ALEKSANDAR TIŠMA (Horgoš, 16.01.1924 — Novi Sad, 16.02.2003) Aleksandar Tišma rođen je u Horgošu 1924. Osnovnu školu i gimnaziju zavrsio je u Novom Sadu. Maturirao 1942. U Budimpešti je 1942. i 1943. studirao ekonomiju, pa romanistiku. Stupio u NOV novembra 1944. Demobilisao se novembra 1945. i zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u "Slobodnoj Vojvodini", a zatim (1947) u Beogradu, u "Borbi". Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954. diplomirao je anglistiku. Od 1949. stalno živi u Novom Sadu i radi u Izdavačkom preduzeću "Matica srpska", najpre kao sekretar a posle kao urednik. Prve književne sastave (prikaze i prozu) objavio 1950. u Letopisu Matica Srpska, gde će kasnije postati urednik i štampati veliki deo svoje proze, poezije, putopisa. Tišma je objavio dve zbirke pesama: Naseljeni svet (1956) i Krčma (1961). Tišmina prozna dela su: pripovetke — Krivice (1961), Nasilje (1965), Mrtvi ugao (1973), Povratak miru (1977) i Škola bezbožništva (1978); romani — Za crnom devojkom (1963), Knjiga o Blamu (1972), Upotreba čoveka (1976); putopisi Drugde (1969). Tišma je nosilac više nagrada za prozu, poeziju i prevodilaštvo.
_____________________________________________________________________ Radnja romana desava se u Novom Sadu uoci Drugog svetskog rata. Ana Drentvensek koju ucenici zovu Gospodjica, jednog prolecnog dana odlazi u knjizaru u Glavnoj ulici koju inace drzi Nemac. Tamo kupuje omanju duguljastu svesku sa tvrdim koricama cija hrapava crvena presvlaka podrzava zmijsku kozu I u gornjem desnom uglu nosi zlatnim slovima utisnut natpis “Poesie”. Ta sveska postaje njen dnevnik. Posle nekoliko godina Gospodjica se razboleva I biva joj zakazana oeracija. Dok se pakovala I sremala za odlazak u bolnicu, kroz glavu joj prolazi sta da radi sa dnevnikom: da li da ga ponese sa sobom? Ali sta ako ga neko nadje I procita? Ili dag a ipak ostavi na dnu ormana? Ali opet, sta ako ga tu nadje Šimokovićka ili njena sestra_ Bilo šta da se od toga desi, to bi bilo uzasno. Gosodjica tad po prvi put shvata da ce mozda umreti I da to znaci potpunu samocu, potpunu prepustenost I nemoc da za sebe bilo sta uradi. Placuci odlazi na spavanje. Ujutru pomislja da dnevnik spali, ali ne cini to. Odlazi u bolnicu. Slavica Bozic, Milinkova majka – koji je inace Gospodjicin ucenik I decko Vere Kroner, saznaje da je operacija nad Gospodjicom dobro prosla. Gospodjici u posetu dolazi citava djacka delegacija I ona nema nacina, a ni snage da ih odbije iako se tog dana ne oseca bas najbolje. U jednom trenutku zatvara oci I kada ih opet otvoti vidi kako casna sestra ciji ulazak nije primetila govori deci da izadju. U tom trenutku shvata da se rastaje sa poslednjim ljudskim stvorovima iz svog zivota. Zato poziva Veru I na uvo joj sapne da uzme njen dnevnik I spali ga. Vera pristaje, a Gospodjica zatvara oci I jos to vece umire. Sutradan posle sahrane, Vera dlazi go Gospodjicinog stana da uzme dnevnik. Ali obecanje koje joj je dala, nije mogla da ispuni dok ga ne procita. Saznaje da je u svesci sadrzan citav jedan covek, I to covek njoj do tad nepoznat. Posto vise nije znala sta da radi sa dnevnikom, da lid a ga spali ili ne, Vera ga sakriva u svojoj sobi medju knjigama.
Pre nego sto je to uradila na praznoj stranici dnevnika ispisuje “Ana Drentensek, umrla 19. Decembra 1940. posle operacije zuci.” I bas taj zais ce podstaci Sredoja Lukica da uzme dnevnik kada na njega bude slucajno naisao 4 godina kasnije, kao vojnik narodnooslobodilacke vojske. Kada ga procita biva razocaran jer Gospodjica koju je znao suverenu do oprosti, otkriva se kao raznezena osoba, bespomocna pred zivotom. On odlucuje da zadrzi dnevnik, ali takodje saznajemo da ce ga 5 godina kasnije spaliti po nagovoru I u saglasnosti sa jednim licem kome taj dnevnik isto nesto znaci. U trecoj glavi pisac nas vraca u roslost, na Gospodjicino doseljenje u Novi Sad. Ona je poticala sa obronaka sneznobelih Alpa. Bila je Nemica I kci sajdzije kojeg je zena napustila kada je njoj I njenoj sestri bilo 5 godina. Zbog te proslosti na nju je bacio oko pomocni beleznik, Slovenac, I cim su se uzeli ubedio ju je da zatrazi svoj deo nasledstva jer miraz nije bio dovoljan za preseljenje u Zagreb I otocinjanje samostalnog posla. Taj posao trebao je da bude neka vrsta advokatske kancelarije jer Janez Drentvensek nije imao zavrseni pravni fakultet. Medjutim, sav novcani promet odlazio je na placanje zakupnine I stana koji su iznajmili nedaleko od kancelarije. Janez je voleo raskos I cesto je izbegavao dolaziti kuci, pravdajuci se kako ima previse posla. Usvari, razgledao je izloge I odlazio u restorane. Cak je u jednom I upoznao garderoberku tridesetih godina I provodio vreme sa njom dok je Ana ostajala kuci I svako vece plakala zato sto ga nema. Po danu je zaborav nalazila u drustvu stanodavke, udovice Tkalec koja je takodje Nemica. Njen muz je bio nadaren svirac I pomalo kompozitor. Rano se razboleo I umro. Jednog dana Janez nestaje, ponevsi sa sobom sve svoje stvari. Ana ostavsi samo, odlucuje da ode iz Zagreba. Vozom stize u Novi Sad. Tu iznajmljuje podstanarsku sobu u kojoj ce ostati do kraja zivota. U oglasima je nalazila razne poslove, ali je vec tad mastala o tome da postane uciteljica. Zbog toga I ona daje oglas u novinama. Napredak njenih djaka I skromna cena casova izlazili sun a dobar glas u gradu. Ana je u poslovnom smislu pocela stajati na noge. Tada se na njenim vretima pojavio Janez, u istanjenom odelu, nedavno otusten iz zatvora. Molio ju je za oprostaj I Ana ma koliko bila razocarana nije mogla da mu ne oprosti. Janez je upocetku bio dobar I poslusan, ali se onda promenio I poceo da joj trazi novac. Anina stara strahovanja su se opet obnovila. Zatrazila mu je da ode, ali ju je on onda poceo uslovljavati – otici ce ako mu da novac za ut. Ana je oet morala da uzme novac u zajam, a kasnije dag a otplacuje. Pocela je da uvidja da ce ostati sama, a da samoci nije dorasla. Tada je nemajuci kome da se obrati pocela da pise dnevnik. Prisustvo Gospodjice u Novom Sadu ponudila je Nemanji Lazukicu ostvarenje davnog nauma. Njegovi neprijatelji su bili neprijatelji njegovog naroda – Nemci. Bio je dosljak iz Srbije I ne samo sto mu je smetao I nije razumeo nemacki, vec mu je smetao I madjarski. U Novom Sadu je dugo radio kao pripravnik kod advokata Matkovica. Ozenio se njegovom cerkom Klarom. Namerio je da ima dosta dece sa njom, medjutim ona se razbolela posle drugog sina I operisana je u Zagrebu. Imaju sina Rastka koji dosta lici na majku I Sredoja koga je Nemanja smatrao svojim istiskim izdankom. Zato ga je I poslao kod Gospodjice da nauci nemacki jezik. Isto tako I Robert Kroner je poslao svoju cerku Veru da uci nemacki jezik. Robert Kroner je cesto radi zabave odlazio u kucu Olge Hercfeld. Uvek je svracao po dogovoru. Olga je bila Jevrejka koju je njen muz ostavio bez dece I naucio na samostalnost. Razvila je sklonost da ugovara I omogucuje ljubavne sastanke. Cesto je sa Kronerom pricala kada bi neka od devojaka kasnila. Pricala bi mu o njenom braku I ranoj udaji, a on njoj nabrajao zene koje mu se dopadaju. Lako su dopunjavali jedno dugo, cak je par puta doslo I do telesnog dodira izmedju njih. Robert je u braku sa Rezom - bivsom
prostitutkom. Tacnije njih dvoje su se znali jos od malena jer je ona cerka sluzavke koja je radial kod njega tj njegovih roditelja. Kada je Rezi zatrudnela I rodila Gerharda, Robert bi je ponekad prisecao bracnih duznosti I primoravao da ostane sa njim dok dete u susednoj sobi place. I Sredoje Lukic je jednom pred sam rat otisao u Olginu kucu. Imao je nepunih 16 godina kada je prvi ut da skolskim drugom Ćapom Dragoševićem „otisao kod devojaka”. Odvezli su se tramvajem do pijace I tamo seli u jednu malu krcmu. Od punacke konobarice narucili su pice I Caa ju je upitao za Zivku. Bila je to mlada I mrsava devojka. Dosla je I sela izmedju njih. Narucili su joj pice, a zatim su Capa I ona ustali I otisli. Malo kasnije Capa se vratio I rekao Sredoju dag a Zivka ceka ispred. Poslusavsi ga, Sredoje je izasao. Zivka ga je uhvatila za ruku I odvela do sobe u kojoj su se telesno sojili. Iako se Sredoje druzio sa Milinkom Bozicem, nikad mu nije pricao o tome gde je isao. Milinko je ziveo sa majkom Slavicom. Njegov otac ga je obozavao I sanjao da mu osigura visi drustveni polozaj, ali slaba plata I alcohol su ga vukli na dno. Njegova zena je bila spremna da mu pomogne, ali on to nije hteo. Cesto bi pijan dosao kuci I poceo da je udara. Milinko za takvo ponasanje nije imao razumevanja I to je njegovog oca ubijalo I navelo na samoubistvo. Posle tog dogadjaja Milinko I njegova majka se sele u manji stan, a ona pocinje da radi kao krojacica. Milinko je voleo da uci I zajedno sa svojim drugom Sredojem krece na casove kod Gospodjice. Jedne zime kada se Sreedoje vracao kuci, ugledao je Veru Kroner kako se pribija uz zid dok je grupica decaka gadja grudvama. Poceo je da se koleba da li da joj pritekne u pomoc ili ne. Tada je u tom trenutku Veri prisao jedan decak iz grube I socno je poljubio u obraz. Kad su to ostali decaci videli, odmah su I oni potrcali da bi uradili isto. Sredoje je takodje poleteo ka Veri, odgurnuo dva decaka I poljubio je u obraz. U tom trenutku su ga zgrabila dva decaka, obuzeo ga je bes I poceo je da udara sve oko sebe. Kad vise nije imao koga, video je da je Vera iskoristila guzvu I pobegla. Sredoje je ovaj dogadjaj ispricao Milinku, koji je osetio sazaljenje I poceo da se javlja Veri. Ona mu dugo nije uzvracala pozdrav, ali primetivsi da to zabavlja Sredojs, predomislila se I pocela se javljati Milinku. Poceli su da se odrzavaju casovi igranja I Milinko je pozvao Veru da mu bude partnerka. Postali su momak I devojka. Sredoje ja u to vreme vec obilazio krcme u predgradju. Medjutim, kada je sa Verom prvi ut zaplesao, sasvim slucajno, njihovi koraci I pokreti su se odmah uskladili. Milinko koji je ranije zauzimao glavni deo Verinog plesackog vremena, sam se povukao, gurajuci je u zagrljaj Sredoju jer je smatrao da je dovoljno naucio o plesu. Veru je ples oslobodio ograda koje je podizala izmedju sebe I drugih. Nasuprot njoj, njen brat Gerhard je bio vrlo drustven I osobenosti su ga privlacile. Za Veru I Gerharda bio je vezan I njihov ujak Sep Lenart, koji je bio neozenjen. Narocito je voleo Gerharda koji je na njega I licio. Posto Gerhard nije imao mogucnosti da nastavi skolovanje, planirao je das a svoja jos dva druga pobegne I ode u partizane. Dolaskom njegovog ujaka, ucinilo mu se da njegov plan, odlazak u partizane, moze da ubrza. Zato je drugovima predlozio da zajedno ubiju njegovog ujaka I dokopaju se njegovog iruzja. Medjutim, shvatili su da bi njihove orodice onda stigla odmazda I odustali su od plana da ubiju Sep Lenarta. Sep Lenart je bio uravo ono sto je Gerhard zeleo da bude – naoruzani ubica. Robert neshvacen od strane svoje porodice bezi u samocu svoje sobe i biblioteke. Jedina svetla tacka u njegovom zivotu je druzenje sa Milinkom Bozicem, sa kojim ga spaja ljubav prema knjizi. U njemu nasao sve ono sto nije ni kod Gerharda ni kod Vere – mladalacko prihvatanje. Mikloš Armanji, komesar Kronerove prodavnice. Bio je neozenjen, zavrsen pravni
fakultet I advokatski pripravnik. Cesto je Gerharda I Veru mogao da posmatra sa svog prozora iz prodavnice njihovog oca. Kada bi doslo leto Vera bi uzela cebe, postavila ga na travu I suncala se. Jednog popodneva ispred kapije sreli je Armanjija. On nije odoleo da joj kaze kako joj izlaganje suncu nije potrebno. Kroz pricu sa njom saznaje da nikad nije bila u Budimesti I poziva je da jedan dan zajedno odu tamo. Medjutim, Vera mu odgovara kako ne zna kako bi na to reagovao njen otac I oni odlucuju da to precute. Kasnije, Armanjiju prolazi kroz glavu da li je postupio neposteno, nagovarajuci maltene na bekstvo Robertovu cerku. Dok se Vera cudila kako je mogla pristati da sa strancem podje na put I to sama. Ubedjena je da je Armanji zaljubljen u nju. Jedne veceri na vratima Kronerovih pojavili su se tri agenta Kontraobavestajne sluzbe I poveli sa sobom Gerharda jer ga je rezevni oficir, uhasen nekoliko sati ranije, oznacio kao svog saucesnika. Kontraobavestajne sluzbe poslale su obavestenje da je otuzba protiv Gerharda teska I da njegova sudbina zavisi od toga da l ice da saradjuje ili ne. Armanji je Kronerovima obecao svoju pomoc. Robert je trazio preko njega da mu dozvole da sinu posalje makar pismo, ali uzalud. Svaki dan je molio Armanjija da mu pomogne, sto je on iako je obecao da ce da pomogne, povremeno pomagao, a povremeno lagao da to cini. Reze Kroner je uprkos nagovorima svog muza, krenula sama da potrazi pomoc za svog sina. U medjuveremenu, Armanji je poceo da se sklanja od Vere I ona je sama shvatila da se on povukao I da ne postoji vise mogucnost da sa njim pobegne. Vera I njena porodica saznaju da je Gerhard mrtav, ubijen pri pokusaju bekstva kako je glasilo u zvanicnom obavestenju. Kada je to cuo, Milinko odlazi da izjavi saucesce, ali nije ocekivao I d ace Vera tad da raskine sa njim. Tako su prestali I svi razgovori sa Robertom Kronerom. Rat pocinje. Porodica Kroner je proterana. Vera je odvedena u logor gde biva telesno upotrebljena, a ostatak njene porodice, sem majke, ubijen. Sredoju Lazukicu ubijaju brata, majku i oca. A Milinko Bozic umire kao unakazeni zarobljenik, bez svesti i imena u bolnici. Drzavni kamion poslat pred logorski voz dovodi Veru Kroner u Novi Sad. Ona tu saznaje da je njena majka otisla sa Nemcima. Odlazi u radnju gospodina Velickovica I moli ga da joj pozajmi nesto novca. Sto on to sa malim oklevanjem I uradi. Vera odlazi da kupi nesto hrane. Dok je isla cula je kako je neko doziva. Okrenuvsi se, ugledala je Sredoja Lazukica. Njihov susret govori o upotrebi coveka na razlicite nacine, gde njihovi pogledi govore vise od reci jer njihove sudbine su dozvolile da oni budi iskorisceni. Sredoja je upotrebio rat. Mrkotrpan I neprohodan put, prati Sredoja I njegov izbor da pobegne od rata je nemoguc. Ne moze da se oslobodi okvira koje rat donosi iako u njemu preovladjuje veliki strah, on pokusava da se vrati necemu sto je ranije bio, mladic pun snage I uverenja da ce sutra biti bolje. I sam je poceo da upotrebljava druge zene i njihova tela. Za razliku od njega, na Veru se gleda kao na stvar. Nju mocniji od nje upotrebljavaju na drugi nacin. Jevereji su proterani, muceni i silovani. Njeno telo prodavano je za male pare. I Veru I Sredoja povezuje dnevnik, ali shvataju da jedno bez drugoga I dnevnik postaje suvisan. U toku razgovora, Sredoje uzima davno upotebljen posluzavnik kao potrebu da tu spale poslednju stvar koja ih povezuje – dnevnik. To simbolise kraj svih onih koga je taj dnevnik nekom uspomenom spajao. ______________________________________________________________________________ ____
ANA DRENTVENŠEK
Potiče sa snežnobelih Alpa, poreklom je Nemica. Ćerka sajdzije koga je napustila žena kada je njoj i njenoj sestri bilo pet i sedam godina. Ana je posebno pazila na svoje ponašanje i način izražavanja. Ona je bila tamnoputa, koščate građe i visoka, sivih ociju, krupnih belih i pravilih zuba. Dolaskom u Novi Sad postaje učiteljica Nemačkog jezika. Bila je udata za Janeza Drentvenšeka. Lako je opraštala, to možemo da vidimo u delu knjige kada Janez dolazi kod nje moleći je za oproštaj. Plašila se samoće i takođe iz njenog dnevnika saznajemo da je Ana raznezena, nesrecna i usamljena zena, preplasena od samoce i neizvesnosti. Umire posle operacije žuči. JANEZ DRENTVENŠEK Poreklom je Slovenac, visok, koščat, tamne kože, kukastog nosa i pepeljasto plavim brkovima. Kada se oženio Anom tražio je od nje da zatraži svoj deo nasledstva kako bi se preselili u Zagreb i otpočeli samostalni posao. Taj posao je trebao da bude neka vrsta advokatske kancelarije - savetovališta, pošto Janez nije imao završen pravni fakultet. Voleo je raskoš. Izbegavao je da dolazi kući pravdajući se kako ima previše posla. U delu knjige kad on dolazi kod Ane u Novi Sad saznajemo da je bio u zatvoru. ROBERT KRONER Po nacionalnost jevrej. Tanak, krt, dugih brzih nogu, mrko žute kože, sjajne glatke i masne crne kose i crnih očiju, sklon tuzi, beznađu. Voleo je da odlazi u kuću sa devojkama Olge Hercfeld radi zadovoljstva. U braku je sa Rezi (bivsom prostitutkom) sa kojom ima dvoje dece: Jerharda i Veru. Voleo je da provodi vreme sa Milinkom Božićem. U njemu je našao ono što nije ni u sinu a ni u ćerki-mladalačko prihvatanje. Sa sinom Jerhardom se stalno sukobljavao. VERA KRONER Sedefasto bele puti, tamnih očiju skoro ljubičasto plave boje. Bila je mirna i sanjarski odsutna. Nisu je privlačile osobenosti kod ljudi, kao što je to bio slučaj sa njenim bratom. Smatrala je da je normalna potreba isticanje u zajednickim, opstim stvarima. Ples ju je oslobodio ograda koje je podizala između sebe i drugih. Nezadovoljna je porodicom i porodicnim prilikama. Od samog pocetka muci je majcina proslost i oceva nesigurnost. Ne voli mesavinu jezika, kao ni obicaje i verse obrede. GERHARD KRONER Beo, prćast, čvrstih usana, malih ušiju i jakih nogu. Bio je veoma društven i ljudi su ga od milja zvali gerdi. Pošto nije imao mogućnosti da nastavi studije hteo je da ode u partizane. Njegov ujak Sep Lenart bio je upravo ono što je on želeo da postane-plaćeni ubica. MILINKO BOŽIĆ Valovite kose, srazmernog stasa i uravnotežen. Voleo je da čita. Bio je posvecen radu i ucenju. Družio se sa Sredojem Lazukićem i bio je dečko Vere Kroner. Iako je zaljbljen u nju, smatra da su obaveze i rad iznad ljubavi.Nije imao razumevanja za svog oca koji je svake večeri tukao njegovu majku. Gledajući Roberta Kronera prisećao se oca sa nekim
novim prezirom. Sa Robertom Kronerom voleo je da provodi dane razgovarajuci o knjiga. Veoma je vezan za majku i ima razumevanja za finansijsku situaciju u kojoj se nalaze. SEP LENART Rođeni brat Reze Kronera. Rano je stupio u službu kod mesnog trgovca Jevreina. Bio je neoženjen i bez dece i veoma blizak sa sestričinom Verom i sestrićem Gerhardom. Naročito ga je privlačio Gerhard koji uprkos tome što je upadljivo ličio na njega, imao je kao i on malo smisla za složen i strpljiv rad. Sep Lenart je visok, tanak, žilav, kratko plave kose i malim ušima. NEMANJA LAZUKIĆ Bio je došljak iz Srbije. Neprijatelji njegovog naroda su bili i njegovi neprijatelji. Nije razumeo Nemački i nije mogao da ga smisli, isto tako smetao mu je i Mađarski. Sve što su Nemci javno i intimno činili pratio je sa mržnjom. Jedno vreme radio je kao pripravnik kod advokata Matkovića. Oženio se njegovom ćerkom Klarom. Imali su dva sina. Rastka koji je veoma ličio na majkui Sredoja kog je inače smatrao svojim istinskim izdankom. Nemanja je bio visok, koštatih uglastih ramena, ali uskih grudi, blede kože, velike guste i tamne neposlušne kose, plavih očiju i širokog nosa. SREDOJE LUKIC On nastoji da od zivota uzme sve sto moze. U njemu nema ljubavi nošene osecanjima, njegov odnos prema zenama je hladan, a ljubavni cin je mehanicki cin. Na taj nacin on bezi od usamljenosti i otudjenosti. Susret sa Verom unosi u njega smisao za privezenosti vernost, osecanje prijateljstva i zastitnicki odnos prema drugarici. MIKLOŠ ARMANJI Visok, tamne crvenkaste kože sa mnogo bora na širokom čelu, glatkih obraza, krupnih usana, dugog nosa i svelo plavih očiju. Sklon umerenom životu i disciplini. Neoženjen je, ima završen pravni fakuletet i advokatski pripravnik. Svidjala mu se Vera Kroner ali kada je Kontraobaveštajna služba došla i privela njenog brata Gerharda, on se povukao i počeo da je izbegava. Nije bio čovek na koga se možes osloniti, to vidimo u delu kada Robertu Kroneru nudi svoju pomoć ali to samo povremeno čini. ___________________________________________________________________________________
MOJ ZAKLJUCAK: Kao sto I pojedine predmete upotrebljavamo, tako I ljudi bivaju upotrebljeni u razne svrhe. Sve do trenutka dok nam neke stvari koriste mi cemo ih upotrebljavati, dok one gore punim crveno-zutim plamenom I dok su jos u punoj snazi. Cim ta snaga posustane, oni postaju pepeo, koji nam vise ne koristi, na koji cemo zaboraviti I na kraju baciti.
