom srpskom selu postoji po neki “prorok” za koga ñe meštani posvedoåiti da je ispravno prorekao ovo ili ono. Ipak, ove priåe pre svega su podræane æeljom naroda da u njih veruje i veñina njih ne bi opstala ako bi se pojavio neko ko bi u razgovoru insistirao na detaljima i time razotkrio pravi tok “proroåanstva”. Mnogo puta je vlast ili opozicija u Srbiji koristila kremansko proroåanstvo u svrhu politiåke agitacije. Da bi b i sugerisani razvoj buduñih dogaðaja bio uverljiviji, bilo je poæeljno najpre stvoriti kod naroda uverenje da ima posla sa pravim sa pravim,, a ne sa laænim prorocima. Zbog toga su neprestano izmišljana i proroåanstva kojima su “proreåeni” dogaðaji iz prošlosti, iz kojih proizilazi da su bila nepogrešivo ispunjena. Tako je najvaæniji zadatak retrodatiranih proroåanstava proroåanstava zapravo bio da daju legitimitet nekim novim proroåanstvima. Forma je uvek ista: tvrdi se da su Tarabiñi nepogrešivo prorekli sve dogaðaje iz prošlosti (åija se lista pri tom navodi), pa zato treba verovati i u novo proroåanstvo, kojim se najavljuje odlazak, dolazak ili ostanak tog-i-tog vladara. I pošto je to sudbina (od koje se ne moæe pobeñi), hajde da svi prihvatimo















































proroåanstava sasvim je logiåna, jer se ona uvek (ili bar periodiåno) ostvaru ju, pa je šteta ne iskoristiti ih posle svakog njihovog “ispunjenja”. Proroåanstva iz ove grupe su kao mrlje od mastila, koje mogu da predstavljaju bilo šta. Osoba kojoj se serviraju, moæe u njima da vidi sve što joj se sugeriše. Ova greška ljudske percepcije, kad se nedefinisana i nedoreåena stvar opaæa kao nešto konkretno i odreðeno, naziva se pareidolija. Da bi iluzija odreðenosti bila potpuna, dæoker-proroåanstva navode se uglavnom tako što se najpre kaæe šta se taåno njima proriåe, pa se tek onda saopštava















































Ako u proroåanstvu nije bar okvirno odreðen period u kome se oåekuje njegovo ispunjenje, onda to i nije proroåanstvo. O ovome ñe biti više reåi u poglavlju Verovati ili ne, kada budemo govorili o problemu oborivosti tvrdnje. Sada ñemo samo reñi da, ukoliko neko sebe smatra prorokom, mora da formuliše svoja proroåanstva tako da postoji realna moguñnost da se ona is pune, pune, ali isto tako i da se ne ispune, ispune, jer u suprotnom to ne bi bilo proroåanstvo nego neoboriva tvrdnja. tvrdnja . Proroåanstvo koje nije vremenski precizirano ne moæe “da se ne ispu-















































2















































Evo tog prvog novinskog teksta o kremanskom proroåanstvu, mada treba odmah reñi da se u njemu još uvek ne pominju ni Kremna ni Tarabiñi; njih ñe tek kasniji razvoj dogaðaja dovesti u vezu sa priåom koja sledi. Ovaj ålanak pojavio se 30. aprila 1902. godine u dnevnom listu Male Novine (åiji je direktor i vlasnik bio popularni publicista Pera Todoroviñ), a govori o jednom ministarskom sastanku. Tekst Tekst åiji deo navodimo izazvao je ogromno interesovanje kod åitalaca.















































Ali “gospodin ministar predsednik” Nikola Hristiñ neñe tako lako otvoriti svoje srce åitaocima. Sve što ñe on, po tvrdnjama Åede Mijatoviña i Pere Todoroviña uåiniti, biñe da se pozove na fasciklu Arhive ministarstva unutrašnjih poslova iz 1868. godine, u kojoj se navodno nalaze dokumenta o dvadeset godina

















































Tirada u 300 åinova















































Naravno da smo bili preneraæeni kad nam je pomenutog dana





























































































[10], meœutim, pronalaziñe se uvek novi naåini da se ona na ovaj ili onaj















































U oåi pada i insistiranje i nsistiranje Åede Mijatoviña na tome da mu poverujemo da cela priåa o proroåanstvu, zapravo, nije imala za cilj da nam odvrati paænju































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































postaviti da je to dalo ideju dr Kazimiroviñu da dane preradi u godine i tako prilagodi proroåanstvo dogaœajima nastalim tokom progona srpske vojske. Sada, naravno, ne moæemo da tvrdimo da je baš tako roðena ideja o prorokovanju trogodišnjeg progona srpske vojske, ali nigde nije pronaðen nijedan autentiåan pisani trag koji bi potvrdio da su Tara biñi prorekli taj progon pre nego što je on zapoåeo, kao ni da su prognozirali njegovo trajanje pre nego što je završen. Drugo proroåanstvo, proroåanstvo, u kome se kaæe da ñe se rat završiti u godini kad umre prota Zaharije Zahariñ, još je spornije. O ovom MitroProta Zaharije Zahariñ vom proroåanstvu Goluboviñ i Malenkoviñ [25] govore kao o nespornom i autentiånom, ali dr Kazimiroviñ ga pominje u razliåitim kontekstima za koje se nikako ne bi moglo reñi da se meðusobno podræavaju. Solunska Velika Srbija , u broju objavljenom 1918. godine na Veliki Petak, donosi opširan nekrolog posveñen smrti prote Zahariña, iz pera dr Kazimiroviña. U njemu autor više puta citira pokojnog protu protu i završava nekrolog nekrolog literarnim nadahnuñem: Tada sam shvatio, da je tajanstvena talasasta kremanska okolina, prepuna borjem, koje se na suncu zlati, puna åari i miline, morala dati takve ljude kao što behu prota Zarija i njegovi vidoviti parohijani, Miloš i Mitar Tarabiñ. Priåajuñi mi za njina proroåanstva, pokojnik je rekao da ñe nastati “slavno vrijeme”, kada ñe se narod ponova latiti svoga pluga i uæivati u slobodi. Naæalost, njemu nije bilo suðeno da to i doåeka, ali je u grob ipak sišao sa uverenjem, da ñe to vreme doñi. [23]

Mada je ovo bilo sasvim dobra prilika da se u Velikoj Srbiji pomene i proroåanstvo proroåanstvo koje govori da to “slavno vrijeme” valja oåekivati baš te godine, dr Kazimiroviñ to ipak nije uåinio. Ovo je šteta, jer bi u tom sluåaju to bilo







































Åuvši za njegovu smrt, verovao (sam) u naše skoro osloboðenje, jer su neki govorili, da ñe po reåima proroka baš te godine doñi pobeda. “Rat ñe se završiti one godine - govorili su uæiåani na frontu kad prota Zarija umre!” [23]

Autori Goluboviñ i Malenkoviñ idu i korak dalje - oni u cilju podræavanja ovog proroåanstva navode romansiranu i emotivno obojenu priåu beåkog doktora Ira Gutmana. On je, navodno, pred smrt leåio protu Zaharija, pa je kasnije svedoåio o tome kako prota nije hteo da uzima lekove da bi što pre priveo svoj æivot kraju, znajuñi da ñe ta godina oznaåiti i kraj muka za srpski narod. Autori ne navode odakle su preuzeli ovu priåu, pa tako ne moæemo da proverimo njenu autentiånost, kao ni kada se ona prvi put pojavila. Åak ne znamo ni da li se ona igde pominje pre 1982. godine, mada je dr Gutman, sudeñi po istoj knjizi, izgubio æivot još tokom Drugog svetskog rata.

Jesu li Tarabiñi najavili rat? Pre poåetka Prvog svetskog rata (1914. godine), nije bilo nikakvih proroåkih najava o njemu. Pojavile su se tek godinu dana posle njegovog poåetka, kad je srpska golgota veñ zapoåela. Tada Tada su svi hroniåari bili sloæni u tvrdnji da su kremanski proroci nedvosmisleno i precizno najavili Prvi svetski rat, ali se niko nije usudio da navede koliko dugo ñe trajati. Isto se odnosi i na progon srpske vojske, koji je poåeo 1915. godine. Jedinu vremensku odrednicu dao je Ilija Ðukanoviñ 1916. godine u Velikoj Srbiji i ona je glasila da “ovo nesreñno doba neñe dugo trajati” [9c], ali kasnije, kad je “nesreñno doba” završeno, to proroåanstvo, kao neprecizno i neatraktivno, prepušteno je zaboravu. Pa i samo nekoliko meseci pre srpskog trijumfa (1918. godine), dr Kazimiroviñ je “zaboravio” da uz nekrolog proti Zahariñu citira i navodno proroåanstvo po kome srpskim mukama dolazi skori kraj. Tek zadugo posle završetka progona i rata, svi su se ponovo sloæili u tome da su Tarabiñi nepogrešivo najavili da ñe progon trajati taåno tri leta ( troje “tro jice”) i da ñe se završiti u godini smrti prote Zaharija. Posebno je zanimljivo da su svi tadašnji hroniåari, takoðe bez izuzetka, bili saglasni u još jednoj tvrdnji: Kremanski proroci su najavili da posle







































6 IZMEÐU DVA RATA

Krajem 1928. godine dr Radovan Kazimiroviñ je ponovo objavio seriju tekstova o kremanskom proroåanstvu, ovoga puta u beogradskom dnevnom listu Vreme. Vreme. U 23 opširna nastavka, od 4. do 26. decembra, autor najpre daje definiciju proroåanstva, a potom objašnjava i ilustruje razliku izmeðu proroåke vizije i nauånog predviðanja: Proroåanstvo je taåno predskazivanje buduñih dogaœaja, koji se iz prirodnih uzroka ne mogu unapred saznati. Ipak, proroåanstvo valja razlikovati od nauånog predviœanja. Npr. nauånik moæe reñi, da ñe kroz 100 godina sve otmenije kuñe raspolagati sa svim modernim komforom: topao i hladan vazduh putem radia; posluga kroz cevi; pokretne ulice, po kojima åoveka nose automatske ploåe itd. To se moæe verovati, i ja mogu predvideti, da ñe buduñe putovanje vazdušnim laœama biti najprijatnije i najbræe i da ñe se vozovima jedino espap prevoziti. Nastañe vreme, kada ñe kroz televizor iz Šangaja trgovac u Parizu dobiti mustru svile. On ñe tako odabrati odgovarajuñu svilu, pokazañe Kinezu u Šangaju svoj åek, ispuniñe ga i potpisañe ga. Trgovina ñe biti zakljuåena! Izmeœu Pariza i Šangaja - neñe više biti nikakve daljine!







































ferovati iz centralnih kujni, pomoñu cevi. Radiom poruåujete jelovnik, koji toga dana æelite, a jelo vam se servira; ono samo pada na sto! Sibir i Kanada biñe, moæda, pretvoreni u cvetne i plodne poljane, pravi zemaljski raj! Nestañe snega i leda blagodareñi radiosvetlosti, koja ñe sve potopiti. Blagodareñi snazi atoma i radio-turbinama uåiniñe se velike stvari itd. itd. Sva se ova predviœanja mogu ispuniti, jer potiåu na osnovu nauåne pretpostavke. Isto tako ako i lekar predskaæe åoveku smrt, ili astronom da ñe se sunce pomraåiti - on nije prorok. Kao što nije prorok ni onaj ko reåe da ñe posle zime nastati proleñe. Ali, ako se u narodu pojavi kakav åovek, koji prorekne o nekom sasvim sluåajnom dogaœaju, koji se moæe dogoditi ili ne dogoditi, a ne vide se sada znaci ni za njegov poåetak ni svršetak, pa se ne moæe osnivati ni na kakvom posmatranju ni iskustvu - onda se za takvog åoveka moæe zaista reñi da je prorok. prorok. [10]

Autor dalje u nadahnuñu pominje Hegela, Dostojevskog, Geteovog Fausta i Betovenovu Devetu simfoniju, pa nastavlja sa Nostradamusom i iznosi mnogo ostvarenih predviœanja stranih i naših proroka, potkrepljujuñi ih brojnim anegdotama. Tek u sedmom nastavku zapoåinje istorijat kremanskog proroåanstva. Dr Kazimiroviñ pripoveda o prvim tekstovima Pere Todoroviña Todoroviña i Åede Mijatoviña, napominjuñi sledeñe: Ali dok je pok. Todoroviñ to proroåanstvo iznosio kroz politiåke naoåari dotle je g. Åeda Mijatoviñ, naš bivši poslanik u Londonu, isto iznosio u svetlosti bengalske vatre. [10] [23]

Veñ u prvom citatu koji je preuzeo od Malih od Malih novina iz 1902. godine, za-







































Kada je 1875. g. åiåa Danilov kabinet raspustio skupštinu (a niko se tome nije nadao), tada je pok. Alja Protov rekao: “Vidiš li kako se sve zbiva što je onaj prorekao”. A taj je bio Mitar Tarabiñ, Tarabiñ, iz Kremana. Kremana. [10]

Ovaj podatak je veoma sporan, jer ako pogledamo originalni citat iz 1902. godine [2c], videñemo da tamo zapravo stoji da to nije bio Mitar nego Mateja (prezime nije navedeno). Ostaje nejasno zašto je dr Kazimiroviñ ovde, svesno falsifikujuñi podatak iz citata, poistovetio Mateju i Mitra, kad znamo da je posle toga (åak i u istoj seriji tekstova) kategoriåno tvrdio da to nije ista osoba. Sledi još dosta indicija koje upuñuju na zakljuåak da u Kazimiroviñevom dokaznom postupku ima previše improvizacije. O jednoj od njih veñ smo govorili, jer je ona prerasla u incident kad je 12. decembra 1928. stigao demanti Uprave Dræavne arhive, arhive , kojim se obara neargumentovana tvrdnja o posto janju fascikle sa poverljivim aktima. Ovo dr Kazimiroviñu nikako nije davalo mira, pa je ovoga puta apelovao i na druge aktere priåe: Red je da po ovoj stvari rekne koju reå i naš uvaæeni g. Åeda Mi jatoviñ. Ako li naš uvaæeni istoriåar g. Milenko Vukiñeviñ odista ima (kako åujem) ta akta u vernom prepisu, onda bi rad bio, da nam i on ovo pitanje koliko toliko rasvetli. Meni je kremansko proroåanstvo dobro poznato (i bez tih poverljivih akata), pa åak i do detalja po autentiånom kazivanju pok. åestite starine prote Zari je i drugih verodostojnih lica, kojima se mora verovati. [10]

Po svoj prilici, niko od prozvanih nije odgovorio na ovaj vapaj, jer vidimo da se dr Kazimiroviñ u svojoj knjizi iz 1939. godine nije više pozivao na kredibilitet ovih svedoka niti ih je pozivao u pomoñ. Samo je kratko napomenuo da su se njegovi napisi “Åedi Mijatoviñu veoma dopali” [23], a u nedostatku uverljivijih argumenata ponovio je neosnovanu tvrdnju da se “posto janje poverljivih policijskih akata o kremanskom proroåanstvu, povodom ubistva









































koja govore o buduñim dogaðajima. Ne treba ni napomenuti da je to istih pet (još uvek neispunjenih ili delimiåno ispunjenih) koja je “Åovek koji se smeje”, smeje” , citirajuñi dr Kazimiroviña, naveo još 1915. godine [8c]. Jedini znaåajni novitet u ovoj seriji, naravno, åine “proroåanstva” o onome što se u meðuvremenu dogodilo - najava godine završetka Prvog svetskog rata, kao i prognoza tra janja progona srpske vojske. Ova proroåanstva, dakle, po prvi put pojavljuju se celih deset godina posle “ispunjenja”. Åetiri dana po završetku Kazimiroviñeve serije ålanaka u Vremenu, Vremenu, 30. decembra 1928, u istom listu javlja se anonimni autor koga veñ poznajemo po tekstu objavljenom u solunskoj Velikoj Srbiji iz 1916. godine i potpisanom sa “Jedan koji veruje”. veruje” . Mada je autor izjavio da æeli da ostane anoniman, njega je 1939. godine dr Kazimiroviñ identifikovao kao dræavnog savetnika Iliju Ðukanoviña [23]. On u tekstu pod naslovom Još nešto o kremanskom proroåanstvu - pismo jednog nepoznatog åoveka “Vremenu” ponovo podræava dr Kazimiroviña, pokušavajuñi usput i da ga dopuni. I ovde padaju u oåi netaånosti, verovatno proizašle iz nepoznavanja åinjenica. Anonimni autor kaæe: Kao mimogred dopunjavam g. Kazimiroviña, Kazimiroviña, da je Mitar zaista tvrdio da ñe “sreñne” dane doåekati i on i prota Zaharije, a da to neñe doåekati prota Œuriñ. [11c]

Teško je sada reñi da li je Mitar zaista tvrdio da ñe prota Zaharije doåekati “sreñne” dane, ali ako jeste, razumljivo je zašto dr Kazimiroviñ to nije naveo. Sluåaj je, naime, hteo da prota ipak ne doåeka te sreñne dane, jer je umro nekoliko meseci pre srpskog ratnog trijumfa. tr ijumfa. Prosto je neverovatno da jedan dræavni savetnik to nije znao. Postoji još jedno zanimljivo zapaæanje ovog anonimnog autora:









































Jedino što se oseña praznina iz proroåanstava iz buduñnosti. To je g. Kazimiroviñu, Kazimiroviñu, verovatno, bilo nepoznato. [11c]

Skeptici otvaraju front Iz pera tada poznatog publiciste i umetniåkog kritiåara, rodonaåelnika srpskog dadaizma Dragana Aleksiña, u Vremenu od 17. aprila 1929. godine izlazi kritiåki ålanak pod naslovom Tajna kremanskog proroåanstva objašnjava se tek u najnovije vreme. vreme . Ovaj opširni tekst veñ u nadnaslovu koji glasi “Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obrenoviña” nagoveštava stav autora i pruæa dosta dragocenih informacija potrebnih da procenimo tadašnji stav skeptiåki nastojene javnosti. Ko više spava i više sanja, taj ima više predispozicije za proroka. Svaki stanovnik razbacanog sela Kremna je u suštini veliki spavaå, velika sanjalica, veliko åmavalo. Zato je svaki Kremanac prorok. Zašto onda da to nisu bili i braña Tarabiñi, oko kojih su i dinastije lomile koplja? Ali tu, na licu mesta, u Kremni, gotovo da niko više ne zna ništa o proroåanstvima Tarabiña. Razlog tako prost: oni, od starine Crnogorci, ubeœeni u svoju liånu vrednost, ne poštuju ništa što ne pripada samo njima. Na uspomeni Tarabiña, koja stvarno ne prestaje u dugim priåama od kolena na koleno, zasniva se danas jedan neobiåan kult proricanja. Taj kult svedoåi da je fantazija jedna ogromna ljudska potreba u nevoljama i borbama sa surovom prirodom. [12c]









































Zna se, da se doskora mislilo, to jest podræavalo od strane pristalica kremanskih proroka, da se zapisi o proricanju Tarabiña nalaze zakopani u temeljima kuñe prote Raduloviña iz Uæica. Prota Zarija je vrlo vešto udesio da se ta vest odræi u narodu, pošto niko nije verovao da da ñe prota Raduloviñ dozvoliti da se njegova kuña iz toga razloga ruši. A, bilo je mno go tih koji su to traæili iz nekih “viših interesa”. Meœutim, desilo se nešto neoåekivano. Posle rata Raduloviñeva kuña je morala da se ruši silom prilika. Tu, pored starog hotela Trifunoviña, trebalo je da se podigne u glavnoj åaršiji jedan moderan hotel, kafana i restoran. Vlasnici kuñe prote Raduloviña bili su primorani sluåajem da prodaju svoje imanje, i stara protina kuña jednoga dana došla je, na veliku sreñu onih koji su oåekivali senzacionalni rukopis Tarabiña i otkrovenje nepoznatih tajni, pod strašan udar pijuka. Koliko razoåarenje kada se temelji duboko i duboko iskopavahu, a da se nikako nije nalazio famozni rukopis! Sve je raœeno paæljivo, sve je raœeno pod kontrolom, ali zapisa nigde nije bilo. Svet je poåeo da sumnja, ali se opet našao neko ko je umeo da proturi novu verziju, kako vera u Tarabiñe ne bi bila zako pana za uvek. Jednoga dana po Uæicu puåe glas da se zapisi nalaze u temeljima kuñe prote Gavrila, u današnjoj kuñi g. Alekse Popoviña, koja se nalazi preko puta hotel Pariza, na samom uglu do stare kuñe prote Raduloviña. Opet lakoverni planinci smiriše svoju sumnju, o opet ostadoše da åekaju otkrovenje o Tarabiñima, kad i to zdanje doœe na red da se ruši. Ali, stari Aleksa Popoviñ shvatio je ovu ver-









































pronaðeni nikakvi rukopisi; opravdanje je glasilo da nisu ni traæeni. Svejedno, niko nije izrazio sumnju da su tu - jednoga dana “ko zna kada, i u kojoj generaciji, neko (ñe) pokušati da razbije sloj betona koji deli nauku od dnevnih potreba”. potreba” . [25] Dragan Aleksiñ dalje predstavlja Uæiåanina Tadiña (ime nije navedeno), koji, kao savremenik i svedok zbivanja, govori o politiåkoj pozadini korena kremanskog mita: Sada, ovom prilikom, ja iskorišñavam razgovor sa ovim sjajnim åovekom, koji je najbolji poznavalac uæiåke hajduåije i uæiåkih proricanja. I, kao što on najbolje zna stvari oko hajduka-igumana Zaharija Milekiña iz Raåe, tako on odliåno poznaje i postanak “uæiåke šege prote Œuriña, preko prote Zarije, u obliku viœenja Tarabiñevih”. Rekavši tu nerazumljivu reåenicu koja se odnosila, kao druga reå, na kremansko proroåanstvo, g. Tadiñ tumaåi: - Sve je to jedna kombinacija prote Œuriña. Mrzeñi strašno Obrenoviñe, ovaj åovek je došao na ideju da preko prostog sveta provuåe sumnju kako Obrenoviñi neñe dugo, kao ima Boæje Proviœenje koje preko Tarabiña nagoveštava zalazak Obrenoviñeve zvezde. Prota Œuriñ je bio velika vidra i umeo je da raåuna s onim što je nalazio. Tu je blizu bila Dobrinja, gnezdo Obrenoviña, tu je trebalo udarati najjaåi udarac. On je dobro smislio: udesio je kako ñe iskoristiti što bolje sklonost naroda da veruje u tajne proricanja. Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se moglo åak i narediti. Posao je za åas svršen na opšte zadivljenje. Svet je poverovao i oåekivao ono što se zaista desilo i bez svega toga, i bez viœenja i bez protine zasluge.









































da se vešto odvrati Markoviñu i preko sreskog naåelnika naredi naredi da ga izbatinaju. Æandarmi ga uhvatiše u jednom podrumu i dobro iskoristiše jednu debelu volovsku æilu. Docnije Markoviñ, sav besan, ode u Beograd da se Milojkoviñu poæali na taj postupak. Ovaj ga lepo primi, ali Markoviñ nikako da sedne, jer mu je tur bio sav ranjav. I, kad objasni da je bijen, ministar se napravi šeret i reåe da ne veruje: - More, nije to istina, Milorade, nego åuo sam ja da ti tako åesto svašta sanjaš pa si valjda sanjao i te batine... Eto, proroåanstvo je jedan naš agitacioni proizvod. Ono je imalo svoje krajnje ciljeve koji su bili uvek u sluæbi politiåara. Tako Tako i Tarabiñi, koji su i nikli u tim Kremnama, prestonici proroka Uæiåke Nahije, na mestu gde se ništa ne veruje ako nije proroåki naloæeno... Kremansko proroåanstvo bilo je jedan alat u borbi protivu Obrenoviña. Samo, da znate, nigde nema tih zapisa, jer ih nikada nije ni bilo, i jer nema proroåanstva uopšte, nego je udešavano kao staro viœenje onoga åasa kada je stvar trebala da posluæi u agitaciji... [12c]

Nije bez osnova bila Aleksiñeva tvrdnja da prota Milan Ðuriñ (tadašnji prvak Radikalne stranke uæiåkog kraja) ne voli Obrenoviñe, jer su mu oni oduzeli svešteniåki åin i osudili na tešku robiju u okovima [30]. U svetlu ovoga valja posmatrati i reåenicu “ Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se moglo åak i narediti” [12c]. Treba svakako verovati dr Kazimiroviñu kad u svim svojim napisima o kremanskom proroåanstvu svedoåi da mu je prota Zaharije, tokom razgovora voðenog 1914. godine, rekao:











































Još jednom ñemo se vratiti na Aleksiñev tekst u Vremenu. Vremenu. Poslednje, ali ne i najmanje vaæno u njemu, jeste da je svedoåenjem nekadašnjeg ministra Unutrašnjih dela, liberala Ðorða Genåiña, ozbiljno poljuljana tvrdnja Åede Mijatoviña (na koju se ne samo dr Kazimiroviñ, nego i svi drugi analitiåari neprestano pozivaju) o tome da u ministarstvu Unutrašnjih dela zaista postoji famozna “fascikula iz 1868”. Sad, vrlo se dobro señam jednog razgovora koji sam imao skoro, povodom razbistravanja profesora Kazimiroviña o Kremanskom Proroåanstvu. Tada, g. Åeda Mijatoviñ izneo je jednu senzacionalnu vest o tome kako je g. Genåiñ, nekada Ministar Unutrašnjih Dela, pokazao svojoj bivšoj æeni zabeleške prote Zarije o Kremancima, koje su se åuvale u tajnoj arhivi Ministarstva, u tako zvanom “Crnom Kabinetu”. Potraæio sam bio g. Genåiña, tamo negde u Krunskoj ulici, i ovaj dæentlmen prošlosti, ljubazno je porekao: - Nemam pojma o Kremanskom Proroåanstvu. Nikad ja nisam rekao da su za vreme mog ministrovanja ti zapisi bili u poverljivoj arhivi, a isto tako moja æena nije mogla da to zna, najmanje preko mene. Ako je ona to rekla, rekla je onako olako, bez pretenzija da joj se veruje. Kad sam došao za Ministra Unutrašnjih Dela, ja sam osnovao 1899. jednu sloæenu arhivu, koju nisam hteo,











































Navešñemo samo još jedan, kratak i naoko neprimetan detalj iz istog Aleksiñevog teksta, u kome se jasno oslikava stav autora prema kremanskom proroåanstvu proroåanstvu i sugeriše se da je osnovni motiv za njegovo stvaranje bila politiåka agitacija: Ono se tu razotkriva kao nešto što se nije desilo sluåajno, nego namerno. Veština je iskoristila kult. [12c]

U osvit Drugog svetskog rata Godine 1939, objavljeno je prvo izdanje knjige Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko proroåanstvo , sa podnaslovom Prilog ispitivanju tajanstvenih duhovnih pojava. pojava . Autor ove opseæne i izuzetno zanimljive studi je je dr Radovan Kazimiroviñ Kazimiroviñ. Knjiga je prava riznica svedoåanstava o verovanju našeg naroda u natprirodne sile, pri åemu dominira i verovanje samog autora u natprirodno. Poglavlje o prorocima (ne samo kremanskim) u ovoj knjizi najveñim delom zasnovano je na seriji tekstova koju je isti autor 1928. godine objavio u listu Vreme [10], a deo o kremanskom proroåanstvu u dobroj meri je i doslovno prepisan. Razlika je jedino u tome što se za tih jedanaest godina broj











































ma. Po toj knjizi, Tarabiñi jesu najavili Opšti rat , ali to se više ne odnosi na Prvi svetski, jer je on sada preimenovan u Evropski. Opšti rat je dobio sledeñe tumaåenje: Mitar Tarabiñ je govorio da se posle evropskog rata neñe više ratovati, imajuñi u vidu poznate organizovane ratove jednih dræava protiv drugih; ali je rekao da ñe nastati: bune i revolucije i da ñe tada izginuti više ljudi nego u velikom svetskom ratu. To To ñe biti “opšti rat!” Nastañe strašno vreme. Tada ñe narod “pozavideti onima što pomriješe”, jer ñe nastati strašniji dani nego što behu za vreme svetskog rata. Narod ñe tada reñi mrtvima: “blago vama što pomreste te ne gledate ove naše muke”; ili “ustanite vi mrtvi da legnemo mi æivi!” [23]

Na ovu definiciju Drugog svetskog rata (datu kada je on veñ zapoåeo) treba obratiti paænju, jer ñemo se na nju još vrañati. Organizovanih ratova, dakle, neñe biti, ali ñe nastati “bune i revolucije”, koje se po svoj prilici odnose na neskrivena oåekivanja dr Kazimiroviña o produæenju sovjetske Oktobarske revolucije i prerastanju u globalni svetski proces. Ovo je, sada to znamo, bio još jedan nesreñni promašaj, koji ñe autorski tandem Goluboviñ-Malenkoviñ tek 1982. godine doterati u svojoj knjizi Kremansko proroåanstvo - šta je











































7 KAD SMO SVI BILI TITO

Svi autori koji su izmeðu dva rata pisali o kremanskom proroåanstvu, nedvosmisleno su tvrdili da posle Prvog svetskog rata, sudeñi po najavama Tarabiña, ratova više neñe biti. Ipak, u knjizi Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka [25], åije se prvo izdanje pojavilo 1982. godine, ni reåju se ne pominje ova optimistiåka najava, nego se umesto nje u mit uvodi niz novih proroåanstava proroåanstava kojima se najavljuje Drugi svetski rat. Svi podaci koji su navedeni u sledeñem citatu, po prvi put su se pojavili tek u ovoj knjizi, celih 37 godina posle sloma fašizma i završetka Drugog svetskog rata:











































taj ñe åoek skupiti veliku vojsku i šnjome na Biograd udariti. Protjerañe dušmanina iz zemlje, te ñe nam carevina biti veña nego ikada što je bila. Rusija ñe se sjediniti sa carevima preko mora, te ñe š njima za jedno spaliti taj krivi nekrst i osloboditi svo roblje Jevrope. Tako je Mitar Tarabiñ opisao drugi svetski rat. [25]

Sa ovim proroåanstvom, autori Dragoljub Goluboviñ i Dejan Malenkoviñ uveli su novu kategoriju: udvoriåko proroåanstvo. Oni nizu æeleli ništa da rizikuju, pa su Josipu Brozu dodelili najbolju moguñu ulogu; mada se knjiga pojavila dve godine posle njegove smrti, tih godina je još uvek bila aktuelna parola “I posle Tita - Tito” . Na neki naåin, autori ovog proroåanstva kao da su poæeleli da se umešaju i u pisanje istorije, jer su u njemu jednostrano potencirali samo ono što je išlo u prilog tadašnjem reæimu, a sve “tamne strane” komunistiåke vlasti jednostavno su preñutali. Recimo, Mitrovo proroåanstvo tako je formulisano da je odgovornost za to što su Srbi S rbi “ ratovali, klali se i ubi jali jedni druge” lako mogla da se pripiše samo tome što se “ pojavila velika glad i zlo” . Ovo proroåanstvo kao da je inspirisano školskim udæbenicima istorije, aktuelnim u vreme pojavljivanja pomenute knjige. Naravno da su proroåanstva o Drugom svetskom ratu i pojavi Tita bezvredna za dokazivanje prekognistiåke moñi Tarabiña, Tarabiña, jer ona ne samo da nisu













































A, Miloš mu odgovori: - Valja im preseñi jabuku napola “popreåice”, pa ñe ondakar ugledati œe im je spasenje. [25]

Nije teško u ovoj priåi prepoznati aluziju na petokraku, koju åine semenke popreko preseåene jabuke. Bez obzira na neskrivene motive tvoraca ove priåe, treba im priznati da su, bar u poreœenju sa mnogim drugim autorima, pokazali zavidnu koliåinu mašte. Priåa o Josipu Brozu Titu i Komunistiåkoj partiji Jugoslavije ovim se ne završava. U knjizi Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka , Tarabiñima je pripisano i proroåko “viœenje” sukoba izmeœu Staljina i Tita, zapoåetog 1948. godine:













































malne nesavršenosti stvaraju privid autentiånosti i åine da se onome ko svedoåi o retrodatiranom proroåanstvu proroåanstvu više veruje. Autori knjige Kremansko proroåanstvo - šta je bilo, šta nas åeka našli su se u nevolji kad su se uslovi izmenili i kad je naša “ljubav prema drugu Titu” Titu” prešla iz nesumnjive u spornu kategoriju. Zato je u novom izdanju dopisano åitavo poglavlje pod naslovom “Ko je åovek na bijelom konju” , u kome se govori o tome da neki neimenovani analitiåari smatraju da ovde nije reå o Titu nego o nekom “åoveku buduñnosti, a ne prošlosti. Jer, prema njihovim reåima, do stvarnog bratstva i jedinstva nikada nije ni došlo” [25]. Prihvatimo li ovo, morañemo nekako da se pomirimo i s tim da ñemo, svidelo se to nama ili ne, u buduñnosti dobiti još jednog plavookog doæivotnog predsednika sa zvezdom na åelu, koji ñe ”vladati Uæicem ravno 73 dana” , potom ñe nas osloboditi od “krivog nekrsta” (koji ñe pre toga valjda nekako ponovo zavladati) pa ñe “prekinuti ljubav sa našom brañom Rusima” i na kraju ñe “od gubitka noge i umrijeti, a ne od starosti svoje” . Bilo bi to matematiåki precizno ponavljanje istorije, kao muziåki refren na pokvarenoj gramofonskoj ploåi.













































skog rata vodile ispred seoske kafane upravo na temu ovog proroåanstva, pa se navode åak izjave i imena diskutanata. Oduševljenje åitaoaca ipak ñe splasnuti ako pokuša da pronaœe ovo proroåanstvo u prvom izdanju knjige, koje je izašlo iz štampe pre nego što je proroåanstvo “ispunjeno”. “ispunjeno”. U tom izdanju baš ništa od svega toga se ne pominje! Da li je proroåanstvo i tada postojalo? Moæemo li da verujemo da bi autori, tako sigurni u proroåku moñ Tarabiña, propustili da pomenu ovo proroåanstvo samo godinu dana pre njegovog ispunjenja - naravno, ako je ono i tada postojalo? Åak i ako pogledamo drugo izdanje, iz 1984. godine, videñemo da ovo proroåanstvo nije postojalo ni celih godinu dana posle ispunjenja. Tek u treñem izdanju (1986) invencija autora dolazi do izraæaja i od tada se priåa o Drini koja teåe uzbrdo, neizmenjena, provlaåi kroz sva kasnija izdanja. Ne treba posebno podvlaåiti da ovo proroåanstvo ne navodi ni Dr Kazimiroviñ, niti bilo ko drugi pre 1986. godine.

O kremanskoj crkvi













































Prošlo je još 11 godina. Drugi svetski rat je zapoåeo i, kao što smo veñ videli, dr Kazimiroviñ se predomislio. Prvi svetski više nije Opšti jer ga je sada prekrstio u Evropski, a izraz Opšti rat iskoristio je da oznaåi bune i revolucije (jer organizovanih ratova, kako je tvrdio, više neñe biti). Tako je oba izdanja knjige “ Tajanstvene pojave u našem narodu - kremansko proroåanstvo” iz

1939. i 1941. godine proroåka vizija o kremanskoj crkvi ispriåana istim reåima, ali













































Tek izmeœu dva velikaåka rata, kada mir meœu ljudima budne trno ko æiæa dogorjele svijeñe, Kremanci ñe otpoåeti sa zidanjem crkve te još malo da budnu gotovi pa ñe stati. Sprijeåiñe ih rat.

[25]

Kada je Mitar najavio gradnju crkve? Odmah posle Opšteg rata po prvom tumaåenju ( Prvog svetskog), ili tek kad Srbija “odista bude carevina” , ili posle Opšteg rata po drugom tumaåenju (u smislu neorganizovanih buna i revolucija), ili pred Drugi svetski rat, “ kada mir meœu ljudima budne trno ko æiæa dogorjele svijeñe” ? Ova åetiri svedoåenja, mada se odnose na proroåanstvo poteklo od iste osobe o gradnji jedne iste crkve, ne samo da se suštinski razlikuju, nego su savršeno prilagoœena onome što su analitiåari znali (ili su mislili da znaju) o åinjenicama.















































8















































Po svoj prilici, dr Kazimiroviñu se uåinilo da ñe politiåka napetost, koja je tada narasla u svetu, prerasti u novu radniåku revoluciju, pa je odluåio da ispod takve prognoze potpiše Mitra Tarabiña. Kao i obiåno, nije imao sreñe, ali je bar lansirao novo znaåenje termina “Opšti rat”. Godine su prošle, Drugi svetski rat je protutnjao svetom, Goluboviñ i Malenkoviñ još jednom su izmenili kontekst tim reåima i prilagodili ih dogaðajima. Tako Tako su ovi autori u svo joj knjizi iz 1982. godine izraz Opšti rat u fusnoti razjasnili reåima “Tarabiñ tako naziva Drugi svetski rat” [25]. Ali åak i ova tvrdnja bila je kratkog veka vaæila je samo u prva dva izdanja knjige, a u sledeñem izdanju (1986) isti















































Vrijeme mira i izobilja trajañe dugo. Rodiñe se mlogo koljena koja ñe æivjeti i umrijeti u miru, a da za rat budu doznavali samo preko mudrijeh knjiga, rijeåi i raznijeh prikaza... Naša carevina ñe ojaåati i ðe se god budne åulo ime naše, svi ñe nas cijeniti i voljeti. [25]

S obzirom na to da autori zastupaju tezu da su sva kremanska proro-















































æao ovu tezu, pa je isto proroåanstvo pretrpelo još jedan “premeštaj”, iz sadašnjosti u neku hipotetiånu buduñnost. Tada je ova proroåka vizija zaåinjena konstatacijom da su njom “oni (Tarabiñi) taåno predvideli gde ñe pasti konaåna odluka” [25]. Naravno da su i druge sukobljene strane “dopisivale” kremansko proroåanstvo onako kako im je odgovaralo. Tek što je zapoåeto bombardovanje srpskih gradova od strane vazdušnih snaga NATO pakta, u zagrebaåkom Jutarnjem listu pojavio se citat [16] iz koga jasno sledi da su...















































bez izmene provlaåi od prvog do poslednjeg izdanja knjige. Ipak, i ovde postoje razlike u naåinu kazivanja. U prvom i u drugom izdanju, citira se dobar deo knjige “Oj Uæice mali Carigrade” u kojoj Mladen St. Œuriåiñ opisuje ratne dogaœaje iz 1915. godine. Ovde je celo proroåanstvo ispriåano kroz reåi reåi junaka knjige Åedomira Zahariña (unuka prote Zaharija), koji u dramskoj radnji knjige iznosi priåu Mihailu Zotoviñu, uz tvrdnju da ona nije zapisana nego mu je prota Zaharije usmeno preneo:

















































Pogledaj: celo nebo nad ovom našom Poæegom goreñe jednog dana















































izvornom obliku nego se svi samo pozivaju na njega, kao da se ono podrazumeva!





























































































Svi opisi proroåkih vizija, koje se odnose na ranije dogaœaje, savršeno su precizni, sa puno detalja i svako od ovih “proroåanstava” bez greške je ispunje-















































Što ñe biti, biñe































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































ju njihove roðake i prijatelje. Ne treba ni reñi da su se svi “proreåeni” dogaœa ji veñ zbili pre objavljivanja knjige, i to upravo onako kako je Mitar potomcima svoga kuma kroz san prorekao. Da bi celu priåu o kremanskom proroåanstvu potkrepili opipljivim dokazima, ovi autori su svoju knjigu obogatili kopijama falsifikovanih spisa prote Zaharija Zahariña, ne bi li svedoåenje dobilo što ozbiljniji ton. Svaki od nabrojanih analitiåara prenosio je proroåanstva i “dokaze” o njihovoj autentiånosti od svog prethodnika, obogañujuñi ih svojim idejama i nalazima. Tako Tako je ovaj, kao i svaki drugi mit, rastao i neosetno se pretvarao u raskošnu priåu.

Åetvrti zamah: nova politiåka zbivanja Åak ni danas, kremanski mit ne posustaje. U burnim godinama s kraja drugog milenijuma, popularnost kremanskog proroåanstva naglo je porasla. Dok su tokom tragiånog proleña 1999. godine avioni NATO NATO alijanse prosipali bombe po Srbiji, narod je grozniåavo traæio poglavlje u kome su Tarabiñi prorekli taj uæas, a posebno podatak koliko dugo ñe trajati. Naravno da ta proroåanstva proroåanstva niko nije mogao da pronaðe jer nisu ni postojala, ali se ne treba iznenaditi ako se u skoroj buduñnosti ona ipak odnekud pojave. Moglo bi to da bude neåije usmeno svedoåenje (kome, dakako, treba verovati na reå jer dokaza nikada nema), ili sumnjivi dokument koji je sreñnom zgodom pronaðen, ali tek posle svih dogaðaja koji se u njemu proriåu. To je bio sluåaj sa proricanjem svih dosadašnjih ratova, pa nema razloga da ovaj poslednji bude izuzetak. Bombardovanje je završeno i zakazani su predsedniåki izbori za 24. septembar 2000. godine. Bili su to vaæni izbori za srpski narod, jer ñe se na njima prelomiti sudbonosna odluka izmeðu dugogodišnje vlasti socijalista i udruæene demokratske opozicije, koja je kao svog kandidata istakla dr Vojislava Koštunicu. U predizbornoj agitaciji nijedna strana nije birala sredstva; vlast je svim silama gušila medije i neistomišljenike tretirala kao izdajnike, a opozicija se posluæila verovanjem naroda u proroåanstva. Uostalom, kremansko proroåanstvo je ionako veñ pretvoreno u dæoker-kartu na koju je svako mogao da dopiše šta hoñe. U izbornom štabu udruæene opozicije, roðeno je još jedno proroåanstvo pripisano Tarabiñima, Tarabiñima, a poštanski sanduåiñi glasaåa bili su preplavljeni lecima u kojima se navodi da ñe "Srbija trista åuda pretrpeti, ali ñe zatim doñi åovek iz naroda koji u svom prezimenu nosi ime sela







































Predizborni letak DOS-a

nego što je umesto njega preuzeo nadima nadimakk svoga svoga dede. dede. A to bismo veñ teško mogli da proglasimo za sreñnu koincidenciju i za “znamenje sudbine”, da neko iz Koštuniña dobije nadimak Koštunica. Bilo kako bilo, narod je na izborima rekao svoje i posle nekoliko dana igre nerava na masovnim demonstracijama, volja veñine je ipak pobedila. Tako se stari sistem vlasti raspao kao kula od karata, a Vojislav Koštunica postao novi predsednik. Ene! Pogodi Tarabiñ! Posle nešto više od godinu dana, u nedeljniku Blic News pojavio se intervju sa poznatim beogradskim dramskim piscem Dušanom Kovaåeviñem, u kome je ovo “proroåanstvo” “proroåanstvo” dobilo epilog kakav zasluæuje:

Dok je “Kontejner” putovao po Srbiji u predizbornoj predizbornoj kampanji, Branislav Leåiñ i ja smo smo seli i napisali ceo jedan deo Kremanskog Kremanskog proroåanstva. Rekli smo da na 46. strani Prvog izdanja, koje je uništeno i nigde ne postoji nijedan primerak, piše kako ñe se po javiti takav i takav åovek, i onda sam dao opis Koštunice kao foto-robot. Hteo sam i da napišem da voli æivotinje, a naroåito maåke, ali se Leåiñ sa tim nije sloæio. To sad izgleda kao šala, ali mi smo to radili iz ubeœenja jer je predstava igrana na trgovima Srbije pred 20-30.000 ljudi. Naš narod voli mit. Bilo šta da ste mu rekli drugo, ne bi prihvatio na taj naåin. Ljudi vole da im se priåaju priåe proroka i vidovnjaka zapisane u nekim starim knjigama. Reå je o duboko uko-







































Mnogi koji se danas predstavljaju kao beli magovi ili vidovnjaci, pominju Miloša i Mitra Tarabiña kao proroke u koje nije pristojno sumnjati. Teško je u bilo kom društvu pomenuti kremansko proroåanstvo u kritiåkom tonu, a ne biti æuåno kritikovan ili bar preñutno okarakterisan kao cinik i skeptik. Ovome svakako najviše doprinose mediji, kojima pogoduje svaki senzacionalizam i koji verovanje u natprirodno poistoveñuje s duhovnošñu. Poraz racionalne svesti i kritiåkog duha još j oš je veñi kada åujemo kako danas mnogi akademski graðani, pa åak i priznati struånjaci iz oblasti društvenih nauka daju svoj nekritiåki sud i analiziraju kremansko proroåanstvo sa pozicije liånog verovanja u njegovu autentiånost. Primera je mnogo, skoro da je nemoguñe pronañi autora koji bi o proroåkim vizijama Miloša i Mitra Tarabiña dao kritiåki sud. Godišnjak Udruæenja za društvenu istoriju u svesci 1 iz 2000. godine donosi tekst Dragane Antonijeviñ, etnologa Balkanološkog instituta SANU , pod naslovom “Okultna istorija: predskazanja i verovanja o srpskim vladarima i znamenitim dogaðajima u 19. veku”. veku” . Veñ od prve reåenice ovog nauånog rada vidljiv je stav autora: Skoro svi najznaåajniji dogaðaji u istoriji Srbije 19. veka, te neki najvaæniji momenti iz æivota tadašnjih srpskih vladara bili su – predskazani! Predskazanja, jasnoviœenja, proricanja, gatanja i druge mantike idu „u domen okultne, ezoteriåne i parapsihološke spoznaje o buduñnosti, prošlosti ili na daljinu, i u najširem smislu, predstavljaju objavu boæanske moñi i opredmeñenje boæanskog znanja”... Sa stanovišta pozitivistiåke nauke, ti fenomeni do dana današnjeg nisu objašnjeni iako se mnogima od njih ne moæe poreñi istinitost... [17]

Ne treba biti prorok da bi se posle ovakvog uvoda predvideo tok kojim ñe autor braniti svoju tezu. Stav je potkrepljen brojnim citatima iz okultne i ezoteriåne literature, kao i nizom proroåanstava koja su, treba li to reñi, savršeno ispunjena. U ovom nauånom radu, meðu prorocima centralno mesto zauzimaju Tarabiñi, a stil pripovedanja ni po åemu se ne razlikuje od novinskih tekstova na ovu temu, tim pre što nije izraæena ni najmanja sumnja u







































Evo još jednog primera. Na predavanjima o parapsihologiji, odræanim u Beogradu tokom aprila 2001. godine, akademik dr Nikola Miloševiñ branio je pred punom salom popularni stav da je prekognicija moguña i da na svetu postoje proroci koji su u stanju da “vide” buduñnost. Drugo po redu predavanje, koje je nosilo naziv Parapsihologija i sloboda volje, volje , bilo je ilustrovano priåom “Ubiše knjaza”. knjaza”. Predavaå je to izneo kao anegdotu, proprativši je åitav vek starom (i nikada potvrðenom) tvrdnjom da postoje policijski spisi sa saslušanja proroka. Niåim nije podræana verodostojnost ovih podataka, ali se (ponovo bez argumenata) predavaå predavaå opredelio za varijantu da prorok na uæiåkoj pijaci nije bio Mitar nego Mateja, što se ne slaæe ni sa tvrdnjom Goluboviña i Malenkoviña (po kojoj je Mateja je Mateja u stvari Mitar) stvari Mitar) [25], ni sa Ilijom Ðukanoviñem (koji je tvrdio da je to bio Miloš bio Miloš Tarabiñ) arabiñ ) [9c], a ni sa Kazimiroviñevom prvom tvrdnjom (Nije (Nije Mateja nego Mitar Tarabiñ) [10]. Verovatno je ovaj podatak preuzet od Pere Todoroviña i Åede Mijatoviña ili iz knjige dr Kazimiroviña [23], mada je u suprotnosti sa ranije iznetom tvrdnjom istog pisca. Naravno da sada nije vaæno kom “proroku” treba pripisati jedan izmišljeni dogaðaj, za koji ne postoji ni jedan valjan argument - vaæno je da je anegdota posluæila predavaåu kao krunski dokaz teze da u proroåanstvima “neåega ipak ima”. Na pitanje da li se sporni dogaðaj zaista odigrao, nije toliko vaæno ni zvaniåno pobijanje Uprave dræavne arhive ni svedoåenje tadašnjeg ministra unutrašnjih dela, pa ni to da na navodnom policijskom zapisniku ne postoji prezime saslušane sumnjive osobe, koliko zdrav rezon koji nam kazuje da je moguñnost postojanja prekognicije u suprotnosti sa savremenim shvatanjem sveta i da niko u istoriji nije dokazao da je u stanju da predvidi buduñnost. Svako od nas se u postupku rasuðivanja sluæi modelima po kojima procenjuje šta je moguñe, a u šta ne treba verovati bez åvrstih dokaza. Kod dece je moñ imaginacije jaåa od razuma, pa je normalno to što ona veruju u veštice i razna åudesa, ali isto tako je normalno da se odrastanjem i sazrevanjem postepeno odbacuju iracionalni modeli i prihvata kritiåki naåin rasuðivanja. Zašto je kod nekih ova transformacija izostala ili je zaustavljena na pola puta, pitanje je na koje nema odgovora. Kremansko proroåanstvo i danas æivi svoj æivot. Ako vam se u nekom razgovoru, na bilo koju temu, uåini da je neki od vaših argumenata preslab i da nemate dokaze za to što tvrdite, zapoånite reåenicu sa “Kao što su Tarabiñi Tarabiñi prorekli...” i videñete da ñe ona, kao nekim åudom, dobiti potrebnu specifiånu teæinu. Moæda ñe neko dalje preneti vašu malu laæ, moæda ñe je i drugi pri-







































14 LITERATURA

Novinski tekstovi autor, verovatno glavni urednik i vlasnik lista Pera Todo[1c] Nepoznati autor, roviñ: “Jedno proroåanstvo” , Male novine, novine, 30. april 1902. (kompletan tekst na ??? strani)

proroåanstvo” , Male novine, [2c] Åeda Mijatoviñ: “Jedno proroåanstvo” novine, 9-12 maj 1902. (kompletan tekst sva åetiri nastavka na ??? strani)

[3]

Åeda Mijatoviñ: “Jedno proroåanstvo (prva knjiga)” , Male novine, novine, 5. jun 1902. - 9. januar 1903.

[4]

Åeda Mijatoviñ: “Jedno proroåanstvo (druga knjiga)” , Male novine, novine, 19. januar - 6. maj 1903. 1903. (delimiåan tekst na ??? strani) strani)

prošlosti , [5c] Pera Todoroviñ: “Crno proroåanstvo” , Ogledalo - Zrake iz prošlosti, 29. i 31. maj 1903. (kompletan tekst oba nastavka na ??? strani)

[6c] Nepoznati autor: “Proroåanstvo” , Narodni list, list, 12. oktobar 1903. (kompletan tekst na ??? strani)

[7c] Nepoznati autor: “Još nešto o proroåanstvu onog seljaka iz Kremana” , Narodni list, list, 16. oktobar 1903. (kompletan tekst na ??? strani) [8c] Anonimni autor, autor, kasnije identifikovan kao Dušan Popoviñ “Na brzu









































mansko proroåanstvo” proroåanstvo” , Velika Srbija, 23. april 1916. (kompletan tekst na ??? strani)

[10] [10] Dr Rado Radova van n Kazi Kazimi mirroviñ oviñ:: “Kremansko proroåanstvo proroåanstvo - prilog ispitiVreme, 4vanju vidovitosti, proricanja i verovanja u našem narodu” , Vreme, 26 decembar 1928.

[11c] Anonimni autor: “Još nešto o kremanskom proroåanstvu” , Vreme, Vreme, 30. decembar 1928. (kompletan tekst na ??? strani)

[12c [12c]] Drag Dragan an Alek Aleksi siñ: ñ: “Kremna, prestonica nahije proroka protivu ObreVreme, 17. april 1929. (kompletan tekst na ??? strani) noviña” , Vreme, [13] [13] Lati Latink nkaa Pero Perovi viññ i Dubr Dubrav avka ka Sto Stoja jano novi viñ: ñ: “Nikola Pašiñ u Narodnoj Skupštini” , Sluæbeni list, list, Beograd, 1997. [14] Milan St. Protiñ: “Paralelni svetovi” , Naša borba, borba, 4. januar 1998. [15] Mihailo Bl Bleåiñ: “Srbi iz Crne Gore i Hercegovine”, (6. deo), Novosti, Novosti, 29. januar 1999.

[16] Edi Ju Jurkoviñ: “Napade NATO-a predvidjeli nepismeni proroci” , Jutarnji list, list, 10. april 1999.

[17 [17] Drag ragana ana Anto Anton nije ijeviñ viñ: “Okultna istorija: predskazanja i verovanja o srpskim vladarima i znamenitim dogaðajima u 19. veku ” , Godišnjak za društvenu istoriju, istoriju, sveska 1, 2000.

[18] [18] Ljil Ljilja jana na Mili Milisa savl vlje jevi viñ: ñ: “Posle treñeg razrešenja sledi veåni mir” , Politika, tika, 31. decembar 2000.

[19] Zoran Ma Majdin: “Volšebni biznis: Magovi i vragovi” , Vreme br. Vreme br. 532, 15. mart 2001.

[20] [20] Peœa Peœa Obra Obradov doviñ iñ (inter (intervju vju sa Dušano Dušanom m Kova Kovaåev åeviñe iñem): m): “Izmislio sam da se Koštunica pominje u proroåanstvu Tarabiña” , Blic News, News, 3. februar 2002.









































[23] [23] Dr Rado Radova van n Kazi Kazimi mirroviñ oviñ:: “Tajanstvene pojave u našem narodu kremansko proroåanstvo” , Knjiæarnica Milorada P. Milanoviña, Milanoviña , Beograd, prvo izdanje objavljeno 1939, drugo izdanje 1941. godine

[24] [24] Barr Barryy Sin Singe gerr and and Geor George ge O. Abel Abell: l: “Science and the Paranormal” , Charles Scribner’s Sons, 1981

[25] [25] Drag Dragol olju jub b Golu Golubo bovi viññ i Dej Dejan an Mal Malen enko kovi viñ: ñ: “Kremansko proroåanZapis, Beograd, prvo izdanje objavstvo - šta je bilo, šta nas åeka” , Zapis, ljeno 1982, do kraja veka objavljeno ukupno 12 izdanja

[26] Mihailo Bl Bleåiñ: “Proroci i proroåanstva” , 3. izdanje, D. Davidoviñ, Smederevo i Arion, i Arion, Zemun, 1986.

[27] Pavle Matiñ: “Tajne proroka” , Dereta, Beograd, 1987. [28] B. J. Oropeza: “99 Reasons Why No One Knows When Christ Will Downers Grove, Grove, IL 60515, 60515, 1987. Return” , InterVarsity Press, Downers “Predskazanja najveñih vidovnjaka [29] [29] Ðorð Ðorðee Mar Marko kovi viññ i Duš Dušan an Prot Protiñ iñ:: “Predskazanja sveta” , JRJ, Zemun, 1994. [30] Bane Jo Jovanoviñ: “Pera Todoroviñ - Tragom kremanskih proroka” , Rad, Beograd, 1998.

[31] Petar Bokun: “Poreklo kremanskih proroåanstava” , Draganiñ, Beograd, 2002.









































15 PRILOZI

Kada govorimo o autentiånosti proroåanstava i o sigurnosti izvora iz kojih ona potiåu, najmanje su pouzdane priåe koje se prenose od usta do usta. Posebna je nevolja ako jednu od karika u tom informacionom lancu åine savremeni mediji, jer senzacionalizam koji se iza njih krije najlakše moæe da ugrozi taånost informacije. Pisana reå je svakako sigurnija, mada treba biti oprezan kada je åine spisi nepoznatog porekla. Naroåito ako su nedatirani, bez pouzdanih svedoka i ako ih je neko izneo na svetlost dana tek posle dogaœaja koji se njima proriåu. Najpouzdaniji izvor åine pravovremeno objavljeni tekstovi koji potiåu iz arhiva u kojima se åuvaju stara izdanja novina i knjiga. Oni imaju snagu materijalnih dokaza, jer ako u nekom takvom izdanju novina pronaœemo najavu buduñeg dogaœaja, onda nema sumnje da pred sobom imamo autentiåno proroåanstvo. proroåanstvo. U arhivama Narodne biblioteke u Beogradu, biblioteke Srpske akademi-









































feljton od 300 nastavaka objavljen u “Malim novinama” tokom 1902. i 1903. godine. Obuhvañeni su samo zanimljiviji delovi (prilozi od 1 do 6), a preskoåen je veñi deo feljtona, jer u njemu nema niåega osim beznaåajnih politiåkih traåeva sa sredine devetnaestog veka. Izostavljena je i serija napisa dr Radovana Kazimiroviña koja je u periodu od 4. do 26. decembra 1928. godine objavljivana u listu “Vreme” “ Vreme”.. Isti autor je ovu opširnu seriju uz manje dopune objavio i 1939. godine u svojoj knjizi “Tajanstvene pojave u našem narodu kremansko proroåanstvo”. proroåanstvo” . Zahvaljujuñi beogradskom izdavaåu “Sezam”, “Sezam”, koji je 1991. godine izdao reprint te knjige, danas je to zanimljivo delo dostupno širokoj publici. Naåelne tvrdnje i liåne poglede na svet, koje autori iznose u ålancima obuhvañenim u ovom poglavlju, treba prihvatiti kritiåki. S druge strane, sama proroåanstva koja se u njima navode dragoceni su dokumenti za analizu njihove autentiånosti i proroåke uspešnosti, tim pre što svako od njih nosi i taåan datum objavljivanja. Pored toga što ovi tekstovi imaju dokumentarnu vrednost, moæemo da ih prihvatimo i kao svedoke koji pripovedaju o davno proteklom dobu. Bilo kakva intervencija na njima uništila bi dragocenu patinu koju na sebi nose, pa su zato prepisani u svom izvornom obliku. To podrazumeva da su prenete sve gramatiåke i stilske nesavršenosti, åak i štamparske greške koje su se potkrale izdavaåu. Posebnu grupaciju åine polemike u kojima su se razni analitiåari raspravljali i meœusobno suprotstavljali stavove. Neka ta prepiska posluæi kao dokaz da je još u prvoj polovini prošlog veka bilo skeptika koji su sumnjali u autentiånost kremanskog proroåanstva, moæda åak više nego danas, i da su oni itekako imali šta da kaæu. Zašto su svi kasniji analitiåari ignorisali argumente tih ljudi a isticali samo autore koji su o proroåanstvima govorili afirmativno, posebno je pitanje koje nameñe zanimljive zakljuåke.









































“Male Novine” broj 117, 30. april 1902.

prilog 1 [1c]

Jedno proroåanstvo Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaña zavada izmeœu kraljevskih supruga bila u najveñem jeku. Tuæba Tuæba za razvod braka br aka veñ je bila podignuta, a mesto g. S. Grujiña na vladu bejaše došao g. Nikola Hristiñ s g. Åedom Mijatoviñem i ostalim ministrima iz toga kabineta, za koje se javno govorilo da mu je glavna zadaña da razvenåa kralja i kraljicu. Jedne veåeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslova bejahu iskupljena sva gospoda g. ministri, samo se još oåekivalo na g. Å. Mijatoviña, pa da se otpoåne ministarska sednica. Åekali su vrlo dugo, ali g. Mijatoviñ ne doœe. A meœutim bez njega se nije mogla dræati sednica, jer je baš on imao da donese od Nj. Vel. Vel. Kralja Milana vaæna saopštenja, zbog kojih je upravo i tre balo dræati ovu ministarsku sednicu. Bilo je veñ prošlo 9 åasova uveåe, kada se g. Mijatoviñ jedva jednom vrati. No kako je bilo veñ dosta pozno, to se dogovore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sada da im g. Mijatoviñ podnese izveštaj o svome dugom razgovoru s Nj. Vel. Vel. Kraljem. G. Mijatoviñ uze izlagati i kazivati redom šta je sve od kralja åuo, pa na jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku. - Ama, molim vas, šta to znaåi, što mi je Njeg. Vel. Kralj kad sam ga odvrañao od parniåenja i razvoda braka u 2-3 maha uzviknuo: -”To se mora svršiti!... Tako je suœeno!... Tako je još pre 20 godina proreåeno!... To je sudbina!...” Jes, tako mi je u 2-3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upi-











































G. Hristiñ se pozadugo neñkao, izgovarajuñi se da je to bilo davno; da je mnogo pozaboravljao i da neñe umeti da ispriåa sve kako je u istini bilo. Ali na g. Hristiña navališe neodstupno svi njegovi drugovi i on najzad morade popustiti. No mesto da im priåa stvar sam, on naredi da mu iz Arhive min. unutrašnjih poslova donesu fascikulu od 1868. godine. Tu u toj fascikuli našli su åitav niz dokumenata u kojima je zabeleæeno mnogo vaænih i interesnih stvari o jednom åudnom proroåanstvu, proroåanstvu, koje je proreklo strašnu topåidersku katastrofu i mnoge druge sudbonosne dogaœaje koji su se docnije razvijali u Srbiji. To åudno proroåanstvo prostire se na åitav jedan vek i obuhvata ne samo prošlost i sadašnjost, veñ ide daleko i u buduñnost. Sve to pak dalo je povoda jednom našem dræavniku i knjiæevniku, te je o tome napisao krasan istorijski roman, koji ñemo kroz koji dan poåeti da donosimo u našem podlistku!... Svrañajuñi na to unapred paænju naših štov. åitalaca, mi ih molimo, da briæljivo pribiraju i åuvaju sve brojeve našeg lista, u kojima bude izlazilo “Jedno Proroåanstvo”, pošto stvar neñe biti zasebno odštampavana.











































“Male Novine” broj 126, 9. maj 1902.

prilog 2 [2c]

Jedno proroåanstvo (1) Dragi gospodine Todoroviñu, - Kad ste veñ u br. 117-om “Malih Novina” pomenuli moje ime u vezi s priåanjem o jednom åudnom proroåanstvu, i kad priåanje o tome proroåanstvu nije sasvim taåno - a zasluæuje da se zna taåno, jer je u neku ruku istorijski fakat - onda ñete mi, bez svake sumnje, dozvoliti da vam tu stvar taåno ispriåam. Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saopštio svoju odluku da traæi razvod braka s kraljicom Natalijom, kako vi velite u 117. br. “M. Novina”, nego 19-og Februara 1889, kad nas je kralj pozvao da nam saopšti da se rešio da kroz tri dana abdicira. Niko od ondašnjih ålanova kabineta nije ni slutio da nam predstoji abdikacija kraljeva! Ja najmanje, jer sam ja verovao da je kralj Milan pristao na moj predlog koji sam mu u Septembru 1888. u Glajhenbergu uåinio, na ime: da abdikaciju svoju odloæi do punoletstva svoga sina, a da za åetiri godine, koje ostaju do toga punoletstva, izvrši jedan program politiåkih i socijalnih











































Kad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta g. Nikola Hristiñ pozove nas da idemo svi onako skupa k njemu u njegovu kancelariju u Ministarstvu Unutrašnjih Dela. Tamo me je odmah pitao: šta znaåi ono što kralj reåe da ja vrlo dobro znam da to mora tako da bude?! Ja sam onda njemu i svojim drugovima u kabinetu ispriåao ovo što ñu sad vama i vašim åitaocima da ispriåam: (Nastaviñe se)












































prilog 3 [2c]

Jedno proroåanstvo (2) (nastavak) Kad je god. 1875. åiåa Danilov kabinet raspustio narodnu skupštinu, odmah po proåitanom ukazu o tome iz gomile iznenaœenih i uzbuœenih poslanika pristupi k meni jedan uæiåki poslanik, kojega ime ovde ne pominjem za sada samo zato, što nisam traæio od njega dozvolu da ga pomenem. “Vidiš li ti kako se sve zbiva što je onaj prorekao?!” reåe mi. - “Koji je to onaj?” zapitah. “Zar ti ne znaš za proricanja seljaka Mateje iz Kremne ?” Kad mu rekoh da ne znam, on me pitaše da li knez za njih zna. Jer ako ne zna on treba da o njima sazna! Mene, koji verujem u sudbinu, i koji znam da je francuski Jevrejin Mihailo Nostradamus g. 1551. prorekao sve glavnije dogaœaje evropske istorije od njegova vremena pa sve do danas, odmah su











































priåao svojim drugovima, ali ih ovde javnosti predavati ne mogu. Toliko mogu da vam kaæem da ñe po proricanju “Vidovitoga iz Kremne” nastupiti u Srbiji tako teška i zla vremena, da ñe æivi ljudi prolazeñi pored groblja govoriti: “Blago vama, koji ste pomrli, što ne æivite!” ali ñe posle velikih beda i nesreña nastupiti opet vreme, u kome ñe æivi, prolazeñi grobove svojih milih, govoriti: “Ej, da ste sad æivi pa da vidite šta je sreñen æivot!” To je bilo kako rekoh godine 1875, s proleña. Sve što se od te godine pa do 1888-me zbivalo potvrdilo je da je Vidovit iz Kremne pravo predskazivao. Kad sam u jesen 1888-me proveo sedam ili osam dana pored kralja Milana u Glajhenbergu, odvrañajuñi ga po uputstvima G-dina Nikole Hristiña i od same pomisli da presto ostavlja, kralj me je jednoga dana podsetio na proroåanproroåanstvo kremansko. “Mnogo se što-šta od onoga što smo 1875-te åuli od toga do ba ovamo ispunilo, ispuniñe se bez sumnje i ova taåka o mom abdiciranju. Šta ñu, tako mi je u knjizi sudbine zapisano! Jedna mi je vidovita æena (klervoajantka) u Parizu pre više godina kazala to isto. Ona je dodala da je moja sud bina vrlo tragiåna, jer najviše imam da patim od onih, koji su mi prijatelji i koji su mi najmiliji! Eto, åiåa Nikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste verni i odani prijatelji, ali baš vaše dræanje u pitanju moga razvoda braka, koje dræanje vi smatrate da je u interesu dinastije, mene gura silom u abdikaciju! Šta je to nego jasno vidljiv prst sudbine? (Nastaviñe se)














































prilog 4 [2c]

Jedno proroåanstvo (3) (nastavak) Kad sam sve to svojim kolegama ispriåao da im time objasnim šta znaåi ona reå kraljeva, onda se sa strane izvesnih meœu njima prosula na mene najpre åitava bujica sarkazama i ismevanja da se još pod nebom nalazi toboæ uåenih akademika, pa još i aktivnih ministara i “sanñim dræavnika”, koji veruju u sudbinu i u moguñnost da se istorijski dogaœaji na dvadeset godina unapred proriåu! G. Nikola je sedeo kao obiåno hladan, ozbiljan, ni najmanje













































na, umela je ona da vodi razgovor o svaåemu na naåin koji je svakoga oåaravao ko je samo sreñan bio da s njome govori. Ne znam ni sam kako smo od avansovanja jednog malog siromašnog zvaniånika, koji je bio potpora svojoj materi i sestrama, prešli na politiku, od politike na knjiæevnost, od ove na filosofiju, od ove na Teosofiju, a od ove opet na pitanje: je li naš æivot u napred, bar u glavnim linijama i sa glavnim dogaœajima, ocrtan i utvrœen. Od jedan put ñe mi kraljica reñi: “Slušajte, Mijatoviñu, ja vas åesto, kad smo u društvu, diram zbog vaših teorija i verovanja, ali sad ñu da vam dam jedan prilog za vaše verovanje da ima sudbine. Meni je bilo tek peta ili šesta godina kad me je moja majka dovela u Odesu u goste k mojoj tetki kneginji Murusi. Jednoga dana ja sam se sigrala s mojim sigraåkama u velikoj jednoj sobi na drugom spratu kad iznei znenada moja majka uœe, uze me za ruku i reåe mi: “Hodi, dete moje, sa mnom!” Odvela me je na prvi sprat u veliki salon. Tu Tu je bilo puno gospoœa, a u sredini salona na ñilimu sedela je - jedna stara ciganka. Moja me majka odvede pravo k njoj, govoreñi mi:














































prilog 5 [2c]

Jedno proroåanstvo (4) (Svršetak) Kraljica se zaustavi malo pa me gledaše oåekivajuñi valjda da ñu uåiniti kakvu primedbu. Ja sam ñuteñi srkao crnu kavu, kojom sam bio posluæen, i åekao da åujem da li ima što da kaæe. “Vidite”, nastavi kraljica - prva polovina onog proroåanstva, u koje ni moja mati ni moja tetka nisu htele verovati, ispunila se preko svakog oåeki-













































Naravno, ja nisam stenografisao govor kraljiåin i molim da se uzme k znanju da reåimiånu taånost našeg razgovora ne garantujem, ali jamåim svo jom åašñu da je u ovome što je napred iskazana suština onoga što mi je kraljica Natalija govorila pomenutom prilikom Maja meseca 1886-te godine. Dve godine posle toga kralj Milan je traæio razvod braka, a naskoro zatim abdicirao, te je kraljica Natalija faktiåki prestala biti supruga vladajuñeg kralja. Ispunio se dakle i onaj drugi deo onoga što je kraljici bilo predskazano dok je još malo dete bila. Åak i onaj nejasni detalj o drvima nalazi dva objašnjenja. Misli se da je se kralj Milan konaåno rešio da traæi razvod braka tek usled jedne neprijatne scene s kraljicom Natalijom u Košutnjaku. Drugo je tumaåenje - g-œa Artemiza je kñi jednog trgovca s drvenom graœom! Molim da mi se veruje, da ovim priåanjem pri åanjem ja ni najmanje ne idem na to, da smanjim, ma u åemu bilo, moju i mojih drugova odgovornost za naše dræanje u pitanju razvoda braka. Moja je namera u prvoj liniji da ispravim što je netaåno bilo u onome saopštenju o “Proroåanstvu”, “Proroåanstvu”, a uzgred da dadem jedan autentiåan prilog za prouåavanje velikoga pitanja: ima li sudbine, i ima













































“Male Novine”, 6. maj 1903.

prilog 6 [4]

Najbolja prijateljica (iz 2. dela romana “Jedno proroåanstvo”)

O dolasku ove babe bilo je malo šuškanja u kneæevom dvoru. Prvo, pala je u oåi sama baba svojim otmenim izgledom i dræanjem i svojim osobitim taktom i otmenošñu, iako je bila prosta seljanka. Dalje, pala je u oåi ona paænja, koju je knez ovoj æeni ukazivao, kao i onaj dugi razgovor u åetiri oka. Najzad, odmah posle dolasaka ove æene,















































mnogo pomogla njegovom povratku. Ja ne mogu da verujem u te stvari. Ali mora se priznati, da biva i takvih sluåajeva, koji se ne mogu protolkovati obiånim redovnim putem. Ima još mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. Evo, i ovaj sluåaj, za koji je jutros priåala ova stara, rudniåka baba Joka. Kad proœu ovi silni dolasci i navala sveta, te imadem više vremena, baš ñu pozvati toga åoveka Miloša Tarabiña, Tarabiña, da ga vidim, da åujem kazivanje iz njegovih usta i da se ja s njim razgovorim. Zato sam i zapisao ovaj sluåaj i baba-Jokino kazivanje da ga ne zaboravim”. Ovako se završava ovaj zapis kneza Mijajla.















































“Ogledalo”, Pera Todoroviñ, 29. maj 1903.

Crno proroåanstvo (1)

prilog 7 [5c]















































Kralj je i ovo izgovorio oštro i nabusito i ja sam se morao poduæe pravdati i uveravati ga, dok sam jedva malo suzbio ovaj njegov prekor. Razloæio sam mu, kako se baš ñutanjem šire rœavi glasovi i u narod se unose svakojake slutnje i praznoverice. Svet je nešto naåuo o tome proroåanstvu za dinastiju Obrenoviña i jako se zainteresovao za to. Ako sad mi ñutimo, neñe ñutati oni, koji mu ne misle dobra. Oni ñe se koristiti ovom prilikom pril ikom da u narod proture baš ono što ne treba. Stoga je bolje da govorimo o tome mi prijatelji, jer mi ñemo opet stvar predstaviti blaæe i nañi ñemo puta i naåina, da i ono što je zlo u tom proroåanstvu okrenemo na dobro. To su bile po-















































oma ljubazna pri doåeku), ja nisam znao šta odmah da odgovorim - a kraljica produæi: - Pa, za sebe toliko i ne marim. Ja sam na to veñ oguglala i malo drukåi je gledam na te stvari. Ali za kralja me srce boli. On O n se siromah prosto iskida. Još se bojim navuñi ñe kaku bolest na se. Svaki dan napune mu glavu kojekakvim dostavama, pa po svu noñ ne moæe da trene od teške brige. Prosto ñe ga ubiti ta nesanica, koja evo veñ mesecima traje!... Meœutim ja se veñ bejah pribrao te primetim:















































Tek sada kraljica ponudi i mene da sednem, a i sama se spusti u fotelju, pa produæi: - Jest, g. Todoroviñu, ja vas smatram kao našeg prijatelja, i baš zbog toga i hoñu da vas upoznam s ponekim stvarima, jer sam uverena da vi tu grešite nehotice. Tako i onda...... baš onda kad ste u “M. Novinama” doneli naše slike, i kad je bio onaj lom zbog toga vašeg ålanka o pok. talijanskom kralju. Ja sam vas i tada branila pred kraljem i dokazivala sam da je taj ålanak ispod naših slika došao sluåajno i da vama nije ni na pamet padalo da time nas vreœate. Ali Ali kralj nije hteo åuti. On je bio tvrdo ubeœen, da ste vi to uåinili za

















































ti raåuna, pa ñete, nadam se, što pre prekinuti vaš podlistak “Jedno proroåanstvo”.















































“Haj.... ljudi!... braño!... ne dajte, ako Boga znate, ubiše nam vladaoca, ubiše nam knjaza!... Ne dajte... ne dajte, za Boga.... Eno ga seku, eno ga sve-





























































































ñe Srbijom i dušmanski ñe pritisnuti rod srpski. I nastañe tako strašna i nesreñna vremena, da ñe æivi, prolazeñi pored grobova predaka svojih, tu zasta-















































- Ima još?.. još?.. A šta?.. šta?.. Šta ima još?







































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































































Voja Antonic - Kremane Kao Obmana

Recommend Documents