TEST PITANJA ZA URGENTNA STANJA
1. Zaokružiti najčešće uzroke prerenalne hematurije: (3) a) fibrinolitička terapija i antikoagulansi, b) antiagregaciona terapija c) tumori urotrakta d) trauma bubrega e) DIK f) radijacijska-zračna terapija g) hemioterapija 2. Bubrežna kolika je pra ćena: (1) a) bolnom makrohematurijom i patološkim sedimentom urina b) mikrohematurijom i povišenom temperaturom c) simptomatskom hematurijom 3. Pregled mokraće u "tri čaše" je način za dokazivanje: (1) a) "visine" hematurije – lokalizacija krvavljenja u urotraktu b) kontinuirane - trajne hematurije c) intermitentne hematurije 4. Hematuriju u glomerulskim bolestima bubrega karakteri šu: (2) a) masivna hematurija i otoci b) Er-cilindrurija c) mikro- ili makrohematurija, makrohematurija, cilindrurija i proteinurija d) prerenalna hematurija i cilindrurija e) imunološka lezija bubrega 5. Lažna hematurija može biti posledica upotrebe: (1) a) neke vrste hrane-cvekla, šargarepa b) lekova-bactrim, gentamycin, cefalosporini c) prehlade, uroinfekcije 6. Postrenalna hematurija je prouzrokovana (2): a) tumorom pijelona b) kalkulusom u donjem polu bubrega c) kalkulusom uretera d) tumorom bešike e) prostatitisom 7. Patofiziološki mehanizmi opstrukcije opstrukcije urotrakta dele sa na (2): a) akutne i hronične b) kateter-zavisne i kateter-nezavisne c) praćene infekcijom i pra ćene hematurijom 8. Glavni hemodinamski poremećaj u akutnoj fazi uroopstrukcije je: (1) a) pojačanje protoka krvi kroz bubreg i smanjenje JGF b) pojačanje JGF i smanjenje protoka krvi kroz bubreg c) smanjenje jačine protoka krvi kroz bubreg i smanjenje JGF
2
9. U napadu bubre žne kolike bolesnik je (1): a) povijen na stranu obolelog bubrega b) povijen na stranu suprotnu od obolelog bubrega c) zauzima koleno-lakatni položaj 10. U napadu bubre žne kolike postoji (1): a) palpatorna osteljivost lumbalne lože obolelog bubrega i perkutorna neosetljivost b) palpatorna neosteljivost lumbalne lo že obolelog bubrega i perkutorna osetljivost c) palpatorna osteljivost lumbalne lože obolelog bubrega i perkutorna osetljivost 11. Lečenje bubrežne kolike podrazumeva (2): a) privremenu katetrizaciju b) davanje spazmolitika c) primenu morfina d) sondiranje uretera e) davanje antibiotika 12. Bakterijski meningitis sa bistrim likvorom je (1): a. meningokokni meningokokni meningitis b. tuberkulozni meningitis c. stafilokokni meningitis 13. Visoka temperatura, glavobolja i povra ćanje su simptomi (1): a. meningitisa b. Leptospiroze c. angina 14. Virusni meningitisi su (1): a. laka bolest b. teška bolest sa posledicama c. bolest sa komplikacijama 15. Tuberkulozni meningitis se krajem prve nedelje bolesti i početkom naredne manifestuje sa pojavom (1): a. bazilarnih znakova b. meningealnih znakova c. poremećajem svesti 16. Antiviperini serum se daje osobama (1): a) sa izraženom intoksikacijom posle ujeda b) ako se pojavio edem c) ako se pojavio hematom 17. Kod ujeda krpelja neophodno je što pre (1): a) U celini izvući krpelj pincetom b) Dezinfekcija ozlede c) Dati antibiotika
3 18. Osobe bez slezine(asplenija) su (1): a) podložne sepsi b) čestim infekcijama c) nisu izložene riziku od sepse 19. Tahikardija i tahipneja su redovno prisutni (1): a) u septičnog bolesnika b) sepsi sa vi še komplikacija c) samo u aspleni čnih bolesnika 20. Etiologija a) b) c)
sepse se utvr đuje (1): hemokulturom urinokulturom kulturom likvora
21. Bolesnik sa kliničkom slikom sepse se upu ćuje (1): a) odgovarajućem specijalisti u domu zdravlja b) hirurgu bolničke ustanove c) Urgentnom centru za smeštaj u jedinici intezivne nege bolnice 22. Pleuralni bol je (1): a) oštar, probadajući i pojačava se pri disanju i ka šlju b) tup, migrirajući i zahvata čitav grudni ko c) oštar, zahvata čitav grudni koš i pogoršava se pri naginjanu bolesnika napred 23. Najčešći uzroci spontanog pneumotoraksa su (1): a) hronične pneumonije b) intersticijske i hronične opstruktivne bolesti pluća c) benigni tumori pluća 24. Kliničku sliku spontanog pneumotoraksa karakteri še (1): a) postepeni pleuralni bol u snu, ortopneja b) nagli pleuralni bol pri psihi čkom uzbudjenju, bradikardija c) nagli pleuralni bol pri ka šlju, kijanju ili dizanju tereta, dispneja 25. Definitivnu dijagnozu spontanog pneumotoraksa ćemo postaviti (1): a) rentgenografijom pluća b) scintigrafijom pluća c) pleuralnom punkcijom, 26. Manji spontani pneumotoraks se le či (1): a) pumpanjem vazduha b) pleuralnom punkcijom c) opservacijom bolesnika 27. Nagli pad pO2 ispod 60 mm Hg i pCO2 iznad 45 mm Hg nazivamo (1): a) akutna respiratorna insuficijencija b) subakutna respiratorna insuficijencija c) hronična respiratorna insuficijencija
4 28. Kod bolesnika sa akutnom respiratornom insuficijencijom oksigenoterapija se primenjuje sa (1): a) dozama kiseonika od 1-2 l/min, kontinuirano b) dozama kiseonika od 2-4 l/min, diskontinuirano c) dozama kiseonika preko 5 l/min, diskontinuirano 29. Doziranje kiseonika u akutnoj respiratornoj insuficijenciji insuficijenciji treba podesiti podesiti sa (1): a) forsiranim ekspiratornim volumenom u prvoj sekundi b) krivuljom disocijacije oksihemoglobina oksihemoglobina c) veličinom rezidualnog volumena 30. Za oksigenoterapiju u ku ćnim uslovima koristi se (1): a) kiseonik u bocama i koncentratori kiseonika iz vazduha b) kiseonik i ugljendioksid ugljendioksid u bocama (u odnosu 95:5 procenata) procenata) c) kiseonik i azot u bocama (u odnosu 80:20 procenata) 31. Trombocitopenije mogu nastati kao posledica (1): a) smanjenog stvaranja i pove ćane razgradnje trombocita, b) splenektomije, c) nedostatka vitamina B 1, d) prekomerne količine folata. 32. Monocitoza postoji usled (1): a) deficita vitamina C, b) infekcije bacilom tuberkuloze, c) pneumokokne infekcije, 33. Hipohromna anemija se karakteri še (1): a) koncentracijom gvoz đa u serumu obi čno manjom od 8 μmol /L, b) koncentracijom gvozđa u serumu obi čno većom od 29 μmol /L, c) smanjenjem serumske koncentracije vitamina B12 34. Nedostatak vitamina B12 mo že nastati kod (1): a) srčane insuficijencije, b) gastrektomije, c) oboljenja CNS-a. 35. Mijeloblasti su (1): a) prekursori limfocita, b) prekursori granulocitne loze, c) prekursori eritrocita, . 36. Zreli cirkulišući limfociti su (1): a) krupne ovalne ćelije sa granulama, b) ćelije koje sekretuju citokine, c) ćelije koje imaju veliki sadržaj citoplazme i bisagasto jedro, 37. Tromocitoza može nastati kao posledica (1): a) splenektomije, b) splenomegalije,
5 c) intoksikacije barbituratima. 38. Zaokruži tačnu rečenicu (1): a) eritrociti žive 12 dana, b) retikulociti su ve ći od eritrocita za oko 20 %, c) eritrociti su ćelije veličine od 6 do 8 μm sa krupnim jedrom, 39. Tokom sazrevanja eritrocita (1): a) smanjuje se jedro, b) ne menja se veli čina ćelija, c) gubi se jedro. 40. Zaokruži tačne rečenice (1): a) eozinofilija postoji kod parazitarnih infekcija, b) eozinofilija postoji kod bubrežne insuficijencije, c) eozinopenija postoji kod bubre žne insuficijencije. 41. Trombocitoza (trombocitemija) je (1): a) povećanje broja trombocita iznad 600 x 109/l krvi, b) povećanje broja trombocita iznad 450 x 1012/l krvi, c) izmena funkcijskih karakteristika trombocita uz njihov normalan broj u perifernoj krvi, 42. Trombociti nastaju (1): a) fragmentacijom megakariocita, b) sazrevanjem proeritroblasta, c) proliferacijom mijelocita, d) proliferacijom monoblasta. 43. Povećanje broja neutrofilnih granulocita u krvi nastaje u slu čaju (1): a) virusnih infekcija, b) bakterijskih infekcija, c) parazitarnih infekcija, d) dejstva ultravioletnih zraka. 44. Zapremina ćelijskog odeljka telesne vode kod odrasle zdrave osobe te ške 70kg je: (1) a) 28 litara b) 60% telesne mase c) približno jednaka zbiru zapremina intersticijske i cirkulacijske te čnosti +
45. Ukupni telesni sadr žaj jona Na je: (1) a) 3600 mmol b) 4200 mmol c) 30mmol/kg t.m. +
46. Kada se profiltrovani jon Na ne bi reapsorbovao, sav telesni natrijum bi se teorijski "izmokrio" za: (1) a) manje od 2 sata b) za 4 sata c) za 20 minuta
6 47. Ukoliko postoji hipertonijska hiperhidratacija bolesniku treba ordinirati: (2) a) molarni rastvor NaCl b) 10% rastvor glikoze c) Ringerov rastvor d) 0,45% NaCl e) fiziološki rastvor NaCl ili 5% glikozu 48. Koji od pobrojanih uzroka mogu dovesti do hipernatrijemije (2): a) pojačano znojenje, opekotine, zadesi b) akutna bubrežna slabost c) M. Addison d) hipofizni i bubrežni insipidni dijabetes e) gastrična sukcija 49. Hiponatrijemija se karakteriše: (2) + a) serumskim Na većim od 124mmol/L + b) urinarnom ekskrecijom Na manjom od 10mmol/L + c) vrednošću serumskog Na ≤ 130mmol/L d) mučninom, slabošću, sniženim turgorom, hipotenzijom e) oligo-anurijom i renalnom azotemijom 50. Koliko treba nadoknaditi vode bolesniku te škom 70kg čija je serumska koncentracija koncentracija + + Na = 155mmol/L, ako je normalni serumski serumski Na 140mmol/L? Primeni obrazac i zračunaj!
51. Štetni efekti ozbiljne hiperkaliemije na ekscitabilnost i sprovodni sistem srca se mogu ublažiti primenom: (2) a) infuzije 0,5L 5% glikoze b) Ca-hlorid ili Ca-glukonat u vidu i.v. injekcija c) β-agonisti (Alupent) i/ili Atropin sulfat d) antiaritmici klase IV e) infuzije molarnog rastvora NaHCO3 52. "Pomeranje-redistribuc "Pomeranje-redistribucija" ija" kalijuma iz i z cirkulacije u ćelijski prostor se mo že ostvariti: (1) a) dijalizom b) 10% glikozom sa kristalnim insulinom c) Ca-hloridom ili Ca-glukonatom u vidu i.v. injekcija 53. Koji od pobrojanih poremećaja mogu dovesti do hipokaliemije: (3) a) M. Konn b) uporni prolivi i povraćanje c) akutizacija hronične bubrežne slabosti d) akutna bubrežna slabost-rana poliuri čna faza e) saliuretici f) metabolička acidoza g) akutna bubrežna slabost-oligoanurična faza
7 54. Klinički se hipokaliemija može ispoljiti: (3) a) hiperrefleksijom b) mučninom, povraćanjem, sniženim turgorom kože c) meteorizmom d) mišićnom slabošću, grčevima i trnjenjem e) srčanim aritmijama f) diplopijama g) prolaznom slabošću sluha 55. Hipokaliemija podrazumeva vrednosti ukupnog serumskog kalijuma: (1) a) ≥ 3,1mmo/L b) < 3,5mmol/L c) > 2,4mmol/L 56. Trijas : - biohemiskahipoglikemija biohemiskahipoglikemija - simptomi i znaci hipoglikemije - reverzibilnost simptoma posle posle date terapije terapije je (1): a) Whipple-ova trijada b) Kušingov sindrom c) Sjogrenov sindrom 57. Da li je insulinom (1): a) tumor jetre b) tumor pankreasa c) tumor nadbubrega 58. Hipoglikemije može uzrokovati (1): a) Samo insulinska terapija b) Samo oralni antidijabetici c) insulin i oralni antidijabetici 59. Glikemija od 44mmol/l i osmolarnost od od 350mOsmol/l 350mOsmol/l i negativna negativna ketonurija su kriterijumi za dijagnozu (1): a) DKA b) HHNK c) Laktična acidoza 60. Lečenje ketoacidoze se sprovodi (1): a) primenom oralnih antidijabetika b) primenom 5%glikoze c) nadoknadom tečnosti,elektrolita i insulnom 61. Hemoptizije su (1): a) iskašljavanje krvi u tragovima i u vidu manjih ispljuvaka ispljuvaka b) povraćanje krvi c) krvarenje iz nosa 62. Hemoptoa je (1): a) iskašljavanje krvi na puna usta b) krv u tragovima u ispljuvku
8 c) povraćanje krvi 63. Anafilaktičke reakcije najčesce nastaju zbog (1): a) uzimanja lekova,uboda insekta,unosa insekta,unosa hrane b) zbog izlaganja štetnim parama i gasovima c) zbog izlaganja sun čevim zracima 64. Medijatori anafilaktičkih reakcija su (1): a) proteini b) ugljeni hidrati c) histamin, serotoni, prostaglandini,i dr. 65. Vanplućni uzroci hemoptizija mogu biti (1): a) primena L-Thyroxina b) primena antibiotika c) primena aspirina 66. Egzoantigeni učestvuju u (1): a) nastanku autoimunih bolesti b) nastanku alergiskih bolesti c) nastanku kardiovaskularnih bolesti 67. Koji su sekundarni limfoidni organi (2): a) limfne žlezde b) slezina c) kostna srž d) timus e) jetra 68. OGTT se koristi za dijagnostiku (1): a) šećerne bolesti b) insulinoma c) karcinoma pankreasa 69. Oralni preparati sulfonil ureje (Hlorpropramid) (1): a) ne izazivaju hipoglikemiju b) izazivaju kratkotrajnu hipoglikemiju c) izazivaju dugotrajnu hipoglikemiju 70. Etilalkohol moze izazvati (1): a) hipoglikemiju sa enormno niskom vredno šću glikoze u krvi (0,95mmol/L) b) hiperglikemiju c) nema uticaja na glikemiju 71. Da li kod HHNK treba sprovoditi (1): a) energi čnu rehidraciju b) veoma umerenu rehidraciju c) rehidracija nije potrebna
9 72. Atopiske bolesti nastaju (1): a) reakcijama rane preosetljivosti uz produkciju IGE antitela b) reakcijama kasne preosetljivosti c) reakcijama rane preosetljivosti bez u češća IGE antitela 73. Zašto nastaju anafilaktične reakcije (1): a) najčešće zbog unosa hrane,uboda insekta i uzimanja lekova b) nikada zbog unosa hrane c) uvek zbog uzimanja lekova 74. Medijatori koji se stvaraju kada počne alergijska reakcija zovu se (1): a) inicijalni medijatori b) novostvoreni medijatori c) preformisani medijatori 75. U reakcijama reakcijama pozne preosetljivosti (1): (1): a) Učestvuju IGE antitela b) Ne učestvuju antitela c) Učestvuju IGG antitela 76. Pored intenzivne terapije anafilaktčna reakcija se (1): a) može ponoviti u toku 24h b) ne ponavlja se c) ni jedan ni drugi dgovor nije ta čan 77. Tireotoksična kriza je pogoršanje hipertireoidnog stanja koje nastaje i zbog (1): a. terapijske primene radioaktivnog joda, sr čane insuficijencije b. hirurške intervencije, infekcije, porođaja c. predoziranja tireostatske terapije, nefrolitijaze
78. Medikamentna terapija koja se naj češće primenjuje u tireotoksičnoj krizi (1): a. sintetski tiroksin, trasfuzije krvi, antibiotici b. sintetski trijodtironin, mineralokortikoidi, analgetici, antagonisti kalcijuma c. metilmerkaptoimidazol, beta blokatori, glikokortikoidi, kardiotonici, nadoknada te čnosti I elektrolita 79. Koja oboljenja ne dovode do tetani čne krize (2): a. hipoparatireoidizam b. pilorusna stenoza s povra ćanjem c. akutni infarct miokarda d. hiperventilacija e. emfizem pluća 80. Koja oboljenja dovode do hiperkalcijemije (2): a. papilarni karcinom tireoideje b. primarni hiperparatireoidizam c. maligni tumori koštanog tkiva d. hronična bubrežna insuficijencija e. bronhopneumonije
10
81. Adisonska (adrenalna) kriza mo že da nastane kod (2): a. hiperaldosteronizma b. nedijagnostikovanog nedijagnostikovanog hipokorticizma c. primarnog hiperparatireoidizma d. sekundarnog hipotireoidizma e. delovanjem deklan širajućih faktora kod bolesnika sa le čenim hipokorticizmom 82. Najznačajniji laboratorijski parametri u adisonskoj krizi (1): a. hipoglikemija, hiponatrijemija, hiperkalijemija b. hiperglikemija, hiponatrijemija, hipokalijemija c. hiperglikemija, hipernatrijemija, hipokalijemija 83. Najvažniji medikamenti u tretiranju adisonske krize (1): a. infuzije glikoze, aldosteron, antibiotici b. infuzije Na Cl, hidrokortizon, antibiotici c. infuzije ringerovog rastvora, ACTH, antibiotici 84. Feohromocitom se može ispoljiti kao (2): a. paroksizmalne hipertenzivne krize b. hipoglikemijske krize c. permanentna arterijska hipertenzija d. hipotenzivne krize e. tetanične krize 85. Najvažniji dijagnostički postupak za potvrdu feohromocitoma je odre đivanje (1): a. kortizola u serumu b. kateholamina u 24. časovnom urinu c. aldosterona u krvi i urinu 86. Feohromocitom se leči (1): a. ACE inhibitorima, antagonistima kalcijuma b. blokatorima angeotenzin 2 receptora c. fenoksibenzaminom fenoksibenzaminom i hirurškom intervencijom 87. Kod crevnih parazita za dijagnozu se uzima (1): a.pregled stolice na jaja ili ciste b.urin c.krv d.likvor 88. Šta je uzročnik Crohnove bolesti (1): a.nepoznat a.nepoznat uzročnik b.Micobaterijum tuberkuloze c.Echerichia colli d.Clostridium divicile 89. Dijagnoza Crohnove bolesti postavlja se (1): a.Gastroskopijom b.Virusološki
11 c.Biohemijski d.Pasa žom tankog creva sa barijumom 90. Ulcerozni kolitis i Crohnova bolest se (1): a.ne razlikuju b.teško međusobno razlikuju c.međusobno dopunjuju d.nastavljaju jedna posle druge 91. Fenomen fluktuacije je (1): a. crevno pretakanje b. b pomeranje otoka trbuha c. pomeranje vijuga creva u ascitu d. perkutorno dokazivanje ascita 92. Udarna palpacija je (1): a. gruba perkusija. b. Indirektna perkusija trbuha c. Palpiranje jetre okružene ascitom d. Palpacija bubrega. 93. Najčešće fistule u Crohnovoj bolesti su (1): a.Perianalne b.Veziko-količne c.Gastro-količne d.Reko-vezikalne 94. Ulcerozni colitis je (1): a. Bolest limfnih žlezda kolona b.Hronično inflamatorno oboljenje mukoze kolona c.Hipertrofija mišića zida creva d.Oboljenje peritoneuma kolona 95. Indikacija za hitnu hiruršku intervenciju u ulceroznom kolitisu je (1): a.Toksi čni megakolon b.Refraktarnost na terapiju c.Hipotenzija d.povraćanje 96. Sindrom Iritabilnog kolona je (1): a.motorni poremećaj sa izmenjenim crevnim pražnjenjem b.Kolon iritiran antibioticima c.Vancrevna c.Vancrevna iritacija irit acija priraslicom d.Ireverzibilno stanje posle operacije 97. Preovlađujući simptom u Sindromu Iritabilnog kolona je (1): a.krvarenje b.bol, zatvor ili proliv c.Gubitak apetita d.Bulozne promene ko že sunčanjem
12
98. Meckelov Diverticulum je (1): a.Hernija Mc Burneove ta čke b.Divertikulum meke konzistencije c.Neobliterisani Duct vitelinus na ileumu d.Svaki divertikulum ma gde bio 99. Divertikulozna bolest debelog creva se javlja kod osoba (1): a.urođeno b.od 15-30god c.od 25-40 god d.starijih od 60 god. 100. U terapiji akutnog plu ćnog edema, neophodno neophodno je primeniti (1): a) beta-blokator b) nitroglicerin c) antagonist Ca 101. U akutnom infarktu miokarda, bol u grudima se karakteri še trajanjem od (1): a) 5 min b) 15 min c) više od 15 min 102. U terapiji akutnog infarkta miokarda, neophodno je primeniti (1): a) analgetik, antikoagulant, antiaritmik b) nitroglicerin, antiagregatik c) sve navedeno 103. Sinkopa je (1): a) gušenje b) gubitak svesti c) grčevi muskulature 104. Disekcija aorte je praćena (1): a) jakim bolovima u grudima ili trbuhu b) gušenjem c) malaksalošću 105. Kod plućne embolije, arterijski krvni pritisak je (1): a) normalan b) povišen c) snižen 106. U masivnoj plu ćnoj emboliji je prisutna (1): a) tahikardija i bol u grudima b) pad krvnog pritiska c) sve navedeno 107. Kompletan AV- blok se karakteri še (1): a) sinkopama
13 b) tahikardijom c) bolom u grudima 108. Iznenadna sr čana smrt najćešće je uzrokovana (1): a) visokim krvnim pritiskom b) poremećajima srčanog ritma c) zapaljenjem srčane kese 109. Cilj trijaže je uspostavljanje prioriteta za (3): a. najbolje korišćenje raspoloživih kapaciteta za pru žanje prve pomoći povređenima, b. sanaciju područ ja masovne nesre će c. lečenje i negu ranjenih i povre đenih osoba, d. dijagnostiku povređenih osoba, e. evakuaciju povređenih. sanaciju podru č ja masovne nesre će 110. Faktor vreme je vreme je najdragoceniji tokom trija že, jer je potrebno u što kraćem roku doneti jasnu i tačnu kliničku procenu kojim povre đenima je potrebno (3): a. hitno oživljavanje, b. oživljavanje i hitna hirurška intervencija kao deo procesa o življavanja, c. koji povređeni mogu da pri čekaju izvesno vreme pre nego što im se pruži hirurško lečenje i nega, d. obezbediti hitnu evakuaciju, e. naznačiti vrstu povrede. 111. Povređenici se mogu svrstati prema redu hitnosti u (1): a. tri grupe b. pet grupa c. četiri grupe 112. Grupu B prema redu hitnosti čine povređeni čije su (1): a. povrede toliko lake da ih mogu i sami zbrinuti, b. povrede lake, ali zahtevaju medicinsku procenu, obradu i negu, c. povrede povrede zahtevaju hitnu pomoć i operaciju. d. mrtvi i osobe sa tako te škim povredama i ranama da u datim okolnostima okolnostima nemaju šanse da prežive 113. Grupu C prema redu hitnosti čine povređeni čije su (1): a. povrede toliko lake da ih mogu i sami zbrinuti, b. povrede lake, ali zahtevaju medicinsku procenu, obradu i negu, c. povrede povrede zahtevaju hitnu pomoć i operaciju. d. mrtvi i osobe sa tako te škim povredama i ranama da u datim okolnostima okolnostima nemaju šanse da prežive 114. Povrede svrstane tokom trija že u prioritet 2 grupe C zahtevaju (1): a. da oživljavanje i hitna hirurška intervencija zapo čnu odmah, b. zahtevaju hitnu hirur šku pomoć, eventualno udru ženu sa oživljavanjem, c. zahtevaju manje hitnu hirur šku obradu.
14 115. Povrede svrstane tokom trija že u prioritet 3 grupe C zahtevaju (1): a. da oživljavanje i hitna hirurška intervencija zapo čnu odmah, b. zahtevaju hitnu hirur šku pomoć, eventualno udru ženu sa oživljavanjem, c. zahtevaju manje hitnu hirur šku obradu. 116. Trauma ili povreda je (dopuni odgovor): ________________________________________ 117. Broj nosila u prostoru za prijem povre đenih mora da (1): a. bude u istom broju kao kod uobi čajenog rada, b. prevazilazi očekivani broj povređenih, c. strogo kontrolisan i potpuno ispravan. 118. Na mestu prijema pri masovnom povređivanju glavni medicinski tehni čar je odgovoran za (1): a. kordinaciju i nadzor svih slu čajeva koji zahtevaju neodlo žnu medicinsku pomo ć, b. stručni rad medicinskih tehničara, c. brzo primanje i dijagnostiku povređenih koji su c grupa hitnosti. 119. Politrauma je (1): a. istovremene povrede vi še tkiva i organa, b. povreda organa koji nisu u kontaktu c. povreda skeleta i parenhimatoznog organa. antibiotska profilaksa i brza, orjentaciona neurolo ška dijagnostika. 120. Torakocenteza radi drenaže hematothorax-a se obavlja u (1): a. drugom ili trećem međurebarnom prostoru u prednjoj aksilarnoj liniji sa podvodnom ili zatvorenom drenažom pleuralnog prostora, b. drugom ili osmom me đurebarnom prostoru u srednjoj aksilarnoj liniji uz podvodnu drenažu, a. petom međurebarnom prostoru u prednjoj aksilarnoj liniji sa podvodnom drena žom leuralnog prostora. 121. Torakalni kapak nastaje pri tupoj traumi grudnog ko ša, predstavlja (1): a. višestruki prelom dva ili vi še susednih rebara, b. dvostruki prelom dva ili vi še susednih rebara, c. prelom dva ili vi še susednih rebara. 122. Foley-ev kateter se plasira kod tupih povreda abdomena i karlice radi (2): a. olak šanja mokrenja, b. dijagnostikovanja hematurije, c. praćenja diureze u toku pripreme za hitno operativno le čenje, d. prevencije retencije urina, e. radi pripreme za hirnu cistoskopiju.
15 PRAVILA VEZANA ZA TESTIRANJE UKUPNO: 30 pitanja RASPOLOŽIVO VREME: 45 min. ISHOD TESTIRANJA: Nije položio: ≤ 15 tačnih odgovora Položio: (broj tačnih odgovora i ocena): 16 - 18 = 6 19 - 21 = 7 22 - 24 = 8 25 - 27 = 9 28 - 30 = 10
INTERNA: 20 Kardiologija: 5 Endokrinologija: 3 Pulmologija: 3 Hematologija: 3 Gastroenterologija: 3 Nefrologija: 3 HIRURGIJA: 7 INFEKTOLOGIJA: 3
Obavezno popuniti ispitnu prijavu na obe unutra šnje strane: naziv predmeta, predava ča - grupa profesora, smer, datum i mesto polaganja ispita! Jednom zaokruženi odgovor se naknadno ne mo že menjati drugačijim obeležavanjem – koristi najpre grafitnu olovku! Definitivni odgovor mora biti zaokružen ’’hemijskom’’ olovkom! IME I PREZIME KANDIDATA: KAND IDATA: ____________________________________ __________________________________________________ ______________ BROJ INDEKSA: ______________________ _________________________________________ ______________________________________ _____________________ __ BROJ TAČNIH/NETAČNIH ODGOVORA: ____________________________ ________________________________________ ____________
ISPITIVA Č: Prof. dr Mileta Poskurica ___________________ ______________________________________ ____________________________ _________ Datum polaganja ispita:
______________________________________ ___________________ ____________________________ _________
