Aleksandar Loven Bioenergetika

ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT BEOGRAD

1

Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.

I. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE

Tri

vrste

duše,

tri

molitve:

Luk sam u tvojim rukama, Gospode. Zapinji me da ne bih istrulio. Ne zapinji me slomiću se.

previše,

Gospode,

Zapni me previše, Gospode, nije važno što ću se slomiti. Nikos Kazancakis, Izveštaj Greku

Rajhovska

terapija,

1940—1945.

Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). O n , j e bio moj učitelj od 1942. do 1945. godine. Sreo sam ga 1940. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku, gde je držao tečaj o analizi k a r a k t e r a . Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu, u k o m e je pomenut funkcionalni identitet k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­ šićnim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. Taj sklop je definisan kao oklop, j e r služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­ nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i uma. To interesovanje je p r o izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima, sportom i gimnastikom. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze), nazva­ nim Euritmika, o konceptu mišićne relaksacije E d m u n da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile, potvrdile su ono što sam snažno osećao, naime, da se kroz rad sa telom može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi. Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­ nju. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. 9

Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Pokazao je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba doživela u ranom detinjstvu, a koja je u kasnijim go­ d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. M a d a su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije, proces kojim se p o ­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. „Zašto se", pi­ tao se Rajh, „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje, mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­ cijenta u m e đ u v r e m e n u , kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava prigušivanjem seksualnih osećanja. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom, koji po­ činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. zajedno sa k a r a k t e ­ rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. Razmatranje tog elementa — naime, ponašanja i s t a v a pacijenta prema, seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­ za. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige, u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima, ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja, meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti, za to k a k o osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. 10

Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena, razvija se histerični konverzivni simptom. Mišićno oklopljavanje, ili hronična mišićna tenzija, služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži, vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja, to je moje interesovanje više raslo. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m , ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja, njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj k u l t u r i . 1

Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično, ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­ čaja. T a k a v stav, to s a m već ranije znao, tipičan je za mene. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima. Seks nije potpuni odgovor, mislio sam. Onda. iznenada, moj skepticizam je iščezao a da, toga nisam bio ni svestan. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije, pošto sam k r a t k o vreme proveo na terapiji kod Rajha. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj, Frojdova Trt eseja o seksualnosti. Stigao sam do polovine drugog eseja, nazvanog Infantilna seksualnost, kada sam prestao da čitam. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti, i pošto sam bio nepripremljen da ' A. Lowen, Depression and the Body. & Geoghegan, Inc. 1972).

(N. Y. Caward, McCann

1

se suočim sa tom željom, moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a 1941. godine. U periodu između završetka tečaja i p o ­ četka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim. Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu, gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­ nove mentalnog zdravlja. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j hu.) Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. g o ­ dine. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. Jednoga dana mi reče: „Loven. ako si zainteresovan za ovaj posao, postoji samo j e d a n način da uđeš u njega, a to je da ideš na terapiju". Njegove reci su me trgle, j e r nisam razmišljao o tom potezu. Rekao sam m u : „Zainteresovan sam, ali ono što ja. u stvari, hoću jeste da postanem slavan". Rajh je to shvatio ozbiljno, j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­ ročanstvom. To je ono što mi je bilo potrebno da p r e vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. la

Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ življaj koji nikada neću zaboraviti. Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. T r e ­ balo je da to b u d e čista trening-analiza. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. Rajh nije koristio kauč. pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Rečeno mi je da savijem kolena, da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. Posle nekog v r e m e n a Rajh reče: „Loven. ne dišeš". Odgovorih: „Naravno da dišem, inače bih bio m r t a v " . Onda on p r i m e t i : „Grudni 'a Od 1075. kada je napisana Đioenergetika, do danas A. Loven nije napisao takvu knjigu. Naikompletnija studija o životu i radu V. Rajna, iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju, jeste knjiga M. Sharaf, Fury on Earth, a biography of Wilhelm Reich, st. Martin's Press/Marek. N e w York. 1983. (Prim prev.).

12

koš ti se ne kreće, pipni moj g r u d n i koš". Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i spušta sa svakim u d a h o m . Moj očigledno to nije radio. Legao sam ponovo i nastavio disanje. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . Ništa se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. Malo zatim Rajh reče: „Loven, zabaci glavu unazad i otvori širom oči". Uradio sam što mi je rekao i . . . krik sc razlegao kroz moje grlo. Bio je lep prolećni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Da bi izbegao nezgode sa susedima, doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu, što je prekinulo vrisak. Nastavio sam d u ­ boko disanje. Čudno, vrisak me nije uznemirio. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. Nisam osećao n i k a k a v strah. Posle toga sam još malo disao. Doktor Rajh je tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. Opet se oteo vrisak. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao, jer tada nije izgledalo da to ja radim. Vrisak mi se desio. Opet nisam bio u dodiru sa tim, ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. Bilo je stvari (slika, emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti. U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom k a r a k t e r a . Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji, koji su visoko cenili svi analitičari. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobađaju ..vegetativne" energije. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. Nastala je nekih devet godina ranije, u toku analitičke seanse. Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu, 1933, radio sam terapiju sa čovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). Posle energetskog napada na njegov otpor, on je iznenadno popustio, ali na alarmantan način. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog; koža je bila išarana i imala raz13

ličite nijanse; osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv; osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac . 2

;i

„Energetski n a p a d je bio samo verbalni, ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­ zijama" . Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata. Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'" . Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. Z a k ­ ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti, koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. 3

1

Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah. Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao, pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu, da ne k o n t r o lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. Dublje disanje, na koje nisam bio navikao, prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a , koje se u dva n a v r a t a razvilo u karpopedalni grč, ozbiljno mi grčeći šake. K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem, ta reakcija je nestajala. D r h t a j se pojavljivao u nogama, dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. i u u s n a m a , dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim. Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u 1

Wilhelm Reich, The Fuction of the Orgasm (N. Y. Orgone Insti­ tute Press, 1942), str. 239—240. Ibid., str 273. * Ibid., str. 273. 3

14

dišući, a moje telo je počelo da se njiše bez moje svesne namere. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. Onda, ne primetivši da to radim, ustao sam sa kreveta, okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m obema pesnicama. Radeći to, pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. Rekao je da. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam došao kući vrlo kasno, tako da se majka nervirala i brinula. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. Interesantan deo tog iskustva, kao i onog sa vrišta­ njem, jeste da se desilo potpuno spontano, bez voljne kontrole. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet, kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. Nije tc bila svesna misao, već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a . Drugom prilikom, dok sam ležao na krevetu dišući, osetio sam erekciju. Osećao sam impuls da dodirnem penis, ali sam ga inhibirao. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva. Video sam sebe kao dečaka od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam živeo urinirajući po podu. Moji roditelji su bili napolju. Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz p r v e seanse. Od tada nisam vrištao nijednom. Sto je v r e m e više odmicalo, to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu, osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. Onda se to desilo; to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. O d m a h sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­ ćom. Plakao sam preglasno za moju majku. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Izašla je besna na mene. Ležeći t a m o na Rajhovom krevetu, u svojoj trideset trećoj godini, gle­ dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisam znao kao beba, rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom". 15

Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­ pijski postupak. Na početku svake seanse pitao je p a ­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim, k a o i pozitivan, i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji, prognao s a m sve negativne misli iz glave. Osećao sam da nema n i ­ čeg na šta bih se žalio. Rajh je bio vrlo darežljiv p r e m a meni, nisam sumnjao u njegovu iskrenost, in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala, k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja. Pošto sam doživeo strah, videvši lice moje majke, n a s ­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno, ali sam bio blokiran, jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. Hteo sam da on b u d e očinski zainteresovan za mene, a ne samo terapeutski, ali poš­ to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev, ja ga nisam mogao izgovoriti. Boreći se u sebi sa problemom, n i ­ sam nikuda stigao. Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije, to mi nije polazilo za r u k o m . Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku. Izgledalo je da će to trajati beskonačno, kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. „Loven". reče on, „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim osećanjima. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. Bio sam slomljen, plakao sam duboko. To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao. Nisam više mogao zadržavati osećanja. Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­ kine terapiju sa, mnom, ili je njegova sugestija da okon­ čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r , smišljen sa ciljem da slomi moj otpor, ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. U svakom slučaju, njegova akcija je proizvela željeni rezultat. Terapija je opet krenula. Za Rajha, cilj terapije je bio razvijanje p a ­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16

nja. P r e m a tome, naglasak je bio na dubokom i pot­ p u n o m disanju. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ p u n o preda, ili, k a k o je on to nazvao, sa orgastičkom potencijom. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara koji poseduje taj kapacitet. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost, onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. Potpuni orgazam, prema Rajhu, otpušta s a v višak energije koji organizam ima i, pre­ ma tome, ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela, koja se manifestuje, ritmičkim, k o n vulzivnim pokretima. Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da svome telu. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja, budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdisanjem i udisanjem. U isto v r e m e glava vrši pokret sličan karlici, sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Teorijski, pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. T a k a v pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. Međutim, o n e su bile izražene u vreme 5

5

des 2

Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi, Die Funktion Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag, 1927).

17

kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­ n e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave seksom, ili ih ovi možda prosto zanemaruju. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu, kao što s a m je ja doživeo. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu, mnogi su psihijatri, i drugi koji su radili sa R a j hom, postali, m a k a r privremeno, njegovi entuzijastični sledbenici. Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a Rajhu, disanje mi je postalo lakše i slobodnije, sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. U mom životu se desilo nekoliko promena. Oženo sam se devojkom koju s a m voleo. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za mene. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem rajhovski terapeut. Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz k a r a k t e r n e analize, koji je vodio dr Teodor Volf, (Theodore P. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­ javljenih na engleskom. K r a t k o v r e m e p r e toga z a vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama, osećao sam da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. r

Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Završio je go­ dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. K a d a se terapijska godina približila kraju, Rajh je predložio da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. Ipak, ja nisam bio završio. Refleks orgazma se nije ustalio, m a ­ da sam osećao da sam vrlo blizu. Uporno sam se t r u ­ dio, ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja. Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ luku. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet, te jeseni 1944. slušao sam tečaj iz opšte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. godine. Za k r a t k o v r e m e se 18

refleks orgazma ustalio. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta, što je dalo elana m o m e duhu. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan, osećanja sigurnosti u svoj život. Predaja sopstvenom telu, što je ujedno značilo i predaju Rajhu, postala je laka. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ terij umima. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim, čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­ dem uspešan, kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. Ako nije razrešila sve moje probleme, uči­ nila je da postanem svestan tih problema. Međutim,, što je još važnije, otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ meljac moga života. Rad

kao

rajhovski

terapeut,

1945—1953.

U jesen 1945. godine video sam svog prvog paci­ jenta. Mada još nisam bio student medicine, Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim, uključujući i ličnu terapiju. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji, koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući, gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa, naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje, to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju. Objavlji2'

19

vanje Funkcije orgazma 1941. godine još više je ubrzalo taj razvoj, m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ tike niti je imala veliki tiraž. Rajh je osnovao sopstvenu izdavačku kuću, T h e Orgone Institute Press, koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta, a knjige od r u k e do r u k e . Uprkos tome, njegove ideje su se proširile, doduše sporo, a potražnja rajhovske terapije se povećala. Međutim, bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu, i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut. Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. S e p t e m b r a 1947. n a ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi, koji s a m završio j u n a 1951. godine k a o lekar. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. Kao toliki mladi terapeuti, i ja sam započeo terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi, sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. Ipak, v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ tanju bio je dobar pravac. P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. Tokom rada sa m n o m Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e od napetih mišića, da bi ih relaksirao. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­ licu. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti, često se graničeći sa ljutnjom, ili je prkosno isturena, ih n e ­ prirodno uvučena. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje s t r u k t u r i r a n i stav. Pod pritiskom, mišići vilice postaju umorni i „predaju se". Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o 20

drhtavanje u telu i nogama. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat, donji deo leđa i mišići butina. U svim t i m slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati. Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­ među analitičara i pacijenta. Analitičar sedi iza p a ­ cijenta, neviđen, i funkcioniše tobože kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. On nije p o t p u n o neaktivan, pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti, stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. Rajh je bio veliki čovek, sa toplim kestenjastim očima, ako se d o b ­ ro sećam sa seansi, i sa snažnim toplim r u k a m a . Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente. Ništa nije dalje od istine. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. Srećom, atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. Naravno, svaki fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par cijentom. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­ nirani da koriste ruke, da dodiruju i osete napetost 0

8

Ashley Montagu, Touching: The Human Significance Skin (New York, Columbia University Press, 1971).

of

the

21

mišića ili da izvrše potreban pritisak, da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije, uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol; i da kroz nežan dodir uspo­ stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. godine. Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. To služi u b r ­ zanju terapijskog procesa, a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost, poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo, što je nazvao strujanjem. J o š 1947. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks orgazma. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje; nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ tanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje. Ali, nije nužno da do tog prenosa dođe. Te dve si­ tuacije, seksualna i terapeutska, razlikuju se među sobom; prva je više emocionalno i energetski nabijena. Takođe, u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške, koja je moćan faktor, posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. Me­ đutim, kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. Ti pokreti su osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks, kriterijum emocionalnog zdravlja, već i orgastičko reagovanje u seksu. r

Međutim, refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne efekte na ličnost. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­ ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške, doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. U isto v r e m e se oseća pove­ zano i integrisano sa telom, a kroz telo i sa svojom okolinom. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit. 22

Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo, kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Na nesreću, to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava uvek. Tempo, pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su antitetični životu. Previše često se sam refleks gubi, u k o ­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­ žili su od m e n e dodatnu terapiju, jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. Me­ đutim, još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost, ali ja to ne bih radio. Sek­ sualnost je bila, i jeste, ključ svih emocionalnih p r o ­ blema, ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti, s jedne strane, i uslova socijalnog života s d r u g e strane. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko, ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi. U jednoj od r a n i h formulacija, koje su prethodile pojmu instinkta smrti, Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. i seksualnog instinkta. Prvi traži očuvanje pojedinca; d r u g o m e je cilj očuvanje vrste. To podrazumeva konflikt između individue i društva, što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. Drugi konflikt, nerazdvojan od te antiteze, jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23

gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. Bez obzi­ ra na to, ne može se ići do d r u g e krajnosti, usmeravajući pažnju samo na seksualnost. To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata, ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio. Ego postoji kao moćna snaga u civilizovanom čoveku, koja ne može da se odbaci ili negira. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem. Posle mnogo godina teškog rada, i ne bez grešaka, najzad sam spoznao tu istinu. Niko nije izuzet od p r a ­ vila da se uči na svojim greškama. Međutim, bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastičke potencije, ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­ miku ličnosti. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. Na primer, jedno godinu dana p r e nego što sam napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. Osećao se infe­ riornim, n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke tendencije. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma, ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. Ali, uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom, mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. Ispričao mi je fascinantnu priču. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. O d ­ lazio bi svakoga dana sa posla kući, legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. Onda se jednoga dana desilo čudo. Sva anksioznost je nes­ tala. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. Važnije je, m e đ u t i m , bilo pojavljivanje pot­ p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Or­ gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. Bio je p r o ­ sto drugi čovek. 24

Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana". Kako je promena iznenadno nastala, tako je i nestala, i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina, opet napredujući samo malčice. Kada sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e da nastavi terapiju. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. Ali, čudo se nikada nije ponovo desilo. Nikada nije dostigao onaj nivo, seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ čije, koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n mog odlaska. Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja, koji se izgleda desio sam od sebe, i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio p o p u l a r a n . U toj priči je glavni j u n a k , Konvej, bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La, zaba­ čenu planinsku t v r đ a v u , b u k v a l n o „nakraj sveta". Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. Vladajući princip je u m e r e nost, što nije „od ovoga sveta". Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La; spokojan i racionalan n a ­ čin života bio mu je vrlo prijatan. P o n u đ e n o mu je da bude vođa te zajednice, ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. Njegov brat, koji se zaljubio u mladu Kineskinju, uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". Oni odlaze, ali van doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­ staje starica i u m i r e . Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­ račio iz tog sveta i, učinivši to, ostavio za sobom a n k ­ sioznost, krivicu, inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme, bilo kao studenti ili pacijenti. Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. Njegove ideje su imale revolu25

cionarnu privlačnost. Siguran s a m da je moj pacijent u d a h n u o tu atmosferu, koja je. zajedno sa njegovim dubokim disanjem, mogla da proizvede t a k a v izvan­ redan efekat. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja, osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. T a k v e transformacije se, m e đ u t i m , dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. Na nesreću, one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva, je i prethodno bila. Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. Svaki otkriva horizont, pret­ hodno zamračen g u s t o m maglom, koji odjednom postaje jasno vidljiv. Mada se magla opet spusti, ostaje sećanje. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem. Ako tražimo transcendenciju. možemo imati mnoge vizije, ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo krenuli. Ako se odlučimo za razvoj, možemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije, ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa; kreće se prema razvoju motor­ n i h sposobnosti, sticanju znanja, proširivanju m e đ u ­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. Ti aspekti razvoja se prepliću, pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj, k u l t u r a l n o j i soci­ jalnoj sredini. I mada je proces razvoja stalan, on ni­ k a d a nije ravnomeran. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva, pripremajući organizam za novo napredovanje. Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo v r h u n s k o iskustvo. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. J e d ­ n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. Podigao je obrve, gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše". 26

Ako ova moja definicija vredi, predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Terapija može to postići, ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. kompromis sa detinjim konfliktima. One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. Radeći una­ zad, na, svojoj prošlosti, pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. A k o je prošlost presečena, budućnost ne pos­ toji. Razvoj je p r i r o d a n proces; ne možemo ga mi n a p r a ­ viti. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. Drvo, na primer, r a s t e naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. Mi saznajemo proučavajući prošlost. Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje u svoju prošlost. A prošlost jedne osobe je njeno telo. Kada gledam unazad, u te godine entuzijazma i uz­ buđenja, s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. On je bio svestan situacije. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­ rektno iz njegove svesti o tome. Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e te energije kad živih organizama. Tvrdio j e . kao što je po­ znato, da je otkrio n o v u energiju, koju je nazvao orgon. To je reč izvedena od reči organski i organizam. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. Ja lično sam pravio te „ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. Oni su se pokazali korisnim za ponešto, ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou, p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27

slobodu i ograničava njegov život. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čoveka prema sebi, p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Njegovo objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. Uveo je pojam orgastičke potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja, što ona svaka.ko i jeste, i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. P r o ­ širio je naša znanja o telesnim procesima, otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. Najzad, razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­ žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog društva, što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse. Po mom mišljenju, ako se ta vizija ikada ostvari, to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je Rajh ukazao. Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike.

Razvoj

bioenergetike

Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike. Pošto sam 1952. godine — godinu dana nakon p o ­ v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje, shvatio sam da su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. do 1947. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju, preselio se u Rendžli, u državi Mejn, gde se posvetio orgonskoj fizici. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize" 28

napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgonske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a . Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­ hovim idejama, delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ gih psihoanalitičara, od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave, i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu, koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. Eksperiment je imao negativan efekat; Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ me. Sem toga, gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obeshrabrenosti. Ja nisam delio ta osećanja. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. A medicinsko obrazovanje, i moje iskustvo na stažu, ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopšte. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. S m a t r a n o je drskim, ako ne i jeretičkim, dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova, ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj. Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom, dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga, otvorio mi je oči za m o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­ glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno, u stavu p r e ­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu. Godinama, dok sam radio kao rajhovski terapeut, takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. U razgovoru, doktor Lui Peletijer (Louis G. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. Pokrećući to agresivno izražavanje, oslobađale 29

su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. Naravno, shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ njam i da menjam ono što je Rajh radio. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. S d r u g e strane, kada neko k r e ­ ne od stava prepuštanja, obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. Tokom 1953. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. Pierrakos), koji je u p r a v o t a d a bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima,, mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. Tokom te godine pridružio n a m se dr Vilijem Voling (William B. Walling), čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema, a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. Godine 1956. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom. Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan, Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora, jer tako nešto k a o što je orgonska energija ne postoji te je, prema tome, prodaja a k u m u ­ latora šarlatanstvo. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju, tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. FDA je dobila parnicu. Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Rajhu je s u đ e n a zbog nepoštovanja s u d a ; osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. godine. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. Međutim, šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30

se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibicija i ograničenja nastalih tokom odrastanja, ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju, bio sam svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost. Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. Međutim, nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha, a n i ­ sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Bio sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. Iz tog zajedničkog rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni, tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i šta se njima može postići. Od tada, tokom svih ovih godina, u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi, j e r ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. Nasuprot tome, verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da u r a d i za sebe. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala, što sam ranije opisao. To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad, ali takođe i zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ m a . Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. P o k u šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu, ali, moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos. Konflikt je razrešen kompromisom. U prvoj polovini seanse radio s a m na sebi, opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31

svojim snažnim toplim r u k a m a , meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. Radeći na sebi, razvio sam osnovne položaje i vežbe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Osećao sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama", tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u ležećem, koji je Rajh koristio. Raširio bih noge, stopala okrenuo na u n u t r a , savio kolena i napravio luk leđima, pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. Držao bih taj položaj nekoliko minuta, osećajući k a k o utiče da se osećam bliže podlozi. To je imalo dodatni efekat, dublje disanje stomakom. Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa, promenio sam položaj savi­ jajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ tiju, držeći kolena malo savijena. Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljavan j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. On se laga­ no razvijao t o k o m godina, kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi. Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su ..visoko u oblacima" i da n e ­ maju k o n t a k t sa realnošću. Uzemljavanje, ili uspos­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću, sa osnovom na kojoj se stoji, sa svojim telom i seksualnošću, postalo je j e ­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. P u n a razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave. U njoj su takođe opisane m n o ­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. Disanje je suštinsko u bioenergetici, kao i u rajhovskoj terapiji. Međutim, u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše duboko i puno. Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se p r o t e g n u i dišu. Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm, p r e k o kojih 32

7

sam čvrsto obmotavao ćebe . Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata, a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­ ristim. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao, posebno u odnosu na svoju majku. Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. Značajnije je, m e đ u t i m , bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. Osećao sam da mada mogu biti povređen, neću biti slomljen. Takođe sam izgubio ira­ cionalni s t r a h od bola. Shvatio s a m da je bol tenzija. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­ ziju koja ga je proizvela, i to je dovelo do olakšanja. Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­ meno javljao. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva, j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­ tost, i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­ tanja seksualnim osećanjima. Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom, kada se uglavnom smanjila, i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­ koćama, rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. Fokus na seksualnost, koji je Rajh uspostavio, m a d a je teorij­ ski valjan, nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života. Kao analitičar, Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­ ne analize. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio taj aspekt terapije. To je još više zapostavljeno kada je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja, izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata. T a d a sam odlučio da nezavisno 7

Alexander Lowen, Inc., N. Y., 1970). <

Pleasure

(New

York,

Coward

—

McCann,

33

od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim tenzijama, brižljiva analiza uobičajenog načina bitisanja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ n a k u pažnju. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. Ona je objavljena 1958. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera, to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. Međutim, ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme, završili vaš razvoj, ostva­ rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju, i tako je završava. Ako je terapija bila uspešna, osoba oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Nešto u m o ­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama, r a z u ­ mevanje prošlosti i tela. Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­ piju kod njega. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. Rad, razmišljanje i pisanje o m o ­ j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. Pošto živi organizam u k ­ ljučuje um, d u h i dušu, živeti potpuno život tela znači biti uman, d u h o v a n i duševan. A k o n a m nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa n a š i m telom. I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. Ali, isto se može reći 8

Alexander Lowen, The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York, Grune & Stratton, 1958). Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York, Macmillan, 1971).

34

i za automobil, od koga toliko zavisimo. Mi se nismo identifikovali sa našim telom; u stvari, izdali smo ga, kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. Ali, on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja, k r e ­ tanja, osećanja i izražavanja sebe. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. A k o se ne kreće slobodno, sužava život tela. A a k o je njegova ekspre­ sija sputana, ograničava život svoga tela. Istina, ta ograničenja života ne namećemo voljno. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini, i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći, pres­ tiža i posedovanja. Ipak, p r i h v a t a m o ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo, i tako izdajemo naša tela. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda, deo njihovog uobičajenog načina života. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi, što je uslov da budu slobodni, gracilni i lepi. Sloboda, gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. Sloboda je odsustvo unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja, gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret, dok je lepota manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o ticanje. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um. P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. Biti uzdržan, oklopljen, nepoverljiv, ograđen, jeste druga priroda u našoj k u l ­ turi. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja, ali k a d a takav stav postane karakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti, pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja. 9

Alexander Lowen, The Betrayal of the millan, 1967).

Body

(New York, Mac­

35

Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. To nije cilj koji se lako dostiže. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen, i psi­ hološki i fizički. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. Ako naš cilj nije postignut, rezultat je tragičan. Ići kroz život sa zatvo­ r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu. Smisao, pustolovina, uzbuđenje i slava življenja su v a n domašaja. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. Mnoga p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanje uma. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije, ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima. Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um, ali to nije novo. Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu, isto kao što određuju šta će se dešavati u telu.

II POJAM ENERGIJE

Punjenje,

pražnjenje,

proticanje

i

pokret

Kao što sam naglasio, bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela. Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­ cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima. Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao , p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a mašina života. U stvari, energija ima ulogu u p o k r e ­ tanju svih stvari, živih i neživih. U savremenim n a u č ­ nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­ trična. Međutim, ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi, naročito kada se govori o živim organizmima. Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon; ona po prirodi nije elek­ trična. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a drugoj, jin i jang. Te energije čine osnovu kineske medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a , čiji su rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu. 10

Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta je stvarno životna energija. Ima izvesne valjanosti u svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­ like m e đ u njima. Međutim, možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje, osećanja, mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. Na primer, nedostatak 10

Albert Press, 1957).

36

Szent-Gyorgyi,

Bloenergetlcs

(New

York,

Academic

37

b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti, isto kao i prekid unošenja kiseonika ometanjem disanja. Otrovi koji sprečavaju telesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju, takođe će imati t a k a v efekat. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. S d r u g e strane, biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese, vezujući i transformišući je u svoje tkivo, čineći je tako pristupačnom h r a n o m biljojedima. Transformisanje h r a n e u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je p o t r e b a n kiseonik. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­ čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom; takođe, ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. N a s u p ­ rot tome, živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. K a k o može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ n e t k u , važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o neke od faktora koji u tome učestvuju. Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija, m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti. Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. Neki ljudi imaju više energije nego d r u g i ; neki su opet u z držaniji. Impulsivna osoba, na primer, ne može da podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije; povećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­ g u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način, ona takođe oslobađa uzbuđenje, ali to radi k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikovanih psiholoških i fizičkih f a k t o r a , j e d n a s t v a r je sas-

vim jasna. Depresivne osobe su depresivne energetski. Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno, skoro bez pokreta, kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici. Uopšte rečeno, njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti, a da pri tom ne oseća umor. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija. Smanjeno je disanje i apetit, a oslab­ ljen seksualni nagon. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainteresujemo za n e k i cilj, ona b u k v a l n o nema energije da se zainteresuje. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata, j e r je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. Pošto saslušam priču te osobe, n a p r a v i m pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje, pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest, navesti je da diše dublje i potpunije. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje, što ću opisati u n a r e d n i m glavama. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a za sebe. inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć. Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­ nem. To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje, čineći ga dubljim, i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina, nevoljna podrhtavanja ili vibracije. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. posebno kroz donji deo. Glas može postati rezonantniii. pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da e „popeo". On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­ presivnog stanja. s

11

11

Lowen,

Depression and the Body, op. cit.

Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­ redno uočava i doživljava, to nije lek za depresiju. 39

Niti će efekat trajati, pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija, i to ne može biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. Ali, s a m a analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe, puneći energetski nje­ no telo. Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom, a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­ njenja. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ t r e b a m a i mogućnostima. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. Razvoj koristi energiju. S e m toga, opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja srca, peristaltičkih pokreta utrobe, do hodanja, govore­ nja i seksa. Međutim, nijedan živi organizam nije m a ­ šina. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje, već izražavanje sopstvenog bića. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizražavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije, doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na dublje i punije disanje. Sa doživljavanjem zadovoljstva, ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. Kao što sam rekao, neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. Ograničite li p r a v o osobe da se ispoljava, ograničićete njene m o ­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. Isto tako, ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe, svoje ideje i osećanja, ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama), njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno), da bi održala ravnotežu energije u telu. Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. P u t s a m o 40

izražavanja kroz pokret, glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. Ne retko, to se dešava spontano u toku punjenja energijom. Di­ sanje može spontano postati dublje, kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. Iznenada, bez ikakve n a mere ili svesti o tome, pacijent može početi da plače. U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. Dublje disanje otvara grlo, napaja telo i aktivira potisnute emocije, rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. Nekad je ono što izbije bes. Međutim, mnogo puta se ništa ne desi, j e r je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima, koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja. Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji. Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno, da bi povećala energetski nivo osobe, da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. P r e m a tome, naglasak je uvek na disanju, osećanju i pokretu, u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­ tencijalom. Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­ flikata razrešen, energetski nivo se povećava. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme, da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­ ticanje osećanja u telu. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj, ali započinjemo proces razvoja koji vodi u t o m pravcu. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­ nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Kao što sam već istakao d r u g d e , naša, k u l t u r a nije u s k l a đ e n a sa vrednostima i ritmom živog tela, već sa m a š i n a m a i materijalnom produktivnošću. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a 12

11

Lowen, Pleasure, op. clt.

41

njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te k u l t u r e i da su njen deo. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama, nasiljem i nesigurnošću. Pojam proticanja treba malo objasniti. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu, čiji je najbolji pri­ m e r proticanje krvi. Protičući kroz organizam, krv snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom, obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja. Ali, k r v je više od posrednika, to je tečnost tela sa energetskim nabojem. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život, toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. Ona je predstavnik i nosilac eros a . Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama, usnama bradavicama i polnim organima. K a d a p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova), pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo k o n t a k t sa drugom osobom. Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­ ferije tela, posebno do erogenih zona. Da li u z b u đ e ­ nje donosi krv, ili k r v s t v a r a uzbuđenje, nije od zna­ čaja. Oni uvek idu zajedno. 13

S e m krvi, u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m nabojem — limfa, intersticijalna i intracelularna teč­ nost. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv, već putuje svim telesnim tečnostima. Energetski govoreći, celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija čija je m e m b r a n a koža. U n u t a r te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu, zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva, nerava,, k r v n i h sudova, sluznica, mišića, žlezda itd., k o ­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. Z a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e lom tela, koji napaja ruke, lice i oči? To se može m e njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g snabdevanja glave i vrata krvlju. Kada je osoba toliko u

42

Lowen,

The

Physical

Dynamics

of

Character

Structure,

op.

clt.

besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. joj je mrežnjača preplavljena krvlju. S d r u g e strane, ose­ ćanje besa može imati beo, hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji, što s p r e ­ čava da k r v dospe do površine. Takođe postoji crni bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­ nje. Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe. Proticanje uzbuđenja duž prednje s t r a n e tela, od srca do usta, očiju i r u k u će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­ kazivanjem osećanja. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje s t r a n e tela. Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. Deca naročito vole te senzacije, zbog čega se r a d o ljuljaju. O n e su n a j ­ intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­ zacije koje se razlivaju po stomaku, praćene j a k i m sek­ sualnim uzbuđenjem. M e đ u t i m , isto proticanje može biti praćeno anksioznošću, i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode, da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i , ali su mnogi od njih tečni, možemo zamisliti senzacije, osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. Senzacije, osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta u tom relativno fluidnom telu. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija, ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona, u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. Ti u n u t r a š ­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­ lom. To je najočiglednije kod beba. Posmatranjem t e ­ la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik talasima jezera, samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. K a k o ljudi postaju stariji, njihova pokretljivost se smanjuje. Oni postaju strukturiraniji i m a n j e elastični, dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svi pokreti. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. Ta nevoljna komponenta, koja je integrisana sa voljnom akcijom, zaslužna je za živahnost i spon43

tanost naših akcija i pokreta. K a d a je to odsutno ili smanjeno, telesni pokreti imaju mehanički, beživotni kvalitet. Cisto voljni ili svesni pokreti, sem kinestetskog osećanja premeštanja u prostoru, izazivaju malo senzacija. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­ izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­ met svesne kontrole. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva, pokrete koji imaju emocionalni krug, a ipak su koordinirane i efikasne akcije. Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela, što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. Otuda se izrazi „prepreka", „ u m r t vljenost", i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen. Uopšte, o postojanju p r e p r e k a može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja, ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. Pošto je telo energetski sistem, ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. S e m energije koja nastaje iz sagorevanja hrane, osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama. Sjajan, svetao dan, lepa scena, srećna osoba, imaju stimulišući efekat. Mračan i težak dan, ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okružuju, ali njihov uticaj nije j e d n a k na sve ljude. Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge, posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo.

Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u k o m e egzistira, kroz koje izražava sebe i odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu, jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. 44

Um, duh i duša su aspekti svakog živog tela. Mrtvo telo nema um, izgubilo je duh, a duša ga je napustila. Ako ste vi vaše telo, a vaše telo je vi, onda vaše telo izražava ono što vi jeste. To je vaš način bitisanja u svetu. Što je vaše telo životni je, to ste više prisutni. Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti, na p r i m e r kada ste iscrpljeni, nastojite da se uvučete u sebe. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. Cak v a m svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. S druge strane, ima dana k a d a zračite životom, i svet oko vas izgleda svetliji, bliži, stvarniji. Svi bismo voleli da budemo p u n i života, da osećamo da smo više živi, a bioenergetika n a m može pomoći u postizanju tog cilja. Pošto vaše telo govori ko ste vi, ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu. Nije slučajno da se koristi izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas, ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. To je prosto govor tela. Slično, vaše p o ­ vlačenje nije tajna. Ljudi ga osećaju, k a o što osećaju vašu tugu ili bolest. U m o r se ispoljava na mnogo n a ­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena, opuštenost kože lica, n e d o s t a t a k sjaja u očima, usporenost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa. U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je, ono izdaje samo sebe, otkrivajući n a p o r usiljenog poku­ šaja. Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. Emocije su telesni d o g a đ a j ; one su b u k ­ valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu, koji se ispoljava kroz neku akciju. Bes s t v a r a napetost i, kao što smo videli, napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­ pada, zubi i r u k e . Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu, stisnutim pesnicama i ustima koja reže. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa. Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a , k a o i razlivanje toplote kože i očiju. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. Ali, telo otkriva mnogo više od toga. Stav čoveka prema životu, ili njegov lični stil, odražava se na n a ­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. Može se 14

" Englesko - n o b o d y * znači niko, ali razdvojeno na no-body znači °ez tela. (Prim, prev.)

45

razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa, spuš­ tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potčinjenost teretu koji joj je stavljen na leđa. P r e nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko, debelo i bezoblično. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. Godinama se bavio trčanjem, držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu, ali bez uspeha. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. bio u stanju da prihvati — naime, da se j e d a n deo njega identifikovao sa slikom o velikom, debelom trap a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. Tada je shva,tio da biti velika, debela, t r a p a v a beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste, da bu­ de čovek, da b u d e izuzetan. Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo, ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja, ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. Moj pacijent nije bio samo veliki, de­ beo, detinjasto aljkav. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. Ali, on nije p o t p u n o bio odrastao čovek, jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal, ali ne uspeva. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane, jer je imao veliko telo odraslog čoveka, ali sa debelim valjuškama k a o beba, Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. Biti odrastao, znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. Ali, kod ljudi koji imaju taj 46

konflikt, n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički. Ponašanje takve osobe može odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost, uporedo sa strahom da bude sama. ili nesposobnošću da donese odluku. In­ fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i t a b a n e , tanke, dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. Na površini osoba izgleda ozbiljno, često strogo, rigidno, vredno i moralistično. Onda, kada pokuša da se p r e ­ pusti ili preda, postaje detinjasta. Kod takvih ljudi je to uočljivo k a d a piju. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete. Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst, težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. M a d a je često namrgođen, dečački izgled lica, praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. Taj konflikt se javlja, kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti, ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti, pojavljuju se kada se osoba prepusti, kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u ličnosti, već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. Ličnost je zbir životnog iskustva osobe, od kojih se svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu. Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a na osnovu poprečnog preseka stabla, koje pokazuje go­ dove, t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo, ali su oba zasnovana na istim principima. K a k o se ljudski organizam razvija, pridodaje slo­ jeve ličnosti, od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. K a d a su slojevi dostupni čoveku, lič­ nost je integrisana, oslobođena konflikata. Ako je bilo koji sloj, ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno, 47

osoba je u konfliktu, znači ograničena. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici:

Kvaliteti koje svaki sloj sumirati na sledeći način. beba

pridodaje životu mogu se

= ljubav i zadovoljstvo

dete

= kreativnost i imaginacija

dečak ili devojčica

=

razigranost i zabava

mladić ili devojka

=

romantika i avantura

odrasli

=

realnost i odgovornost

Možda bi. kada se govori o kvalitetima, najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. Svaki sloj onda, predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala, novu svesnost sebe i odnosa p r e m a svetu. Međutim, svest nije odvojena 48

ili izolovana jedinica ličnosti. To je funkcija organiz­ ma, aspekt živoga tela. Razvija se u odnosu na rast tela fizički, emocionalno i psihološki. Zavisi od iskus­ tva; stiče d u b i n u kroz sticanje veština; potvrđuje se kroz aktivnost. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti, neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. Razigranost, u stvari, počinje u detinjstvu, ali dostiže svoj p u n i raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka i devojčica p r e nego mlađih. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smisaonijom. Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću, posebno sa m a j ­ kom. Beba želi da je drže, maze, da je dobrodošla i da je prihvaćena. Ljubav, kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga, može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. K a d a je potreba za bliskošću za­ dovoljena, beba je zadovoljna. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća, m a d a načini izražavanja mogu biti različiti. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. Čovek koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio, a koja je još uvek deo njega, poznaje osećanje lju­ bavi. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim srcem, ili periodom k a d a je bio beba. Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije. Kroz to istraživanje ljudi i stvari, prostora i vremena, dete stvara sliku o svetu. Pošto nije opterećena s t r u k ­ t u r i r a n i m smislom realnosti, imaginacija je slobodna. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ j a m o sebi — u t o k u koga, dete istražuje, zamišljajući mogućnosti da b u d e neko drugo ja, kao svoja m a m a , na primer. Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve4

49

tu i sebi samom. Pošto su postigli taj stepen, dečak ili devojčica, igrajući se, izazivaju svoj lični svet. Poveća­ no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece, što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. U idealnom slučaju, mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i a v a n t u r e , kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa d r u g o m osobom, imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih, znači da je postignut stupanj odraslog. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. Međutim, a k o iz­ gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba, sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta, sa razigranošću i radošću deteta, i sa d u h o m a v a n t u r e i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost, biće sterilna, uskogruda i rigidna osoba,. Z d r a v odrasli je beba, dete, dečak ili devojčica i mladić ili devojka. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju, sposobnost da bu­ de kreativan, slobodu da b u d e radostan i da ima duh avanturiste. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko biće. Da bismo razumeli živo telo, m o r a m o odbaciti m e ­ haničke pojmove. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. Oči, na primer, nisu samo k a m e r e ; one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Srce nije samo p u m p a ; ono je organ osećanja koji prevazilazi moći p u m p e . Mi smo saosećajna bića, što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da, doživimo senzacju ili osećanje. Opažanje je funkcija uma, što je j e d a n aspekt tela. Zivo telo ima um, poseduje d u h i sadrži dušu. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50

Um, duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um, proizvod ljudskog mišljenja, da su telo i um, u stvari! jedno. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču j e d a n na drugi, ali koji nisu di­ rektno povezani. Taj stav se nije potpuno izmenio. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje, koja n e m a j u veze jedno sa drugim. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje. I stvarno, oni na to retko utiču. Ako su telo i um celina, onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­ ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje, i obratno. Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa p o j m o m jedinstva, ali p r o p u š t a m o da ga primenimo na n a š svakodnevni život. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati, a da se ne obrati pažnja na telo. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se n a p u n i t i detinja glava informacijama. Na nesreću, informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. K a d a doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća, ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog delovanja na telo. Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo, pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. Pošto ova tehnika p r o p u ­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo, ideje koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne da dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti. Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija, i neka znanja o sebi, ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . Znanje postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­ njima. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablone ponašanja. U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioenerk

•4«

51

getiku. Prvo, um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. Održavajte pažnju na ruci otprilike j e d a n minut. Za to v r e m e lagano dišite. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu, koji je sada pod na­ ponom. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­ va. A k o to osetite, možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­ j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće. Zatim, održavajući taj kontakt, da okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a grudima, a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­ dajući kontakt. Kažem im da drže r u k e u položaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. Pri kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Može se opet osetiti strujanje, napajanje, peckanje i vibracije. Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela, primetićete da v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanog napona u njima. Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­ zije ili napona. Ako lagano približite dlanove jedan drugome, tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a udaljeni jedan od drugog, u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom, možete osetiti n a p o n medu njima, kao da se neko telo nalazi između. Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a ili p r e m a spolja, p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim objektima. U stvari, čovek u s m e r a v a energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. Z d r a v a osoba može naizmenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo, tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. Ali, n e m a svako tu sposobnost. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. 52

Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike, j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest, upoznajemo sopstveni u m . U toj vezi um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ, osećajući i definišući nečije raspoloženje, osećanja, želje itd. Stvarno poznavati svoj u m . znači znati šta hoćemo, šta osećamo. Ako n e m a osećanja, nema ničeg u u m u (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a um (mišljenje). K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja, onda ta osoba n e m a svoje mišljenje. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje, znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća, sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e 53

ovlada. Izgubiti razum, kao što je slučaj u ludilu, jeste ne znati šta se oseća. To se dešava kada je um pre­ plavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­ đuje se da ih postavi u centar pažnje. Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela. Može postati depersonalizovana, može poludeti, napuš­ tajući sve pokušaje vladanja sobom. A k o čovek nije svestan svoga tela, razlog za to je strah da opazi ili oseti svoja osećanja. Kada osećanja imaju pretići kvalitet, ona se uglavnom potiskuju. To se postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­ vijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. Lju­ di često potiskuju svoj strah, j e r on ima parališući efekat; potiskuju bes, j e r je suviše opasan, i beznađe, jer je obeshrabrujuće. Oni će takođe potisnuti svest o bolu, na primer, bol zbog neispunjene čežnje, j e r ga ne mogu podneti. Potiskivanje osećanja umanjuje stanje uzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se usredsredi. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a . Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­ trolu, na račun toga da se bivstvuje i da se oseća životnije. Um i d u h su takođe povezani. Količina d u h a koji osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i vibrantna, bukvalno, koliko ima energije. Veza između energije i d u h a je neposredna. K a d a je osoba uzbuđena i k a d a se poveća njena energija, njen d u h se budi. U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. Ja bih, p r e m a tome, definisao d u h kao životnu snagu u orga­ nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe . Kvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­ jedinca i kada je j a k ; to ga izdvaja od drugih jedinki njegove vrste. 15

Životna snaga, ili d u h organizma, povezan je sa di­ sanjem, u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah u g r u d v u gline dajući joj život. U teologiji d u h Boga, ili Sveti Duh, nazvan je p n e u m a , što se u rečniku definiše kao „životni d u h ili duša". Reč „ p n e u m a " je iz Grčke, gde znači vetar, dah ili d u h i srodan je grčkoj reći phein, što znači duvati, disati. Mnoge orijentalne » Vidi Lowen, Depression and izlaganje tog pojma.

54

the

Body,

op.

cit.,

za

potpunije

religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao način komunikacije sa apsolutnim. Disanje igra značajnu ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz duboko i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovni i duševan život. Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. P r i ­ marno značenje pojma je „princip života, osećanja, mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­ ban entitet, odvojen od t e l a " . Duša se povezuje sa ži­ votom posle smrti, sa rajem i paklom, idejama koje školovani ljudi d a n a s odbacuju. U stvari, samo pominjanje te reci u knjizi kao što je ova, koja nastoji da ima objektivnu valjanost, može odbiti neke ljude. Oni ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja. Ali, ni ja ne mogu postići takvo pomirenje. Na sreću, svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. Šta se sa njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije, ja ne znam. To pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam ja primarno zainteresovan za živo telo. 10

Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od toga kako se definiše „duša". Random haus rečnik daje čet­ vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e ; sedište osećanja i emocija". Sinonimi duše su duh, srce. To ne pomaže mnogo, j e r se onda može prosto izosta­ viti. Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene, ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće. Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deo većeg ili univerzalnog reda. Takvo osećanje mora p r o izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da je povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r zumom. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovom apstraktnom ili mentalnom značenju, već k a o duh, pneumu ili energiju. Verujem da je energija u našem telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u svetu i univerzumu. Mi nismo izolovani fenomen. Među­ tim, ne oseća svako tu vezu ili kontakt. Moj utisak o ljudima je da osobi koja je izolovana, otuđena i nepo­ vezana, nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujem kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većeg nego što su oni sami. Mi smo rođeni povezani, m a d a se najvidljivija veza, pupčana vrpca, prekida po rođenju. Dokle god ta vrpca w

The Random House Dictionary skraćeno Izdanje (New York. 1970).

of

the

English

Language,

ne-

55

funkcioniše, beba je u izvesnom smislu deo majke. Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­ tenciju posle rođenja, ona je još uvek povezana sa svo­ jom majkom energetski i emocionalno. Ona reaguje na majčino uzbuđenje, i majčino raspoloženje utiče na bebino. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­ padnost svojoj majci. Beba ima dušu i njene oči često imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan. Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. Uspostavljaju se i doživljavaju n o v e veze. P r v e veze su sa ostalim čla­ novima porodice. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­ na, postoji energetska razmena između bebe i svake osobe u porodici, plus razmena sa porodicom kao gru­ pom. Ljudi postaju deo sveta, baš kao što on postaje deo njih. K a k o se povećava svesnost i kontakt, osoba razvija sve šire krugove odnosa. Postoji svet biljaka i životinja sa kojima se takođe identifikuje. Postoji zajednica u kojoj živi, koja postaje njegova zajednica, kao što on postaje njen deo. I tako se to nastavlja sa godinama. Ako čovek ne preseče taj red, osećaće da p r i p a d a veli­ k o m prirodnom poretku na zemlji. Kao što on pripada tom poretku, tako i poredak pripada njemu. Na d r u ­ gom nivou mišljenja, m a l a zajednica se proširuje da bi uključila narod i onda čitav svet. Još dalje su zvezde i univerzum. Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan izraz, kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­ sima. Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavlja k o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem. Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­ nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­ stavlja. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnog dela koji ilustruje, u različitim kontekstima, nivoe raz­ voja svesnosti jedne osobe. K a k o se svesnost širi, tako uključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čoveka. I energetski i psihički, novorođeni organizam je kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu. U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju, ali u za­ četku. Kao jedan aspekt organizma, duša prolazi kroz prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­ dividualni kvalitet. Možemo zamisliti mogućnost da pri umiranju slobodna energija organizma napušta telo da bi se stopila sa univerzalnom, kosmičkom energijom. Kažemo da duša napušta telo pri umiranju. 56

17

Život dolazi na svet kao biće = bitisanje , ali samo bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. Ovo mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja rekla: „Nije dovoljno bitisati. Ja hoću da p r i p a d a m , a ne osećam da p r i p a d a m " . Širenje bitisanja u svet kroz identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. Bitisa­ nje čezne za t i m širenjem. Osećanje čežnje, jedno od najznačajnijih osećanja u organizmu, odražava potrebu ZVEZDE I KOSMOS

UNIVERZUM

17

U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće ili bitisanje, kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim, prev.)

57

organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. Kroz p r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva, ne gubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni opstanak. Život tela: bioenergetska vezba

i

U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. Za mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost — koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim aktivnostima. Ali ja sam podjednako bio uključen u život uma, tako da se nisam mogao opredeliti za jednu od te d v e s t r a n e svoje ličnosti. Osećao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama, nadajući se da ću naći rešenje. Naravno, taj problem nije jedinstven samo za mene. Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­ nosti. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za održavanje života tela vibrantnim, uprkos konfliktnim zahtevima intelektualnog života. U zapadnoj kulturi j e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­ vanje tela jeste sport. Grci, koji su m e đ u p r v i m a shva­ tili važnost života tela, stavili su ogroman naglasak na sportove. U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­ njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se potreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati i pokrenuti telo. Svedoci smo danas rastućeg interesovanja za sportove, uporedo sa povećanjem shvatanja važnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje. Nekoliko p r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina, na primer, vežbe Kraljevske k a n a d ­ ske avijacije i Aerobika, koji se zasnivaju na trčanju kao osnovnoj vežbi. Na nesreću, stav Amerikanaca pre­ ma telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu. Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­ voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­ dovoljstva postizanja rezultata. Usmerenost na postiza­ nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela. Svi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog lošeg udarca. Isti nagon ega da se uspe i da se ide ukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi. Radimo 58

ih da bismo bolje izgledali, da bismo popravili sliku 0 našem zdravlju, ili razvili mišiće. Idealno telo za nas ima karakteristike trkačkog konja, doteranog — s p r e m ­ nog da pobedi. Život tela je osećanje; osećanje da smo živi, v i b r a n tni, dobri, uzbuđeni, ljuti, tužni, radosni i, najzad, za­ dovoljeni. Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja jeste ono što dovodi ljude na terapiju. Shvatio sam da gimnastičari, igrači, oni koji intenzivno r a d e vežbe, podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. To je takođe bio moj problem, u p r ­ kos tome što sam se bavio sportom i vežbama. Kroz terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela. 1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju. Ali, ostaje problem. K a k o se može održavati život tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša kultura, koja negira život, ne pomaže toj potrebi. To je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. On je v e ­ rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svoju energiju napolje. Njegova filozofija je bila izražena u izreci „Ljubav, rad i znanje su izvori života. Oni t a ­ kođe t r e b a da vladaju životom". To stanovište dopušta samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanja života tela — put, sve u svemu, suviše uzan i ogra­ ničen. Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­ dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji. Ja ih radim već dvanaestak godina. One su mi pomogle ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom, i da održavam živahnost tela, već su produžile razvoj koji je terapija započela. Nalazim da su od takve koristi da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a o dopunu terapije. Njihovu vrednost potvrđuju svi oni koji ih rade. A mi smo sada počeli da držimo redovne časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e koji se posvećuju životu tela. Pošto posvećivanje telu traje čitav život, očekujemo da će se na sličan način osoba posvetiti vežbama. Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­ valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačku l i g i j u , filozofiju i d r u g e discipline. Mnoge od njih shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kao suštinske za duhovni razvoj. Rašireno interesovanje za jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. Ja, s a m se re

59

upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha, ali se ona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . Kroz rad, sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između, joge i rajhovske terapije. U oba sistema glavni nagla­ sak je na važnosti disanja. Razlika između te dve škole mišljenja bila je u pravcu. U jogi p r a v a c je prema u n u t r a , prema duhovnom razvoju; u rajhovskoj terapiji p r e m a napolje, p r e m a kreativnosti i radosti. Svakako je potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se da bioenergetika može u tome pomoći. Nekoliko najistak­ nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnu zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­ energetika — razumevanje koje im je omogućilo da prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada. Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene na telo postale p o p u l a r n e u Americi. Najpoznatije su tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. I joga i tai dži naglašavaju značaj osećanja tela, postizanja koordina­ cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja kroz identifikaciju sa telom. U tome se one energično su­ protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su: usmerene ka moći i kontroli. Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome? One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­ kih stavova. Kao istočne discipline, one izbegavaju moć i kontrolu u korist elegancije, koordinacije i duhovno­ sti tela. Ali. one takođe služe da poboljšaju ekspresivnost i seksualnost. Na taj način one služe t o m e da otvore unutrašnji svet tela, kao i da pomognu prošire­ nju tog života u svet. Takođe, one su specijalno na­ pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­ zijama koje inhibiraju život tela. Ali, kao istočnjačka praksa, one će valjati tek ako postanu disciplina, a ne ako se rade mehanički ili kompulzivno, već sa osećanjem zadovoljstva i osećanjem značenja. Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici. N a d a m se da ću biti u mo­ gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. Ovde mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i t r e n u t n e situacije. Ali opisaću izvestan broj tih vežbi dok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­ kazali njihovu svrhu. J e d n a od tih osnovnih vežbi je ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao da b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu60

više uzemljen. Ta vežba se zove luk ili izvijanje i nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja. Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanje tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­ tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­ kovima. d

e

m

Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­ šeno uravnotežeui. Dinamski posmatrano, luk je napet i spreman za akciju. Energetski, telo je pod naponom od glave do pete. Covek oseća svoje noge na podlozi i glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i integrisan. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­ sni položaj, n o g e će početi da vibriraju. Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade takozvani „Taoistički luk". Tekst ispod slike k a ž e : Tri

građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžinhuan. Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj je da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja. Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da se oseća povezano ili integrisano, da b u d e čvrsto posađen na svojim n o g a m a i da drži glavu gore. Ali, takođe koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe, j e r on od-

mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti. Odmah ću opisati k a k o to utiče na luk. Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od osamnaest godina. Zamislite moje iznenađenje kada mi je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­ zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. (Fotografija je bila objavljena 4. m a r t a 1972. godine.) Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. Tao znači put. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­ niju sa okolinom i univerzumom. Spoljašnja harmonija zavisi od unutrašnje, što se može postići kroz „kombi­ naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". Bioenergetika teži ka istoj harmoniji istini sredstvima. Mnogi od na­ ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi uporedo sa bioenergetikom. Kinezi, m e đ u t i m , polaze od pretpostavke da njihovi ljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­ čavali da pravilno rade vežbe. To se ne može pretpos­ taviti za zapadnjake. A da li je to tačno za današnje Kineze, takođe je pod znakom pitanja.

Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim telom napravi luk. Linija koja spaja srednju tačku ramena i nogu je p r a v a linija. Uočljiva je neelastič­ nost nogu. Osoba ne može p o t p u n o da savije članke. Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. Karlica je malčice uvučena. Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­ više savijaju. Ovo znači slabost u mišićima leđa, što mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine. Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni, ova druga ličnost i telo su previše savitljivi. U oba slučaja je luk neodgovarajuće napravljen, tako da nedostaje osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­ trašnje ili spoljašnje harmonije. Linija luka je savijena na prelomnim tačkama. Donji deo leđa ne služi da po­ dupre telo; tu funkciju su preuzeli mišići stomaka koji su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. 66). Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­ vodi do jakog povlačenja karlice. To je suprotno p r e t ­ hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a unapred. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj .°lici. U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su ukočena. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica povuče unazad. Uočljiva je napetost u donjem delu leđa, kao i duž nogu i leđa. Ponekad, kada se telo p o s m a t r a spreda, jasna je podeljenost delova tela. Glavni delovi tela, glava i vrat, trup i noge, prosto nisu u jednoj ravni. Glava i v r a t su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Skicirao sam taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje. [ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a celina. Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­ nosti, što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu. Shizoidan znači podeljen. Ako postoji podeljenost u ličnosti, ona mora postojati u telu na energetskom n i ­ vou. Ličnost je svoje telo. Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­ vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje. Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela i ličnosti. Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­ mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­ novu tela, ne znajući ništa o ličnosti. Bilo n a m je zar e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz r

5

65

Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno dijagnosticirali. Tražio sam od svakog subjekta da za­ uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih video u kojoj meri je telo usklađeno. Posle kratkotrajnog posmatranja tela, moji saradnici i ja smo otišli u od­ vojene sobe. Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­ dan, tako da se nismo mogli savetovati — da bismo razmenili dijagnoze.

5«

67

Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­ gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. U dva slučaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti dijagnozu shizoidne ličnosti. U trećem je dominantan kvalitet bila izrazita rigidnost. J e d a n od shizoidnih sub­ j e k a t a je bio osobit. Oči su mu bile različitih boja. K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko od prisutnih to nije primetio. K a o i toliki drugi psiholozi i psihijatri, i oni su bili naučeni da slušaju, a ne da gledaju. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za njegove reči, a ne za njegovo telo i ono što telo iz­ ražava. Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela. Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­ tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju. Rigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj treba da pokaže mekoću i nežnost. Osobi čija su leđa suviše m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama kada je ona potrebna. Svi pacijenti osećaju da su u disharmoniji sa sobom i svetom. Oni neće obnoviti tu harmoniju praktikovanjem vežbe „luk", jer ne mogu uraditi vežbu k a k o treba. Ali, ovo će im pomoći da osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­ đenje vežbe. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge bioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u n a r e d n i m glavama ove knjige. K a d a kažem da je oso­ ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­ moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam, niti i m a m rezervi, j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­ n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju da to uradi k a k o treba. To nije stvar vežbe, jer se taj položaj ne može naučiti. To nije statičan položaj. Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u lom položaju. Covek treba da b u d e sposoban da odr­ ži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. Redov­ no vežbanje pomaže u velikoj meri. To čoveku pomaže da b u d e u dodiru sa svojim telom, da oseti poremećaje i napetosti i da razume njihovo značenje. To mu takođe pomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom kada ga je jednom stekao. U tehnološkoj kulturi evo nije mali izazov.

68

III JEZIK TELA

Suština

života:

suština

stvari

Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. J e d a n se od­ nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi; drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosi na funkcionisanje tela. U ovoj glavi ću prodiskutovati o oba dela onoga što nazivamo jezik tela, počevši od drugog. Na primer, izraz „stajati na vlastitim n o g a m a " je jezik tela. On, n a r a v n o , znači biti nezavisan i p r o ­ izlazi iz našeg životnog iskustva. Kada smo bili bebe zavisili smo od drugih, oni su n a s nosali i pomagali nam. K a k o smo odrasli, tako smo naučili da stojimo na sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. Mnoga takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. Mo­ žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " u smislu da je tvrdoglav, ili da mu se „tresu r u k e " sa značenjem da je škrt i da nerado daje, ili da ima „začepljena usta", da označimo onoga ko malo govori. Go­ vorimo da neko nosi „breme na plećima", n e k o „para nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto, ili da stoji „čvrsto na zemlji", čime označavamo naše psihološke stavove. Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j . osnova svih jezika, je telesni jezik. Verujem da je to valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva,, što je, u stvari, reakcija na situacije ili događaje. U svetu, međutim, gde ima drugih relevantnih referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema. Na primer, izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za °ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. Drugi p r i m e r je izraz „glava mu se isparava", što se odnosi na operacije

69

p a r n i h mašina. Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik mašina". Ne znam koliko toga je postalo deo našeg načina govora i mišljenja. Možemo pretpostaviti da će sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove izraze koji su daleko od jezika tela. Sve mašine su na neki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na principima koji operišu u telu. To se lako vidi u pros­ tim o r u đ i m a kao što su vile, koje predstavljaju produ­ žetak r u k e i prstiju, lopata, koja je produžetak ruke sa skupljenim prstima, čekić kao produžetak pesnice. Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema telu; teleskop je produžetak očiju, kompjuter, pak, mozga. Međutim, često g u b i m o iz vida tu činjenicu i više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da operiše po principima mašine, nego obrnuto. Identifikujemo sebe sa mašinom, koja je u svom ograniče­ nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. Na kraju, vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt sa vitalnim i suptilnim aspektima tela. Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu, čak ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­ šinu. Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a š i n o m ; na srce se, na primer, može gledati kao na p u m p u . Izolovano iz tela, srce je p u m p a ili, recimo drugačije, kada srce ne bi bilo uk­ ljučeno u celokupan život tela, ono bi bilo samo pum­ pa. Ali, ono je u velikoj meri uključeno i to je ono što ga čini srcem a ne p u m p o m . Razlika između ma­ šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju. P u m p a p u m p a , ništa više. Srce takođe pumpa, i u toj ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. Ali. srce je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi. Ono služi i doprinosi životu tela. Jezik tela prepoznaje tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno. • Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje koliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. Navešću samo n e k e od njih. U izrazu „ući u srce proble­ m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine. Srce ta­ kođe označava c e n t a r ili jezgro, kao što se vidi iz izraza »pogodio si me u srce", što pretpostavljamo da ozna­ čava najdublji, najcentralniji deo ličnosti. Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem. „Pokloniti srce" znači zaljubiti se, „otvoriti srce neko­ m e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi 70

u čiju ljubav verujemo. U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­ risti uglavnom kao simbol. Ali, srce se ne povezuje sa­ mo sa osećanjima; u našem jeziku ono je organ oseća­ nja. Kada kažemo „skupilo mi se srce*', saopštavamo proprioceptivne senzacije koje druga osoba može da oseti u sebi, što označava ekstrem anksioznosti i raz­ očaranja. Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­ nom smislu, ne samo figurativno. Ako je to slučaj, da li izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu, fizičku traumu? Ja verujem u to, ali takođe verujem da slom­ ljeno srce može da se zaleči. Reč „slomiti" ne znači nužno „slomiti na dva ili više delova". To može zna­ čiti prekid, u smislu veze između srca i periferije tela. Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­ ma svetu. Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vlada osećanjem ljubavi. Da li je njegovo srce zatvorena, ili otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu, ili zatvoreno u sebe? Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela, ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela. Srce je zatvoreno u koštanom kavezu, g r u d n o m k o ­ šu, ali taj kavez može biti čvrst ili mek, n e p o k r e t a n ili osetljiv. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem, što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu koji se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. Pokretljivost grudi se može videti pri disanju. Kod velikog broja ljudi grudni koš se pri disanju ne pokreće. Kod njih su po­ kreti disanja pretežno dijafragmatski, ali sa slabim a b dominalnim učešćem. Grudi su n a d u v a n e i održavaju se u položaju udisanja. Kod nekih ljudi s t e r n u m for­ mira ispupčenje, kao da drži ljude podalje od srca. Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. Ako to n a merno radite, osetićete da kaže „neću te pustiti da mi priđeš". P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo i usta. To je detetu prvi kanal, k a d a ono poseže svo­ jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. Međutim, dete ne poseže samo u s n a m a i ustima, ono poseže i svojim srcem. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­ kretu kao izrazu ljubavi. Ali, poljubac može biti gest ljubavi ili izražavanje ljubavi; razlika je da li je u to uključeno srce ili nije, što zavisi od toga da li je kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ili zatvoren. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš71

no blokirati svako prolaženje osećanja. U t a k v i m slu­ čajevima srce je relativno izolovano, zatvoreno. Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i dlanove, k a d a se pruže da dodirnu. U tom slučaju slika ljubavi je nežan, t a n a n , milujući dodir majčine ruke. isto tako, ako je akcija izraz ljubavi, osećanje mora da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . R u k e koje istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. Do­ d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći. Napetost u rame­ nima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­ nje osećanja kroz r u k e . Napetost u r a m e n i m a se javlja kada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi neuspeh. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­ tisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa, da se grebe ili udavi. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. U n e k i m slučajevima sam našao da praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi, gde se ruke snažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji, pomaže n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­ ritisa u rukama. Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka donjem delu tela, kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­ gana. Seks je akt ljubavi, ah da li će to biti samo gest ili izražavanje iskrenih osećanja, opet zavisi od toga da li je u to uključeno srce. K a d a je osećanje ljubavi pre­ ma p a r t n e r u snažno, seksualni doživljaj ima jačinu i dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini ekstatičnim događajem. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o da je p o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada se čovek p o t p u n o preda. U t a k v o m slučaju se stvarno oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­ maksa. Ali, taj kanal može takođe biti presečen ili zat­ voren u različitim stepenima tenzija u donjem delu tela. 17a

Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita. Naravno, većina ljudi nešto oseća; pitanje je koliko oseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. Jedan od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­ njeg dela tela sa donjim delom. Ponekad dve polovine ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. Kod nekih ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­ i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno, kao da pri"a Alexander Lowen, 19G5).

72

hove and

Orgasm

(New

York,

Macmillan,

padaju detetu. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla, ali je gornja polovina mala, uzana, k a o u deteta. U svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu integrisana sa osećanjima drugog. Ponekad gornja po­ lovina tela ima čvrst, rigidan i agresivan kvalitet, dok donja polovina izgleda meka, pasivna i mazohistička. Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu, prirod­ ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. D i ­ sanje je ili g r u d n o , sa malim učešćem stomaka, ili dijafragmatsko, sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­ ša. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai dži luku opisanom ranije, linija tela ne formira pravi luk. Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad, te stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. Nedostatak jedinstva označava da glava, srce i genitalni organi nisu integrisani. Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodno proticanje uzbuđenja i osećanja, nalazi se često u p r e delu dijafragme, u mišićima koji okružuju karlicu i u gornjem delu nogu. Oslobađajući ih kroz fizički i psihološki pristup, ljudi počinju da osećaju da su „po­ vezani". To je njihova reč. Glava, srce i genitalni or­ gani ili mišljenje, osećanja i seks nisu više odvojeni delovi ili odvojene funkcije. Seks postaje svi više i više izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. Bez izu­ zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje koje je prethodno postojalo. Kod žena srce ima d i r e k t n u i neposrednu vezu sa dojkama, koje reaguju erotski i glandularno na impulse koji pritiču iz srca. U seksual­ nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i ispupčene; pri dojenju žlezde izlučuju mleko. P r e m a t o ­ me, normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih izraza majčinske ljubavi. Uzgred budi rečeno, teško je zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. Dete je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i mleko stvara. Međutim, pacijenti saopštavaju da su do­ življavali majčino mleko k a o kiselo. M a d a ja uzimam takvu tvrdnju za ozbiljno, ipak ne verujem da je m l e ­ ko samo po sebi bilo loše. Verovatnije je da^je majka bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­ ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. Dojenje, k a o i seks. jeste više od fiziološke reak­ cije. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­ đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. Proticanje osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji.

73

Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno u svim terapijama. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­ ličitim žalbama: depresija, anksioznost, osećanje neadekvatnosti, osećanje promašenosti itd. Ali, iza svake od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­ votom. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i ljudskim potencijalima, ali takvi izrazi su bez značaja ukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko čovek želi da živi p u n i j e i bogatije, to može postići samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. Bez lju­ bavi — prema sebi samom, p r e m a svojim bližnjima, p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna, ne^ dodirljiva i n e h u m a n a . Od našeg srca protiče toplina ujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. Ta toplina je osećanje ljubavi. Cilj svih terapija je da pomognu čoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­ b a v — da proširuje svoje srce, a ne samo znanja.

Interakcija

sa

životom

Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela, tako ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­ dinom. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. Ta iz­ ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­ učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše. T r e b a da počnemo od lica, jer je to deo tela koji se otvoreno prikazuje svetu. To je takođe prvi deo koji ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. Kao što reč „srce" znači centar ili jezgro, tako i reč „lice" ima pro­ šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje objekata ili situacija. T a k o govorimo o licu zgrade ili zemlje. U izreci „to su stari problemi sa novim licem ' govorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije, bez odgovarajućih p r o m e n a u suštini. Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­ ne^ osobe, što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu, pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan za „imidž" koji osoba stvara. „Izgubiti lice" znači doživeti povredu ega; mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­ žavaju lice". A k o neko „skriva lice", to označava ose­ ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. Osoba sa j a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom, dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči". Izra­ -

žavanje uključuje lice. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo. Pos­ toje nasmejana lica. depresivna lica, lica koja zrače, tužna lica itd. Na nesreću, mnogi ljudi nisu svesni iz­ raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim šta oni jesu i šta osećaju. Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo ego jedne osobe na osnovu njenog lica. Lice shizoidne osobe izgleda kao maska, što je j e d a n od dijagnostičkih zna­ kova tog stanja, pokazatelj niskog nivoa njegovog ega. Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a , lice mu postaje ekspresivnije. Veliko, puno lice označava jak ego (to je jezik tela), ali se može ponekad videti velika glava i lice na malom telu i obratno, veliko telo sa malom glavom i licem. U tim slučajevima se može pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani. Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­ ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica iza kose. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se suoče sa svetom. To se takođe može protumačiti kao neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje pojavnu stranu. Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­ rasude u svojim ličnostima; prestiž, status, pokazivanje i materijalni znaci prestiža su im odvratni. Možemo razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljašnju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­ nuje, često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine. Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. Obrve, oči, obrazi., usta i b r a d a koriste se da označe različite kvalitete ili crte. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se pominju ovi anatomski delovi. Izdignute obrve označa­ vaju uglađenu i intelektualnu osobu. Nasuprot tome, spuštene obrve označavaju grubijana. Osoba spušta obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečije zapovedničke reči i izgled zastrašuju. Njene obrve se zaista spuste. K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo da ima mnogo o b r a z a . Njeni obrazi se stvarno ističu kada postanu obliveni krvlju i osećanjem. 18

Funkcija viđenja je »videti" izjednačava vida osoba" ne samo Blistave oči su znak

toliko važna svesti da se glagol sa glagolom razumeti. „Dalekoda vidi dalje već misli unapred. i simbol veselosti. Kao ekspre-

18

l

Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna, i- da nema obraza. (Prim, prev.)

75

sivni organ, oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. Tako mnogo značenja može da se prenese pogledom da često procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. Što se tiče usta, koristimo izraze kao što su jezičara, za­ pečaćena usta itd. Funkcija zuba je bogata metafo­ rama. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­ titi se nečega (ili uhvatiti se ukoštac). Osoba koja visi n a d provalijom držeći se zubima, je očajna. Govori­ mo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. Najzad, izraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji. Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju. To je lako uočljivo kod beba, čija se brada opusti i počne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­ ne da plače. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­ hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu, da bi mu se omogućilo da zaplače. Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo. Pol J. Mozes (Paul J. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­ suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos sa ličnošću. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­ vima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita ličnost na osnovu glasa. Jezik tela priznaje važnost gla­ sa. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji, znači da se i ne računa. Ona „nema šta da kaže". „Iz­ gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled. Funkcija ramena, r u k u i dlanova učestvuje u jeziku tela. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". „Lak­ ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva, a zasu­ kati r u k a v e označava spremnost za borbu. A k o čovek „dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Učešće ne­ koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke su u m e š a n e u to". Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. Sadrži više taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Dodiri­ vanje je, p r e m a tome, prvenstveno funkcija kontakta rukom, ali to nije m e h a n i č k a operacija. Dodirivanje je osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. Tako je izraz „Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način da se to kaže, pošto podrazumeva ideju bliskosti. „Biti u dodiru sa nečim" znači biti svestan. Taj izraz ozna­ čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. Bebe uče osobine objekata trpajući ih u usta, gde je ukus važan senzorni modalitet. Deca uče kroz dodirivanje. 76

Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanje terapiju. D a l i n e k o može zaista poznavati drugu osobu ne dodirujući je? Ili, kako možete osetiti osobu ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­ cijenta i analitičara, verovatno iz straha da to može izazvati seksualna osećanja, postavila barijeru m e đ u lju­ dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru, a ne samo kroz reči. Dodirujući pacijentovo telo, t e r a p e u t može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­ lature; vlažnost kože; živost tkiva. Kroz dodir on može staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvata kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način da se bude u k o n t a k t u . za

Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak da terapeut brine o njemu. To je povezano sa prošlošću kada je majka dodirivala i nosila dete, pokazujući na taj način svoju nežnu ljubav. Mnogi ljudi u našoj k u l ­ turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta,, što vuče korene iz detinjstva. Kao rezultat tog nedostatka, oni žele da ih d r u g i dodiruju i drže, ali se plaše da to traže. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu, j e r je u njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­ sualnošću. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da budu u dodiru sa d r u g i m a , terapeutski je značajno ukloniti te tabue. Dužnost je terapeuta, p r e m a tome, da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijenta niti da pacijent dodirne njega. 19

Ali, ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta, postavlja se pitanje kvaliteta dodira. Može se dodirnuti osoba, posebno ako je suprotnog pola, na t a k a v način da je dodir seksualan, a fizički k o n t a k t erotičan. T a k a v do­ dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­ zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu, bez obzira na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. To nije u redu. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a je jzdaja poverenja u terapijski odnos, što pacijenta izlaže istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete. Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno, to vodi seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnost da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir. " Montagu, Touching op. cit. Važnost V o ž e n a u ovoj studiji Montagua.

dodirivanja

je

potpunije

77

Terapeute-v dodir treba da b u d e topao, prijateljski pouzdan i bez ličnog interesa, da bi izgradio povereJ nje kroz dodirivanje. Ali, pošto je t e r a p e u t takođe ljudsko biće, njegova lična osećanja se mogu povre­ m e n o isprečiti. K a d a se to desi, on ne treba da dodi­ ruje pacijenta. P r e m a tome, t e r a p e u t treba da poznaje sebe, da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da b u d e u dodiru sa pacijentom. Proći kroz sopstvenu terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­ ma. Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira da prepozna razliku između senzualnog dodira, dodira podrške, čvrstog i grubog, i između mehaničkog i ose­ ća j nog dodirivanja. Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta, pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što uzrokuje osećanje izolacije. Da bih prevazišao taj tabu, ja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok leži na krevetu. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke od pacijentovih strahova. Nadvijen nad njim, ja sam u položaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete. To kolebanje, probni pokreti, anksioznost koju taj pos­ tupak izaziva, isprva su me iznenadili. Mnogi pacijenti su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju, kao da su uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . Neki su kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i ; drugi da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. Bez podsticanja da to u r a d e , malo je njih privuklo moje lice svome, m a d a je to bilo ono što su, u stvari, želeli da urade. U svim slučajevima taj postupak je vodio do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo recima. U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­ tivački kvalitet. Osoba će dozvoliti svojim prstima da ispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i ditclja. Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice, uz­ vraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom sam doživeo. Ali, ako se pacijent prepusti svojoj čež­ nji za fizičkim kontaktom, on će me privući sebi, čvrsto me držati i dodirivati moje telo r u k a m a . Pošto vidi da ja osećam njegovu čežnju, on to oseća kao prihvatanje. S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi u k o n t a k t sa sobom, što i jeste cilj terapeutskog rada. Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ logom na kojoj stoji. Svaki položaj koji zauzimamo, svaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos. Za razliku 78

od riba i ptica, mi se osećamo kod kuće kada smo na tena firma. I za razliku od drugih sisara, stojimo i k r e ­ ćemo se na dve noge. Taj položaj n a m oslobađa r u k e . premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub i noge. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak na mišiće leđa koji su smešteni u lumbosakralnom predelu. U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem delu leđa. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija donjih ekstremiteta prema ličnosti, k a k o se o n e odra­ žavaju na naš jezik tela. Možemo, na primer, opisati osobu kao „dobro sto­ jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". Ova druga se i ne računa k a o osoba. Takođe možemo pitati „kako stojiš?" u vezi nečega. Vaš stav će odrediti vaš polo­ žaj. Neko „stoji iza" predloga, ili je protiv njega. Ako neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". Ako ima stav, on „čvrsto stoji na zemlji". Pojam snage je u izdržljivosti (opstajanju). To je očigledno u izrekama kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada, destrukcije ili raspadanja ili „izdržati kritiku". Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti, što je raz­ ličita vrsta akcije, već skljokati se, pokunjiti ili biti „nepostojan". „Nepostojana" osoba n e m a stav, skljokana osoba ne može da stoji, a pokunjena se uzdržava da stane. Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo; međutim, kada se primenjuju na ličnost, imaju b u k ­ valno značenje. Ima ljudi čije telo izražava pokunjenost, drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­ penu pokazuju skrhanost. Neki ljudi su nesposobni da stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu. Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela, oni opisuju i osobu. Kako se osoba snalazi u životu — t j . k a k a v je njen osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­ kriva kroz njeno telo. Uzmimo kao čest p r i m e r , t e n ­ denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. Rezultat tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). To nije Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potreban dodatni oslonac. Taj položaj n a m govori da kod te osobe postoji izvesna nesigurnost (inače, otkud potreba za dodatnim osloncem?), bilo da je osećanje nesigurnosti svesno ili nesvesno. Ako tražimo od osobe da stane sa 79

malo savijenim kolenima, to će izazvati vibracije u nogama, što izaziva, osećanje „neće me noge držati". Da bi neko imao d o b a r položaj tela, m o r a biti uzemljen. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­ r a n i m lukom stopala, ali ne sklj okanim. Ono što obič­ no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova, čija je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­ lu stopala. Visok luk je, s d r u g e strane, znak zgreenosti mišića stopala. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­ pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu dobro posađena. Interesantno je primetiti da je visok luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja osobina. Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci ranije nazivani dustabanlijama, pretpostavljam zato što su im tabani r a v n i od „udaranja nogama", k a o št<| još uvek kažemo. „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i označava niži položaj na društvenoj skali. K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula o mojim r a v n i m t a b a n i m a . Žestoko se opirala da obu­ v a m sportske patike, j e r se bojala da će one povećati tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . Ja sam strašno želeo sportske patike, jer su bile idealne za trčanje i šutira­ nje lopte. Sva druga deca su obuvala patike, tako da sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­ tike. Moja majka je insistirala da nosim uloške, što je za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se oslobodim te bede. To je bilo stvarno mučenje, jer sam kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih, tvrdih cipela. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e , ma­ da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­ ljio moju majku. U stvari, moji t a b a n i nisu bili do­ voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa podlogom, čineći ih ravnijim. S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve, otoke i dru­ ge tegobe sa nogama. Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem stopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja ostaju mala i relativno nekorisna. Dva razloga su pos­ tojala za to. Mala stopala su bila znak višeg društvenog r a n g a ; sve otmene žene u Kini imale su mala stopala. To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili da hodaju daleko, već su bile nošene u palankinu. Se­ ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­ 80

ljene su sa velikim širokim stopalima. Drugi razlog za povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za kuću, oduzimanje nezavisnosti. Pošto je ta p r a k s a bila ograničena na jednu klasu, mora se posmatrati kao od­ raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. P r o u ­ čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­ žavanje tela naziva se kinezika. U bioenergetici se p r o ­ učava efekat k u l t u r e na samo telo. Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentima medicine m a p u ljudskog stopala. U podtekstu kaže: „Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono što ću sada ispričati". Možda bi ono što bi on rekao o stopalu bilo nevažno za psihijatriju. Mi u bioenergetici verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­ nosti koliko i njena, glava. P r e nego> što postavim dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji. Da bih to video, ja gledam u njena stopala. Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­ gama, težina je r a v n o m e r n o raspoređena između pete i prednjeg dela stopala. K a d a je sva težina na petama, što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena, lako se gubi ravnoteža, Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­ riti unazad, posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­ stavi. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­ nih terapija. Za t a k v u osobu se može reći da je „slab protivnik". Taj stav je pasivan. Premeštanje težine na prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. Pošto ravnoteža nije statičan fenomen, biti u ravnoteži zahteva stalno prilagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­ palima. Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" može biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji osećaj kontakta između stopala i podloge. T a k a v se k o n ­ takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u kroz noge, stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­ noj u vezi ruku, k a d a se pažnja ili energija u s m e r e na njih. Tada je čovek svestan stopala i može na njinia da se uravnoteži. Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­ nom ili izolovanom. Rede čujemo da je neko išču­ pan iz korena ili da n e m a korena. Džejms Mičener 6

81

(James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­ deži kao skitnice. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet za sociološka istraživanja. Ali, to je takođe bioenergetski fenomen; nedostatak osećanja da se ima koren mora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funkcionisanju. Taj poremećaj je u nogama, koje su naše pokretno korenje. Baš kao korenje drveća, naše noge i stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom. Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućem pesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­ bijene i žive. Isti efekat se može postići od bioenergetskih, telesno doživljajnih vežbi. J e d n a vežba koju koris­ tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu. Noge su oko 30 cm razdvojene, prsti blago okrenuti prema u n u t r a . Počinjući sa savijenim kolenima, osoba ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­ tova sa zadnje s t r a n e nogu. Noge, m e đ u t i m , ne treba nikada da budu potpuno opružene. Položaj se drži oko jedan minut, ili više, dok osoba diše lako i duboko. Ako osećanja protiču kroz noge, one će početi da vibriraju. Stopala mogu početi da peckaju. Pacijent koji radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da pušta korenje dok se to dešava; nekad čak oseća kao da mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu. Biti „ukorenjen" ili „uzemljen", imati „stav" ili „stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo da su danas retki kvaliteti. Automobili su nas potpuno lišili korišćenja nogu i stopala. A avionski prevoz nas je pot­ puno odvojio od podloge. Međutim, njihovo osnovno delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno nego direktno. Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče jeste promena u odnosu između majke i deteta, promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a među njima. Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj poslednjoj knjizi . Majka je detetova prva zemlja, ili da kažem drugačije, dete je uzemljeno kroz majčino telo. Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom koja je predstavnik zemlje i kuće. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­ risti da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja bradavice. Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20

Lowen,

82

Depression and the Body,

op.

cit.

jućeg kontakta sa telom svojih majki. Bez sumnje, nji­ hove majke same nisu bile utemeljene osobe. Majka koja je sama iščupana iz korena ne može obezbediti detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. Ako previdimo te bioenergetske činjenice nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalan efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e na ljudski život. Telesni znaci i izražavanje Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. Danas za to postoji prilično interesovanje, jer je shvaćeno da telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija. Ton glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego reči koje osoba izgovara. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­ sti, ali n a d i m a k me ne može povrediti", refren koji sugeriše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Ali mi takođe kažemo „pogled koji ubija". Ako majka u p u ­ ćuje detetu ubilački pogled, ono to ne može lako iz­ baciti iz glave. Deca su mnogo svesnija jezika tela nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ ražavanje. Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanja zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž. Cesto nema načina da se na osnovu samih reči sazna da li je informacija tačna ili lažna. To naročito važi za lične stavove. Na primer, kada pacijent kaže „Dobro se osećam", ili „Moj seksualni život je odličan; n e m a Problema sa tim", na osnovu reči se ne zna da li su stavovi tačni ili ne. Mi često govorimo ono što želimo da ljudi veruju o n a m a . Nasuprot tome, jezik tela ne može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­ ko da ga koristi. A k o se moj pacijent zaista oseća dobro to će se odražavati na njegovo celokupno stanje. Oče­ kivao bih da mu lice blista, da mu oči sjaje, da mu glas bude rezonantan, a pokreti živahni. U odsustvu tih telesnih znakova, ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. K a d a telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši se nemoguće je da ima „odličan" seksualni život n

0>

83

pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­ nom uzbuđenju. Telo ne laže. Čak i k a d a osoba pokušava da izveštačenim položajem prikrije prava osećanja, njeno telo protivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­ ra. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. Zbog toga se detektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­ tine od laži. Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­ zije koje se odražava na krvni pritisak, otkucaje pulsa i električnu aktivnost kože. Novija t e h n i k a za utvrđi­ vanje te razlike je analiza glasa. T o n i rezonantnost odražavaju svako osećanje koje čovek ima. Stoga je logično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti glas. Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti. Ima ljudi koji tvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina na koji neko hoda. A k o svaki aspekt ljudskog izraža­ vanja otkriva ko smo, onda sigurno naše čitavo telo mora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije. U stvari, mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od njihovog telesnog izražavanja. Stalno procenjujemo jedni druge, o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog, živahnost ili umrtvljenost, seksualnu privlačnost itd. Na osnovu telesnog izražavanja, često odlučujemo da l£ jednoj osobi možemo verovati, koje je njeno osnovno raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu. Mladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe, ili vibracijama, k a o d o b r i m ili lošim, zavisno od toga k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. Na­ ročito u psihijatriji, subjektivni utisak koji neko stiče o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­ datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti neprestano koriste tu informaciju. Međutim, ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte, da se ta| informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom, pošto se ne može lako i objektivno proveravati. Mislim da je to u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­ žanje i čula. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­ ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise nego odrasli. To je priča o „Carevom novom odelu • U vreme k a o što je ovo današnje, kada postoji jaka tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­ ma i slikama, taj izvor informacija je od ogromne važnosti. 84

Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­ nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom grafikonima, sigurnim činjenicama. Razumem želju za takvim informacijama, ali to ne t r e b a da utiče na to da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šalju čula. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinu — očima, ušima, nosom — što n a m omogućava da procenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. Ako ne verujemo svojim čulima, podrivamo svoju sposobnost da osetimo i razumemo. Osećajući drugu osobu čulima, možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu onoga što ona govori o svom životu. Možemo je onda razumeti kao ljudsko biće, što je prvi uslov da joj se pomogne. Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. Uživljavanje je funkcija identifikacije — t j . identifikujući se sa nečijim telesnim izražavanjem, može se osetiti njegovo značenje. Čovek takođe može da oseti k a k o bi bilo kada bi bio ta druga osoba, m a d a ne može imati osećanja koja ovaj drugi ima. Osećanja s v a k e osobe su privatna, subjektivna. Ona oseća šta se dešava u njenom telu; vi osećate šta se dešava u vašem telu. Međutim, pošto su sva ljudska tela slična u osnovnom funkcionisanju. ona mogu biti u rezonanci kada su na istoj talasnoj dužini. K a d a se to desi, osećanja u jed­ nom telu su slična osećanjima u drugom. Praktično, to znači da ako n e k o zauzme telesni stav druge osobe, može osetiti značenje i imati osećanje tog telesnog izraza. Pretpostavimo da vidite osobu čiji je grudni koš isturen, r a m e n a podignuta, obrve izvijene i da vi želite da saznate šta taj stav znači. Zauzmite taj položaj. U d a h n i t e vazduh, dignite r a m e n a i obrve. Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. odmah ćete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. Možete se osećati uplašeno, ali ne morate, što zavisi od toga da li je izazvan strah koji je u v a m a , ali u svakom slučaju ćete tačno prepoznati izraz. Onda će te razumeti da Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se". Druga osoba se ne mora osećati uplašeno, bez obzi­ ra na strah koji izražava. Ako ne oseća strah, znači da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. To se dešava kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao strukturiran u telu. Hronično uzdržavanje ili napetost gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz e s t i . Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. Telesni sv

85

stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe, u k o m slučaju kažemo da je to deo k a r a k t e r a . Može se, najzad, pre­ poznati po toj pozi, m a d a na prvi pogled može iz­ gledati čudno. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se na njihove reči i dela. Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­ trolom. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji protivreči izrazu tela. Tako osoba čije telo izražava strah može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost, stav sa kojim se više identifikovala na ego-nivou, nego sa s t r a h o m koji izražava njegovo telo. U t o m slučaju opi­ sujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . kao na­ por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. U slu­ čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja straha koji se manifestu je u telu, njeno ponašanje se naziva kontrafobičnim. Telo ne laže, ali govori jezikom koji jedino drugo telo može da razume. Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno samo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim. Kada je značenje j e d n o m određeno, asocira se sa tim izrazom bilo k a d a da se vidi. T a k o znamo da stisnute usne izražavaju neodobravanje, isturena vilica prkos, a širom otvorene oči strah. Međutim, da bismo se uverili u valjanost ovih tumačenja, t r e b a da zauzmemo te polo­ žaje. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sledeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje koje dajem. U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite mišiće zadnjice. Možete primetiti dva efekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost u predelu dijafragme, i drugi, da je u predelu karlice uočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja. Slabost je g u b i t a k telesnog stava i, p r e m a tome, gubitak samoaktualizacije. Ako biste zamislili da ljudsko biće ima rep, mogli biste nacrtati taj organ provučen između nogu. Bičevan pas zauzima isti položaj. Verujem da smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­ ka da se osoba oseća kao da je bičevana, ponižena ili poražena. Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta, analnog u r i n a m o g i genitalnog. Mnoge psihološke stu­ dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa osećanjem ponižavanja i poraza koji to prati, plus tež­ nja da se zadržavaju osećanja. Sledeći korak je koreli86-

ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkim stavom. K a d a je ta korelacija jednom utvrđena, stalno e proverava posmatranjima drugih pacijenata. Najzad, karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e lesnim položajem. Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e d označava mazohistički element u toj ličnosti. Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbog prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav. Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­ hističke tendencije, k a o što je uvučena zadnjica, mogu — nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjem delu tela — isturena vilica, isturen g r u d n i koš — da bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­ raženu u donjem delu tela. Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrije pasivnost i povodijivost. Nemilosrdnost može skrivati osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može negirati ponižavan je. U t a k v i m slučajevima govorimo o sadomazohizmu. jer kompenzirajuće ponašanje privlači pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno da bi ih skrilo. Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t u sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­ ražavanje. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­ vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogući da dođu u dodir sa sopstvenim telom. Malo ljudi je u našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igraju u životu. Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e koje su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje, zavođe­ nje, potčinjavanje i frustracije. Nije svako doživeo te traume u j e d n a k o m intenzitetu. Ako, na primer, odba­ civanje dominira životom deteta, ono će razviti shizoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološki strukturirani u ličnosti. To postaje druga priroda čok a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čovekove prve prirode. Isto važi i za d r u g e oblike pona­ šanja. s

V e

Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje Psiholoških i fizičkih stavova, koji su, mada su „nepri°dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­ rodni. Izraz podrazumeva da postoji ..prva p r i r o d a " oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. Možemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. Možemo ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo r

Sa re

8-7

hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i pokrete, a na psihološkom nivou odsustvo racionali­ zacije, negiranja i projekcije. Pozitivno, ona mora biti priroda koja zadržava lepotu i gracioznost, kojima su sve životinje prirodno obdarene rođenjem. Važno je razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode, j e r mnogi ljudi prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao „prirodne", ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­ d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog navikavani a. Duboko sam ubeđen da zdrav život i zdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovoj prvoj prirodi.

IV BIOENERGETSKA TERAPIJA

Put u

otkrivanje

sebe

Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom, kao što ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na, analitički tretman emocionalnih poremećaja. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­ vija. Ipak, terapija i analiza su kamen-temeljci na, k o ­ jima stoji ovo razumevanje, pošto je uvid u probleme ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima. Dalje, terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida, koji inače ne može biti više od čiste spekulacije. P r e m a tome, bioenergetika ne m o ­ že biti odvojena od bioenergetske terapije. Po m o m mišljenju, terapija sadrži put u otkrivanje sebe. To nije k r a t a k i jednostavan put, niti je bez tegoba i bezbolan. I m a opasnosti i rizika, ali ni sam život nije bez rizika, jer je i on p u t u nepoznato u b u ­ dućnosti. Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­ šlost, ali to nije bezbedan i siguran period, inače ne bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . To nije p u t na koji bih preporučio bilo kome da k r e n e sam, m a d a sam siguran da su neki hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. Terapeut služi kao vodič ili navigator. On je naučio da prepoz­ naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima; on je takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje kada je put težak. _ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put ih" da b u d e u procesu prolaženja, da je dovoljno n a p r e ­ dovao, t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. On treba da bude, k a o što mi kažemo, dovoljno uzemljen 89

u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao luka klijentu kada se voda uzburka. Postoje zahtevi koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao terapeut. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako da vlada problemima kao što su otpor i transfer. Bioenergetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost" za telo, kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. Me­ đutim, on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?), i bilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­ blema. To me vodi do važne tačke. P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava, n e m a obe­ ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. Naša p r v a pri­ roda će nam stalno izmicati, mada joj se v r e m e n o m sve više približavamo. J e d a n razlog za taj paradoks je da živimo u visoko tehničkom, civilizovanom d r u š t v u koje nas odvlači od onog stanja života u kome se razvila prva priroda. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa svih mišićnih napetosti, pošto n a m uslovi modernog ži­ vota stalno nameću takvo stanje. Pitanje je da li ijed­ na terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­ skih iskustava u rastu i razvoju. Čak i kada su rane potpuno izlečene, ožiljak često ostaje kao stalni efekat. Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­ tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom, mnogi ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili Rajske vrtove. Oni su u nevolji, često beznadežni i t r e ­ ba im pomoć na daljem p u t u kroz život. Vraćanje una­ zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­ većati njihovu svest o sebi, poboljšati njihovu ekspre­ siju i pospešiti vladanje sobom. Sa jačim osećanjem sebe oni su bolje opremljeni za borbu. Terapija može pomoći čoveku na taj način, zato što ga oslobađa od ograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­ bližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage i vere. Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi, što je stanje blaženstva, može nas njoj približiti, i tako umanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. O t u đ e ­ nost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­ dernog čoveka. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­ lji", nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života, nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti, p r o t k a n i m osećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava 90

da prevaziđe ili negira, i dubokim strahom da će mu život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­ živi. Mada, budući da sam psihijatar, u s m e r a v a m paž­ nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe, ja ne vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­ fični problem. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e više u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telom i kroz telo sa svetom oko sebe), onda osećam da je moj napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i da je terapija neuspešna. Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­ veka od prirode i bližnjih, osnova toga je u udaljava­ nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste što je to centralno u bioenergetici. Samo kroz svoje telo se doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. Ali to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. Čovek takođe mora održavati taj dodir, a to znači predava­ nje životu tela. Takvo predavanje ne isključuje um, ali isključuje predavanje disociranom intelektu, u m u koji nije svestan tela. P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­ guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno. Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­ cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo", pitaju me pacijenti, „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­ tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugo koliko osećate da je ulaganje vredno vremena, napora i novca". Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­ pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­ peuta ili klijenta, kao što je, na primer, menjanje m e sta boravka. Ja takođe mogu prekinuti terapiju kada osetim da ne vodi nikuda, da bih sprečio pacijente da to koriste kao stalnu poštapalicu. Klijent će okončati terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme odgovornost za svoj dalji razvoj; drugim recima, kada oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći. 21

Pokret je suština života; razvoj i opadanje su nje­ gova dva aspekta. U realnosti n e m a mirovanja. Ako razvoj u smislu ličnog rasta zastane, t a d a opadanje ^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. ali p r e ili kasnije će postati očigledno. Pravi kriterijum uspešne terapije je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentu koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći. Lowen,

Betrayal of

the Body,

op.

cit.

91

U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm, a posle toga iz tera­ pije sa Džonom Pijerakosom. što je postavilo osnovu za bioenergetski metod. Mada sam postigao neizmerno po­ većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi, ekspresivnosti vladanja sobom), nisam osećao da sam stigao do kraja svoga puta. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno, i nisam predosećao tegobe niti probleme, ali takva si­ tuacija se ne nastavlja beskonačno. U toku narednih godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam zahvaljujući svojoj terapiji, dobro izašao n a k r a j . Lične krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­ nosti pod ogromnim teretom. P r e m a tome, to je opa­ snost, ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. Sre­ ćom, k a k o se moj život odvijao, pokazalo se da je moj životni pravac — p r a v a c razvoja. Ne ulazeći u same krize, opisaću neka lična iskustva značajna za predmet terapije. P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u vratu. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno, ali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo okrenuo glavu. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­ kinuo aktivnu terapiju. Moj običaj je bio da radim bioenergetske vežbe sa svojim pacijentima. M a d a mi je to' mnogo pomoglo, nije imalo uticaja na bol za koji sara sumnjao da je vratni artritis. Nikada nisam potvrdio tu sumnju rendgenskim snimanjem, tako da je to do danas ostalo samo moja pretpostavka. Bilo da je taj bol bio artritis ili ne, ja sam mogao napipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze sa bolom. Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­ njem delu leđa i u ramenima. Takođe sam primetio, gledajući film napravljen o meni dok sam radio sa pacijentima, da sam imao tendenciju da držim glavu pognutu unapred. Taj položaj je stvarao malo ispupčenje na mojim leđima između lopatica. Godinu i po dana sam redovno radio vežbe, pokuša­ vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. U to v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog bioenergetskog terapeuta. On je mogao da oseti na­ pete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo do opuštenosti. Vežbe i masaža su privremeno pomogliOsećao sam se slobodnije i bolje posle njih. ali bol je ostao a tenzija se povratila. 92

U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­ blema. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada dva učesnika, oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti, rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u diše mi da r a d e sa m n o m . To obično ne radim, ali sam tom prilikom pristao. J e d a n je radio sa tenzijom u mojoj guši. Drugi je radio sa mojim nogama. Izne­ nada osetih oštar bol, kao da je neko uzeo nož i p r e sekao mi grlo. Imao sam osećanje da je to nešto što je moja majka radila, psihološki, ne bukvalno. Shvatio sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem i plačem. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­ ćanja, m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom godina. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­ nja je dovodio do bola u grlu, posebno kada bih bio umoran. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa sebe i besno se izvrištao. Tada s a m osetio duboko olak­ šanje. Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna koja su dovela problem do vrhunca. Pojavili su se u dve noći zaredom. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t i od srčanog udara. Tada sam osećao da bi to bilo u redu, jer bih umro dostojanstveno. Čudno, nisam bio uznemiren u snu, niti kada sam se ujutro probudio i setio se sna. Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnik detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. N a r e ­ dio je da mi se odseče glava. U snu sam znao da ga nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svoju grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e đašnji položaj. K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­ žavalo, ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. K a d a je stigao d a n izvršenja presude poveli su me, a ja s a m još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići, mož­ da poslednjeg t r e n u t k a . U snu sam osećao da dželat stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. Nisam ga jasno video. Međutim, još u v e k sam očekivao oslobođenje. Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. To je radio r u k a m a , pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­ ljeni od slabe žice. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao i sam da u r a d i m " i probudih se. Opet u snu nije bilo Nelagodnosti zbog približavanja smrti. Zbog odsustva nelagodnosti, mislio sam da ta dva sna imaju pozitivno značenje. Nije mi bio p o t r e b a n veliki 93

n a p o r da ih protumačim. Prvom teško da je i potrebna interpretacija. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­ gućnosti srčanog n a p a d a . Približavao sam se šezdese­ toj, kada takvi napadi nisu retkost, i znao sam da sam na to bio najosetljiviji. Bio sam svestan rigidnosti u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­ hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. Sem toga, bio sam okoreli pušač lule, mada nisam uvlačio dim. S a n me nije uverio da neću imati srčani napad; štaviše, toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj. Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno, ali to tako­ đe znači, što sam odmah shvatio, i živeti dostojan­ stveno. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u meni. Isprva nikome nisam pričao te snove. Nekoliko me­ seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­ peuta na r a d u u Kaliforniji. Posvetili smo jednu ve­ černju seansu snovima. Tom prilikom nisam išao UL| duboko interpretiranje drugog sna. Osećao sam da mi san kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­ fantilnom aspektu svoje ličnosti, što je moglo samo da me uvali u nevolju. Moram zauzeti mesto koje mi po zakonu pripada, da v l a d a m svojim kraljevstvom, (moja ličnost, moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to. Zbog te odluke sam se osećao dobro. Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i ispričao im te snove. U m e đ u v r e m e n u s a m imao još neke misli u vezi drugog sna. Osećao sam da je on bio povezan sa bolom u m o m e vratu. U snu je trebalo da mi glava bude odsečena; sekira je trebalo da se spusti na moj vrat. Dakle, počeo sam opisivanjem hroničnog bola u vratu, za koji sam osećao da je povezan sa nedržanjem glave visoko. U stvari, k a d a sam se trudio da držim glavu u tom položaju, bol je nestajao. Znao sam da ne mogu održavati taj položaj svesno, korišćen j e m svoje volje, j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne bih dugo izdržao. Držanje glave visoko trebalo je da b u d e izraz dostojanstva, što bi se slagalo sa značenjem prvog sna. Pošto sam ispričao snove, uspostavile su se neke veze sa detinjstvom. Ja sarn bio prvo dete u porodici, i je­ dini sin. Moja majka se posvetila meni, ženici svoga oka. Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­ ma mladom princu. S d r u g e strane, insistirala je da ona 94

zjia sve najbolje, i bila je surova kada bih se ja su­ protstavljao. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na mene. Moj otac se takođe posvetio meni. On je bio sasvim suprotna ličnost od moje majke. Bio je ležeran i voleo je zadovoljstva. Mada je mnogo radio, nije bio mnogo uspešan u svom malom poslu. Pomagao sam mu u poslu, jer sam bio brz u računu. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svađali, najčešće zbog para i ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. S jedne strane, osećao sam se superiorno u odnosu na oca, ali sa druge, on je bio veći, snažniji i ja sam ga se plašio. Ne veru­ jem da je otac doprineo t o m strahu. On nije bio surov i samo jednom me je udario. Ali, majka me je stav­ ljala u situacije da se takmičim sa njim, što mali dećak nikada ne može uspešno da uradi. Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu situaciju, koja je bila sasvim jasno edipovska. Moj otac je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa trona, i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo obećava, ali sa drugorazrednom ulogom. Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom kontekstu, iznenada sam shvatio da je to završeno. To je bila prošlost. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke. Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. Ne raz­ mišljajući o tome, znao sam da sam sada ja kralj, i kao što je to prirodno za kralja, mogao sam, prirodno, držati glavu uspravno. Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tome razmišljao, j e r sam znao g d e mi je mesto. Takođe, ne razmišljajući o tome, otkrio sam jednoga d a n a da je bol u vratu nestao. Od tada sam oslobođen bola. Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stav u ophođenju sa ljudima. Drugi su zapazili tu promenu. 9 i kažu da sam postao mekši, ležerniji, da manje iza­ zivam druge, manje insistiram da drugi prihvate moje mišljenje. P r e toga sam se borio za priznavanje — priznavanje kao čoveka, ne kao dečaka; kao kralja, ne kao princa. Ali, niko mi nije mogao dati priznanje koje a m sam sebi negirao. Sada više nije postojala potreba da se borim. n

s

Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom, ali to nije značilo da sam stigao do kraja svog puta. Nakon oslo­ bađanja napetosti u vratu, postao sam svestan nape­ tosti u ramenima i grudima. Te napetosti, međutim, 95

nisu dostigle nivo bola. Bez obzira na to, nastavio sam da r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem, uzemljavanjem i udaranjem vrećica peska, da oslobodim svoja r a m e n a . Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­ nja u noge. Moj san mi je rekao da sam privezan za članak. J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču. P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima i razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. Ra­ nije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla gušu. To mi je stvaralo teškoće u pričanju, plakanju, ali naročito u pevanju. Uvek s a m želeo da pevam, ali sam retko to činio. Bojao sam se da će me glas izdati i da ću početi da plačem. Niko u mojoj porodici nije pevao kada sam bio dete. Tako sam odlučio da uzmem nekoliko časova pevanja kod te nastavnice, da vidim šta ću postići. U vera vala me je da ona razume moj problem i da, pošto su to privatni časovi, mogu slo­ bodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m . Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. Cas je počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­ tani, slobodan zvuk. Otpevao sam reč „diabolo", što mi je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram. Pustio sam se, k r e t a o se okolo i preterivao pevajući. Glas mi je postao slobodniji. Jednog t r e n u t k a s a m pro­ izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora, tako p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk, zvuk je bio ja. Odjeknuo je kroz celo moje biće. Moje telo je bilo u konstantnom stanju vibracija. Na moje iznenađenje, nisam se osećao kao da pla­ čem. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz mene. Tada sam shvatio da u m e m da pevam, j e r sU neki zvuči imali lep muzički kvalitet. K a d a sam na­ pustio seansu, imao sam osećanje radosti k a k v o sam osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. Naravno, nastavio s a m sa časovima. P o m e n u o sam to iskustvo, j e r sam siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. Tokom sledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje snove, mada nisu bili daleko od moje svesti. Mislio sam povremeno na njih i na moje roditelje. Tada, jed­ noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. Znao sam ko je detinjasti kralj. To je bilo moje srce. Drugi san je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje srce. Ne verujući m u , držao sam ga zatvorenog u čvr­ 96

stom g r u d n o m košu. „ J a " u snu je bio moj ego, moj svesni um, moj intelekt. To „ja", intelekt, je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja. Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam posumnjao u korektnost tog tumačenja. Naravno, srce je kralj, ili treba da b u d e kralj. Godinama sam smatrao da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svoga srca. Srce je centar ili jezgro života, a njime vlada ljubav. Ono je takođe dete, j e r srce n i k a d a ne stari. Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­ nosti da se voli. Ali, m a d a sam proklamovao taj prin­ cip, ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. Koristio sam izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet, kao da je zrelost funkcija intelekta. Zatim, nisam oprostio svojoj majci to što mi je zadala bol, što bi srce sa za­ dovoljstvom odobrilo. O, d a : ja sam izdao kralja i on je trebalo da potvrdi svoj autoritet. „Odrubite mu gla­ vu", naredio je, „ne t r e b a mi takav loš savetnik." Ali, na neki način sam i ja bio u pravu. Ja ga nisam stvarno izdao, j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje u njegovom interesu. K a k o mi to liči na moju majku. Ipak, ima istine u tome. Kao dete sam znao za srce slomljeno zbog izdaje. Video s a m svoju majku k a k o postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje. Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako strašno povređeno. Na nesreću, zaštita se pojavila u formi zatvaranja, prekidanja kanala komunikacije iz­ među srca i sveta, a moje jadno srce je bilo iznemoglo do smrti. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar. Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od napada. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da omča oko noge nije bila čelična, da me je sputavala samo iluzija. Mogao sam biti slobodan bilo kada. Ali, dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost, p r v a deluje svom snagom ove druge. Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. S v a k o m srcu je Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima tako da mogu biti u dodiru sa stvarnošću. Ali, ne dozvolite glavi da preuzme vlast, to je onda izdaja srca. Nova interpretacija mojih snova može se nazvati bioenergetskom interpretacijom, jer se odnosi na dinamsku interakciju između delova mog tela koji čine aspekte moje ličnosti. P r e t h o d n a interpretacija je bila 7

97

više frojdovska analiza. Mislim da su obe interpretacije ispravne; druga prosto ide dublje nego prva. Shvatio sam da su snovi predmet različitih interpretacija i da je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava ponašanje i stavove snevača. Uprkos uvida do kojih sam došao, problemi ukoče­ nosti grudnog koša nisu nestali. Trebalo je da se oslo­ bodi mišićna napetost, ako sam hteo da oslobodim svoje srce. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje srce, ali su otvorili put za tu promenu. Važna teza bioenergetske analize jeste da su promene u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju — naime, dublje disanje, povećana pokret­ ljivost, potpunija i slobodnija ekspresivnost. S obzirom na to, ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala ograničenje moga bića. Ranije sam bio svestan te uko­ čenosti i radio sam na njoj. Sem toga, moj maser, koji je bio t r e n i r a n u bioenergetici, pokušao je da mi re­ laksira mišiće g r u d n o g koša. Rezultat je bio neznatan. Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku, bez obzi­ ra na moju želju da se prepustim. Bio sam nesposoban da to postignem. Ta situacija se počela men jati tokom prošle godine. Uočio sam da se otpor smanjuje. Osećao sam da bih sada mogao da se prepustim, k a d a bi mi neko pritisnuo grudi. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­ peuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj grudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. Kako je on to uradio, počeo sam da plačem; plakanje je pos­ tepeno postajalo dublje, sve do zvuka iz punog grla, nalik ropcu agonije. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola iz moga srca, zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina. Na moje iznenađenje, jecanje u agoniji nije trajalo dugo. Iznenada sam počeo da se smejem i osećanje radosti se razlilo po m o m e telu. To iskustvo mi je pokazalo koliko su blizu smeh i suze. Radost je za t r e n u t a k po­ kazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­ reno. Kao što jedna lasta ne čini proleće, tako ni jedno iskustvo ne čini ličnost. Proces treba da se ponavlja, možda mnogo puta. K r a t k o vreme posle tog iskustva slično sam reagovao na drugačiju proceduru. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­ getske vežbe. Ramena su mi bila napeta, pa sam tražio 98

da mi vežba ramena. Najbolnija tačka je bila u uglu između vrata i r a m e n a , blizu mesta gde skaleni mišići ulaze u gornja rebra. Sedeo sam na podu, a ona je stajala iznad mene. Pritisnula je to mesto pesnicama i bol je bio strašan. Počeo sam da jecam; izgledalo je da jecanje dolazi duboko iz grla. Potom, posle otprilike jednog minuta, ili malo više, prolomio se smeh olakša­ nja i vratilo mi se osećanje radosti. Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je do nekoliko zaključaka. Prvi zaključak podržava ideju izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­ ces razvoja koji n e m a kraja. Rad sa t e r a p e u t o m gradi osnovu za taj proces. On takođe aktivira snage u lič­ nosti, koje deluju u cilju produžavanja i proširivanja svih aspekata samstva — samosvest, ekspresivnost i vla­ danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim i nesvesnim nivoima. Snovi su manifestacija operacija tih snaga na nesvesnom nivou. Svesno, osoba treba da preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast i razvoj. Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­ voju podrazumeva predavanje telu. Mnogi ljudi su da­ nas fascinirani idejom razvoja, ljudski potencijali su bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je cilj da unaprede razvoj. T a k v e aktivnosti mogu imati po­ zitivan efekat, ali ako je telo zapostavljeno, one takođe mogu postati igre, što može biti interesantno, možda zabavno, ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. S a m stvo ne može biti odvojeno od tela, a svest o sebi ne može biti odvojena od svesti o telu. Najzad, za m e n e put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom i razumeti njegov jezik. Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­ siju. Ne možemo menjati sebe snagom volje. To je kao Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme. Promena će se desiti kada je čovek spreman, voljan i sposoban da se menja. To se ne može postići na silu. Proces počinje prihvaćanjem s e b e i svešću o sebi i> naravno, željom za promenom. Međutim, strah od p r o ­ đ e n e je značajan. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­ pada je samo j e d a n primer. Covek se mora naučiti str­ pljenju i tolerantnosti. To je telesni fenomen. Telo pos22

a

Lowen, Pleasure, op. terapeutskom procesu.

cit..

objašnjava

važnost

prihvatanja

sebe

tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­ gije, za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspresivnost. Jezgro

terapije

Moj lični p u t u otkrivanje sebe, od perioda k a d a sam imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas, obuhvata period od trideset godina. Sto se tiče iskustva koje sam opisao u p r e t h o d n o m delu, mogu reći da sam utrošio trideset godina da dosegnem svoje srce. A h , to nije u potpunosti tačno. Moje srce je bilo mnogo puta doseg­ n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. Bio s a m du­ boko zaljubljen i, u stvari, s a m još uvek. Doživeo sam radost ljubavi p r e toga. Ipak, sada je bilo drugačije. U prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim spolja — osobom, pesmom, pričom, Betovenovom De­ vetom simfonijom itd. Moje srce se otvaralo, ali se opet zatvaralo, jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebu da ga zaštitim. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje relativno otvoreno. Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske terapije me je naučilo mnogo o ljudima. Radeći sa lju­ dima, učio sam od njih. Na neki način je njihova borba išla uporedo sa mojom i, pomažući njima, ja sam po­ magao i sebi. Svi smo se mi borili za isti cilj, mada je malo nas to znalo. Govorili smo o našim strahovima, problemima, seksualnim inhibicijama, ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­ renim. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema cilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan — ali veza između otvorenog srca, sposobnosti da se pot­ puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana. Posle mnogo godina, sada mi ta veza nije nepoznata. Teza knjige Ljubav i orgazam, objavljene 1965. godine, jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. Lju­ b a v i seks su izjednačeni, jer se seks p o s m a t r a kao izraz ljubavi. Međutim, ta knjiga se bavi specifično seksualnim problemima, a samo uz p u t dodiruje čovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini. Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio da potpunije istražujem taj aspekt. Tek kada s a m razrešio svoj strah, mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema. 100

Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji organ tela. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne, r i t ­ mične aktivnosti. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­ mećen, na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza lupanje, doživljavamo uznemirenje do same srži svog bića. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja. Neće lako dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovati od srca. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života, dok najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­ šaja približavanja. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e se proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe i brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca te osobe. Međutim, da bi se to postiglo, odbrane se moraju shvatiti k a o razvojni proces. To se može prikazati dijag-

101

ramom, koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao' koncentrične krugove. Slojevi se mogu sumirati na sledeći način, počev od najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­ ne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. Tipične ego odbrane su: A. Negiranje B. Nepoverenje C. Okrivljivan je D. Projekcija E. Racionalizacija i intelektualizacija. Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­ zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja se ne usuđuje da izrazi. Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto osećanje besa, panike ili užasa, beznađa, tuge i bola. Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i da se b u d e voljen. Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na prvi sloj, m a d a je on važan. Možemo pomoći osobi da postane svesna svojih tendencija da negira, projektuje, okrivljuje ili racionalizuje, ali svest da to radi retko utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­ ćanja. Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što je ograničen samo na prvi sloj. Ako se ne utiče na mišićne tenzije, svest o t o m e može lako da se degeneriše u različite v r s t e racionalizacija, sa pratećom, ali drugačijom formom negiranja ili projekcije. Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do značajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­ ćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Mno­ ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i oslobode potisnuta osećanja. Naglasak je često na iza­ zivanju vrištanja. Ne retko, pacijent će doživeti i bes i tugu i može izraziti čežnju. Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­ nost. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­ getike dugo vremena. Vrisak je kao eksplozija u lič­ nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­ šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju. Plakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat, mek102

Šajući i topeći krutost tela. Ispoljavanje besa je takođe korisno, ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­ pijskoj situaciji. Pod tim uslovima to nije destruktivna reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jest može da postane ego sintona. S t r a h je teže i važnije izazvati. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­ šine, katartični efekat oslobađanja vrištanja, besa i tuge je kratkog veka. Dokle god pacijent izbegava da se suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge za strah, nastaviće da vrišti, da plače i da b u d e besan uz vrlo malo promena ličnosti. On će katartični proces zameniti inhibitornim, ali se neće p o k r e n u t i u pravcu razvoja. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga koje nije razumeo, niti proradio, i želje da doživi t r e ­ nutno katartično oslobađanje. Ipak, za terapiju je značajno da tim potisnutim osećanjima dozvoli ispoljavanje. Čitalac koji je upoznat sa mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta osećanja, jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­ giju koja je neophodna za razvoj. Po m o m mišljenju, radeći samo sa trećim slojem ne bi se postigao željeni rezultat. Time što bi se prošlo pored prvog i drugog sloja, oni ne bi bili uklonjeni. Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest, sve dok k a t a r ­ tični efekat traje. Međutim, k a d a osoba hoće da krene U svet i da funkcioniše kao odgovorna, odrasla osoba, ponovo će uspostaviti svoje odbrane. Ne može d r u g a ­ čije postupiti, jer regresivni ili katartični način nije podesan van terapijske situacije. Izgledalo bi logično da se radi sa oba sloja, p r v i m i trećim, pošto su komple­ mentarni jedan d r u g o m e ; prvi se bavi intelektom, a treći emocionalnim o d b r a n a m a . Ali, t a k v a integracija se teško postiže, pošto je jedina direktna veza tih slojeva kroz sloj mišićne tenzije. Ako neko radi sa drugim slojem, može se lako k r e ­ tati do prvog ili trećeg, kad god je to moguće. Tako se, radeći sa mišićnom tenzijom, može pomoći čoveku da razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni oklopljavaniem ili rigidnošću tela. A u p r a v o m t r e n u t k u može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja, pok­ rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­ govo izražavanje. Na primer, vrištanje je zadržano m i ­ šićnom napetošću u grlu. Ako se čvrsto prstima pritisne spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan 103

zvuk, taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak. Vrisak se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja, poseb­ no k a d a postoji potreba za vrištanjem. Prateći vrištanje, čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisak značio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. Na taj način su sva tri sloja uključena u analizu i proradu odbrambenog stava. Imajuću u centru pažnje probleme tela, na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­ t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na proces orijentisan ka razvoju. Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­ šićnim napetostima, bez analiziranja psihičkih odbrana ili izazivanja potisnutih osećanja, nije terapeutski pro­ ces. Rad na telu kao, što su masaža ili joga-vežbe, imaju pozitivnu vrednost, ali one nisu specifično tera­ pijski po sebi. Međutim, mi osećamo da je svakoj osobi važno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji stanje napetosti, tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima, kao i da redovno idu na masažu. Pretpostavimo, u cilju diskusije, da je moguće otklo­ niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. K a k o bi zdra­ va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram? Četiri sloja bi još uvek postojala, ali bi sada bili ko­ ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni. Svi impulsi bi išli od srca, što bi značilo da osoba sve radi od srca. To znači, volela bi da radi sve što radi, igru ili seks. Reagovala bi emocionalno na sve situacije: njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje. Mog­ la bi da b u d e besna, tužna, uplašena ili radosna, zavisno od situacije. Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu reakciju, pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­ gušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. I pošto bi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­ tosti, njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni. S d r u g e strane, oni bi odražavali osećanja i bili bi potčinjeni kontroli ega. P r e m a tome, bili bi koordinirani i sasvim u redu. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća s p r a m tegoba; osnovno osećanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili žalosna, već p r e m a situaciji, ali bi u svemu učestvovala srcem. Opisujući tu osobu, govorim o idealu. Iako niko ne može dostići to idealno stanje, niko nije ni toliko uda­ ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti 104

kada mu je srce otvoreno i slobodno. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i osoba u m i r e . Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju više mrtvi nego živi. Anksioznost Funkcija psihičkih i telesnih odbrana, o kojima sam govorio u p r e t h o d n o m delu, je da zaštiti čoveka od anksioznosti. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa Poremećajima u funkcionisanju srca. Već s a m pominjao da svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat. Ali, takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­ sanja proizvesti anksioznost. Svako ko je posmatrao 105

astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­ koća u disanju. U širem smislu, možemo pretpostaviti da će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija organizma proizvesti anksioznost. Teško se može reći da je disanje m a n j e važno za život organizma nego cirkulacija. Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila poznata i Frojdu. U mojoj poslednjoj knjizi, Depresija i telo, citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones), Frojdovog biografa, koja pokazuje da je Frojd bio toga svestan. ,,U pismu godinu dana kasnije, on (Frojd) ta­ kođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja disanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu — mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije." Prevede­ no sa tehničkog jezika psihoanalize, to znači da bi na­ gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­ zvalo anksioznost. Na nesreću, ni Frojd ni tradicionalna psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom, što bi, da jesu, otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja ličnosti. Ta veza, koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­ tao, postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa i vodila je ka bioenergetici. Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej (Rollo May), koji je našao poreklo n e m a č k e reči „anksioznost", Angst , što znači „gušiti u tesnacu". Tesnac se može odnositi, na primer, na porođajni kanal kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­ visnom postojanju. To prolaženje može biti praćeno anksioznošću, pošto to za organizam predstavlja prela­ ženje na samostalno disanje. S v a k a teškoća koju orga­ nizam sisara može imati u započinjanju samostalnog disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko stanje anksioznosti. Ali, tesnac se takođe može odnositi na vrat, uzan prolaz između glave i ostatka tela, kroz koji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu. Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja životu i dovela bi do anksioznosti. 23

23

Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci guSenje u suženju. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se da Loven misli na suženja tela, kao što su vrat i struk, kroz koja impulsi ne mogu da prođu, već se zadržavaju i „guše". (Prim prev.)

106

Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događaj spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznosti koji to proizvodi. To se desilo tokom p r v e seanse sa jednom pacijentkinjom. Ležala je preko stolca za di­ sanje i pokušavala da diše dublje i punije. Iznenada, uspravila se p o t p u n o upaničena, rekavši prigušenim glasom „Ne mogu da dišem. Ne mogu da dišem". Uveravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­ nog minuta prolomilo se duboko, snažno jecanje. Cim je počela da plače, disanje joj je postalo ponovo lako. Bilo mi je jasno šta se desilo. Ne sluteći emocionalno rasterećenje, ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorila grlo, a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnog impulsa za plakanje. Taj impuls je proizašao iz duboke tuge zatvorene u njenim grudima. Reagovala je, nesvesno pokušavajući da priguši impuls, a umesto toga je ugušila svoje disanje. U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnim uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak iz svoga grla. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­ sak, siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi to dovelo do ozbiljne anksioznosti. Nakon rasterećenja pla­ kanjem, koje je trajalo neko vreme, disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga. Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane dublje. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. Ova za­ pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i grlu ometa disanje, što dovodi do stvaranja anksioznosti. Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi i u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje, ogra­ ničavajući pokrete dijafragme. To je potpunije dokumentovano radiološkim studijama ''. Dijafragma je glav­ ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložna emocionalnim stresovima. Na situaciju s t r a h a dijafrag­ ma reaguje grčenjem. Ako zgrčenost postane hronična, stvorena je predispozicija za anksioznost. Tu anksioz­ nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više govoriti kasnije. 2

Carl Strough, Breath (New York. William M o r r o w . 1970). Sadrži opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­ sanja.

107

Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza ili tesnaca — struka. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­ m a k o m i karlicom. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u donji deo tela. Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­ šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu i nogama, stvarajući anksioznost, stvaranjem s t r a h a od padanja sa posledicom zadržavanja daha. Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­ gušeni u s t r u k u ? Odgovor je, n a r a v n o , seksualni im­ pulsi. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. Viktorijanske žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. P r e m a tome, seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu". Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­ sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­ lema. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­ stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. U ovo doba seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se žali na seksualnu anksioznost. Međutim, seksualni po­ remećaji su česta tegoba. Ono što leži iza tih problema je duboka anksioznost, koje nismo svesni sve dok se napetost u predelu s t r u k a ne smanji. Slično tome, mno­ gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­ nosti u vezi disanja. Bila je u stanju da je sprečava da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo i ne dišući potpuno. Na isti način se ljudi mogu bra­ niti od seksualne anksioznosti, ne dopuštajući seksu­ alnim osećanjima da preplave karlicu. Stežući struk, oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo k a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­ ratu. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena na genitalije. To odvajanje onda biva racionalizovano tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi. P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja, koja su potekla od srca, razviju spontano, dok su od­ b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . To se može desiti i u terapiji i van nje. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­ že". Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­ talni doživljaj. O d b r a n e se privremeno predaju, dopuš­ tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal dovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv108

njjn zadovoljstvom. U mnogim slučajevima, međutim, čovek pokušava da priguši ta osećanja, pošto nije u stanju da n a p u s t i svoje odbrane. A k o se to desi, on ili ona razvija j a k u anksioznost, koju je Rajh nazvao anksioznost orgazma. Započeo sam ovo poglavlje, rekavši da odbrane služe da zaštite osobu od anksioznosti. Zatim sam govorio o prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­ njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela; teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m od padanja. Međutim, videli smo konačno da u odsu­ stvu odbrana, ili k a d a one popuste, n e m a anksioznosti, ima samo zadovoljstva. Moramo, prema tome, zaklju­ čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu za anksioznost, ili, drugim recima, ono što s t v a r a u s love za anksioznost. Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­ diktorna načina, braneći od anksioznosti i u isto vreme gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor, m o r a se shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bi čuvao osobu od anksioznosti — to jest, njene svako­ dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda, bilo od n a p a d a ili odbacivanja. Ako je osoba bila pred­ met ponovljenih n a p a d a , ona će u budućnosti upraviti odbrane p r e m a njima. Isto to čine države sa vojnom organizacijom. V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­ nom nivou, održavanje o d b r a n a postaje deo života. Međutim, postojanje odbrana održava i strah od n a ­ pada, i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jača odbrambene položaje. Ali, o d b r a n e takođe zatvaraju čoveka, a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­ renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . Ako ne čini n a p o r da izađe odatle, ostaće iza svojih zidova r e ­ lativno oslobođen anksioznosti. Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­ nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori, da izađe ili napusti svoje odbrane. Opasnost ne m o r a biti stvar­ na, i čovek može biti toga svestan. ali opasnost se ose­ ća kao i da je stvarna. Svaki pacijent koji se otvori ili napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". N a ­ ravno, on je ranjiv, svako je od nas ranjiv, to je p r i ­ roda života, ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko se ne plašimo da će n a s n e k o napasti. Svi smo mi smrtni, aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo da nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. U t r e n u t k u 109

ranjivosti, anksioznost može porasti. Ako se osoba koja je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostavi odbrane, doživeće vrlo jaku anksioznost. Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. Glavni ka­ nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratu i s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­ tom. A k o su ti kanali otvoreni, osoba je otvorena i njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. Naše o d b r a n e su podignute oko tih prolaza u tesnacu. Oni ne prekidaju komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti, jer bi to vodilo smrti. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­ ničen pristup. Dok je čovek u t i m granicama, oslobo­ đen je anksioznosti. Ali, to je ograničen i s p u t a n stil; života. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji prema životu. Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja. Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granica mišićnih napetosti, neće biti anksioznosti. Anksioznost će se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj i počne da se guši u panici. Panika čini da se osoba sko­ ro p o t p u n o zatvori, ugrožavajući život organizma. U t o m smislu, svaki uspešan terapeutski manevar prvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. To objaš­ njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji često gleda kao na pozitivan znak. Osoba je prisiljena da p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­ r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. Napre­ dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja, po­ većanje anksioznosti i, najzad, povećanje zadovoljstva. Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca, kroz suženja, p r e m a perifernim organima tela. Na sledećoj slici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno sa proticanjem krvi, koje obezbeđuje kiseonik za održa­ vanje života i h r a n u za sve ćelije tela. Glavni organi gdave su mozak, čulni receptori, nos i usta. Osim kod mozga, glavne funkcije tog dela tela su vezane za unošenje. R u k e to isto čine. Kiseonik, h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. Donji deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem — odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. U bio­ energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­ gije, pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. Ta polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110

111

postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u proces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili uzbuđenjem, dok je drugi k r a j , takozvani repni, uklju­ čen u proces koji vodi ka otpuštanju energije. Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom, kiseonikom i stimulacijom) već i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije. Zdravlje je, naglasiću, stanje relativne ravnoteže sa izvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­ duktivne funkcije. Nedovoljno unošenje vodi trošenju energetskih rezervi i usporava životne procese. Kada je, s d r u g e strane, nivo otpuštanja neodgovarajući, prva posledica je stvaranje anksioznosti. To se ponekad de­ šava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili uzbuđenje, kao posledica dubokog disanja, i osoba ne može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalno rasterećenje, zbog inhibicija samoispoljavanju. Osoba će postati nervozna i uznemirena, a to je stanje koje nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje, bilo kroz plakanje bilo kroz bes. Suočena sa nesposobnošću da postigne takvo oslobađanje, osoba m o r a da prekine di­ sanje. Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­ nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo. Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­ gije. Na nesreću, energetski nivo tog stanja ravnoteže je relativno nizak, t a k o da se mnogi ljudi žale na hroničan umor. Povećanjem energije riziku je se da se iza­ zove anksioznost, što prosečna osoba ne može da pod­ nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. Ta podrška pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­ lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja. Kod ljudi čije je samoizražavanje n e s p u t a n o , energetski nivo se može održavati na visokom nivou, što stvara v i b r a n t n o telo, živo i puno osećanja za život. Takođe treba da se naglasi i sledeće. Život nije pa­ sivna operacija. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­ ne za nečim što želi da dobije. To važi za kiseonik kao i za h r a n u . Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­ denja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanjeBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­ sava mleko u usta i sistem za varenje. I zbog toga sto obe funkcije koriste zajednički mehanizam, poremećaj u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu. 112

Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n o odbijeno od sise. Većina dece ne prihvata voljno g u ­ bitak prvog voljenog objekta. Ona plaču i traže dojku ustima i r u k a m a . To je njihov način izražavanja ljubavi. Pošto su frustrirani u tom pokušaju, postaju nemirni, imaju grčeve i plaču od besa. T a k v o detinje ponašanje obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da se mora uzdržati od te želje. Ono to radi gušeći impuls da traži i impuls da plače. Mišići v r a t a i grla postaju zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranje impulsa. To utiče i na disanje, jer zgrčeno grlo takođe sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanju vazduha. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl (Ribble). Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. O t v a r a ­ nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­ voru energije ili zadovoljstva. O istoj akciji se radi bilo da dete želi majku, igračku ili, kasnije k a d a od­ raste, voljenu osobu. Nežan poljubac je slična akcija. Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­ brane na psihičkom i fizičkom nivou, kako bi inhibiralo t a k v e impulse. V r e m e n o m te odbrane postaju strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­ tosti, a u psihi k a o karakterološki stavovi. U isto v r e ­ me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom, intimnošću, unošenjem nečega u sebe i ljubavlju. U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­ voa ličnosti. Na površini — t j . na ego nivou — od­ brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muški plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". Te o d b r a n e su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se želi. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je muški plakati. K a d a su tenzije snažne, osobi je skoro nemoguće da zaplače. Slične tenzije postoje u r a m e ­ nima, što otežava posezanje r u k a m a za onim što se l i . Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih osećanja tuge, beznađa, besa i ljutnje, sa impulsima da se grize, sa s t r a h o m i čežnjom. Sve to mora da b u ­ de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može poo v o potpuno otvoriti. Ze

n

8

113

Pa ipak, osoba nije m r t v a ; njeno srce čezne za lju­ bavlju, njena osećanja hoće da se izraze, telo želi da b u d e slobodno. Ali, ako napravi bilo koji snažan po­ k r e t u tom pravcu, odbrane guše impuls i guraju oso­ bu u anksioznost. U većini slučajeva ta anksioznost je tako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara, čak i kada to znači održavanje niskog energetskog nivoa, održava­ nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju. Većina ljudi živi u s t r a h u da b u d e potpuno živa.

V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA

Princip

zadovoljstva

P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu, a što dalje od bola. To je bioenergetska orijentacija, jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život i dobrobit organizma. Bol se, kao što svi znamo, doživ­ ljava kao pretnja integritetu organizma. O t v a r a m o se i spontano posežemo ka zadovoljstvu, a skupljamo se i povlačimo iz situacije koja je bolna. Međutim, kada situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom, doživljavamo anksioznost. Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­ nim stanovištem. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls organizma da se posegne p r e m a izvoru, ali pretnja b o ­ lom prisiljava organizam da guši taj impuls, stvarajući stanje anksioznosti. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­ fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa prijatnim. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost. On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona, dajući mu odmah posle zvona h r a n u . Za k r a t k o vreme, sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­ đen, da luči pljuvačku, anticipirajući zadovoljstvo od hrane. Sa

Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je Prornenio situaciju, dajući psu električni šok svaki p u t kada bi se čuo zvuk zvona. Zvuk zvona je u psećem j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom bolom. Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani, se plašio da, to uradi, t a k o da je upao u stanje teške anksioznosti. a l i

8«

114

115

Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­ lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i psihotičnih poremećaja ličnosti. Takva bezizlazna situ­ acija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. Bebe i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­ voljstva i posežu za njima sa ljubavlju. To je biološki normalno, pošto su roditelji izvor h r a n e , k o n t a k t a i senzorne stimulacije koja im je potrebna. Dok se ne; suoči sa frustracijama i uskraćenjima, dete je svo jezgro — tj. svo srce. Ali, u našoj kulturi gde su česta uskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde je odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom, to ne traje dugo. Roditelji, na žalost, nisu samo izvori zado­ voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­ gućnošću doživljavanja bola. Anksioznost koja iz toga proizlazi je, po m o m e mišljenju, odgovorna za nemir i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. P r e ih kas­ nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost, ali te odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma. Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija, frustracija, ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­ da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve probleme ličnosti. Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj, ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­ aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim da bi se sa njom borilo. Drugi važan faktor je vreme, jer što se ranije anksioznost javi u životu, to je više u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­ turirane. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­ čajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova. Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane protiv nagona za zadovoljstvom, zato što je to u proš­ losti bio uzrok teških anksioznosti. O d b r a n a ne blokira potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu. Ukoliko bi to bio slučaj, usledila bi s m r t te osobe, v konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­ sioznosti. Ali, pošto je svaka odbrana ograničavanje života, ona je delimično i smrt. O d b r a n a propušta izvesne impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom stepenu. Ali, kao što sam pomenuo, odbrane se razli­ kuju od čoveka do čoveka, m a d a se mogu grupisati U različite tipove. U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . K a r a k t e r je deft* 116

nišan kao uvreženi sklop ponašanja, tipičan način na koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom. Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične i uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­ ničava impulse za posezanjem. K a r a k t e r je t a k o đ e fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja, racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu koji potvrđuje njegovu vrednost. Funkcionalni identi­ tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnog stava jeste ključ za razumevanje ličnosti, jer n a m to omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje i obratno. Mi, bioenergetski terapeuti, ne pristupamo pacijentu kao k a r a k t e r n o m tipu. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­ sioznošću, zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane. Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvim životnim iskustvom. P r e nego što opišem različite k a ­ rakterne tipove fizički i psihološki, voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­ retski okvir za opisivanja. Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine. Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­ ćanje zadovoljstva, isto kao što se doživljavaju anksioz­ nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a je u opasnosti. Postoji i druga situacija koja n a m pruža osećanje zadovoljstva, a to je k a d a posežemo za nečim. Prirodno, posežemo za onim za šta mislimo da će n a m pružiti zadovoljstvo, ali ja ostajem pri tome da je sam akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. To p r e d ­ stavlja širenje celokupnog organizma, protok osećanja i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. U k r a j ­ njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu. Tako, kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva, to podrazumeva da su pokreti tela, posebno unutrašnji pokreti, ritmični, n e s p u t a n i i otvoreni. Osećanje zadovoljstva možemo, p r e m a tome, defini­ sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja, Posezanja, uspostavljanja kontakta. Zatvaranje, povla­ čenje, uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost. 1

117

Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija impulsa naiđe na prepreku. Jedini način da se izbegne bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv tog impulsa. A k o je impuls potisnut, osoba neće ose­ ćati anksioznost ili bol, ali tada takođe neće osećati zadovoljstvo. Ono što se dešava može se utvrditi na osnovu izraza tela. K a d a je osoba zadovoljna, njene oči sijaju, koža je ružičaste boje i topla, ponašanje ima lakoću i živahnost a držanje ima mekoću i gracilnost. Ti vidljivi znaci su manifestacija protoka osećanja, k r v i i energije ka periferiji tela, što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih, centrifugalnih sila ili impulsa u telu. Odsustvo tih zna­ kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva, već bola, bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. U knjizi Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­ stva. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. Tupost pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. Koža postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara, i arterija i označava da je k r v duboko ispod površine tela. Kru­ tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetsko punjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. Ta slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu, što je u stvari somatski aspekt bola. Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jedna s t r a n a je topla, meka i sjajna, dok je druga hladna, napeta i bezbojna. Demarkaciona linija nije u v e k oštra, ali se razlika može videti i osetiti. Cest slučaj tog pore­ mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela, dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled — lošu boju (braonkasta nijansa), bedan mišićni tonus i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­ njeg dela. Takva telesna slika je znak da postoji pre­ preka proticanju osećanja kroz donji deo tela, posebno seksualnih osećanja, i taj deo tela je u stanju uzdrža­ vanja ili kontrakcije. Drugo često zapažanje je toplo telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. T a k v o stanje ozna­ čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou koji uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. Izreka „hladne ruke toplo srce" podržava tu interpretaciju. Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da odredimo stepen u kome je organizam sposoban da uspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. Takvo reagovanje, kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­ ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka 118

perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. Reakcija zado­ voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi, jer je srce t a d a u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. Osoba sa hroničnom mišićnom napetošću, koja prekida kanale za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­ gije ka periferiji tela, pati na brojne načine. Ona može doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­ jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje. Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod psihijatra, t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­ liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­ ljen. Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­ ljašnjim svetom: lice, uključujući senzorne organe u tom području, d v e r u k e , genitalni a p a r a t i dve noge. Postoje minimalna područja k o n t a k t a , k a o što su grudi

119

kod žena, koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. Tih šest glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i raširenih ruku. Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu na str. 120, g d e je n u m e r i s a n o šest područja. Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram, slika na str. 121, šest p o d r u č j a bi, energetski posmatrano, predstavljalo najisturenije delove. Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu, koja je cen­ t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha, ukusa, vida i mirisa. Tačke 2 i 3 predstavljaju r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu. Tačke 4 i 5 predstavljaju noge, koje obezbeduju suštinski kon­ t a k t sa podlogom; tačka 6 je genitalni aparat, koji je: glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom.

obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e , izvestan stepen protezanja je moguć. Usne mogu biti i s p u p čene ili uvučene, r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­ ćene, zavisno od stepena u kome neko poseže, i, n a r a v ­ no, genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­ cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni krvlju, napunjeni osećanjima i prošireni. Donji e k s t r e ­ miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. Pošto je vrat pokretljiv organ, glava može štrcati, biti držana uspravno ili uvučena m e đ u ramena. K a d a je uspostav­ ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na tim delovima tela je intenzivna. Na primer, k a d a je uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva para očiju. Slično, k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira ruku koje su hladne, suve ili napete. Energetska inter­ akcija u seksu je, n a r a v n o , najintenzivnija, ali tu t a k o ­ đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­ pona koji pritiče u ta polja kontakta.

Ego i telo Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita nivoa. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo; d r u g i je fizički ili somatski. Ovim se ne negira jedinstvenost MENTALNO PSIHA EGO

U reagovanju koje pruža getskog naboja se odvija tacaka. Tih šest tačaka se žetak organizma, kao kod 120

zadovoljstvo proticanje ener­ od centra p r e m a svih šest može posmatrati kao p r o d u ­ pseudopodija ili ameba. Bez

ENERGETSKI PROCESI

121

organizma. Osnovna teza bioenergetike, preuzeta od Raj­ ha,, jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke procese. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­ lektičkim pojmovima, kao što je prikazano na crtežu na str. 121. Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcionisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. Kod pore­ mećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­ nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u konfliktu. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­ n o m izražavanju impulsa ih osećanja. Ne govorim o svesnoj inhibiciji izražavanja, koja je p r e d m e t svesne kontrole. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­ tavanja pokreta i izražavanja. T a k v e p r e p r e k e sputa­ vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba i, p r e m a tome, predstavljaju smanjenje kapaciteta te osobe za zadovoljstvo. Postavljanje te antiteze u termine ega i tela, p r e nego mentalnog i fizičkog, dopušta n a m da uvedemo pojam ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­ staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Ti pojmovi proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika. Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­ ta, između sebe i drugih. Ta funkcija proizlazi iz nje­ govog položaja na površini tela i na površini u m a . Ego formira sliku spoljašnjeg sveta, u odnosu na koju se svaki organizam mora prilagođavati, i na taj način obli­ kuje sliku o sebi n e k e osobe. Nasuprot tome, slika o sebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će: biti dozvoljeno ispoljavanje. U n u t a r ličnosti ego je pred­ stavnik realnosti. 25

:

Ali, šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. Mi razvijamo tu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i društva. Ta dva sveta nisu potpuno različita, jer svet porodice odražava širi svet društva u kome se živi. Raz­ lika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći izbor odnosa, koji ograničeni svet porodice ne nudi. Na primer, čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje pomoći znak slabosti i zavisnosti. Ako je to učenje a

clt.

122

Lowen,

The

Physical

Dijnamics

of

Character

Structure,

op-

bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­ nosti ili zavisnosti, osoba će imati teškoća da traži p o ­ moć čak i onda kada je pomoć dostupna. Osoba koja raz­ vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­ ma; osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj ideal. Nesvesno, birače odnose sa ljudima koji će se diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je, tako da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi. Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije, t r e b a da zna­ mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­ cesa. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . Ljudi inhibiraju im­ pulse za plakanje stiskajući zube, stežući grlo, zadrža­ vajući dah i stežući stomak. Izražavanje ljutnje kroz udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a menog pojasa, a t i m e se r a m e n a povlače unazad. U prvo vreme inhibicija je svesna, sa ciljem da uštedi osobi dalje konflikte i bol. Međutim, svesna i voljna kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i, prema tome, ne može se beskonačno održavati. K a d a inhibi­ cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačno dugo, zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­ ćeno u detinjstvu, ego odustaje od kontrole n a d zabra­ njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa. Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišić ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­ trebne za širenje i opuštanje. Tada ta energija može biti uložena u druge prihvatljive akcije, što je proces koji stvara ego ideal. Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. P r v a je da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­ nje hronične zgrčenosti ili napetosti, što čini n e m o g u ­ ćim izražavanje inhibiranog osećanja. Impuls je tada Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranu želju. Prigušen impuls nije izgubljen. On ostaje u s p a ­ van ispod površine tela, odakle ne utiče na svesnost. Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­ ciji, impuls može bit pod tako jakim naponom^ da se Probija kroz inhibiciju ili prepreku. To se dešava u histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma. Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­ nje i tako smanjuje energetski nivo. Osoba može u n o ­ siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­ nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor123

malno. Međutim, teškoće sa disanjem će se pojaviti u situacijama stresa, bilo kao nesposobnost da se udah­ ne dovoljno v a z d u h a ili, verovatnije, k a o nemogućnost da se nosi sa stresom. Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­ nutom smeru. Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku o sebi svakog pojedinca. Niži energetski nivo ga prisi­ ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnog stila. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­ vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbegavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. Ti manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­ cionalni konflikt postane svestan. Stoga se oni zovu ego odbrane. Druge ego o d b r a n e su negiranje, projek­ cija, izazivanje i okrivljivanje. Te o d b r a n e podržava energija povučena iz konflikta. Osoba je sada karakterološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. Na fizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnom napetošću. Oklop, sada ugrađen, može u p r k o s tome funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­ ručjima. K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­ nosti ego se ponosi svojim postignućem. Ego zadovolj­ stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i kompenzacije. Covek koji ne može da plače svoju ne­ sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. On se čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje lako zaplače, proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku crtu vrlinom. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna ili da udari stvara vrlinu od svoje mane, tvrdeći da je postavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­ nog čoveka. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­ segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­ čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće sebe izuzetno seksi i ženstvenom. S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno posegne za zadovoljstvom. Suočen sa t a k v i m ograniče­ njima, ego će manipulisati okolinom u unapređivanju telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. Ego će opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­ malnu, jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik" tom koji je doveo do takvog stanja. Taj konflikt pos­ taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. Osoba je tada samo na recima za ideju promene, ali dok se ne suoči"? 124

f

problemom na telesnom nivou malo je verovatno da /e doći do pravog menjanja. Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela, m o ­ ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­ nosti Prvo gledište polazi od podloge. Po njemu, hije­ rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­ kazana na ovoj slici. 26

PRIRODNA SREDINA

Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavaju život i daju podršku ličnosti. Oni stoje na zemlji, u k o n ­ taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. Ti procesi izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­ cesa mišljenja. Na v r h u je ego, koji je u bioenergetici ^ e n t i č a n sa glavom. Isprekidane linije pokazuju da su e funkcije povezane i zavisne jedna od druge. Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­ rala i njegovih t r u p a . Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku, već gomilu. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. K a d a general i u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa s v

t r

20

sical

Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­ Dynamics of Character Structure, op. clt.

125

realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione u svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­ hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta. Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opaža sebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­ ni a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida funkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­ go meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­ nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­ nisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacija ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­ hodi sticanju znanja. Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­ hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­ kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­ vine tela. Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g e polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć, muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­ ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika između dva dijagrama sugeriše dva različita životna stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šestokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda, naglašava interakciju.

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačku aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivno komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­ sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­ nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­ tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­ nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­ čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a * grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što Prikazano na sledećoj slici. e

]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­ getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom. To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­ nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti. Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­ ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji da usvoji zapadnjačke stavove. FIZIČKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole. GLAVA.-EGO

ŠAKA

ŠAKA

KREATIVNO SOCIJALNO

ILI PRODUKTIVNO

Karakterologija U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­ ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­ lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­ terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­ tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­ ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­ nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo . vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoće komunikacije i °°ljeg razumevanja. Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski", »mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog .°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­ cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima. u

Zl

u

STOPALO

STOPALO

l

GENITALNO FIZIČKO

Ca

9

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice pošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­ tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto su k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti pomenuti samo opšti aspekti svakog tipa.

Shizoidna

karakterna

struktura

OPIS

Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­ va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­ stvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osoba misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­ ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­ danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjom realnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su obično dobro kompenzovani. Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe umanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom i osećanjima pretežno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka ubistva u tom stanju. Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje drže ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e da budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­ na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje problem. Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a , čija je posledica nedostatak integracije između gornje i donje polovine. Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom na sledećem ci'težu. S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela, naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa spoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­ pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­ zano sa osećanjima u jezgru ličnosti. Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u području jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeđutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja) može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen količinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost

Dvostruke linije označavaju skupljenu energetsku granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­ čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­ tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovine tela. FIZIČKI ASPEKTI

1

130

V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije i atletskiji izgled.

Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­ vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrčenost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju. Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova. Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogled k a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt. Ruke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na n a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­ n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­ pala. Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela. U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­ ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II. PSIHOLOŠKE ODLIKE

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­ no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili integrisano . Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom nivou nedostatkom energetske veze između glave i ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktorne stavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­ nost na dva dela tela, donji i gornji.

odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­ pona u perifernim s t r u k t u r a m a . Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­ nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­ šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali sama akcija ne izražava osećanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice u vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­ lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa tom vrstom poremećaja: U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­ ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što je pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­ vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenim neprijateljstvom sa majčine strane. Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaganje voditi do uništenja.

27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samoodbranu. Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbegavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve a

' Laing R. 1977.

132

D.,

Pođeljeno

ja

i Politika

doživljaja,

Nolit,

Beogr""'

Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U detinjstvu su česti noćni strahovi. Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­ šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autističnim ponašanjem. Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­ da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga, sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­ menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokom kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu. Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­ ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­ velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­ lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­ ćanja. 133

Oralna

karakterna

struktura

OPIS

Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni, uočava se linearni razvoj, čiji je rezultat izduženo, t a n k o telo. Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazrevaju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu. Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju. Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela, pošto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­ nim nabojem. Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji, a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na 134 str. n

Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­ ta — period bebe. Te crte su slabost u smislu nezavis­ nosti, tendencija da se oslanja na druge, smanjena agre­ sivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana u r u k a m a , podržavana i da se o njoj n e k o brine. Te: crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­ voja. Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­ jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. Neke ličnosti sa tom crtom pokazuju izraženu nezavisnost koja, međutim, slabi pod stresom. Ono što leži u osnovi iskustva oral­ nog k a r a k t e r a je lišavanje, dok je odgovarajuće iskustvo shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje.

BIOENERGETSKO STANJE

Energetski, oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­ boja. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog stanja; ona protiče ka periferiji tela ali slabo.

FIZIČKE KARAKTERISTIKE

Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o , što odgo­ vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Od shi­ zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču. Muskulatura je nerazvijena, ali nije vrpčasta kao kod shizoidnog tela. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji u rukama i nogama. Duge vretenaste noge su česta oznaka te s t r u k t u r e . Stopala su takođe t a n k a i uzana. Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo uspravno. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­ datni oslonac. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka, delom zbog slabosti m u s k u l a r n o g sistema. Cesti su fizički znaci nezrelosti. Karlica može biti manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena. Dlakavost je obično smanjena. Kod nekih žena je ceo proces razvoja u s p o r e n ; to daje telu dečački izgled. Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko, zbog niskog ener­ getskog nivoa ličnosti. Uskraćivanje na o r a l n o m nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. p

S l H O L O Š K E ODLIKE

Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na svojim nogama figurativno, ali i bukvalno. Ona teži da " naslanja ili oslanja na druge. Ali, kao što sam ranije e

134

135

pomenuo, ta tendencija može biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnošću. Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­ žava na nesposobnost da se b u d e sam. P r e t e r a n a je po­ t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima, zbog njihove pomoći i podrške. Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­ ne. On stalno gleda u druge, da bi ga oni napunili, m a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbeđuje podršku. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­ tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje, koje, ukoliko se izrazi, dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. Zbog niskog energetskog nivoa, oralni k a r a k t e r je sklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­ nja. Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih crta u ličnosti. Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto duguje. To može biti izraženo kroz ideju da mu svet nešto duguje; taj stav proizlazi direktno iz ranog do­ življaja uskraćivanja.

ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­ ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku, bilo da je ona umrla, da je bolesna ili da je odsustvo uzro­ kovano potrebom da ide na posao. Majka koja pati od depresije ne može biti detetu na raspolaganju. Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j ; naime, da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je normalno. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da se prevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane nezavisan. Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom životu, k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­ t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. T a k v o razoča­ ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti. Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­ tinjstvu ili ranoj mladosti. Oralno dete m e đ u t i m ne V°* kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. Moram shva,titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^ m e n a t a , isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi" oralnih elemenata. 0

136

Psihopatska

karakterna

struktura

OPIS

Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­ terne s t r u k t u r e . To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­ san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. Ta struktura može biti veoma složena, ah radi sažetosti i jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja. Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. Taj stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih osećanja. U psihopatskoj ličnosti ego ili um se okreću protiv tela i osećanja, naročito seksualnih osećanja. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija". Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela za zadovoljstvom, a ne da ih podriva u korist ego ideala. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energije u sopstveni ideal. Drugi aspekt te ličnosti je težnja za moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola. Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­ ma. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­ be, u k o m slučaju, ako se ne suprotstavi nasilniku, ta osoba na neki način postaje njegova žrtva. Drugi način je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup, što je vrlo efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moći psihopate.

BIOENERGETSKO STANJE

Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­ hopatskim s t r u k t u r a m a . Nadvladavajući tip je lakše objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­ ciju. Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­ zanjem n a d njima. U tom tipu postoji značajno p o m e ­ t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim smanjenjem naboja u donjem delu tela. Dve polovine tela su p r i m e t n o neproporcionalne; gornji deo je veći dominantnijeg izgleda. Uopšteno p o s m a t r a n o , postoji stegnutost oko dijafrag­ me i struka, što sprečava proticanje energije i osećanja Prema dole. 1

137

Glava je previše energetski nabijena, što znači da pos­ toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata, a posledica toga je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i da se ovlada situacijom. Oči su b u d n e ili nepoverljive; nisu otvorene za među­ odnose. To zatvaranje očiju, da se ne bi videlo i razumelo, karakteristika je svih psihopatskih ličnosti. Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema sebi. Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu), ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje. Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici.

U oba slučaja postoji poremećaj proticanja između dve polovine tela. Kod prvog tipa karlica je pod manjim nabojem i drži se k r u t o ; kod drugog je pod p r e t e r a n i m nabojem, ali bez kontakta. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme. Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela, što uklju­ čuje oči i zatiljni deo. J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­ rom duž osnove lobanje, u predelu koji se može naz­ vati oralnim. Te napetosti predstavljaju inhibiciju impulsa sisanja. PSIHOLOŠKE ODLIKE

FIZIČKE KARAKTERISTIKE

Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­ nost gornjeg dela. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­ đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. Može se reći da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. Ona je takođe rigidna. Donji deo tela je uži i može pokazi­ vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Telo drugog tipa, koje sam nazvao zavodljivim ili „podrivajućim", je pravilnije građeno i nema naduvan izgled. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva. 138

Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n trolisati, i m a d a izgleda da nekoga kontroliše, ona je takođe zavisna od te osobe. Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. U psihijatrijskoj lite­ raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­ cije. Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa strahom da se b u d e kontrolisan. Biti kontrolisan znači biti korišćen. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja. Težnja da se b u d e na v r h u , da se uspe, t a k o je snaž­ na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se desi poraz. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e ; ergo, on mora biti pobednik u svakom takmičenju. Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. Psiho­ pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom, lukavom zavođenju. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­ darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje. Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe. Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a n drugima, t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi' svoju p o t r e ­ bu. Tako je on u v e k onaj koji dobij a. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova, životna istorija lič­ nosti objašnjava njeno ponašanje. Izložiću opšti stav da 139

niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­ ko ne poznaje njenu životnu istoriju. Tako je jedan od glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo životno iskustvo. U slučajevima psihopatskih hčnosti to je često veoma teško uraditi, jer njihova psihopatska tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje doživljavanja. U p r k o s tom problemu, u bioenergetici se mnogo saznalo o pozadini tog problema. Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno zavodljiv roditelj. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j | ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Cilj toga je da priveže dete za roditelja. Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­ taktom. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške objašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi. Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. To stvara j prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog pola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­ ljem. U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. Dete će se ili uzdići iznad potrebe, ili će zadovoljiti potrebu, manipulišući roditeljem (manipulativni tip). U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički elementi, što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­ telju. Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P cije; njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . Potčinjenost je samo na površini; ipak, u onom stepenu u k o m e se dete otvoreno potčinjava. dobijaće izvesnu dozu blis­ kosti sa roditeljem. Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ib zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Početni potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­ vati mazohistički potčinjenu ulogu. Potom, k a d a J obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanost d r u g e osobe, uloga se obrće i pojavljuje se sadistički element. e

140

Mazohistička

karakterna

struktura

OPIS

Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava sa željom da se pati. Ne mislim da je isti slučaj sa oso­ bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u . Tačno je da mazohista pati, i pošto nije u stanju da to promeni, spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on želi da ostane u t o m stanju. Ne govorim sada o oso­ bama sa mazohističkim perverzijama, osobama koje traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. Ma­ zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati i gunđa ili se žali, ah ostaje potčinjena. Potčinjenost je dominantna mazohistička tendencija. Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost u svom spoljašnjem ponašanju, on je sasvim suprotan iz­ nutra. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako osećanje inata, negativizma, neprijateljstva i superiorno­ sti. Međutim, ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­ gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkog ponašanja. Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja. Čvrsta, snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­ reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­ bama dopušta da prođu kroz grlo.

BIOENERGETSKO S T A N J E

Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i , mazohistička s t r u k t u r a je energetski nabijena. Taj naboj se, međutim, čvrsto drži, ali nije zaleđen. Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su pod slabim nabojem, što ne vodi pražnjenju i oslobađanju — to jest, ograničena je ekspresivna akcija. Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i kolapsa organizma. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­ ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije . 28

28

Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističke strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of character Structure, op. clt., str. 191.

141

Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u vratu i s t r u k u ; zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­ denciju da dozive anksioznost. Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili posezanja veoma je umanjeno. Redukcija protezanja do­ vodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e . Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo.

Podvi janje zadnjice, zajedno sa težinom i napet ošću odozgo, odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u predelu struka. Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnosti gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu, koji ima veliku zadnjicu i j a k e butine, uzdignutu osnovu kartice i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja. Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka braonka.stoj nijansi, zbog stagnacije energije. PSIHOLOŠKE ODLIKE

FIZIČKE KARAKTERISTIKE

Zdepasto, čvrsto, mišićavo telo je tipično za mazo­ hističku s t r u k t u r u . Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela. Posebno je karakterističan k r a t a k , čvrst v r a t koji označava uvlačenje glave u ramena. S t r u k je u odgo­ varajućem iznosu kraći i čvršći. Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice unapred, što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje i spljoštavanje zadnjice. Ta slika podseća na sliku psa sa podvijenim repom. 142

Zbog ozbiljnog uzdržavanja, agresija je u velikoj meri smanjena. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe ograničeno. G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo. Umesto agresije javlja se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove snažnu reakciju d r u g e osobe, dovoljno snažnu da mazo­ histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u seksu ili bilo čemu drugom. Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do osećanja da je „zaglibljen u močvari", što mu onemo­ gućava slobodno kretanje. Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­ teristike mazohističkog ponašanja. Na svesnom nivou mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji druge; na nesvesnom nivou, m e đ u t i m , to se negira ina­ tom, negativističkim stavom ili neprijateljstvom. Ta potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­ ne situacije. ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­ cima. Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana; otac je pasi­ van i potčinjen. Dominantna, požrtvovana majka bukvalno guši dete, koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava. 143

Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju. To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. „Budi dobar dečko. Zadovolji svoju m a m u . Pojedi sve iz t a n j i r a . . . I kaki redovno. Daj da m a m a vidi" itd. Svi pokušaji pružanja otpora, uključujući temper tantrume, bili su slomljeni. Svi ljudi sa mazohističkom s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su uhvaćeni, što omogućava samo reakciju inata, a zavr­ šava se porazom. Dete nije moglo naći načina da izađe iz toga. Pacijent se, dok je bio dete, borio sa dubokim oseća­ njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta oseća — u formi povraćanja, prljan ja ili prkosa. Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju glavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sasečen ili da će ti delovi biti odrubljeni. Kod tog karak­ t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. Najznačajniji je strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima, odnos koji obezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. U sledećem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno.

Rigidna

karakterna

osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­ takta sa realnošću. Na nesreću, naglasak na realnosti se koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom — prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti. BIOENERGETSKO S T A N J E

U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim mestima k o n t a k t a sa sredinom, što pogoduje sposobnosti da se realnost ispita p r e nego što se reaguje. Zadržavanje impulsa je periferno, što dopušta oseća­ njima da protiču, ali ograničava njihovo izražavanje. Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. Ukoče­ nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosi stvaranju rigidnosti. Prirodno, ima različitih stepena rigidnosti. K a d a je zadržavanje slabo, osoba je živahna i vibrantna. To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na sledećoj slici.

struktura

OPIS Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da se drže čvrsto — ponosito. T a k o se glava drži vrlo visoko, kičma je u s p r a v n a . To_ bi bile pozitivne crte kada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben, a rigidnost nepopustljiva. Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­ pusti, izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­ lapsom. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkih tendencija koje su u njenoj osnovi. Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen, da ne bi u p a o u klopku. Njegova opreznost ima formu zadržavanja impulsa da se otvori i posegne. Zadržava­ nje takođe znači „čuvanje svojih leđa", otud rigidnost. Sposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega sa visokim stepenom kontrole ponašanja. To je podr­ žano podjednako j a k o m genitalnošću, ukotvljavanjem

PIZICKE KARAKTERISTIKE

Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno građeno. Telo izgleda integrisano i povezano i oseća se *ao takvo. Bez obzira na to, mogu se videti neki ele­ menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kod ostalih tipova. 10

144

145

Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne očidobra boja kože, živahnost gestova i pokreta. Ako je rigidnost jaka, u skladu sa tim je i smanje­ nje gore navedenih pozitivnih elemenata, koordinacija i skladnost p o k r e t a su smanjeni, oči gube nešto od sjaja, a boja kože može postati bleda ili sivkasta. PSIHOLOŠKE ODLIKE i.

Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini orijentisana ka svetu; ambiciozna je, sklona takmičenju i agresivna. Pasivnost se doživljava kao ranjivost. Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav, ali je retko inadžija. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog ponosa; on se plaši da će, ukoliko se prepusti, izgledati blesavo, tako da se radije drži povučeno. Delom, to pro­ izlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak slobode. Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici da bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­ ličito imenovanih tipova ličnosti. Tako, on uključuje faličnog, narcisoidnog muškarca, čiji je fokus na erektivnoj potenciji, i viktorijanski tip histerične žene, ka­ r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera, t j . žene koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. Sta­ romodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­ roku kategoriju. Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. Rigidnost je takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je, zbog zaleđenog energetskog sistema, kao led — lomljiva. Uopšte uzev, rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu.

Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­ voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za ljubavlju. Erotsko zadovoljstvo, seksualnost i ljubav su istoznačni u detetovom u m u . Zbog snažnog razvoja ega, rigidni k a r a k t e r nije n a ­ pustio svest o tome. Kao što je prikazano na dijagramu, njegovo srce nije odsečeno od periferije. On ili ona je ličnost koja reaguje srcem, ali sa uzdržavanjem i ego kontrolom. Željeno stanje bi bilo da odustane od te kontrole i da dozvoli da srce prevlada. Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi, kao želje za fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom, suočava sa odbacivanjem od strane roditelja, rigidni k a r a k t e r se kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. On ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r ; on izvodi m a ­ nevre da bi postigao bliskost. Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je on vezan za to osećanje ljubavi. Odbacivanje seksualne ljubavi je povreda ponosa. Povreda ponosa je takođe odbacivanje ljubavi. Imam jedan završni komentar. Nisam diskutovao tret­ mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretiraju karakterne tipove, već ljude. Terapija se u s m e r a v a na osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom; sa podlogom na kojoj stoji; sa ljudima sa kojima k o n t a k ­ tira i sa terapeutom. To je u prvom planu terapeutovog pristupa. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a , bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­ blemi. Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­ nog polja na drugo, ne izgubivši uvid u celinu. Hijerarhija

ETIOLOŠKI I ISTORI.ISKI FAKTORI

Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba sa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja. Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje, posebno na genitalnom nivou. To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­ tilne masturbacije i, takođe, kroz odnos prema roditelj suprotnog pola. 11

146

karakternih

tipova

K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba rukuje svojom potrebom za ljubavlju, traženjem intim­ nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. Viđenje u tom svetlu, različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar n^ hijerarhiju, na, čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­ nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti, jer le to previše opasno — i na drugom kraju, emocional­ no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da se otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. Različiti karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­ nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korišćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova. Shizoidni

karakter

izbegava

intimnu

bliskost.

Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo osnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to na infantilnoj osnovi. Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

na jest oni­ po­ doz­

Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­ ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca", ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa. Anksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za uverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa nekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori za svoju slobodu. Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­ ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan, bez obzira na prividnu intimnost i privrženost. S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt, jer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah da su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­ t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju da postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­ sreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi menjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­ flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja nižih slojeva hijerarhije. m

Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o j opstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M postaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­ lacije. Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­ dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn i toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK

e

148

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­ stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­ vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­ nje negiranja života. Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­ među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se može izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­ lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­ voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanja sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­ trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti može rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­ ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge. U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­ dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a d drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. To se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizak dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element se sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Osećam potrebu da b u d e m blizak sa tobom". Mazohistički: Ovde je konflikt bliskosti i slobode. Prosto rečeno slobodan nećeš me voleti". Suočen mazohista kaže: „Biću tvoj dobar voleti".

između ljubavi ili to j e : „Ako b u d e m sa tim konfliktom, dečko, i ti ćeš me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­ tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva je da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegov konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodan ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­ bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje potcinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni. re

Možemo dalje Postaje oštriji. Shizoidni Oralni Psihopatski Mazohistički Rigidni

= = = = =

uprošćavati

gore izloženo.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe potreba s p r a m nezavisnosti nezavisnost s p r a m bliskosti bliskost s p r a m slobode sloboda s p r a m predavanja u ljubavi 149

Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­ tagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje. Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­ ter shvata da se može imati potreba a da se bude ne­ zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd. Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve više svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se postoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­ nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom prvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­ ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad god je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju se shizoidne tendencije.

Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prava dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja. Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­ kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­ ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim od konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno, pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem da ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe, a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sa ljubavlju i uključenošću.

Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­ izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokom prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi do oralne s t r u k t u r e . Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. da se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je izgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­ liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­ vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moći roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­ tura. Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su samopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnom počinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kaže ne, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­ vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i problemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezuju se sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem. Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanju tih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj tog prava nastaje otprilike u periodu između treće šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranio seksualnim osećanjima. 1

3

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA

Realnost

i

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­ čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­ liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­ r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­ vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta. Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­ zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je samo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­ stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­ sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­ ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­ gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje koje t a k o silno želi. e

Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao 152

što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­ ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­ nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo na drugo pitanje. Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko su njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­ nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više na iluziji nego na realnosti. Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­ presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće je slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­ godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može ponuditi više nego što ona nudi? Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti »besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­ karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga je učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca. Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­ našanje ponovo postave na solidniju osnovu. Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­ dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­ ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h u 29

30

Lowen, Depression and the Body, op. cit. Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

borbi za život. U situaciji kada čovek oseća da ne može da promeni ili izbegne preteču realnost, pribegavanje iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. Svaka shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da će biti ispunjene. Osećajući da je njena ljudska priroda odbačena, ona će razviti iluziju da je superiornija od običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i ; ona je čistija nego d r u g e žene. Te iluzije su često u suprot­ nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. Na pri­ mer, mlada žena, čije je seksualno ponašanje slobodno i promiskuitetno, veruje da je ona čista, sa puno vrlina. Ideja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići princ koji će, gledajući iza njene spoljašnje razvratnosti, otkriti njeno zlatno srce. Međutim, opasnost iluzije je da produžava beznađe. Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava: Kada iluzija stekne moć, ona nastoji da se zado­ volji, gurajući time osobu u konflikt sa realnošću, što onda vodi do beznadežnog ponašanja. Nastoja­ njem da se zadovolji iluzija, žrtvuju se dobra oseća­ nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. U tom beznađu, ona je spremna da se odrekne zadovolj­ stva i da održava život u neizvesnosti', u nadi da će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe . 31

J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­ re" « T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u toku mog proučavanja depresija. Osnovni nalaz je bio da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu nerealnosti u njene akcije i ponašanje. Iz ovoga postaje jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje iluzija. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­ čajan paragraf koji bih hteo da citiram: 1

Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U| detinjstvu, koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti i samoprihvatanja, projektovaće u svoju sliku o bu31

32

154

ibiđ., str. 127. Ibid., str. 121.

dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti. Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prihvatanje i odobravanje. Ako se kao dete bori protiv osećanja bespomoćnosti i nemoći, njen um će pri­ rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. Um sa svojim fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i snovima. Gubi se veza sa početnim iskustvima iz detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­ ljenju. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo ostvarenje je nedostižan cilj . 33

Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. Svaka k a r a k ­ terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva, koja su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i prihvatanja sebe". P r e m a tome, u svakoj k a r a k t e r n o j strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­ đuju r a n e zadatke samstvu. Sto je ozbiljnija t r a u m a , veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju, ali je u svakom slučaju ulaganje znatno. Energija koja je ulo­ žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­ ganju svakodnevnom životu. Sposobnost osobe da se uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­ ćena. Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven, kao što je i svaka ličnost jedinstvena. Međutim, radi boljeg razumevanja, možemo da opišemo u opštim crtama vrste iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­ turu. Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. Ona je p r e rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. Neke osobe čak zamišljaju da su usvojene. J e d a n moj paci­ jent mi je, na primer, r e k a o : „Iznenadno sam postao svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­ gnanog princa. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom da će jednoga dana moj otac, kralj, doći i proglasiti fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . . . S h v a t a m da još uvek ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti. Do tada treba da održavam svoje ,pretenzije'. P r i n c se ne 83

Ibiđ., str. 25.

155

može spustiti tako nisko da radi obične poslove. Treba da pokažem da sam nešto posebno." Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona nešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena sa odbacivanjem svoje ljudskosti, što se sreće kod shi­ zofrenije, dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera. Cesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on Isms Hristos, Napoleon, boginja Izida i slično. U shizofrenom stanju iluzija dobija, formu obmane. Ne može se više razlikovati realnost od iluzija. Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava da izrazi svoje potrebe i, kao rezultat toga, stanje nezadovoljenosti svoga tela. Zbog toga se kao kompen­ zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja koja slobodno ispoljava. K a d a je oralna osoba u raspo­ loženju ushićenja, što je tipično za tu s t r u k t u r u , ilu­ zija se pokazuje kroz ponašanje. Osoba, postaje uzbu­ đena i govorljiva, sipajući misli i ideje u poplavi ose­ ćanja. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje kao osoba koja mnogo daje. Međutim, ushićenje nije stabilnije od s a m e predstave, a to se ne može održavati, j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. Kod oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim stanjem. Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko godina, čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim. Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam, pošto je on spreman da deli sve sa mnom. „Ja hoću da ti dam šta ja imam", reče on. „Zašto ne bi i ti?" — „Koliko i m a š ? " pitao sam. — „Dva dolara", bio je odgovor. Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­ lara, to mi nije izgledalo kao realan predlog. Uprkos tome, on je bio ubeđen u svoju darežljivost. Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći — da ona na tajanstven način poseduje moć i da je ta moć od opšte važnosti. Ta iluzija je kompenzacija nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­ k a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. Ali, da bi ispunila tu iluziju, ona mora takođe da se drži kao da ima moć i bogatstvo. K a d a psihopatski karakter stekne moć, kao što se neretko dešava, situacija posta­ je opasna, jer on ne razlikuje svoju realnu moć od ego slike o sebi kao o moćnoj osobi. Tako, moć može 156

biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike, ne na k o n s t r u k t i v a n način. Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljao kako nosi t o r b u sa 8,000.000 dolara — što je činilo da se osećao moćno i važno. K a d a sam ga primio na terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počelo je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. Počeo je da se suočava sa realnošću. Iluzija moći — šta se njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi. Antiteza moći, naime zadovoljstvo, diskutovana je u knjizi Zadovoljstvo^. Mazohistički karakter: Svaki mazohistički karakter se oseća inferiorno. On je bio ponižavan i sramoćen kao dete, ali iznutra on misli o sebi kao o superior­ noj osobi u odnosu na druge. Održavanje te ideje je potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu, šefu ih bilo kome ko u realnosti ima viši položaj. Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­ lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­ nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe. Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­ petentniji) nego pacijent. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­ lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investira toliko mnogo u svoje promašaje. Promašaj se uvek objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio", što znači da bi on, u stvari, uspeo da je hteo. Neuspeh, obrta­ njem značenja, podržava iluziju superiornosti. a

Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­ civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. Dete je doživelo osećanje izdaje i teške tuge. U samoodbrani, ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. Njegova lju­ bav je uzdržana. A h , iako je to njegova realnost, rigid­ ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. Njegova _ ilu­ zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli, ali da se njegova ljubav ne ceni. Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­ je. On je osoba koja voli. Njegovo srce je otvoreno za ljubav, ali je komuniciranje te ljubavi zadržano, nije slobodno. Ako neko uzdržano izražava ljubav, vrednost te ljubavi je s m a n j e n a ; tako, rigidna osoba voli osećanjima, ali ne i akcijom. Interesantno je da ta Lowen,

Pleasure,

op.

cit.

157

iluzija nije potpuno pogrešna; ima elemenata real­ nosti u tome, navodeći čoveka da se pita „Da li je to istina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome moj neposredni odgovor je „jeste". Mora postojati neko jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji, što nam po­ maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno drži iluzije. Evo nekih p r i m e r a :

ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Ne samo da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o ego sliku koju one održavaju. Budući da smo obešeni, visimo, noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnosti da otkrijemo svoje pravo ja.

Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona nešto posebno. Neki od njih zaista postaju nešto po­ sebno i izuzetno tokom života. Kao što svi znamo, genije nije daleko od luđaka. Da li možemo reći da je odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­ ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­ rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu.

Zakačaljke'*

Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. Na nesreću, on može malo da da. Stoga se može videti da je nje­ gova iluzija zasnovana na osećanjima, ne na ponašanju. U svetu odraslih, samo ponašanje je p r a v a stvar. Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi roditelji hteli, inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i manipulacije. Kao dete morao je biti svestan toga i tada je prvi put osetio ukus moći. Istina, on je u stvarnosti bio bespomoćan, tako da je ideja moći bila samo u njegovom u m u ; ali, naučio je lekciju života koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno nešto od tebe, znaj, imaćeš moć n a d njim. Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu iluziju superiornosti, m a d a znam da ona mora posto­ jati. Jedina ideja koja mi pada na pamet, a koju mo­ r a m da ponudim uz kolebanje, jeste da mazohista ima superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. „Niko drugi sem mazohiste to ne bi trpeo", često kažu ljudi. On trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno napustio. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može biti. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas. vaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­ tet. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­ r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko unutrašnje osećanje vrednosti. Opasnost od iluzije ili ego slike jeste, da zatvara čoveku oči pred realnošću. Mazohistički k a r a k t e r ne može reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa' ciji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički. Slično, rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo 158

Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­ ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­ čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­ tuacije. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna osećanja, od kojih svako sprečava ono drugo da se izrazi. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kači za svog momka. S jedne strane, on je privlači i ona oseća da joj je p o t r e b a n ; s d r u g e strane, ona se plaši njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada bi ona njemu prišla. Nesposobna da mu priđe, iz straha, i nesposobna da ga napusti, zbog želje, ona se potpuno „kači". Covek može biti zakačen za svoj posao kome nije posvećen, ali se plaši da ga napusti, jer, radeći ga, stiče sigurnost koja mu je potrebna. Covek je t a k o ­ đe zakačen u svakoj situaciji, gde konfliktna osećanja sprečavaju efikasno kretanje. Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. Ako je osoba svesna konflikta, ali ga ne može razrešiti, ona se usled toga oseća zakačeno. Međutim, čovek može biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu, a o kome je sećanje potisnuto. U tom slučaju on nije svestan da je zakačen. Svaka zakačenost, svesna ili nesvesna, ograničava slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljima života. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoća sa poslom, uticaj će se osećati i na njene odnose sa Porodicom i prijateljima. I to takođe važi, m a d a u manjem stepenu, za nesvesnu zakačenost, koja, kao i svi nerazrešeni emocionalni konflikti, postaje s t r u k t u r i 35

Za engleski idiomatski izraz ,,hung-up" ne postoji jedinstven Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. U ovom tekstu hung-up se odnosi Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom, Sto se manlfestuje kroz oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe, a prevođeno kao „obešenost", „zakačenost", „zakačaljka", „kačenje", „bešeJ " , „višenje". (Prim, prev.)

3e

n

e

159

r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. Ta mišićna napetost, u stvari, zakačinje telo na način koji ću u k r a t k o opisati. Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije na n e k i način zakačen, uhvaćen u nerešivom konfliktu između zahteva realnosti, s jedne strane, i nastojanja da se ispuni iluzija, s druge strane. On nije voljan da odustane od iluzije, jer bi to predstavljalo poraz njegovog ega. U isto v r e m e on ne može potpuno da zanemari zahteve realnosti, pošto je u izvesnom ste­ p e n u v a n dodira sa realnošću, što često ima zastrašu­ jući i preteći aspekt. On još uvek vidi realnost očima deteta bez nade. Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija ima svoj tajni život, ili, da kažem drugačije, da su iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog broja ljudi. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra. U najmanju r u k u , to je moje iskustvo, koje ne mislim da je jedinstveno. Ne mislim da pacijenti namerno prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to značajno. Oni se koncentrišu na neposredne probleme zbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova zamišljanja, iluzije i fantazije važni. Međutim, ove po­ jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­ macije. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo. ar

Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­ godišnje depresije. Terapija se sastojala u intenzivnom telesnom r a d u — disanju, pokretu i izražavanju ose­ ćanja, na koje je pacijent izvanredno reagovao. Isto­ vremeno, on mi je izneo mnogo informacija o svome detinjstvu, što je izgledalo da objašnjava problem. Ali> depresija se nastavila, m a d a je sa svakom seansom bilo blagog poboljšanja. Tako je to trajalo nekoliko godina. On je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim. J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka, a p r e toga je neko v r e m e bila ve­ zana za postelju. O njenoj smrti je pacijent rekao da je osećao vrlo malo emocija, m a d a je govorio da 3 majka njemu posvetila svoj život. Negirao je osećanje tuge, što je bilo teško razumeti. To negiranje je mogl° e

160

biti uzrok kasnije depresije, ali tu p r e p r e k u nismo mogli savladati. Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­ legama prikazivao tog mladića. Tokom prikazivanja anar lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­ jući njegovu istoriju. On je priznavao da je još u v e k depresivan. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila iznenađujuću primedbu. „Vi verujete da možete vratiti svoju majku iz m r t v i h " , reče ona. Moj pacijent ju je gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kako si znala?" a onda reče: „Da". Ja ne znam k a k o je ona znala. To je bila sjajna intu­ icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio zakačen duže od dvadeset godina. Ne verujem da bi on |o svojevoljno otkrio. Možda je pokušavao da to sa­ krije od sebe samog, možda zbog stida. To obelodanjivanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije. U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­ tuitivan uvid terapeuta. Takođe je potrebno da t e r a p e u t razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. Ako ne možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima, mada neke lako izlaze na videlo, možemo videti da je osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama. To m o ­ žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­ kom izražavanju tela. Videći tip zakačenosti, možemo zaključiti o iluziji, bilo da znamo njenu p r a v u prirodu 'Ili ne. Ima dva načina da se na osnovu izražavanja tela odredi da li je osoba zakačena ih ne. P r v i je da se vidi koliko je dobro uzemljena. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću; to znači, koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. Bukvalno, svako ima noge na zemlji; međutim, u energetskom smislu to nije uvek slučaj. Ukoliko energija jedne osobe e protiče snažno kroz noge, njen energetski ili osećajni kontakt sa podlogom je ograničen. Blagi kontakt nije nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje. n

Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­ ma, setite se šta se dešava kada se napijete. I m a razli­ čitih vrsta opijenosti, ali odlika svih njih je da se osećate kao da v a m noge nisu na podlozi. U pijanstvu od alkohola, na primer, čovek ima teškoća da oseti zemlju Pod svojim nogama, a k o n t a k t je nesiguran. To se može 161

pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom. Međutim, ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. Covek se oseća kao da plovi. Zaljubljena osoba pleše. Njene noge skoro ne dodiruju podlogu. Opijenost drogom stvara senzacije lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoidnih osoba. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa onim što je okružuje, zovemo je floter (onaj koji plovi). Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje energije iz stopala i nogu. Sto je veće povlačenje, to više izgleda da se čovek diže, pošto se u energetskom smislu, ili u smislu osećanja, on izdiže sa osnove. U opi­ jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće prema glavi. To prati odgovarajući protok krvi, rume­ nilo lica i opšta živahnost. S d r u g e strane, u opijenosti od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore; za­ tim se energija povlači iz glave, kao i iz donjih delova tela. Lice gubi boju, pogled postaje t u p ili staklast, a živahnost je smanjena. Bez obzira na to, ima se ose­ ćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod-

loge naviše. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela. Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. Ima nekoliko čestih oblika zakačenosti; najčešći je onaj koji se vidi kod, kako ga ja zovem, tipa obešenog k a p u t a . Taj tip se skoro isključivo javlja kod muškaraca. R a m e n a su izdignuta i donekle četvrtasta, a glava i vrat istureni. Ruke labavo vise, a g r u d n i koš je podignut. To nazivam obešenim k a p u t o m , jer telo izgleda kao da se drži na nevidljivoj vešalici. Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­ kačenosti. Podignuta r a m e n a su izraz straha. Možete se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­ žaj straha. Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­ više, da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. Kada izra­ žavate ljubav, r a m e n a normalno padaju. Podignuta r a ­ mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha, a da ne može toga da se otrese budući da nije svesna da je uplašena. Najčešće je situacija koja je uzrokovala strah zaboravljena, a sama emocija je potisnuta. T a k a v položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva, već n a ­ staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje izazivaju strah. To se može, na primer, desiti dečaku koji se dugo plašio svoga oca. Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred, kao da se osoba suprotstavlja opasnosti, ili, u najmanju r u k u , kao da hoće da vidi da li postoji opas­ nost. Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj borbi sa drugom osobom, taj aspekt telesnog položaja, u stvari, predstavlja negiranje straha. On kao da kaže „ne vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". T a k a v položaj gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. Ko se plaši, hoda kao po jajima. S t r a h podiže čoveka sa pod­ loge. Plašiti se, a čaljku. Covek se ne može ni nepokretan —

to negirati, jeste dobra osnova za zakane može da napreduje zbog straha, ali povući, jer negira strah. Emocionalno je to je priroda zakačaljke.

Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­ nog za strah. Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti, nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. Ali, potisnuta ose­ ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. P r e nekog 162

163

v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog aktivističkog pokreta. Zalio se na osećanje nezadovolj­ stva sobom. Nije mu išlo lako sa devojkama. Nekoliko puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­ sualni odnos, što ga je veoma uznemirilo. Rekao je, ta­ kođe, da ima velike probleme da donese odluku u vezi svoje karijere. Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­ mena i grudi bili povučeni naviše, da mu je stomak uvučen, karlica isturena i stegnuta, a glava na kratkom vratu takođe isturena. Taj položaj je činio da gornji deo tela b u d e n a g n u t napred. Imao je obazriv pogled i čvrstu strogu vilicu. Gledajući njegove noge, video sam da su veoma na­ pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenim kolenima. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da su bez energije. K a d a je pokušao da se savije unapred, karlica se povukla unazad, prekidajući luk tela. Osećao s a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donji deo tela, što je objašnjavalo teškoće u seksu. Priznao je da oseća nedostatak energije u nogama. Treba takođe da dodam da mu je disanje bilo plitko, skoro bez ikak­ vog abdominalnog učešća u pokretima disanja. Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić odlučio da ne dolazi na terapiju. K a k o smo diskutovali o njegovom problemu, postajalo je jasno da je on suviše zakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na zemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. Ni­ k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­ blema. Ali, bilo je očigledno da je on preneo strah za svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu, gde je mogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­ nosti ličnih neuspeha. Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana udovička grba, što je, u stvari, masa tkiva skupljena tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena, na mestu spa­ janja vrata, r a m e n a i trupa. To ispupčenje je dobilo ime po tome što se retko sreće kod mlađih žena, a pri­ lično^ je često kod starijih. Zbog izgleda, to zovemo zakačenost za kasapsku kuku, jer mi se čini da bi kuka za meso izazvala t a k v u konfiguraciju. Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje besa protiče u r u k e i p r e m a glavi. Kod životinja, p ^ a

164

jli mačke, osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka duž kičme i pravljenjem luka leđima. Darvin je to istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja ' . 3 6

Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­ ranog besa. G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena, jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledica frustracija tokom čitavog života. Mnoge starije žene sa godinama postaju niže i deblje, kao da se sa godinama koje dolaze uvlače s a m e u sebe. Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­ vanje besa, a ne verbalno. Neke udovice su poznate po oštrom jeziku. Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadrži konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu dobre devojčice, da zadovolje svoga tatu i porodicu, i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija koje takav stav nosi sa sobom. Problem vuče koren iz edipovske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualna 38

Charles Darwin, The Expression of the Emotions in Man and Animals (London, Watts & CO., 1934). Darvin kaže: „Video s a m fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti, nakostrešenu duž fcda, od vrata do slabina", str. 40. Kod mesoždera, zapaža Darvin, akcija je „izgleda univerzalna, često praćena pretećim pokretima. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem", str. 41. ta

165

osećanja, s jedne strane, i bes i frustracija, s druge strane. To dovodi do zakačaljke, pošto devojčica ne mo­ že da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve ljubavi, a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem, već o prijatnom ero­ tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja ljubavi. To povlači za sobom očevo prihvatanje kćerk i n e seksualnosti. Potčinjavanje zahtevu da bude dobra devojčica, što. n a r a v n o , podrazumeva prihvatanje dvo­ strukog standarda seksualnog morala, sputava ženu u njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. To je prisi­ ljava da zauzme pasivnu ulogu. Možemo zamisliti iluzije koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ sualne agresivnosti. Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene seksualnim moralom, a to je — postaviti se na pijede-

stal. Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo. podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. U slučaju sa kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ niže izgledalo kao pijedestal. Bilo je k r u t o i nepokretno, služilo je samo kao osnova za gornji deo tela. Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute. Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ turom i zove se omča, jer položaj tela podseća na polo­ žaj čoveka na vešalima,. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj strani tela, kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. Za­ kačenost za v r a t odiže noge od podloge. Shizoidna oso­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­ šan. Međutim, najznačajnija je činjenica da je ključno područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje, i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. Zaista, mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e delu spajanja glave i vrata, što izgleda kao omča. U bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi, da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti. Najzad, ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara, što ja zovem k r s t . Ako tražite

166

167

od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane, ponekad ćete imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista na raspeću, ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom, a neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. Zapanjujuće je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina na koje čovek može da se zakači. Video sam nekoliko osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. Siguran sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti, ali nisam do­ voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­ dim. Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti razjašnjene u budućnosti. K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. Ali, kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući telo, zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno, možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto postavljene na podlozi, energetski govoreno, zakačen, i da ima nerešene emocionalne probleme. Dokle god osoba nije uzemljena, nije potpuno u k o n t a k t u sa real­ nošću. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu, jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! površinu p r e ili kasnije, kao i priroda zakačaljke, uporedo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati, i to postaje očigledno n a m a oboma.

taidži-časove za stanovnike i posetioce. Rekla mi je da, uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske vežbe, nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu. Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. Moram dodati da je ta, m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. K a d a sam joj ponudio da radim sa njom rado je prihvatila. Koristio sam tri vežbe. P r v a je bila položaj luka, opisan u drugoj glavi, što je t r e ­ balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje učini dubljim. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibrirajući malčice, ali ova osoba nije tako reagovala. Njene noge su bile suviše čvrste i k r u t e . Bio joj je potreban snažniji pritisak da slomi tu ukočenost, kako bi se po­ javile vibracije. To je podrazumevalo stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom, održavanje ravnoteže dodiri­ vanjem stolice sa strane. Sva težina tela bila je na toj savijenoj nozi. Rekao s a m joj da održava taj položaj dokle god može, a kada noga počne mnogo da je boli, da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. Uradila je

Uzeviljavanje U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe na čvrstu osnovu. Biti uzemljen je suprotno od biti zakačen. Ali, kao i ostatak bioenergetike, to takođe ima bukvalno značenje — naime, uspostaviti a d e k v a t a n kon­ t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji. Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. Možemo reći da oni imaju mehanički kontakt, ali ne osećajni ili energetski. Ali. čovek ne zna razliku dok je ne doživi. P r e nekoliko godina u Esalenu, dok sam držao polugodišnji k u r s iz bioenergetike, prišla mi je mlada žena koja je vodila 168

169

tu važbu po dva p u t a na obe noge. Treća vežba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju. Kao posledica p r v e dve vežbe, njeno disanje je po­ stalo punije i dublje. Dok je radila treću vežbu, u kojoj je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili napeti, noge su počele da joj vibriraju. Ostala je u tom položaju neko vreme, osećajući to vibriranje. Kada je ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog života. Ovo je prvi put da sam bila u njima". Verujem da je to stanovište istina mnogih ljudi. Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. Sećam se druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama, m a d a je bio kišni zimski dan u Njujorku. Kada je skinula patike video sam da su joj noge m o d r e od hladnoće. K a d a sam je pitao da li joj je hladno ona je rekla ne. Nije osećala da joj je hladno po nogama, ona prosto nije osećala noge. Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­ nalcima, pošto im objasnim pojam uzemljavanja, dajem im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ cije u svojim nogama. Vibratorni fenomen povećava senzacije i osećanje u nogama i stopalima. Vrlo često kada' se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge i stopala. Nikada ih ranije nisam tako osećao". To isku­ stvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sa bazom oslonca. Pa ipak, nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ nosti i osećanje da se ima koren, što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko članka, koju sam mogao lako ukloniti. Sve što je trebalo uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. AJH šta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­ jim nogama, osetio sam koliko su mi članci bili vezani Istina, oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi članci koje viđam, ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ balo da budu. Takođe sam svestan napetosti u stopa­ lima. Na primer, meni teško pada da sedim na petama sa opruženim stopalima. Članci me bole, a luk na sto­ palima mi hvata grč. Jednoga dana, tokom časova bio­ 170

energetskih vežbi koje vodi moja supruga, noge su mi se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu držati. Naravno, držale su me, ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. Taj problem mogu pripisati svojim godi­ nama, napunio sam šezdeset tri, ali ja radije mislim da još uvek i m a m potencijal za razvoj, koji mogu ostva­ riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. I, tako sam nastavio da radim na sebi. Bioenergetski govoreno, uzemljavanje služi energet­ skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­ sokom naponu električne struje. Ono predstavlja sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. U elek­ tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da sagori neki deo, ili da se izazove požar. Kod čoveka iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno, ukoliko osoba nije uzemljena. Covek može postati rastrojen, hi­ steričan, doživeti anksioznost ili kolabirati. Opasnost je naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni, kao Sto su granične shizofrenije. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­ đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju čoveka. Kada čovek napusti individualnu ili grupnu seansu lebdeći, velika je verovatnoća da će uskoro do­ živeti slom. To nije opasno ukoliko osoba to može da predvidi i da se nosi sa tim. Međutim, kada osoba ode osećajući se dobro i solidno, svi su izgledi da će se to osećanje održati. Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Izvesno je da ta veza postoji. Siguran sam da ukoliko se više oseća k o n t a k t sa podlogom, utoliko se više proniena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sa osećanjima. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. To znači da je glavni p r a v a c rada prema dole — to jest, postaviti osobu na njene noge i stopala. Neko se može čuditi zašto je to tako teško. Jasno, kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje Prema gore. Na primer, sletanje aviona je uvek strasnije e g o poletanje. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogih ijudi strah od padanja, koji je obično prigušen. U sledećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja, koja je, k a k o sam našao, j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. Sada bih voleo da opin

171

šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjem delu tela. Najčešće, prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada „dođu dole" jeste tuga. Ako se može prihvatiti i pre­ pustiti tom osećanju, počeće da plače. Kažemo za ne­ koga da se „provalio" od plača. Ima u svakoj osobi duboke tuge koja je zakačena, i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoče sa svojom tugom, jer se kod mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. Covek se može suočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu ako ima pomoć terapeuta koji to razume, ali hoću da kažem da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. Tuga i pla­ kanje se drže u stomaku, koji je takođe komora gde se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­ đanja i zadovoljstva. P u t do radosti neizbežno vodi kroz beznađe . 37

Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­ strašujuće za mnoge ljude. Oni mogu tolerisati ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja, koje je površinsko i lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim predavanjem orgastičkim konvulzijama. Slasno ose­ ćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­ vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole, što je je­ dan aspekt anksioznosti padanja. Problem koji srećemo u terapiji nije genitalnost, već seksualnost — strah od rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u stomaku i karlici. Najzad, postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama, što znači stajati sam. Kao odrasli svi stojimo samostalno, to je realnost našeg bitisanja. Ali našao sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­ nost, jer za njih to znači biti sam. Iza fasade nezavis­ nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. Kačeći se za odnos sa nekom osobom, oni poni­ štavaju vrednost odnosa, mada se plaše da se prepuste i stanu na sopstvene noge. Kada jednom stanu na svoje noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami, pošto se njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& obe strane. Teškoća je u prelaznom periodu, jer u hi" tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja anksioznosti koje one izazivaju. 1

37

172

Lowen, Pleasure, op. cif.

VII STRAH OD PADANJA

Strah od

visine

Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­ sina; mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici litice. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i što nema realne opasnosti od p a d a n j a ; njima se vrti u glavi, osećaju da gube ravnotežu. Anksioznost od pada­ nja je isključivo ljudski doživljaj, pošto su sve četvoronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojim nogama. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazove sličnu reakciju; jasno je da je t a k a v slučaj patološki. Ima, pak, drugih koji su lišeni te anksioznosti. Zadiv­ ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k e kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­ dom. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore; moja anksioz­ nost bi bila ogromna, jer sam dugo patio od straha od visine. Sećam se da sam se kao dečak od osam godina Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da sam bio prestrašen. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašen °d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. Kasnije sam prevazišao taj strah, vozeći se sva­ koga dana toboganom, dok sam radio u zabavnom par­ ku. Tokom godina moj strah od visine se smanjio, za­ hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. Sada mogu da radim na visokim merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla, o osećajući veliku anksioznost. n

Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. Neki, kao Indijanci, čvrsto j°je na svojim nogama. Oni su bili prvi radnici zapo­ r n i n a izgradnji visokih građevina. Drugi ljudi nesvesm

s

173

no negiraju svoj strah. U knjizi Izdaja tela izložio sam slučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete noge, sa malo osećanja u njima. Patio je od duboke depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­ šava" emocionalno značajno. Međutim, taj pacijent nije imao anksioznost od padanja. Bil je bio planinar, jedan od najboljih po njegovim recima. Mnogo puta se penjao na strme litice bez ikakvog straha iii kolebanja. Nije sc plašio visine iL' padanja. Nije se plašio, jer jedan deo njegove lič­ nosti nije mario čak i ako padne. Ispričao je događaj iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište za noge na litici. Dok se njihao držeći se za ivicu, tražeći prstima noge oslonac, um mu je bio ravno­ dušan. Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije osećao paniku . 38

Bil nije osećao strah, jer je odvojio sva svoja osećanja od sebe, i to je razlog što mu se nikada u životu nije desilo nešto emocionalno značajno. Ali, u isto vreme očajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­ govu ledeno hladnu, bezličnu volju, koja ga je obmotala kao larva. Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo srce, ali prvo je trebalo slomiti larvu. Bio je u isku­ šenju; imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­ kog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom brzinom. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice, uko­ liko bi to mogao da učini bezbedno. Zeleo je da padne, da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu, ali se bojao da bi to bio i njegov k r a j . Bil je bio zakačen za liticu, sa svim implikacijama koje taj položaj podrazumeva. Izgledalo je da ima samo dva izbora — da se zakači ili da se pusti. Pustiti se, znači pasti u smrt, što Bil nije bio spreman da uradi, ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti. Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja, ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. Imala je opsesivne fantazije padanja. To se pojavljivalo u i v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu. Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala na svoje noge u životu i u terapiji. Nije mogla da ras t 0

Lowen, The Betrayal of the

174

Body, op. clt., str.

107.

zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala me je šta ja mislim o tome. Objasnio sam joj da je ona počela da se „pušta", da se više ne oslanja na druge, tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­ matično pojavio. Strah od padanja je prelazni stupanj između zakačenosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. U poslednjem slučaju nema s t r a h a od padanja; u p r e t h o d n o m je strah negiran iluzijom. Ako prihvatimo tu analizu, onda će svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost padanja. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem. Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­ cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m , anksioznost se ne doživljava. Prekoračenje tih granica izaziva anksi­ oznost. U opštoj diskusiji o anksioznosti, u IV glavi, pomenuo sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu anksioznosti gušenja. To znači da čovek koji ima anksi­ oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja i obratno. To proizlazi iz koncepta da je, grubo rečeno, proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a i organima tela jednako. U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom vrstom anksioznosti padanja, mada tamo nisam koristio taj termin. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje. Ako se to bukvalno shvati, to znači da za shizoidni karakter čin padanja vodi komadanju. Očekivali bismo, prema tome, da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemo intenzivnu anksioznost padanja. To se dešava kada anksioznost izbije na površinu, kao što se obično dešava u snovima. Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­ jatan. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da m stajao. Popeo sam se na stepenice, a one su se srušile. Zato sam odlučio da idem kod svoga oca da oi me on držao, j e r s a m znao da on ne može pasti. Ali, ; je bilo nesigurno. Bilo je bolje nego ostati sam, ali j e bilo potpuno bezbedno. Bilo je užasno". Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan. Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa, kada v

S a

tc

n i

175

podloga pod nogama gubi stabilnost. Osećanje da nema čvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskih bića. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne preduzme nešto da se toga oslobodi, to mu postaje zastra­ šujuće. Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­ vremeno u opasnosti.

Vežba

Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba, koju smatram vrlo efikasnom, samo jedan od mnogih postu­ paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela, Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­ žim od pacijenta da stane ispred, tako da se, kada padne, spusti na ćebe. Nema načina da se čovek povredi radeći ovu vežbu, dosad se niko nije povredio. K a d a čovek stane preda me, ja nastojim da steknem utisak o njegovom stavu, načinu držanja tela ili odnosu p r e m a svetu. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­ nju tela, iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođe dobru imaginaciju. Obično u t r e n u t k u kada to počnem da radim, ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom — znanje o njenim problemima i njenoj životnoj istoriji. Ali, ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te osobe, r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenu zakačaljku.

Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja je takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti. Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i strah da će ostati sam, zato što će pasti iza ili unazad. Ako se njegove noge puste da idu, on će biti kao dete koje je iznenada selo na pod, jer ga noge više ne drže, a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog da ga podigne. Kod psihopatskog karaktera strah od padanja je strah od promašaja. Dokle god je gore, on je n a d sve­ tom. Biti dole, znači poraz, što otvara mogućnost da bude iskorišćen. Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje zadnjice. To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­ nosa. Takođe ima analnih elemenata u tom stavu. Ako on dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija), sve bi uneredio, što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka. Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. Pao bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. To nije mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana sa osećanjima nezavisnosti i slobode. Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje odbrana. Ali, pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi preživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt, neki stepen slobode i nezavisnosti, popuštanje odbrana će izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila njihov razvoj. Od pacijenta se može tražiti da se upusti u taj rizik, jer se njegova situacija odraslog razlikuje od one u detinjstvu. Realno govoreći, shizoidna osoba se neće raspasti ako se preda, niti će biti uništena uko­ liko izrazi svoj stav. A k o mi kao terapeuti možemo da mu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog perioda, on će otkriti da je osnova pod njegovim no­ gama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. Jedna od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj jeste vežba padanja. 176

padanja

(

Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela na jednu nogu, savijajući koleno na kome stoji što više može. Drugom nogom lagano dodiruje pod, što služi samo za održavanje ravnoteže. Uputstva su vrlo j e d n o ­ stavna. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne padne, ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e . Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje, pošto osoba kontroliše spuštanje. Da bi padanje bilo efikasno, treba da bude nevoljno. Ako je za održavanje položaja angažovan um, onda bi padanje predstavljalo osloba­ đanje tela od svesne kontrole. Pošto se mnogi ljudi pla­ še da će izgubiti telesnu kontrolu, vežba sama po sebi izaziva anksioznost. S jedne strane, ta vežba podseća na Zen koan, jer u ego ili volja provocirani, mada je učinjen bespo­ moćnim. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tom Položaju, već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebi dozvolio da padne. Na kraju se mora predati, ne volj­ nim aktom, nego superiornom snagom prirode, u ovom slučaju gravitacije. Čovek shvata da pokoravanje jačom snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovek e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio ?a tim silama. Bilo šta da je u osnovi toga, svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protiv Prirodnih snaga života. s

ft

2a

12

177

Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje drže čoveka obešenog, stvarajući anksioznost padanja To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću. Na pri­ mer, j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­ jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko i da gleda u ravnicu. P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno i ona se toga plašila. Najzad, kada je vrišteći pala i dok je ležala na ćebetu, doživela je veliko rasterećenje. Zemlja je bila vrlo blizu. Tražio sam da ponovi vežbu sa d r u g o m nogom. Ovoga puta joj nije izgledalo da je visoko n a d zemljom. Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. Neki vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. Drugi vide vodu u koju će bućnuti. I padanje i voda su zna­ čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti. Drugi, pak, vide lica, bilo majke ili oca. Za te ljude padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­ teljima. Vežba je efikasnija ukoliko čovek, stojeći na jednoj nozi, dozvoli svome telu da kolabira. Ja ga ohrabrujem da opusti grudi i diše lagano, da pusti da se razviju osećanja. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću", jer je to ono što će se stvarno desiti. Prvo, kada izgo­ vori tu reč, glas je bez ikakvog emocionalnog tona. Ali, k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek uskoro pasti, glas može da se podigne, da postane piskav i da poprimi prizvuk straha. Neretko, dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­ nem". To kaže odlučno, nekad sa stegnutim pesnicama. Tada borba postaje ozbiljna. Onda ja pitam tu osobu: „Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh", ili „Neću da budem neuspešan". J e d n a mlada žena se dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta, po dva puta na svakoj nozi. Ovo su njene reči: Prvi put: „Neću da p a d n e m . " „Neću da p r o p a d n e m . " „Uvek p r o p a d n e m " , i sa tim recima je pala i počela duboko da plače. Drugi put: „Neću da p a d n e m . " „Neću da propadnem." „Uvek propadnem. Uvek ću grešiti." Opet je pala i plakala. 178

Treći put: „Ali, ja ne želim da propadnem. Nisam m o ­ rala da propadnem. Mogla sam ostati zauvek gore." „Ne mogu zauvek ostati gore. Ali ne mogu." Sa tim recima pade i poče da plače. Četvrti put: „Neću propasti." „Uvek kada n a p r a v i m pokušaj, ja propadnem." „Neću više da pokušavam." „Ali, m o r a m pokušavati." Onda padanje i svest o pa­ danju moraju da se završe propadanjem. Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je šta je to ona pokušavala pa postigne. Odgovorila j e : „Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem". To je neostvariv cilj, kao i stajati zauvek uspravno. Ako neko sebi postavi t a k a v cilj, osuđen je na propast, jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste. Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­ janje — koje uzima tako mnogo životne energije — ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­ ego) na to podsticao. Da bi se oslobodio te tiranije i da bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to može postići, čovek treba da postane bolno svestan tih nemogućnosti. To je ono što se pokušava postići tom vežbom i što se konačno dešava. Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi da bude različit od onoga što stvarno jeste, jer ono što on stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima. Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će joj terapeut pomoći da postigne taj cilj. Tačno je da ona treba nešto da izmeni kod sebe, ali p r a v a c promena je ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe, a ne p r e m a ostvari­ vanju idealne slike o sebi. Taj p r a v a c je prema dole, prema zemlji i realnosti. Ali, dokle god je čovek anga­ žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­ gih, on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva. Sem predaje, n e m a načina da se izađe iz te borbe. Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u sledećem slučaju. Džim je došao na seansu i ispričao sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da se vučem po zemlji sa osušenim, m r t v i m nogama. Mo­ rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao." Zatim je dodao: ,,U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po Vodi." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i čvrst. Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima. 12«

179

Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog stanja. Samo što je ispričao san, Džim je napomenuo: „ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija". Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava zmije. Bila je boa konstriktor, obmotana oko moga s t r u k a stežući me. Glava joj je bila na m o m e penisu šišajući ga. Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­ dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila, i po penisu. Sada, k a d a sam to rekao, postajem smušen, odsutan i počinjem da se znojim." Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­ zitet njegove borbe. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­ dajem, ali ne p a d a m . Održavaću se zauvek. Ja neću pasti." Sebi je r e k a o : „Džime, držaćeš se gore zauvek." Obraćajući mi se, rekao j e : „Ako padnem, upašću j a m u bez dna. Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e , a stomak v a m je stegnut i ne možete disati. Kada sam bio dete maštao sam da letim. Cak sam i pokušao, ali sam pao. Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao. Trebalo bi da mogu da se održim. Osećam vrlo snaž­ no tu ideju. Ljutim se na sebe što se lako predajem. Ja s a m kukavica, popuštalo, plačljiva beba. Majka me je naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim čvrsto. Njen m o t o je bio ,Teškoće rešavamo odmah, za nemoguće n a m t r e b a malo više vremena'. U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju borbu. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak. I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje stvari i da nastavimo da radimo na problemu. Dao sam mu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . Dok je to radio rekao j e : „To je zmija. M o r a m je držati, ili će ona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene." Džim je bio psihoterapeut, tako da nije bilo potrebno da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­ zije. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je predavati se značilo priznati seksualna osećanja prema njoj. Da je on to uradio kao dete, ona bi ga progutala, ne bukvalno, već u smislu da bi on bio izjeden svojom strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. Nje­ gova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put seksualnim osećanjima. To je psihopatska odbrana, ali Džim nije imao drugog izlaza. Cak ni sada, on nije bio 180

u stanju da se preda. Covek se m o r a nositi sa pacijen­ tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­ tima. Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­ danja. Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a m sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. Preveo sam to u reči i to je bilo ,Ubiću te'." Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče: „Kada ste tražili da kažem ,Ja ću pasti', osećanje koje sam imao bilo je ,ja ću umreti'. Osećao sam kao da je to borba života i smrti. Ako se prepustim, biću ubijen. Ako ja njih ubijem, ja sam ću biti ubijen. Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan. Ne mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji, ali se mogu zauvek zakačiti za nju. K a d a svi druge završe, ja osta­ jem zakačen, dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­ stignem cilj." Rekavši to, stegao je pesnice. „To je dug put, i ja idem nogu p r e d nogu, polako. Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo. Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. G u r a m , g u r a m i borim se. Mislim da sam zabušant. S a m sebi k a ž e m : ,Džime, da nisi bio zabušant, vrednije bi radio'." Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju je Džim radio. Rekao j e : „Ja ću pasti, ja ću propasti, ah, ja sam pobedio, uspeo sam." I onda se stvarnost potvrdila. Rekao j e : „Naravno, ja s a m već propao." Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. Udario je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­ držim. Ali, ako izdržim, umreću. Bojim se da ću dobiti rak pluća. Ali, što više p o k u š a v a m da ne pušim, to više pušim." U toku tog monologa Džim je pao i plakao. To je bilo malo rasterećenje. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­ gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove. Ovaj način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­ m a j terapeutski. Pošto j e vežba padanja bila gotova, Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnio situaciju. „Dokle god je sve u redu, ja se bojim da ću umreti. Preživljavam samo zahvaljujući borbi. Ako prestanem da se borim, umreću. Kao dete sam imao septicemiju Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam, što u bolnici što a n nje, skoro godinu dana bolestan. P o v r e m e n o sam e

v

181

bivao u komi. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi Skoro sam u m r o . Ali, ja sam izdržao, koristeći svu svoju snagu volje za životom. Z n a m k a k o da opstanem kada je gusto. Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve u redu." U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim povezuje padanje sa umiranjem. Za Džima oboje pred­ stavljaju popuštanje volje. Bilo bi besmisleno verovati da bi Džim mogao da napravi svestan izbor, da se preda i da veru je svome telu. T a k a v izbor je korišćenje volje da bi se volja negirala, što ne vodi nikuda. Džimov strah od smrti, smrti njegovog d u h a ako se preda majci, i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja, treba da b u d e potpuno doživljen i analiziran. U isto vreme, treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­ ćanjima. Džim je svesno bio pripremljen da prihvati realnost svoga tela i seksualnih osećanja, ali vera u njih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja telesnih doživljaja, koje terapija treba da obezbedi. Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi. Prebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­ rećuje mišiće te noge, tako da ih zamara. U stanju iznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grčenje. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­ ljuju snažne vibracije. To čini da se povećaju osećanja u nogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene, m r t v e noge". U isto vreme, disanje postaje dublje. Te­ lom može proći d r h t a j , a čovek ipak ne pada, samo je iznenađen da ga noge i dalje drže, m a d a je svesna kon­ trola tela smanjena. Onda, kada noga konačno popusti i čovek padne, javlja se olakšanje sa saznanjem da čovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada ne može više da se održava uspravno. Najzad, inten­ zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­ šten, telo se može opet podići. Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. Zem­ lja je simbol za majku, koja je predstavnik zemlje. Majka, kao i majka zemlja, izvori su naše snage. U jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­ rao, ali umesto da dobije bitku, Herkul je gubio. On se zamorio, dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom postajao snažniji. Onda je Herkul shvatio da je Antej sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na

miju obnavljao i jačao. Tada Herkul podiže Anteja zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o . Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke, koje treba da budu izvor snage u n a m a . Na nesreću, kao u Džimovom slučaju, majka je bila pretnja detetu i t r e ­ balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati. Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dole bez jakog osećanja anksioznosti. Ostajanjem zakačen, stvara se pretnja opstanku, zbog energetskih procesa tela, pošto padanje može izazvati strah od umiranja, mada ne predstavlja stvarnu opasnost. Izvođenje vežbe padanja obnavlja konflikt sa majkom, koji onda može biti analiziran i prorađen, dopuštajući čoveku da se pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti. Jer, zemlja je tu radi nas. Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­ poručio za t r e t m a n kolegi, doktoru F r e d u Sajferu (Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu leđa koji se širio duž desne noge. „Jedan od vrlo za­ nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom", pisao je, „jeste kontakt sa podom. Pod je postao prijatelj, čvrsti tešilac koji je uvek tu, koji vas čuva od teških povreda, mada boli. Ne možete pasti ako ste već dole, možete da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilo teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. To mi je omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji su bili u meni." U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimo vežbu podizanja. Cuo sam od mnogih pacijenata da se plaše da, ako p a d n u , neće biti u stanju više da se p o ­ dignu. Oni, n a r a v n o , znaju da mogu sebe podići snagom volje. Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da se dignu. Dizanje je kao rast. Biljka se, na primer, diže iz zemlje; ona ne vuče sebe naviše. Prilikom dizanja sna­ ge dolaze odozdo; pri vučenju dolaze odozgo. Klasičan primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno iznosu energije koju otpušta s donje strane. Obično hodanje spada u tu kategoriju pokreta, jer kako kora­ čamo unapred, pritiskamo podlogu koja n a m uzvraća Pritiskom unazad, šaljući nas napred. Fizički princip je poznat kao akcija-reakcija. U vežbi dizanja čovek je na oba kolena, na ćebetu a podu. Stopala su ispružena iza njega. Tada, on stavlja jedno stopalo ispred sebe, naginje se u n a p r e d

n

183

tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo Tražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu, da se ljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije osećao. Zatim, on se polako podiže i prebacuje svu težinu na nogu p r e d sobom. Sada, ako dovoljno snažno pritisne nogom prema podlozi, dići će se. Ako je to pravilno urađeno, oseća se snaga koja se kreće kroz telo od podloge prema gore, uspravljajući čoveka odoz­ do naviše. Međutim, nije lako uraditi tu vežbu, i mnogi ljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli procesu ustajanja. Vežbom, to postaje lakše i ljudi treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema nogama da bi se podigli. Najčešće, to se radi dva puta sa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja podloge i dizanja. Debeli, teški ljudi posebno imaju problema sa tom vežbom. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu, ali padaju kao bebe. Izgleda kao da su izgubili moć da se podignu, pa su se psihički pomirili s tim da ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje, p r e nego trčanje i igranje, predstavljalo glavno životno intere­ sovanje i zadovoljstvo. Viđam te ljude kako funkcionišu na dva nivoa simultano, na odraslom nivou na k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se podignu i kreću, i na infantilnom nivou, za koji je karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­ sebno u vezi jedenja). Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija koje ne mogu postojati jedna bez druge. Ako neko ne može da p a d n e , ne može se ni podići. To je jasno u slučaju fenomena spavanja, gde govorimo o padanju u san i dizanju ujutro. Umesto prirodnih funkcija padanja i dizanja, ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­ žu ili ležu i ustaju. Ako volja nije p o k r e n u t a , kao u slučaju buđenja ujutro, takvi ljudi će imati velike teš­ koće da se izvuku iz kreveta. U osnovi tog problema je anksioznost padanja, nesposobnost da se ode rano na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san. Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i nedostaje im energija da lako ustanu. Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja, nje­ govo telo je labavije. Najčešće, moj način rada je da ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. Često posle ove vežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­ vanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca184

nje. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim pokretima, jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela da se oslobodi napetosti. Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznost padanja javlja, želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj. Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina, čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. Telo mu je imalo drveni, težak izgled, ispod koga se moglo nazreti preplašeno dete, nesposobno da izađe napolje. Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­ tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao goste na večerinku, a moji gosti su bih gospodin Glava i gospođa Telo. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj dolazak ovde. Njih dvoje su bili niski, mišićavi, t v r d a srca, grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. Izgle­ dalo je da se oni ne bi spojili. Večera nije bila važna. Hteo sam da b u d u zajedno, ali tokom večeri se nijed­ nom nije desilo da svi budemo zajedno. Sedeljka nije okončana." Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja. Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu, izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . Vrlo je duboko, kao b u n a r . Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m da se uzverem i izađem. Čini mi se kao da skoro vidim kraj, ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavam da se izvučem. Celog života sam imao snove padanja. Ranije sam sanjao da p a d a m sa stepenica, a sada u snovima pa­ dam sa mnogo većih visina. Letos sam u Evropi imao sobu u hotelu na visokom spratu. Dok sam ležao pot­ puno b u d a n , zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­ veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor. Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam se mogao držati za granu. Izgleda da se nisam plašio visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. K a d a sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a m Po prečki, šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra, po­ stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Uradio sam to. Ali kasnije, k a d a s a m bio student, nisam se usuđivao ni da p r i đ e m tom, tornju. Takođe, k a d a s a m imao otprilike šest, sedam ili osam godina, sanjao sam da mogu da letim. Izgledalo je tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim. 185

Stvarno sam i probao da poletim, dok su me ljudi gledali. Kada sam pokušao da uzletim, pao sam na nos." Pošto je Mark pao, ležao je na ćebetu i r e k a o : ,,0sećam olakšanje od padanja. Osećam kao da sam naprav­ ljen od nestabilno postavljenih kocaka. Osećam da sam na v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kada ležim dole na podu." Uzroci

anksioznosti

padanja

Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­ dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­ nja. Naravno, sve životinje doživljavaju anksioznost kada stvarno padnu. Viđao s a m mog papagaja kako postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki dok spava. On bi se odmah probudio, za t r e n u t a k reagovao usplahireno, onda bi povratio ravnotežu. Ljud­ ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na čvrstoj podlozi. To verovatno vodi koren od naših pre­ daka koji su živeli na drveću, kao što danas žive neki majmuni, Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­ dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu. U knjizi Nastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E. Pfeiffer) opi­ suje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije, život na drveću je uveo jedinstvenu crtu, novu i hroničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . Nesigur­ nost se odnosi na opasnost od padanja. A padanja su bila česta. Pfajfer ističe studije o pavijanima, prima­ tima koji žive na drveću, koje pokazuju da od četiri majmuna jedan ima prelom kosti. Ali, život na drveću ima i prednosti. Bilo je obilja hrane, relativno je bez­ bedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje r u k u za držanje i hvatanje. Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću držanja za grane drveća. Mladunci m a j m u n a se oba­ vijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o njoj dok ona ide kroz drveće. Ona takođe pridržava mladunče jednom rukom, ukoliko joj je slobodna. Za 39

31

John Pfeiffer, Son, 1969, str. 21).

186

The

Emergence

of Man

(New

York,

majmunsku bebu, p r e m a tome, gubitak k o n t a k t a sa majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­ đivanja ili umiranja. Glodari, kao veverice na primer, gaje svoje mladunče u gnezdima, u šupljinama drveća, gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna. Ali, majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunče i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­ čino telo. Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­ stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filogenetske istorije. K a d a malo pridržavamo bebu ona može da visi držeći se r u k a m a . Ali, to je samo biološki za­ ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da bi osećala sigurnost. Ako se iznenada izvuče taj oslonac, beba postaje uplašena i anksiozna. Izgleda da samo još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­ gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja, a iznena­ dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja. Filogenetski razvoj ljudskih životinja, koji se odra­ žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi se osećala sigurno, predstavlja uzrok anksioznosti padanja. Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­ takta sa majkom. Rajh je 1945. godine objavio svoja opažanja o anksi­ oznosti padanja kod tronedeljne bebe. To je bio deo njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko strukturirana. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak na mene, mada je trebalo dvadeset pet godina da se uhvatim ukoštac sa t i m problemom. 40

U vezi beba, Rajh p i š e : Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bila akutna. Pojavila se kada je dečak izvađen iz kade i postavljen da leži na leđima. Nije bilo jasno da li je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ili je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. U svakom slučaju, počeo je snažno da plače, stavljao je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac, pokuša­ vao da podigne glavu, sa intenzivnim strahom u oči­ ma, nije se mogao smiriti. Morali smo ga ponovo

Harper & Opisana beba je Rajhov sin Piter. (Prim, prev.)

187

podići. Sledeći put, kada smo pokušali da ga spusti­ mo, anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom intenzitetu. Tek kada smo ga podigli on se smirio . 41

Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino desno r a m e bilo spušteno. „Tokom napada anksioznosti on se odupirao sa oba ramena, kao da sebi obezbeduje oslonac." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu anksioznosti . Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­ lo svesni strah od padanja. Napad anksioznosti se mogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­ boja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja ravnoteže. Kao da dete u p a d a u blago osećanje šoka, što je Rajh zvao anorgonija. U šoku se krv i naboj povlače sa periferije tela, osoba gubi osećanje ravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada. Ista reak­ cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u šoku. Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. Rajh je bio zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­ gleda da je šok. 42

Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i majke. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom je pružao zadovoljstvo. Ali, k a d a nije sisalo, dete je ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­ ni. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom nije bila zadovoljena. Dete nije bilo dovoljno nošeno. P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­ akciju na dojenje, što je Rajh nazvao orgazmom usta, a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i lica. Po Rajhovim recima, „Ovo je još više povećalo potrebu za k o n t a k t o m " . K a d a se to prekinulo, a beba stavljena nazad u kolevku, počela je da se grči. Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja kod tog deteta, Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. To je pomagalo. Mislim da bi bilo bolje češće nosati dete, k a o što to rade primitivne žene. noseći povodac. „Ramena je tre­ balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju unapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje. Rajh je to radio oko tri meseca, igrajući se sa dete41

Reich, Wilhelm, The cancer Biopathy Institute Press, 1949), str. 329. « Ibid., str. 330.

188

(New

York,

The Orgone

tom. „Bilo je, u stvari, nužno ,pustiti dete da padne' da bi ono upoznalo osećanje padanja. To je takode bilo uspešno." Ovo je r a đ e n o na nežan, razigran način, što je beba shvatala kao igru. Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokom života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme, tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju. Potreba deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. I m ­ puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života, ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivati da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno, b a r ne od onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n ; i najzad, nema osnove na kojoj će se stajati. Rajh je proučavao slučaj drugog deteta, čije je n a ­ predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centru za bebe ' . To dete je dobro napredovalo dve nedelje, a treće nedelje je dobilo bronhitis. Grudi su mu posta­ le osetljive, disanje otežano, beba je izgledala uznemi­ reno, ljuto i nesrećno. Istraživanje je pokazalo nedo­ statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se osečola krivom zato što nije zdrava majka", koja nije is­ punjavala sve što se od nje očekivalo. Priznala je da joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a i energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebinim zahtevima. Beba je na majčinu anksioznost i nela­ godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna. 4 5

Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga,. Prvo, Rajh je primetio da predeo dijafragme „prvi reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnu nelagodnost". P r e m a Rajhu, druga blokiranja bi se sa tog područja širila u oba pravca. Dijafragmatska nape­ tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja, pošto smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela. Drugo, očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od pukog držanja ili dodirivanja. Važan je kvalitet držanja ili dodirivanja. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a , majčino telo treba da b u d e toplo, smireno i živo. Bilo koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. Treće, Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­ ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samo b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­ viti." u

Reich, Wilhelm.. Armoring in a Newborn Infant, Orgone Ener­ gy Bulletin (New York, Orgone Institute Press, 1951), Vol. 8, No. 3, r . 120—138. st

189

Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva aspekta istog procesa. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim je opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak stegne i ne možeš da dišeš". Anksioznost padanja je po Rajhu, „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­ r a t a i, u stvari, je njime proizvedena. Kao što stvarno padanje uzrokuje biološke kontrakcije, tako i kontrak­ cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . Povlačenje energije iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­ gom, što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud nogama. 44

Zaljubljivanje Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu od visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja može u telu da izazove senzacije padanja. Engleski jezik identifikuje dve takve situacije — naime, pada­ nje u san i zaljubljivanje . Ali, možemo pitati, nisu li to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz budnog stanja u spavanje podseća na akt padanja? Ako ima paralele među njima na telesnom nivou, onda možemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­ nost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno. Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema dole. S t v a r n o , ako bi čovek zaspao stojeći, pao bi upravo kao osoba koja pada u nesvest. Ali, vrlo malo nas je ikada zaspalo stojeći. To radimo ležeći, tako da nema premeštanja tela u prostoru. Senzacija padanja, prema tome, mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta, iz dešavanja u n u t a r tela, kada san savlada čoveka. 45

Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje, jer čovek ose­ ća da „tone" u proces uspavljivanja. Počinje sa ose­ ćanjem dremljivosti. Telo iznenada postaje teško. To se doživljava u očima, u glavi i udovima. Dremljivoj osobi je teško da drži oči otvorene, ili glavu uspravno. 4

* Reich, Anorgonla in the Carcinomatous Shrinking BiopatM of Sex and Orgone Research, New York Orgone Institute Press. 1955. Vol. IV, str. 32. 45

U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje u ljubav". Znajući to, čitalac će lakše razumeti aluzije koje ALoven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem. (Prim, prev.)

190

Ako dremne, glava joj pada. Udovi se osećaju kao da ne mogu da drže telo uspravno. Tonuti u san je kao tonuti u zemlju. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­ stane da se bori protiv sila gravitacije. Nekada san dođe brzo. Jednoga t r e n u t k a je čovek budan, a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe. Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća gubljenje osećanja u delovima tela. Primetio sam da kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telu prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci. Međutim, ako previše obraćam pažnju na svoje senza­ cije, ostajem budan. Pažnja je funkcija svesti i pove­ ćava svest. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego što to sasvim shvatim, ja brzo zaspim. Naravno, čovek to ne može znati, jer se funkcija znanja gasi spavanjem. Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja i energije sa površine tela i uma. Isto povlačenje se de­ šava pri padanju i zato su te dve situacije energetski istovetne. Naravno, one su praktično različite, jer kod jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­ logu, dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. Bez obzira na to, anksioznost povezana sa padanjem može da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog dinamičkog mehanizma. U pitanju je sposobnost čoveka da napusti ego kontrolu, jer to zahteva povlačenje energije sa površine uma, kao i tela. K a d a je ego kon­ trola izjednačena sa preživljavanjem, kao što je slu­ čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu kroz vežbe volje, odustajanje od takve kontrole predstavlja nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju jaku anksioznost. Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­ flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči i prekine taj pokret. Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­ petosti, uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­ laturi, koja je normalno pod ego kontrolom. Svesna g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima Postane hronična. To ne znači da se od kontrole odu­ stalo, već da je sama kontrola postala nesvesna. Ne­ svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom je ego ili ličnost izgubila autoritet. Ona funkcioniše kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoj Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. P u ­ š e n j e , pražnjenje, proticanje i pokret su život tela, e

191

što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu opstanka. Covek želi da se p u s t i da plovi, ali čuvar k a ž e : „Ne, previše je opasno". Na sličan način smo bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas kažnjavali zbog b u k e koju smo pravili, p r e t e r a n e aktiv­ nosti ili živahnosti. Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se neko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole. U stvari, ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše svoj pad, može otkriti da je slomio kost čak i pre nego što je lupio o podlogu. Lom je uzrokovan j a k o m mišić­ n o m kontrakcijom. Deca čija je ego kontrola slaba, i pijanci kod kojih je u celini oslabljena, padaju bez mnogo povreda. Tajna padanja je ići sa padanjem, dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne biti uplašen od senzacija. Zbog toga neki sportisti, kao što su igrači ragbija, vežba ju padanje da bi izbegli oz­ biljne povrede. Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. Po­ m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­ danja ako je onemogućen pristup osećanjima. Kod Bila planinara se o tome radilo. To je zastrašujuća senzacija. Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­ đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja, strah nestaje. To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju teškoće sa spavanjem. P a d a n j e u san izaziva anksioz­ nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­ gije sa površine. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja, anksioznost se ne javlja. Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća; može se do­ živeti kao zadovoljstvo. Ali, ako se doživljava kao za­ strašujuća, to je zbog povlačenja energije sa površine tela i gubljenja svesti, što je kao umiranje. Isto se po­ vlačenje dešava pri umiranju, sem što nema povratka na staro stanje. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio svestan veze između padanja i umiranja, bilo bi nemo­ guće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima. U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost. Opisa*«* je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_ smrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj sve dok se ne raspadneš". Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­ ni, kao što se dešava svakome. Kao devojčica nisa

mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu. Bila bih zarobljena, bez mogućnosti da i z a đ e m " . Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju. Ako čovek umre dok spava, onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­ gu. Boji se umiranja, ah je podjednako uplašen da upadne u zamku, što se izjednačava sa umiranjem pošto je život kretanje. Umreti, znači upasti u zamku, biti nesposoban da se krećeš, ali upasti u zamku takođe znači umreti. Za tu pacijentkinju svesnost je više od svesti; to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­ ne u zamku. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i, prema tome, predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­ ku, ili da se u m r e . Interpretirajući dalje njena zapažanja, ja bih izjed­ načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. Normalno, k a d a se čovek budi, prvo postaje svestan svoga tela. Svesnost se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo svesnost tela, onda spoljašnjeg sveta. P r e m a tome, m n o ­ go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo. Ako ono nije dovoljno živo, osećaće se kao da kovčeg zarobljava duh. Takođe može doći do raspadanja i dezintegracije, što se dešava samo m r t v o m telu. Buđe­ nje sa živim telom, u k o m e se oseća uzbuđenje života, jeste veliko zadovoljstvo, isto kao i prepuštanje u m o r ­ nog tela kome je p o t r e b a n san. 46

Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­ pusti u snu. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se iz sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. P r o m e n a od budnosti do spavanja je najuočljivija u disanju. Mi često možemo da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­ sanja da je neko pored nas zaspao. Kvalitet disanja po­ staje dublji i zvučniji, a r i t a m sporiji. Ta p r o m e n a je rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. Covek se u snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. Isto oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni kada imamo orgazam. . . U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­ šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola, sto podseća na k o n t u r e zemlje. Predeo iznad dijafragme Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . Deo tela ispod dijafragme je pripadao lu

e

w

Lowen, Betrayal of the Body, op. cit., sir. 185.

13

192

193

nesvesnom i m r a k u . Svesnost je izjednačavana sa sun­ cem. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje, što donosi svetlost dana, odgovara pojavljivanju uzbuđenja u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­ ma i glavi. To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do buđenja svesti. Obrnuto se dešava sa spavanjem. Zalaženje sunca ili padanje u okean, kako su primitivni ljudi videli njegovo spuštanje, odgovaralo bi proticanju uzbuđenja od dijafragme p r e m a dole. Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru, koji pred­ stavljaju t a m u . Ali, život nastaje iz tih područja, kao što nastaje iz stomaka. Oni su prebivalište misterioznih snaga u procesu života i smrti. Oni su takođe boravište duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. Kada se te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . On je seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. Đavo je stanovao u r u p i u zemlji, ali takođe i u r u p i u sto­ maku, gde se pali seksualna vatra. Predavanje toj stra­ sti može voditi orgazmu, u kome svesnost postaje pomu­ ćena a ego se raspada, fenomen nazvan „smrt ega". Voda je takođe povezana sa seksom, verovatno zbog činjenice da život počinje u moru. S t r a h od davljenja, koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja, može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­ nim osećanjima. Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu blisku i intimnu vezu sa seksom, posebno sa erotskim i senzualnim aspektom seksa. Definisao sam ljubav kao anticipaciju zadovoljstva , ali, seksualno zadovoljstvo posebno navodi čoveka da se zaljubi. Psihološki, to uključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku postaje važniji od ega. Ali, predavanje ega uključuje spuštanje osećanja u telu, proticanje uzbuđenja prema dole, u stomak i karlicu. Taj protok izaziva, slast stru­ janje i senzacije topljenja. Covek se bukvalno topi od ljubavi. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­ đenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­ ručje. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­ bađanju. 47

Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji zbog čega deca uživaju u ljuljanju. Ljuljanje stvara div­ no proticanje senzacija kroz telo. Neki od nas se možda

sećaju tog divnog osećanja. To se takođe može u vožnji toboganom, što je, siguran sam, razlog popularnosti. Mnoge aktivnosti u kojima ima pružaju slično zadovoljstvo, kao što su skakanje skakanje na t r a m b u l i n i i slično.

doživeti njegove padanja u vodu,

Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme, što dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donje delove tela. To n a m postaje jasno kada shvatimo da zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­ nost i razara zadovoljstvo. Ista se stvar dešava u seksu. Ako se neko plaši da padne i zadržava dah, senzacije topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo delimičan. Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju, jer osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. Kako neko može pasti u visoko? Ali, padanje je jedini način da se dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. Skakač sa trambuline pada p r e nego što se podigne; on se spušta na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. Dizanje, sa d r u ­ ge strane, omogućava da dođe do sledećeg pada. Ako je orgazam veliki pad, onda je v r h u n a c koji to prati, za­ dovoljavajući seksualni akt, odraz otpuštanja energije. U ljubavi smo u oblacima, ali samo zato što smo p r e t ­ hodno sebi dozvolili da padnemo. Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćan efekat, treba da mislimo o životu kao o pokretu. Od­ sustvo pokreta je smrt. Ali, taj pokret nije u osnovi horizontalno premeštanje u prostoru, u čemu mi inače provodimo mnogo vremena. To je pulsatorno penjanje i spuštanje uzbuđenja u telu, manifestovano u skakanju, stajanju i ležanju, čak težnjom ka još većim visinama, ali uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu, zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. Toliko mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da se Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­ koća da se spustimo dole. Postajemo zakačeni i bojimo d a ćemo pasti. Ako se plašimo da ćemo pasti, stalno težimo da se popnemo više, kao da na taj način možemo steći više sigurnosti. Deca koja kao bebe razvijaju strah 9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu
v

Qa

" Lowen, Pleasure, op. cit.

13.

195

uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen i čovek lako može postati dezorijentisan. Spavanje i seks su blisko povezani, jer najbolje spa­ vanje dolazi posle dobrog seksa. Na isti način, kao što svako zna, seks je najbolji protivotrov anksioznosti. Ali, da bi seks imao taj efekat, čovek se mora predati sek­ sualnim osećanjima. Na nesreću, anksioznost padanja se zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­ cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti i uzbuđenja. Može se izvoditi seksualni akt, ali se to, energetski govoreno, događa na horizontalnom nivou i nema ni pada koji oslobađa, niti uspona koji razgaljuje. Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđu anksioznost padanja, ukoliko hoćemo da postignemo da p o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu obnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja.

VIII STRES I SEKS

Gravitacija:

Opšti pogled na

stres

Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­ rećenje, kao što svako zna, služi rasterećenju napetosti. Prema tome, svaka diskusija o stresu treba da uključi i analizu seksualnog orgazma. Moj prvi cilj je, međutim, da prikazem opšti pogled na prirodu stresa. Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­ nizam, našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­ giju. Očigledno, k a d a bi organizam mogao izbeći te sile, ne bi bio p r e d m e t stresa. Naravno, ima prirodnih stre­ sova povezanih sa življenjem, koje nijedan organizam ne može izbeći. Organizam je obično dobro pripremljen da se sa tim suoči. Zatim, ima pritisaka koji proizlaze iz uslova života u društvu, koji variraju sa kulturalnom situacijom svakog čoveka. J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a Po opterećenom auto-putu, gde čovek mora da b u d e u stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­ se. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše, pritisci su suviše brojni da bi se išlo u detalje. Međuljudski odno­ si su često stresni, zbog zahteva koji se postavljaju pred čoveka. Kad god postoji pretnja silom, čovek je pod stresom. Najzad, ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­ nuda, koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje sile. Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja Je gravitacija. Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen Pritisak tako što ćemo leći, ali kad god se uspravimo ni se krećemo, postajemo predmet gravitacije. Stajanje kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­ protstavlja sili gravitacije. Stajanje nije mehanički pro1

196

197

ces. Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­ stiju, mišići moraju da obave priličan rad da bi održali telo u tom položaju. K a d a se umorimo ili n a m nedo­ staje energija, postaje teško, ako ne i nemoguće, stajati uspravno. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe. Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok, bilo psihološki ili fizički, koji dovodi do povlačenja energije sa periferije tela. P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­ nosti neprestanog stresa. Ograničen je broj stresova koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa. Poznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko te granice ponekad umiru. Takođe znamo o umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e , kada spo­ sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakaže. Ali, čak i u toj situaciji, padanje ili ležanje u velikoj meri smanjuju opasnost, eliminišući stres sile gravita­ cije. Uopšte, stres se može posmatrati kao sila koja pri­ tiska čoveka odozgo naniže, ili ga vuče odozgo prema dole. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže; gravitacija radi vukući nas naniže. Toj sili se suprot­ stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. Po fizičkom principu, ta akcija je jed­ naka reakciji; ako pritiskamo podlogu, ona n a m uzvraća pritiskom držeći nas u s p r a v n o . Tako kažemo da čovek „stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji. Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj. Čovek je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. Me­ đutim, to zahteva utrošak priličnog iznosa energije. Bez obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome prilagođeno, ne mislim da možemo objasniti njegov dvonožni položaj čisto mehanički. Moramo shvatiti da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog si­ stema nego životinjski i da mu taj visok energetski nivo, ili viši nivo uzbuđenja, omogućava da postigne j održi uspravan položaj. Da je ljudski organizam pod većim naponom energetskog sistema, teško da treba dokazivati. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan dokaz. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h ta energija ima antigravitacioni kvalitet, kao što je Rajh verovao, ali je organizam koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. Važno je da kod ljudskih bića energija protiče duž ose tela, naviše i naniže. Efekat te snažne pul198

sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da postaju intenzivni centri aktivnosti. Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi iz superiornog razvoja mozga. To je zaista tačno. Ali, podjednako je tačno, kao što su mnogi antropolozi primetili, da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste bilo značajno razvijanje zajedničkog lova, zajedničkog društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c a i žena. U krajnjoj analizi, čovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti''' . Oslobađanje ljudske ženske sek­ sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­ nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva, obezbeđujući mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­ voljstva u n u t a r porodične situacije. To omogućava m u š ­ karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku, u čemu je suština sigurnosti ljudske dece. 8

Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga, povećana seksualna interesovanja, aktivnost ljudske j e ­ dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­ skog naboja ljudskog organizma. Povećani naboj je ta­ kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. A n a t o m ­ ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanim energetskim nabojem. Ne verujem da su one tome pret­ hodile, jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­ tinjama. Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­ nom položaju naše vrste. Najvažnije je da to oslobađa gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudske ruke i šake. Možemo rukovati i manipulisati objektima, oruđima i oružjima, imamo visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju, što omogućava našem dodiru da p r a ­ vi razlike, i obdareni smo pokretima r u k u i šaka koji obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. Druga posledica uspravnog položaja je, međutim, ta da se čo­ vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspekt svoga tela, prednju stranu. Tako su grudi i srce, stomak i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­ pada. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sa w

Weston LaBarre, The Human Animal (Chicago, The University Chicago Press, 1954). Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o »žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­ sima. of v

199

tim načinom bitisanja u svetu. Treće, činjenica da se čovekova glava drži iznad ostatka tela je, verujem, delimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti u njegovom mišljenju. Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave od podloge. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje nemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama, a što je tipično za čoveka. Nisam ovde spreman da pre­ tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki način doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. Mi oči­ gledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga dela tela gde je glava, nego onoga gde je dupe. Nije logično da se kaže „zadnjica", pošto je dupe, u stvari, niži deo tela. Budući da sam ljudsko biće, i civilizovan, prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek ne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode, tako blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela. Međutim, ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji mogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod stresom, m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. U toj vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. Složio bih se sa Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj guzova. Te dve velike m a s e mišića, radeći zajedno sa nagibom karlice pozadi, obezbeđuju strukturalni podu­ pirač uspravnom položaju tela. Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred, telo ide u stanje delimičnog kolapsa. To se vidi kod mazo­ hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana. Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­ p r i m a majmunoliki izgled, delimično zbog kolapsa tela a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. Mazo­ histička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§ pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći niti m u s e suprotstaviti. Jedina detetova alternativa j potčinjavanje. Da bi izdržalo stalni stres, muskulatura postaje previše razvijena, što je jedna od fizičkih ozna­ ka te s t r u k t u r e . Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj sa stresom. Nesposobni bilo da izbegnu stres, bežeći i stresne situacije, ili da ostanu uspravno pod pritiskom i bore se sa stresnom situacijom, mazohisti se potčinjae

z

200

vaju i savijaju. T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da im se suprotstavi. Na nesreću, taj složaj crta se uspostavlja jednom u ranom detinjstvu, kada dete pokušava da se bori sa pri­ tiscima roditelja i školskih autoriteta. To određuje po­ našanje odraslog u stresnoj situaciji. Kod mazohističke strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenu muskulaturu, kako bi mogla tolerisati stres. Međutim, ako je dete r a n o izloženo pritisku, tokom p r v e godine života potčinjavanje je nemoguće, jer beba ne može da razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­ vost. Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće. I naravno, suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u tom uzrastu. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­ vendi. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz realnosti. S t v a r a svet mašte, sanja o letenju — negira stres gravitacije — ili beži u autizam. Taj sklop p o n a ­ šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. K a d a se pritisak pojavi kasnije u detinjstvu, kao što je slučaj kod rigidnog k a r a k t e r a , dete će uspravno dočekati stres. Međutim, ako se pritisak nastavi, uspravno stajanje po­ staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma. Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje sve stresove, čak i kada to nije neophodno i kada može biti štetno. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a , ona će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro može izdržati. Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složaji reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­ ternog stava čoveka. U stvari, tada čovek reaguje kao da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­ loga. U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m sebi. Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporira stres kao neophodan uslov življenja. Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­ vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima. Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­ lesnog stava, ali to je ono što telo te osobe kaže. Ako Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne pedeset kilograma na r a m e n a , logično bi bilo zaklju­ čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. Ona r e a ­ guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska 201

nadole. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. Onako kako je, ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna pa stoga nije u stanju da ga spusti. S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na telo. To je zastrašujuća misao. Stalan stres, kao što je H a n s Selej (Selye) i s t a k a o , ima štetan efekat na telo Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i ; telo reaguje na sve to opštim adaptacionim sindromom. Taj sindrom s sastoji od tri s t u p n j a . Stupanj 1 je nazvan alarmna reakcija. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b se suočila sa stresom. K a d a je stres fizički napad n telo, a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda i u otklanjanju stresa, telo se smiruje i vraća na svoj n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. Međutim, ako bi se stre nastavio, počela bi faza 2. U toj fazi telo pokušava da se prilagodi stresu. To uključuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji Ali, proces prilagođavanja takođe troši energiju, koj onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. Faza 2 j k a o hladni rat, u k o m e telo, pošto ne može da ukloni uzročnika stresa, pokušava da ga zadrži. Faza 2 mož da traje dugo, ali telo na kraju slabi. Faza 3 se zov s t u p a n j iscrpljenosti. Telo n e m a više energije da zadr žava stres i počinje da se lomi.

a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima, ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj količini energije koja se suočava sa stresom, ali to e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno apetosti. Kao rezime, opisaću situaciju karakterističnu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom, a ipak osećaju a bi, ukoliko popuste, time priznali svoje slabosti, poz, nedostatak kao ljudskih bića. U tom velikom škripu, oni još čvršće isturaju svoju vilicu, učvršćuju svoje oge, drže kolena ukočena i bore se neverovatnom voom sa onim što iskrsava. Kao što moj pacijent Džim eče: „Ne možeš odustati". U svakom pogledu, ta volja a se nosi sa problemima je divan kvalitet, ali može ati razorno dejstvo na telo.

49

Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre je samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju tela. Međutim, veliki obim naše t e m e onemogućava nam da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko zaslužuje. S d r u g e strane, njegov doprinos se ne mož zanemariti k a d a se razgovara o stresu. Za nas je po sebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. Ako s to p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost, dolazim do možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. To tu mačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost zbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro ničnih mišićnih tenzija. Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju koja bi, da nije toga, mogla da se suočava sa stresovima s v a k o d n e v n o g života. K a d a se mišićne napetosti jedn osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri 48

202

Hans Selye, The Stress of Life

(New York, McGraw-Hill. 1956)

Bol u slabinama Akutni bol u slabinama koji koči čoveka, vezujući ga ponekad izvesno v r e m e za krevet, često je direktni i neposredni rezultat stresa. Covek podiže teške predmete i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu i otkrije da ne može da se uspravi. Kažemo da su mu se leđa ukočila. J e d a n ili više mišića, obično na jednoj strani, stvarno bivaju zgrčeni, zbog čega svaki pokret leđa pričinjava nesnošljiv bol. N e k a d se, k a o posledica grča, javlja kila na međupršljenom disku, koja onda vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena, uzrokujući bol koji se širi duž j e d n e noge. Kila diska nije česta — pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića. Mada s a m psihijatar, radio s a m sa mnogo ljudi koji su patili od tog bola. Neki pacijenti u bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu leđa kod kojih se pojavila ukočenost. Drugi su došli na konsultacije, jer su znali da se bioenergetska tera­ pija bavi mišićnim tenzijama. Dozvolite da na početku kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje. A k o je osoba nepokretna zbog bola, onda je ležanje u krevetu neophodno dok bol ne umine. Ležanje služi da se ukloni stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­ štaju. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i sprečaa j u ponovno javljanje grča.

v

203

Da bi se t a k v e vežbe razumele, treba zna,ti zašto se grč javlja. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­ grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno podložni tegobama sa leđima. Ova vrsta problema je česta u našoj kulturi, isto koliko i kratkovidost ili problemi srca. Treba li reći da su ljudi podložni srča­ nim problemima zato što imaju srce, ili da su pod­ ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­ rama se čak i ne zna za bolove u leđima, problemi srca su retki, a kratkovidost ne postoji. Razlika nije u ljudima. Oni takođe hodaju uspravno, imaju srce i oči. Ali, oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­ sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi. Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi koji su dizali teške predmete. Ali, kod mnogih ljudi taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i leđa mu se ukoče. To se ne dešava retko. Znam jedan slučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. Okre­ nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do grča. Očigledno, stres nije uvek u akciji koja izaziva grč. Pa ipak, stres je prisutan u svakom slučaju. J e d a n mladić, čija su se leđa iznenada zgrčila, spre­ mao se da se preseli sa svojom devojkom. Dva dana je žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se sagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. Kada sam ga video, ispostavilo se da je bio u dilemi da li da se seli. Odnos sa devojkom je bio intenzivan, ali retko bez svađa, ljubomore i neizvesnosti. Osećao je tešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­ siljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. Pri­ roda je intervenisala i on se nikada nije preselio. Osećao je da ne može nazad, pa su ga umesto toga leđa zadržavala. Verujem da je to bilo t a k o prosto. Stres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­ tom. Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­ vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­ me. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i nekim članovima trupe. Sem toga, bila je premorena od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. Htela je da prekine sa tim, ali nije mogla. Tada je napravila ono što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je > sa

z

204

koloseka. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. Njeno telo se prosto na njoj slomilo. U njenom slučaju je stres takođe bio nepodnošljiv. Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila je u to v r e m e pod priličnim pritiskom. Tokom pret­ hodnog dana su leđa počela da je bole. Ona je užur­ bano radila kućne poslove, ali je primetila da hramlje, da ne stoji uspravno. Ranije je imala napad, zbog koga je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­ znake. Ipak, mislila j e : „Spala sam s nogu. Čim zar vršim posao, ići ću kući da se odmorim, da dam oduška nogama". Završila je posao, otišla kući, odmarala se neko vreme, ah to očigledno nije bilo dovoljno. Kada ju je grč uhvatio, dala je oduška nogama n e d e ­ lju dana. Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotne sile koje stvaraju stres. J e d n a je gravitacija — zajedno sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo, zahtevi autoriteta, obaveza, krivice, fizičkog i psihološkog tereta. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge, održa­ vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. Te dve sile se sreću u lumbosakralnom delu. Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stres gravitacije. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­ nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju. Pitanje je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­ pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti, ali kada se noge slome leđa su pošteđena. Opasnost za leđa se javlja kada noge neće da se predaju. Tada se leđa predaju. Moram pomenuti da ima situacija kada čovek može ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period |~ jedan dan, dva dana, ili duže. Čudno, u toj situaciji ni noge ni leđa ne izdaju. Takvo stanje je katatonija, što je shizofreni modalitet. Razmišljajući o katatoniji, shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Ra­ nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­ ljuje. Katatoničar je podvojeno biće. D u h ili um i telo ftisu više jedinstveni. Telo se transformisalo u kip. Ka­ tatoničar stoji u pozi kipa. n

205

Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­ žene stresu, ne da se bore sa njim, već da na njega reaguju. Taj kapacitet je funkcija kolena. Akcija kolena daje telu fleksibilnost. Koleno predstavlja organizmu apsorber šoka. Ako je pritisak odozgo veliki, kolena će se saviti; kada je pritisak nepodnošljiv, presaviće se i čovek će pasti. U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju funkciju. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­ upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi one funkcionisale kao čvrsta potpora. Uplašen je od fleksi­ bilnosti, jer to implicira mogućnost da se prepusti. Ako su noge meke i savitljive, pritisak odozgo se prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. Ali, kada čovek ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom, ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu koji postaje osetljiv na povrede. Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da to ilustrujem: Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj. Ko­ lena su savijena i karlica je slobodna — to jest, nije ukočena u fiksiranom položaju. Taj telesni položaj do­ pušta da, se pritisak p r e n e s e na kolena, koja reaguju kao apsorber šoka. Ako je pritisak prevelik, kolena će iz­ dati. Međutim, to se retko dešava. Pošto se osoba u tom položaju ne plaši da će pasti, ne plaši se ni da ga napusti. Kada pritisak postane nepodnošljiv, osoba beži iz situacije. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi neki odnos u koji je uključena, nego da se njeno telo rasturi. Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stoji ukočenih kolena. U tom slučaju donji deo tela, uklju­ čujući karlicu, funkcioniše kao čvrsta osnova. Takav položaj govori da je osoba vrlo nesigurna, da joj J potrebna čvrsta osnova za potporu. Efekat tog položaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw deo, prisiljavajući mišiće u tom području da postanu krajnje napeti. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn, svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do kolapsa u tome delu leđa. Druga posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­ podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih spojeva, tako da uzrokuje artritis. e

206

. Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. Gornji deo je povijen, kao da je stalno potrebno da nosi veliki teret. Kolena su savijena, ali položaj je doveden u r a v n o ­ t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. U torn položaju su čitava leđa pod pritiskom, što štedi lumbosakralni deo. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a , ko^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot207

slavi. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. Zaštita će popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane uspravno i da uzvrati udarce. K a d a se to desi, kao što se dešava u toku terapije javlja se bol u donjem delu leđa. Uvek upozoravam takve pacijente da im se to može desiti. Međutim, problem nikada ne postaje akutan, jer je pacijent već uključen u bioenergetske vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja napetosti u lumbosakralnom delu. Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­ ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­ nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu, povrh bub­ rega, blizu zadnje strane tela. One su, prema tome, u položaju da mogu da procene stepen stresa kome je telo izloženo. Ali, kako one to rade, pitanje je na koje ne mogu odgovoriti. Međutim, ne verujem da se td: može smatrati čistom slučajnošću. Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. To se potvr­ đuje položajem druge važne endokrine žlezde, tiroidne. Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma, pro­ ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju. Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju energije. Ona to i radi, stvarajući h o r m o n tiroksin, koji cirkuliše proticanjem krvi, stimulišući oksidaciju metabolita u telesnim ćelijama. P r e m a l a količina tiroksina čini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije; previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. Sami hormoni ne produkuju energiju. Energija je direktno određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo, izno­ som vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za energijom. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije sa p o t r e b a m a organizma. Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane, odmah ispod tiroidne hrskavice. Smeštena je u suženju vrata, kao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka. I kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u osetljive na stres, tako je i tiroidna žlezda postavljena da bude osetljiva na disanje. Embriološki se razvila kao izrastaj guše, kao što su i pluća. To sugeriše da j lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­ duha koji se udiše. Medicini je o d a v n o poznat taj fe­ nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae

208

Merenje disanja u jedinici vremena, dok je u stanju odmaranja, predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. Me­ đutim, položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i m odnosom. Verujem da to nije slučajno, već da zbog svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzima udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje, koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti da koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­ nika. Vratimo se ponovo na stres, lumbosakralni deo i adrenalne žlezde. Poznato je u javnosti da je Džon F. Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. Setimo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto, što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti. Međutim, taj telesni položaj se razvio mnogo p r e nego što je Kenedi ušao u javni život. Početke treba t r a ­ žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. K a d a je taj stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu, to ga je p r e d o d r e ­ dilo da preuzme t a k v e odgovornosti, ma po koju cenu, i on je zaista bio ta vrsta čoveka. Kenedi je takođe bio žrtva Edisonove bolesti, što je skoro p o t p u n o g u b ­ ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. To bi se, po m o m e mišljenju, moglo desiti k a d a je čovek pod stalnim stresom, što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­ nosti te žlezde, a zatim do iscrpljenosti. Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim uticajem stresa. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­ nje stresno, m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svoja tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. Da bi se sma­ njila osetljivost osobe na stres, moraju biti p r o r a đ e n e i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­ nja". To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspeh i postignuće, stizanje do vrha i sposobnost da se isko­ risti šta se može. Naš ego nije dovoljno jak da prihvati neuspehe, tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. Na kraju je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan, jer n a m se tela lome Pod stalnim stresom. Ali, strah od neuspeha je tako snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se ne pojave krajnji znaci propadanja. Na dubljem nivou, neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. Ego od­ brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati kod svakog slučaja. Sem toga, treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­ ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje. U

u

209

bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da bismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da smanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­ buđenja ili stresa. P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji je cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da prevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha. Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se na njih vratiti. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­ de karlicu i otvore seksualna osećanja. Neke od njih će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­ đivao seksualno rasterećivan je. Iz onoga što sam do sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­ lica nepokretna, ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­ žaju, da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide p r e m a dole i u noge, gde može da se oslobodi. Onda će stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli. Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan rad sa donjim delom tela. K a d a su kolena ukočena ona sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­ ćanja kroz noge i stopala. J e d a n od prvih naloga u bioenergetskoj terapiji je, p r e m a tome, „drži stalno no­ ge blago savijene". Ima samo nekoliko drugih takvih naloga kao što su — spusti ramena, ne uvlači ili ne stezi stomačne mišiće. Ti prosti nalozi mogu mnogo da učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­ nja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zainteresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na nadražaje. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : „Ramena nazad, isturi g r u d n i koš, uvuci stomak". Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­ ji u s p r a v n o , ali, u stvari, to ga prisiljava da stoji ukrućeno. Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­ lena drže savijena. Propust da se to uradi može do­ vesti do grča u donjem delu leđa. Čuo sam sportskog komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje, na­ glašavajući, da trčanje unazad sa kolenima koja nisu savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da je to uzrok teških povreda. Pa zašto to ne bi važilo za svakoga, sve v r e m e dok stoji, pošto je to stresni polo­ žaj? Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saopštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak mogu imati osećanje nesigurnosti. Međutim, ukočena 210

kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti, i ta iluzija nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. Da bi se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima, u početku je potrebna svesna pažnja. To se može vežbati dok se čovek brije, pere sudove ili čeka na uglu da se promeni semafor. Posle nekog vremena čovek se ose­ ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgleda neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima. Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina na koji stoji. Može se osećati umornije, ali umesto da se bori protiv toga, on se predaje i odmara se. Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. Cilj toga je da se smanji njihova ukočenost. Vibracije su način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzija oslobodi. K a d a se čovek pusti, telo će mu vibrirati kao opruga oslobođena napetosti. Noge su kao opruge i kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i stvrdnu, gubeći elastičnost. Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne. Naj­ češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­ janja unapred, sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa malčice savijenim kolenima. Opisao sam tu vežbu r a ­ nije u vezi sa uzemljavanjem. Uvek se koristi n a k o n ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka. U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu da naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­ pred, dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­ liko koliko može, bez previše bola. Smenjivanje savi­ janja opušta mišiće donjeg dela leđa, ali to t r e b a poste­ peno da se radi, ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g bola u leđima. Onda, k a d a su leđa relativno oslobo­ đena bola, pacijentu se savetuje da legne na pod preko ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu leđa. To može biti bolno. Osobi se kaže da se prepusti bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. Ako to p e da uradi, mišići leđa će se pustiti. Ali, to se ne srne forsirati, kao što se ne sme forsirati, nijedna druga ežba. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­ tost kod pacijenta, koju u p r a v o želimo da smanjimo. Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom može da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem delu leđa. Stolac je smešten pored kreveta, tako da glava pacijenta može oslanjati n a krevet. Takođe ^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira. Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda. U s

v

Se

14*

211

Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je strah, strah od bola. Treba da pomognemo pacijentu da prevaziđe svoj strah, ukoliko želi da se potpuno oslobodi bola. S t r a h stvara napetost, a napetost pro­ izvodi bol. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. Ja ni­ kada ne savetujem operaciju, pošto ona ne čini ništa mišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. Stav­ ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol, smanjujući pokretljivost leđa, ali ja znam ljude koji su imali više od jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja. Ti ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenergetskom terapijom. Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem pokretljivosti donjeg dela leđa. Međutim, da bi se to postiglo, mora se prvo proraditi strah. Ti pacijenti ne samo da se plaše bola, oni se plaše onoga što bol podrazumeva — jer je bol signal opasnosti. Oni se plaše da će im se leđa stvarno slomiti. Taj strah se pojav­ ljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom leđa. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih boli, odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se slomiti leđa". Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povredio leđa radeći bioenergetske vežbe, ukoliko ih pra­ vilno radi. Raditi ih pravilno, ne znači koristiti ih da bi se prodrlo do problema, već da bi se na telesnom nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. Nijednu vežbu ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke, a to je kada osoba postane uplašena. K a d a se to desi, potrebna je analiza straha. Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§ može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije, pacijen­ tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. Na primer, moze se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­ tim, slomiću ti leđa". To se može reći buntovnom de­ tetu, gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov d u h ili kičmu detinjeg otpora. Dete može protiv te pretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me slomiti". Ali, jednoga dana, leđa postaju hronično ukrućena, strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu kao deo odbrana. Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­ vede do ukočenih leđa. Mnogo češće se javlja otvoren

1

212

konflikt volje, k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđa da bi održalo svoj integritet. U svim slučajevima, u k o ­ čenost leđa označava nesvesni otpor, uzdržavanje od predavanja ili popuštanja. Mada takvo držanje ima pozitivan aspekt, održavanje integriteta takođe ima i negativan aspekt, uzdržavanje od pokazivanja potreba, želja i ljubavi. Ukočenost sprečava predavanje plakanju i prepuštanje seksualnoj želji. K a d a ljudi plaču, k a ­ žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. S t r a h od lomljenja je u osnovi strah od rasturanja, popuštanja i predaje. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja će mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha. Osoba se ne može slomiti, ukoliko nije u klopci, kao što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. Pacijenti nisu u tom položaju. Svakom pacijentu se kaže da je slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da se oseća slobodno da prekine kada god zaželi. Ali, paci­ jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošću i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a ; oni projektuju to osećanje u odnose sa ljudima. Vežbe nikada ne treba prisilno raditi, jer to povećava osećanje zarobljenosti. Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešava u telu i zašto se dešava. Ne možemo dozvoliti da se krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti ako ne budemo oprezni, jer će se t a d a to sigurno i desiti. Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utiče da noge počnu da vibriraju. Možda je najjednostavnija vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­ đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. Ako su članci savijeni i pete guraju naviše, zatezanje mišića na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu. Vibriranje tela, sem funkcije oslobađanja napetosti, ima još jednu značajnu funkciju. Ovo omogućava čo­ veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u njima. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. Ako se čovek toga plaši, osećajući da mora imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme, izgubiće spontanost i završiti kao rigidna, automatizovana osoba. Da se izrazim još snažnije, nevoljni pokreti tela su suština života. Lupanje srca, ciklus disanja, peristaltički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. Ali, cak i na nivou celokupnog tela, ti nevoljni pokreti su najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem, plačemo zbog oola ili tuge, tresemo se od besa. skačemo od radosti, Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj213

stva. Jer, to su spontane, nevoljne akcije, one nas pokreću na dublji, smisaoniji način. Ali, m e đ u ovim nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji, koji pruža najviše zadovoljstva, koji je najsmisleniji, jeste orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo se grči u ekstazi rasterećenja. Seksualno

rasterećenje

Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak uzbuđenja u telu, smanjujući velikim delom opšti nivo napetosti. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu. Doživljaj zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­ ćanja mira, opuštenosti i pospanosti. S a m doživljaj pru­ ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. Može se javiti misao: „ A h a ! To je, znači taj život. Tako je dobro, to je prava stvar." Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­ sreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­ vom zaključku. Čovek može imati nezadovoljavajući seksualni kontakt, kada se uzbuđenje penje ali ne do­ stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje. Ako se to desi, čovpl* ostaje u frustriranom, razdraženom i nemirnom staniu. Ali, nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­ stracije. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. To može postati psihička tegoba, ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije. Ali, psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak, u kom slučaju seksualni kontakt, ako se radi o osobama koje mare jedna za drugu, može sam po sebi da pruži zadovolj­ stvo. Dalje, nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­ voljavajući. Ima d p l i r r p ' č n o g rasterećivania kada se oslo­ bađa s a m o d^o uzbuđenja. Može s e govoriti o delimičnom vađovolipniu. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto reći. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost, mada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­ stoji u osećaniima ljudi. Neko može hiti zadovoljan sa 80 posto rasterećenja, ako je to naiviše što ie mo<*ao da D o s t i g n e , z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički faktor i menja ih. Žena koja ranije nije postizala vr214

hunsko seksualno uzbuđenje, a sada ga postigne, doživeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvo bez obzira na stepen rasterećenja. To osećanje možemo opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­ jima; u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno. Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam" zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i pogrešno se s h v a t a . Reći, kao što je to Albert Ajnštajn rekao, „orgazam je orgazam", samo je igra reči. On je izjednačio orgazam sa vrhuncem, što je pogrešno i ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­ voljstva. Kao što svako t r e b a da zna, nema dva sek­ sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­ življaju. Nema dva j e d n a k a orgazma. Stvari i događaji su slični samo kada su osećanja odsutna. Svako iskustvo u koje su uključena osećanja je jedinstveno. Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smislu, podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnom uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rasterećivanju. Orgazam, onakav kakvim ga je Rajh opisao, dešava se povremeno i to je ekstatički doživljaj. Ali, to se takođe vrlo retko dešava, kao što je s a m Rajh shvatio. P o t p u n a uklju­ čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­ turi. Svi mi imamo previše konflikata da bismo se potpuno predali osećanjima. Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismo opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnih spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice, što pruža zadovoljstvo. K a d a je u senzacije oslobađa­ nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čini nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da bi se nazvala orgazmom. To t r e b a opisivati ejakulacijom kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena. Da bi se reakcija kvalifikovala kao orgazam, rasterećenje t r e b a da se proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih, prijatnih Pokreta tela. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje pofcreće. P o k r e n u t i smo orgazmom. Ako je naše celo telo ili naše biće spontano pokrenuto, posebno ako reagujemo srcem, onda doživljavamo p u n orgazam. To je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­ tivnostima. u

Orgazam, bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu ključenosti tela, oslobađa napetost u onim delovima tela 215

koji aktivno reaguju. Rasterećenje, međutim, nije stal­ no. Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima, nape­ tost se ponovo može izgraditi. Čoveku je potreban zadovoljavajući seksualni život, a ne samo jedno zado­ voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije u telu. Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma, mada veru­ j e m da je ta funkcija kritično važna. To nije jedini način oslobađanja napetosti, niti t r e b a svesno da se koristi tim ciljem. Covek ne plače da bi se oslobodio napetosti; plače zato što je tužan, mada je plakanje osnovni način oslobađanja napetosti. Cak i ako potpuni orgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­ niji način rasterećivanja, ne znači da je seks bez tak­ vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva. Bavimo se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni kriterijum našeg seksualnog ponašanja. Sve što ja tvr­ dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­ niji da može da dostigne visinu ekstaze. Ali, pošto stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­ buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole, moramo biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­ ljavamo. Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste da su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane da se orgastičko rasterećenje retko događa. Prijatni pokreti grčenja su previše zastrašujući, a predavanje se doživljava kao pretnja. Bez obzira na to šta ljudi govore, mnogi se plaše i nisu u stanju da se predaju snažnim seksualnim osećanjima, m a d a mnogi pacijenti na početku terapije kažu da je njihov seksualni život dobar, da su vrlo zadovoljni, da nemaju seksualnih problema. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za bolje i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono što se podrazumeva pod seksom. U drugim slučajevima radi se o obmanjivanju sebe. Naročito je muški ego sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­ ćanja seksualne neadekvatnosti. K a k o terapija napre­ duje, oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov seksualni život bio n e a d e k v a t a n . To saznanje stiču do­ življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­ terećenje. Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­ sualnog funkcionisanja. Covek čije je telo relativno oslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok 216

leži na krevetu i diše. Tu telesnu reakciju sam opisao u prvoj glavi, dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa Rajhom. Ovde je važno ponoviti taj opis. Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su stopala u k o n t a k t u sa krevetom. Glava je zabačena da bi se tako reći uklonila. Ruke leže sa strane. K a d a di­ sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­ petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze kroz telo, karlica će se sa svakim u d a h o m spontano kretati. Dizače se sa izdisanjem, a padati nazad sa udi­ sanjem. Glava se kreće u suprotnom pravcu — napred sa udisanjem, nazad sa izdisanjem. Sledeća slika to pokazuje.

IZDISANJE - POKRET K A R L I C O M U NAPRED

•UDISANJE - POKRET KARLICOM UNAZAD

Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su dva kraja tela zajedno. Glava, međutim, ne učestvuje u tim pokretima unapred, već pada unazad. 217

Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke, po­ kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­ đivanja. To podseća na akciju amebe koja pliva oko parčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. Pokret je OSLOBAĐANJE

-

REFLEKS ORGAZMA

POLOŽAJ LUKA

REFLEKS ORGAZMA - OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA'

da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­ vije, već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu sposobnost da se snađe u situaciji. To se čini tako što se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge i stopala, u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet. Kada se naboj kreće od podloge prema gore, nežnoj akciji se dodaje agresivan element. P r v o hoĆLi da kažem da agresivan ne znači sadistički, besan ili grabljiv. To znači snažan u pozitivnom smislu. Reč agresija se u teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se ide za onim što se hoće. To je suprotno od pasivnosti, koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi hoćemo. U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­ postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i agresija. Čežnja je povezana sa erosom, ljubavlju i nežnošću. KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednje strane tela, što se opaža kao nežan erotski kvalitet. Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni sistem, posebno kroz velike mišiće leđa, nogu i ruku. Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. Prvobitno značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu". Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića. Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a i kod m u š k a r c a i kod žene. U odsustvu agresije, seks je sveden na senzualnost, na erotsku stimulaciju bez klimaksa ili orgazma. Nema agresije ukoliko nema ob­ jekta p r e m a k o m e će se kretati, objekta ljubavi u seksu, a zamišljenog objekta u masturbaciji. Opet, treba da naglasim da agresija nema nužno ne­ prijateljske n a m e r e . K r e t a n j e može biti motivisano lju­ bavlju ili neprijateljstvom; to je, u stvari, pokret koji čini agresiju. Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da se suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. K a d a bi različite karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­ ložive agresije, redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji karakternih s t r u k t u r a . Treba shvatiti da je agresija psi­ hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. P r a v a c pacijentove gresije nije ka onome što on želi, već ka dominaciji. o š t o postigne kontrolu, postaje pasivan. S d r u g e stra50

mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­ n a n t n u ulogu. Sisanje se odnosi na udisanje. Kada se pojavi udisanje, glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se kreću u n a z a d . Taj pokret se zove refleks orgazma, zbog toga što se pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma. Kod delimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta karlice, ali se ne uključuje čitavo telo. J e d n a stvar treba da b u d e jasna. Refleks orgazma nije orgazam. Refleks se pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja nežne pokrete. Covek doživljava refleks kao prijatno osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće. To podrazumeva odsustvo tenzija u telu. Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­ alnom odnosu. Te d v e situacije se radikalno razlikuju. U seksu, nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­ puštanje. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­ sokog nivoa uzbuđenja, a da se ne postane napet ili anksiozan. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska situacija tako napravljena da daje podrške pacijentu. Terapeut je t u zbog njega. U seksualnom o d n o s L i j drugačije, jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos i ima neke zahteve. Bez obzira na to, izvesno je da ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije, malo je vfr; rovatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi visokog napona pri seksualnom kontaktu. Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak na refleks orgazma, kao što je to činio Rajh. Ne znači e

218

l

a

p

50

Lowen, The Physical Dynamics of Character Structure, op. cit., takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Language °f the Body, op. cit.

219

ne, mazohista nije pasivan kao što to izgleda. Njegova agresija je skrivena. Pojavljuje se kroz kukanje i žalopojke. Oralni k a r a k t e r je pasivan, pretežno zbog svo­ je nerazvijene m u s k u l a t u r e . Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan, da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­ ćanje frustracije. Sada, kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­ siju, terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju seksualnu agresivnost, što je nagli pokret karlice i kod muškaraca i kod žena. Obratite pažnju da koristim reč „pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­ sivanje refleksa. Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na tri načina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujući mišiće stomaka. Međutim, posledica toga je napetost prednje strane tela i presecanje proticanja nežnih i erotskih osećanja u stomak. Rečeno jezikom tela, to predstavlja posezanje bez osećanja. Može se takođe gur­ nuti otpozadi p r e m a napred, kontrahujući mišiće zad­ njice. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­ terećenje genitalnog a p a r a t a . To su uobičajeni načini pokretanja u seksu. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u terapiji, kada im se kaže da kreću karlicu unapred. Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje nogama o podlogu. Ta akcija će pokretati karlicu una­ pred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. A k a d a se pritisak na podlogu smanji, karlica p a d a nazad. Međutim, ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da usmeri svoju energiju u stopala. U tom tipu kretanja kar­ lice sav stres je u nogama. Karlica je bez napetosti i više se njiše nego što se gura ili vuče. Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­ skog tela u odnosu na podlogu: hodanje, ustajanje i guranje karlicom. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji sam ranije pominjao: akcija-reakcija. Ako čovek pr> tiska podlogu, ona mu uzvraća pritiskom i čovek će se kretati. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu unapred. Evo kako taj princip radi u tri pomenute akcije. Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim oko 15 cm, sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite težinu na prednji deo stopala. Pritisnite des­ 220

nom nogom prema dole, dignite levu i prebacite je na­ pred. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napred levim stopalom. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala čini hodanje. A

STAJANJE

B.

PRITISKANJE NADOLE

C.

KRETANJE UNAPRED

Dizanje: Zauzmite isti položaj, ali sa kolenima još više savijenim. Prebacite težinu na prednji deo stopala i pritiskajte nadole. Međutim, sada ne dižite levo sto­ palo niti podižite p e t u sa podloge. Ako se pete drže pod­ loge, nećete moći da se krećete unapred. Pošto rezul­ tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imati neki efekat, otkrićete da su v a m kolena ispravljena i i da se dižete do potpunog položaja stajanja. Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­ nja. Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe, ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Nećete se podići ukoliko su v a m kolena savijena, i nećete ići unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. Jedini Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jeste Pokret karlice unapred. Ako v a m je karlica ukočena, bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na 221

Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­ čite vežbe, masažu, gnječenje napetih mišića. Napeti mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­ nuta struna. N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­ ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi, u priručniku za bioenergetske v e ž b e . Ta knjiga bi t r e ­ balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između ličnosti i tela. J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za oslobađanje karlice opet uključuje padanje. Opisaću je ovde, ako neki čitalac želi da je isproba.

DIZANJE

51

A

S T A J A N J E SA

B.

SAVIJENIM

C. DIZANJE

NAGINJANJE UNAPRED

KOLENIMA

STOLAC ILI STOLICA

muskulaturu, ali pokret ne može da se javi. Pokret se neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­ tanje rezultantnih sila p r e m a gore, niti će se dogoditi ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­ no kretanje.

POKRET KARLICOM UNAPRED

Zauzme se položaj ispred stolca, ili obične stolice, koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže, stopala su razdvojena oko 15 cm, a kolena skoro potPuno savijena. Telo je n a g n u t o napred, dok su pete A.

222

STAJANJE SA

B

LJULJANJE

TEŽINOM NA

KARLICE

PREDNJEM DELU

UNAPRED

°

"' U međuvremenu je takva knjiga napisana. Lowen, A. The Way Vibrant Health, A manual of bioenergetic exercises. Harper o p h o n e Books, N e w York, 1977. (Prim, prev.)

Ol

223

malČice podignute sa podloge. Težina tela treba da b u d e na prednjem delu stopala, ali ne na prstima. Telo treba da b u d e izvijeno unazad, a karlica isturena napred bez naprezanja, da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. U toj vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole, ali da im se ne dozvoli da dodirnu pod. To se može sprečiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena. Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred; savijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja. Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god može, a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. Disanje t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. S t o m a k treba da b u d e isturen, a karlica da se drži labavo. K a d a oso­ ba ne može da održava položaj, pada napred na svoja kolena. U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav svesni pritisak, pošto sila gravitacije deluje kao pritisak p r e m a dole. Ako su još i mišići butina napeti, osetiće se prilična količina bola. K a d a bol postane nepodnošljiv, čovek pada. Uopšte rečeno, noge će početi da vibriraju pre nego što čovek padne. Takođe, ako je disanje relak­ sirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen, vibra­ cije će se proširiti na karlicu, koja će se onda nevoljno kretati u n a p r e d i unazad. Davao sam pacijentima da r a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­ kreti postali sa svakim pokušajem snažniji. Takođe su mi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima. Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da na različite načine doživi svoje telo. Takođe pomažu da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama, vodeći tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti. Najčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim osećanjima. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte roditeljskih figura suprotnog pola. „Biti iskorišćen" po­ kriva mnoštvo grehova, od onog da roditelj ima seksu­ alni odnos sa detetom, do prostog zabavljanja na račun dečije seksualnosti. Taj specifični strah t r e b a da bude objašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi način. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada radi vežba padanja. J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi gledajući u ćebe p r e d sobom i, pošto je mislila o pada­ nju, videla je sliku penisa. Onda je izjednačila strah od se

224

padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­ jim osećanjima. Slika penisa ju je podsetila na oca. On je bio sadista; kazala j e : „Tukao me je i ponižavao. Hodao je po kući go, ne obazirući se na moja osećanja". Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „On me je skidao pogledom". Nije bilo nužno da dalje objašnjava. Mogao sam r a ­ zumeti njen problem i saosećati sa njom. Ona nije imala odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. J e ­ dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je da se povuče u gornji deo svoga tela. To je uključivalo stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i karlici. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja. Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te odbrambene akcije. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili biva povređen, njegova p r i r o d n a reakcija je bes. Samo u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom, zauzima odbrambeni položaj. Inhibiran bes se p r e o b r a ­ ća u neprijateljstvo ili negativizam. Čovek se sada oseća kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja, kao i protiv svih budućih uvreda i povreda. P r e m a tome, nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu da nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje je doživeo kao dete. To neće suštinski uticati na njegov odbrambeni položaj tela, pošto odbrana ima drugačiju funkciju — naime, da skrije njegovo neprijateljstvo. Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja sloja ličnosti, ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje, funkcio­ nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida u ličnosti. Svaka neurotična ili psihotična osoba se plaši intenziteta osećanja, posebno negativnih osećanja. Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođena ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi može Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. To t r e b a da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­ dužnoj osobi. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji. To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o °Pisao, koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji je ponižavao druge. P r e nego što b u d e m o očekivali da e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanjis

15

225

ma, m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom aspektu seksualnih osećanja. Treba imati na u m u da ova pacijentkinja, ili bilo koja druga koja je patila od slične t r a u m e , ima ambi­ valentan odnos p r e m a muškarcima. Kao devojka i žena ona voli muškarce, uključujući i svoga oca, ali kao dete koje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca, ona sada mrzi sve muškarce. Delom svoje ličnosti ona bi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili — da ih povredi i ponizi. Ona se nije usuđivala da ispolji t a k v a osećanja dok je bila dete, i ne usuđuje se da ih ispolji sada kada je odrasla. Ona takođe zna da su ta­ kva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima, kao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. Ona je time teško svezana i terapija treba da joj pomogne da se oslobodi toga. Jedini način da se to postigne jeste da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­ njima. Nekoliko vežbi je pogodno za to. J e d n a je da se paci­ jentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . Peškir može predstavljati bilo koju osobu. U ovom slučaju to bi mogao biti njen otac, mladić sa kojim se zabavlja, ili ja, drugi predstavnik omraženog muškog pola. Uvija­ jući peškir, pacijentkinja može da kaže sve one stvari koje je želela, ili bi volela da kaže svome ocu, ili bilo kojem muškarcu. „Ti si čudovište. Mrzim te. Ponizio si me i ja te prezirem. Zavrnuću ti šiju, otkinuti glavu; onda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim očima." Očigledno je da peškir takođe može predstav­ ljati penis. Uvrćući peškir, ona se može osloboditi mno­ gih neprijateljstava p r e m a tom organu. Ta vežba se ne radi rutinski. Ona ima vrednost samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­ skih doživljaja. T a k a v doživljaj ne mora da bude seksualni. Ova vežba se može koristiti za oslobađanje bilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa, koji proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja. Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju bi više odgovarala. Pacijent se postavi na krevet tako da b u d e na kolenima i laktovima, da zarije prste nogu u dušek. To je čest muški položaj u seksualnom od­ nosu. Sada pacijent, muški ili ženski, udara karlicom o krevet žestokim pokretima. To se može uraditi ili bez glasovnog izražavanja. A k o se koriste reči, one bi neizostavno bile zle, v u l g a r n e i uvredljive. sU

sa

226

K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­ rećenje. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji nije destruktivan ni za njega ni za druge. Sasvim je u redu biti vulgaran u takvoj situaciji, jer ta akcija ima za cilj da ponizi drugoga, ali se čovek oseća čisto, kao da je oprao svoje prljave r u k e . To osećanje čistoće koje se javlja jeste bes, jasan bes prema osobi koja je nanela povredu. Taj bes onda može da b u d e izražen udaranjem teniskim reketom po krevetu. To udaranje nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. Ono samo potvr­ đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuu i da očvrsne to osećanje poštovanja. Covek ne može sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje. Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­ nih osećanja, anksioznost padanja se smanjuje. Isto važi za svako valjano izražavanje besa. Ali, anksioz­ nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . Ona i dalje postoji sama za sebe, k a o s t r a h sa kojim se treba suočiti. Covek se ne uči recima da se prepusti bez straha, već akcijom. A u tom procesu čovek takođe nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost ustane protiv svih ljudi, uključujući i t e r a p e u t a . Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samo prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. P a ­ danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a drži uspravno. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­ bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­ nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m a i karličnom pojasu. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­ veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela. To su tipične vežbe za izražavanje emocija. One nisu jedine koje se koriste u bioenergetici, niti su ograni­ čene na negativna, neprijateljska osećanja i bes. Pose­ zanje za kontaktom, nežno dodirivanje i držanje, ko­ riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. U sledećoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe i opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima u samoizražavanju. Međutim, ovde su p o t r e b n a dva zavr­ šna komentara. Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­ snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne može da kaže ne, ne može da kaže ni da. P r e m a tome, važno Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska 15«

227

osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to. Išao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi Zadovoljstvo: Kreativan pristup životu. Bilo bi nerealno zamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samo pozitivna. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativna p r e m a antiživotu. Međutim, neki ljudi su zbunjeni i mešaju jedno sa drugim. Obe vrste sila postoje na svetu i naivno je misliti drugačije. Ako možemo napraviti razliku m e đ u njima, onda negativnost ima odgovara­ juće mesto u ljudskom ponašanju. Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­ diti čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­ rapiji nisu važne. Što se tiče moga rada, to svakako nije tačno, i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj glavi. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela. Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim terapijama zapostavljeno. Reči ne mogu zameniti po­ k r e t e tela, ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent jeziku. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i u životu. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se izraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. Kao i svaki drugi terapeut, ja r a d i m sa njima na njihovim problemima. Međutim, svi moji pacijenti imaju teš­ koća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj problem je glavna žiža bioenergetike. Takođe sam na­ šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih, mada nisu identični sa ovima. Lakše je izbaciti bujicu reči o seksu, nego uploviti u seks.

J 228

IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE

Samoizražavanje

i

spontanost

Samoizražavanje opisuje slobodnu, prirodnu i spon­ tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinska osobina svih živih organizama. Svaka aktivnost tela doprinosi samoizražavanju, počev od najosnovnijih, kao što su hodanje i jedenje, pa do najprofinjenijih, kao što su pevanje i plesanje. Način na koji čovek hoda, na primer, ne samo da ga definiše kao ljudsko biće (nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­ đe određuje njegov pol, približno određuje godine, ka­ r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. Nema dve osobe koje hodaju p o t p u n o isto, koje imaju potpuno isto lice ili se ponašaju istovetno. Ličnost se izražava kroz svaku akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini. Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­ izražavanja. F o r m a i oblik tela, boja, kosa, oči, glas, određuju vrstu i pojedinca. Možemo sa slike prepoznati lava ili konja; tu nema pokreta niti akcije. Možemo čak prepoznati određenog konja, ako smo ga poznavali, kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. Zvuči i mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca. P r e m a toj definiciji, samoizražavanje obično nije svesna aktivnost. Možemo svesno biti ekspresivni ili možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. Ali, bez obzira na to da li smo svesni toga ili ne, mi neprestano nešto izražavamo. Iz toga proizlaze dve važne stvari. J e d n a je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da nije identično sa egom. Druga je da ne t r e b a ništa da Uradimo da bi bili ekspresivni. Ostavljamo utisak na ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo 229

ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo ekspresivni. U ovom d r u g o m slučaju, rizikujemo da osta­ vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena. A svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost. Spontanost, a ne svesnost, jeste suštinski kvalitet ekspresivnosti. A b r a h a m Maslov (Maslow), u neobjav­ ljenom tekstu Kreativni stav kaže: Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja prirode i stila jedinstvenog, slobodno funkcionišućeg organizma. Obe reči, spontanost i ekspresivnost im­ pliciraju iskrenost, neutralnost, istinoljubivost, neprepredenost, neimitiranje itd., jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponašanja, odsustvo namernog „pokušavanja", odsustvo napregnute težnje, odsu­ stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­ tivnom izražavanju duboke ličnosti. Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­ gativnim terminima, kao odsustvo „namernog poku­ šavanja", „odsustvo prepredenosti", „odsustvo smetnji". Ne može neko obučavati druge spontanosti. Covek ne uči da b u d e spontan i terapija, prema tome, ne može ljude obučavati u tome. Pošto je cilj terapije da po­ mogne ljudima da postanu spontaniji, ekspresivniji, što zauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe, terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. Onda je nužno razumeti te prepreke. Za m e n e to znači bioenergetski pristup problemima inhibiranog samoizražavanja. Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­ njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. Na­ učeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­ dinac naučio i, p r e m a tome, t r e b a da se posmatra kao izražavanje ega ili superega ali ne i samstva. Međutim, ta razlika se ne može strogo primeniti, pošto mnoga ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­ našanja. Govor je dobar primer. Reči koje koristimo su naučeni odgovori, ali govor je više od reči i fraza — uključuje modulacije, ton, ritam i gestove, koji su dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­ nika. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­ gatstvo izražavanja. S druge strane, niko se neće radi spontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja reči i zapostavljanje gramatičkih pravila. Spontanost s

230

odvojena od ego kontrole je haos i nered, uprkos či­ njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreničara. O d m e r e n iznos ravnoteža između ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­ nim uticaj em života te osobe. Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija, a time i direktna, manifestacija u n u t r a š n j e g samstva, ne može se za svako impulsivno reagovanje reći da je samoizražavanje. Reaktivno ponašanje ima spontani aspekt koji je varljiv, jer je uslovljen i predodređen prethodnim iskustvom. Ljudi koji lako postaju besni kad god su frustrirani mogu izgledati kao spontani, ali to protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja. Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­ ljanja energije iza prepreke, odakle se oslobađa na n a j ­ manju provokaciju. Reaktivno ponašanje proizlazi iz „ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­ nja organizma. Međutim, da bi se uklonile duboko strukturirane prepreke, treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije. Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. Mnogi terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­ šanju n e m a mesta nasilju. P i t a m se k a k o bi t a k v a osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takva opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­ jih pacijenata. Nije važno da li je pretnja bila izvr­ šena. Deca to ne mogu da razlikuju. Njihovo nepo­ sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. Kada je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­ ne, uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­ šanje. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovno uveravanje i ljubav, već samo kada takvo ponovno uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v u da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj situaciji, a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­ dnevnom životu. Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. Kad god stvar­ no izražavamo šta osećamo, doživljavamo zadovoljstvo koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog, kao što je slučaj u seksu. Zadovoljstvo samoizražavanja ne zavisi od reakcije okoline; samoizražavanje pruža za­ dovoljstvo samo po sebi. Zamolio bih citaoca da zamisli zadovoljstvo koje doživljava kada pleše, da bi shvatio u kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno 231

od reakcija drugih. Ne kažem da je pozitivna reakcija drugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja. Reakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­ ljaj zadovoljstva. Međutim, zadovoljstvo se ne stvara njihovom reakcijom. Covek ne misli o drugima dok peva tuširajući se, m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i pruža zadovoljstvo. Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja, kao i plesanje. Ali, pevanje i plesanje gube nešto od svog kvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest, kada se izgubi spontani impuls da se peva. Covek može imati ego zadovoljstvo od predstave, ali k a d a je ele­ ment spontanosti nizak, proporcionalno tome se sma­ njuje i zadovoljstvo. Srećom, takve predstave su ta­ kođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­ ciju da se ponove. Isto važi za ples, govor, pisanje, kuvanje ili bilo koju aktivnost. U m e t n i k u je značajno da održi visok s t a n d a r d predstave, ne izgubivši ose­ ćanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu i zadovoljstvo. U situacijama gde se može biti slobodno spontan, bez ikakve svesne misli o izražavanju, doživljaj zado­ voljstva je vrlo visok. Dečija igra ima taj kvalitet. U velikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­ nosti i kontrole, kontrole koja služi da našim akcijama da oštriji fokus i veći efekat. K a d a su kontrola i spon­ tanost u harmoniji, tako da svaka od njih p r e dopu­ njuje onu drugu nego što je sprečava, zadovoljstvo je najveće. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može biti okarakterisan samo kao gracilnost. Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda, jer ono izražava ono što mi jesmo. Zavidimo osobi sa lepom kosom, blistavim očima, belim zubima, čistim tenom, dobrim držanjem tela, gracioznim pokretima i tako da­ lje. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­ voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva. Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela odražavaju na izgled. Osećati se dobro i izgledati dobro, ide jedno sa drugim. Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. Zivo telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja, čak ni kada spava. Naravno, vitalne funkcije nikada ne pre­ staju da funkcionišu, ali sem njih ima i mnogo nevolj­ 232

nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. Oni su mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. Oni se menjaju po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja. Poz­ nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče. Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­ kulacije, izraz lica i drugih telesnih akcija. Uopšte govoreći, nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. Iz toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizma to je osoba izražajnija. Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim nivoom tela. Za kretanje je potrebna energija. Kada je energetski nivo nizak ili smanjen, nužno se smanjuje i pokretljivost. Direktna linija povezuje energiju sa izražavanjem. Energija * pokretljivost "* osećanja — • spontanost *• ekspresija. Obr­ nut redosled takođe važi. Ako je izražajnost jedne osobe sputana, smanjena je i spontanost. Smanjenje spontanosti smanjuje emocionalni nivo, a ovaj opet smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski nivo. Adolf P o r t m a n (Portmann), poznati biolog zainSAMSTVO

UNUTRAŠNJI

SAMOIZRAŽAVANJE

Ž1VOT

233

teresovan za ekspresiju kod životinja, došao je na os­ novu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­ trašnji ž i v o t . . . zavisi u velikoj meri od . . . stepena sam­ stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­ izražavanja". Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­ m e n t a u ličnosti: unutrašnji život, spoljašnji izraz i samstvo. Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu. K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­ ničeno, ona to može kompenzirati projektujući ego sliku. Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje moći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon. Kako je postajao stariji, bivao je sve niži, jer mu se glava uvlačila u r a m e n a . Zvali su ga „mali kaplar", mada se njegov lik nadvio nad Evropom. Bio je impe­ rator koji je imao veliku vlast. Ja vidim potrebu za takvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na nivou samstva i samoizražavanja.. Da je Napoleon umeo da igra i peva, možda nikada ne bi imao potrebu da šalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje sebe, što sumnjam da je ikada i postigao. Moć stvara samo veći „imidž", ali ne i veće samstvo. Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji moraju posedovati veliku kuću, ili skup automobil, ili veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže vrednosti. Ono što je stvarno malo, jeste njihov opseg samoizražavanja. Covek može imati mnogo novca, jer je to njegova ambicija, ali njegov unutrašnji život ostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja. U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna polja samoizražavanja: pokret, glas i oči. Normalno, ljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­ nikacionih kanala. K a d a se osećamo nesrećno, na pri­ mer, teku n a m suze, glas jeca a telo se može grčiti. Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret, zvuke_ i izgled. Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih kanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje. Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila mišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. Zeleo bih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­ tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. Kažemo pacijentu da šutira, u d a r a dušek, da poseže za kon234

taktom, uključujući dodirivanje, sisanje, griženje i tako dalje. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno i sa osećanjima. Njihove reakcije su ili nekoordinirane ili eksplozivne. Retko se ti pokreti mogu kombinovati sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­ ma, da bi ih učinili ekspresivnijim. P r e p r e k e na putu tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela i spontanost čoveka. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo kroz r a d sa tim pokretima. Šutiranje je dobar primer. Sutnuti, znači buniti se. Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune, ona kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­ njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. Njima je potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno oslobodila. Ako nema provokacije, šutiranje je nasumično i nekoordinirano. P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogu da se setim ničega zbog čega bih šutirao". Ali, to je negiranje, jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni. Šutiranje dok se leži na krevetu, koristeći jednu nogu za drugom, jeste akcija udaranja, u kojoj — kada je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. Napetost u bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. Na pri­ mer, noge se mogu kretati, dok su gla.va i torzo n e p o ­ kretni. U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nema spontanosti. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti" akciji. Mada je akcija voljno započeta, kada se osoba prepusti, ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet, po­ staje prijatna i pruža zadovoljstvo. Koristeći glas, na primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira, povećava učešće i rasterećenje. Za šutiranje važi sve što je već rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete. S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t a Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje, udaranje, gri­ ženje, dodirivanje, da bi se oslobodio pokret i da bi osećanja slobodno prešla u akciju. Svaki put kada paci­ jenti, na primer, šutiraju ili udaraju krevet, uče da se potpunije predaju pokretima, dopuštajući telu da sve više oseća tu akciju. U mnogim slučajevima je neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­ protstavlja predavanju pokretima. Na primer, pacijent će r u k a m a posezati za' mnom, ali će povući r a m e n a u n a ­ zad, nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcije sve dok mu ne u k a z e m na to. Udaranje kreveta, bilo Pesnicama ili teniskim reketom, relativno je prosta 235

akcija, mada malo ljudi to može dobro da uradi. Ljudi se ne protegnu dovoljno, ne saviju leđa unazad, drže kolena ukočeno, a sve to ponaosob sprečava ih da se p o t p u n o predaju akciji. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu za mnogu decu. Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­ njosti ne pomaže mnogo, pošto je t a b u već postao struk­ t u r i r a n na telesnom nivou, k a o hronična tenzija. Među­ tim, vežbanjem, u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­ kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samoizražavanju. Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost, drugi na sadašnjost. Rad na prošlosti je analitička strana rada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti, njenih akcija i pokreta. Rad na sadašnjosti nagla­ šava kako, k a k v a je akcija te osobe i kretanje. Koordi­ nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge životinje naučeni kvaliteti, naučeni tokom igara u detinjstvu. Ali, k a d a dete ima emocionalne probleme, to učenje se ne odvija prirodno i potpuno. Svaka tera­ pija, prema tome, sadrži u izvesnom stepenu ponovno učenje i program ponovnog treninga. Terapija po mome mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces, ili analiza ili učenje, već njihova r a z u m n a kombinacija.

Zvuk i

ličnost

savet — bez n a m e r e da se igra recima. Ali, bilo bi pogrešno zapostaviti masku. Glas n a m ne kaže uvek koju ulogu je ličnost usvojila, mada u mnogim sluča­ jevima i to kaže. Postoji poseban način govora koji se može identifikovati sa ulogama. Propovednici, nastav­ nici, sluge i poručnici, imaju karakterističan način govora koji odgovara njihovoj profesiji. Maska utiče na glas i menja ga. Ali, ima elemenata u glasu koje maska uvek ne dotiče, a koji n a m daje različite infor­ macije o ličnosti. Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život. Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezi jedne osobe, i to osećanje je valjano, čak i kada nije potkrepljeno objektivnim studijama. Šta podrazumevamo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka. Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. Osoba koja govori monotonim glasom ima ograničen opseg izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa ograničenom ličnošću. Glas može biti ravan, bez dubine ili rezonance, može biti t i h kao da mu nedostaje ener­ gija i može biti t a n a k i bestelesan. Svaki od tih kvali­ teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe. Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­ nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na osnovu analize glasa. S v a k o m e ko želi da razume odnos glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . Proučavanje glasa može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. To je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogalvanskom refleksu kože, ali je princip u oba slučaja sličan. K a d a osoba izgovori laž, glas joj postaje ravan, što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . R a v a n glas u poređenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k u ili zadržavanje impulsa da se kaže istina. Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao PSE, psihološki evaluator stresa. Alan Bel (Allan D. Bell), predsednik kompanije koja pravi tu spravu, ova­ ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­ šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok se mišići koriste. Pod stresom se, međutim, iznos t r e 53

52

Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . Prvi proiz­ lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu ulogu. P r e m a tome, ličnost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u životu, ili licem kojim se predstavlja svetu. Drugo značenje je sasvim suprotno prvom. Ako podelimo reč „persona" na njene komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači „po zvuku". P r e m a tom značenju, ličnost se odražava kroz zvuk osobe. Maska je neživa stvar i ne može odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to mogu organizam i njegov glas. Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka, ne obra­ ćaj pažnju na masku, već slušaj glas". Dobro zvuči taj

63

B Engleska reč za ličnost je personality.

236

(Prim,

prev.)

Paul M. Moses, The Voice of Neurosis Stratton, 1954).

(New York. Grune

237

m o r a smanjuje. Mišići glasa, t a k o đ e pokazuju te iste tremore, kao i efekat stresa. Koristeći elektronsku opremu, može se ispitati snimak glasa da bi se videlo šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a . Iznos t r e m o r a je obrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji osoba oseća." Tremori su ono što ja zovem vibracije. Odsustvo vibracija označava stres ili uzdržavanje, bilo u telu ih glasu. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. Odnosi s u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna osećanja ili emocije. Nisam autoritet za probleme glasa, ali kao psihijatar u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na glas. To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje umern već takođe i terapeutski. Ako čovek treba da obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje, važno je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i u svim nijansama osećanja. Blokiranje bilo kakvog ose­ ćanja uticaće na vokalnu ekspresiju. Neophodno je, p r e m a tome, da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­ ćanja, što je ono o čemu sve v r e m e govorim; ali, ta­ kođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­ kova, da bi se eliminisala napetost koja postoji oko vokalnog aparata. Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima izvođenja zvuka, m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­ m e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka. Vazduh pro­ tiče pod pritiskom, delujući na glasne žice koje vibriraju, na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju zvuk. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­ delu dijafragme, odraža,vaće se na neke poremećaje kva­ liteta glasa. Kod ozbiljne anksioznosti, na primer, kada dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja, glas postaje ta­ kođe d r h t a v . U stvari, s a m e glasne žice nemaju hro­ nične napetosti, ali se stalnim pritiskom utiče na njih i stvara se promuklost. Napetosti u v r a t u i mišićima grla, koje su vrlo česte, utiču na rezonancu glasa, dovo­ deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave. Pri­ r o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­ penu, zavisno od emocija koje su prisutne. Takva kom­ binacija bi bila uravnotežen glas. Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj problema ličnosti. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima 238

je radio, a koje ću citirati, jer on govori sa pozicija otorinolaringologa: Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji je visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno. Imao je potpuno normalne glasne žice, koje bi mogle da proizvedu zdrav bariton i on je, u stvari, mogao da peva bariton. Ali, nastavio je da govori u falsetu. Drugi pacijent, mladi advokat, žalio se na stalnu promuklost. U svom glasu je koristio preteran iznos grudnih registara. Mladi advokat je imao čuvenog oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov sin je imao visok ideal da dostigne oca. Otud forsi­ ran ton, da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­ tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom. Slič­ no, stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­ zan sa držanjem za majčinu suknju . 54

Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema, ah iz njegovih napomena možemo videti da je radio neku vrstu analize pacijentove prošlosti. ,,U oba slučaja su se morali vratiti istim p u t e m , da ponovo, u mladićkom dobu, nauče svoje lekcije." Siguran sam da bi svaki analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a iz sopstvene prakse, gde je uspešno proradi van je ličnih problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa. Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji on bioenergetski radi sa blokiranjem glasa, da bi otvo­ rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovoj osnovi. Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­ ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva i po santimetra ispod ugla vilice, dok je srednji prst na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. Skaleni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primeni se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim pištanjem. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na srednjem delu osnove vrata, sa različitim registrom glasova. Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­ nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti stvarno emocionalno učešće i predavanje. Tuga se izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrira od emocija. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni M

Ibld., str. 47.

239

blok se otvara. Iznenađujuće je videti šta se krije ispod fasada stereotipnog glasa. Mlada žena sa adolescentno pištavim glasom, kao da igra ulogu male devojčice sa svojim ocem, iznenada je počela da go­ vori melodioznim glasom odrasle žene. Muškarac sa monotonim, suvim glasom je posle rasterećenja promenio registar u dubok muževan glas, izazivajući svog „oca ugnjetača". Duboko me je ganulo kada je jedna shizoidna pacijentkinja, koja se krila iza zlo­ slutno suvog glasa, posle otklanjanja prepreke u grlu počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja devojčica .

P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­ skom radio-programu. J e d n a slušateljka je telefonirala da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­ dima. Ne znajući uzrok njenog problema, ponudio sam jedan savet. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje. Znao sam da joj to ne može škoditi. Najbolje mesto za vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima, na a u t o -putu. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko ne može čuti. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program. Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­ mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe od zbivanja na poslu. Nije želeo da se vraća kući u tak­ vom stanju. Našao je da je najbolji način da se oslobodi napetosti da vrišti u kolima. Rekao je da mu je to mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da je još neko razmišljao o tome. Od tada sam od nekoliko drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­ zultatom.

55

Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­ njima, oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­ n u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk. Raz­ ličiti su zvukovi za različita osećanja. S t r a h i užas se izražavaju kroz vrištanje, bes kroz glasan, oštar ton, tuga kroz dubok, jecajući glas, zadovoljstvo i ljubav kroz tih, g u g u t a v zvuk. Može se uopšteno reći da pis­ k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji izražavaju t u g u ; piskutav, ali dubok glas označava ne­ giranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih osećanja kroz vrištanje. Međutim, ne može se pretpo­ staviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju. Uravno­ teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah od prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija. U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak na ispuštanje zvukova. Reči su manje važne, mada nisu nevažne. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­ ljuju. Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu stvaranje tih zvukova. Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. To je a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­ nje. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­ nosti b e b e ; n e k e plaču energično, d r u g e nemoćno, ali ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. Ubrzo posle rođenja one stiču sposobnost d a vrište. Vrištanje j glavna forma oslobađanja napetosti, bilo da je nastala zbog straha, besa ili intenzivne frustracije. Mnogi ljudi koriste vrištanje u te svrhe. e

55

John C. Pierrakos, The Voice and Feeling in Self-Expression (New York, Institute for BioEnergetic Analysis, 1969), str. 11.

240

I

Na nesreću, mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. Nji­ hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisak izađe. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići sa strane guše. Ta napetost se može osloboditi i može se izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće, posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata. Pijerakos je koristio taj manevar, kao što smo ranije videli, ali pošto je to toliko važno, opisaću kako ja to radim. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti jak zvuk. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­ tisnem srednjom jačinom na te mišiće. Početni bol je obično dovoljno jak da izazove vrištanje, posebno kada pacijent već ispušta glasan zvuk. Glas se polako penje i najzad prerasta u vrisak. Iznenađujuće, dok pacijent vrišti, ne oseća bol, iako se jačina pritiska ne men ja. Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih prstiju. Ako pacijent ne vrišti, ja p r e k i d a m pritisak, jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­ ćati. Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja, ali ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utiče na stvaranje glasa. K a d a je glas jedne osobe slobodan, ?n dolazi od srca. Za t a k v u osobu se kaže da govori iz srca. To znači da su komunikacioni kanali od srca prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. Ako ka­ nale posmatramo anatomski, naći ćemo tri područja u 16

241

kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­ ćanja. Najpovršniji prsten se može formirati oko usana. Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu komunikaciju osećanja. Stiskanje usana i isturanje vi­ lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk p r o d r e napolje. Za te ljude kažemo da su „stisnutousni". Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i v r a t a . To je kritično područje zbog toga što predstavlja zonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. Farinks i usta su prednji deo te zone, ezofagus i t r a h e j a su iza. Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima i farinksu; čovek ima izbor da proguta ili da ispljune. Taj izbor se gubi k a d a supstanca, voda ili h r a n a na primer, prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. Od te tačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nema više svesne kontrole. Biološka važnost te tranzitne zone je očigledna, jer dopušta organizmu da okusi i odbaci bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­ varajuća. Psihološka važnost, mada manje očigledna, takođe je jasna. Negutanjem neprihvatljivog predmeta, ili p r e d m e t a koji može ozlediti, psihološki integritet organizma može da se održi. Na nesreću, psihološki integritet dece je često napad­ n u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona radije odbacila. „ S t v a r i " se odnose na h r a n u , lekove, primedbe, situacije i slično. Siguran sam da svi mi ima­ mo iskustva te vrste. Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. Napi­ tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže. Svi smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje reči". J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­ ču koju mu je majka ponosno ispričala. Ona bi mu stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi uspeo da pljune, ugurala bi svoju dojku u bebina usta, tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­ šio . 56

Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na tom kritičnom spoju. Napetost steže prolaz od v r a t a do M

Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje, jer izražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno.

242

oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". To je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od izražavanja osećanja,, zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­ ćena od drugih. Nužno, stegnutost ometa disanje, su­ žavajući otvor za prolaz vazduha. P r e m a tome, to se pridodaje anksioznosti. Lokacija tog prstena napetosti je prikazana na sledećoj slici:

F FARINKS PRSTEN TENZIJE

USTA

•VIUČNA KOST

EZOFAGUS

TRAHEJA

Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­ dinstvo. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju. A nekoliko s t r u k t u r a , kao što su vilice i jezik, učestvuju u njegovom operisanju. Donja vilica igra posebnu ulogu, jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­ ziju na to mesto. Isturanje vilice bez obzira na položaj isto je što i reći: „Oni neće proći". Funkcioniše kao rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude van zamka, ali takođe ograđuje one u n u t r a . K a d a orga­ nizmu t r e b a više energije, kao što je slučaj kada je umoran ili pospan, v r a t a moraju biti široko otvorena da dopuste punije disanje, što mi činimo kada zevamo. Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišiće što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen, a rezultat 16"

243

toga je da se usta, farinks i grlo široko otvaraju da p r o p u s t e vazduh u n u t r a . Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­ teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u ostalim delovima tela. Prilično rada u bioenergetici po­ svećeno je oslobađanju te napetosti, koja je u izvesnom stepenu prisutna kod svih ljudi. To je bilo prvo pod­ ručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju. On je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice. Kada sam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči, vrisak je mogao da izađe. Ali, voljna akcija opuštanja vilice je retko primetno smanjivala napetost u tom području. Bilo je neophodno, kao što je Rajh otkrio, da se primeni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­ bađanje. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­ pulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­ šića vilice. Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa, koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. Stojeći nad pacijentom koji leži na krevetu, vršim pritisak na mišić m a s e t e r u uglu vilice. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­ cijenta da se suprotstavi. Sugerišem mu da šutira kre­ vet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam. Zbog bola. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijent je iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. Mnogi pacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju p r i r o d n i m načinom, već su bili stalno pod pritiskom. Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu svoje primedbe. Za mnoge pacijente je sasvim nov do­ življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­ ćanja. Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski deo bioenergetskog rada. Mnogi od tih postupaka su vrlo prijatni, ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi oslobađanje od hronične napetosti. K a o što je A r t u r Džanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku, bol već postoji u pacijentu. Plakanje i vikanje je samo na­ čin oslobađanja bola. Pritisak koji vršim na mišiće sam po sebi nije bolan. On je malen u poređenju sa napetošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne bi nanela bol. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^ ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola, ali takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­ bađanju. 244

Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojima se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­ laz od grudi do spoljašnjeg sveta. Prvi je oko u s t a ; drugi je spoj glave i vrata. Treći je spoj v r a t a i grud­ nog koša. Prsten tenzije koji se u tom području razvija je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnom prednje, srednje i zadnje skalene mišiće. Taj prsten tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini, a time^ i prema srcu. K a d a se hronično grče, ovi mišići podižu i imobilišu gornja rebra, zatvarajući otvor prema gru­ dima. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­ piratornim pokretima, ozbiljno je ugroženo stvaranje zvukova, posebno u predelu grudi. U r a d u sa glasom mora se biti svestan tog predela tenzije. Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mesto u samoizražavanju. S m e h je podjednako važan kao i plakanje, pevanje kao i cviljenje. Cesto tražim od paci­ jenata da predu, da guguću i proizvode zvuke dozivanja, da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog izražavanja, kao što su ga morali ponekad osećati dok su bili bebe. Ali mnogim ljudima je veoma teško da se identifikuju sa sobom kada su bili beba, koja još uvek postoji u njihovim srcima.

Oči su ogledalo duše KONTAKT OČIMA

Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji sam učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­ dalo duše". Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom, koju sam i ranije čuo, i radoznao da više saznam o ekspre­ sivnim funkcijama očiju. Ali, bio s a m razočaran. Knjiga se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­ ćanja. Anatomija, fiziologija i patologija očiju su bile temeljno opisane mehanički, k a o da su oči m a š i n a nalik kameri više nego ekspresivni organ ličnosti. Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­ ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­ plina mora da se bavi objektivnim činjenicama. Ekspre­ sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. Ali, to nameće pitanje da li objektivno naučno stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka ili, u širem smislu, ljudskog bića. 245

Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. Moramo videti osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti već i kako će ona reagovati na nas. Jezik tela sadrži vekovnu mudrost. Ne sumnjam da je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. Takav je naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­ rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. Taj duševni kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave. K a d a su relaksirane, njihove tople braon oči su kao zemlja. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom u m u sa kontaktom, osećanjem pripadanja ili osećanjem da su deo života, prirode i univerzuma koje sam opisao u glavi II. S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji odražava njen poseban kvalitet. Mačkine oči, na primer, imaju kvalitet nezavisnosti i distance. Oči ptice su dru­ gačije. Ipak, oči svih životinja mogu da izraze osećanja. K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama. Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih blistave od uzbuđenja. Ako su oči ogledalo duše, onda bogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima. Rečeno na prozaičniji način, oči su prozori tela, pošto otkrivaju unutrašnja osećanja. Ali, kao i svi prozori, oči mogu biti zatvorene ili otvorene. U prvom slučaju su neprobojne; u drugom se može čitati ličnost. Oči mo­ gu imati prazan ili distanciran izgled. Prazne oči ostav­ ljaju utisak da „nikog tamo n e m a " . T a k a v izgled je čest kod shizoidnih osoba . Gledajući u t a k v e oči, čovek stiče utisak u n u t r a š n j e praznine. Distancirane oči go­ vore da je osoba odsutna, negde daleko. Možemo je vra­ titi nazad privlačeći njenu pažnju. Njen p o v r a t a k se poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju, k a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka nama. Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. Shvatanje očiju kao pro­ zora (one su više od toga, kao što ćemo videti), dopušta n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima 57

« Lowen, The Betrayal of opis očiju shizoidne osobe.

246

the

Body,

op.

cit.,

sadrži

potpuniji

blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. Govorimo o užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­ trašnjom vatrom. Takođe ima očiju koje se smeju, koje blistaju, koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video zvezde. Međutim, češće se vidi tuga i strah, ukoliko su kapci uopšte otvoreni. Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji od područja oko očiju i celog lica, ekspresija je veli­ kim delom određena onim što se dešava u samom oku. Da bi se čitala ta ekspresija, t r e b a blago gledati u oči, ne piljiti u njih ili prodorno gledati, već dozvoliti eks­ presiji da se ispolji. K a d a se to desi, čovek stiče utisak da se pojavljuju osećanja. Čovek oseća drugu osobu. Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak, jer verujem svojim čulima. Među osećanjima koja sam video da se izražavaju kroz oči navešću sledeća: Molba — „Molim te voli me." Čežnja — „Želim da te volim." Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? " Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom." Erotika — „Uzbuđuješ me." Mržnja — „Mrzim te." Zbunjenost — „Ne razumem." Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada neću zaboraviti. Moja supruga i ja smo išli podzemnom železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči žene koja je sedela s p r a m nas. K o n t a k t sa njenim očima me je šokirao. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled, skoro sam se ježio od užasa. Moja supruga je imala identičnu reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­ žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­ gled. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće da oči izgledaju đavolski. Taj događaj je izvukao iz mog sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim očima" koje imaju neobičnu, zastrašujuću moć. Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­ nati. Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ili strah i sužava sa zadovoljstvom. Sužavanje ženice pove­ ćava fokus. Povećanje ženice povećava polje perifernog viđenja, dok smanjenje povećava oštrinu fokusa. Te reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog 247

sistema, ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su ovde opisani. Oči, u stvari, imaju d v o s t r u k u funkciju; one su organ čula vida i organ kontakta. K a d a se oči dvoje ljudi sret­ nu, postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. Kva­ litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. Izgled može biti čvrst i oštar, pa se doživljava kao š a m a r u lice, ili mek; koji se doživljava kao milovanje. Može biti pogled koji prodire, koji svlači itd. Covek može gledati u drugoga, kroz njega, oko njega, iznad njega. Gledanje ima agre­ sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. K o n t a k t je funk­ cija gledanja. S druge strane, viđenje je pasivniji pro­ ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u oko i da izazove sliku. U gledanju se kroz oči osoba aktivno izražava. K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih načina kontakta između dve osobe. To je komunikacija osećanja na dubljem nivou od verbalnog, jer je kontakt očima način dodirivanja. Zbog toga pogled može biti vrlo uzbuđujući. K a d a se, na primer, sretnu oči muš­ karca i žene, uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. Takvo iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". Oči su otvorene i pozivajuće, a pogled ima erotski kvalitet. Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para očiju, efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima. K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­ su roditelja i dece, posebno u odnosu majke i bebe. Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima. Ako majka reaguje sa ljubavlju, postoji zajedničko uži­ vanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava detetovo osećanje sigurnosti i vere. Međutim, to nije jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa majkom. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu, dečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim, bilo u očekivanju zadovoljstva, ili s t r a h a u očekivanju šta će k o n t a k t doneti. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­ sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­ življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije. Bilo k a k o da roditelj gleda u dete, taj pogled će uti­ cati na detetova osećanja i može duboko uticati na detinje ponašanje. Pogledi su, kao što sam već rekao, 248

mnogo moćniji od reči. Majka može reći detetu da ga voli, ali ako je njen pogled hladan i udaljen, a glas ravan ili težak, dete neće steći osećanje da je voljeno. U stvari, može osećati sasvim suprotno. To stvara stanje zbunjenosti kod deteta, što se neurotski razrešava tako što se dete, verujući recima, okreće od onoga što oseća. Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost; još je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja. Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled, jer roditelj to opravdava svojom ljubavlju. Zavodljiv ili erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­ java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza među njima. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima nego na akcijama. Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima, jer se plaše šta će njihove sopstvene oči pokazati. Nije im zgodno da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­ ko, ili skreću pogled, ili gledaju n e k u d neodređeno. Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­ hrabrio kontakt. Važno je upamtiti da nema kontakta ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u partnerima. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­ navanja druge osobe kao individue. U vezi toga bih pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim t e " k a o formu pozdravljanja. Pošto je k o n t a k t očima forma intimnosti, može imati seksualne implikacije, posebno kada su učesnici različitog pola. Čovek ne „pre­ poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­ govom polu. Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije, mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t očima kroz specijalne vežbe. Mi u bioenergetskoj g r u p ­ noj terapiji koristimo slične vežbe. Mnogi pacijenti sma­ traju da im to pomaže, j e r dovodi osećanja do očiju, što onda čini da se osoba oseća življom. K a d a su ljudi zatvoreni, njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­ m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. N a r a v n o , oni to vide, ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja. Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­ stojim da uspostavim. Ne samo da to meni pomaže da saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k a već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­ ga. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe 249

ili individualne terapije, m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno. To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda — pogled, dodir, t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek preokrene. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­ rodno i napregnuto. Gledanje postaje forsirano i meha­ ničko.

OCl I LIČNOST

Oči su ogledalo duše, jer direktno i neposredno odra­ žavaju energetske procese tela. K a d a je osoba pod ener­ getskim nabojem, oči su joj blistave — to je dobar znak zdravlja. Svako smanjenje energetskog nivoa za­ mračuje sjaj očiju. Kod umirućih se oči zastakle. Po­ stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti. Ne govorim o genitalnom uzbuđenju, koje takođe ima efekat na oči. Seksualnost je fenomen čitavog tela i označava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim seksualnim funkcionisanjem. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne tačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Te tačke, kao što sam ranije pomenuo, su oči, ruke, genitalije i stopala. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­ nju. To se dešava kada osećanja ili energija postanu usmereni na taj organ. Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzemljavanja. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. Na celokupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­ njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom. Različite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu. Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi izgledaju sjajniji i jasniji. K a d a čovek ne stoji čvrsto na podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega — zaslepljen je svojim iluzijama. Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­ pen energetskog naboja u očima mera jačine ega. Osoba sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči druge osobe. Ona to može lako da uradi, jer je sigurna u sebe. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja sebe. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne250

nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­ svećuje tako malo pažnje očima. Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnosti je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­ pova. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled, koji ne mora uvek da b u d e upadljiv, ali je dovoljno često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. To svakako važi za shizofrene osobe, čije oči imaju odsutan pogled. Rajh je to komentarisao, a ja opisao u knjizi Izdaja tela. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se zna da je osoba „odlutala", ih da može „odlutati". Naglasio bih, dajući u osnovnim crtama vezu pogleda sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima, da pogledi nisu stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan u tom smislu. Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom. Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opiše kao prazan ili neekspresivan. Odsustvo osećanja u oči­ ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. K a d a vas gleda shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta. Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba za ljubavlju i podrškom. To može biti maskirano stavom pseudonezavisnosti, ali dovoljno često izbija na povr­ šinu da bi se razlikovala oralna ličnost. Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakteristične dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa ili stava. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled, koji se sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­ miniraju drugima. Te oči vas fiksiraju kao da nameću svoju volju. Drugi pogled je topao, zavodljiv, zaintere­ sovan, koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi je da se preda psihopatskoj osobi. Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­ nje ili bola. Međutim, to se često maskira izrazom zbu­ njenosti. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i više je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnje koja je u osnovi toga. Kod sadomazohističke ličnosti — to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­ stički element u naravi — oči su male i tvrde. To se može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkih očiju koje su tople i tužne. Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­ stave oči. Kod znatne rigidnosti, oči postaju tvrde, a ne 251

gube sjaj. Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem frustriranosti u ljubavi. Za razliku od mazohističkog karaktera, rigidni ima snažan agresivan stav koji daje vedrinu njegovom ponašanju i očima. U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­ jih očiju. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­ nije. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identifikovao. P r e nekoliko godina, prilikom polaganja vozač­ kog ispita, bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je to oko bilo slabije. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­ sak slabijeg oka, jer je brže i obilnije suzilo u tužnim situacijama ili na j a k o m vetru. Tada s a m shvatio da je upravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu, dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo oko slobodno izražavalo. To je bilo moje lično iskustvo koje me je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanja očima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom. Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim, uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se podrazumeva da se koriste naočare za čitanje. Ali, kada sam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare. Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­ čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. U ambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je bio recept za naočare. Nikada nisam saznao k a k a v je to bio poremećaj vida. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­ koću u školi ili negde drugde. Pretpostavljam sada da sam bio dalekovid. To se slaže sa onim što ja znam o svojoj ličnosti, ali to mi nije predstavljalo teškoću. Dobio sam naočare, ali s a m odbio da ih nosim izuzev za čitanje. I nosio s a m ih u futroli. J a k o sam se suprot­ stavljao ideji da nosim naočare. K a d a sam bio mlad naočare su za m e n e imale negativno značenje. Ljude sa naočarama su nazivali četvorooki. Pretpostavljam da zbog toga nisam hteo da ih nosim. Već p r v e nedelje sam izgubio naočare. Moja majka, koja je bila previse koncentrisana na moje zdravlje, insistirala je da idem po drugi p a r naočara. U to v r e m e joj se nisam mogao suprotstaviti i otišao sam. A h , nisam mogao zadržati ni drugi p a r naočara. I one su nestale za nedelju dana. Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak i tako, uprkos zabrinutosti, majka je odustala od naočara. 252

Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam pri dnevnom svetlu, kao i pomoći koju mi je pružila terapija, gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­ nije izrazim osećanja. Voleo sam sunce i čistu, blistavu svetlost sunčanog dana. Igrao sam mnogo tenis na zem­ ljanom igralištu, gde sam bio izložen reflektovanoj sunčevoj svetlosti. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­ no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­ renim očima) na prijatnoj, sunčanoj atmosferi, tehnika koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda u tretmanu kratkovidosti. Gledajući unazad, vidim da sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. Ja v e r u ­ jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno orijentisanu osobu, što može imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izražavanja.

Problemi glave i očiju i bioenergetika Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čest da je statistički skoro normalno biti kratkovid. U tom smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­ presijom, koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­ vama u našoj kulturi, ukoliko nisu takve da p o t p u n o onesposobljavaju čoveka. Izgleda mi da smo postali t o ­ liko obogaljeni, emocionalno i fizički, da imamo t e n ­ denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­ nost. Na nesreću, to i jeste postala retkost. Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočare poboljšavaju viđenje na mehanički način, ali da ome­ taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. K a d a radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare, tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­ postavim k o n t a k t sa njima. Međutim, u n e k i m slučaje­ vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­ lem. U takvom slučaju n u d i m kompromis, kada je neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­ govaramo, ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičke vežbe. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­ re, ali na manje upadljiv način. Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećaja vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaj očnih jabučica. To se ne razlikuje od drugih telesnih Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti. 253

U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­ njuju k a d a se otpusti tenzija. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi, izazvane bioenergetskim vežbama i terapijom. Takođe znam osobu koja je potpuno prevazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. J e d n a od teškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što okul a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju. Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­ gavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju, što mnogi ljudi nisu u stanju da urade. Ako i m a m o u vidu t a k v e praktične teškoće, ipak ostaje činjenica da se kratkovide oči mogu popraviti. Video sam takvo dra­ matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­ ske seanse. Na žalost, to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se nije potpuno održala. Bez obzira na to, mnogi pacijenti izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije održalo poboljšanje viđenja. Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji da razume s t r u k t u r u dinamski, u smislu snaga koje je stvaraju. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut pokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište, ono ima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­ t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­ hološkom t r a u m o m . To važi za kratkovide oči koje su širom otvorene i fiksirane. Pokretljivost očnih jabučica je slaba. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. Ako uspemo da ponovo uspostavimo pokretljivost očiju, kratkovi­ dost će se znatno smanjiti. Pogled otvorenim očima i mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod kratkovidosti. Snažan strah može da izazove t a k a v po­ gled. Kratkovida osoba, m e đ u t i m , ne oseća nikakav strah, niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i osećanja straha. Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimičn o m stanju šoka, onemogućavajući registrovanje emo­ cija u tom organu. Nije teško objasniti strah. K a d a se dete susretne sa besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima, nje­ govo telo, naročito oči, doživljava stanje šoka. Takav pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Mnoge m a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. Ra­ dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom u očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio. Kćerka nije obraćala pažnju; to je možda uobičajena pojava za nju, izgledalo je da majka nije bila svesna svog pogleda. Ali, mogu zamisliti k a k o je ličnost te 254

kćeri bila povezana sa tim pogledom. Devojčica je bila kratkovida. Odavno je morala da spreči bilo k a k v u svest o majčinom izrazu lica, ali su joj oči bile širom otvorene sa izrazom straha. Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. I strah i šok proizvode kontrakcije u telu. Uopšte uzev, telo rea­ guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima — plakanjem, vrištanjem, besom. Te reakcije oslobađaju telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svoje normalno stanje. Šta ako ne dođe do takvog osloba­ đanja? To se dešava kada detinje plakanje, vrištanje ili temper tantrum, još više izazovu majčin bes ili m r ž ­ nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­ prijateljstvo. Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­ ci, k a k o sam n a k n a d n o izračunao, i na m e n e je to imalo dugotrajni efekat. Srećom, to se nije ponavljalo. P r e se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi, i jer s a m bio „ženica njenog oka". Nisu sva deca takve sreće. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogled roditelja, oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. Širom otvorene oči, kao što s a m kazao ranije, proširuju polje perifernog viđenja, ali smanjuju centralno viđenje. Da bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu, dete će prisilno stezati oči, stvarajući rigidnost i napregnutost. Postoji i drugi element. Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­ lutaju naviše. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaziđe n a p o r o m volje, ukoliko dete hoće da očuva sposob­ nost fokusiranja. Ali, n a p o r da se to održi ne može trajati beskonačno. Posle nekog v r e m e n a mišići oka se zamore i dete odustaje od naprezanja. Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija. To zavisi od mnogo faktora, uključujući energiju sa kojom dete raspolaže, i količinu stresa u kući. U m n o ­ gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­ đu deset i četrnaest godina, k a d a detinja seksualnost koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a »ove. Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propada i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene, ali je strah nespecifične prirode. Podiže se nova odbrana na nižem nivou. Mišići u osnovi glave, posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica, postaju stegnuti da bi sprečili Proticanje osećanja do očiju. Taj prsten tenzije je n a ­ đen u svim slučajevima kratkovidosti. Psihološki, dete 255

se povlači u mali, ograničen prostor, zatvarajući u svoj svet elemente koji ga uznemiravaju. Kratkovido oko je u stanju šoka, zbog čega speci­ jalne vežbe Bejtsovog metoda za oči, m a d a su neop­ hodne i od koristi, ne rešavaju potpuno problem. Vrednost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo na razbijanju tenzije, što bi omogućilo priticanje uz­ buđenja i energije u oči. Najvažnije je izazvati strah koji je u osnovi kratkovidosti, da bi se on mogao doživeti i osloboditi. To je osnova bioenergetskog pris­ t u p a kratkovidosti. J e d i n o ograničenje je činjenica da mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija, koji traže pažnju, pa se ne može posvetiti problemima očiju onoliko pažnje koliko je potrebno. Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­ vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se kratkovidost ne razvija, m a d a su svi uslovi za njeno pojavljivanje prisutni. Video sam pacijente čije je ži­ votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha, ali koji nisu postali kratkovidi. Ne verujem da se radi o razlikama u nasleđu. K a d a je šok roditeljskog nepri­ jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji, to se odražava na čitavo telo. Javlja se izvestan stepen paralize koja smanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče na ograničavanje svih formi samoizražavanja. To se vidi kod shizofrenih osoba. Njihov energetski nivo je snižen, disanje ozbiljno ograničeno, a nivo celokupne pokret­ ljivosti nizak. Kod njih je konflikt pomeren sa predela očiju na čitavo telo. Oči su prividno pošteđene, zato što je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet, a ne samo vizuelni. Ali, dok oči shizoidne osobe mogu da ne b u d u kratkovide, one nisu ni pod nabojem, niti su ekspresivne. Vizuelna funkcija je očuvana, odvaja­ jući oči od funkcije izražavanja emocija. Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta i specifična. Na opštem planu, kao i sa problemima po­ kretljivosti i vokalnog izražavanja, t r e b a podići paci­ jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem. Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanja već obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­ rifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom, uključujući i oči. Disanje ima pozitivan efekat na oči. Posle upornog du­ bokog disanja kroz razne vežbe, oči mnogih pacije­ n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. S a m i pacijenti, kao što 256

sam već pomenuo, ponekad saopštavaju da im se vid popravio. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­ cesu. Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanje o putevima kojima energija protiče do očiju. Postoje dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama. Jedan je duž tela, od srca, kroz grlo i lice do očiju. Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­ taktom, posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo. To stvara topao, molećiv pogled. Drugi p u t jc duž le­ đa, penje se do v r h a glave, p r e k o čela do očiju. T a k a v protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. Najbo­ lje se može razumeti izrekom „upija očima". Kod n o r ­ malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­ ličitim stepenima. A k o je nežna komponenta vezana za čežnju presečena, pogled će biti tvrd, čak i n e p r i j a t e l j ­ ski. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu. Ako je agresivna komponenta slaba, pogled će biti m o -

lećiv, ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. Da bi se imao dobar k o n t a k t očima, potrebnu su obe k o m ­ ponente. Slika prikazuje ta dva puta, plus treći u osnovi moz­ ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom. 17

257

Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama, nji­ hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i kliničkim posmatranjem. K a o rezultat bioenergetskih vežbi, mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­ gije u očima duž tih p u t e v a . Te senzacije se potkrep­ ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije, pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. Kada su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno i potpuno do očiju, one su relaksirane. Osoba je u sta­ nju zadovoljstva, što se manifestu je kroz glatko čelo, opuštene obrve, sužene ženice i fokusirano viđenje. Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz očiju zbog straha. To povlačenje energije stvara tipi­ čan izraz straha. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­ vučena duž svog puta, obrve se podižu a oči širom otvaraju. Ako je strah intenzivan, može se čak videti kako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. Ka­ da je povučena nežna komponenta, vilica pada a usta se širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n , energija teče nazad u oči a crte se relaksiraju. Međutim, ako

je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­ nje strepnje, energija se zatvata u prsten tenzije oko osnove glave. Sada, osoba m o r a da ulaže svestan na­ por da fokusira pogled, što nameće j a k teret očnoj 258

jabučici i o k u l a r n i m mišićima. Deo tog napora sa­ drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e strašenosti. Isturajući vilicu, osoba k a ž e : „Neću dozvoliti da se plašim". Međutim, taj n a p o r stvara unutrašnji konflikt između osećanja i stavova, što povećava m i ­ šićnu napetost. P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­ dim čovekom koji je imao razroke oči. Video je samo l e vim okom. Vid desnim okom, m a d a normalnim, bio je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike, jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Kao dete je imao dve operacije očiju, ali to nije donelo trajniji rezultat. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malo skvrčena. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grč sa desne strane okcipitalnog polja. Taj mladić je bio sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. On je videokamerom snimao šta radim. Moja intervencija je bila eksperimentalna. Bio sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave. Prstima sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset sekundi i osetio sam da su se relaksirali. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu razroke. Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u sliku sa oba oka., a ja s a m takođe primetio da su mu oči bile u fokusu. P r o m e n a je bila dramatična, ali nije dugo trajala. Grč se kasnije povratio i desno oko je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­ pije doveo do trajnog poboljšanja. Nikada više n i ­ sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio sa sličnim slučajem. Ali, uveo sam kao p r a k s u sa svim pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu, koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­ sira oči na plafon. S m a t r a m da taj postupak u celini ima pozitivan efekat na oči. Međutim, glavni terapeutski cilj u radu sa očima je oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. Da bih to postigao, koristim sledeći postupak. Pacijent leži na krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenom glavom. Kažem mu da se ponaša kao da doživljava strah — da podigne obrve, širom otvori oči i da pusti da mu vilica padne. R u k e drži oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s 17»

259

tima, kao u stavu zaštite. Onda se nagnem n a d paci­ jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. Bez obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju, i sa izrazom straha, vrlo malo njih sebi dopušta da se oseća prestrašeno. Često pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se plašim. Nećeš me povrediti, j e r sam dobar dečak". Da bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja, primenjujem pri­ tisak palčevima na obe s t r a n e nosa. To sprečava paci­ jenta da se smeši i uklanja masku sa lica. Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­ t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti), to često izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik, kao odbrana od s t r a h a koji se povlači. Ako se kaže paci­ j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­ sak, oslobađanje k r i k a se olakšava. Čim počne vriš­ tanje, ja prestajem sa pritiskom, ali u mnogim slu­ čajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke, sve dok su oči širom otvorene. Čitalac se možda seća šta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. Rajh nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­ vio krik. Međutim, ima malo pacijenata koji će spon­ t a n i m vrištanjem izražavati strah. Neki ne reaguju čak i k a d a se izvrši pritisak. U tim slučajevima je o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena. Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­ ne i možda tvrde dok vršim pritisak. Osećam da poči­ nju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište, j e r ja saosećam sa njima. Posle vriska obično kažem pacijen­ tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . S m a t r a m da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­ njima i osećanjima ljubavi. Dok gledamo j e d a n u d r u ­ gog, pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­ ma, k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­ gatom m a j k e ili oca). Taj postupak se obično završava zagrljajem, pri čemu pacijent duboko jeca. Kao što sam pomenuo, taj postupak nije uvek efi­ kasan. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­ volili da strah ispliva na površinu. K a d a se to desi, efekat je dramatičan. J e d n a pacijentkinja mi je rekla da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda, kao da hoće da je tuče. Drugi pacijent je rekao da je video majčine besne oči iz vremena kada je imao oko godinu dana. J e d n a žena se osećala tako oslobo260

đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­ čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi. J e d a n čo­ vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju. Odmah je otišao kući i spavao dva sata. Javio se čim se probudio. Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­ kada ranije nije doživeo. Radost je bila reakcija na oslobađanje užasa. Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­ ristili za pokretanje osećanja u očima. Važno je opi­ sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz oči, uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. U tom postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­ žaju. Ja se naginjem nad njega i tražim da posegne prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. Stavljam pal­ čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretima pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­ ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. Pošto gledani toplo u njene ili njegove oči, često vidim malo dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. želeći da izađe, ali se ne usuđuje. To je dete koje se krije od sveta. Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m . Dobro je kada se izađe". Fascinirajuće je posmatrati reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču u njih i kroz njih. To malo dete beznadežno želi da iza­ đe i da se igra, ali je n a s m r t prestrašeno da će se povrediti, da će biti odbačeno ili da, će mu se drugi podsmevati. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da se upusti u opasan poduhvat, posebno je p o t r e b a n moj dodir pun ljubavi. A k a k v o je osećanje kada se pojaviš a ljudi te p r i h v a t a j u ! Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugo vremena, dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete u sebi. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna, otvoren je p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa svoju ljubav. Jer, dete je puno ljubavi i to je ljubav koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči, glas i telo. Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e ; one su najbolje žito za analitički mlin, pošto su iskustva n e ­ posredna i ubedljiva. Naravno, mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­ takt, da dodiruje i da b u d e dodirivan, posebno zavisi od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261

nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. Situacije te vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje sopstvene potrebe za kontaktom, uspostavljajući ga sa pacijentom. Tragična greška je ako do toga dođe. Sva­ ki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­ tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima. Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta, stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja sobom. On će reagovati na terapeutova osećanja da bi izbegao svoja; videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o veću od svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja, kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio u konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­ treba i prava roditelja. Pacijent plaća terapijske sean­ se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­ leme, i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit. Treba dodati još jednu opomenu, čak i ako je to po­ navljanje. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­ resija na nivo deteta u toku seanse, on ipak ostaje odrastao čovek. potpuno svestan te činjenice. Dodiri­ vanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno značenje. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo, nego do­ diruje muškarca ili ženu. To je prirodno. Ali, ako je čovek svestan pola d r u g e osobe, biće takođe svestan i njene ili njegove seksualnosti. Međutim, seksualnost ne znači genitalnost. Mnogi pacijenti kada me dodiruju imaju svest da sam ja m u š k a r a c . Neki mogu odgurnuti u s t r a n u svest o tome, ali bez obzira na to, ona je pri­ sutna. K a k o se treba ponašati u toj situaciji? Za mene, to je stvar principa i pravilo bioenergetske terapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­ ma. To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­ ren način. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme, da ne dozvoli tu mogućnost. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. Mnoge su mi to i kazale. To ide dotle i ne dalje. Moja ose­ ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi moja osećanja u terapijsku situaciju. Možemo, ukoliko je preporučljivo govoriti o njima, ali ako ja nisam u stanju da ih čuvam za sebe; ne mogu raditi ni dob­ ru terapiju. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­ ja osećanja — to jest da vlada sobom. Govorio sam o prepuštanju. Uzdržavanje je jednako važno i jednako se u bioenergetici naglašava. To će 262

biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. Uzdrža­ vanje je svesno i voljno, što pretpostavlja sposobnost prepuštanja. Ako se neko ne može prepustiti, jer je uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu, ne može se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­ be. Covek se t a d a ne u z d r ž a v a ; on biva zadržavan. Glavobolje Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizražavanju, jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem očiju, što je po m o m mišljenju povezano sa inhibicijom samoizražavanja. Nisam autoritet za probleme gla­ vobolja, ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­ boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Bioenergetsko razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj razumevanja tog problema. Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­ vek može osloboditi glavobolje, oslobađajući se mišićne napetosti. Držeći j a v n a predavanja, pitao sam da li neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju. Obično bude b a r jedan, i ja mu kažem da dođe pred publiku tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje. Postupak je vrlo prost. Osoba sedi na stolici, dok ja dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­ delu, na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. Onda levom r u k o m držim njegovo čelo, a desnom m a s i r a m napete mišiće sa zadnje strane glave. Posle otprilike jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. U neko­ liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a ; sa prstima povrh lobanje, nežno mu p o m e r a m skalp sa jedne na drugu stranu. Tada objašnjavam publici da to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. Do sada je taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­ tanje odgovara da više nema gavobolju. Taj postupak je, međutim, uspešan samo kod gla­ vobolja nastalih zbog tenzije. Migrena se razlikuje i zahteva drugačiji pristup. Za koji t r e n u t a k ću objas­ niti razliku. Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. P r e mnogo godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. Interesovala. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i uključuje rad sa telom. Objasnio sam ulogu mišićnih 263

tenzija kod emocionalnih problema, ali mislio sam da bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup. Pošto sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos tenzije u leđima i vratu, u osnovi glave, došao sam do mog rođaka, stavio r u k e na njegovu glavu i lagano masirao to područje. On je imao nešto tenzije, ali to nisam komentarisao. To je bilo sve. K a d a smo se vra­ tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na gostoprimstvu. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor: „Ne znam šta si uradio sa mojim mužem, ali on se oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest godina". Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću u predelu leđa. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste osobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­ trole. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­ ke zapovesti .,ne gubi glavu". To znači: „Ne dopuštaj čak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole". Tenzija u donjem delu ima isto značenje za seksualnost. Ja bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa tobom". Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli. Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­ zali ideju o uzroku nekih glavobolja.

Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja duž zadnje strane vrata, p r e k o v r h a glave do očiju i, mada nije prikazano, do gornje vilice. Taj protok nosi agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. To je neophod­ no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje. Ako stavimo poklopac na n a š u agresiju, neizbežno se po­ većava pritisak na poklopac, stvarajući glavobolju. Poklopac je figurativan pojam, ali u n e k i m slučaje­ vima je čitav vrh glave napet, tako da se ponaša kao poklopac. U tim slučajevima glavobolja se doživljava u celoj glavi. U drugim slučajevima postoji granica tenzije oko glave i na nivou čela. koja sprečava p r o ­ bijanje agresivnih impulsa. Pritisak se izgrađuje oko te granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi kroz čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave. K a d a se te tenzije oslobode, glavobolja nestaje. Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem blokiranog osećanja. Međutim, retko se dešava da oso­ ba sa glavoboljom zna šta je tišti. K a d a je konflikt svestan i osećanja su svesna. To znači da su stigla do površine uma. Neko može osećati napetost u glavi, ali to nije isto što i glavobolja. Glavobolja nastaje zbog nesvesnih snaga; osećanja i tenzije koje blokiraju ose­ ćanja su ispod nivoa svesti. Sve što čovek oseća je bol od pritiska. To objašnjava zašto glavobolja, kao u slučaju mog rođaka, može trajati godinama. Glavobolja od migrene, po m o m iskustvu, proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje. To osećanje se uglavnom nosi kroz arterije. U svojoj prvoj knjizi sam istakao da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­ ćanje od srca. Medicinski je poznato da su kod mig­ rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­ kuje intenzivan pulsirajući bol. Ali, m a d a erotsko, osećanje žudnje teče kroz k r v n e kanale, nije ograničeno samo na njih. Uzbuđenje ili energetski naboj prolaze p r e m a gore, kroz prednji deo tela, kao što je prikazano na slici — izraz traže­ nja u očima, ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m r u k a m a . U takvim slučajevima sam našao da postoji polje jake mišićne tenzije sa strane vrata, tačno ispod ugla vilice. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući bol u očnoj duplji. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa koje je i glavobolja, ali zašto je to usmereno samo na jednu stranu ne znam.

264

265

Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad. Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od migrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­ činu glavobolje, a najzad i da je eliminišem. Ponekad s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­ vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­ kanjem ili vrištanjem. Ponekad, kada je n a p a d trajao satima, taj postupak je smanjivao intenzitet, ali nije otklanjao glavobolju. Međutim, posle prespavane noći koja je sledila seansu, glavobolja je neizbežno nesta­ jala. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza da bi se uklonio bol iza očiju. Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za bliskošću i za kontaktom. Bilo joj je neprijatno i zastra­ šujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao, oseća j an način. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibirana, k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog blokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje. Obično je dobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da izađe na sastanak, ukoliko je pri tom imala neka ose­ ćanja. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam ja bio na putu ili odmoru. Telefonski razgovor sa mnom je pomagao i često mi je telefonirala sa. velikih u d a ­ ljenosti. Naravno, uspostavila je sa m n o m snažan trans­ fer osećanja koja je imala prema svome ocu, što joj je bilo teško da to prizna. Bilo je neophodno analitički prorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu čežnju za bliskošću sa svojim ocem. da bi glavobolja mogla da se otkloni. Ali, siguran sam da će se ona osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­ nost da izražava osećanje očima i glasom.

J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­ ćanja idu uz dlaku" . Osećao sam da je to valjano za­ pažanje. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. To se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja; to neće po­ moći ukoliko je napad u p u n o m jeku, ali nalazim da su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a d približava, ili k a d a je na s a m o m početku napada. S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­ sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. To pominjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a d migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­ zane za strah od prepuštanja. Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­ energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom, nema ličnosti ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bez prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanja svojih problema. Ali, razumevanje nije samo intelektualna operacija. Za mene to znači stajati ispod ili saosećati odozdo. To podrazumeva k r e t a n j e od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču na osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju. 51

Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu zakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću. Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene, a koji su bili seksualno aktivni. Glavobolja nastaje zbog sputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti. Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t a gde bi se mogla rasteretiti. Onaj k r a j tela na kome je glava ne obezbeduje tu vrstu oduške. Plakanje i vriš­ tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost, ali oni nisu re­ šenje problema. Rešenje je u sposobnosti da se ima orgazam.

266

267

X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST

Proširivanje

svesti

U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono što se naziva proširivanjem svesti. Usmerenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­ tičkog pristupa psihologiji, koji je izrastao iz treninga senzitivnosti, pokreta susretanja, geštalt terapije, bioenergetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o sebi i drugima. Pošto je bioenergetika doprinela tome, i pošto pripada humanističkom pristupu, važno je ra­ zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako se svest takvom terapijom proširuje. Treba, međutim, priznati da ta ideja nije nova u ljudskoj kulturi, jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­ skog napora da proširi svoju svest. Svaki korak u raz­ voju k u l t u r e — bilo da je to religija, umetnost, pri­ rodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­ širenje svesti. Ono što je novo u ovom pristupu jeste svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. Taj razvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu kulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se fizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­ jom. Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo svežeg vazduha u svoj um i pluća. Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu, ali nije najpouzdanija . Vrlo malo znamo o prirodi svesti i u našem beznađu da nešto promenimo, pravimo loš izbor. Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg tiganja u vatru. Naivno je verovati da svaka promena 59

59

Lowen, The Betrayal of the diskusiju psihologije beznadežnosti.

268

Body.

op.

eit.,

ima

potpuniju

mora biti nabolje. Ljudi, kao i kulture, mogu ići niz­ brdo, kao i u z b r d o ; tok istorije je pokazao da postoje periodi evolucije i devolucije. Skoro je bez izuzetka tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­ rotne krajnosti, posle čega dolazi do spore integracije dve suprotnosti, da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­ vanja. Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja mogu opisati kao mehanicistički, onda bi reakcija p r o ­ tiv toga mogla voditi misticizmu. Tim t e r m i n i m a nisu potrebne definicije. Filozofija mehanicizma se bazira na pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­ m e đ u uzroka i posledice. Pošto ta pretpostavka leži u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta, može se opisati kao mehanicistička. Prost p r i m e r mehanicis­ tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu direktno uzrokovanu siromaštvom. Ima, n a r a v n o , od­ nosa između siromaštva i kriminala, odnosa izraženog u izreci „Siromaštvo rađa kriminal", ali naivno je v e ­ rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal; t i m e se p r e ­ viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­ našanje. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­ rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta. Mistični stav, pak, negira vrednost zakona uzroka i posledice. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­ verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. U svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija, akcija n e m a nikakav smisao. Mističar je svojim verovanjem prisiljen da se povlači od sveta. Okreće se u n u t r a da n a đ e smisao života i tada, to se stvarno dešava, on otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­ mom. Ili, u n a j m a n j u r u k u , on stalno teži ka tome, jer život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta koji održava život, izuzev povlačenja kroz smrt. Ne može potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističar niti bilo koje drugo biće. U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e renjem da je rešenje u misticizmu. I zaista, mnogo ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­ dili spona mehanicističkog posmatranja života. Ne v e r u ­ j e m da je to n a p r e d a k . Ne kažem da je misticizam p o ­ grešan, jer ima u n j e m u n e k e istine. Ali, nije ni m e ­ hanicizam pogrešan, j e r je n a u k a koja je proizašla iz njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime, 269

u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista funkcioniše. Život, m e đ u t i m , nije zatvoren, već otvo­ ren sistem; sve varijable koje utiču na ljudsko pona­ šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane, tako da zakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. S druge stra­ ne, ima mehanicizma u životu, kao i dinamizma, i ako zarijem nož u tvoje srce, zasigurno ćeš umreti, j e r bih time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­ ciju p u m p a n j a krvi. Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno, onda su samo delimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se svako od njih uklapa u tu sliku. Recimo ovako. Postoji objektivna valjanost mehanicističkog stava. U svetu ob­ jekata ili stvari, posebno materijalnih, izgleda da važi zakon uzroka i posledice. Misticizam može zahtevati subjektivnu valjanost, j e r opisuje spiritualni svet gde objekti ne postoje. Ali, postoje oba sveta, jer nijedan ne negira drugi, tako da je normalno ljudsko biće u dodiru sa oba, doživljavajući sebe i kao subjekt i kao objekt. Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­ da da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u oba sveta — ali, ono što jeste jedinstveno za čoveka je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. Takođe je za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva

unatrašnjeg i spoljašnjeg, kao što je konačno podelio i jedinstvo atoma, stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­ ne bombe, što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­ ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost. Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose nego reči. Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­ trom ili nukleusom. Impulsi polaze iz centra ili jezgra, dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­ feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji sa okolinom. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje na neke od njih. Gledajući tu sliku, podsećamo se jednoćelijskog orga­ nizma okruženog posebnom, polupropustljivom m e m ­ branom predstavljenom na slici krugom. Ljudski orga­ nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­ lija astronomski umnožava da bi nastao čovek, u ener­ getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­ ne ćelije koja je bila njegov začetak. Ziva m e m b r a n a okružuje svaki organizam, stvarajući njegovu indivi­ dualnost i odvajajući ga od sveta. Ali, ta m e m b r a n a nije zid; ona je selektivno propustljiva; dopušta razm e n u između individue i sveta. U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog jezgra i spoljašnjeg sveta. Impulsi iz pulsirajućeg jez­ gra (srca) otiču u svet, a događaji iz spoljašnjeg sveta dosežu i dodiruju srce. Kao entitet koji reaguje, on oseća da su on, svet i kosmos jedno. On ne poseže samo na mehanicistički način, k a k o bi teorija uslovljavanja ponašanja htela da verujemo, već reaguje osećanji­ ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića. Ali, takođe, pošto je svestan svoje individualnosti, s v e ­ stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može preuzeti odgovornost za te akcije. J e r uzročnost zaista postoji; ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje, m o r a m preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim. Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­ ne „oklopljen", k a k o je to Rajh opisao. Na dijagramu je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. U stvari, oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije. Čineći to, ono deli jedinstvo organizma i pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. Sada orga­ nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije,

270

271

unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje, ali, zbog rascepa, ta dva sveta nisu zajedno. Oklopljavanje je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani, ali ne na obe u isto vreme.

Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­ me misticizma s p r a m mehanicizma. Oba stanja su rezul­ t a t oklopljavanja. Misticizam živi u unutrašnjem svetu i odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. Za njega je zakon uzročnosti irelevantan; jedino što je važno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­ siraj ućim jezgrom. Ako pokuša da se uključi u svet objekta, morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. Mehanicista, koji je sa druge strane zida, izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. On vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje na uzročan način, i veruje da je život p u k a s t v a r uslovnih refleksa. Pošto objekt i događaji određuju njegove reakcije, njegova energija je posvećena manipulaciji sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­ ma svome biću. Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke. Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena, jer svaki objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­ trolisan. Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i 272

proučavani kao posebna zbivanja, sa rezultatom da se istorija vidi p r e kao serija događaja, nego k a o nepres­ tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­ jih života. Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­ cistička svest p o t p u n o loša; ona se razvija v a n j a k o g osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca. Nasuprot tome, svest mistika je šira, ali tako široka u svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena smisla. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima tendenciju da ih poseče), mistična svest ne vidi drveće od šume. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­ dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu, mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o njega. Ali, nije važno. Mehanicista, n a m e m o tražeći k a ­ men o koji bi mogao da se saplete, propušta da vidi lepotu neba. Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole, gleda gore, gleda dole. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da bi išao gore-dole t a k o često. Jedini način jeste da se sruši zid, otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija, što je otprilike ono što čini bioenergetiku. Dokle god je zid podignut, osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­ ni cistu, jer, svaki mehanicista je mistik iznutra, a svaki mistik mehanicista na površini. U osnovi, oni su isti; obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. To objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e dinger (Erwin Schrodinger), okrećući se svojim oseća­ njima u knjizi Sta je život misli na mističan način. Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­ ziva se funkcionalnim mišljenjem. Gledam na pojam funkcionalnog mišljenja, kao što je Rajh objasnio, kao na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . Od p o ­ sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti. Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji, a ne kao o stanju, k a o što je funkcija govora, na primer. Covek može govoriti, ili ćutati, zavisno od potreba, tako da može biti svestan ili ne, zavisno od situacije. Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H

273

me pod nazivom mišljenja. Takođe je interesantno spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­ ma, dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­ cija. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­ nje, jer što više obraćamo pažnju na nešto, to smo toga svesniji. Ali, ako je svest funkcija, ona ima konotaciju spo­ sobnosti. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek 0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se b u d e svestan. Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na drugu ne proširuje svest, j e r u procesu opažanja novog, mi ne vidimo staro. Svest je kao baterijska l a m p a ko­ jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja, tako da ga možemo videti jasno, ali t i m e ostatak polja izgleda tamniji. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­ ruje svest, pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje viđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. Sem toga, pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti. Osoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt života, ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari. Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. Oči­ gledno, j a k a svetlost otkriva više nego slaba. Slično je 1 sa svešću. Osoba sa jasnijim viđenjem, preciznijim čulom sluha, oštrom osetljivošću za mirise, boljim u k u ­ som — drugim recima, visokim stepenovm perceptualne senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego osoba čija je senzibilnost smanjena. Dubina ili prodor­ nost svetlosti, što je delom funkcija intenziteta ilumi­ nacije i delom fokusa, odgovara sličnom faktoru u svesti. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide u n a p r e d . To odražava kvalitet njihove svesti. A takođe bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje od svoga nosa. Najzad, postoji i sposobnost da se pro­ širi ili suzi polje opažanja, da bi se moglo slobodno k r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a stalog zbog odsustva zida. K a d a se na taj način izrazi, nije teško videti da funk­ cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. Među­ tim, mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela — t j . koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno cirkuliše. Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu274

denja; u stvari, ona je svetlost unutrašnjeg plamena koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela i površinu uma. Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­ jašnjenje tog odnosa. Ono što se dešava u svesti m o ­ žemo porediti sa televizorom. Televizor sadrži a p a r a t za primanje signala, pojačivač, izvor energije (elektro­ ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. K a d a je tele­ vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mu stižu, e k r a n svetli i pokazuje sliku. S v e t h n a i jasnoća slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­ ljivošću ekrana. Slični faktori operišu u svesti — naime, energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i osetljivost dve površine, telesne i u m n e . Za neke ljude kažemo da su debelokošci ili tankokošci, zavisno od stepena njihove osetljivosti. Telo bez kože ne može da štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva i svaki povetarac je može povrediti. Takvo stanje je krajnje bolno. Televizor je mehanička sprava, ali pošto postoji m e ­ hanički aspekt telesnog funkcionisanja, moguće je na­ praviti takvo poređenje. Međutim, telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju, koji mogu usmeravati tu ener­ giju radi zadovoljenja potreba. Možemo voljno usmeriti pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. To činimo u s m e r a vajući pažnju na po jedan deo. Mogu, na primer, gle­ dati svoju nogu, imati predstavu noge, k r e t a t i je i kinestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protiču kroz nju, u k o m slučaju može peckati i vibrirati. Samo tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog dela svoga bića. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­ jasniti. O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju na r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. Isto tako k a d a je ruka, noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim nabojem, pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o tom delu se povećava. Povećanje naboja stavlja taj deo u stanje tenzije. Nije to hronična tenzija u zgrče­ nim mišićima, već živo, pozitivno stanje koje bi moglo prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. U m u s k u l a ­ t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. U penisu, to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi. Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju, što znači da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18»

275

gije u telu, više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena spoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. Mnogo puta sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam. A k o su naše reakcije spontane, periferni delovi tela koji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju spremnosti za reagovanje. Znači, k a d a smo budni, nor­ malno smo u stanju pažnje i budnosti. D r u g i m recima, svesni smo. Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­ cionalan iznosu energetskog naboja. U snu, k a d a je naboj povučen sa površine tela, iznos pažnje ili svesti pada na nulu. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem.

PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI

PODIZANJE

276

NIVOA

SVESTI

P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. Svest deteta je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog. Dete ima veću svest o telu nego odrasli, ali je ta svest m a n j e određena i m a n j e prečišćena. Dete je osetljivo za veći broj telesnih senzacija, ali je m a n j e svesno specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. S v e ­ snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija, što je samo kristalizacija svesti. S m a t r a m da se nivoi sve­ sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti, kako sam to ranije opisao. Oni su prikazani na dija­ g r a m u kao nivoi svesti. Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­ sti. Ti procesi su ritmičko disanje, v i b r a t o m o stanje muskulature, nevoljne i spontane akcije, senzacije p r o ­ ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­ nog sistema. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­ nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma. To je nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom, pri­ rodom i kosmosom. Među primitivnim ljudima je ta svest opisana k a o mistična sila, označavajući mističnu identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima. U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­ dividualnosti, sa razlivanjem granica samstva tako da, čo­ vek više ne razlikuje sebe od sredine. To je t a k o đ e nivo infantilne svesti, koji, međutim, ima suprotan p r a v a c od mistične svesti. Infantilna svest se kreće ka diferen­ cijaciji samstva, dok se druga kreće ka nediferencijaciji. Sledeći nivo svesti, po mom mišljenju, uključuje opažanja specifičnih emocija. Vrlo malo dete ne oseća bes, tugu, s t r a h ili sreću. Te emocije zavise od nekog stepena svesti o spoljašnjem svetu. Bes, na primer, podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­ teljskoj" sili v a n organizma. Vrlo malo dete će se bo­ riti protiv sila koje ga sputavaju, ali će njegove akcije biti nasumične i neusmerene. Nedostaje mu svesna kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spoljašnjih sila. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­ bitka, što malo dete ne može opaziti. Ono plače, što je reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije (glad, neudobnost itd.). Neću da kažem da n e m a g u ­ b i t k a ; beba koja plače za majkom, plače j e r je izgubila neophodnu vezu sa njom, ali dok je ne opaža k a o spoljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva, ona ne oseća gubitak. 277

Svesnost se odmotava postepeno, kao cvetajući pu­ poljak, t a k o da se promena ne može lako opažati. Ipak, mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize mogu opisati. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji svesti. Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada počinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­ govor na ovo pitanje, siguran sam da je v r e m e da se ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. Izgleda mi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči, b a r za n e k e od nas. Ali, pošto reči izrastaju iz socijal­ nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija, taj stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­ tvenom svetu. K a k o se taj svet povećava, tako se sma­ njuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­ veka (ega, individue) postaje definisaniji. Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega. Čo­ vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima izbor ponašanja. Važan izbor je da li reći istinu, ili varati ". Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u mišljenju. Da kažem prostije, čovek može misliti o svome mišljenju. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­ rakteriše m o d e r n u svest. Osoba je i subjekt i objekt, svesna je svoje aktivne uloge, ali t a k o đ e je svesna da drugi na nju utiču svojim ulogama. 6

Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. P o ­ deljenost se javlja kada svest transcendira ličnost, stva­ rajući samosvest. To nije isto što i biti svestan sebe, već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­ zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju bolni i teški. Takvo stanje svesti nije retko kod shi­ zofrenija, a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­ bi. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­ lja rizik da se svest prekine ili da nestane, što je k r a j ­ nje zastrašujuće. Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest penje ka višem nivou, ona se ne proširuje, već sužava da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­ n j e S d r u g e strane, kako se svest produbljuje da bi uključila osećanja, senzacije i telesne procese, postaje 80

Lowen, Pleasure, op. cit., ranju ega.

278

diskutuje se uloga varanja u formi­

šira i obimnija. Da bih prikazao tu razliku, koristiću dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telom — k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog posebno. Mnogi ljudi, posebno oni za koje se kaže da su in­ telektualci, imaju pretežno svest glavom. Oni imaju mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama, što oni i jesu, ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­ ničena na njihove misli i predstave, a sužena j e r vide sebe i svet samo u smislu misli i predstava. Oni lako komuniciraju svoje misli, ali imaju velike teškoće u prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. N a j ­ češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko sebe. Govore o osećanjima, ali ih ne osećaju, niti r e a guju na njih. Oni su samo svesni ideje o osećanjima. Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život, već da misle svoj p u t kroz život. Oni žive u svojim glavama. Svest telom je na suprotnom polu. Deca imaju oso­ binu da žive u svetu tela i svojih osećanja, a t a k o đ e i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom koje su bili i koje još uvek jesu. Osoba sa svešću telom zna šta oseća i gde to oseća u telu. Ali takođe vam može reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. Ose­ ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo; nije za­ vedena „carevim novim odelom". Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela i imati svest telom. Neko može biti svestan svoga tela svešću glave, i to važi za mnoge ljude koji se bave fizičkom k u l t u r o m (idu u banje, na primer, da bi po­ pravili stas), b a v e se gimnastikom ili plesom. Telo se t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega, a ne kao p r a v o samstvo. Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­ piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malo u k o n t a k t u sa svojim telom. Ne t v r d i m da je svest telom superiornija od svesti glavom, m a d a suprotan slučaj nije redak. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­ vom, ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana sa svešću telom. Slično, izolovanu svest telom vidim kao nezreo nivo razvoja ličnosti. Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­ vajući svest telom jedne osobe. Radeći to, ne može doz­ voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. Me­ đutim, svest može da se poveća bioenergetskom terapi­ jom, korišćenjem jezika i reči. Doduše, m o r a m o priznati 279

da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam nedostaje svest telom. Svest telom zauzima središnji položaj između svesti glavom i nesvesnog, i t a k o služi da nas orijentiše i poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode. Možemo uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos.

Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim, svest telom ima. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­ nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­ žati. Tako, dok možemo postati svesni disanja i nekih stanja srca, ne možemo postati svesni akcije bubrega, a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­ šavaju u tkivu ili na nivou ćelija. Vrlo vitalni procesi metabolizma nisu dostupni opažanju. Toliko mnogo n a ­ šeg života se dešava u m r a č n i m predelima, koje svetlost svesti glave ne može obasjati. A pošto je svest u m a čisto svetio, ona se plaši m r a k a . Na nivou svesti glavom, svet je serija diskontinuiteta ili nepovezanih događaja i uzroka. Suštinska priroda u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. To je Alber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god je um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada, sve se od­ ražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. Ali, 280

sa p r v i m pokretom, sve se ruši i stropoštava: besko­ načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " . Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. Teoretski je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo. 01

Pošto se to ne može postići, K a m i naziva svet „ap­ surdnim". Ali, da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­ lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje prosečnog čoveka. Nikada nisam čuo da se pacijenti žale na tako nešto. Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­ tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. Nikada n i ­ sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne" anksioznosti. U svakom slučaju sa kojim sam radio anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu". Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­ govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­ liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To nije neophodno. Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­ jimo m r a k a , nesvesnog i onih misterioznih procesa koji odražavaju naše biće. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e , oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka misterija ostaje u našim životima. Sijalica bez abažura baca n e p r i j a t a n bljesak. K a d a bismo sve uklju­ čili, rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio svest. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­ tičara, koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti. K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­ mide, možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­ tati nepokretni. Bioenergetika to radi drugačije. Proširivanje svesti u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenom nesvesnom. Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­ t a n e svesno, već da učinimo da nesvesno postane bliže i manje zastrašujuće. K a d a se spustimo do granice na kojoj svest telom dodiruje nesvesno, postajemo svesni nesvesnog i n a š e snage, dok je svest naša slava. Ose­ ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisao života. Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­ n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­ zam. Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­ si Albert Camus, Books, 1955), str. 14.

The

Myth

oj

Sisyphus

(New

York,

Vintage

281

šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva prolazne svetlosti. Reči i povišavanje

svesti

Rajh je 1949. godine promenio ime terapije koju je radio; dotadašnje ime karaktero-analitička vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. Orgon je ime koje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. Ta promena se desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da reči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa, poš­ to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela mogu izazvati značajna poboljšanja. U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda, ah da se to nije održavalo u periodu posle završavanja terapije. Pod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo pojavljuju, te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­ me telu. Ali. šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­ lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­ hove dimenzije. Analitički rečeno, problem je p r o r a đ e n kada osoba zna šta, k a k o i zašto. U čemu je problem? Tehnika psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja. Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i četvrti faktor, ekonomski ili energetski. Rajh je p o ­ kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta, ili u njegovoj energetskoj ekonomi­ ji — to jest, ukoliko ima više energije nego što je otpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje. Nije dovoljno znati. Svi znamo ljude koji nešto zna­ ju o „šta, k a k o i zašto" svojih problema, ali koji ne mogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a govanju. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji da je obilje informacija o problemima ličnosti svima dostupno. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­ radi svoje probleme, čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­ formaciju o „šta, kako i zašto". Razlog je da je znanje funkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti telom i ne utiče na nju. Naravno, ona može uticati na svest telom. To se dešavalo u ranim godinama psiho282

analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefinjeni. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom, bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem. To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojim bićem. To je bio efikasan uvid. Danas pacijenti olako govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je majka odbacila, bez jakih emocija ili energetskog naboja. Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima, a ne doživljavanje na licu mesta, na,vela Rajha da razvije tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja k a r a k t e r n o g oklopa. A mi se još uvek pecamo na mis­ teriju reči, kao da samo izgovaranje menja stvari. Mis­ lim da to čak ide i dalje. Često koristimo reči da bis­ mo osujetili promene. Osećamo se bezbedno sve dok možemo da pričamo o nečemu, j e r pričanje smanjuje potrebu da osećamo i da reagujemo. Reči su supstitut za akciju, povremeno vrlo potreban i vredan, ali su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. A k a d a se re­ či koriste kao supstitut za osećanja, one sažimaju i umanjuju život. Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da one neće izraziti istinu. Ljudi n a m e r n o lažu. Ali, ne može se lagati na telesnom nivou, pošto izveštačenost izdaje m a s k i r a n a osećanja. U terapiji ne srećem često ljude koji lažu, m a d a se i to dešava. Ali, postoji samo­ obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli da je tačno, ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela. Ljudi često kažu „dobro se osećam", a čak i letimič­ nim pogledom se vidi da su umorni, tužni ili utučeni. To ne mora biti n a m e r n o laganje; često je to fasada koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego druge. Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči koju ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a ili budalasta. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­ či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­ j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. Razum­ ljivo je, p r e m a tome, zašto je Rajh pokušavao da do­ p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samo na telesnom ili energetskom nivou. Zašto onda nije uspeo? Zbog toga što su reči, bez obzira na nepouz­ danost, ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje. 283

Reči su veliko skladište iskustva. One služe toj funk­ ciji na k u l t u r a l n o m nivou, u pričama koje smo ispri­ čali i u knjigama koje smo čitali. Istorija se ne čuva samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­ ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji prevazilazi ljudske moći. Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. Ži­ votna istorija jedne osobe je u njenom telu, ali je svesna istorija njenog života u recima. A k o n e m a sećanja na neke doživljaje, neće imati ni reči da ih opiše. A k o postoje sećanja, to će se prevesti u reči koje će zamisliti, izgovarati ili pisati. U svakom slučaju kada se sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči, one dobijaju ob­ jektivnu realnost, a još više k a d a se reći izgovore. Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje m a j k e koja me ljutito gleda, jer sam je uznemirio pla­ kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ? Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . Doživeo sam osećanje kao da sam dete, ali sam govorio recima odraslog. Izgovorivši to, postao sam svestan ose­ ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije. Znajući to, m o ­ gu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­ nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem za nekim. Izgovarajući, objektivizirao sam to iskustvo i za se­ be i za onoga ko me je slušao, Rajha. On je takođe razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. Njego­ vo saosećanje je to učinilo još stvarnijim, jer čak i kada bih ja zaboravio, on bi se mogao sećati. To je samo j e d a n primer. U toku terapije čovek ot­ k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su skriveni delovi samstva. Ponovno proživljavanje na t e lesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne može na drugi način postići. Ali, pričanje drugima o tome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da ponude. To se pripada delu samstva ili tela uključenog u taj doživljaj, poboljšavajući njegovo integrisanje u ličnosti. Osećanja i doživljavanja su važni, jer su reči bez njih prazne. Ali, samo doživljavanje nije dovoljno. Co­ vek treba da govori o doživljavanju više puta. da p r o ­ n i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno s t v a r n i m u svojoj svesti. Ako to radi, ne m o r a da 284

proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­ pravio efikasnim agentom promene. U ovom slučaju reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supstitut za akciju. Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­ pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­ mena provede u pričanju. Nekada se čitave seanse pos­ vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j u za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti. A svaki govor uvek prati r a d na telu. Ponekad, m e đ u t i m , ose­ ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a . K a d a se to desi,, radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­ ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­ rilo. Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n u vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­ njen sada k a d a govorim o realnosti reči. Ta zbunje­ nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­ deran čovek ima dvojnu svest, k a o što s a m istakao u p r e t h o d n o m odeljku. Reči nemaju isti smisao nepos­ redne realnosti kao što ima telesni doživljaj; njihova realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju. P r e m a tome, reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­ no nepovezane sa osećanjima. Ali za mnoge ljude, p o ­ sebno za decu, reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­ raca. Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede. Mislim da smo svi svesni te činjenice. Osoba široke svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­ t i v a n stav, da ne bi povredila samopoštovanje druge osobe. Kao što mogu nekoga, da povrede, reči mogu imati i veoma pozitivan efekat. Reči pohvale znače duboko priznavanje. J e d n a je stvar osećati da su vaši napori uočeni, a druga čuti priznanje izraženo recima. Cak i k a d a čovek oseća da je voljen, uzbudljivo je, obogaćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kaže „volim te". Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera. „Lep si". „Drag si m i " . I slično. Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­ vu moć. Osećanja su subjektivna: reči, m e đ u t i m , i m a ­ ju objektivan kvalitet. One su v a n osobe da bi se mogle čuti ili videti. One takođe traju. Svi mi znamo da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. J e d n o m 285

izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­ njati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­ ry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­ menik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­ tan kvalitet. Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže kćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo prenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćerkina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno, bilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima ne treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­ nese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u skladu sa tim iskustvom. Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­ le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­ neseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­ vanja nisu retkost. Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­ kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će se održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi u životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo brisanje se ne postiže lako. U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao sam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­ raktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je majka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­ jatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam da je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda sam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja 286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, to je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da on nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje. „Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovorio j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda: „Moja majka je uvek govorila da previše tražim". Dete nikada ne traži „previše". O n o traži šta želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tome da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što nešto hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k o da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen. Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugim recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­ zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. To je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­ tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­ ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se može definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju". Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost. Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim se mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­ lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­ mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­ tignuto dovoljno uvida. Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­ že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­ dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbog onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio sam slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­ m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d a se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svoga oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što je Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­ gri-La. J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljena od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­ riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik, konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svoje mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultat toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično na proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju svesti na verbalnom nivou. J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­ ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­ zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­ tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje ne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali netačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­ ku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti. Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­ raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani, energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­ buđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­ cija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi — ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano. P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­ vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­ p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­ boj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči. K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­ va se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­ lila sijalica u glavi. P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa osećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­ vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­ kođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću situacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer 288

je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesu sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­ ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­ ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­ ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca. o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­ tegritetom njenih stavova. K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­ nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­ telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­ kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujem t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čak i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja. Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­ zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­ govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.) mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge). Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­ ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje se obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž je bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­ ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut, uzdržan, a oči su mu izgledale isprano. Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­ zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­ ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegove psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samo taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­ zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­ hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jer njena isključiva usmerenost na ego produžava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, taj proces mora biti svestan činjenice da je jednostran. 289

Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom. Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite strelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali bez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju. Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga života. Principi

i

karakter

Nesposobnost ego psihologije da razreši problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­ nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­ nja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­ dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono što svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funkcioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno ljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­ sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti, kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore, p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­ gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d . Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­ novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­ jućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne i fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­ šeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje zavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­ lepe. To isto radimo sa svojim telima. Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­ ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim 290

tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalo dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti. Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­ terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­ guliše kiselost. Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačano disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­ ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ugljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi. Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­ ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­ tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u . Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j e stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesne t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­ većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađa kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­ šićne aktivnosti. Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treba da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­ tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­ nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu, ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telo pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mu treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­ divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost tela. Covek svesno utiče na te procese kada se procesi homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­ cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­ težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje životne funkcije. Ravnoteža je važan princip. Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­ jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­ čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko 19«

291

može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova stoji samo na jednoj nozi. To je ono što mi radimo vežbom padanja. Hodamo ili trčimo na d v e noge i odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne na drugu nogu. To ne radimo svesno. Ako previše n a s ­ tojimo da budemo svesni te aktivnosti, nećemo daleko stići. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­ j i m redosledom, pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i . Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao, imati dve noge — ili polamost, kao severni i južni pol magneta. U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i O H ~ jona. Ali, ravnoteža nije statičan fenomen, j e r da jeste, pokreti ne bi bili mogući. Bilo bi nemoguće hodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­ vremeno aktivirane. Covek bi skakao, a ne hodao. Ži­ vot je kretanje i ravnoteža u isto vreme, ili ravnoteža pokreta. Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­ njem naboja, smenjivanjem uzbuđenja sa jednog pola na drugi, sa leve noge na desnu i opet nazad, od udi­ sanja do izdisanja, od širenja do sakupljanja, od svesti dana do nesvesti spavanja. Ta ritmička aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni. U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­ nove. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti. Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesa nasledio sam od Vilhelma Rajha. Na to gledam kao na njegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnosti i života. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. U d v o j ­ nosti uvek ima suprotnosti. +

Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost — uzrok i posledicu. To je mehanicistički stav. Naši spiritualni umovi, ako s m e m da upotrebim taj izraz, vide samo jedinstvo koje je u osnovi svega. To r a đ a mis­ tičan stav. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­ nosti je područje funkcionalnog mišljenja. To zahteva novu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. A život je paradoks. To je v a t r a koja gori u vodi, ne na vodi, kao vatra ulja, ali, k a o deo vode. Čudno je da nas vatra ne uništava, niti smo uvučeni i izgubljeni u vodi. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene, ili se b a r ja n a d a m da neće. Misterije su suština ljud292

skog bića, jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­ poštovanja i, najzad, poštovanja p r e m a samom životu. Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­ ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­ nio razne odnose. S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­ g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti. Sa tačke gledišta svesti, sve čega čovek može biti svestan jeste dvojnost, svesti glave i svesti tela, miš­ ljenja ili osećanja. Jedinstvenost postoji samo na n i ­ vou nesvesnog, ili na telesnim procesima iza percep­ cije. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­ žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­ nju, slutiti odnose, i možemo maglovito osećati jedin­ stvo, pošto granica između svesnog i nesvesnog nije zid, već prelazna zona. U toku dnevnog prolaženja kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­ stvom. Mistici, čija se svest lakše proširuje preko tog predela, svesniji su tog jedinstva nego drugi.

NESVESNI TELESNI PROCESI POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJE

Postoji drugi način da glavom ili u m o m i svest

se oseti jedinstvo. telom ne samo da

Svest su u 293

k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­ meno spajaju. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­ limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). Doživeo sam mnogo t a k v i h fuzija u životu. K a o dete sam bivao toliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam znao da li sam b u d a n ili sanjam. Morao sam sebe da uštinem da bih to saznao. T a k o đ e sam u seksu doži­ veo orgazam od koga sam lebdeo, proširujući granice sebe. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. To su ekstatički doživljaji. Oni se dešavaju mnogim lju­ dima. K a d a se to desi, osoba „zna" i oseća jedinstvo života. Ipak, uglavnom reagujemo dvojnom svešću. To je normalno, j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan doživljaj, a k o je p r a v a ekstaza. Međutim, bliži smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­ nja. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju j e d n a drugoj. Da bismo to uradili, m o r a m o prihvatiti da je pri­ roda svesti dvojna. Nema ekstaze ni na jednoj' strani izolovano, susret suprotnosti je ono što stvara varnicu fuzije. A k o prihvatimo dvojnost svesti, m o r a m o prihvatiti da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­ nosti. K a d a se usmerimo na mišljenje, k a o što ja r a d i m kada pišem, čovek je svestan svoga u m a i njegovih m e n t a l n i h procesa. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­ stveno, on shvata da ima svoj sopstveni u m . Dakle, ako se osoba usmeri na svoje telo, postaje svesna da ima sopstveni život. Sa tačke gledišta svesti,, čovek mora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno i drugo, jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u svesni oba. Za svest je važno da se fokusira na dve različite operacije u isto vreme. Zamislite dva aviona koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­ tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a ; to je nemoguće. Ali, taj problem ljudske dvojnosti obično nas ne uznemirava. Reflektor svesti je pokret­ no postolje koje se okreće lako i brzo. Svest je u stanju da skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­ ma pažnje. 294

Taj pojam mogu ilustrovati, pošto koristim to poma­ galo svesti kada držim j a v n a predavanja. Tokom go­ dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubi kontakt sa slušaocima. Držeći predavanja, to je pos­ tala moja praksa koja je sada postala navika — da gledam u ljude u publici, da ih osećam i da govorim sa njima. Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoće kada govorim pred mikrofonima bez publike. Ali, pos­ toji drugi problem u toj navici ili praksi. Ako se čovek previše usmeri na publiku, može izgubiti k o n t a k t sa sobom, onim što on jeste, gde mu je mesto i onim što ima da kaže. A čovek ne može biti na oba mesta u isto vreme. Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. K a d a čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­ likom. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­ liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt sa njom. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju sa publike na sebe. i opet nazad, u u m e r e n o m ritmu, tako da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje strane. To je princip koji je u osnovi alternatora. To je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­ me, mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. Takvo je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­ ge j e d n a za drugom. Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. Bez toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što to činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­ tuacijama u životu. Bioenergetika radi na toj osnovi. Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad, sa ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­ ća. Naravno, ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo; čovek nije mis­ leći um ili osećajuće telo, već živi organizam. Ali, poš­ to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti, m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. Či­ t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­ nici — naime, da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­ ve, da nema figure bez polja u k o m e ona postoji, da n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti. U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­ nja u k o m e se odvijaju. Ali, bacanje svetla svesti na misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid 295

u osećanja koja su motivisala. misao. Mi možemo, na­ ravno, proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­ moniji sa mišljenjem. Međutim, neretko, mišljenje i osećanje su u konfliktu. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­ kušaj objašnjavanja zašto je to tako. Doživljaj tog konflikta je vrlo čest. Hoću da k u p i m veću jahtu, ali razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam. Ili, hoću da se častim u k u s n i m kolačićima, ali razmišljam 0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. Svi terapeuti se bave konfliktima, ne ovog tipa koji sam opisao, već sličnim, u kojima postoji konflikt iz­ među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi 1 s t r a h a od posledica. Pošto do posledica nije došlo, p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest, misao je povezana sa telesnim reakcijama. Ne kažem da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n . On se fizički doživljava k a o strah, m a d a proizlazi iz mentalne aktivnosti. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­ fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje važna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­ tegritetu. K a d a čovek ne može da razreši intenzivan konflikt, jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja da bi otklonio strah, što konačno dovodi do potiski­ vanja konflikta. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­ ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Među­ tim, konflikt ne nestaje. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu na nesvesnom nivou. On samo nestaje iz vidokruga.

naša na tipičan ili predvidljiv način, bilo da je to dobro ili loše. Predvidljivost takođe znači zavisnost; može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da ima vrline, ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude nemoralna ili neprincipijelna. Ali, ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o ili uklopljeno na neki način, odakle ta predvidljivost? Drugim recima, k a k o čovek koji je relativno zdrav, spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava, može imati k a r a k t e r ? P r e svega, m o r a m o shvatiti razliku iz­ među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Dodavanje reči „ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno određen, već da je postao nesvesno fiksiran i rigidan na telesnom nivou. K a d a je ponašanje vođeno svesnom vodiljom ili principima, ponašaće se k a r a k t e r i s ­ tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit.

Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­ t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. T a k v u adaptaciju s m a t r a m o neurotskom, j e r ozbiljno remeti sposobnost osobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan pojedinac. Ali, k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja koja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­ nja. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa. Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " u negativnom smislu, ona nije uvek imala takvo znače­ nje. U stvari, „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­ nači n e k e vrline, u kom slučaju ide zajedno sa recima „dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " , dok drugi ljudi imaju „loš k a r a k t e r " . Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa rečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­

Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. Sen­ zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . U pogledu toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubedljivija i određenija. K a d a osećanja postanu snažnija i jasnije definisana, nazivamo ih emocijama. Nevolja je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­ ljučili sva telesna opažanja. Sada k a d a n a m emocije postaju integrisanije sa mišljenjem, možemo govoriti o principu. Redosled razvoja je sledeći:

296

Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti. Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svaki princip loš, jer postavlja granice i određuje reakcije. To je povezano sa moralnim principima koje mnogi ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­ izražavanje. To je nesrećan razvoj, j e r su principi oz­ naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. Govorim, naravno, o principima koji su svesno odabrani, m a d a oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­ ljuje.

1.

— Senzacija

2. — Osećanje 3. — Emocija 4. — Princip Na nivou principa, ega i tela, mišljenje i osećanje su integrisani u svesno jedinstvo. 297

J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­ noljubivost. Osoba može govoriti istinu zbog straha od kazne sveznajućeg Boga, zbog kompulzivnosti, ili zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način ponašanja. Ali, da bi se došlo do tog ubeđenja, čovek treba da ima izbor između istine i laži. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenja istine i laži. U p r v o m slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije. U d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može stvarno da oseća bolnost konflikta. Tada može da n a ­ pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela. Sva deca ponekad lažu. Ona to rade da bi ispitala ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi. Deca lažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja roditelja. To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim izađu n a k r a j . Ali, deca takođe lažu kada su uplašena od posledica saopštavanja istine. U oba slučaja deca nešto dobijaju i nešto gube. Dobit je osećanje moći i kontrole, ili izbegavanje kažnjavanja. Ali, gubitak je u zadovolj­ stvu da se bude iskren. A k o je veća šteta nego korist, dete će znati da laganje, izuzev pod neuobičajenim okolnostima, nije za njega. Ono će znati da ga laganje košta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje loše. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono će to verovati ne samo svojom glavom, već i srcem. Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na osećanju. Vremenom, i sa daljim iskustvom, istinolju­ bivost za dete postaje stvar principa. Ono izbegava konflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da kaže istinu ili da slaže. Princip radi kao klatno sata koje održava redovan ritam mehanizma. Taj princip održava ravnotežu iz­ m e đ u mišljenja i osećanja, t a k o da su oba u harmoniji, a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan drugog. Principi pospešuju u r e đ e n život; bez njih, u b e đen sam, ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa. Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­ teže u čovekovom životu. Postaje lako ići do ekstrema, opravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . Co­ vek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže svako osećanje, j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u ; ih, sto je podjednako apsurdno, da celokupno ponašanje kontroliše logički. U ovom d r u g o m slučaju radi se o 298

ekstremnoj rigidnosti, a u p r v o m o potpunom odsustvu s t r u k t u r e . Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­ protnosti, integraciju mišljenja i osećanja, ravnotežu tako suštinsku za glatko proticanje života. Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne mogu utuviti propovedima, p r e t n j a m a ili kažnjava­ njem. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da slaže iz straha, ali odluka, će se u svakoj novoj situaciji donositi iznova. To nije isto što i držati se principa koji čuva od konflikta. Dalje, n a m e t a n j e neke spoljašnje sile, bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji, remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­ trašnje uverenosti neophodne za princip. To mogu ovako kazati: Principi nisu zapovesti, već ubeđenja. Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. Radio sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­ bio u stvari sa drogama,, m a d a nije bio žrtva heroina. Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja u k o m e se dobro osećao u telu. Onda je jednoga dana došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći. „Izgubio s a m sva dobra osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­ nem", rekao je. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a stvar za mene." Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­ rili to ubeđenje. To je bio njegov prvi stav u obliku principa, koji je postajao sve snažniji sa povećanjem dobrih osećanja, jer, on je sada znao šta gubi koristeći droge. Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta da izgubi. Bez dobrih osećanja nema motivacije da se integritet ličnosti zaštiti. Pitanje principa se u terapiji n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka. Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja u toku svog svakodnevnog života. Na kraju, on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanja zadovoljstva ili dobrih osećanja, što je veoma važno za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bića. Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvi mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. S v a k a ge299

neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledeću generaciju, da bi olakšala njen put kroz život. Principi kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­ lacije iskustva rase. Ali, princip obučavanja je efika­ san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja. U tom slu­ čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­ nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­ nje njihove principe. Slično, n e m a nikakvog smisla nuditi principe telu koje pati. Princip nije napravljen tako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom, već da obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava uravnotežen i razdragan život. Principi nisu tehnika preživljavanja. Kada je u pitanju preživljavanje, prin­ cipi su irelevantni. P r e nego što govorimo o principi­ ma, m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga ko je ona. Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja dobra osećanja. Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­ ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­ ćaju. Istinoljubivost je j e d a n princip; poštovanje d r u g e osobe ili njenog vlasništva je drugi. P r e nekoliko g o ­ dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu, u Klubu Mediterane. Moja žena se upoznala sa meštaninom zemljoradnikom. U toku razgovora ona je pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. On je ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i odu do polja šećerne trske. K a d a su se našli, čovek je kazao da je to malo udaljeno od hotela. Na p u t u su prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. Videći njen pokret, čovek reče, prosto, ..O! Ali to nije moje". Odveo ju je do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih trski. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga polja, ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima ono što nije njegovo. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­ tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu tog ljudskog bića. Bioenergetski, princip je proticanje uzbuđenja ili ener­ gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu, srce, genitalije i noge. U vezi toga javlja se osećanje da je to p r a v a stvar, jer se osoba oseća povezano, jedinstveno 300

i celovito. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­ lika je njena vrednost, koja je neosporna. Ali, to je lična uverenost i nikome je ne nameće. Možda je najveći problem sa kojim se naše društvo suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­ ja članova društva. Ali, ne verujem da n a m e t n u t a m o ­ ralnost može nešto učiniti. To može držati nekoliko po­ jedinaca na liniji, a k o je n a m e t n u t a od većine, ali ne može kontrolisati većinu. Ne verujem da je n a m e t n u t a moralnost ikada valjala. Moralne n o r m e iz prošlosti nisu n a m e t n u t e , bez obzira na činjenice koje govore suprotno. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima, ali da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjem ljudi o onome šta je dobro a šta loše, one bi brzo bile odbačene. Moralni principi nisu apsolutni, m a d a su neki blizu da to postanu. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­ turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju tu funkciju. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­ d a n moralni princip, ali ima uslove u kojima istina može biti znak slabosti ili kukavičluka. Covek ne go­ vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­ stvo prijatelja. Ovde se radi o dubljim principima lo­ jalnosti. Ali, bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina, ljudi­ ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovo ponašanje. Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otuđeni. Ako bi pojedinci raz­ vili svoje sopstvene principe, siguran sam da bi u od­ ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti, pošto je ljud­ ska priroda ista. Pisao s a m 1944. godine članak o adolescentnoj sek­ sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i istraživanja orgona. U to v r e m e se smatralo opasnim zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­ vanje. Diskutujući o tome sa mnom, Rajh je r e k a o : „Loven, nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. Ali, ako ne možeš da kažeš istinu, nemoj uopšte da govo­ riš". Rajh je bio čovek od principa. Ziveo je za njih i zbog njih je u m r o . Covek se mogao ne slagati sa tim principima, ali nije mogao poricati integritet koji su imali. Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost i jedinstvo ljudske ličnosti. Covek je kreativan mislilac 301

i osećajna životinja — i, on je samo m u š k a r a c ili s a m o žena. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on je s a m o živi organizam. On m o r a živeti na svim n i ­ voima odjednom, a to n i j e lak cilj. Da bi pojedinac bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i svojim recima. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­ liko je dobra njegova reč. Da bi se postigla ta i n t e g r a ­ cija, čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. Ali, to se ne završava na telu. Covek m o r a završiti kao reč — vi ste vaša reč. Ali, reč m o r a doći iz srca.

SADRŽAJ

I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija, 1940—1945 Rad kao rajhovski terapeut, 1945—1953 Razvoj bioenergetike II POJAM ENERGIJE Punjenje, pražnjenje, proticanje i pokret V i ste vaše telo Um, duh i duša Život tela: bioenergetska vežba

302

9 9 19 28 37 37 44

51 58

III JEZIK TELA Suština života: suština stvari Interakcija sa životom Telesni znaci i izražavanje

69 69 74 83

IV BIOENERGETSKA TERAPIJA Put u otkrivanje sebe Jezgro terapije Anksioznost V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA Princip zadovoljstva Ego i telo Karakterologija Shizoidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizički aspekti Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Oralna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori

89 8a

l u U

MW 115 H5 1 2 1

1 2 9

130 1 3 0

1 3 0

1 3 1

1 3 2

I

3 3

1 3 4

1 3 4

1 3 4

135 I 136 3 5

303

Psihopatska karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Mazohistička karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Rigidna karakterna struktura Opis Bioenergetsko stanje Fizičke karakteristike Psihološke odlike Etiološki i istorijski faktori Hijerarhija karakternih tipova VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA Realnost i iluzija Zakačaljke Uzemljavanje VII STRAH OD P A D A N J A Strah od visine Vežba padanja Uzroci anksioznosti padanja Zaljubljivanje VIII STRES I SEKS Gravitacija: opšti pogled na stres Bol u slabinama Seksualno rasterećenje

137 137 137 138 139 139 141 141 141 142 143 143 144 144 145 115 146 146 147 152 152 159 168 173 173 177 186 19° 197 197 203 214

IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE .. Samoizražavanje i spontanost Zvuk i ličnost Oči su ogledalo duše Kontakt očima Oči i ličnost Problemi glave i očiju i bioenergetika Glavobolje

229 229 236 245 245 250 253 263

X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST Proširivanje svesti Reči i povišavanje svesti Principi i karakter

304

268 268 282 290

ALEKSANDAR KRON: BIOENERGETIKA Recenzija: DUŠAN PAJIN Korice: ŽARKO ROŠULJ Tehnički urednik: BOGDAN ČURCIN Korektor: DOBRILA MAKSIMO VIC Izdavač: Nolit, Beograd, Terazije 27 Glavni i odgovorni urednik: MILOŠ STAMBOLIĆ Štampa: Dirografika,

Subotiea

Tiraž: 5.000 primeraka 1984.