-
•
Глac1tu1C Ет-н.оzрафскоz института Срnске акаде.iије ·каука и у..чет'Н.ости., 'КЊ. XXIX (1980) Ethnogтaphique de l'Academie
Bulletin de l'In.stitut des Sciences et des Aтts,
Др
Ejyn
Serbe
t. XXIX (1980) UDK 323.11 (497.115) (091)
Мушовић.
ПЕШТЕР И ЊЕГОВО СТАНОВНИШТВО "У ПРОШЛОСТИ Пештерска висораваи је IПЛанинс:кю-сточарски предео у јуrозаnадном
делу Соц;ијалистичке Републике Србије и nрипада ОIШIТИНЗ!Ма Сјеница и Тутин. То је типична висораван "ЧИја се надморска висина ~ehe од 964 до
1569 метара: Делимеђе -'- 964, Точилово - 1056, Горица - "1173, Суви До - 1197, Маја Ваше - 1234, Црни врх - 1321, М2ја бунар - 1347, Буlјево - 1301, Самоrрад- 1376, Сrрашијевац- 1430, Ћурђевица- 1437, Кр)"Ш"Ица 1535, Ј елена.к - 1569 метара. Права Пештер је одељена од Сјеничкоr nоља IЈIЛанинам Гиљевом, а од
рожај-скоr и дpyror дела тутинске територије Ћерекарским хомаром и Ху мом. Од новопазарске оnш'DИНе дели је IIIJiaнинa Линаја са својим огранцима,
а rранични nредели nрема СР Црној Гори су Корита и Бихор. Пештер је nозната по суровој
-
пим .ладавинама у већем делу године.
изразито nланинској клими, с обил Снежни nокривач ра·но За!IIадне, а
касно се диже и снежни наноси су врло велики. С дру:rе стра•не, лета, хоја су релативно кратка, знају бити сушна, -и тада је већи део Лештери 1nознат
KaQ
безводно подручје. Крај је ветровит и врло хладан са нај·нихmм темnе
рату,рама у земљи. Сматра се да је ·клима на Пештери тако сурова збоr тоrа што се овде У~Јерштају сви јуrосЈtОЈВенски ветрови. Због свега
rora
Пештер је
позната још •И .као "југословенски Сибир". Збоr IПла·нинокоr карактера, краткотрајне али буј-не вегетације, nештер
ска 'ВИСОрава·н је ьрло nогодна за rајење сточарства, нарочито оваца. Од вај када се овде гајила сточарство у великом броју и ту су nрављени познати млечни nроизводи, особито оир. Пештерска висораван је историјски (у најширем сми-слу те речи) неnро
учена и о њој и њеној ·ПРОШ.."'ости мало се зна. У ·вези са тим истиче се да :.Пештер представља једну од најмаље ,nознатих области у Европи. Збоr то
га је на картама била представљена бело.м бојом". 1 Реч nештер је .словенок-о.r порекла и њоме •се .означава
тоје ·пећине (nештере
-
l!q)aj
rде nос
111ећине), и -вероватно је "Отуда дошло име Пеш
тери. На, није за одбаЦИiВање ни прет!II<>Ставка да име Пештер моrло доhи од илирсюих речи .ПШ1еш-тер, што значи претежно мрачио, '!МУРНО. Ово тим пре што се эна да је Пештер у већем 'делу ГОДИЈИе обавијена .облацима
и маrлом,
mo чему је !l!Оз~атија од било којег друrО'Г ·краја у земљи. С
1 Јевто
Дедијер, Нова Србија, Београд
1913,
стр.
285
Ејуп Мушовић
64
друге стране, Пештер и•ије !Позната и: харак.тери-стична !110 1Пећинама као што су то друrи ~~tpaj еви.
Најновија археолошка истраживаља !11оказују да је Пештер била насељена у nраисторијско доба Дарданцима, најстарије лоэнатим и вероватно аутохтоним станооништвом, и то врло густо. ryшh.e IНero мног.и друm: кра-
а
јеви у земљи.
у·
Академик .цр Драrое:лав Срејовић, каји је, почев од
1976.
године, открис број-не дарданске хумке на ПеiiiТери: Глаrовик, Делимеђе, Мелаје, Црноча. сматра да ДардаiЩИ ·нису Итири, већ неко аутохтоније
становништ:во2 • Сасвим је сигурно да је гла:в.но за.нимање Дарданаца који с:у на Пештери живели пре три хиљаде година, било сточарство.
На Пештери су привремено или стално живели и Римљани, од дру гог века, .а највише римски легионари.
О nрисутности римске лсmулације
на Пештери постоје подаци у виду материјалних оrюменика и народ'ZЮГ предаља. 'У селу Бороnrгици nронађена је римска стелз из
III
века са сиги
лr:ж: D М S, али су је 1959. Бороштичани: угрздили у мост на њиховој реци. Има BИIIIe 111омена v"'ЗТИНСШИ:Х rробања на Пештери и верује се IДЗ crlpИIIIa.дajy РимљЭIНима. Предаље каже да је брдо Тројан на Пештери добило име по римском цару Трајану који је туда npoшa>Q у з-реме nохода на Дакију, те
да је IНЗ то:м брду имао своје дворе. На врху са'М'аr брда и данас се виде темељи некаквог утврђења, али КЗЈХО нису вршена -никаква испитивања, о свему томе се ништа поуздано не може рећи. СаСВtИм је 'МОГуће да су Словени, у време њихове е-ксnа·нзије на Бал
кан, дошли .и на Пеmтер и сматрамо :да су је доста рано ·на-селили. Пештер је ·за њих била привлачна: брдовита, обрасла шум:ом, непристу:пачна, јер мм
је хао таква, у условима борбе за оnстанак, пружала солидне услове ва ;Н!ивот. О томе немамо за -еада података, али се то :може закључити на ос нову п-оnиса из XV века, по којима је Пештер !ДОСТа густо насељена хриш ћанским С'l'О'Чарима. Међутим, каква је судбина била аутохтоноr становни штва, Да.рданаца и Илира, у периоду римске и словеИ'Ске ек.сnа.взије
-
није iПСУЗНато. Да ли су се они 1И са Пештери негде повлачили, или су ту остали
na
су ромгН!Изовани и каС'НИје славенизирани
-
не зна се, и о томе
је тешко било шта рећи. Недостају нам и nодаци о Пештери у средљем веку, изузев оних
no
који-ма је неколико села у Доњој Пештери -nрипадало манастиру Ссmоhани. Такође није познато да се на Пештери !Налазе било какви остаци споменика материјалне l]{.ултуре хоји би \Нас упутили \ЦЗ нешто ближе кажемо о Пеm
тери у сре".цње:м веку. Но. без обзира на све ТО 1 могло би се закључити да је Пештер морала бити доста густо насељења сточарима у средљем: веку.
Као изузеm-о повољно nодручје -за гајење сrочарства, у услов-има mлrитич ке несигу-рн-ости најглавније iПрИВредне ·гране, Пепггер, која је улазила у
састав срnске средњовековне ;цржаве Рашке, морала је бити -насељена сточаримэ.. На то -нам указују и први турски nоnиси Пештери rиз XV века, 1!1'0 којима је она доста густо насељена. Сматрамо ~ZJ;a су имеиа бројних села ња Пештери такође из оредњеr века: Суви До, Вороштица (борова штица
-
даска),
2
Yrao,
Лескова, Јеребице, Ћерекаре.
Коnајућ.и хумке
др Драrослава
Дарданаца на Пештери, од
1976.
године,
Срејовић.а нашла је доста керамичк:оr материјала
екиnа nроф. нарочито ур
ни, металног оружја и накита. Све се то чува у Завичајном музеју у Новом: Па зару.
~ ..
•
Пештер
...
Гл.
ЕИ
САНУ,
ХХЈХ
·65
(1980); 63--85
~~~~----'"'
У доба nporracти српске средњовековне државе, дакле, пО'Сле косовске битке, Пештер је била у саставу -области БранхОЋиhа. Наводи се да су Бран ковићи и:v.~али своја ловишта у Ћерекарима (ђерекаре Непо,средно после освајања рашн:ог краја,
1455.
-
соколаре).
године, Турци су из
вршили nопис тих nредела и вероватно да је то први турски rюnис ·на ово·м
шщручју. Ти К!?Зјеви, :према томе и Пештер, yшJrn су, званично
1455.
године,
у састав крајишта Иса-бега Исхак-о:вића, .као прве -организоване администра
'I'11ВНО територијалне турске јединице у овом делу Балкана. У поменутом по-nису ломињу се и нека селг. на Пештери насељена сточар.има као што су:
Ћерекаре, Набо-је, Ме-лаје, Црвско. П-ошто су имена nоnисаних лица у тњ•t селима врло интересантна, а вероватно су словенска, наводимо по неколико ОД ЊИХ.
1
Тип насеља па Пештери
село Ћерекаре: Влкман, Влкоје, Хребељан, Радишин, Бериша, Рахоје; село Црвско: Поn Радисав, Пуниша, ДобрО'ВаЦ, Бојища, Угљеша Лукач:, Владишин;
село Набоје: Бокачин, Оливер, ТврД11ша, Трајко, МариШа, Влкац, Ве
сељко, Х.ерак, Бојк-о 1 Радац3 • Нешто више података о nештерским сточарима пружа нам турски по
пис из
1585.
године, дакле из
XVI
века. У том посnису назначена су села,
имена власиика ситногрле стоке, имена љихових ·очева и број -ситне стоке на коју се плаћао порез: 3 Област Вра-кховиhа, оnwирни катастарски јентални институт, Сарајево 1972. rод. C'I'P. 5--6.
nопис
из
1455.
године.
Ори
66
Ejyn
Мушовић
Село Шароње:
Живко Радица, Вукомир Дим:итре, Димитри Byкcrra, Мали·на Радина,
475 ·rрла
ситне стоке.
БОРОШТИЦА: Јован оБrда:и, Никола Степан, Грбан Веран, Јакиков Пајин,
382
rрла
ситне стоке.
НАБОЈЕ: Ра"Н:юо Бранко, Вук НИ'ЮЈла, Димитри Тодор, Радосав Никола, Стеnан Нико, Петри Осан, Радина Степан, Каљин Радина, ЋЕРЕКАРЕ: Радина Димитрие,
1560
грла.
Ћуро Димитрие, Ранко Димитрие, Никола Радан,
Вуксан Радица, Ћl(илош Вук, Вукас Мирко, Петри Раденко, Вукашин РЭ.нко,
Ј-ован Радина, Никола Ј()ЈtИЈЮв, Владисла-в Раr:жо, Вук Вукић, Милош Вук ман,
2001
I'РЛО.
С'УХОДОЛ (С'УВИ ДО); ОД МАХАЛЕ ПОП: Павле IIOII,. Томаш Вукомир, Букота хаум:ане,
373
грла.
СУХОДОЛ ОД МАХАЛЕ d'УК: Вој•ин Р8ЏЏ1Сав, Радина 'Малин, Санко Оливер, Шиљ Рз.дина, Вукац Ра досав, Цве"Јiко Војин,
797
грла.
ПЕШТЕР:' Вукота Стеnан,
Кара
Спужиh, Хаумаi!е Пастир, З
Јован,
494
Рајик-хаумане,
Марко-хаумане, Живко
I'РЛа.
Т'УЗИЊЕ НЕМ'УСЛИМАНСКО: :Мм:хаил Новак, Ращосав Мирче, Срб Јован, Јсж.ино Радица, Војко Ву.к, Фрањо Зано, Михаил Радмалина, Радина-хзума:не, Радин Радосла·в, Врлета Радина, Bлajit:O Радица, 1870 rрла. БРАЋАК:
Бранко Ж'ИВКО, Вук Радко, Ћурић Вукиh, Бранко Вук, Павле Ћу·ра lНИН, Миљош Јакоб, Вучина Давид, Јова·н-хаумане,
816
грла.
БУЋЕВО: Радица Рздосав. Јако Вукић, Рщцул, Тодор, Петар Рајин, Вуксан Јован~
Мил·ош Радица, Вучерин Т'Одор, Радица Тодор, Недељко Вук, Станиша Ра-
~
;з;ивој, Ранко Бравко, Новиuа Павле, Радул Ђуро, Mamt:и Иван, Нова-к Ан-
'
дрија, Срб Радул, г.рбан Радко, Стојаи-хаумане,
2114
грла.
РАМ'УШЕВО- РАМОШЕВО·. Дамјан Вук, Врлица Вуксан, Вукале Вук, Вукодраr Марко, Вук Цве'r ко, Ра.щица Ди."t!Итре, Жlmко Стојан, Јован Марко, Живко-хаумане,
1760
грла.
" Овде је Пештер регистрована као село. Данас није познато да ли је на Пештери nостојало село Пештер, веh се тим термином означава крај.
...
Пештер
Гл.
ЕИ
САНУ,
XXIX (1980); 63--1!5
·67
КАМЕШНИЦА: Радосав Вучета, Ј()ван Радосав, Радул Добрашин, Павле Вук, Радина
•
•
Дамјан, Дејан ДеС'ница, Слав Цветко,
469
грла .
ХРАСНО: Радица Вук, Ћуро Вучета, Војин Вукац~ Рад:ин Вук, Радосав не,
755
хаума
-
грла.
ЈАРЕБИЦА:
Вук Драrош, Вук Радина,
210
грла.
РУЖЕБИЋ- РЕЖЕВИЋЕ:
Вук Радица, Драrиh MИJIOIIII, Радина Милош, Нико
-
хаумане,
405
грла.
ЖАБРАН- ЖАБРЕН:
Радина Радивој, Ракоје Вукашин, Коl\rлен Радивој, Мајо Иван, Иван Петре,
290
грла.
МЕЋ'УГОРЈЕ
-
МЕДЈ'УГОР:
Руrовин Михаил, Т-о~ор Ј анка, Вучерина Милашин, Стахињиh Вукиоh, Петар Милош, Лазар Огюь,
945
rрла.
ГЛОГОВИК:
Павле Радосав, Дабиж·ив
-
хау-мане, Хаумане оп. села
404
грла.
ДЕЛИМЕЋЕ: Радосав Живко, Петри Радина,
110
грла.
ТВРДОШЕВО:
Вук:ић Рад1mа, Ј йван Радица, ЈОЋан Милашин, Михаил М·илош, Радан Живко, Ћуро ЦвеТ'Ко, Јакша Стојан, Јован Радица. Иваа Вукић, Михаил
Цветх-о, Вуј.ища Вукан, Симеун Цветко, Рад~rеој Никола,
1507
rрлз.
ТОЧИЛОВО: Слав Марко, Јован Ма:рко, Јован Черно, Ћуро Радица, ЈоЋс::.н Вуксаа, Степан Петре, Радивој
Веран. Војин Веран, Војин Цветк-о, Жиmt'О Кост:з.
дин, Радив·ој Јо:sан, Поп Степ'=tн, Војин Малин-овић, Рад'И:На Ву.кота,
2446
трла.
КРЊА ЈЕЛА:
Рајица
550
Драгиња,
Маљка
Драги:ња,
Бујица Малиnшн, Илија Ради.ца,
rрла.
ДОЛЊЕ ТОЧИЛОВО: By:rrnћ Радина, МЈИлащин Никола, Павле Дане, Вук Вукашин, Удова Јо sица, Радул
1081
Маљхо,
Добрица
Радина,
Рајица
Панева, Радман Куэма.н,
·rрлс. 5
:; Hamid HadZibegiC,Звaкu:чnu nодаци о сточ:н.о.м фо'Н.ду 'Н.а nодручју Пазара (Трzовишта и Би:tорс из 1585., Историјски записи, год. 4, Титоград 1969. -стр. 591, 592, 593, 594, 595, 596).
XXII,
књ.
HOfiOZ
XXVI,
G8 ------------------------Е~ју~n--~~[у~ш __ов_и_h__________________________ Из ових nодатака сЕ? види да је Пештср у
XVI
веку била доста густо
насељена сточарима. Ово ти:-.1 пре када се зр,;а да су у овај сnисак ушли са
rло они сточари који су гајили сv;:тн-о грлу стоку. Интересантно је да су неки имали вел-ика број ситногрле сто·ке, као што је Јован Черно из Точилова,
који је имао 350 грла. 'У
XV
('
ве-ку на Пештери:. nретпuста.вља:-.tо, није било ;..rусли:-л:анског ста
новништва, јер га нe:via :ни у nоnисима. Неки r.'lисле да мусm!мански сточари нису nоnисива:н:.и. јер .као такви нису би.::rи оnорезивани. Не зна:-.'I колико б.и то за Пештер бИ.i!О прихватљаоо, јер се
.v
-naill1cи:vra из
XVI
века међу оnо
резо:ваt~им Пештерцим:::~. нr~,ч:азе и :<.'tуСЈrи:иан.ски ·сточари.
2
1-::~-.тун: на Пештсри
Међу бр::>јним хришhаиским сточарима мињу, .иако вео:v~а
·pc'I'Ko,
XV?I
ве-ка на Пештери се по
н :!.1,\'Слимансн:и. Тако се по:>.~иње немуслиманс-~со
Тузиње, што зн.L•tн да је 'nостсј::tло и ъrусли;v1.г.иск-о. У селу Драгојловићу
n.:>-
:v\1-rњe се: Синан АХ)Iед; у Црвску: Сефер Абду.;rах, у Барэ.:vtа: Мех~'l:ед Абду
лах и Пири Хазир". Ови nодаци су .н:~.м .:\рагоцени, јер на оси-а-ву њих можемu
преrпоста·вити да је процес исламизсщнје текао .и на Пештери у XVI веку. Наиме, сrвде се nомиљу: Ссфер Абдулах н Мехме;~; Абдулах, што значи си нови Абдулг.ха, а"':/ лренасно:-.'1: зпг.чењу то значи ени хоји су исла.:!.шзирани. Према томе, у ·питању су Муслимани, а не Турr\И или неко -други. С друге стране, ови подэцн су интересантни и због тura што су то ретки nомени му слиманских сточ:ара кој~t су ушли у nonиc, а то значи да су ·nлаfiали порез
и на -крају ПО'датак заслужује пажњу и збоr тоrа што нам говори да су Му слимани ~Yt у 6
XVI
веку живели на селу, што је реткост. Пазнато је да су
Х. Хаџибегиh, цит. дело, стр.
592, 593, 609.
~
Пештер
...
Г:r.
ЕИ
САНУ,
XXIX (1980); 63--85
------
69
М,усли.ман.и највише живеди по градовима и да ј е веhина оних који су ра није живели на селу чим nрю.1е ислам. до.лазила у трад.
Података о Пештерi1 у чити да су ·И у
XYII
веку за сада немамо, али се .м-оже за·кљу
XVII
веку на Пештери живели хришћански сточари. Такав
закључак се може извући и~ ранијих пописа, а и из фрагментарних. оnиса
што ·нам их је оставио турски reorpaф Хаџи Калфа мз
XVII
века. Он каже
дз у Бихору (гранични крај Пештери) живе Срби и Арбанаси, а у Рожајама
само Срби7 • Под Рожајем ·се у Хаџи Калфино време nодразумева цела тери торија, а данашњи rраднћ Рожаје з·вао се Трrовиште. Тако ·мисли Гл:иша Елезовић. Пошто је Пештер у то време nрипадала Рожају, а ОВ'О ..с.кадарском
nашалуку, nодзтак Хаџи Калфе,
·K:Jora
СМ'О цитирали, м-оже се односити и на
Пештер. Поседујемо nодатке по коЈима rпештерск.и сточари нису били баш миро
љубиви у је
1611.
XVI
и
XVII
веку и бавили су се хајдучијом. Тако је Лефевр, који
године пропутоz::ао дубровачким ЈПУтем, пролазеhи од Сјенице nрема
Новом Пазару, записао: "Ово поље (сјеничко) је -окружно .планинама и про страно је до неких шест :миља. На њему nрема југу има каравансарај, али како се он налази бли"Зу планина које достижу Албанију, пуну разбојника, наш малин (вођа кириџија), по·беrао је с тога пута. па ум:ес1·о тата да крене
низ ·планину на десно, -одабр.'. пут у лево и ми ноћисмо на ливади
... 8
З Последња сеоска породи-чна задруга у селу Рашковиhу која бројн
44
члана, а
чији је до:vtаhин Сједовнfi Алија
Велики -рат што
1683.
до
1699.
ra
је водила Турска са Аустријом и Мађарско·м: .од
године имао је изуз~тно тешке >Iиследице по станозништво
Србије и Новопазарског Сантшка. (Но·Еюпаз~рски Санџак, коме је тада веро вати') ·приnадалэ. и Пештер, био је у о•квиру босэ.нск-ог nашалу.ка.) 'Уз велику 7
град
Хnџи Калфа,
~ Радован
:Н.'tиса
О
Ба...исаh:ско.ч полустрву, "Споменик"
XVIII,
СКА,
Бео
1892. XVI
и
Самарџиh,
XVII
Беоzрад
века. Београд
1961
1L
Србија
(Лефевр).
у
cnncu..чa
c'l'p 156.
фpaff.v,ycкux
савре..$1.е
Ejyn
70
Мушовиh
Jti)MOћ устаника из Староr Влаха, устаничкоr језгра., Аустријанци и Мађари су •потисли Турке дубоко на jyr. Тада су, ЕИШе него iИПtада ра·кије и касније, страдали санџачки градови: Нови Пазар, Бијел·о Поље, Пријеnоље. М..чоти од
·rих градова су б;ши •nретворени у 1Прах и .пеnео, а њихово становниurr:во је тада практично нестало. Муслиманско станоgШ1Ш:тв·о се у једној, ,цо сада
мало nознатој, масовној сеоби .повукло према jyry дооирући до Цариграда а срnско се IПрикључило с:еоби Срба под Арсенијем
111
-
fJ' f ·
Чарнојевиhем. Српски
историчари који су се бавили пробЈiематик;ом: прве -сеобе Срба, сматрају дз -се
III
из новопазарскоr краја nридружило А'Рсенију
Чарнојевиhу око пет хи-
ЈЫI.Да хришћана.
У то време, одређеније, око
1689.
године, опустела је и Пештер и сасвим
је моrуће да на њој н.ије нико остао да живи, а и зсшисано је да се "Стари
ср1IСКИ живаљ иселио са Пештери за време сеобе Чарнојевиhа" 9 . Према томе, веhина пештерског становю1штва се иселила
1689.
године и отиш.ла прек-о
Саве. Међутим. сасвим је извесно да је мноrо Пештераца изгинуло у -rом р.у готрајЈЮМ рату, и да их је мн-оrо помрло од за,раз'НИХ болести и 'Глади које су тада харале у читавом ОВ()М крају.
Beh
-смо истакли да не можемо реhи коме је Пештер nр.ипада.ла у ад
мини.стратив·ном смислу у време турске доминације. Час је била везана за скадарски, а час за босански лашалук. 'У сва:ком случају, у том rраничном nределу nоменута два mашалуrка -и није би.,-rо неке С'I'роге трзнице, па су
rюменуте нејасноliе и нормалне.
Крајем
XVII
и .почеТ!Ком
XVIII
века го
сподари Пештери су били Махмудбеrовићи. Из те nознэ.те беrовске. куће 1 0 било је доста врло еминентних политичара, међу њима и Худаверди Мах
м:удбеi'ОЈ':Јић, скадарски везир. Свакако да им је Пештер до-делио султан за из...-зетне ораrни'iке
заслуге. Из тога
што је Пештер nриnадала
беговићи-ма м.оже се закључити да је она IIо:>четхом:
XVIII
Махмуд
века била у ок
ЕИРУ скадарскоr пашалука. Томе иду у nрилог и 'Насељаваље Пе:штери сrочетком.
XVIII
скадарскоr
'Века, које
је извршено, како ћемо то
видети, по налоrу
везире.
У једоом документу nише да је нllewтep
1721.
године, била nрикљу
чена Босни и стављена nод НО'ВIИ Пазар" 11 . И 'КЭСИИје, у
XIX
"Веку, и.."Vl'a
доста нејас-ноhа око тога к-оме је Пеwтер n-риnадала. Та'Ко су се ОКQ ње, тридесетих година XXI ·века, ·грабили :nећки и -призренски паше 12, што ће рећи да је припадала скадарском. nашалуку.
Одмах после тога,
1832.
го
дине, Пештер је nодељена, па је једна nоловина приn-зла рожајској, а друга новоnазар~ој ·кази. Највероватније •да се од тада, како беrов:и Пештери, јављају бихорс:ки Хајдарпашић и Ћорвоићи.
Турским властима и пећх!:и.м Махмутбеrовићима бизю је стало да што пре населе Пештер и било са ким, је од ње, пусте и ненасељене, нису
имаmr никаи.ве ко-ристи. С друrе стране, Пештер, таква .каква је била, добро је дошла турским властима да решавају и нека друга своја mтања, посебно nолитичко подређивање Малисора. 9 10
Епцик.л.опедија Јуtослави.је, По
једној
верзији,
nећ.ки
Vl,
Загреб
1965.
Махмуд6еговиhи
г., стр. су
471.
nотомци
ислам~tзираних
Црнојевића. 11
Ј. Р.адониh, Pt.Ue.cкa ~pu;a
ка, САН, Београд 12
1950, 538.
u
јуж-ко-словекске зеяље од XVI-XIX ве
Е. Муwовиh, Нешто о Хоти..ма и
сављевиhа", Пријеnоље
1975.
Xacauy Хоту, ,.Сеоски дани С. Вуко
4
Пештер
Гл.
...
ЕИ
САНУ,
XXIX (1980);
6:Ј.--115
71
Позната су и одређена настојања Турака да омоrуће повратак неких
српских nородица, које су се 1689. rодине повукле nреко Са'Ве. Тако је ве .ТЈи...Јtи везир Мусrфа"""ПЭ.Utа Ћуприловиh објавию 1689. rо-дине "да h.e се nре
дати забораву све rрешке које су Срби за в·реме рата уч.wнили и да се сваки може
ко
сл·ободно вратити из
се не врати 1
биhе
емиграције у
року
од шест
месеци",
а
му им:ање .&анфисковано. Од.мах лотом и наредба
Хусеин-паше Ћуnрилића обећавала је ослобођеље nореза оних Срба који се буду ·вратили на своја зrаришта 13 • Међутим, није поэнато и мало је веро ватно да се неко вратио на Пештер, али је iiЮЗнато да је Пештер насељена Климентама,
а са њима
или
-неnосредно
п-осле
њих и Шаљама, Хотим:а,
Шкрељ><.~а (Шкријељи). Турске власти су
непрестано имале великих не..оrрилика и nроблема
са малисорским nлеменима, посебно Климе:н:тама, у Алба-нији,
јер се они
нису дали лаке покорити, а и када су били покорени, никада нису биљи поуздани
нити nослушан елемент.
О томе .Ю) су Кли.менте
у југословенској историоrрафији nостоје
-
различита мишљења. Милан Шуфлај сматра да име моћних. Климената
-
Клименти долази од виза:нтијскоr утврђења Клементијана, које се на .лазило на 'nуту Скадар--Призрен14. Не-юt чак мисле да су они албанизи рани Словени, што је без дубље анализе и чвршhе докум:еRТаiЏ1је теш-ко
прихватљиво. По nрофесору М. Барјактаревићу, Клименте су највеће ма. лисорско племе, чији је зав.ичај у изэорном делу Цијевне у Прохл:е-mја
ма15. Клименте се деле на седам родова: Селце, В)ЛКли, Никај, Унтај, Мар тинивиhи, Вукови и Лаnи 18 . Ма -колика били различити подаци о :месту одакле су Климекте и о •·Lи:к.овом
-nope..'tJIY,
што није nредмет ове теме, они су у једном јединствени:
;:т,а су Кли·менте били храбри, борбени, 'Вич·ни ратни:ч&Им вештина-ма. О IЬ'И
ма биокуm Петар
{XVII
век) каже да су бунтовна расnоложени .nре-ма Тур
цима, да живе од пљачке,
су
и
сами
били
али да пазе
да
се не
o:rpeme
о
католике,
noorro
католици, те да су бистри ·и спремни на крвну освету.
,.Клwменти rиз својих у.поришта излијећу и nљачкају турско становНШIIтво.
Од љихових упада (почет-ком
века ОК'о
XVII
1617.
године) нарочито је тещко
страдао Нови Пазар .са о.колииом. Зато цијела земља уtn:ути једну делегацију на Порту ,да се жали на насиља к-оје .им чине побуњени Клименти и ·друrи сусједи' ".17
Надбискуп Змајевић Виhентије јавио је
1708.
године: "Чудо је доиста
да Клименте, не траже ништа друго него само nуuiчаног праха и ОЈЮва, и
•
ако -су Ћечито гладни". У једном опису климентских жена пише: "Арнаутке Е:ао нове Амазон.ке спретно и вешто рукују оружјем.'' 18 t3 Т.
Ћорђевиh,Становпи.штво
ди.шњица Н. Чy11u1ta, књ.
XXXVI,
Србије
Београд
nосле
1927.,
Велике
стр.
сеобе
Срба
1960
(Го
20).
Ј. Томиh, Десет zодиња. из историје cpncкoz н.арода и цркве nод Тур ц~а. Београд 1902. 204--205. Х. Хаџибеrић, Гла~.Lрина у Осханској држави, Оријентални инсти тут Сарајево, Посебно издање IV, сарајево 1966. стр. 102. 14 Др Милан Шуфлај, Срби и Арбанаси, Београд 1925. 60 1 ;.М Бајракатевић, Руzово. САН, Прво одељеље (Насеља и nope'ICЛo с..-та -н.овпи.штва, књ.
36,
Београд
1960.
стр.
11 Ј Радониh, Р1l.ксха курија . . , 17 Г. Станојевић, Јуzослове-н.ске
-XVIll 19
в., Беоrрад
1970.
'СТр.
175). 514 зе.м.ље у ..члетачко-турск:и.м. ратови.м.а
192.
Ј. Радонић, Ри.и.ска. ·"1/риэа,
295, 519, 528.
XVI
Ејуп Муп1овиh
72
Навикли на један nатријархалан начин живота у IК:>Ме су обичај.и за мењивали законе, Кли:v~енте су се веома теШ'Ко уклапэ.;rи у нове захтеве, без
обз:ира ко мх ~наметао и одакле су доЈiазиљи. Као ретко :к:.о били су будни чувари традиционалног наслеђа. Збоr свеrа тога, а у услоВ'И'Ма тешких. еко номсхи:х неприлика, -борба за ауrои.омност и иэоловмюст била је љихова nреоху!Пација. "У томе треба тражити ,и рё.злоrе што су настојања турскмх
освајача да их покоре и чвршће вежу за себе -у~Главиом остајала без већ!их
ymexa. Климентама као најбројн:ијем малисорском I!Iлемену би.пи су у свему слични и остали МаЈI!Исори: Шаље, Шкреље, Хоти, а изузетно драrу аесму
nоклонио мм је Љуба.мир С. Петро-виh19 • Турци су .орrаиизовали честе по-ходе против Клпмената са намером
да им наметну власт, да их псжоре м умире, али су се ти: •IЮХОДИ, у яајiВећем броју случајева, завршавали без yonexa. НасулрС1I'. томе, Клименте су се nонашал-и онако како су им одређене прилике •дик.тира.пе и интереси нала
гали. У пљачкашким походима против Турака угрожавали су Скадар, Плав, Пеh, Нови Пазар, па чак и Ско.:nље.
У акцијама щютив Турака КЈЈ:именте су се У'друживали -са брдска-црно горским IПЈiемеиима. Но, било је случај ева да су заједно са Турцима учество· вали fiPO'r!ИЋ Црне Горе, Бр.ца и Боке. Тако су зајед1rо са Али-([lашом: Чен
rиhем учествовали у nоходу на Котор 1651. годиrне, а затим у :IIоходима Су лејман-паше Бушатлије на Црну· Гору2О. Ауетро-турски рат 1683-1699. rодине, у коме су Аустријанци, уз !1'0моh домаhи:х устаничких снага, потисли Ту-рке 1ДО Кичева, донео је Турцима бројне и :велике неприлике. Због rога су Турци, .пошто су преузели шшција ти:ву у рату, били веома ОСИ'ОНИ, као н:их.ада раније, .nрема хришћани:ма, јер
су ови у току рата пружиљи ру.ху -сарадље Ау-стрији. Тада је био врло из ражен турски терор nрема њима, па према томе и i!IpeМ:a К.лимектама и ос та..mщ Ма.лисорима,
и -nротив њих
су
орrан.изоваие казнене експедиције.
1о МАЛИСОРИМА
Саnрти са свих страна ту ђе соко савија rнијездо
и слободу наоди нађосте уток. Слобода ваша и не бјеше слободни у немаштини ·сити у rла,пи
прибијени уз .ли·Iиц,.v уз
опрез
Неуко уки служили
c·re
образу, на
'
со
и хљеб дату ријеч чували
Брзи:
на nоrибију за
ча·ст.
Улазите слободни у слободУ, у своју баштину.
(Из збиркеБразда ~ори,
издање НИП "Побједа"
:w Ј. Томиh, О Ариаутu..м.а. у старој Србији.
1975.)
Пештер
...
Гл.
ЕИ
XXIX (1980); 63-85
САНУ,
73
Тадашњи -скадарски везир Худавер)ЈIИ Махмудбеrовиh организовао је
1700.
године, поход на Клименте, озбиљнији и орrзнизованији од свих ранијих оохода -које су Турци орrанизоваЛ'И nротив Малиоора. После веЈ!И'Ких наnора,
Турцима је уопело да оnколе Кпименте у Брдима, област Епаја код Скадра, и да их тако оnкољене држе вmue месеци. Када су Клименте остали без жи
вотних намирница, нарочито без соли, з.баr чега је стока почела масовно да им цркава, истаЈКЈiи су беле заставе. Тада :им је Худаверди Махмудбеrовиh диктирао услове које су Клименте тешка срца прихватили ;.t, како дPyror
избора ямје било, морали су да Н<ШIУСТе своја зтЗ!ришта и да иду у далеку Пештер, за .к:оју до тада нису биЈl!И ни чули. Добро наоружаЮ1 турски аскери
оnколили су масу Кли:м:енти, свих доба 'и узраста, љихов цеЛ"ОК.уПан сточни фонд и, НЗ~Правили дуrу колону, упутили се 1Преко nлаво-rус.ињохоr ЈСраја ка Пештери. Било је то равно
на Пештер ~досељ€'НIО
писао да је
1705.
270
1700.
rодине, када је, како то наводи Јован То:миh,
.клим:ентских IПОродица. Наrдбискуп Зма1евиh је за
rоине на Пештери било
251
кућа католич.ких Климената.~l
Вероватно сви Клименте ~оји су тада расељени из Епаје нису дошли на Пештер, већ је НеКiИ.ма ус'Пело да .се задрже на одређеним местима rде
Enaje до Пештери, за то ука•зала nрилика. Сасвим је мo ryhe да се добар део Климената тада задржао у Руrови, где данас живи око 250 њихових !I!ородица - вероватно љихових по'ЮМака. 22 Потомака Климе
им се, .на путу од
ната од тада има и. у плаво-rусињском и рожајском крају, и то у вели ком броју.
Да ли је пре 1700. rодине било Кљимената у поменути.'\'!: !I!одручјима тешко је тврдити, без обзира шrо нам неки nомени наrовештЗЈВају и та-к·ву моrућност. Тако се Клименте, досељене из Селца у Алабанији, п-Q!МIИЊу у
Рожајама 1697. rоди·не. Moryhe је да је овај ПОIДатак грешк-ом у·нет, јер су ra 1721. године забележили каrолички ми.сиона~рИ у Ка.мешници кад Сјеmще, вероватно mo усменом казиваљу. Да ли су Албанци ,који су били у Вихору пре
1700.
године, које ПОl\ШЊе Хаџи Калфа, Клименте- не эна се.
Неки мисле да су бројни Климеонте, nошто су били растера-ни -из
Enaje,
прво ·населиЈIИ горље По.mимље, na да се једна rpyma одатле nреселила у Ругову, а да су -потомци оних који су ту остали у Вусњу 'И. Мартиновићу:tЗ. Насељавајући Кли:менте на Пешт~::р, Турци (.'У .постигли два осн'Dвна циља: ослободили су се у Албанији сталне опасности од немирних и бун
то:ви:х Климена.та и н-аселили су .пусту и ненасељену Пештер. На Пештери, rде су усл-ови за живот нарочито к.л.иматски, биmи мноrо неnовољнији од оних у Албанији, моrућност да се Клименте држе у покорности биле су
веhе. У једном документу из
1705.
rодине nише: "Порта је- ·на Пештер nре
селила Кли.менте да би их имала више под руком и nривикла на сточарско
•
занимање и да би умаљила nрилику за крађу и отмицу". 2 ' Са Климентама, који су били ·католици, доwл.и -су и католички свеште ници. Н-о, на Пештер су дощ!зили: папски м.исионарм К'Оји су обавепrrавали nancкy столицу о стан~у и броју католика на Пештери. Свакако им је било стало да -се католича!!IСТВО
одрж.и код њих,
21 Ј. Радониh, .Pu.Atcкa курија ..• 514 22 Проф. др Мирко Барјактаревиh
Климен'I"и,
истиче
20
како
кућа Шкријеља,
су
се
сви
они
12
је
регистровао
населилн
Ј Радониh, Ри..кска курија
Руrови:
12
nочетком
. . , 515.
341
кућу
кућа Шаља. Он
XVIП
177)
zз Андрија Јовановиh, Пмво-zусињска област, 24
у
куhа Кастрата и
овде
М. Барјактаревић, Руzова. стр.
јер -су знали да су, у новим
423, 484. 485.
века
(др
Ejyn
74
Муwовић
------------------
условима :i1 на новој територији, на удару ис:rtа.мизацији. Једна таква м,исија обишла је Пештер веh 1702. r:щине, и о свом nуту послала извештај Риму. 25 Пошто су се веома тешк-о nрилагођавали на нове услове живот а, а nритиснути носталrијом за радним крајем, Клименте су у вшпе и.аврата rrо
кушавали да се врате са Пештери у Албанију, Наводи се у извештајима да 1707, rодине, вратило 147 породица ra 1362 члана. Са собом су пате--
их се, рали
грла оваца и
30 000
колоне која се
4 000
крупнороrе стоке. Исnред те тада фзрм:иране
бес:nућу враћала пр~ма Алабанији, оним истим стазама
no
којима су седам година раније дошли на Пештер, ишло је чстир:и стотине
наоружаних мушкараца и три стотине жена. На том тешком и исцрnљују-
ћем nут)' чека..,'1и су их турске заседе, али јео све било узалуд: nут је био обојен крвљу, и тај део Климеиата се вратио у Алабанију. 26
Сматрајући да -су за повратак једноr дела Климеиата у Албанију криви католички свештеници, Турци су, према извеwтајима надбискуnа Ви f:.ентија Змајевића од
1708.
године, nорушили зrраду ка'l·оличке мисије
-
цркву, на Пештери, и опустошили насеља на Пештери која су наnустили
Клименте~. Не зна се rде је на Пештери, у ком селу била та зrрада като ~чичких мисионара. Можда у селу КамеuiИИЦЈI rде је Uило највише КЈiиме ната и где су мисионари који су ДОЈ1азили из
Рv.ма највише боравили,
а
можда и у "Углу rде је, почетком XVIII века, подиrн.ута џамија, по усменој традицији на темељима латинске (католичке) цркве. Године 1711. вратило се са Пештери још nедесетак климентских поро дица у Албанију тако да је на Пештери остало 186 породица, и већина да наuпьих становника Пештери :њихови су потомци. Почетком XVIII века на Пеu1тери се nомињу, nоред Клименти, и друrа малисорска племена: Шкријељи (Шкре.r."с-}, Хоти и Шаље али, судеh.и по из вештајима, они су били у мэњини у односу на Клименте. За сада се сиrурно
не зна када су дош.n-и на Пештер, мада посrоји велика вераватиоћа да су до шли заједно са Климента-ма. Moryhe да су досеље:ни и неnосредно после Климената, али свакако nрислино. Тако у извештајима като.пичких мисио нара из
1721.
године на Пештсри се, nоред Климената, помиљу још и Шаље,
ТIIкријељи, Кучи. Истјини за вољу, они се узгред, уз Клю.tенте, помшьу до ста бојажљИВ"О и истиче се да су мноrи од њих мусли-манске и nравославне
вере. Катољички мисионари, чије је седиште било у селу Камеuшици од 1718. до 1721. године, извршили су ПО'ПИС села на Пештери. Они су попи сивали -само катол~чка домаћинства и истицали ;Ј.а су све то Климеите. Ме
ђутим, што
ћемо и касније истаћ'И,
om1:
су ту знатно rреши.л:и јер, католицt~
нису биљи самп Климеите веh и Шкријељи. Хот.и, Шаље. а то значи да
ie
и
~:вих других, осим Климеиата, било доста на Пеnrтери, Но, остаје чињеНIЈЩа ;:~,а К.Јrименте nосле 1700. r"дине вИше нису долазили на Пештер, а ови други, о-:-обито Шкријељи, долазили .су и касније, из Ругове на nример, na чак и у
XIX
веку. Долазили -су ова~-.:а да напасају стада у летњим nери-одима па се
многи нису више ни враhали. На пример, ЖНО'I'е Ш•кријеље у Бороштици и дана-с зову Руrовцима. То је r,"'Iyчaj и са Хотима који су раније били насе
.љени rю Црној Гори (колашии:::ки крај) и nосле Пештер и у суседне крајеве.
~~ Исто, 26
Ј.
~1 Ј
503.
стр.
Томић,
О
Радониh,
Apna.yru..м:a. '!Cypuja .. ,
Ри..м.с1.:а
503.
.1878.
rоди:н:е д'ОШЛИ
f'r1
...
Пештер
Гл.
ЕИ
САНУ,
(1980); 63-85
XXIX
Подаци -о .католици.'\llа на Пештери iriOЧeткo!YI
XVIII
75
века налазе се у Га-
вриловиhевим ис:писима из ВатИЈКЗ.:нскос архива, који: се чувају у Архиву
•
Срnске академије наука и уметности у Београду. Делимично их је -обрадио
Богољуб Петковић и објавио nод насловом Једап доку.v.епт о броју католика на Пештери краје.м. дру1.е деценије
X\''III
века. Ти nодаци су изузетно драrо-
rоцени за Пештер и његово -станQIВништво, и зато ћемо се на Н::Јима задржати: Село Ка.мешница
39
Расно
13 5 4
Тузиње
14
Растеновиhе
Међугор Аливеровиће
" "
Шароње
13 6 20 12 3 2 1
Глоrовик
6
Гујуће
Драгојловиhе
1 2 4 2
Шта"Ваљ
з
Крња Јела
.... . . . ..
'Угао
Лекова Браhак Деврече
Гуцевиhе
Росуље 28
. . "
~њица
2
Цетановиће
g
Дружиниhе
7 5
Дуга Пољака Вуче
з
Коњари
5 4 3 3 2 2
Жирче Ковачи Паљево Црниш Радоховци
породица
" " " "
. ." ..
. . "
"
410
99 41 30 85 75 74 166 99 35 16 3 72 12 17 23 16 14 18 95 65 35 46 28 28 17 15 12 16
лица
" " " "
. ".. . . . .
.. "
Ово су села на Пештери и у њеној непосре~Циој ок-оЛ'И:Ни. Међутим, ка толичким Малисори·ма били су насељена и села .ooro Horor Пазара: Глуwци, Вучја Локва, Ј аничари, Лука ре, Мекшье, Долац, Себечево, а у предграђу Новог Пазара било је
12
клиr>.1:е-нтских католичких nородица. Камешнички
миси<>Нари наводе да су и -села ментама:
Ма.линдубрава,
amo-
Рожаја била насељена католичким Кли
Шпиљани,
Вашча,
Варе,
Њеrуши,
гаје, Зоглава, Врбица. Баћ., Вуковица. У њи:r.t:а је регистровано са
237
58
становника католичке вероисповести.
За·ворти, Во
44
породице
лица, док је у Рожају било из рода Селце осам климент~их куhа {:а
28 Село
у
Росуље на Пештери не постоји, али коме нема насеља веh су пашњаци који
nостављамо да
је у питаљу тај
локалитет.
постоји део Сувог се зове Росуље па
Дола, прет
Ejyn
76
Мушовиh.
Број Климената је био знатно веhи ад овде наведеног збоr тога што
многа села која су наведена у по.nису нисмо м-огли идентифи·коваТи као што су: Скуrри, Стеrи.ано, Грсеница и сл., па их нисмо ни унели..
Иако мисионари говоре да -су поnисали само Климеите, којих је било свэкако нај'Виwе, данас се cиr:v'PHO може тврдити да су шш у ту категорију
А
стрпали и друге Малисаре: Хоте, Шаље, Шкријеље. Тако се зна да су Цр-
W/
ниш, Паљево и Коваче насељавали Хоти, и у традицији је очувано ~та су становници тих села потомци три брата Хота. То је случај и "Са селима: Жирче, Смолића, Кониче, које су ·населили: Ulaљe. Због свега тога врло је тешко реhи ко је коме тада приnадао било којем од тих nлемена, јер су, с обзиром .на чиљеницу што су били католици, св.и трnа·ни у један кош и истицани као Клименте, а у ствари су сви Малисори и -становници Пеw тери од почетка XVПI 'Века. Среhна је околност што се до скоро .веС>м::а до бро знало у .којим све селима :живе nотомци К.лимената, Шкријеља, Шаља и Хота. Интересз.нтио је и то навести ода се та nлемена, љихове породице нису много
.мешале,
вЕ'ћ
су
nрема
племенЬк.ој
приnадности
Најбројнија климентска братства која
иасељ.аваЈl'И
села.
r:y насел·ила Пештер били су
Вокље, насељени у 'Углу, ТузИ!Њу, Расну; затим Никче у Д-олићу, Крњој Је.'lи; Муриhи у Браћаку; МарТИ'Я'О'ВИhи у Јеребицам:а. Они су тако-м в.ре м:ена узели нова презимена: Љајићи, П.љахићи, Гицићи, Балоте, НоК!Иhlи и сл. Мури'kи су нај,зуже, па и до данас у вел·иком броју ·очували -своје старо nрезиме
{no
Му:;>ији у Албанији), док је свега неколико r.ародиц.а у селу
Лиnици зздржало старо .nрезиме: Клименте. Од других nле.'\fена Шхријељн су очува:л-и ста~о rtре:::име, затим и Хоти, а Шаље су га ПO'NIYHO изгубили.
Са тим: .nрезименож живи само ј о ш ј едно лице у селу Плею-rбабама: З аим Шаља, али без nото:о.rства. Но, код већине по'l'О'Мака авих племена чува се трздициј а о томе
ко:ме
су
раније
приnадали,
01дносно чији су ПDТо-мци.
Већ смо истакли да каrолички мисио-нари наводе да је на Пештери n'О
ред Климената било и Шкријеља, Хот?., Шаља, и Куча, али, они наводе да су ~оrи од њих nриnадници "Муслиманске -п nравославне вере
е
shismat.ici),
(D'ottomani
што би требало да значи да су они, а не Клименте, били спрем
нији на промену вере. Но, да се мало и ·на њима задржим::о. На]бројнт~ји су,
nосле Климе!iата, би:ли Шкр:ијељи, и :њихових nото
мака ·има и данас на Пештери веома много. Праэо презиме им је Шкреље.
зли JiX већ мисионари називају SchiгieBi. а данас им је уобичајен и једин ствен назив Шкријељи. Они су малисорсiЮ nлеме које је живела у сусе<д
ствум са Kmiмe!iTaмa и Кастратима29. Професор др Мирко БарјактаровиЋ претnоставља да Шкријељи ·нису дошли на Пештер из Ругове, веh дwректно из Малес:ије, јер их је на Пештери више него- у Руrови. Међутим, то би се
могло одно·сити на Шкријеље к.оји су населили Доњу Пenrrep, там--о веома ·много
и
они
су
којих је
старо презиме оставили и узељи ·нова,
ал.и не
и на Г-орљу Пештер (Вороштица, Градац), који су задржали: старо презиме и знају да су Д'()Сељени из Ругове. Народ их још понекад зове Руrовцима. По долаС1tу ·на Пештер Шкри:јељи су основали село Шкријељи, а они на Горљој Пештери nосебно, знају да су IПкријељи •И доста су очували свој народносни идентитет, језик и обичаје. То није случај с оним Шкријељима
који су населили села у БиХору: Муровац, Дашча, Ријека, Савин Бор" 0 , као ни са онима који су раније nримили ислам ~~~ Др 30
Др
Мирко
Барјактаровиh,
Руzова,
Милисав Лутовац, Вихор и
na
СИН,
.почели да долазе и трајно Беоrрад
Корита1 Беоrра,ц.
1960, 176. 1967, 83.
Jl
Пештер...
Гл.
4
5
ЕИ
САНУ,
XXIX (1980); 63-85
77
Тиn nештерске куhе
Обрада земље на Пештсри
остају у Нови Пазар. Неки од оних који су дошли у Нови Пазар, а то је
случај и са :nотомцима Клименатг., Шаља па и Хота, током !Времена стекљи су знэ.тан углед у граду и имали су сво-је читлуке по околним селима. Неки историчари деле Куче на црногорске, албанске и албанизиран:е. На Пештери и данас живе бројни nотомци Куча, они који су исламизирани,
78
Ejyn
------------------
Мушовић
а оних који су остали nравославци знатно је мая.е. Њих такође има у вели
ь.ом броју у Рожају, Бихору, Вишеву, Ту'IIИну и у новопазароком крају. И они су стари ста-новници о:вих крајева, :или већина љихова. јер се -помиљу у поменутим крајевима nочетком XVIII века. Кучи су доста рано nримили ислам (они који -су то учинили), вероватно
-npe
Клю.iеиата. То, с једне стра
не, говори о томе да би они могли бити најnре црногорски. Кучи. У тради цији Мус.лим.ана, nотомака Куча, стоји да су црнооч>рскоr порекла. Они вису никада rоворили албански, већ су и nосле исла-мизације задРжали српско хрвате-ки језик.: К)Т<ртовићи у Ћерекару, Кучевићи у Ж.абрену, Вишевц.и, Хамзаrићи у Тутину, Га.нићи и друrа братст-ва nотомци Куча у Рожа
јама. Чак су са -n-ogocoм истицали да су Кучи, старином из Црне Горе. IU't'C није био случај с онима другим који су исламизирани и ю>ј.и су mмало
nостиђе-но гледали на своје раније .nopeКJio. Исламизирани Кучи су насто ~а~""Iи да се -не мешају са другима. ~о је врло изражеио на примеру Рожај а. Првобитно су
ову варашицу чи.ниле две
махале:
махала исламизираних
Куча и ма:х;ала исламизираних Климената. Свака од тих махала имала је своју џамију, сваје гробље и нису се чак доскоро међусобно узимали (жени .л:и}. Би лv је случајева да човек преЖ!ИВИ век од осамдесет година, рођен и одрастао у једној .махали, а да ногом •није корачио у другу махалу. СлИЧЈНо је би..'IО и са селом Жабреном. где живе Тhщиhи, исламизира!НИ Клименте; и Кучевиhи, исламизирани Кучи.
Ношња им је била слична, ·заједни'IКа и утла-вн:ом албанска. Био је то разло·г ·Што их !IIY'l'DIIIИCЦИ нмсу много разлико-вали. Тако је Ка.бооrа
1707.
го
дине, nутујући ·од Сјеюще према Новом Пазару, записао ,zча. је наишао на мноштво села "ПИ
