ANKSIOZNOST - ZABRINUTOST Anksioznost je osećanje koje se javlja kada verujemo da nam preti neka opasnost i kada o njoj razmišljamo iracionalno (npr. šta ako, ne sme da mi se desi ništa loše, moram da uspem). uspem). Kada o toj opasnosti razmišljamo racionalno anksioznost nestaje i prerasta u zdravu zabrinutost, opreznost. Okidač Emocija
Anksioznost
Zdrava – nezdrava
nezdrava
Tip uverenja
(posledie u mišl!en!u)
opasnost, pretnja
iracionalno
•
•
•
•
•
•
)abrinutost
zdrava
Ponašanje
Kognitivne posledice
opasnost, pretnja
racionalno •
•
•
Precenjivanje negativnih karakteristika pretnje Podcenjivanje mogućnosti da se savlada pretnja Stvaranje još veće pretnje u svojim mislima Više irelevantnih misli u odnosu na zadatak (nego kod brižnosti
• • •
• •
#izi$ko povla$enje od pretnje %entalno povla$enje od pretnje Poništavanje pretnje (npr& sujevernim ponašanjem 'mrtvljivanje osećanja raženje razuveravanja od drugih
!emogućnost koncentrisanja i "okusiranja na relevantne in"ormacije *ealisti$no sagledavanje karakteristika pretnje *ealisti$no procenjivanje mogućnosti da se savlada pretnja !e stvara se još veća pretnja u sopstvenim mislima Više relevantnih misli u odnosu na zadatak (nego kod anksioznosti
• •
Suo$avanje sa pretnjom +onstruktivno postupanje u odnosu na pretnju
B"S # $%UTN%A, N"ZA&O'O$%ST'O
Osećanje besa se javlja kada zaključimo da druga osoba krši neka socijalna, zakonska, moralna ili naša lična pravila, kada smo blokirani i sprečeni u ostvarivanju nekih ciljeva, kada zaključujemo da smo tretirani nepravedno, kada nam neko pokazuje nepoštovanje i kada postoji pretnja našem samopoštovanju, i o tome mislimo iracionalno (kako to ni!e smelo da se desi. Kada razmišljamo racionalno, umesto besa javlja se ljutnja ili nezadovoljstvo. Okidači Emocija
Zdrava – nezdrava
Tip uverenja
(posledie u mišl!en!u) •
es
nezdrava
+ršenje pravila
iracionalno •
#rustracija
•
Pretnja samopoštovanju
•
•
.jutnja !ezadovoljstvo
Ponašanje
Kognitivne posledice
zdrava
racionalno +ršenje pravila #rustracija Pretnja samopoštovanju
•
•
•
Precenjivanje stepena u kojem druga osoba nešto $ini namerno Vi-enje malicioznog sadržaja u motivima drugih Sagledavanje sebe kao apsolutno ispravnog, druge kao apsolutno neispravne !emogućnost vi-enja ta$ke gledišta druge osobe !e precenjivanje stepena u kojem je druga osoba postupila namerno !e sagledavanje malicioznog sadržaja u motivima drugih !e sagledavanje sebe kao de"initivno ispravnog, a druge kao de"initivno pogrešne Vi-enje ta$ke gledišta druge osobe
• •
•
•
•
•
!apdanje drugog verbalno !apadanje drugog pasivno agresivno (durenje, povla$enje, cini$ni komentari, itd& Pomeranje napada na drugo biće ili objekt Agresivno povla$enje
/zražavanje sebe pred drugom osobom (asertivno branjenje sopstvenog mišljenja i stava raženje, ne zahtevanje promene u ponašanju druge osobe
DEPRESIVNOST - TUGA
Depresivnost je osećanje koje se javlja kada opažamo da nemamo nešto što želimo ili kada izgubimo nešto što smo imali i kada o tome mislimo iracionalno, tj. mislimo da moramo nešto da imamo ili da nismo smeli to da izgubimo. Kada o tome razmišljamo racionalno onda se javlja zdravo osećanje tuge. Osećanje depresivnosti se ogleda i kroz osećaj manje vrednosti, bespomoćnosti, beznadežnosti, usamljenosti, samo-sažaljenja, sažaljenja prema drugome.
Okidači Emocija
Zdrava – nezdrava
Tip uverenja
(posledie u mišl!en!u) •
0epresivnost
nezdrava
Ponašanje
Kognitivne posledice
gubitak neuspeh
iracionalno •
•
•
Sagledavanje samo negativnih aspekata gubitka ili neuspeha *azmišljanje o svim drugim gubicima i neuspesima koji su doživljeni *azmišljanja o svojoj nesposobnosti da se samom sebi pomogne (bespomoćnost /sklju$ivo sagledavanje bola i svoje crne budućnosti (beznadežnost
• • •
•
Povla$enje od pozitivnih podsticaja Povla$enje u sebe Stvaranje sredine u skladu sa osećanjima Poništavanje pretnje (npr& sujevernim ponašanjem
•
uga
zdrava
gubitak neuspeh
racionalno •
•
•
Sagledavanje i pozitivnih i negativnih aspekta gubitka ili neuspeha %anja usmerenost ka mislima o drugim gubicima ili neuspesima nego kod depresije Sagledavanje svoje mogućnosti da se sebi pomogne 1ledanje u budućnost sa nadom
•
•
/zražavanje osećanja u vezi sa gubitkom ili neuspehom i razgovor o njima sa bliskim osobama raženje pozitivnih podsticaja nakon perioda žaljenja
POVREĐENOST - RAZOČARANOST
!ovre"enost je osećanje koje se javlja kada nam je učinjena neka nepravda ili smo do#iveli neprijatan tertman i o tome mislimo iracionalno, tj. kako to ne sme da se desi $a ovakva uverenja često se nastavlja i obezvre"ivanje drugih ili sebe, pa za druge mislimo da su loši, pokvareni, a za sebe da smo bezvredni, jadni, itd. Kada se o tome misli racionalno prelazi se u osećanje razočaranosti. Emocija
Zdrava – nezdrava
Tip uverenja
Okidač
•
Povre-enost
nezdrava
!ezaslužen tretman
Ponašanje
Kognitivne posledice (posledie u mišl!en!u)
iracionalno •
•
• •
•
Precenjivanje nepravednosti ponašanja druge osobe 2pažanje druge osobe kao nezainteresovane i ravnodušne 2pažanjenje sebe kao usamljenog, bez tu-e pažnje i razumevanja %isli o prošlim povre-ivanjima %isli da drugi treba da napravi prvi korak *ealisti$nost u proceni
•
•
•
)atvaranje kanala komunikacije sa drugom osobom +ritikovanje druge osobe bez otkrivanja zbog $ega se oseća povre-eno
0irektno saopštavanje sopstvenih osećanja
uga *azo$aranost
zdrava
!ezaslužen tretman
racionalno •
•
•
•
nepravednosti 2pažanje tu-eg ponašanje kao loše, a ne osobe kao nezainteresovane ili ravnodušne !eopažanje sebe kao usamljenog i potpuno bez podrške %anje misli o prošlim povre-ivanjima, nego pri povre-enosti %isli o prvom koraku
drugoj osobi •
+onkretno i direktno $injenje kako bi se uticalo na ponašanje druge osobe da bude pravednije
KRIVICA - KAJANJE Osećanje krivice se javlja kada mislimo da smo nekome učinili nešto na žao povredili, naneli bol! ili prekršili neka naša moralna načela, ili kada nismo učinili nešto dobro, a o tome mislimo iracionalno, odn. kako smo nešto morali tj. nismo smeli da uradimo. Dalje slede i racionalni zaključci da smo loša osoba, da zaslužujemo da patimo, itd. Kada o tome razmišljamo racionalno, onda se javlja osećanje kajanja. Okidač Emocija
Zdrava –
Tip uverenja
nezdrava
2sećanje krivice
+ršenje moralnog na$ela (krivica za u$injeno
(posledie u mišl!en!u)
nezdrava
iracionalna
•
•
!euspeh da se ispuni moralni kod (krivica za neu$injeno
•
•
Povreda ili šteta naneta drugom
•
+ajanje, žaljenje
+ršenje moralnog na$ela (krivica za u$injeno !euspeh da se ispuni moralni kod (krivica za neu$injeno Povreda ili šteta naneta drugom
Ponašanje
Kognitivne posledice
zdrava
racionalna
•
•
•
•
•
Pretpostavljanje da je sigurno po$ininjen greh Pretpostavljanje više li$ne odgovornosti nego što situacija nalaže Pririsivanje mnogo manje odgovornosti drugima nego što situacija nalaže !e misli se o olakšavajućim "aktorima %isli se da će stići kazna i odmazda *azmatranje ponašanja u kontekstu ostalih doga-aja pre donošenja kona$nog suda da li je po$injen 3greh4 Pripisivanje odgovarajućeg nivoa li$ne odgovornosti Pripisivanje odgovarajućeg nivoa odgovornosti drugima 'zimanje u obzir olakšavajućih "aktora !e misli se da $eka kazna i odmazda
• •
•
•
•
•
• •
•
Preklinjanje za oproštaj Samodestruktivno bežanje od bola krivice !erealisti$no obećavanje da se više neće grešiti +ažnjavanje sebe "izi$ki ili samodeprivacijom Poricanje odgovornost za grešku
Suo$avanje sa bolom kajanja koji prati uvi-anje greške raženje ali ne preklinjanje za oproštaj *azumevanje razloga svoje greške i ponašanje u skladu sa tim uvidom Preuzimanje odgovornosti za štetu i pristajanje na popravku ili nadoknadu greške
STID SRA!OTA " NEPRIJATNOST RAZOČARANOST Osećanje stida i sramote se javljaju kada neko otkrije neku našu slabost ili manu ili se prekršimo neko socijalno pravilo pa o tome mislimo iracionalno, tako da to ni#e smelo da se desi, kao i da pošto se desilo da smo $e%&redni lo'i#i od dr()i* itd. Kada o tome mislimo racionalno osećamo neprijatnost, razočaranost. Okidač Emocija
Zdrava –
Tip uverenja
nezdrava
Stid, sramota
!ešto sramno je otkriveno
(posledie u mišl!en!u)
nezdrava
iracionalna
Podcenjivanje od strane drugih
•
Precenjjivanje sramnosti podatka koji je otkriven
•
Precenjivanje interesovanje drugih za podatak Precenjivanje težine i stepena neodobravanja koji će slediti nakon otkrivanja Precenjivanje trajanja neodobravanja, ako bi se desilo
•
•
!eprijatnost, razo$aranost
!ešto sramno je otkriveno Podcenjivanje od strane drugih
Ponašanje
Kognitivne posledice
zdrava
racionalna
•
•
•
•
Sagledavanje otkrivene in"ormacije saosećajno i samoprihvatajuće *ealisti$anost u pogledu interesovanja drugih za in"ormaciju *ealisti$nost povodom procene stepena u kojem će biti izraženo neodobravanje *ealisti$nost u proceni trajanja neodobravanja
•
• • •
•
•
•
Sklanjanjei od 3pogleda4 drugih ljudi /zolovanje od drugih 5uvanje obraza napadajući druge 2dbrana ugroženo samopoštovanje na samoosujećujuće na$ine /gnorisanje pokušaja drugih da ponovo uspostve socijalnu ravnotežu !astavljanje aktivnog u$ešća u socijalnim interakcijama *eagovanje na pokušaje drugih koji žele da uspostave pre-ašnju socijalnu ravnotežu
