Keri Chin
STRAST KAO SUDBINA Zima je stezala svaki mišić u sitnom telu Ketrin Tarner, dok se nevoljno pribliţavala svom odredištu. Stričeva kuća joj, čak i sa ove udaljenosti, nije ulivala dobrodošlicu. Bila je to ruţna višespratnica sive boje. Da nije bilo tako hladno, najradije bi se okrenula i pobegla. Ne bi joj bio prvi put da prespava napolju. Odagnala je sumorne misli iz glave, jače stegla mali, otrcani kofer i ubrzala korak. Magla se sa sumrakom spuštala sve brţe i trebalo joj je utočište. Iako je ulica bila skoro pusta, nije se osećala prijatno. Znala je da je London noću veoma opasan. Brzo je prošla kroz oronulu kapiju i popela se uz trošne stepenice. Jeftina lojanica bacala je slabu svetlost na ulazna vrata. Potpuno obeshrabrena, pokucala je na vrata. Otvorio joj mrzovoljni čovečuljak, lisičijih očiju. - Izvol´te? – rekao je i začkiljio u nju. - Dobro veče. Ja sam Ketrin Tarner. Gospodin Frenklin je moj stric. Verujem da me očekuje. - Jest´, gazda je kaz´o da ćeš doći. On je sada u gostioni. Gazdarica je kući, ´ajde ulazi. Ketrin se zapitala da li su njeni stric i strina zaista tolike škrtice da nisu hteli da priušte boljeg slugu od ovog čovečuljka..
- Hvala, molim vas da mi pokaţete gde mogu da pronaĎem strinu Bertu. - Samo pravo. Nemo´š promašit´ – rekao je i nestao iza jednih vrata. Zaputila se pravo hodnikom, nemajući izbora. Usput je skinula svoj šešir na kome se već primećivao zub vremena. Malo je zastala ispred širokih vrata, a onda pokucala. Samo da ima gde da prespava noćas. Već od sutra će početi da traţi izlaz iz jadne situacije u kojoj se našla. Kada je začula grubi glas svoje strine, odmah je ušla u veliku i, srećom, zagrejanu prostoriju. Zima joj se već u kosti uvukla. Debela ţena, koja je bila njena strina, sedela je u fotelji bez posebne ţelje da ustane i poţeli joj dobrodošlicu. - Dobro veče. Kako ste strina? – upitala je uljudno, ne znajući kako drugačije da započne razgovor. - Videla sam i bolje dane. Sedi Ketrin. Frenk mi je rekao da ćeš doći. - Ţao mi je što sam vam na smetnji. Potrudiću se da brzo naĎem neki posao. Odmah ujutru ću početi da traţim. Nadala sam se da me moţda moţete uputiti odakle da počnem. - Šta da ti kaţem devojko?! Nije više dobro vreme. Šta bi ti, uostalom, mogla da radiš? – upitala je sa omalovaţavanjem i lukavim izrazom na licu. - Kao što znate, imam dobro obrazovanje. Mogla bih da radim kao guvernanta ili druţbenica nekoj mladoj dami. Verujem da u vašu gostionicu dolazi neko kome trebaju takve usluge. Ako biste se raspitali, bila bih vam zahvalna. - Curo, vidi se da si zalutala u London. Ovde ugledni graĎani ne traţe u gostionicama guvernante i druţbenice. Pored toga, naši gosti su malo drugačiji. „Zlatna dama“ je poznata po dobroj kapljici, gulašu od divljači i ljubiteljima
raznih poroka. Tu bi te za druţbenicu mogao uzeti samo neko od gostiju. Ha, verujem da znaš na šta mislim – prostački se nasmejala. Ketrin je osetila jezu, veću od one koju je osećala dok je bila napolju. Znala je da njen stric drţi gostionicu, ali je mislila da je to neko čestito, obično mesto. Ni malo joj nije prijalo ono što je upravo čula. - Onda ću se raspitati ima li neka agencija preko koje bih mogla da naĎem posao – trudila se da ne pokaţe ovoj odvratnoj ţeni da je pomalo plašila cela ova situacija. - Kako hoćeš – Berta je slegla ramenima. – Samo treba da znaš da, dok si ovde, moraš nešto pomagati. Nemamo mi onoliko koliko ti misliš pa da moţemo da te hranimo, a ti da lenčariš. - U redu. Šta bi trebalo da radim? – upitala je bez ţelje da se suprotstavlja. Istrpeće i ovu torturu. Nadala se da će to potrajati samo nekoliko dana. - Ujutru ćeš da mi pomaţeš da čistimo gostionicu. Naši gosti obično ostaju do zore. Iza njih ostane pravi svinjac. Posle moţeš da pomaţeš u kuhinji. Tu je pomoć uvek dobrodošla. - Da li će stric doći uskoro? - Upravo sam ti rekla da naši gosti odlaze pred jutro. Šta misliš ko brine o njima do tada? Ne misliš valjda da se gostionica sama vodi – otresla je ljutito. - Onda bi najbolje bilo da odem na spavanje. Umorna sam od puta. Hoćete li da mi pokaţete koja je moja soba? - NaĎi Luisa. Neka te odvede na sprat. Moţeš uzeti koju god sobu hoćeš. Mi ih retko koristimo. Reci mu nek ti donese još prekrivača. Neću da se smrzneš. Vatra se ne loţi ni u jednoj od soba. To je preveliki trošak. - Laku noć. Vidimo se onda ujutru. Hvala vam što ste me primili kod sebe.
- Trebalo je da se udaš dok si mogla, curo. Sve bi nas poštedela. Tvoja lepota moţe samo da nam stvori probleme. Idi sada. Ketrin je brzo pronašla Luisa koji je dremao u kuhinji. Odveo ju je na sprat i otvorio nekoliko vrata. Ketrin je sa svećom, koju je drţala u rukama, zavirila u svaku sobu. Sve su bile jednako hladne i prljave, pa je zaključila da je najbolje da uzme onu najbliţu stepeništu. Tako neće morati da hoda dugo kroz neosvetljeni hodnik. Luis joj je iz drugih soba doneo nekoliko memljivih prekrivača i gurnuo joj u slobodnu ruku. U drugoj je i dalje drţala kofer. Kada je nekako stigla do kreveta i spustila stvari, sluga je izvadio mali noţ iz dţepa i odsekao deo sveće. Pruţio joj je manji komad. - Ovo nemoj reći gazdarici. Ako ti nešto ostane, sakri je dobro. Ja ću ti sutra dati još jedan komad. - Hvala Luise. Zaista ste ljubazni. Laku noć. - Noć gospoj´ce – Zatvorio je vrata koja su zaškripala. Kada je ostala sama, Ketrin je brzo upalila sveću i osvrnula se po sobi. Nameštaj je bio u veoma lošem stanju i neočišćen. Veliki sloj prašine mogao se videti svuda. Bar su na prozoru bila sva stakla. Prišla je i pogledala na ulicu. Kroz maglu se jedva nazirala ulična svetiljka. Spustila je kofer na poderanu fotelju i izvukla spavaćicu. Ukočenim prstima je skinula debeli ogrtač i haljinu pa navukla spavaćicu i uvukla se pod pokrivače. Biće ovo teška noć, pomislila je. II Sumorno jutro zateklo je sklupčanu sa prekrivačem preko glave. Bilo je toliko hladno da je morala da se pokrije tako. Bar je preţivela. Ustala je i drhteći se
obukla. Sišla je u kuhinju, nadajući se da će se tamo malo ugrejati. Dobro bi joj došao čaj. Zvuk sopstvenih creva govorio joj je da bi i nešto hrane dobrodošlo. Kada je otvorila vrata od kuhinje, unutra je zatekla mršavu ţenu pored šporeta. Luisa nije bilo. - Dobro jutro. Ja sam Ketrin Tarner, Frenkova nećaka – rekla je nesigurno. Mršava ţena se okrenula i pogledala je gotovo saţaljivo. - DoĎi, gospoj´ce, ´bro jutro, sedi. Nasuću ti malo čaja. - Hvala, baš bi mi prijalo. Jesu li stric i strina budni? - Njima jutro počinje kasno. Gazde rade noću, gospoj´ce. - Strina Berta je rekla da treba da joj pomognem oko čišćenja gostionice. Znate li u koje vreme to obično radi? - To se nikad ne zna. I ne radi ona. To rade cure kad doĎu na pos´o. Nije to za te´. - Moram im pomagati. Strina je rekla da ne mogu da me izdrţavaju. Ja to i ne ţelim. Ovih dana ću traţiti posao. Nadam se da im neću dugo smetati. - Gazdarica je cicija. Ona voli samo sebe i samo na sebi ne štedi. Gazda je malo bolji. Neće on pustiti da ideš u onu rupu. Ko da ti mo´š da im budeš teret. Mršava si i sigurno ne jedeš mnogo – ţena je pogledala praznim očima i stavila ispred nje šolju sa čajem i činiju ovsene kaše. - Hvala, moram reći da sam baš gladna. Poslednji put sam jela juče ujutru, u krčmi u kojoj smo prenoćili – prihvatila se hrane. Nije volela ovsenu kašu, ali nije mogla da bira - Kako se zovete? - Gven, gospoj´ce. - Koliko ste dugo kod strica i strine, Gven? - Od kako su otvorili onu rupu. Presela im da bog da.
- Što tako Gven? Kakve vi veze imate sa gostionicom? - Tamo su mi prošle najlepše godine. Bila sam lepa i jedra kad sam došla, a pogle´ me sad. - Zar je tako teško raditi u gostionici? - Nije to gostiona, moja gospo. To je bordel. Jedan od najgorih u Londonu. Jelo i piće su samo paravan. Gosti koji tamo dolaze, najgori su razvratnici. - Oh! – Ketrin je šokirano uzviknula. Sad su joj postale jasne strinine reči kada je zamolila da joj preko nekoga od gostiju pronaĎe posao. Iako je bila devojka sa sela, slušala je dosta o takvim mestima. Uglavnom su u paketu išli alkohol, kockanje i devojke za zabavu. Pojma nije imala da njen stric moţe da drţi takvo mesto. - Poslušaj me, curo. Beţi odavde što pre moţeš. Ona veštica će gledati da te iskoristi na sve načine. Kao što radi sa svima nama, tako će i sa tobom. Trljaće ti nos kako te hrani i oblači, a onda će traţiti da joj vratiš za njenu dobrotu. Iako to gazda neće dozvoliti, naći će ona način da ga ubedi. To uvek radi. Ne preza ona ni da ga ucenjuje. Već sam slušala kako mu je pretila da će otići kod predstavnika zakona da ga prijavi. Opaka je to ţena. Ketrin je bila srećna što je već pojela kašu. Da nije, ne bi više ni zalogaj mogla da stavi u usta. Ţeludac joj se okretao od onoga što je čula. Brzo je popila čaj i zamolila Gven za vedro tople vode. Trebala joj je da se opere i koliko toliko dovede onu groznu sobu u red. Nakon dva sata, skoro je bila zadovoljna. Pošto je sve dobro istresla i očistila, uglačala je pod. Nameštaj je i dalje izgledao jadno, ali je bar bio čist. Izvadila je haljine i okačila ih u ormar. Kada bi mogla da ima vatru u kaminu, soba bi čak bila i prijatna. Uzela je svoj kofer i još jednom proverila ono što je skrivala u
njegovom dnu. Bilo je to nekoliko vrednih komada porodičnog nakita. Hvala Bogu da je bila pametna i sakrila ga na vreme, pre nego što su izvršitelji odneli sve vrednosti iz kuće. Pretpostavljala je da za njih moţe dobiti dobru cenu, ali je nameravala da ih zaloţi samo ako bude bila primorana. Prebacila je ogrtač i sišla u kuhinju. Gven joj je sipala kafu baš kada je ušao stric, u Luisovoj pratnji. Iako je znala kakvim se nemoralnim poslom bavi, Ketrin se, svejedno, obradovala. Ustala je i pruţila mu ruku. - Zdravo striče Frenk. Gven je bila ljubazna da me posluţi kafom. - Zdravo Keti. Dobro nam došla. Jesi li doručkovala? - Jesam, hvala. Znate, ja ustajem rano. Strina je rekla da ću trebati da joj pomognem, a nisam znala u koje vreme. Pošto Gven kaţe da spavate duţe, što je i razumljivo, iskoristila sam vreme da sredim sobu u kojoj spavam. Hvala što ste me primili, striče. Znate da nisam imala kome da se obratim za pomoć. - Ljutio bih se da se nisi meni obratila. Tvoj otac je, pokoj mu duši, meni pomagao. Toliko mu dugujem. Nego, šta je Berta traţila da joj pomaţeš? – upitao je, a u glasu mu se osetila napetost. - Oko čišćenja gostionice. Kaţe da gosti umeju da ostave pravi nered za sobom. - Ti tamo nećeš ići! – rekao je glasnije nego što se iko nadao. – Ja ću to rešiti sa Bertom. Ako baš hoćeš, moţeš ovde da pomogneš Gven. I to samo kada ţeliš. Brini o svojoj sobi i o sebi samoj. To je dovoljno. Ti si ledi, Keti. Neću da imaš nikakve veze sa gostionicom. Je li to jasno? Ketrin je klimnula glavom. Kroz telo joj je prošao drhtaj olakšanja. Stric joj je i dalje bio naklonjen. Za razliku od svoje zle ţene.
- Striče, ne bih da budem nezahvalna, ali mislim da će mi trebati neki posao. Ja jesam ledi, ali sam siromašna. To što sam iz plemićke porodice nema više nikakvu svrhu u mom ţivotu. Jedino mi moţe koristiti obrazovanje koje sam dobila. Iako je otac bio rasipnik, bar u tome nije štedeo. Mislila sam da pokušam kao guvernanta ili druţbenica. - Videću šta mogu da uradim. Ovde moţeš da budeš koliko hoćeš. Kuća je ionako prevelika za Bertu i mene. Ipak, raspitaću se malo. - Hvala vam. To mi mnogo znači. - Dobra si ti devojka. Ličiš na svoju majku, srećom – rekao je zamišljenog lica. – Hajde, sedi da popijemo kafu. Hteo bih da čujem kako si ţivela poslednjih godinu dana. Dok je Ketrin prepričavala sve svoje nedaće posle očeve smrti, u kuhinju je ušla Berta. Bila je otečena od spavanja i vina koga je prethodno veče popila previše. - Gven, sipaj mi kafu – rekla je i spustila svoje ogromno telo u jednu od stolica. – Frenki, zar nisi otišao na trţnicu? – Roba se neće sama nabaviti. - Hoću prvo da doručkujem, draga. A i da se uverim da Keti neće ići u „Zlatnu damu“. Odakle ti samo ideja da traţiš od nje da tamo čisti? Berta je zevnula i slegla ramenima. - Trebalo bi nešto da radi. Ne moţemo je pustiti da lenčari ovde. Ovo nije dvorac, a ona nije princeza. - Pomagaće u kući i to samo onoliko koliko sama bude htela. Poštovaćeš moju nećaku kao dragog gosta. Ne šalim se Berta. Preţivela je pakao od kako je Logan umro. Red je da joj omogućimo makar malo mira.
- Kako hoćeš – Berta je ponovo slegla ramenima. Kao da je se to uopšte ne tiče. - Luise, dok ja doručkujem, odnesi u Ketinu sobu korpu sa drvima i naloţi vatru. - Odma´ gazda – Luis je otrčao na Frenkov zapovednički glas. - Striče ja... – počela je Ketrin oprezno, a Frenk je prekinuo. - Keti, ćuti! U ovoj kući se radi onako kako ja kaţem. Što pre to zapamtiš bolje za tebe. Ketrin je klimnula glavom da je razumela, ali je bila sigurna da se ova opaska odnosila na njenu strinu. III Da neće lako pronaći posao, postalo joj je jasno već idućeg dana. Otišla je u agenciju “Rajner i Flin“, koja se bavila zapošljavanjem devojaka. Sve se odvijalo dobro, dok nije rekla svoju trenutnu adresu i kod koga boravi. Dve gospoĎe, koje su do tada bile ljubazne, naglo su promenile raspoloţenje i bez okolišanja joj saopštile da će joj teško naći sluţbu. Ketrin je u sebi pomislila da neće ni pokušavati. Dok se bezvoljno vraćala kući, shvatila je da ni stric verovatno neće uspeti da joj naĎe uposlenje. Očigledno su ga svi znali i bio je na lošem glasu. Niko u kući nije ţeleo da ima devojku koja ima bilo kakve veze sa Frenklinom Tarnerom. Nje što se tiče, stric je bio sasvim dobar. Ophodio se prema njoj kao prema sopstvenom detetu. Znala je da je voli na neki svoj način. Da nije bilo Berte, ne bi se imala na šta poţaliti. Od kako je od Gven čula kako gazdarica ume da bude okrutna nije imala ţelju ni da joj bude u blizini. Odlučila je da joj se sklanja sa
puta. Na spratu je ionako boravila samo ona, pa je odlučila da bar taj deo dovede u red i omogući sebi koliko- toliko pristojan ţivot. U narednih nekoliko dana sve sobe su blistale. Na tavanu je pronašla mnogo korisnih stvari za koje je bila sigurna da su od prethodnog vlasnika kuće. Berta i Frenk za njih sigurno nisu ni znali. Bilo je tu vezenih jastučića, lepih prekrivača, ogledalo sa lepim drvenim ramom, nekoliko svećnjaka i još mnogo sitnica koje je upotrebila da oplemeni svoju i ostale sobe. Ipak, najdragocenije su bile knjige. Pronašla je dosta toga što nije ranije čitala, pa je imala sa čim da upotpuni vreme. Berta i Frenk su ţiveli noću, a danju uglavnom spavali pa ih nije mnogo viĎala. Retki su bili trenutci kada su se sretali. Činilo se da je strina odlučila da je ostavi na miru. Očigledno je bila zadovoljna što je Ketrin silazila sa sprata samo da pomogne Gven u kuhinji. Pošto je prozor Ketrinine sobe gledao na onu stranu ulice iz koje se ulazilo u „Zlatnu damu“, uveče bi sedela pored prozora i gledala otmene kočije kako dovoze svoje obesne vlasnike. Mogla je da vidi lepo obučenu gospodu, kako ulaze u „leglo razvrata“, kako ga je Gven zvala. Povremeno bi u sitnim satima, čula pijane glasove i ţenski kikot. Uz pomoć svoje bujne mašte zamišljala je sve te izopačenosti koje su se dešavale. Znala je da su sobe koje su koristili gosti, zauzimale veći deo prizemlja. Deo koji je stvarno ličio na gostionicu bio je prizidan i naslanjao se na straţnji deo kuće. Iz Gvenine priče, zaključila je da većina bordela tako funkcioniše. Vlasnici kuće, u kojima ţive, koriste za nelegalni deo posla. Onaj legalni izgleda kao i bilo koja druga gostionica. Nedelju dana od dolaska u kuću, taman se spremala da legne, kada je u hodniku začula neke glasove. Vatra je bila skoro ugašena, ali je bilo dovoljno
svetlosti da ode do vrata nečujno. Kada se naslonila na njih, jasno je čula Bertin glas. - Uzmi onu na kraju hodnika. Poslaću Luisa da zapali vatru. Čula je otvaranje vrata i ponovo strinin glas. - Mala je ovo dobro sredila. Bar neka korist od nje. Grof neće biti neprijatno iznenaĎen. Očekujem da daš sve od sebe. Grof je dugo bio na kontinentu i došao je prvo kod nas. Neće ponovo doći ako ne bude zadovoljan. Prošla kučka koja nije ispunila sve njegove zahteve, letela je odavde. Tako će biti i sa tobom. - Ne brini gazdarice, samo ti njega pošalji. Pobrinuću se da bude zadovoljan – čula je drugi piskavi glas. - Bolje bi ti bilo – rekla je Berta i odmarširala niz stepenice. Ketrin je skliznula niz vrata i rukom poklopila usta, kao da će tako umiriti ubrzano disanje. Brzo se vratila do kreveta i uskočila ispod pokrivača. U narednim minutima ponovo je čula korake. Prepoznala ih je. To je bio Luis. Nakon nekog vremena vratio se natrag. Činilo joj se da je prošla čitava večnost dok nije ponovo začula korake. Sigurno su pripadali tom grofu. Bili su odlučni. Pogledala je u vrata i ispod ugledala svetlost. Luis je sigurno upalio sveće u hodniku. Tamna senka preletela je preko svetlosti. To je on prošao pored njenih vrata. Opet je začula strinin glas, verovatno sa vrha stepeništa. - Vaša milosti, nemojte ţuriti. Lepo se zabavite. Ovaj sprat je samo vaš. Kao uglednom klijentu to smo u mogućnosti da vam obezbedimo. Imate potpunu privatnost. Niko vas neće uznemiravati. - Hvala Berta, umeću to da cenim. Kao i to što ste napokon očistili prljavštinu – Ketrin je začula duboki muški glas. Na osnovu toga nije mogla da proceni
koliko moţe imati godina. Glas je jednako mogao pripadati i mlaĎem i starijem muškarcu. – Koja soba? – upitao je. - Na kraju hodnika. Vata su otvorena. Lili čeka. - Moţeš da ideš. Platiću devojci. Vi moţda nećete biti budni kada krenem. - Kako ţelite, grofe. U vas ne moram da sumnjam. Do sada ste uvek pošteno plaćali. Oštri su se koraci izgubili u hodniku, a Bertin glas je utihnuo. Ketrin je leţala nepomično i mislila o onome što će se dogaĎati u sobi na kraju hodnika. Nikada uţivo nije videla kako izgleda seksualni čin izmeĎu muškarca i ţene. Bila je radoznala preko svake granice. Nije čula da su se vrata sobe zatvorila. Verovatno je grof smatrao da to nije potrebno, jer je sam sa tom... Lili. Pitala se koliko bi trebala da sačeka pa da izaĎe u hodnik i odšunja se do otvorenih vrata. Moralo je postojati neko mesto gde je mogla da se sakrije i posmatra. Znala je da je ovo jedinstvena prilika da vidi kako to izgleda. Dok nije morala da misli o preţivljavanju, proučavala je literaturu u kojoj su do tančina bile objašnjene poze ljubavnika. Neke od njih su joj izgledale potpuno nemoguće i zato je bila radoznala. U vreme kada je postala svesna svoje seksualnosti, često je sledila uputstva o samozadovoljavanju ţene. Taj deo joj se veoma dopadao. I sada, dok je mislila o onim dvoma, osećala je uzbuĎenje u dnu stomaka. Srećom, nekoliko dana ranije je podmazala sva vrata na spratu, jer je škripa uţasavala. Zahvaljujući tome, sada je mogla da otvori vrata, a da se to ne čuje. Kada je procenila da je prošlo dovoljno vremena, prišla je vratima i polako ih otvorila. Nekoliko sveća koje su gorele u hodniku bacale su slabo svetlo. Na prstima je krenula ka kraju hodnika. Osluškivala je zvuke, ali nije se čulo ništa osim njenog lupanja srca. Vrata su verovatno zatvorena, pomislila je razočarano.
Napravila je još nekoliko sitnih koraka i zaključila da su ipak otvorena. Povukla se uz drugi, mračniji zid i stala naspram vrata. Na fotelji, ispod kreveta sedeo je krupan muškarac, sa zabačenom glavom unazad, zatvorenih očiju. Ispred njega je klečala naga devojka, zanosnih oblina. Nije mogla da vidi od njenog tela šta tačno radi, ali je pretpostavila da joj je njegov ud u ustima. To je viĎala na slikama. Pomerala je glavu gore dole, dok je muškarac opušteno sedeo. Čak je delovalo kao da spava. Bio je mlad i pogled na njegov goli torzo, oduzimao je dah. Ketrin se povukla još više u ugao i oblizala suve usne. Posmatrala je opčinjena. Nije znala koliko je vremena prošlo kada je muškarac uhvatio Lili za kosu i odvojio je od sebe. - Dovoljno je – rekao je grubo i podigao je, a zatim i sam ustao. Ketrin nije gledala Lili. Gledala je u nagog muškarca. Široka ramena suţavala su se preko njegovih grudi i struka, praveći jasno slovo „V“. Svaki mišić mu se jasno ocrtavao ispod tamnih malja. Ono što je zapanjilo, bila je veličina njegovog uda. Nikada, ni na jednoj slici nije videla tako veliki ud. Ovaj čovek mora da je bio neko čudo prirode. - Klekni na fotelju – naredio je devojci kratko i ona je odmah poslušala. Stao je sa strane i krupnom šakom prešao preko jedne zaobljene polulopte. Drugom rukom je uhvatio ud i počeo polako da ga povlači napred-nazad. Kao da ga isteţe. - Raširi noge – sledilo je novo uputstvo. Ketrin je zurila u tamnu brazdu izmeĎu devojčinih nogu. Grof je svoj dlan povukao baš ka toj brazdi i prešao preko nje. Potom je srednji prst gurnuo u procep. Povukao ga je nazad, a onda gurnuo i srednji i kaţiprst i počeo da kruţi šakom. Lili je zastenjala.
- Nisi dovoljno vlaţna – rekao je strogo i povukao ruku. Onda je površinom čitavog dlana pljesnuo po polutki bele zadnjice. Lili je poskočila i ispustila neki čudan zvuk. Onda je ponovio udarac. Iako je svetlo u sobi bilo prigušeno, mogla je jasno da vidi crveni trag na devojčinoj zadnjici. Grof je i dalje natezao svoj ud, dok je ponavljao milovanje i udarce. Kada joj je zadnjica postala potpuno crvena, ponovo je zabio prste u nju. - Mnogo bolje – promrsio je. – Sad ću ga zabiti u tebe Lili. Do kraja. – uzeo je sa malog stočića neko crevo i navukao ga preko uda. Setila se da je to kondom. U nekom časopisu je pročitala da ih prave od ţivotinjskih creva i da sluţe kao zaštita od neţeljene trudnoće. Ketrin je gledala kako hvata Liline kukove i prilazi joj od pozadi. Pomogao se rukom za čas, a onda se naglim trzajem zabio u nju i Lili je kriknula. Mogla je da nasluti kakav joj je bol zadao onoliki ud, ali sve jedno je osetila da je sva vlaţna. Dok se grof silovito zakucavao u Lili, Ketrin je podigla svoju spavaćicu i posegnula za svojim nabreklim pupoljkom. Znala je koliko je pogrešno i zabranjeno to što radi, ali jednostavno nije mogla da se suzdrţi. Zamišljala je onaj ogromni ud u sebi, dok se sve brţe trljala. Grof je iznenada prestao i ponovo povukao devojku za kosu. - DoĎi na krevet. Hoću da me jašeš – okrenuo se i ponovo je ugledala veliku alatku, vlaţnu od Lilinih sokova. Legao je na krevet, koji se Ketrin učinio minijaturnim pod njegovim telom. Lili se popela preko njega i opkoračila ga. Snaţnim rukama joj je obuhvatio kukove i polako je spustio na svoj ud. Bokte! Stao je ceo! Dok se ona podizala i spuštala, dugim prstima joj je uvrtao bradavice. Lili se izvijala, stenjala i poskakivala u sve brţem ritmu.
Kada je iznemoglo klonula preko njega, ponovo je uhvatio za kukove i malo odigao od sebe, ne izlazeći iz nje. Onda je podigao svoje kukove i silovito je ispunio. Ponovo je vrisnula, a on se ne obazirući na vrisak, zakucao još jednom. - Ovo ti je za laţni orgazam, kučko. Misliš li da sam glup? - Ne! – Još jednom je vrisnula jer je ponovio nalet. – Ne mislim grofe. Ti si moćan i tako veliki. - Ali ti se lice grči od bola. Nisi dovoljno vlaţna. U čemu je problem? Ne sviĎam ti se? – Dok je pričao, grof je i dalje ritmično ulazio i izlazio iz nje, a Lili je grcala. Ketrin je spustila prste izmeĎu svojih nabora. Bila je sva mokra i blago lepljiva samo od pogleda na telo moćnog muškarca. Pretpostavila je da, kada bi je dodirivao da bi iz nje lilo. Zato se čudila kako ona devojka nije uţivala. - Ja...ne znam... gazdarica je rekla da moram da te zadovoljim. Plašim se da neću moći. - Naravno da se plašiš. Sigurno si navikla na pijane kretene koji ga nekoliko puta zabodu i blaţeno se isprazne. Ja od ţene očekujem više. Mnogo više. Zato i plaćam višestruko – skinuo je sa sebe i naglo se podigao u sedeći poloţaj. Ketrin je brzo povukla prste i spustila spavaćicu. Imala je utisak da grof gleda pravo u nju. - Idi sada, Lili. Reci Frenku da pošalje nekoga sa bocom najboljeg konjaka i ostavi je ispred vrata. Ako noćas ne mogu da svršim, bar mogu da se napijem. - Molim te gospodine, nemoj. Oteraće me. Gazdarica će biti mnogo ljuta – rekla je Lili plačnim glasom.
- Reći ćeš da si me zadovoljila i da sam ostao potpuno obeznanjen u krevetu. Jel´ jasno? TakoĎe ćeš reći da mi treba piće i da ću ostati do ujutru jer tako isceĎen nisam sposoban da idem kući. Ustao je i iz dţepa od kaputa izvadio novac i ugurao ga u devojčine ruke. Reci Berti i Frenku da je ovde i bakšiš za tebe. Poţuri sada. Dok je Lili navlačila svoj ogrtač, Ketrin je shvatila da nema vremena da stigne do sobe. Grof je stajao tačno naspram vrata i svaki nagli pokret mogao bi da mu privuče paţnju. Tako se Ketrin još više povukla u ugao hodnika i sklupčala se što je više mogla. Sada je mogla samo da se moli da je Lili neće primetiti. Kada ona izaĎe i zatvori vrata, imaće dovoljno vremena da šmugne u sobu dok se neko ne pojavi sa pićem. Lili je već bila blizu vrata kada je grof skinuo kondom i povukao je. - Ostavi vrata, Lili. Ja ću ih zatvoriti. Potrudi se da piće stigne što pre. - Hvala gospodine i... ţao mi je što te nisam zadovoljila. Moţda neki drugi... - Odlazi dok se nisam predomislio – grmnuo je grof, a Lili je kao furija izletela i potrčala niz hodnik. Ketrin je i dalje zadrţavala dah. Sada je morala da sačeka da se grof okrene da bi mogla da ustane i ode. - A sada, mala voajerko, dolazi ovamo – rekao je iznenada i dalje stojeći na istom mestu. Kako je moguće da je video? Potpuno se ukočila i odlučila da se ne pomera. Moţda je samo blefirao? - Što pre uĎeš i zatvoriš vrata, biću milostiviji. Nemoj da ja dolazim po tebe. Sada je bila sigurna da je video i da će ispuniti pretnju i doći po nju, ako sama ne izaĎe. Polako se podigla, pridrţavajući se za zid. Samo čas je razmišljala da
pobegne u svoju sobu i zaključa se. Odmah je odbacila tu pomisao jer je nekako znala da bi pošao za njom. Onda bi se pojavio neko odozdo i nastala bi prava zbrka. Ovaj grof je očigledno bio vaţan Tarnerovima. Nije ţelela da ljuti strica. Ionako se sama uvalila u ovo. Sada će morati sama i da se vadi. Popravila je pamučnu spavaćicu i izašla iz mraka. Nesigurno je zakoračila u sobu i zatvorila vrata za sobom. Odmerio je lenjim, dugim pogledom. Osetila je da je tim pogledom obuhvatio sve. Od noţnih palčeva do nemirnih dlaka, ispalih iz njene pletenice, Za čudo, Ketrin nije bilo ni malo neprijatno. Čak se nije plašila ni njegove pojave. Iako je ovako izbliza bio još krupniji, sada je mogla bolje da mu vidi lice. Na njemu su dominirale tamno braon oči, koje su na mahove izgledale crne. Lice mu je bilo blago četvrtasto i krasile su ga pune usne i pravilan nos, malo oštrije linije. Uz telo koje je prethodno impresioniralo, ovo lice je pristajalo u potpunosti. - Sedi – rukom joj je pokazao krevet na kome je do malopre vodio ljubav sa Lili. – Sada ćeš biti mirna dok ne stigne konjak. Noć je tek počela. Imaćemo vremena za sve – otišao je iza malog paravana i čula je vodu kako pljuska. Nije imala drugog izbora nego da ga posluša. Sela je na kraj kreveta i čekala. Kada je se začulo kucanje na vratima, srce joj se popelo u grlo. Grof je dohvatio peškir sa paravana i izašao. - Dovraga, šta je sada? – upitao je ljutito i Ketrin je pomislila da on ima čitavu paletu tih zastrašujućih tonova, koje koristi u različitim prilikama. - Samo sam htela da proverim da li je sve u redu vaša milosti – čula je Bertin glas koji se topio od ljubaznosti.
- Zar bih još uvek bio ovde da nije. Ostavite to piće, a ja ću izaći po njega, kada smognem snagu da ustanem. Ostaću ovde noćas. Nemojte da nekome padne na pamet da me uznemirava. Veoma sam opasan kada sam iscrpljen, a pijem. - Naravno grofe! Podrazumeva se da vas niko neće uznemiravati. Treba li vam još nešto. Ako hoćete, Frenk će vam pripremiti nešto za jelo. - Ništa mi više neće trebati – rekao je dok je pogledom grabljivca gledao u Ketrin. - Mislim da sada imam sve što mi je potrebno. - Onda, laku noć. I hvala za novac koji ste poslali. Uvek ste bili više nego velikodušni. - Zadovoljstvo je moje. Dok su Bertine štikle odzvanjale po drvenom podu i gubile se u daljini, grof je prišao Ketrin. - Sada mi se predstavi, mala voajerko. Očigledno nisi jedna od Bertinih devojaka. Teško da ta matora kuja ne bi primetila da neka fali. Dakle? – oči su mu sijale i videla je da se zabavlja. Spustila je ponovo pogled niz njegovo telo. Ud mu je i dalje stajao uspravan, spreman za akciju. - Ja sam Ketrin Tarner, Frenkova nećaka. Ţivim ovde. Moja soba je na početku hodnika. I ne, nisam jedna od Bertinih devojaka. Ona verovatno misli da ja sada spavam blaţenim snom i da ne čujem ništa. - A ti si ustvari mala nevaljalica koja voli da posmatra. Radiš li to često? - Berta nije lagala kada je rekla da ste vi poseban klijent. Zapravo, od kako sam ovde nikome nije davala neku od ovih soba. Čula bih sigurno. - Znači, samo sam ja privilegovan da kaznim tvoj nestašluk? – u glasu mu se osećalo zadirkivanje. – Sve si videla, zar ne?
- Mislila sam da me nećete primetiti. Bila sam sigurna da sam nevidljiva u tami. - U toj beloj spavaćici i te kako si nevidljiva. Primetio sam te još dok sam sedeo na fotelji, iako si ti pomislila da je to bilo mnogo kasnije. Zapravo, – pokazao je na svoj nabrekli ud – ovo je tvoja zasluga. U jednom trenutku sam pomislio da te pozovem da nam se pridruţiš. Mislim da je to bilo onda kada ti se oteo uzdah zadovoljstva, koga ni sama nisi bila svesna. Ali ja sam posesivan čovek. Zašto bih te delio sa još nekim kada mogu da te imam samo za sebe – lagano je gurnuo i polegao na krevet, a onda joj je zadigao spavaćicu i ruka mu se našla na njenom vlaţnom meĎunoţju. Gurnuo je jedan prst u nju, a palcem joj protrljao maleni pupoljak, koji je pulsirao. Nesvesno je zatvorila oči i zastenjala, šireći noge da mu omogući bolji pristup. Znala je, osećala je da se moţe raspasti pod samo jednim njegovim dodirom. I učinila je to. Dok je prstom lagano kruţio po njenoj vreloj unutrašnjosti, čitavo telo joj se zatreslo i otisnula se niz bujicu slatkog osećaja. Kao kroz maglu čula je njegovo teško disanje. Osetila je da je ugurao još jedan prst i kukovima mu pohrlila u susret. - Mmmm! Kakvo neočekivano zadovoljstvo. Naglo je izvukao prste iz nje i olizao ih. Nije to videla, ali je čula zvuk mljackanja. Oh, Boţe! Šta još moţe uraditi da je uzbudi i moţe li se ona uzbuditi više nego sada? Čitava situacija izgledala je, u najboljem slučaju, čudno. Telom su joj još uvek prolazili drhtaji kada je ponovo progovorio. - Idem po konjak i da se uverim da niko ne prisluškuje. Ne pomeraj se odatle. Čula je zvuk otvaranja vrata, kao i zveckanje stakla. Ponovo je zatvorio vrata i čula ga je kako spušta čašu na mali sto, a potom i zvuk istakanja tečnosti. Čula
su joj bila izoštrena i nekako je imala utisak da sve doţivljava intenzivnije. Moţda zato što je pratila njegove pokrete. Stao je pored kreveta i znala je da je posmatra. Osetila je to po vrućini koja joj se širila telom. Njegov pogled je palio vatru u njoj. Ona njega nije mogla da vidi i to je davalo novu čar. Osećala se grešno i raskalašno
dok je leţala
poluraširenih nogu, sa podignutom spavaćicom. Kakav li je utisak ostavljala na njega? I dalje se nije oglašavao i neizvesnost je terala da joj krv brţe protiče kroz vene. Zvuk spuštanja čaše, označio je da će uskoro sigurno nešto reći. Otvorila je oči i ugledala ga pred sobom. Njegova veličanstveno lepa pojava izazivala je munje kroz njen stomak, Udarale su u neki centar unutar nje i izazivale sladostrasno osećanje. Bilo je skoro kao kada doţivi vrhunac. Nije moguće da joj se to dešavalo od samog pogleda na njega? - Sada ćeš mi reći šta ţeliš Ketrin – ponovo je posegnuo rukom za njenim meĎunoţjem koje se presijavalo od sokova – Dugo nisam bio sa ţenom koja je tako prijemčiva kao ti. Zato sam voljan da ti ispunjavam ţelje noćas. Reci mi! - Hoću isto ono što ste radili sa Lili. Da uĎete u mene. Duboko. Svesna sam da će boleti jer ste tako veliki, a ja to nisam pre radila, ali moram da probam. Toliko sam puta zamišljala ud u sebi dok sam se samozadovoljavala. Do večeras, muškarac koji je ulazio u mene nije imao lice i meni ono nije ni bilo bitno. Malopre, dok sam vas gledala, jasno sam zamislila da ste vi taj koji ulazi u mene. Ţelim to da probam i osetim stvarno – divila se sebi kako je uspela da poveţe ovih nekoliko rečenica, dok je njegova ruka neţno prelazila preko svilenog nabora njene ţenstvenosti.
- Čini mi se da si mi upravo rekla da si devica. Ne petljam se sa tom vrstom. Ja sam zahtevan čovek koji voli ţestok seks. Priroda me obdarila u odreĎenom delu tela, pa čak i običan ulazak deluje bolan. Retko koja ţena moţe da ostane vlaţna sve vreme. Videla si da čak i kurve nisu sposobne da me prime onako kako bih ţeleo. Ne treba ti to Ketrin. NaĎi sebi muškarca koji te moţe uvesti u svet seksa na manje bolan način. Ja nisam sposoban za tako nešto – u glasu mu je jasno čula razočarenje. Verovatno je mislio da je ova noć definitivno loša za njega. Iskoristila je njegovu ranjivost i odvaţno ga pogledala, pomerivši kukove ka njegovoj ruci. - Ja ţelim da to budeš ti. Rizikovaću, ali hoću da me uvedeš u tajne seksa. Posmatrajući te ranije, zaključila sam da bi bio savršen ljubavnik za mene. Mislim da me bol uzbuĎuje. Dok sam gledala Lili kako bolno stenje dok ulaziš u nju, poţelela sam da si u meni. Verujem da osećaš pod rukom koliko me to pali – glas joj je bio hrapav od uzbuĎenja i čula je njegov teški uzdah. Znala je da je samo na korak od toga da pristane. Zato je lagano povukla spavaćicu na gore i otkrila stomak i grudi. Bradavice su joj bile ukrućene i podsećale na zrele višnje. Uhvatila je jednu izmeĎu palca i kaţiprsta i uvrnula je polako i dalje ga gledajući u oči. Ono što je u njima ugledala, osiguralo joj je pobedu. Gledao je raširenih zenica i potpuno ukočenog pogleda. Donja usna mu je blago visila i disao je kao čovek koji se bori za vazduh. - Pobedila si. Uzeću te, bez obzira na sve. Kako da odbijem kada mi se tako nudiš? Znam da nemaš pojma o čemu pričaš, ali nije me ni briga. Ja sam sebični gad koji te ţeli i neću se kajati kada budeš vrištala od bola – rekao je i polegao preko nje, a onda je gladno spustio usne na njene.
Bio je to razorni poljubac u kome je iskazao svu svoju strast i moć. Jezikom je posednički kruţio po njenim ustima, izazivajući je na dvoboj. Uzvraćala mu je najbolje što je umela. Jedna ruka mu je i dalje bila izmeĎu njenih nogu, drugom je uvrtao bradavicu. Baš kao što je i ona to činila malo pre. Onda se pomerio i sve je prestalo. - Svuci se i onda ponovo lezi – naredio je. Ketrin je odmah poslušala. Drhtavim prstima je svukla spavaćicu i ponovo legla na krevet. Ovog puta se povukla više ka sredini. On je dohvatio novi kondom, navukao ga i legao preko nje. Ubrzo je počelo ispunjenje njenih ţelja. Pošto se dovoljno naslaĎivao njenim usnama, spustio je glavu niţe, preko vrata, do njenih dojki. Jednu je gnječio rukom, dok je drugu nemilosrdno napadao usnama. Vrteo je jezik oko napupele bradavice, a onda je uvlačio u usta, sisajući i grickajući. Nadraţaj je bio vanzemaljski. Glasno je stenjala pod njegovim naletima i uvijala kukovima. Dok je završio i sa drugom dojkom isto ono što je radio i prvoj, doţivela je nekoliko sitnih vrhunaca. Nisu bili jaki i osetila je kako se skupljaju u gustu mreţu koju je strast plela u njenom stomaku. Kada se spustio još niţe i osetila njegov jezik u svom pupku, ţelja je dovela do usijanja. Prstom je ponovo skliznuo u nju i znao je to. Osetio je. Zato joj je povukao kolena na gore i namestio se izmeĎu njenih nogu. Dok je osećala ogroman vrh njegovog uda, kako miluje njen uzani ulaz, gledao je u oči i rekao: - Sada ću da uĎem u tebe. Ţestoko. Ţelim da me gledaš sve vreme dok sam u tebi. Tako ću znati šta osećaš. Jasno? Klimnula je glavom kao u transu, a onda razrogačila oči kada se jednim oštim, naglim pokretom, prodro u nju. Reski bol koji je osetila, bio je gori od onoga
kada se poseče noţem i širio se kroz samo središte njene utrobe. Osetila je mučninu od te jačine, ali nije posustajala. Gledala ga je i dalje. Lepo je upozorio, ali ona je sama traţila. Bol je pulsirala, ali je i on pulsirao. Osećala je taj njegov deo tela kao nešto što je vodilo zaseban ţivot. U njoj. Taj deo joj se sviĎao i bila mu je zahvalna što miruje. Gledao je bez reči, verovatno očekujući da svakog časa vrisne ili mu kaţe da se skine sa nje. Ona nije učinila ništa od toga već mu se, na sopstveno iznenaĎenje, osmehnula. Bol je sada bila podnošljiva i sviĎalo joj se što je tako ispunjena. - Bolje mi je. Mislim da sada moţeš da se pomeraš – rekla je i blago promeškoljila kukovima. Tek da proveri da li je zaista tako. On se povukao polako, a onda se ponovo zabio do kraja. Bol je i dalje bio prisutan, ali osećaj je bio slastan. SviĎalo joj se to. SviĎala joj se i borba koju je muškarac u njoj vodio sa sobom. Videla je koliko se opire porivu da se divljački zariva u nju, jureći za sopstvenim oslobaĎanjem. Verovatno ga je sprečavala njena molba da je uvede u tajne seksa. Ipak mu je stalo da i ona oseti uţitak. A ona je duboko u sebi znala da će vrhunac neminovno doći. Nije je bilo briga koliko će joj bola zadati do tada. Osećala je da on moţe da je zadovolji. Da izvuče iz nje ono najskrivenije osećanje bluda. Dok je polako ponavljao nasrtaje, svakog puta mu je hrlila kukovima sve bliţe. Dočekivala ga je rado, dok joj se unurašnjost širila za njega. Nadala se da joj u očima moţe pročitati koliko joj se dopada ono što joj je radio. I jeste. Ubrzavao je ritam i sve ţešće ponirao u nju. Dah mu je bio isprekidan i iz grla mu je izlazio zvuk, nalik reţanju. Sjajna preplanula koţa mu se presijavala od znoja, a ona je klizila rukama preko glatkih mišića. Osećala je kako se napinju
pod njenim dlanovima. I ona je uticala na njega. U neverovatnom naletu samopouzdanja, privukla ga je sebi i poljubila jako. Zubi su im se sudarali od strasti koja je vrcala. Taj poljubac gurnuo ih je u provaliju. Na tren je sklopila oči, osećajući kako ona gusta mreţa, koja je skupljala zadovoljstvo, puca i rasprskuje se u hiljadu sitnih delova. Noge su joj se ukočile dok je snaţan potres kuljao njenim telom, sa epicentrom u njenoj utrobi. Dok su se njeni unutrašnji mišići grčili oko njegovog uda, ista vibracija osetila se i kod njega. Činilo se da se poslenjim atomima snage zariva u nju pre nego što je blaţeno ispustio svoje seme. Nije bila sigurna da li se za trenutak onesvestila ili ju je tako blaţenu progutala neka crna rupa u svemiru, tek trebalo joj je vremena da postane svesna teţine njegovog krupnog tela i snaţnih otkucaja njegovog srca. Glava mu je bila zarivena u njenu kosu kada je progovorio. - Osećam da dišeš. Znači preţivela si? - Znala sam da hoću. Rekla sam ti to – odgovorila je slabašno. - I bila si prokleto u pravu. Nisam ni sanjao da me devica moţe ovako zadovoljiti. - Drago mi je da sam ti proširila saznajne vidike. Nešto i ti da naučiš od mene – osmehnula se i on je taj osmeh osetio jer je pomerio glavu u stranu. Još uvek je bio u njoj i izgleda mu se to sviĎalo, jer nije pomerio telo ni za milimetar. - Ja sam Maksvel Herman Bejli. Prijatelji me zovu Maks – rekao je iznenada. – Mislim da bi bilo u redu da znaš ko te razdevičio. I zapamti moje ime, jer ću ţeleti da ga čujem kada sledeći put budeš na vrhuncu. A sada mi kaţi nešto više o sebi. Kako si, doĎavola, dospela kod Berte i Frenka?
SviĎalo joj se to što je rekao svoje ime i šta ţeli sledeći put. Iako je još uvek plovila u slatkoj izmaglici, odlučila je da mu ispriča ono što je taţio. - RoĎena sam u Devonu, u grofovskoj porodici. Moj pokojni otac, Logan Vinsent Tarner, bio je grof od Tivertona. Bio je rasipnik koji je voleo rasne konje, tuĎe ţene i kocku u svakom obliku. Imanje i bogatstvo koje je nasledio od svog oca, kao i miraz koji je donela moja majka, nemilice je rasipao, ne trudeći se da zadrţi bilo šta. Mislim da je delom bio takav zato što je imao samo mene. Majka mi je umrla dok sam bila beba, tako da nije imao priliku za još dece. Kako ţenska deca ne nasleĎuju titulu, već samo odnose imanje u miraz, nije smatrao za potrebno da sačuva bilo šta. Jedino nije štedeo na mom obrazovanju. Omogućio mi je najbolje učitilje smatrajući da je to sve što mi treba da bih se dobro udala. Umro je pre oko godinu dana za kockarskim stolom u seoskoj gostionici. Prave nevolje su počele nekoliko meseci kasnije. Čim je došlo proleće, došli su i poverioci. Tako sam ubrzo saznala da ću ostati bez ičega kada se podmire svi njegovi dugovi. Ostao mi je jedino zamak. Stvari u njemu gotovo i da nema. Izvršitelji su sve odneli. Prošle godine sam imala jedan komad zemlje i sa njega dobila dobar prihod od useva. U jesen je poslednji poverioc uzeo i njega. Sve do pre nekoliko nedelja pokušavala sam da naĎem izlaz, ali uzalud. Niko od suseda ne ţeli da ima posla sa mnom. Devon je prilično konzervativna sredina. Smatraju da nije primereno da neudata devojka sama vodi poslove, pa samim tim niko ne ţeli da mi pruţi pomoć. Do zime smo ţiveli od letine i nekako uspevali da opstanemo. Kada je nestalo svega, otpustila sam ono malo slugu što mi je ostalo, zaključala vrata i došla ovamo. Frenk mi je jedini rod. Prihvatio me začuĎujuće dobro. Berta je već druga priča. Ipak, shvatila sam da neću moći da naĎem posao kakvom sam se nadala. Moj stric je na prilično
lošem glasu u gradu. Dok nisam došla ovamo, pojma nisam imala čime se on zaista bavi. Srećom, odlučan je da me drţi podalje od svog posla i zahvalna sam mu na tome. Ipak, osećam se kao zatvorenik ovde. Bez mogućnosti sam da naĎem posao, a ja jednostavno ne mogu da sedim i budem na teretu drugome. Valjda ću izdrţati do proleća, a onda moram ići negde drugo. Negde gde me niko ne poznaje i gde neću imati balast koju mi je porodica natovarila. - Hrabra si Ketrin Tarner. Malo ţena razmišlja kao ti – rekao je i prešao joj rukom preko glatkog stomaka od čega je ona zadrhtala. Čovek koji je leţao pored nje bio je, verovatno, veliki razvratnik i o njemu nije znala ništa, a opet je leţala pored njega potpuno mirna. Kao da su ovo već radili i kao da se poznaju dugo, dugo. Nikada u svom ţivotu nije osećala takvu bliskost. Fizički su se prepoznali i već sada, od samo jednog njegovog dodira, ponovo je osetila nadolazeće uzbuĎenje. Da li su za to krivi razuzdani geni koje je nosila u sebi ili nešto drugo? Nije imala odgovor na to pitanje. Znala je samo da ga ponovo ţeli. Blago je izvila telo ka njegovoj ruci i okrenula glavu, nudeći mu usne. Prihvatio ih je bez komentara i uronio jezik u njena usta. I on, kao i njegov ud, bili su ponovo spremni za akciju. - Moţda bi trebalo da razmiliš da li je pametno da ponovimo ono od malopre – prodahtao joj je uz uvo. – Mislim, bila si devica i sve to. Nisam siguran da ću ti prijati još jednom noćas – nastavio je da joj gricka ušnu resicu, ali joj je ipak nudio odstupnicu. Dok ne odu predaleko. Moţda joj sutra neće prijati posledice ove noći, ali sada je bila sigurna da ga ponovo ţeli. Osećala je vrelinu izmeĎu nogu. Uzela je njegovu ruku i polako je preko stomaka spustila dole. Htela je da mu pokaţe da greši. I uspela je.
Kada je uronio prst u nju, zašištao je i dah mu se ubrzao. Već u sledećem trenutku usne su mu bile na njenoj, sada već osetljivoj bradavici. Ovog puta njegovo sisanje doţivljavala je još intenzivnije. - Od kako sam te ugledao u onom ćošku, neprestalno me iznenaĎuješ Ketrin – mrmljao je u njenu koţu. Nikada nisam sreo ţenu kao što si ti. Potpuno si neiskusna, ali tako dobra ljubavnica. Taj spoj me fascinira. Tvoja znatiţelja i entuzijazam me oduševljavaju, a najviše me oduševljava to što si ponovo vlaţna. Samo za mene. Tako brzo – legao je na leĎa i povukao je na sebe. – Ti gore. To moramo da probamo. Opkoračila ga je, a on je uhvatio za kukove i polako spustio na svoj dugački ud. Klizila je niz njega dok je popunjavao njenu unutrašnjost. Do poslednjeg milimetra. Kada je spustio, malo je izdigao kukove i prodro u nju do kraja. Osećaj je bio tako pun. Bolno slastan. Glasno je zastenjala i zavrtela kukovima. Dok se slatki osećaj širio njenim telom, već je podigao i ponovio sve. Prepustila se njegovim čvrstim rukama i dozvolila mu da nametne ritam. Spuštao je i podizao sve brţe dok je ona stezala njegove čvrste nadlaktice. Bila je vosak u njegovim rukama i topila se pod snaţnim naletima njegove vreline. Sve vreme je gledao u nju, nemo traţeći dozvolu za još. Ona mu je davala svojim uzdasima. A onda joj je telo podivljalo. Otrglo se kontroli. - Oooo, Maaaks! Tako je...to... oh! – tresla se dok je uzvikivala njegovo ime – Još! Oh! Maks je izenada spustio i ostavio je na sebi, a onda opet podigao kukove i zabio se u nju. Ovoga puta je to ponovio u nekoliko jakih trzaja i ispraznio se u nju. Ona je klonula preko njegovih mokrih prsa i priljubila usne na njih.
- Šta mi radiš Ketrin? – izgovorio je to pitanje kroz duboki uzdah i rukama je obgrlio, privlačeći je bliţe sebi. - To bih ja tebe trebala da pitam – poljubila mu je malenu bradavicu i udobnije se namestila na njegovim grudima. Nije znala koliko su dugo leţali tako kada je rekao: - Mislim da ću uskoro krenuti. Ne mogu da ostanem i prespavam na ovom odvratnom mestu bez tebe. Ako ostaneš ovde, velika je verovatnoća da će nas Berta zateći u krevetu. Mislim, baš me briga šta će da pomisli, ali neću da tebi bude neprijatno. - U redu Maks. Ionako je ova noć premašila sva moja očekivanja u vezi seksa. Ne smeta mi što ćeš da odeš. Zaista ne bi bilo dobro da me Berta zatekne sa tobom. Onako odvratna, sigurno bi pokušala da ti naplati i to što si bio samnom, a to zaista ne bih podnela. Hoću da znaš da ću ovu noć zauvek pamtiti. - Da li mi se čini ili se ti opraštaš od mene Ketrin? - Tako nekako. Nisam dobra u tome. Inače mrzim rastanke. - Onda odmah prestani. Za mene je ova noć samo početak. Nemam nameru da te pustim, Ketrin. Hoću ponovo da te vidim. Odmah sutra. Ali neću doći ovde. Ti ćeš doći kod mene. Ţelim te u svom krevetu. - To je nemoguće. Nemam izgovor da izaĎem iz kuće. - Zašto bi uopšte ikome govorila da ćeš izaći? Reći ćeš da ideš na spavanje, a umesto toga ćeš izaći. Moja kočija će te čekati iza ugla. Vratićeš se ujutru. Berta i Frenk ionako spavaju do podne. Moţeš li da prihvatiš taj izazov, slatka voajerko? - Kako da odolim?
- Nikako. Ostao bih ovde dok te ne ubedim. Dobro je što si odmah prihvatila – neţno je pomerio od sebe i ustao. Posmatala ga je kroz poluspuštene trepavice kako se sa lakoćom kreće po prostoriji i prikuplja svoje stvari. Onda je počeo da se oblači. Bilo je pravo uţivanje gledati ga. Mogla je to opušteno da čini jer će ga idućeg dana videti ponovo. Da nije bilo tog dogovora verovatno bi joj ovi trenutci padali teško. Kada je završio sa zakopčavanjem košulje, pogledao je. Tek tada je postala svesna da je namerno gledao na drugu stranu dok se oblačio. Zašto? Da li je tako jako uticala na njega? Da li bi uspela ponovo da ga namami u krevet? Da li je to ţelela? O, ţelela je itekako, ali se ipak nije usuĎivala. Verovatno bi morala da se uzdrţava od seksa narednih nekoliko dana, a to nije ţelela. Bolje da propusti ovaj jedan put, a sutra da ponovo uţiva. - Dobro razmišljaš – rekao je, prišao krevetu i sagao se da je poljubi. - Ne razumem – rekla je zbunjena. - I ja ţelim da se bacim na tebe još jednom, ali oboje znamo da to nije pametno. Zato i odlazim. - Kako si znao o čemu razmišljam? - Imaš izraţajno lice Ketrin. Drago mi je što me ţeliš. - Mislim da to nije tako čudno gospodine. - Kako ti kaţeš – još jednom je poljubio i povukao je sa kreveta. – Moţeš li srediti ove čaršave? Bacila je pogled na zguţvanu posteljinu i primetila nekoliko crvenih mrljica kao posledicu njene nevinosti. - Odmah ću to uraditi. Inače ja odrţavam ovaj sprat, ali mislim da će se Berta potruditi da ukloni tragove ove noći. Tako mi je bolje da ih zamenim. Moţeš li
da sačekaš da odem do svoje sobe i donesem nove? Ona će moţda odmah poslati nekoga gore. - U redu. Popiću piće do tada. Ketrin je brzo navukla spavaćicu, skinula posteljinu i nečujno otišla do svoje sobe po novu. Dok je Maks popio čašu konjaka, ona je već sve završila. Prišla mu je i, propevši se na prste, poljubila mu ugao usana. - Idem prvo ja. Do sutra, Maks – okrenula se da poĎe kada je privukao sebi i strasno je poljubio, a onda je naglo pustio. - Do sutra Ketrin. Moja kočija će doći tačno u devet. IV Ketrin se probudila u uobičajeno vreme. Iako je osećala slatki umor i mogla čitav dan da provede u krevetu, naterala je sebe da ustane. Nije smela da dozvoli da bilo ko posumnja šta se dogodilo prošle noći. Iako je u sobi bilo hladno, svukla je spavaćicu i oprala se. Nije bilo potrebe da zadrţava Maksov miris na sebi kada će ga večeras ponovo osetiti. Maks... Licem joj je prošao smešak zadovoljstva. To je jednostavno bila sudbina. Da doĎe u London i sretne ga pod ovako neobičnim okolnostima. Setila se da joj ništa nije rekao o sebi. Praktično mu je znala samo ime. Ustvari, znala je i drugo ime i prezime. I znala je da je grof. On joj to nije rekao ali je čula od Berte. To je bilo sve. Ali da li je to bilo vaţno? I da je bio sluga ili kočijaš svejedno bi bila sa njim. Neopisivo je privlačio. Iako do sinoć nije imala praktičnog iskustva, nije sebe smatrala neiskusnom. Odavno je naučila da prepozna hemiju koja se javljala izmeĎu ţene i muškarca. Ona sama je nije osetila ranije, ali je jasno prepoznavala kod drugih. MeĎutim,
sinoć, kada je ugledala Maksovo nago telo, doţivela je burnu reakciju. To joj je dalo hrabrost da onako smelo zatraţi da je razdeviči. Obukla se na brzinu i sišla u kuhinju. Moţda će od Gven i Luisa uspeti da izvuče nešto o grofu. Gven je, kao i obično, bila pored šporeta, dok je Luis dremao u stolici. Već se navikla na ovaj prizor. Skoro svakog jutra je bio isti. - Dobro jutro – pozdravila ih je i uzela posudu sa kafom. - ´Bro jutro Ketrin. Jesi gladna? – uzvratila je Gven. - Jutros bih mogla da jedem jaja i slaninu. Izgleda da mi se apetit vraća. - Odma´ ću spremiti. Dok je Gven mutila jaja, Ketrin je nasula šolju kafe i za Luisa i potapšala ga po ramenu. Njega samo glas nije mogao da probudi. Poskočio je sa stolice i brzo se sabrao kada je video Kejt. - Sipala sam ti kafu. Gven sprema doručak koji voliš pa sam mislila da mi praviš društvo. Gven i Luis su joj trenutno bili jedina dva prijatelja koja je imala. Iako su oboje bili prosti i neobrazovani, nesporno je bilo da nisu bili pokvareni. Bar prema njoj. Nju su prihvatili i iskreno zavoleli. Bila im je zahvalna na tome. Znala je koliko je vaţno imati dobar odnos sa poslugom. Ona je zahvaljujući posluzi uspela da opstane sama godinu dana na imanju. - Hvala gospoj´ce. Umoran sam, ali uvek mogu da jedem. A i kafu volim. - Zašto si umoran? Zar nisi spavao noćas? – dobila je odličan šlagvort za ono što je ţelela. - Nešto malo. Gazdarica me drţala budnim da se naĎem jednom vaţnom gostu.
- Da li je moţda neko bio na spratu, Luise? Čini mi se da sam čula neke glasove, ali nisam sigurna da li su dopirali sa sprata. Bili su tako blizu. - Rek´o sam ja veštici da ćeš čuti. Ona je mislila da nećeš. Jes, taj je grof bio na spratu. Ne brini, sve sam ja sredio. Taj nije svinja k`o ostali i dobro plaća. Zato ga uvek i vodi na sprat. - Znači neka stalna mušterija? Luis je slegao ramenima. - Nije ga bilo dugo. Ranije je dolazio češće. Gazdarica kaţe da je probirljiv i čudan. Al` izgleda je sinoć bio zadovoljan. Video sam da je gazdarica potapšala Lili kad je uzela pare. To znači da je dobro prošlo. Ketrin je shvatila da Luis nezna ništa o grofu pa je odustala od daljeg ispitivanja i prihvatila se doručka. Uostalom, sama će saznati. Ako i ne sazna neće biti velika šteta. Ono što je zanimalo već je znala, a to je da je grof fantastičan ljubavnik. Od same pomisli na to osetila je vrućinu u telu. Kada je završila doručak, povukla se u sobu. Ţelela je da u miru sanjari i zamišlja svoj susret sa Maksom. Pored toga, trebao joj je odmor. Malo je spavala. Ţelela je da te noći iskoristi svaki minut. Bila je svesna da mu neće biti zanimljiva dugo. Verovatno je ova noć sve što će dobiti od njega. Zato će se potruditi da im zauvek ostane u pamćenju. Otvorila je ormar i pogledala svoju prilično oskudnu odeću. Haljine su joj bile lepe, ali već stare. Odavno su izašle iz mode. Zelena haljina od pliša je bila najnovija pa je nju odvojila i dodala nekoliko podsuknji. Srećom, rublje joj je bilo u dobrom stanju. Ponela je samo najbolje komade. Izabrala je beli steznik bogato izvezen ruţičastim pupoljcima i prošiven zelenim tračicama. Raspustila je kosu i stala ispred ogledala.
Posmatrala je svoj lik i pitala se šta li je Maksa privuklo kod nje? I da li ga je uopšte privukao njen izgled? Moţda se samo uzbudio zbog saznanja da ga neko posmatra, a onda mu se ona ponudila. Znala je da je lepa, ali i on je bio lep. Stala je ispred ogledala i počela da češlja svoju kosu boje lešnika. Bila je gusta i sjajna i u talasima je padala sve do polovine leĎa. Njene zelene oči, blago iskošene, imale su začuĎujuće blistav sjaj. Pravilan nos i pune usne, upotpunjavale su sliku lepog lica. Ipak, ono najslaĎe na tom licu bile su smejalice. Zapitala se da li ih je Maks primetio? Na drugom kraju grada, u bogataškoj četvrti, Maksvel Bejli se probudio začuĎujuće rano. Uvek kad je boravio u Londonu imao je običaj da noći provodi u bordelima, a potom u nekom od klubova uz piće i kocku. Ni prošla noć nije bila izuzetak, osim što je preskočio klub. I oterao kurvu, zamenivši je devicom. Osmehnuo se kada se setio sa kakvom ga je lakoćom ubedila da je uzme. Dva puta. Nije mogao da se seti da mu se neka ţena ikada predala sa tako iskrenom strašću. Iako je bio izbirljiv i uvek dobro plaćao, definitivno nikada nije imao bolji seks. I to sa takvom lepoticom. Osetio je kako se sav ukrutio od pomisli na nju. Večeras će je videti ponovo. Prekršio je svoje pravilo jedna ţena–jedna noć, ali nije mario. Nadao se da će i večeras biti onako raspoloţena za njega. Pozvonio je batleru da mu izda nareĎenja za to veče. Potrudiće se da Ketrin Tarner ugosti na pravi način. Iako bi najviše od svega voleo da je odvuče pravo u spavaću sobu, morao je da obuzda taj primitivizam u sebi. Ona je ipak bila mlada dama, a ne neka bezvredna kurva. ***
Kočija se zaustavila ispred velike kuće u otmenoj četvrti. Sačekala je da joj kočijaš otvori vrata i, kada je to učinio, sa kraljevskim drţanjem je prošla kroz kapiju i zaputila se ka ulaznim vratima. Nakon samo jednog udara teškim zvekirom, vrata joj je otvorio uglaĎeni muškarac. - Dobro veče. Ja sam Ketrin Tarner. Gospodin Bejli me očekuje. Čovek se naklonio, a na licu mu je pročitala da je iznenaĎen njenom pojavom. Nije tačno znala zbog čega. - Izvolite gospoĎice. Grof vas čeka u salonu. Proveo je kroz veliki hol u kome je sve blistalo i skrenuli su desno u jedan uţi hodnik. Ketrin se divila slikama koje su visile čitavom duţinom zida. Negde na pola, batler se zaustavio i otvorio vrata. - Izvolite unutra – propustio je ispred sebe. - Hvala – Rekla je i nasmešila mu se, a on se naklonio i zatvorio vrata za njom. Zastala je za tren kada je ugledala Maksa. Na sebi je imao samo košulju, kojoj su rukavi bili zavrnuti do lakata i nekoliko gornjih dugmića raskopčano. Dole je nosio tanke vunene pantalone i čizme od mekane koţe. To je bilo sve. Dah joj se ubrzao od sirove muškosti koja je zračila iz njega. - Došla si – rekao je i prišao joj. Podigao joj je mali, hladni dlan i poljubio joj jagodice prstiju. Iako je taj gest bio tek sitna zavodljiva paţnja, odmah se uzbudila. - Zar si mislio da neću doći? – blago ga je izazvala. - Svetlost dana ponekada ume otreţnjujuće da deluje na ljude. Pomislio sam da si se moţda pokajala zbog onoga što se desilo. - Ne poznaješ me Maks. Uvek radim samo ono što ţelim i nikada se ne kajem zbog svojih postupaka.
- Drago mi je što je tako. Da li si za neko piće? - Moţe, hvala. Uzeću isto što i ti. Pretpostavljam konjak? - Dobro zapaţanje. Ovo je francuski, najbolji. - Onda sam dobro izabrala – rekla je koketno. - Nadam se da jesi – odgovorio je neodreĎeno. – Večera će nam biti posluţena za petnaest minuta. - Nisam nešto gladna. - Ipak ćeš jesti. Imam planove sa tobom noćas. Ne ţelim da budeš iscrpljena. - Ooo! Onda dobro – osmehnula mu se dok je prihvatala čašu iz njegove ruke. Gledala ga je pravo u oči. - Ne gledaj me tako Ketrin. Ionako ţelim da te povalim na ovu sofu i odmah te uzmem. - Zašto to ne učiniš? – izazvala ga je, a telo joj je zadrhtalo od same pomisli na taj prizor. - Zato što ću te imati cele noći za sebe. Mogu da se savladam i budem dţentlmen jednom u ţivotu. Pored toga, odlaganje zadovoljstva pojačava ţelju. Ako je to uopšte moguće u mom slučaju – rekao je ispod glasa. - Maksvele Bejli, u tebi čuči veoma pristojan gospodin. - Pokazaću ti posle svu svoju pristojnost, gospoĎice Tarner – pripretio je prstom dok je prţio pogledom. - Radujem se tome. Iako je večera bila dostojna kraljevskog prijema, nijedno nije imalo veliku ţelju za jelom. Naboj kojim se ispunio prostor za stolom, bio je, gotovo, opipljiv. Svesni toga, trudili su se da se ne dodirnu. Čak ni slučajno.
Maks je poţurivao poslugu, jer je njegov jak nagon za ovom ţenom pretio da je uzme odmah, na sred trpezarijskog stola. Znao je da će to uskoro učiniti, ali ne večeras. Kada je Ketrin odmakla tanjir i tako objavila da je večera gotova, odmah je ustao i pruţio joj ruku. Isprepletanih prstiju sa njenim, poveo ju je na sprat ka svojim odajama. Iako to nije bio dug put, oboma im se učinio kao večnost. Čim je zatvorio vrata pribio je uz njih i počeo da joj zadiţe haljinu. - Tako si mi trebala Ketrin. Čitav prokleti dan razmišljam o tebi – poljubio je skoro divlje. Sam osećaj da je ovako burno reagovao na nju, Ketrin je doveo do ivice usijanja. Osetila je trenutnu vlaţnost i neku čudnu malaksalost u nogama. Srećom po nju, čim joj je zadigao haljinu i raskopčao svoje pantalone, uhvatio je oko struka i podigao od poda. - Obmotaj noge oko mene. Uzeću te ovako. Odmah. Poslušala ga je i samo nekoliko sekundi kasnije osetila kako prodire u nju. Bio je to predivan osećaj. Klizio je u nju sve dok nije ušao do kraja ispunivši je u potpunosti. Malo je zavrteo kukovima i ona oseti da je pogodio neku malenu tačku iz koje joj se koncentrično širilo zadovoljstvo. Zastenjala je glasno ne znajući kako drugačije da oslobodi ono što se gomilalo u njoj. Na taj zvuk pribio je uz vrata još jače, povukao se i ponovo naglo ušao. Ljubio joj je lice i predeo oko uveta, dahćući glasno. - Ti si otkrovenje, Ketrin. Ţelim da budem u tebi stalno. Razaraš me. Na njegove reči Ketrin je uzvratila bujicom sokova. Nikada nije ni pomislila da od samo nekoliko prostih rečenica moţe da upadne u takvu ekstazu. On je nastavio da gura svoj ud u još ţešćem ritmu sve dok joj u glavi nije nastala
tutnjava od koje više nije bila svesna nikakvih zvukova. Postojala su samo dva tela koja su u grčevitom ritmu jurila onaj slatki trenutak vrhunca. Osetila je kako joj se mišići napinju oko njega i pustila da je taj napon odvede u drugu dimenziju. U tom trenutku i on je zadrhtao, zario se u nju još jednom i pustio da vrela tečnost pokulja, mešajući se sa njenim sokovima. - Oh! – bilo je sve što je uspela da izgovori kada su joj noge dotakle pod. Haljina joj se neravnomerno spustila i osetila je kako joj se sokovi slivaju niz unutrašnju stranu butine. - Čitavog dana sam zamišljao kakav će biti naš susret. Moja mašta nije ni pribliţno oslikala stvarnost – poljubio je kratko i poveo ka unutrašnjosti sobe. – DoĎi. Ţelim te golu u svom krevetu. Hoću da se naslaĎujem tvojim telom. Tvojom predivnom koţom. Da li znaš koliko me uzbuĎuješ Ketrin? Odmahnula je glavom. - UzbuĎuje me i pomisao da si moja. Samo moja. Vlaţna si samo za mene. Niko te nije imao pre – ponovo joj je zadigao haljinu i posednički gurnuo prst u nju. – Ovde sam bio samo ja. Reci da si moja! Oči su mu sijale gorljivim sjajem. Osećala se dobro što je toliko ţeli i što je tako posesivan. - Tvoja sam Maks – rekla je slabašno. - Svuci me – naredio je. To je bio deo koji je prethodno veče propustila. Razodevanje ovog moćnog muškarca. Danas je više puta maštala o tome. Dodirnula mu je dlačice koje su virile ispod dva otkopčana dugmeta košulje. Onda se sagla i čupnula ih zubima. Vešto je raskopčavala ostatak i spuštala se niţe. Čvrsti mišići poigravali su pod njenim usnama i zubima. Kada je završila raskopčavanje svukla mu je košulju,
ali tako da je celom površinom dlanova prelazila preko njegovih ramena. Najeţio se od tog dodira i blago zašištao. Ignorisala je njegovu reakciju i posvetila se pantalonama. Ud mu je već bio napolju i ponovo podignut. To je bio neoboriv dokaz da govori istinu o tome koliko ga uzbuĎuje. Uhvatila ga je rukom i neţno prešla od korena do vrha. Bio je neobičan osećaj. Kao da dodiruje čelik presvučen finom svilom. Setila se kako ga je sinoć gladio dok je Lili klečala na fotelji. Ponovila je taj pokret. Zadrhtao je i sklopio oči. Otkopčala mu je najgornje dugme koje je drţalo pantalone na kukovima i polako ih svukla. Pogurala ga je do kreveta i naterala da sedne. Morala je da mu svuče čizme. Bez reči joj je prepustio da nastavi svoju igru. Kada je svukla prvo jednu, a zatim i drugu uglancanu koţnu čizmu, jednim trzajem je povukla obe nogavice i oslobodila ga poslednjeg komada odeće. Bio je oslonjen na laktove tako da je mogao jasno da je vidi. U pogledu mu je primetila iščekivanje njenog sledećeg poteza. Čučnula je ispod kreveta i ponovo ovila dlan oko velikog uda. Pravila je neţne pokrete gore-dole. Lako, kao da ga i ne dodiruje. Osećala je kako joj pulsira u ruci, bujajući sve više. Ruţičasti glavić je izbacio nekoliko kapi tečnosti i ona se osmeli da ih proba. Paţljivo je liznula jezikom. Ukus je bio slankast, ali dobar. Otvorila je usta i usnama polako obuhvatila čitav vrh. Blago je zasisala, a on je skoro kriknuo. Samopouzdanje da mu godi to što radi nateralo je da ga uvuče dublje u usta. Kada je ispunio do grla, povukla se nazad i sve ponovila. Jezikom je palacala po neţnoj koţi izbrazadanoj debelim venama koje su obavijale kruti mišić. Osetila je kako narasta do nemogućih granica. Za to je bila zasluţna ona. Pobednički mu se osmehnula gledajući ga pravo u oči. Shvatila je da je izgubljen u strasti.
Podigla se i pogurala ga da legne na krevet, a ona je zadigla suknju i opkoračila ga. Nije obraćala paţnju na to što je curelo iz nje. Još se nije osušila od preĎašnjih sokova, a već je stizao novi. U velikoj količini. Obuhvatila mu je ud dlanom i polako ga namestila na svoj uski otvor. Prvo se spustila malo, tek toliko da uvuče glavić, a onda se povukla. Videla je da ga je njena vrelina skoro gurnula preko ivice. Zato se ovog puta spustila brzo i uvukla ga u sebe do kraja. To je bio okidač. Zatresao se pod njom i osetila je kako se prazni. Sačekala je da mu se telo umiri, a onda se skinula sa njega iako bi najradije ostala tako zauvek. - Sada je na tebe red. - Ti si jedna zahtevna nevaljalica – rekao je prigušenim glasom. – Nezasita nevaljalica. Ustao je i povukao je sa sobom, a onda je okrenuo od sebe. Savršenom preciznošću otkopčao je dugmiće na haljini i svukao je sa ramena. Vlaţnim poljupcima obasipao joj je ramena i plećke, spuštajući se niz kičmu kako je otkopčavanje napredovalo. Povukao je haljinu i ona je skliznula na pod, praveći krug oko njenih nogu. Vezica od podsuknji bila je sledeća. Za čas je ostala samo u stezniku. Prešao je dlanovima preko finog materijala i spustio ih na njene bokove. Palčevi su mu počivali u jamicama na njenim krstima dok je ostale prste raširio u lepezu, i lagano joj pritiskao koţu na bokovima. Jezikom je klizio po finoj brazdi koja je razdvajala njenu zadnjicu. A onda je osetila kako je ugrizao za guz. Odskočila je od tog reskog nadraţaja, a on je pritegao jače. Provukao je jednu ruku izmeĎu njenih nogu i naterao je da ih raširi. Dlanom je kruţio oko njenog vlaţnog meĎunoţja, razmazujući sokove. Gurnuo je dva prsta u nju i snaţno ih zavrteo. Ona je zaječala i nabila se na prste traţeći da nastavi da ih pomera. MeĎutim, uskratio joj je zadovoljstvo. Brzo ih je izvukao i posvetio se
nabreklom pupoljku. Masirao ga je blagim pritiskom, a njoj su se kosti rastapale od tog dodira. Znala je da će, nastavi li, pasti. Glasno je stenjala i izgovarala njegovo ime, moleći ga za još. Izgubljena u dodirima njegovih prstiju i dlana skupljala je snagu da oslobodi bujicu. Kolena su joj podrhtavala i kada je bila sasvim blizu, on je ponovo zabio prste i dao im snaţan tempo. Zgrčila se oko njih i glasno uzviknula. - Maaaks! Ah! Umireeem! - Daj mi Ketrin – i dalje je silovito gurao prste dok se ona raspadala u hiljadu komadića. Kada je potpuno klonula, uhvatio je za bokove da ne padne i privukao na svoja prsa. Stajali su tako nekoliko trenutaka, njišući se u nekom svom ritmu. Oboje su bili duboko smireni i zadovoljeni. - Sada ću da svučem ovaj lepi steznik pa idemo da se okupamo. Noć je tek počela, a mi smo potpuno lepljivi – rekao je razgaljeno. – Vidiš li kako utičeš na mene Ketrin? Potpuno gubim kontrolu u tvom prisustvu. - Mogu da kaţem isto za sebe. Treća vrata, za koja se ranije zapitala kuda vode, ustvari su bila vrata od kupatila. Znala je da ih neke bogate kuće imaju, ali do sada nije imala priliku da bude u nekom. Kada je već bila napunjena do pola. Maks je iz kazana u kome se zagrevala voda ulio još vruće vode. - UĎi u kadu. Okupaću te. A onda ćeš ti okupati mene – ulio je mirišljavo ulje iz male staklene boce i kada je sela u kadu, dohvatio je sapun. Ketrin se osećala kao kraljica. Duboko je dirnulo njegovo neţno ophoĎenje prema njenom telu. Kruţnim pokretima je polako utrljavao sapun, dok je drugom pravio penu. Posebnu paţnju posvetio je njenim dojkama.
- Zapostavio sam ih od kako si stigla. Moraću to da nadoknadim. Blago je gnječio jednu, pa drugu. – Savršeno mi staju u šaku. Stvorene su za mene – mrmljao je opčinjeno. – Pomeri se malo napred da mogu da sednem iza tebe. Odmah je poslušala i ubrzo se našao iza nje, opkoračivši je nogama. Osećala je njegovu tvrdu erekciju na leĎima. Ruke je provukao ispod njenih i tako dobio savršen pristup njenom meĎunoţju. Prstima joj je uvrtao mekane kovrdţe i spuštao se preko svilenog nabora, trljajući je neţno. Opustila se i naslonila na njegova prsa. Znala je da ako nastavi tako, ponovo će doţiveti vrhunac. To je za nju bilo potpuno iznenaĎenje. Čitala je da ţene ne doţive uvek vrhunac tokom odnosa. Njoj se dešavalo suprotno. Ona je to sjajno osećanje mogla da doţivi samo od njegovih dodira. Da li je to značilo da su se stvarno prepoznali? Prestao je da je trlja i ona se prenula iz slatkog razmišljanja. Da, bilo je vreme da mu uzvrati. Okrenula se polako da voda ne bi pljusnula iz kade i dohvatila sunĎer sa police. Natrljala ga je sapunom i počela polako da ga pere. Od vrata, preko grudi i zategnutog stomaka. Oči su mu bile zatvorene i činilo se da uţiva u onome što mu radi. Kada je završila sa svim delovima tela, odloţila je sunĎer i posvetila se jedinom delu koji je namerno zaobilazila, njegovom udu. Uzela je malo vode na dlanove i polako je izručila preko njegovog glavića, a onda ga neţno obavila dlanovima i blago masirajući, oprala ga. Stajao je uspravan kao koplje još veći nego kada je počela. Nije mogla da se uzdrţi da to ne proba u kadi. Verovatno više neće imati priliku za to. Otvorio je oči u trenutku kada se okrenula i podigla zadnjicu da bi mogla da ga uvuče u sebe. Videla mu je lice samo na čas, ali je primetila zapanjenost na njemu. - Moraćeš da me podiţeš i spuštaš. Premalo je prostora da bih mogla sama da se pomeram – rekla je dok se spuštala na njega.
- Postala si pohotna Ketrin – rekao je veselim glasom. – Koliko puta moţeš? - To tek treba da utvrdimo. Sećaš se da sam do sinoć bila bez ikakvog iskustva. - Mogu da ti kaţem da si prirodno talentovana. I veoma brzo učiš. - Ili imam dobrog učitelja.? - Aaahh! – zastenjao je kada ga je uvukla u sebe. – Ideja sa kadom je fantastična – uhvatio je za kukove i ritmično podizao i spuštao dok je ona stenjala. Uhvatila se rukama za ivice da mu bude lakše da je pokreće. Kako su im se tela sve više raspaljivala, tako je voda pljuskala na sve strane. Kapljice su se rasprskivale pod pritiskom, baš kao što su se i njih dvoje rasprsnuli posle kratkog vremena. Potpuno iznemogli, leţali su u kadi dok se voda nije sasvim ohladila. - Vreme je da izaĎemo. Koţa nam se smeţurala od vode. Maks je izašao prvi i uzeo veliko platno u koje je umotao Ketrin, a onda drugo, manje, kojim se istrljao i omotao ga oko kukova. Onda je podigao u naručje i poneo u sobu. Kada je spustio na krevet, odmotao je platno i neţno pokupio kapljice vode koje su se presijavale na njenoj sedefastoj koţi. Ketrin je gledala u lepog muškarca pored sebe i pitala se čime je zasluţila da ga dobije. - Da li ţiviš sam Maks? – upitala je iznenada. Setila se da o njemu i dalje ne zna ništa. - Da, već godinama. - Kuća ti je zaista velika. I lepa. Bar ono što sam uspela da vidim na putu do ovde. - Ne boravim u njoj često, ali volim red i čistoću.
- Nisi baš pričljiv. Ili ja nisam dobar sagovornik.? - Nisam pričljiv, u pravu si. Posebno ne sa ţenama. Sa njima sam navikao da opštim na samo jedan način. - Dobro. Onda ćemo samo leţati i ćutati. Ne smeta mi to. - Ne, ne sa tobom. Slobodno pitaj sve što te interesuje. Rado ću ti odgovoriti. - Onda mi reci nešto o sebi. Ono što ţeliš. Bolje je tako nego da ja postavljam pitanja. - Nema mnogo šta da se kaţe. Majka mi je poreklom Francuskinja, a otac je bivši grof od Barmura. Nastao sam iz njihovog osećaja duţnosti da produţe svoje plemićke loze. Inače se nisu podnosili. Kada sam imao šest godina, majka je odlučila da se vrati u Francusku i povela me sa sobom. U naredne dve godine otac i ona su se otimali oko mene kao oko loptice. Nije da su me ţeleli. Sluţio sam im samo za teranje inata onom drugom. Na kraju su se umorili i pronašli kompromis. Poslali su me u Eton. Tamo sam brzo naučio da ću morati sam da se borim za svoje mesto pod suncem. Zahvaljujući razuzdanoj druţini, oprobao sam se u kocki veoma rano. Toliko mi je dobro išlo, da sam u vreme kada sam se upisao u Oksford, imao pozamašnu ušteĎevinu. Kasnije sam se obreo u svetu trgovine i unosnih investicija. Nezavisno od onoga što su moji roditelji posedovali, stekao sam pravo malo bogatstvo. To mi je omogućilo da ţivim gde ţelim i kako ţelim. Majka mi je umrla malo pre nego što sam izašao iz škole, a otac nekoliko godina posle. Sve što su mi ostavili bilo je u strašnom neredu i veoma traljavo voĎeno. Nikada nisam prestao da mislim da su to uradili namerno. To je bila njihova mala osveta meni koji se uopšte nisam interesovao za njih. Bez obzira što se nisu podnosili, bili su jako slični. Hladni i sebični. Prihvatio sam se svog nasledstva i dovoĎenje njihovih brljotina u red za mene je
bila prava sitnica. Naravno, prodao sam sve kuće koje su mi ostavili. Ostavio sam jedino Barmur. On ima veze sa titulom koju sam nasledio i to je samo iz poštovanja prema tradiciji. To je uglavnom sve. Ketrin je jasno mogla da zamisli prkosnog dečaka, kakav je sigurno bio. Nevoljen od strane roditelja, pretvorio se u mašinu za stvaranje novca, ušavši tako u svet gde nema emocija. Gde sve funkcioniše po principu kupi i prodaj. - Pretpostavljam da zato plaćaš za seks. - Delimično. Više to radim zato što me tada briga kako se ţena oseća. Plaćena je da radi ono što joj kaţem. Već sam ti rekao da je ova moja obdarenost i prokletstvo. - Ne mislim da govoriš istinu. To da te nije briga. Sinoć si pustio Lili jer si znao da je boli. - To je samo zato što sam ţeleo da tebe izvučem iz onog hodnika. Moglo bi se reći da si je spasila. - I dalje mi nije jasno kako si me primetio. Delovalo je da ţmuriš dok si bio na onoj fotelji. - Draga, prijatelji me zovu Jastreb. Taj nadimak sam dobio zato što sam u stanju da osetim stvari pre nego što ih vidim. A onda se nepogrešivo obrušim na njih. Ti si sinoć bila moj plen – rekao je sa pobedonosnim prizvukom u glasu. - Drago mi je što jesam. - Ţelim da mi budeš ljubavnica, Ketrin. - Već jesam. Ne znam kako bi se ovo drugačije nazvalo. - Mislim onako, u pravom smislu. Hoću da ti kupim kuću. Ţelim da mi budeš dostupna uvek. Previše godina imam da bih te krao noću od zloglasnog Frenka.
- Ne mogu to da prihvatim. Taj deo sa kućom. To zaista ne mogu. Tada se neću mnogo razlikovati od devojaka iz bordela. Ja sam ti se dobrovoljno predala i ne očekujem, niti ću prihvatiti, išta za uzvrat. - To nije plaćanje za seks. Zar ti se više sviĎa da ţiviš u kući u kojoj se nalazi bordel? Da te izdrţavaju Berta i Frenk? - To neće potrajati. Čim proĎe zima planiram da odem na sever u potrazi za poslom. - A ja? - Ti ćeš me se zasititi mnogo pre toga. Verujem da sada ne moţeš da razmišljaš racionalno jer ti se dopada moj seksualni apetit, ali za nekoliko dana ću ti sigurno dosaditi. - Zašto ne prepustiš meni da to procenim? Uostalom, spreman sam da platim bilo koju cenu, čak i ako grešim. Ali nisam spreman da te se odreknem u ovom trenutku. Ti si jedina ţena koju sam doveo u kuću Ketrin. Da li ti to nešto govori? - Ne bih da zvučim nezahvalno, ali ranije si bio samo sa kurvama. I to u bordelima. Stvarno ne bi ni bilo logično da si ih dovodio ovamo. Što se mene tiče, i nisi imao neki izbor. Da jesi, sigurno ne bih bila ovde. - Prestani! Nemam nameru da se prepirem sa tobom. Pusti da rešim stvar onako kako mislim da je najbolje za oboje. - Znam da nisam u poziciji da mnogo biram Maks, ali stvarno ne ţelim da budem izdrţavana ţena. Zašto je tako teško da to prihvatiš? - Zato što ne posmatramo stvar istim očima. Ja sam praktičan. Kao i uvek. Ti sebe u ovoj situaciji porediš sa kurtizanama i to mi se ni malo ne sviĎa. Neću ti dozvoliti da misliš o sebi na taj način.
- Moţda tebi ne izgleda tako, ali to je istina. U svojim i u očima sveta, ja ne mogu biti ništa drugo. - Baš me briga šta svet misli! Ţelim te samo za sebe. Od jutra do sutra. Ako to nije dovoljno da izbaciš iz svoje lepe glavice gluposti koje si tamo zabila, ne znam šta jeste. Pristani. Vidiš kako nam je lepo zajedno. Pomisli samo na još mnogo ovakvih noći – prešao joj je rukom preko stomaka i zadrţao je na jedroj dojci, čiji je vrh odmah reagovao na njegov dodir. – Telo te odaje. I ti mene ţeliš. - Nikada nisam rekla da nije tako. Grešno je osećati ovliku privlačnost. Ipak, vatra koja jako i brzo gori, brzo se i ugasi. Samo sam htela da kaţem da ovo sigurno ne moţe potrajati. - Bez obzira koliko će trajati, insistiram da mi omogućiš da te viĎam kada god hoću. To moţeš samo ako ţiviš u kući u kojoj sama postavljaš pravila. Ne poznaješ me Ketrin. Ja uvek dobijem ono što ţelim. Na ovaj ili onaj način. Ne ţelim da učinim nešto što bi te povredilo, s toga je najbolje da prihvatiš moj predlog bez razmišljanja šta će biti. - Šta da kaţem stricu? Gde se selim i zašto? – popustila je pod njegovim pritiskom. Izraz lica mu je bio takav da je shvatila da nema izbor. - Ako ne ţeliš da mu kaţeš istinu, ne moraš. Moţeš reći da si se zaposlila kao druţbenica i da ti ne mogu dolaziti u posetu jer tvoji poslodavci to ne ţele zbog njegove reputacije. - Ne znam, – rekla je nesigurno – ne umem da laţem. Mislim da ću se brzo odati. Tada će Frenk biti razočaran. Bez obzira na sve, on je prema meni dobar. Ne ţelim da ga povredim.
- Onda mu jednostavno reci istinu. To i meni odgovara. Brzo ćeš se uveriti da pomen bilo kakve veze sa mnom pruţa mnogo prednosti. - Jedino ne znam šta da kaţem kako smo se upoznali. Oni znaju da ja retko izlazim. - Pa, upoznali smo se na spratu u noći kada sam dolazio. To jeste istina. Nadam se da ćeš izostaviti detalje. - To se podrazumeva – blago ga je gurnula laktom u rebra. – Baš si grozan. - I ponovo uzbuĎen – spustio je usne na njene. – Nećeš zaţaliti zbog svoje odluke Ketrin – prodahtao joj je u usta, a onda svojim jezikom potraţio njen, pozivajući ga na novi ples. Poslednja trezvena misao u Ketrininoj glavi bila je ta da ga ponovo ţeli. V - Znala sam da je to tvoje lepo, nevino lice varljivo – komentarisala je Berta sa zlobom. – Dok si nama prodavala imidţ izgubljene, siromašne roĎake, uspešno si lovila priliku za sebe. - Berta ućuti! – dreknuo je Frenk. – Pokušavam da shvatim šta se krije iza Bejlijevog predloga. Ketrin, dušo – počeo je zaštitnički – pretpostavljam da si svesna koji je razlog što grof Bejli hoće da te uzme pod svoju zaštitu. - Jasno mi je, striče Frenk – rekla je Ketrin dok joj je obraze oblivalo blago rumenilo. Nije mu rekla ništa više od toga da su se slučajno sreli one noći na spratu i da joj je Maks obećao pomoć, ali je u sebi znala istinu. A znala je i da je stricu više nego jasna Maksova ponuda. – Uvek ću vam biti zahvalna za pomoć koju se mi pruţili, ali vreme je da počnem sama da bijem svoje bitke. Moţda mi ova ponuda neće doneti ono čemu se nadam, ali bar ću znati da sam pokušala.
- Ako je to tvoj izbor, neću se protiviti. Iako sam se nadao da će Loganova jedinica bolje proći u ţivotu, šta je tu je. Znam da moja reputacija nije doprinela da dobiješ neku bolju ponudu i ţao mi je zbog toga. Ipak, Maksvel Bejli je veoma uticajan čovek. Moţe ti naći dobro uposlenje bude li to ţeleo. Mnogi plemići u ovom gradu mu duguju. Ipak, hoću da znaš da se ovde uvek moţeš vratiti. - Hvala, to mi znači – osmehnula se stricu, srećna što se ovaj neprijatni razgovor bliţi kraju. - Bar ćeš imati iskustva kada se vratiš ovamo – rekla je Berta pakosno. – Nadam se da će te grof naučiti raznim trikovima. - Mislite šta vam je volja – rekla je Ketrin hladno. – Ionako ništa što kaţem ili uradim ne moţe promeniti vašu sliku o meni. Sada me izvinite. Kočija grofa Bejlija će stići svakog časa i ne bih da me čeka. Striče Frenk, poslaću vam adresu da moţete da me posetite kada budete imali vremena. - Naravno Keti. Moram doći da se uverim da je sve u redu – zagrlio je neţno. – Ne obraćaj paţnju na Bertu. Ako ja ne mogu da je ignorišem, ti moţeš. Previše zna – šapnuo joj je na uho i pogledao je izvinjavajuće. Sat vremena kasnije kočija grofa Bejlija se zaustavila ispred nevelike, ali prelepe kuće u mirnom, otmenom delu grada. Kočijaš je brzo sišao sa svog sedišta i otvorio joj vrata. Ketrin je izašla i neodlučno pogledala preko kapije. Sve je bilo mirno. Okrenula se prema kočijašu koji je skidao njen kofer. - Da li ste sigurni da smo na dobroj adresi? - Gospodar je rekao da vas dovezem ovamo gospoĎo – iz dţepa ogrtača je izvadio sveţanj ključeva i, onim najvećim, otključao kapiju, a onda sačekao da ona uĎe. Isto je ponovio i sa ulaznim vratima.
Kada se našla u holu, pruţio joj je ključeve i lako se naklonio. - GospoĎo, ţelim vam prijatan dan. Ketrin je izvadila sitniš iz torbice i pruţila ga kočijašu, a on je iznenaĎeno pogledao. - Ja radim kod grofa, gospoĎo. On me dovoljno plaća. - Verujem da je tako kao što kaţete, ipak, volela bih da uzmete novac. Kako se zovete? - Zovem se Darijus. Hvala vam gospoĎo ali, ipak mislim da se to gospodaru ne bi svidelo. - Darijuse, ono što ne zna ne moţe da mu se ne svidi - odlučno mu je ugurala novac u ruke i on je popustio. Još jednom se naklonio i izašao na hladan poslepodnevni vazduh, a Ketrin je poţurila da obiĎe kuću. U prizemlju su se nalazili mali i veliki salon kao i kuhinja sa trpezarijom i ostavom. Pored kuhinje bile su dve sobe za poslugu. Popela se na sprat i otvorila sva vrata. Tu su bile dve spavaće sobe koje je povezivao salon. Na drugoj strani bila je mala radna soba i velika garderoba. Sve je bilo čisto i nameštaj je bio u savršenom stanju. Ketrin se osećala čudno. Kuća joj se dopadala, ali se pitala šta će ona sama raditi u njoj. Bila je navikla na velika kućanstva, ali nikada nije bila u prilici da ţivi potpuno sama. Pretpostavljala je da će je Maks posećivati noću. Moraće da smisli šta će raditi preko dana. Spustila se na veliki krevet u sobi koju je izabrala za sebe kada je začula topot konja i kloparanje točkova koji su se zaustavili na ulici ispred kuće. Brzo je
otrčala do prozora i povukla zavesu. Iz kočije je izašao Maks i ona je poţurila da mu otvori vrata. Ušao je u hol koji se odmah smanjio zbog njegove krupne pojave. Na licu mu je bio osmeh, onaj od koga se kosti pretvaraju u ţele. - Lepo – rekao je i privukao je u zagrljaj. - Na dnevnom svetlu si još lepša. - I ti si – rekla je i zagnjurila lice u njegove grudi, udišući njegov jedinstveni miris. Ne puštajući je iz zagrljaja, poveo je ka salonu. - SviĎa li ti se kuća? Jesi li stigla da je pogledaš? Meni se dopada, ali mislim da je mala. Da sam imao više strpljenja, a nisam, mogao sam pronaći nešto adekvatnije. - Oh, Maks! Kuća je predivna! Moje je mišljenje da je prevelika. Ne znam šta ću raditi ovde sama, a da je veća to bi mi tek izazvalo paniku! - Nećeš biti sama. Večeras će doći kuvarica i sobarica. Nadam se da ti ne smeta što sam ih izabrao umesto tebe. Premalo je vremena, a nisam mogao da dozvolim da nemaš pomoć od prvog dana. - Maks, za tim zaista nije bilo potrebe. Mogu sama da odrţavam kuću i spremam hranu. - Znam, ali ja ne ţelim da to radiš. Hoću da budeš negovana i lepa za mene, a ne da se umaraš čisteći po kući. - Ne znam šta da kaţem. Osećam se tako... - suze su joj se zavrtele u očima. Iako je već nekoliko dana sebe ubeĎivala da stvari posmatra iz ugla zaljubljene ţene, podsvest joj je vikala strašnu istinu. - Ţeljeno i razmaţeno – Maks joj je podigao bradu i zagledao joj se u suzne oči. – Nikako drugačije ne ţelim da se osećaš, Ketrin. Jesi li razumela?
Klimnula je glavom i propela se na prste da bi mu poljubila ugao usana. On je dočekao spremno i odmah produbio poljubac. Kao i uvek, u njenom zagrljaju osećao se kao da plovi u bezvremenom i besteţinskom stanju. Tako je ona uticala na njega. Mogao je samo da oseća njene meke, sočne usne i predivno izvajano telo. Ţudnja koju je osećao prelazila je granice poznatog i to ga je plašilo. Ona je bila sve što mu je trebalo poslenjih dana. Podatna i meka, upijala ga je savršeno. - Hoćeš li me odvesti gore da mi pokaţeš koju si sobu izabrala za sebe? – upitao je promuklim glasom dok joj je otkopčavao dugmiće na haljini. - Sobu sam izabrala za nas, Maks. I da, rado ću ti je pokazati - mazno se očešala o njega i povela ga ka spratu. Kada su se našli pored velikog kreveta, Ketrin je ţurno otkopčala Maksov kaput, a za njim prsluk i košulju. Dok je grozničavo traţila njegovu golu koţu, shvatila je da je postala zavisna od njegovog tela i dodira. Znala je da nikada ne bi dosegla rajske visine bez njega. Uţitak koji joj je pruţao vodio je na mesta za koja ni u najluĎim snovima nije pretpostavljala da postoje. Kad su napokon zbacili odeću sa sebe, Ketrin se bacila na krevet i povukla Maksa sa sobom. Nakon samo nekoliko sekundi bio je duboko u njoj. Dok se ţestoko zakucavao, trudeći se da što brţe stigne do blaţenog vrhunca, Ketrin ga je podsticala, presrećući njegove kukove i izvijajući se tako da svaki put uĎe do kraja. Ţelela je da im se tela stope toliko da se izbriše granica njegovog prestanka i njenog početka. U telu joj se skupljala uţarena lava koja je pretila da se izlije i ona je čekala to oslobaĎanje. Za trenutak se umirio u njoj dišući duboko i isprekidano, a onda se polako izvukao i ušao u nju takvom ţestinom da je vrisnula. To je gurnulo preko
granice. Telo joj se zatreslo, noge ukočile. Ponavljala je njegovo ime kao u groznici, zasipajući ga vrelinom. Još nekoliko puta je prodro u nju, a onda se, uz urlik srušio preko njenog tela. Ketrin se dugo borila da doĎe do ujednačenog daha. Maks je opušteno leţao preko nje. - Kada god uĎem u sobu i pogledam u ovaj krevet, setiću se ovog trenutka Maks. Nisi mi mogao poţeleti lepšu dobrodošlicu. - Ni ti meni. Uvek si tako spremna za mene. Moja si Ketrin. Samo moja. Hoću da to dobro zapamtiš. Imam nameru da te razmazim i priuštim ti mnogo toga. VI Mrak i gusta magla već su se uveliko spustili kada je neko ponovo pokucao. Maks je već odavno otišao rekavši da ima neke nezavršene poslove. Već joj je nedostajao. Otvorila je vrata i ugledala dve ţene ispred. Obe su bile punačke, ali je jedna bila mlada, a druga u srednjim godinama. - Dobro veče gospoĎo – blago su se naklonile, a Ketrin im je na licima videla iznenaĎenje. Upitala se koji je razlog tome? - Dobro veče. Molim vas uĎite. Pretpostavljam da vas je Maks... ovaj... grof Bejli poslao. - Ja sam Lusil, a ovo je Ester – rekla je starija i osmehnula se. Grof nas je poslao ovamo. Rekao je da ćemo od sada raditi za vas. - Ja sam Ketrin Tarner – uzvratila im je osmeh. DoĎite za mnom u salon. Napolju je hladno pa ne bi bilo loše da se malo ugrejete pored kamina. Posle ću vam pokazeti gde su vaše sobe.
- Oprostite gospoĎo, ali ja sam već bila ovde. Grof me juče poslao da počistim i spremim sve za vaš dolazak. - O! Znači vi od ranije radite za grofa? - Već nekoliko godina i muţ i ja radimo za grofa. - A vi Ester? - Ja sam se zaposlila pre šest meseci, gospoĎo – rekla je po malo stidljivo. Gospodar misli da ću vam odgovarati kao sobarica. - Ne vidim zašto ne biste. Drago mi je što je grof poslao nekoga ko ima iskustva. Hajde da popijemo čaj i malo bolje se upoznamo. UĎite vi u salon. Sad ću ja. Lusil je zaustavila blagim glasom. - GospoĎo, nemojte se vi zamarati. Mi smo tu da radimo. Ja ću pripremiti čaj. Grof je rekao i da čim stignem počnem sa pripremom večere. - Hvala Lusil. Ester i ja ćemo biti u salonu - uhvatila je devojku za ruku i povela je ka vatri. – Pa, Ester, čini se da je grof dobro izabrao. Veoma si mi simpatična. - Nadam se da ćete biti zadovoljni, gospoĎo. - Čini se da smo pribliţnih godina i nema potrebe da mi persiraš. Zovi me samo Ketrin. - U redu go... Ketrin – Ester se osmehnula. VII Dok su večerali u maloj trpezariji, oboje su bili neobično tihi. Ketrin je uţivala u tome što joj se pruţila prilika da vidi Maksa drugi put toga dana, a na njegovom licu se nije moglo pročitati o čemu razmišlja.
- Nisam te pitao kako je prošao razgovor sa Frenkom - rekao je iznenada. - Osim što mi je bilo strašno neprijatno, rekla bih dobro. I pored toga što se nadao nečemu boljem, moj stric je svestan da su ţelje jedno, a mogućnosti sasvim drugo. - Čemu se nadao? Ketrin je slegla ramenima. - Mislim da je očekivao da ću se udati za nekog seoskog vlastelina i da nikada neću dospeti ni kod njega, niti da budem nečija ljubavnica. - Razumem – rekao je tiho. – A šta ti kaţeš? - Verujem da bih ostala uskraćena za nešto najlepše što mi se dogodilo u ţivotu da nisam došla u London. Već sam ti rekla šta sam imala u planu kada sam došla ovamo. Sada sam te planove malo odloţila, ali ne znači da ih neću ostvariti kada ti... Kasnije. - Ketrin, koliko puta treba da ti ponovim da nema potrebe da razmišljaš na taj način. Već sam ti rekao da te neću tako lako pustiti od sebe. Ne znam zašto je toliko teško da to prihvatiš. Po tome kako reaguješ na mene, mislim da ni ja tebi nisam dosadan. - Nisi Maks i nikada mi nećeš dosaditi. Ali sve ovo, – pokazala je rukom oko sebe – nema potrebe da trošiš toliko novca na mene. Dovoljan si mi samo ti – uzdahnula je. - Bogat sam kao Krez i zadovoljstvo mi je da trošim novac na tebe. Kada smo kod toga, – Izvadio je papir iz dţepa – ovde je spisak radnji u kojima sam ti otvorio račun. Bio sam slobodan da poručim neke haljine koje su mi se dopale. Već sutra će ti biti isporučene. Ti ovih dana otiĎi i kupi sve što ti se dopadne.
Trebalo bi da budeš sva u svili, lepa moja devojko. Sada mi kaţi mogu li da ostanem ovde noćas? - Kuća je tvoja, ali nadala sam se da hoćeš – I dalje je bila zbunjena zbog njegovog preterano zaštitničkog i posesivnog stava, ali i polaskana što je toliko ţeli. - Hajdemo onda gore. Odjednom više nisam gladan... hrane – oči su mu usplamtele kao ugljen i Ketrin taj plamen oseti u stomaku. Ni ona više nije bila gladna. Čim je zatvorio vrata, privukao je sebi i uţurbano joj podizao haljinu. – Vidiš li šta mi radiš? – pitao je hrapavim glasom. – Izgaram da te osetim. Da budem u tebi – ruka mu je završila izmeĎu njenih nogu. Nestrpljivo je prešao dlanom preko mekanih kovrdţa, a potom gurnuo dva prsta u nju i zavrteo ih snaţno. Ketrin je zastenjala i nabila se jače na njegove prste. Čarolija koju je izvodio sa svakim svojim dodirom pretvarala je u njegovu igračku. Mogao je da čini šta mu je volja, a ona bi i dalje bila uzbuĎena i ţeljna. Kada je osetila krevet iza sebe, naglo se odmakla od njega i okrenula se. Klekla je na mekani dušek i povukla suknju naviše, otkrivajući mu svoju savršenu zadnjicu. - Ţelim da me uzmeš ovako. Molim te, samo raskopčaj šlic i uzmi me. Odmah. Nekoliko trenutaka nije se dešavalo ništa i Ketrin je pomislila da joj neće uslišiti ţelju. A onda joj je stavio ruke na bokove i protrljao se o njenu zadnjicu. Polako. IzluĎujuće polako. Kroz mekanu tkaninu njegovih pantalona, osećala je nabrekli ud. - Postala si nezajaţljiva mala. Hoćeš otpozadi, a? - Da, molim te.
Brzo je otkopčao pantalone i ogromni ud je iskočio, spreman za akciju. Prislonio ga je na njeno vlaţno meĎunoţje i protrljao ga. Ketrin je zastenjala i taj zvuk izmami mu osmeh na lice. Ušao je u nju polako. Uski kanal se otvarao i propuštao ga da je ispuni. Do kraja. Osetila ga je u samom centu bića. Zaustavio se kada je dodirnuo neku malenu tačku koja je bila središte njenog uzbuĎenja. Osećaj je bio bolno slastan. - Au! Veoma je duboko ovako – uspela je da progovori. - Da, dušo – povukao se iz nje pa ponovo ušao. - Još? - Daaa! – pomerila se unazad da ga ponovo primi celog. To ga je slomilo. Pokrenuo se i u brzom ritmu ulazio i izlazio iz nje. Mrvio je svojim telom, ali ga je ona nekim čudom dočekivala i tako glasno podrţavala da nastavi da je za samo nekoliko minuta stigao do vrhunca. Zastenjao je i ispustio svoje seme duboko u nju, a potom je obuhvatio rukama i izgovorio njeno ime. Ketrin se ispruţila na krevetu, leţeći potrbuške, a Maks je legao pored nje. - Nadam se da te nisam povredio – okrenuo joj je lice ka svom i neţno joj zadenuo pramen iza uva. Osmehnula mu se slatko. - Nisi. Mislim da sve što radiš moţe da mi donese samo uţitak. Uostalom, sama sam traţila. - Drago mi je što se nisi udala za nekog seoskog vlastelina, Ketrin. Tada te nikada ne bih upoznao i doţiveo ovako ispunjavajući seks. - Neverovatno je da se poznajemo samo sedam dana. Imam utisak kao da te znam ceo svoj ţivot. Kao da si uvek bio tu. Kada si pored mene ne treba mi ništa drugo. I više si mi nego dovoljan Maks. Iskreno, to me plaši. - Znam – rekao je kratko i poljubio joj kosu. – Spavaj sada Ketrin.
Maks je privukao sebi tako da mu je leĎima bila oslonjena na stomak. Njena prelepa kosa rasula mu se po grudima i blago ga golicala. Kada je osetio njeno ujednačeno disanje, duboko je udahnuo. Poslednjih nekoliko dana uopšte nije stizao da misli o novonastaloj situaciji. Kako je došlo do toga da je uzme za ljubavnicu? On, koji se zakleo da nikada neće plaćati nekoj ţeni više od jedne noći, grlio je ovu krhku devojku i smišljao kako da joj udovolji. Ne samo da je ţeleo da troši novac na nju, već je imao i snaţnu potrebu da je zaštiti od svega. Jak poriv da je stavi ispod staklenog zvona u kome bi mislila samo o njemu i čekala samo njega, kljucao mu je u glavi svakodnevno. Usne su mu se izvile u osmeh kada je pomislio koliko je situacija ustvari apsurdna. Muškarci koje je poznavao uzimali su za ljubavnice iskusne ţene i udovice. A on? On je uzeo nevinu devojku bez ikakvog iskustva. Devojku, koja je tako pristajala uz njega da se pitao da li je to stvarnost ili magija.? Znao je da će već narednih dana ceo London pričati o njegovoj ljubavnici. To je morala biti senzacija jer su svi znali da se drţao bordela kao jedinog izvora zabave. Sinoć u klubu je već čuo govorkanja. Niko nije imao hrabrosti da ga direktno upita da li je istina da je Frenkova nećaka sada sa njim, ali su se, svejedno, domunĎavali. Odbio je bezbroj iskusnih dama koje su mu se diskretno nametale, nudeći mu svoju ljubav u zamenu za izdrţavanje, pa nikako nisu mogli da shvate šta ga je privuklo kod jedne mlade devojke. Srećom, on je znao odgovor na pitanje. Pored što je bila vanserijska lepotica, Ketrin je bila najvatrenija ţena sa kojom je bio. Davala je sve i uzimala isto toliko. Samo njemu i samo od njega. Poljubio joj je belo rame i privio je još jače uz sebe, a onda i sam utonuo u san.
VIII U narednih nekoliko dana Ketrinin ţivot se iz korena promenio. Dok je sa Ester obilazila radnje u Bond Stritu, primećivala je da i ţene i muškarci jednako bulje u nju. Odjednom je bila centar svačije paţnje. Neki su je posmatrali sa prezirom, a neki sa divljenjem, ali su svi učtivo klimali glavom i iskazivali naklon kada bi je sreli. Pošto Ketrin nije poznavala nikoga od tih ljudi, jednako im je uzvraćala. Maksova moć je očigledno bila velika kada je ona, kao njegova ljubavnica, uţivala ovakvu popularnost. Nije joj to baš prijalo, ali se nije ni uzbuĎivala mnogo. Ona nikada neće biti deo tog društva pa zašto bi je onda doticalo njihovo mišljenje. Poslušala je Maksa i postavila sebe iznad stvarne situacije. Trudila se da joj drţanje bude učtivo, ali rezervisano. Od Lusil i Ester je saznala da svi znaju da je ona nećaka Frenka Tarnera i da u nekim klubovima kruţe priče da je Frenk napravio dobar posao sa grofom Bejlijem. MeĎutim, niko nije imao pouzdanu informaciju pa se sve svodilo na govorkanja. Sam grof nikada nije pričao detalje iz svog privatnog ţivota pa ni od njegovih najbliţih prijatelja nisu uspevali da saznaju nešto korisno. Tako su joj dani prolazili ispunjeni oprečnim pričama u kojima su ona i Maks bili glavni akteri. Ona sama bi to pokušala da izbegne, ali Maks kao da se trudio da je namerno eksponira. Dan pošto se preselila u novu kuću, poklonio joj je malu belu kočiju koja je dodatno privlačila paţnju. Pored toga, insistirao je da svakoga dana odlazi u kupovinu pa je bilo nemoguće da ostane ne primećena. Nekoliko puta su se čak posvaĎali oko toga, ali se svaka svaĎa završila strasnim voĎenjem ljubavi, posle čega je znala da je bitka izgubljena. Grof Bejli
je, očigledno, voleo da prkosi društvenim normama, a ona mu je bila odličan adut za to. Vrhunac je bila Frenkova poseta. Dok je jednog popodneva pila čaj, Lusil je ušla u salon i najavila Frenka Tarnera. - Uvedi ga Lusil – rekla je i popravila nevidljive nabore na haljini. - Keti, mila! – ubrzo je začula stričev glas na vratima. - Zdravo striče – rekla je sa osmehom. – Već sam pomislila da nikada nećeš doći da me posetiš. - Rekao sam da ću doći. Nisam hteo da dotrčim odmah. Sigurno ti je trebalo vremena da se navikneš na sve ovo – rukom je pokazao na raskošno ureĎen dnevni salon. – Čini se da se Bejli lepo pobrinuo za tebe. - Više nego što je potrebno. Sedi, sipaću ti piće. - Izgledaš drugačije Keti. Ko bi rekao da ćeš na kraju zauzeti mesto koje ti pripada? Sreća ipak prati hrabre. Ketrin mu je pruţila čašu sa konjakom i sela u fotelju preko puta njegove. - Ne razumem o čemu pričaš striče Frenk. Nadam se da ne misliš da je biti ljubavnica jednog grofa ono što mi pripada. - To je samo početak, draga moja. Za nekoliko dana postala si senzacija u gradu. Svi pričaju o tebi. Kao i uvek, sve što Bejli radi, radi sa stilom. A to izaziva paţnju. Mislim da ima velike planove sa tobom. - Kao neko ko vodi bo... ovaj „Zlatnu damu“ ti bi trebalo da znaš da se ovakve priče ne završavaju tako. To što sam trenutno zanimljiva grofu čini me senzacijom. Moram da priznam da mi se baš i ne dopada što mu sluţim kao zgodan rekvizit kojim ţeli da šokira krugove kojima pripada. Verovatno si bolje
od mene upućen u to da je Maksvel Bejli eksentrik koji uţiva da krši društvene norme. - I u tome uspeva. Svi pričaju o sutrašnjem balu na kojem planira da se pojavi sa tobom. Znaš da su mnogi plemići moji gosti. Sinoć su se svi diskretno raspitivali o tebi. Naravno, ja sam ponosan što je moja devojčica prečicom stigla u visoko društvo – pričao je i dalje zaneseni Frenk. – Samo da si mogla da vidiš Bertino zeleno lice. Uţivao sam u tome. Ta ţena je stvarno zla. Pitam se kako sam završio sa njom. - O kakvom balu pričaš? Ne idem ja ni na kakav bal sa Maksom. Ili bar ne znam da idem – dodala je tihim glasom dok je u sebi ključala od besa. Moraće hitno da prekine predstavu koju je Maks izvodio pred londonskom aristokratijom. - Viktor Liroj, grof od Samerseta lično mi je rekao da je Bejli sinoć u klubu potvrdio dolazak na bal koji prireĎuje. Nakon toga još nekoliko plemića iz istog kluba mi je potvrdilo isto što i Liroj. - To što je Maks potvrdio dolazak na neki bal ne znači ništa. - Draga moja, potvrdio je da dolazi sa tobom. Jasno i glasno kako kaţe Liroj. Nije rekao da dolazi sa prijateljicom ili tako nešto. Rekao je da dolazi sa Ketrin Tarner. Pretpostavljam da niko nije smeo da ga pita za detalje. Ali to nije ni vaţno. Ketrin je u glavi premotavala svaku reč koju je razmenila sa Maksom proteklih dana. Bila je sigurna da nijednom nije spomenuo nikakav bal. Nadala se da će ga to veče videti da odmah reše sve nesuglasice. Sa svojim postupcima kompromitovao je i sebe i nju.
- Verovatno je zaboravio da mi kaţe ili ţeli da to bude iznenaĎenje za mene – trudila se da izgleda nehajno pred stricem. – Savetujem ti da se ne zanosiš previše mojim statusom. Ova pompezna uloga će nestati čim Maks naĎe novu zabavu. - U redu, Keti. Do tada uţivaj u svoj raskoši koja ti se nudi. Zasluţila si malo lagodnog ţivota. I, oprosti ovoj staroj budali na prevelikom ushićenju. Nadam se das razumeš da ti ţelim najbolje – ispio je piće i ustao. – Idem sada. - Hvala, striče. Znaš da si ovde uvek dobrodošao. Poseti me kada god imaš vremena. - Hoću, lepotice. Čuvaj se. Kada je ispratila Frenka, Ketrin se vratila u salon i besno se sručila u fotelju. Ovo je bilo previše. Nije očekivala da će se ikada naći u centru paţnje nekog visokog društva, a kamo li londonskog. Moraće da bude oštra i da Maksu jasno stavi do znanja da to mora prestati. Čak i po cenu da se raziĎu. Poslednja misao joj se uvuče kao hladnoća u kosti. Nije bila spremna da ga se odrekne. Ne još. Previše je uţivala u njemu. Činilo joj se da i on uţiva u njoj. Nije pri tom mislila samo na svoje telo. Maks je doţivljavao kao kompletnu osobu. Uzimao je u obzir njeno mišljenje i raspravljao sa njom o stvarima za koje je pouzdano znala da muškarci ne raspravljaju sa damama. Pa, ipak, znala je da je to samo deo njegovog scenarija za izazivanje društvene sablazni. Dok je zamišljeno vrtela uvojke kose oko prsta, vrata salona su se otvorila i Maks je ušao u prostoriju. Njegov osmeh, onaj koji rastapa svaki led, ponovo joj je raspršio sve misli. - Zdravo – osmehnula mu se slatko. Prišao joj je i neţno je podigao sa fotelje, a onda je privukao u zagrljaj.
- Zdravo i tebi – prošaputao je u njen vrat. Njegov dah je osetila u dnu stomaka i ţelja je buknula istog trena. Da li će tako uvek uticati na nju? Da li će ikada moći da ga pogleda i dodirne, a da ga ne poţeli? - Dan se baš oduţio. Mislio sam da nikada neće proći – ljubio joj je rame dok su mu ruke klizile niz njene bokove, privlačeći je bliţe sebi. – Jesam li ti nedostajao? Osećala je njegovu erekciju na stomaku i bilo joj je teško da se koncentriše na ono što je pričao. Bila je u potpunoj vlasti njegovih ruku i tela. - Uvek Maks – rekla je otegnuto i tiho. – Kao da sam zaraţena tobom. Ţelim te bez prestanka. - I ja tebe lepa, moja Ketrin. I ti si mene zarazila. Nikada te se neću zasititi. Nikada – povukao joj je suknju i rukom potraţio golu koţu. Veštim, dugim prstima uvrtao je mekane dlačice izmeĎu njenih nogu, kruţeći oko vlaţnog otvora. Uzdisala je glasno šireći noge još više kako bi mu omogućila što bolji pristup. Već je bila izgubljena u čulnim nadraţajima, a znala je da još nije ni počeo ozbiljno da je uzbuĎuje. - Moraću ovde da te uzmem – povukao je ruku ostavljajući je nezadovoljenu i podigao je u naručje. Kada je spustio na sofu ponovo joj je zadigao haljinu i brzo skinuo kaput i raskopčao pantalone, svlačeći ih do kolena. - Vidiš li kako utičeš na mene Ketrin? – pokazao je na svoj ud koji je već bio u svojoj punoj veličini.
Ona je bestidno stavila ruku na svoje meĎunoţje i protrljala prstima ruţičasti otvor. Podigla je vlaţne prste, koji su se presijavali, do njegovih usana i gurnula mu ih u usta. - Mogla bih za sebe da kaţem isto. Oseti Maks. Ovakva sam zbog tebe. Vlaţna i samo tvoja. Zasisao je snaţno njene prste i snaţno ušao u nju. Ova ţena ga je dovodila u stanje potpunog ludila. Iako je bio izdrţljiv ljubavnik sa njom se uvek pitao koliko će moći da izdrţi pre nego što prospe seme. Gledala ga je kroz poluskupljene trepavice, rumenih obraza i blago razvojenih usana iz kojih su izlazili zvuci nepomućenog zadovoljstva. Ta slika, u spoju sa vrelinom njenog meĎunoţja, ostavila mu je prostora da se tek nekoliko puta snaţno zakuca u nju, pre nego što je doţiveo prasak. Bila je boginja sa činima koje su moćno delovale na njega. Pao je preko nje teško dišući i zakopao lice u njen vrat. - Izvini. Nisam mogao da izdrţim duţe. Duţan sam ti. - Ne brinem previše dragi. Pretpostavljam da je ovo samo uvertira. Ne sumnjam da ćeš me u toku noći dovoljno puta dovesti do vrhunca. Hoćeš li da večeraš pre nego što odemo gore? - Trenutno samo hoću da se zakopam u tebe i ostanem tamo večno. Hajdemo u sobu. Posle nekoliko zaustavljanja na stepeništu, jedva su stigli do spavaće sobe. Maks je zalupio vrata i odmah raskopčao kopče i vezice na njenoj haljini. Za čas je stajala naga pred njim. - Lezi na krevet – naredio je. – Hoću da gledam kako se zadovoljavaš Ketrin.
Poslušala ga je i odmah legla. Podigla je noge u kolenima i raširila ih tako da je imao savršen pogled na njeno meĎunoţje. Navlaţila je u ustima palac i kaţiprst i spustila ih na sočnu, ukrućenu bradavicu. Uvrtala je polako, gledajući ga u oči. Drugom rukom se mazila po stomaku, šireći prste u lepezu. Polako je spuštala ruku ka meĎunoţju dok je naizmenično istezala bradavice. Prstima je prošla kroz mekane kovrdţe i u naboru pronašla jedri pupoljak. Kruţnim pokretima ga je masirala dok su joj se oči same zatvarale. Znala je da Maks upija svaki njen pokret. Ţelela je da ga zadovolji. Spustila je prst malo niţe i polako ga uvukla u vlaţni otvor. Oteo joj se drhtavi uzdah i gurnula je prst dublje. Izvukla ga je i pridruţila mu još jedan, a onda ih gurnula jako i zavrtela. Palcem druge ruke je protrljala tvrdi pupoljak i svršila glasno. Dok je plovila u gustoj magli zadovoljstva osetila je kako Maksov tvrdi ud ulazi u nju. Polako i do kraja. Mirovao je tako delić sekunde, a onda se povukao i snaţno zabio u nju. Mučio ju je sporim izlascima i sve većim pauzama izmeĎu zakucavanja. Osećala je kao da ţeli da je kazni za nešto. - Brţe Maks – podsticala ga je. – Ţelim te u sebi. Volim tvoj razdirući, brzi ritam. Uzmi me. Tvoja sam. Rasturi me Maks, molim te. Nateraj me da vrištim od uţitka – mrmljala je dok je gušila nadolazeća ţelja. Maks je podivljao od njenih reči. Ubrzao je ritam toliko da je mislio da će je skršiti. Zakucavao se duboko dok je reţao nemoćan da kontroliše situaciju. Ketrinina utroba se grčila i stezala ga, mameći njegovo seme. Kada joj se telo zatreslo i iz grla počele da izlaze nepovezane reči, bio je gotov. Kosmički potres zahvatio mu je telo. Uţarena lava izlila se iz njega i spojila sa njenim vrelim sokovima. Od svih dosadašnjih spajanja, ovo je bilo najţešće i najispunjenije. Pao je mokar preko njenog, takoĎe, mokrog tela.
Ni sam nije znao koliko su tako leţali kada se Ketrin javila slabim glasom. - Frenk je dolazio malo pre tebe. Pominjao je neki bal za koji si, navodno, potvrdio dolazak sa mnom. - Vesti se brzo šire – Maks se nasmejao. – Tačno je Ketrin. Sutra idemo kod grofa od Samerseta. - Zašto ustrajavaš da od ove veze praviš cirkus Maks? – Ketrin je uzdahnula. – Znaš da me ne zanima ulazak u visoko društvo i da ti nikada ne bih prebacila što si negde otišao bez mene. To je tvoje okruţenje. - Previše si skromna, draga moja. Zapravo, ja sam odlučio da idemo kod Liroja zbog tebe. Ţelim da te svi vide u mom društvu. - Namerno im prkosiš, zar ne? Oboje dobro znamo da meni na takvom dogaĎaju nije mesto. - Sada me ljutiš. Zašto misliš da ti nije mesto na jednom balu? Tvoja krv je plavlja od krvi mnogih dama koje će tamo biti. To što nose neku titulu ne čini ih boljim od tebe. Očekujem da budeš spremna sutra u sedam. Zasenićeš ih svojom lepotom Ketrin. A ja ću biti ponosan zato što si moja. - Ti si lud. - Jesam. Lud sam za tobom gospoĎice – podigao se na lakat i zadenuo joj pramen iza uva. - Ne skreći sa teme Maks. Već sam rekla da me to ne interesuje. Zašto onda insistiraš da idemo? - Zato što mogu. Da li je to dovoljno dobar odgovor? - A šta ako ja kaţem da neću da idem? – upitala je izazovno.
- Naći ću način da te ubedim. Noć još nije ni počela, draga moja. Uostalom, nemaš ni jedan dobar izgovor da ne poĎeš samnom. Ako je problem haljina znaš da moţeš... - Ooo, ućuti! Imam toliko haljina da neću stići da ih iznosim u ovom ţivotu. - Eto! Još jedan razlog da izaĎemo nekuda. IX Blještava svetlost i mnoštvo ljudi zaslepili su Ketrin na ulasku u balsku dvoranu grofa od Samerseta. Iako je mislila da je spremna za ovakav dogaĎaj, kolena su joj klecala. Krajičkom oka je pogledala svog pratioca. Izraz lica bio mu je nedokučiv, a stav leţeran. Verovatno se osećao dobro u svojoj koţi i ovoj besmislenoj situaciji. Na kraju, njegova specijalnost bila je da šokira ugledne plemićke krugove. Pošto su se na ulazu pozdravili sa domaćinom, Maks je poveo pravo meĎu zvanice. Iako se trudila da ne gleda oko sebe, svuda je primećivala gurkanje i došaptavanje. Maksvel Bejli, grof od Barmura, bio je u centru paţnje. Zbog nje. Maks je kroz svoje i Ketrinine rukavice osećao hladnoću njenih ruku. Bilo mu je ţao što je primorao na dolazak, ali ţeleo je to. Ţeleo je da je upozna sa svojim prijateljima. Još uvek nije imao jasnu predstavu zašto mu je to bilo toliko vaţno. Kada god je bio pored nje osećao se kao da je osvojio prelep, redak dragulj. Sa ravnodušnim izrazom lica je posmatrao Lirojeve goste. Laţni osmesi, kitnjaste dame i gospoda bili su svuda oko njega. Dobro je poznavao visoko društvo. Većina je bila sušta suprotnost onome za šta su se izdavali. Zato se i osećao boljim od njih. On bar nije bio licemer koji je noći provodio po bordelima, a danju bio uviĎavni suprug ili udvarač. Ţiveo je svoj ţivot onako
kako je ţeleo i nije se stideo toga. Bez obzira što su ga smatrali moralno izopačenim. I to oni koji su bili gori od njega. Stegao je Ketrininu sitnu šaku i okrenuo je ka sebi. Zelena svilena haljina, diskretno ukrašena čipkom i volanima, stajala joj je savršeno. Isticala je njene obline i prelepe zelene oči. Oko vrata joj je blistala smaragdna ogrlica koju joj je kupio ranije tog dana. - Dušo, opusti se. Ovo je samo obični bal. Garantujem ti da ti sada zavidi svaka ţena u ovoj dvorani. - Kako si samo samouveren. Pretpostavljam da mi zavide zato što sam u tvom društvu – osmehnula mu se slatko i odmah je poţeleo da poljubi jamice na njenim obrazima. - I zbog toga, ali i zato što si najlepša prisutna dama. - Primećuješ li koliko si pristrasan? - Nisam ni malo. Uvek sam umeo da prepoznam kvalitet, Ketrin. Ti si kvalitet, definitivno. Pocrvenela je od njegovih reči. Maksvel Bejli je umeo da izgovara rečenice tako da izgledaju kao nesporna istina. - Hvala na komplimentu, dragi grofe. Baš umeš da učiniš da se dama oseća posebno. - Drago mi je ako sam to postigao. To mi i jeste bio cilj. A to ljupko rumenilo je fascinantno. Hajde sada da odemo po piće pa da te upoznam sa nekim svojim prijateljima – neţno je uhvatio za ruku i poveo kroz dvoranu. Kako je veče odmicalo, Ketrin se sve više opuštala. Nije se dogodilo ništa od onoga što je u podsvesti očekivala. Niko je nije ruţno gledao ili joj uputio neki nepristojan komentar. Znala je da je to zbog Maksa, ali nije se previše
opterećivala razlozima. Njegovi prijatelji kojih nije bilo mnogo, prihvatili su je sa dosta simpatija. Niko se nije obazirao na to što su samo ljubavnici. Nekoliko njih je bilo sa suprugama. Dame su je odmah uvukle u razgovor i ubrzo je shvatila da joj je veoma prijatno u njihovom društvu. Maks je sve vreme bio u blizini. Čak i dok je razgovarao sa svojim prijateljima, gledao je u nju. Plesali su i zabavljali se pa je, u pojedinim trenutcima, imala utisak kao da tu zaista pripada. Ponoć je već odavno prošla kada su se vratili kući. Ketrin nije očekivala da Maks ostane, ali on je ušao sa njom, kao da je to najnormalnije. Od kako joj je kupio kuću, samo jednu noć nije prespavao. Bila je više nego zadovoljna. - Umorna? – prstima joj je podigao bradu tako da moţe da joj vidi lice. - Malo – priznala je. - Ti? - Sećaš se da sam ja navikao na noćni ţivot. Za mene je još uvek rano. Hajde sada u krevet. - Ostaješ, zar ne? - Ostajem. Pomogao joj je da svuče haljinu. Brzo se uzbudila od veštih dodira njegovih prstiju. Čim joj je raskopčao steznik, sama je povukla vezice na podsuknji i za čas je pred njim stajala samo u čarapama. Okrenula se i pogledala ga pravo u oči. Znala je da ako u njima ugleda vatru, neće moći da je odbije. Uhvatila ga je za ruke i podigla ih do svojih grudi. On je duboko udahnuo i prihvatio tamne vrhove meĎu prste. Dok ih je uvrtao, usne su im se spojile u snaţan, proţdirući poljubac. Maks je privlačio Ketrinino telo dok je rukama lutao po njenoj satenskoj koţi. Ona ga je vešto oslobaĎala odeće i znao je da neće moći da odoli. Ponovo će je
uzeti, iako mu je bila namera da noćas samo spava pored nje. MeĎutim, vatra koju je palila u njemu, zahtevala je gašenje. IzluĎujuća devojka je bila njegov spas od poţara. Odveo je do kreveta i legla je, ţeljno iščekujući njegov sledeći potez. Stajao je pored kreveta i samo je gledao nekoliko trenutaka. Razmišljao je na koji način da je uzme. - Lezi na stomak – rekao je blago. Kada ga je poslušala, legao je pored nje i dlanom prešao niz njena leĎa, preko oble zadnjice, da bi se zaustavio na vrhu butina. Polako je progurao prst izmeĎu, voĎen vrelinom koja je isijavala sa tog mesta. Dok je kruţnim pokretima masirao vlaţni otvor i tvrdi vršak iznad njega, usnama joj je prelazio duţ kičme. Slatki uzdasi koji su izlazili iz Ketrininog grla i to kako je širila noge, govorili su mu da je potpuno spremna za njega. Legao je preko nje i oslonio se na laktove da umanji teţinu. Svojim velikim, napinjućim udom je trljao njen procep, sve dok nije zajecala. A onda je polako prodro u nju. I dalje je bila veoma uska i brzo je stigao do kraja. Kada je blago kriknula, za čas se umirio, a onda se u istom ritmu povukao, pa sve ponovio. Ketrin je bila potpuno nemoćna pod njim. Zarobio je svojim telom i nije imala mogućnost da se pomeri. Spori, duboki nasrtaji izazivali su neizdrţiv osećaj. Usnama joj je milovao ušnu školjku i njegov dah palio joj je vrat i slao trnce kroz čitavo telo. Spoj nadraţaja pretvarao je u eksplozivnu napravu, a ona to nije mogla da spreči. Bilo je samo pitanje trenutka kada će joj dozvoliti da se rasprsne. Činilo se da to neće biti brzo jer je odrţavao spori ritam i taman kad bi pomislila da je blizu, on bi se povukao i vratio je na početak. Onda bi iznova gaĎao malenu tačku u njenoj utrobi. Jecala je od neizdrţivog zadovoljstva i
nejasno ga molila za još, ali on nije posustajao. Mučio je iznova, sve dok nije osetila da je potpuno poraţena njegovom moći. Kao da je osetio taj prelomni trenutak, Maks je iznenada ubrzao, gurajući sve dublje i jače. Pritisak koji je osećala odveo je pravo u drugu dimenziju u kojoj se rasprsla u hiljadu komadića. Grčila se pod njim uzimajući svaki blaţeni sekud sreće. Maks je gurao i gurao bez prestanka, dok se Ketrin uz vrisak raspadala pod njim. I sam je bio blizu i samo ga je još jedan zamah delio od vrhunca. Oblio ga je znoj i iz grla mu se oteo ţivotinjski urlik pre nego što je pao preko njenih leĎa, prazneći se. Ketrin ga je svakog puta vodila sve dalje i dalje. Osećao je da je u drugom univerzumu. Izvukao se iz nje i legao na bok. Ketrin se i dalje nije pomerala i za čas ga je uhvatila panika. Okrenuo joj je lice ka svom i neţno je pogledao. - Jesam li te povredio? - Ovo je bilo... Ovo je bilo... čudesno – grcajući je izgovorila dok su joj u očima blistale suze. - I ja mislim tako. Svaki put je sve bolje. Nikada te se neću zasititi Ketrin. Moja si. - Tvoja – rekla je slabim glasom. – Uvek. Privio je uz sebe i zaspali su. XI Tri dana nakon bala, Maks je sedeo u svojoj radnoj sobi i sa suzdrţanim besom slušao svog sagovornika. Taman je pomislio da je sve poslove doveo u red i da nesmetano moţe da se posveti svojoj omiljenoj zabavi, Ketrin, kada su iskrsli problemi. I to, ni manje ni više, nego u Francuskoj. Besneo je jer je bio
svestan da bez njegovog prisustva neće moći da reši problem na zadovoljavajući način. Mark Kramer ga je mirno posmatrao, naviknut na ovakve ispade. Doduše, ovo je bio prvi put da je Maks ljut zato što mora da napusti Englesku. Ovog puta je bes zbog toga bio u prvom planu. Mark je bio siguran da zna zašto. - Umesto što divljaš, povedi je sa sobom. Rešenje je jednostavno – rekao je polako. - O čemu pričaš? – Maks je utišao glas, iznenaĎen prijateljevom izjavom. - Toliko dugo se znamo, Maks. Besmisleno je da pokušavaš da me zavaraš. Pričam o dami koja ti je pomutila pamet. Nemoj me pogrešno shvatiti, meni je drago zbog toga. Ketrin Tarner je prava ţena za tebe. Pametna je, lepa i zaljubljena. Ako si pametan, iskoristićeš to i oţeniti je što pre. - Ne sećam se da u opis tvog posla ulaze saveti intimne prirode Mark – Maks je pokušao da ironijom prikrije svoje uzburkane emocije. - U opis posla ne, ali kao prijatelj imam sva prava da ti delim lekcije. Ako me sećanje dobro sluţi, i ti si mene podsticao da oţenim Helenu. Iako si veliki protivnik braka. - To je tačno. I dalje sam protivnik braka. Mislim da venčani list ubija sve što je lepo. - U mom slučaju nije tako, a koliko znam nijedan naš prijatelj se ne ţali. Naravno, uslov je uneti u brak bilo kakve emocije. Ako mene pitaš, tvoja osnova je odlična. Ljubav se izgradi sa godinama, a strast ne. Koliko sam uspeo da vidim na balu kod Liroja, strasti ne manjka ni tebi ni njoj. - Ponekad me zamara tvoja pronicljivost, Mark. I ne, ne mogu da je povedem sa sobom upravo zbog toga. U njenoj blizini nisam sposoban da mislim ni na šta
drugo nego kako da se naĎemo u krevetu. Bojim se da mi to ne bi ostavilo previše prostora da rešavam poslovne probleme – napokon je izgovorio naglas istinu koja ga je izjedala. - Onda iskoristi svoje odsustvo i dobro razmisli o budućnosti. Siguran sam da ćeš u Parizu doći do zaključka šta ti je činiti. Nisi više u cvetu mladosti. Stekao si ogromno bogatstvo i bila bi prava šteta da ga rasparčavaju daleki roĎaci. Pomisli samo kako bi ti Ketrin izrodila lepu decu. Dok je nešto kasnije sedeo u kočiji koja ga je vozila do Ketrin, Maks je razmišljao o onome što je Mark rekao o deci. Moţda je to podsvesno i ţeleo jer sa Ketrin nije koristio zaštitu. Znao je da ne trebaju nikakvi posebni uslovi da bi začeli dete. To bi svakako doprinelo da se odluči za brak. Sigurno ne bi dozvolio da njegovo dete odrasta onako kako je on odrastao, rastrgnut izmeĎu majke i oca. Svakako, odvojenost od Ketrin će mu dobro doći. Bilo je krajnje vreme da definiše njihov odnos. Ketrin ga je čekala na vratima i odmah mu se bacila u naručje. Bio je to lep osećaj. Nikada ranije nije imao nekoga ko bi se radovao njegovom dolasku. - Nisam te očekivala ovako rano, ali si me prijatno iznenadio - rekla je i poljubila ga u ugao usana. Maks je odmah poţeleo više i produbio poljubac. Posle nekoliko minuta se jedva odvojio od nje. - Neću se zadrţavati, Ketrin. DoĎi u salon – poveo je ka velikoj prostoriji. - Nešto nije u redu? – Upitala je zabrinuto kada je seo i povukao je k sebi u krilo. - Moram u Pariz. Ujutru putujem. Iskrsli su neki problemi u fabrici koju tamo imam. - Razumem. Koliko... Koliko ostaješ?
- Ne znam. Ne više od nekoliko nedelja. Eto sjajne prilike da se malo odmoriš od mene – pokušao je da se našali. - Još uvek se nisam umorila – rekla je tiho. – Znala sam da će doći do ovoga pre ili kasnije, ali sam se nekako nadala da će potrajati još malo – bila je iskrena. - I hoće. Ketrin, ovo nije kraj. Ne mogu da te povedem sa sobom, ali kada se vratim pričaćemo o tome. Previše je komplikovano da bih sada objašnjavao. - Znaš da nemaš obavezu da išta objašnjavaš. Biću tu kada se vratiš. - Mark Kramer ima uputstva da se pobrine za sve obaveze oko kuće tako da nemaš nikakvu brigu. Računi u svim radnjama su ti i dalje otvoreni. Uţivaj, kupuj i misli na mene – izvadio je iz dţepa vrećicu sa novcem i stavio joj u ruku. – Ovo je za nepredviĎene troškove. Ne ţelim da ti išta nedostaje dok me nema. - Hvala, ali to nije potrebno. Maks, nadam se da si me dovoljno upoznao da znaš da je i ovo što mi sada daješ previše za mene. - Znam i nisam ţeleo da te uvredim ni na koji način. Samo hoću da budem siguran da imaš sve što ti treba. - Imam krov nad glavom, gomilu odeće, domaćicu, sobaricu. Šta mi više treba? Dobro znaš da taj novac neću taknuti, pa je bolje da ga ne ostavljaš. Molim te Maks, ne ţelim da se svaĎamo danas. - Ni ja ne ţelim. Zato ćeš i prihvatiti ovaj prokleti novac – Maks je povisio ton i Ketrin je tek tada zaključila da je izuzetno nervozan. Nije mogla da se ne zapita da li je to bilo zbog nje ili zbog predstojećeg puta.? - Kako hoćeš – slegnula je ramenima i promenila temu. – Hoćeš li ostati na večeri? - Dovraga i večera! – uzviknuo je pre nego što je spustio svoje usne na njene. Ljubio je grubo, posednički.
Bez obzira što nije bila raspoloţena za takav poljubac, prihvatila ga je odmah. Ostalo joj je još samo malo vremena sa njim i nije nameravala da izgubi ni sekund. Uzvratila mu je istom merom, unoseći sve svoje emocije. Kada je pozvao u sobu odmah je prihvatila. Bila je zavisna od njega, njegovog tela i svega što joj je činio. Ostavila je razmišljanje za kasnije i odlučila da u tim trenutcima misli samo o njemu i zadovoljstvu koje joj je pruţao. Čim su se našli u spavaćoj sobi, Maks je bacio na krevet i, oslobodivši ih samo dela odeće, odmah ušao u nju. Spajanje je, kao i uvek, bilo eksplozivno i za čas su stigli do vrhunca. Dok je leţao pored nje, potpuno ošamućen, Ketrin je ponovo posegnula za njegovim telom. Bila je neumorna i to mu se mnogo sviĎalo. Njegova muškost odmah je reagovala na neţne dodire njene ruke i ponovo su se upustili u ljubavnu igru. Ovog puta išli su polako, upijajući jedno drugo. Kao da su oboje ţeleli da zapamte svaki detalj na telu onog drugog. Kasnije, dok se kočija Maksa Bejlija udaljavala, Ketrin se nemoćno spustila na pod salona. Njegov odlazak je osećala u vidu fizičkog bola. Znala je da nije smela da očekuje ništa više od prolazne avanture, ali bilo je tako lepo nadati se nečemu više. Celo popodne bilo je jasno da i Maksu ovaj rastanak teško pada, ali u tome nije pronalazila utehu. Ionako će već sutra zaboraviti na nju. On je bio grof i ovakva veza za njega nije mogla predstavljati ništa drugo osim obične zabave. Jedva se podigla sa poda i otišla do kuhinje. Slabim glasom je obavestila Lusil da će preskočiti večeru, a onda je otišla u sobu i legla na veliki krevet. Onaj u kojem je do malopre bila sa Maksom. Osećala je njegov miris svuda. Zagrlila je jastuk na kome je leţao i pustila suze da slobodno poteku.
XI Dani su se bezlično nizali jedan za drugim. Ketrin je već odavno uvidela u kakvoj se apsurdnoj situaciji nalazila. Pored Ester i Lusil nije imala nikoga sa kim bi razgovarala. Stric Frenk joj nije dolazio u posetu. Morala je da bude iskrena i prizna sebi da joj je to odgovaralo. Plašila se da bi joj postavljao pitanja vezana za Maksa, a ona nije imala odgovore. Nije mogla da se pretvara da je sve u redu, a da u sebi zna da nije tako. Svakog dana se pitala gde je nestala njena preduzimljivost i borbeni duh. Nekada je imala planove, a sada je bila očajna izdrţavana ţena koju je ljubavnik ostavio. Dve nedelje od Maksovog odlaska odlučila je da je bilo dosta ţivotarenja i samosaţaljevanja. Zima je bila na izmaku, a ona je, pre nego što je upoznala Maksa, imala plan da ostane u Londonu do kraja zime. Bilo je krajnje vreme da počne sa organizacijom svog putovanja na sever. Iako joj je Maks ostavio dovoljno novca da nesmetano otputuje, nije htela da ga takne. Izvukla je vrećicu sa svojim nakitom, onim koji je prokrijumčarila od izvršitelja i otišla u zalogaonicu. Iako je nakit vredeo mnogo, dobila je taman toliko novca da otputuje i priušti sebi normalan ţivot nekoliko meseci. Nadala se da će brzo pronaći neki posao. Za samo nekoliko dana bila je spremna za put. Lusil i Ester je rekla da namerava da poseti neke daleke roĎake koji su ţiveli u blizini Londona. Obe su mislile da će se Ketrin vratiti za nekoliko dana. Proverila je polaske poštanske kočije za Mančester i odlučila da krene krajem nedelje. U sebi je znala da pomeranjem odlaska kupuje vreme nadajući se Maksovom povratku. To je bilo besmisleno jer posle skoro ti nedelje nije imala
nikakvih vesti od njega. Doduše, nije joj ni obećao da će pisati, ali je imala pravo da se nada. Dva dana pred polazak probudila se sa jakom mučninom. Čitavo jutro joj je bilo toliko loše da je jedva ubedila Ester da ne ide po doktora. I bila je u pravu jer joj je već popodne bilo sasvim dobro. MeĎutim, sledeće jutro ponovilo se isto i za samo nekoliko sati shvatila je šta joj je. Bila je trudna. To saznanje činilo joj se zastrašujućim i prelepim u isto vreme. Ţelela je Maksovo dete, ali se plašila njegove reakcije. Bila je svesna da on nije koristio nikakvu zaštitu. Verovatno je očekivao da se ona pobrine za to. A ona nije imala predstavu kako bi to izvela. Sada joj se odlazak činio kao jedino rešenje. Otići će i zadrţati dete. Sačuvaće sve lepe uspomene i voleće svoju bebu bezuslovnom ljubavlju. Ako ne naĎe mesto za pristojan ţivot uvek će moći da se vrati u svoj dvorac i taman morala sve da radi sama, prehraniće sebe i svoje dete. Sada je samo morala da sačeka da joj se stanje malo stabilizuje, jer je znala da nije dobro da putuje dok ima mučnine. Kako je dan odmicao bilo joj je sve bolje i prvi put, otkako je Maks otišao, osećala je potpuni mir. Kao da je dobila neku novu snagu i volju za ţivotom. Napolju je uveliko bio mrak, obavijen gustom maglom, kada je neko pokucao na vrata. Spustila je knjigu koju je čitala i poţurila da otvori. Srce joj je snaţno lupalo u nadi da će ugledati poznato lice. Kada je otvorila i ugledala nepoznatog čoveka pred vratima, jedva je uspela da sakrije razočarenje. - Dobro veče, gospoĎice Tarner – obratio joj se nepoznati akcentom koji je imalo plemstvo.
- Dobro veče. Kako mogu da vam pomognem? – za čas se ponovo javila nada da moţda ima vesti od Maksa. - Ja sam Kventin Planket. Ovaj... prijatelj grofa od Barmura. Mogu li da uĎem? Nešto u njegovom pogledu joj se nije dopadalo, ali nije mogla da ga odbije. - Izvolite – sačekala je da uĎe, zatvorila vrata i povela ga ka salonu. Kada su ušli, ponudila mu je da sedne, a ona je ostala da stoji. – Pretpostavljam da imate neku poruku za mene – upitala je glasom u kome se nazirala znatiţelja. - Imam. Maksvel Bejli me poslao da ga zamenim u jednoj vaţnoj ulozi, jedinoj namenjenoj vama. Ketrin ga je pogledala sa nerazumevanjem, a on se nasmejao prosto i odmerio je bezobraznim pogledom. - Treba da ga zamenim u krevetu, mala. Šta je tu nejasno? To je jedino što dobijaš od njega, zar ne? Ne brini, dovoljno sam dobar da ga zamenim. Na kraju, veţbali smo na istim mestima. Samo delić sekunde trebao joj je da sloţi odvratne reči u svom mozgu, a onda je iz nje provalio bes. - Napolje iz ove kuće! - Oho! Ovo postaje zanimljivo! Vidim da će biti i malo borbe. Tako je dušo. Ja volim temperamentne ţene. Ketrin se povlačila ka kaminu, grozničavo razmišljajući šta joj je najbliţe da dohvati i odbrani se od ovog nasrtljivca koji, očigledno, neće mirno izaći iz kuće. Kventin je ustao i polako joj prilazio. - Hajde lutko, doĎi. Znam da ti nedostaje dobar seks. Koliko je prošlo od poslednjeg puta? Tri nedelje? A moţda Bejli nije bio poslednji koji te povalio?
Ketrin je napokon napipala tešku statuu na komodi iza sebe. Osetila je blago olakšanje. Sada je samo trebalo da ga pusti da joj se pribliţi dovoljno i ne dozvoli da posumnja u njenu nameru. Zato je duboko uzdahnula i zatreptala, glumeći slatku obamrlost. - Sad si me razočarala. Očekivao sam da ćeš se bar malo opirati, Ketrin, a ti si samo mala kurvica koja jedva čeka da oseti muškarca. Ipak, nema veze, i dalje te ţelim i uzeću te odmah. Pustila je da joj se pribliţi, toliko da je osetila njegov odvratni dah na svom vratu, a onda je brzinom munje zamahnula statuom i udarila ga u glavu. - Šta doĎavola... – stigao je da kaţe, a onda se srušio na pod. Ketrin je oskočila unazad da joj ne padne preko nogu. Brzo je otrčala da probudi Lusil i Ester. Morala je nekako da izbaci ovog čoveka iz kuće. Ţeludac joj se stezao od pomisli da je njena ljubav, otac njenog deteta imao tako nisko mišljenje o njoj. Smatrao ju je običnom prostitutkom. Domaćici i sobarici, naravno, nije mogla da kaţe da je tog ljigavca Maks poslao, već im je rekla da ga je pustila unutra zato što se predstavio kao njegov prijatelj, a ispostavilo se da je obični nasilnik. Lusil je onsesvešćenom prvo proverila puls i kada je shvatila da je ţiv, ustala je da razmisli šta im je činiti. Ketrin se trudila da ostane pribrana, ali joj se telo nekontrolisano treslo. - Moram da odem – jecajući je rekla. – Ostavite ga ovde, a ja ću otići. - Ne, Ketrin. Imam ideju. Poslaću nekoga od kočijaša sa ulice da probude Darijusa. On će ga izneti i odvesti odavde. Darijus poznaje skoro svakog plemića u Londonu. Sigurno će znati da li se predstavio pravim ili laţnim imenom.
- Onda učini tako. Samo brzo, molim te. Dok je Lusil otrčala do ulice da pošalje poruku, Ester je povela Ketrin u kuhinju i nasula joj čaj. Kada je smestila na stolicu i ogrnula toplim, vunenim ogrtačem, vratila se do salona i zaključala vrata. Ako se napasnik i probudi, neće moći nikuda da ode dok Darijus ne stigne. Vratila se brzo u kuhinju, zabrinuta za svoju gospodaricu. Iako im nije ništa rekla, Lusil i ona su došle do zaključka da je trudna. Sada nikako nije smela da se uzrujava. Ovo što se desilo previše je potreslo, a grof je naredio da moraju da paze na nju. - Treba li vam nešto? Moţda biste hteli da pojedete nešto lagano – Ester je briţno upitala. - Hvala Ester. Čaj je dovoljan. Kada doĎe Darijus molim te da ga dovedeš ovamo. - Naravno. Vi ćete prva saznati ko je ona hulja. Bila je skoro ponoć kada Darijus napokon vratio. Za muškarca koji je tako drsko ušao u kuću ispostavilo se da je ozloglašeni razvratnik Fransis Preskot. Lusil i Ester su se sablaznile kako se usudio da se predstavi kao grofov prijatelj dok je Darijus prepričavao kako ga je poluosvešćenog odvezao kući. Ketrin se pravila da paţljivo sluša ali misli su joj bile okupirane razmišljanjem o tome kako ju je Maks izdao. Bolela je sama pomisao na to. Morala je da ode, odmah. Više nije bilo nikakvog razloga da ostane. Ovo veče je bilo tačka na kraju njihove priče. - Darijuse, moţete li ujutru da me odvezete do trga Hanover? – uptala je iznenada.
- Naravno da mogu gospoĎo, ali biću slobodan da vam ponudim da obavim umesto vas posao koji imate tamo. - Odatle mi polazi kočija za Mančester. Putujem kod roĎaka na nekoliko dana tako da ne moţete da me zamenite. - Ketrin, zar nije bolje da malo sačekate. Imali ste naporan dan, a i vaše stanje... Mislim ne osećate se najbolje – zbunila se Lusil. - Osećam se sasvim dobro i u stanju sam da putujem. Mislim da je bolje da se na neko vreme udaljim iz ove kuće. Ugušiće me boravak ovde. - A da Ester poĎe sa vama? – upitao je Darijus. - Nema potrebe. U kočijama koje putuju daleko uvek ima dosta ljudi, a i staje blizu kuće mojih roĎaka. Hvala, ali mogu sama. - Grof će se ljutiti što smo vas pustili da putujete sami – bila je uporna Lusil. - Neće, verujte mi. Uostalom, on nije tu i pitanje je kada će se vratiti. Sami ste mi rekli da uvek ostane dugo kada ode u Pariz. - U redu, gospoĎo. Vi odlučujete i ako ţelite da vas odvezem na stanicu, to ću i učiniti – rekao je Darijus. - Kočija kreće u osam. Molim vas budite oko sedam ovde. Sada ću vas ostaviti. Treba da spakujem još neke stvari i da pokušam da odspavam makar malo. Hvala vam za ovo večeras. Ne znam šta bih radila da nije bilo vas da mi pomognete. Laku noć – slabašno im se osmehnula i izašla iz kuhinje. Tek kada se našla iza zatvorenih vrata sobe, dopustila je svom strahu, bolu i suzama da je potpuno ophrvaju. Ţivot nije bio pravedan. Dao joj je nadu u bolje sutra, a onda joj grubo oduzeo sve. Ipak, još uvek je imala svoj ponos koji joj niko ne moţe oduzeti. Imala je i jedan novi ţivot u sebi i zbog toga neće dozvoliti da padne.
Godinama je pronalazila rešenje za svaki problem, pa neće ni ovaj biti izuzetak. Razlika je bila u tome što je sada imala slomljeno srce ali, proći će vreme, a ono je najbolji lek za sve. Zato će morati da potisne svaku misao vezanu za Maksvela Bejlija. Previše je bolelo. XII Berta Tarner je sedela naspram svog iznenadnog posetioca i spremala se da započne napad. Činilo joj se da će se tako najlakše odbraniti. - Hoću da mi vratiš sve do poslednjeg novčića. Rekla si da će biti lako. Umesto podatne ţene dobio sam čvorugu na glavi. Juče sam ceo dan proveo u postelji. - Vikonte, sam si kriv za to što se dogodilo. Rekla sam ti da ne nasrneš odmah na nju. Ona je malo ekskluzivnija roba. Da nisi tako zabalavio na njeno telo, sada bi ponovo bio u njenom krevetu. - Uvalila si me u nevolju Berta. Sada ćeš morati da ispaštaš zajedno samnom. Ne znam zašto sam te poslušao da se upustim u tako nešto. Mala jeste lepa, a i Bejlija mrzim, ali nije vredno. Šta ako me je neko prepoznao? Bejli neće preći preko toga bez osvete. - Kaţem ti da je on otišao i ko zna kad će se vratiti. Ne misliš li da bi poveo curu sa sobom da je još uvek ţeli? Svima je poznato da grof voli da boravi na kontinentu. Pariz ima toliko bordela da se on više ni ne seća sa kojom je poslednjom bio u Londonu – Dosula je vino u vikontovu čašu, a potom sipala i sebi. - Misliš li da bih mogao ponovo da pokušam za nekoliko dana? - Ti si svoju šansu prokockao. Znaš da si mi posebno drag i da bih volela da uţivaš u maloj Ketrin, ali bojim se da to više neće biti moguće. Moraću da je ponudim nekome drugom.
- Ne zavaravaj se Berta. Nemaš ti više klijenata kao što sam ja. Kome bi ponudila Bejlijevu kurvu? Niko ne bi smeo da joj priĎe dok se on ne vrati i ne objavi da je završio sa njom. Ne znam zašto to uopšte radiš? - Mrzim je! Ţelim da bude nesrećna. Prokletnica izgleda i ponaša se kao princeza. I Frenk je oboţava. Ne prestaje da priča kako je njegova nećaka uspela da se izdigne na društvenoj lestvici. A za to sam ja zasluţna! Da nisam Bejliju ponudila udobnost sobe na spratu, nikada se ne bi sreli. Ni hvala mi nije rekla, a kamo li pomislila da mi se oduţi nečim konkretnim. - Izazivaš Ďavola. Smatraj da sam te upozorio. Ako Bejli otkrije da sam ja Kventin Planket sigurno ću te povući sa sobom - Izlazila sam ja na kraj i sa većim nitkovima od tebe. Ne marim što mi pretiš. Znaš da ću naći način da se izvučem, a ti dobro pazi šta ćeš. Ti si plemić, a ja samo gostioničareva ţena – slegla je ramenima kao da je tim sve rečeno. Za to vreme Maks je sedeo u kočiji koja je putovala ka Londonu. Još samo nekoliko sati delilo ga je od Ketrin. Nije mogao da se seti da je ikada nešto tako silno ţeleo kao što je ţeleo nju. Dani provedeni u Parizu činili su se kao godine. To mu je dalo vremena da detaljno preispita svoj ţivot. Nije se kajao ni zbog čega i verovatno ništa ne bi promenio. Ali to se ticalo prošlosti. Od kako se Ketrin pojavila, ništa više nije bilo zanimljivo osim nje. Čak i poslovi koji su mu ranije predstavljali izazov, zbog rizika koji su nosili, nisu više imali nekadašnju čar. Tako je na kraju zaključio da je mora imati samo za sebe. Zauvek. Bila je potpuna glupost da ţivi u onoj kućici, a da je on posećuje svake noći, kada mogu da budu u zakonitoj vezi. Za to nije bilo nikakvih prepreka. Trebao mu je samo njen pristanak.
Osmehnuo se kada je pomislio na koje će je sve načine ubeĎivati da prihvati njegov predlog. I ni malo nije sumnjao u uspeh. SviĎalo mu se sve u vezi nje. Bila je pametna, lepa, vedrog duha i ponosna. Savršeno je odgovarala da bude njegova grofica. Trebala mu je ţena koja bi mu drţala paţnju i van kreveta, a bio je siguran da ona to moţe. Pogledao je kroz prozor. Magla nije bila toliko gusta i mogao je da vidi predeo oko sebe. Bili su blizu grada. Već je rekao kočijašu da ga vozi pravo u ulicu u kojoj je ţivela Ketrin. Prvo je ţeleo da vidi njeno lice i oseti sveţi miris njenog tela. Tek posle toga otići će u svoj dom da bi se sastao sa Markom. Trebalo je da ga obavesti na koji način je rešio problem i kakve je izmene napravio. XIV Poštanska kočija bila je neudobna i pretrpana ali se kretala brzo. Ketrin je sedela pored prozora i bezvoljno gledala okolinu, dok je u glavi pravila planove odakle da krene kada stigne u Mančester. Za početak je trebalo da pronaĎe neki smeštaj. Nadala se da će moći da priušti neki povoljan pansion. To je svakako bolji izbor od gostionice. Čim se sredi i malo odmori, moraće da krene u potragu za poslom. Trebalo je uštedeti dovoljno novca za vreme kada ne bude mogla da radi. Imala je pet, najviše šest meseci na raspolaganju. Ako bude paţljivo planirala i trošila novac, moći će da preţivi dok beba ne ojača da moţe da je poveri dadilji na čuvanje. Ako bude bilo potrebe, prodaće i nakit koji joj je poklonio Maks. Uz jak trzaj kočija se zaustavila i neko je neţno potapšao po ramenu. - Vreme je za večeru i noćenje – rekla je starija gospoĎa koja je sedela do nje.
Ketrin je duboko udahnula i slabašno joj se osmehnula. Tek tada je bolje pogledala svoju saputnicu. Po licu nije mogla da proceni koliko ima godina, ali je tuga u očima odavala duboku starost. - Hvala, gospoĎo – odgovorila je posle nekoliko trenutaka i povukla krajeve ogrtača. - Ja sam Laura Rubens. Ne bih htela da budem nepristojna, ali imam jednu molbu za vas. Pošto obe putujemo same volela bih da mi se pridruţite na večeri i da uzmemo zajedničku sobu. Čini se da ni vi ni ja nismo dame koje bi trebale da putuju bez pratnje. - Ponekad ne moţemo da biramo trenutak putovanja, ali da, slaţem se sa vama. Dobro će mi doći društvo. Ja sam Ketrin Tarner – iako je lagala da će joj društvo prijati, ipak je morala da prizna da joj gospoĎa Rubens nije delovala ni malo odbojno. Pošto su uzele sobu u prilično jeftinom svratištu, vlasnikova ćerka ih je povela na sprat, pomaţući im da ponesu kofere. Soba je bila mala, ali bar je bila čista. Uz zid, levo od ulaza, bila su postavljena dva drvena kreveta. Pored svakog se nalazila stolica od izlizanog drveta. Na suprotnom zidu stajao je mali sto na kome su se nalazili lavor i bokal sa vodom. Parče polomljenog ogledala visilo je iznad. Pored je bio smešten ormar, kome je jedno krilo blago visilo. Ketrin je odmah pomislila da ga sigurno neće otvarati jer je bila sigurna da bi joj to krilo ostalo u ruci. Na zidu naspram vrata nalazio se prozor sa teškom draperijom. Sve u svemu, prostora za slobodno kretanje bilo je malo. Ali za tu noć neće im ni trebati više.
- Da li postoji odreĎeno vreme kada se sluţi večera? – upitala je gospoĎa Rubens mladu devojku koja se premeštala čas na jednu, čas na drugu nogu, samo čekajući kada će je otpustiti. - Ne, gospoĎo. Gosti kod nas dolaze u svako doba dana. U kuhinji uvek ima hrane jer nikada ne znamo kada će nekome trebati obrok. - Hvala – rekla je gospoĎa Rubens i pruţila joj kovanicu. Devojka se zahvalno naklonila i, pre nego što je zatvorila škripava vrata, promrmljala da je pozovu ako im nešto zatreba. Tada se Laura Rubens okrenula ka Ketrin. - Vi ste baš ćutljivi, gospoĎice Tarner. I zabrinuti, ako smem da primetim. Umem da slušam. Ako ţelite, slobodno mi poverite svoju brigu – rekla je majčinski. - Ne verujem da bih se posle toga osećala bolje, gospoĎo Rubens. Ni vi ne izgledate preterano srećno. Tuga u vašim očima bilo je prvo što sam primetila – bez okolišanja je rekla Ketrin. – Moţda biste ţeleli da ja saslušam vas – uvek je bila vešta da skrene paţnju sa sebe. - Tako mladi, a tako pronicljivi! Ja umem dobro da skrivam osećanja, a samo inteligentan čovek moţe da zaviri u nečiju dubinu. I prepozna emociju. Pod uslovom da zna gde da gleda. - Moţda sam to videla jer se osećam kao i vi. Srodne se duše uvek prepoznaju. - Onda ću ja ispričati svoju priču, a posle vi moţete svoju. Ne mislim ja da ćemo tako pronaći utehu, ali lakše je kada se tuga deli. Skoro je bila ponoć kada su se dve ţene ponovo vratile u sobu. Dok su se raspremale da legnu, Ketrin je razmišljala o čudnim putevima gospodnjim. Osećala je da mora imati nekog zaštitnika, gore na nebu, jer kada bi god zapala
u problem, rešenje je dolazilo ni od kuda. Daleko od toga da joj je ţivot bio lep, ali bila je ţiva i zdrava i imala snagu da uvek ide dalje. Kada je legla u krevet, Laura je već bila na ivici da utone u san, ali je ipak rekla: - Treba da znaš da mi je neizmerno drago što sam te upoznala. Laku noć, Ketrin. Lepo spavaj i ne brini. Sada će sve biti dobro. Imamo jedna drugu. - Laku noć Laura. Iskreno se nadam da ste u pravu. Ketrin je ugasila sveću i okrenula se na stranu. Pre nego što je legla, pomerila je draperiju sa prozora. Slaba svetlost dopirala je u sobu. Gledala je u to svetlo i ponovo prošla kroz čitav razgovor sa Laurom Rubens. Zaista je bilo pravo čudo što je srela nekoga poput nje. Zapravo, njihova se priča čak negde i poklapala. Obe su imale slomljeno srce. Razlika je bila u tome što je Laura ostala bez bračnog duga, a Ketrin je morala da napusti ljubavnika. Posle njene otvorene priče, bez ijednog izostavljenog detalja i Ketrin je bila potpuno otvorena. Nije prećutala čak ni trudnoću. Prvi put je pored sebe imala ţenu koja je stvarno umela da sluša. Bez ikakve osude i prigovora. Zato se pitala koliko su deca vikonta Rubensa morala biti zla da je proteraju iz kuće u kojoj je provela dvadeset godina ţivota. Ona nikako nije mogla biti loša maćeha. Ketrin je to znala po njenom glasu i izrazu lica, dok je pričala kako ih je odgajala i koliko je bila posvećena njihovom ocu. Sada je bila sama. A jedino čega se plašila u budućnosti bila je samoća. Tako je, na kraju, došlo do toga da je ponudila Ketrin da doĎe da ţivi kod nje. Nije očekivala ništa osim da joj pravi društvo i dozvoli da učestvuje u odrastanju deteta koje će roditi. Laura Rubens ponudila joj je rešenje na zlatnom tanjiru. Imala je kuću u okolini Mančestera i tvrdila je da je dovoljno velika za obe. Situacija je bila
skoro nestvarna i zato je Ketrin mogla samo da pomisli da je neka viša sila umešala prste. Moţda će bol koji je osećala biti manji sa godinama koje će doći. Iskreno se nadala da će kroz svoje dete moći da seća samo lepih trenutaka provedenih sa Maksom. Moţda će uspeti da zaboravi kako se gnusno poneo prema njoj. Moţda... Slušajući tiho ravnomerno disanje svoje nove druţbenice polako je utonula u san. XIV Maksvel Bejli je drţao pismo i u neverici ga čitao po ko zna koji put. Sedeo je na krevetu u spavaćoj sobi u kojoj se još uvek osećao njen miris. Ali nje nije bilo. Od svih scenarija koje je zamišljao dok je bio na putu za London, ovaj mu nije pao na pamet. Ketrin ga je ostavila. Razlog za to navela je u pismu i sada je, pored fizičkog bola koji je osećao, osećao i strahovit bes. Neko se usudio da pokuša od nje da napravi kurvu i da taj pokušaj pripiše njemu. Taj je bio ili potpuno lud ili neizmerno hrabar. Bez obzira na motiv, bio je siguran da će to biti poslednje što je ta osoba uradila. On će se pobrinuti za to. Samo da skupi snagu i izaĎe iz sobe. Moraće, na kratko, ostavi po strani potragu za voljenom ţenom. Prvo je morao da kazni počinioca. Onoga ko se usudio da je povredi. Savio je pismo i stavio ga u dţep, a potom dohvatio sa stolice Ketrinin jutarnji ogrtač. Mirisao je na lavandu i na nju. Opojna mešavina izazvala je poţudu, ali i gorčinu. Znao je da ga je ostavila zauvek i da priča koju su mu rekle Lusil i Ester, da je otišla kod roĎaka, nema nikave veze sa istinom. On je znao da nema nikoga osim Frenka Tarnera.
Tromo se podigao i pošao u prizemlje. Sada mu je trebalo da čuje od posluge sve što znaju o napadu koji se dogodio. Mark bi već trebao da je na putu ovamo, kao i Darijus. Čim je shvatio da je Ketrin otišla, poslao im je poruku. Lusil i Ester su oborenih glava sedele u kuhinji kada je ušao. Iako je znao da su učinile sve da je zadrţe opet su se osećale krivim. - DoĎite u salon – rekao im je kratko. Nakon pola časa, u salonu su sedeli Mark, Darijus, Lusil i Ester i Maksu je sve bilo jasno. Pitao se kako je domaćica propustila da mu kaţe da je Kventin Planket, ustvari Fransic Preskot. Taj kučkin sin bio je toliki razvratnik da nije prezao da posegne za onim što je njegovo. Znao je kako ţene ţele da se osvete kada su povreĎene i računao je da će Ketrin biti lak plen. Da li je stvarno mislio da je ona kurva kao i one devojke koje rade za njenog strica? Doduše, tu misao mu je mogla zabiti u glavu Berta Tarner. Bio je čest gost „Zlatne dame“. Ali tim će se baviti posle. Prvo je trebalo izazvati ništariju na dvoboj i osloboditi grad jednog izopačenog uma. - Mark, pošalji nekoga sa porukom za Preskota. Odluči ko će pored tebe biti moj drugi sekundant i zakaţi dvoboj u zoru. Ako odem lično, mislim da ću kopile odmah ubiti. Pošto posle moram da traţim Ketrin, ne treba mi nikakav problem sa zakonom. - U redu, idem odmah – Mark je ustao. – Vidimo se kasnije kod tebe. - DoĎi ovde Mark. Ostaću ovde. - Daj Bejli! Ona sigurno nije u Londonu i nema svrhe da očekuješ da se vrati. Idi kući, odmori se i pokušaj da napraviš neki plan kako da je naĎemo. - I ovde mogu da se odmorim. Nema potrebe da idem kući. Treba mi neki trag, a to mogu pronaći samo onde gde je Ketrin ţivela.
Mark je otišao i Maks je za njim poslao i Darijusa da mu dovede sobara i donese oruţje. Onda je još jednom prošao sa Lusil i Ester poslednjih nekoliko dana pre nego što je otputovala. Nije bilo ničeg neobičnog osim da je dva dana pred put imala probleme sa stomakom. Berta je zabrinuto konstatovala da nije trebala da putuje uopšte, ali da nisu mogli da je spreče posle onog nemilog dogaĎaja. - Kako se osećala ujutru, pre puta? - Bila je bleda i sigurna sam da je imala mučninu jer nije mogla da popije ni čaj. Nadam se da se kočija zaustavljala povremeno i da je mogla nešto da pojede. Maksa je oblio hladan znoj. Nije morao da bude previše inteligentan da bi znao o čemu se radi. Ketrin je bila trudna. Nosila je njegovo dete, a bila je sama i ubeĎena da je on prodao. Prokleta sujeta mu nije dozvolila da je povede sa sobom! Kako je mogao da pomisli da će manje misliti o njoj ako je bude ostavio u Londonu? - Misliš li da je trudna? – upitao je tek da potvrdi svoje mišljenje. Lusil je potvrdno klimnula glavom. Bilo je očito da joj je neprijatno da priča o tome sa grofom. - GospoĎica mi to nije rekla, vaša milosti, ali ţene jednostavno znaju. Rodila sam troje dece. - Povući ću se sada u sobu. Kada Sem stigne pošaljite ga kod mene. - Kada ţelite da bude večera? - Nije mi do jela, ako budem bio gladan reći ću ti. Čim je ušao u sobu, prvo je otvorio sve ormare i fioke. Odeća koju je on platio stajala je uredno okačena i sloţena. Ništa nije htela da ponese. U prvoj fioci u
komodi pronašao je vrećicu sa novcem koju joj je ostavio. Nije morao da je otvara da bi znao da ga nije ni takla. Pitao se kako je samo zamišljala da preţivi bez ikakvih sredstava. Pomerio je i podigao svaku stvar i ništa. A onda je ispod papira za pisanje pronašao priznanicu. Bila je iz londonske zalogaonice. Znao je i gde se nalazi. Iznos koji je bio napisan malo ga je umirio. Imaće sasvim dovoljno dok je ne pronaĎe. Pametno što je makar nakit unovčila. Ipak, on će sutra otići da ga otkupi. Kada je pronaĎe i postane njegova grofica, sigurno će ţeleti da ponovo ima taj nakit. Njegova ponosna Ketrin! Stavio je priznanicu pored pisma i odloţio sako. Legao je na krevet da ponovo upija njen miris. To ga je smirivalo. Znao je da će je naći. Morao je da je naĎe. Ţivot bez nje bio je besmislen. A tu je bilo i dete. Njihovo dete. Osmeh mu je zaigrao na usnama i ubrzo je zaspao. Kada se probudio u sobi su bile upaljene lampe. Uzeo je sa stočića dţepni sat i video da je jedan iza ponoći. DoĎavola! Zašto ga niko nije probudio. Ustao je i video svoj kućni ogrtač, uredno sloţen preko stolice. Brzo ga je navukao, umio se i pošao u prizemlje. Sve je bilo tiho. Verovatno su svi spavali. Kada je ušao u salon zatekao je Sema kako spava u jednoj od fotelja. Na zvuk otvaranja vrata, odmah se trgao. - Grofe, dobro došli! Da li ste se lepo odmorili? - Trebalo je da me probudiš Sem. Da li je Mark dolazio? - Jeste. On mi je naredio da vas ne budim. Rekao je da je sve u redu i da će u pet ujutru doći po vas. Vaš pištolj je spreman. Hoćete li da ga donesem da proverite? - Donesi. I sipaj mi neko piće. Mislim da se neću vraćati u krevet. Ti, naravno moţeš da odeš na spavanje.
- Ne dolazi u obzir. Praviću vam društvo dok ne stigne gospodin Kramer – sobar je bio izričit dok je točio piće u kristalnu čašu. Tek kada je uzeo u ruke svoj pištolj, Maks je slegnuo ramenima i rekao: – Kako ţeliš. XV Jutro je bilo vlaţno i zastrašujuće hladno. Grof Maksvel Bejli je stajao kod velikog hrasta u Pustom polju. Pored njega su bili Mark Kramer i Endru Mekgovern, kao sekundanti. Darijus i Sem su ostali u kočiji. Čekali su već više od pola časa da se pojavi Fransis Preskot, ali sva je prilika bila da od toga nema ništa. Maks je u hladnom besu razmišljao šta da preduzme povodom toga. Nije mogao da dopusti da se Preskot izvuče samo tako. Odlučio je da sečaka još malo, a onda da ode pravo u njegovu kuću. Tamo neće moći da ga ubije, a moţda to i nije neophodno. Ponekad je smrt nagrada. On će učiniti da neprijatelj pati svakoga dana do kraja ţivota. Već je svanulo kada su seli u kočiju i krenuli. MeĎutim, presrela ih je mala kočija iz koje je izašao čovek koji se predstavio kao Preskotov kočijaš. Rekao je da ima poruku za grofa od Barmura. Pošto ga je Darijus pretresao i uverio se da nema kod sebe nikakvo oruţje, dozvolio mu je da grofu uruči pismo. Maks ga je pročitao, a onda rekao prestravljenom kočijašu da moţe da se udalji. Potom je besno udario nogom o pod. - Prokleta kučka! – viknuo je tako da su svi u kočiji poskočili. – Platiće mi za ovo! Napeta tišina vladala je u kočiji. Niko se nije usuĎivao da pita Maksa šta je tako uznemirujuće pročitao. Svi su čekali da im sam kaţe.
- Otvori vratanca i kaţi Darijusu da vozi kući. Preskot je pobegao iz grada, a verovatno i iz zemlje – rekao je Semu, a onda se okrenuo ka Marku i Endriu. – Moraćemo da smislimo novi plan. Upravo sam obavešten ko je Fransisu Preskotu dao ideju da ode kod Ketrin. - Dozvoli da pogaĎam. Berta Tarner – rekao je Mark, a Maks je klimnuo glavom. - Još juče sam znao da je ta veštica sigurno nekako umešana u sve ovo, ali sam mislio da je samo blebetala bezveze. MeĎutim, podcenio sam je. Još je opasnija nego što sam mislio. Hoću da nestane sa lica zemlje. NaĎi onog njihovog slugu Luisa, plati mu koliko traţi da se pobrine za nju – obratio se Marku. – Ja idem da se raspitam kada se vraća kočija koja je juče ujutru otišla za Mančester. Nadam se da će kočijaš znati da mi kaţe gde je izašla Ketrin. XVI Ketrin je već nedelju dana boravila kod Laure Rubens. Ispostavilo se da je kuća o kojoj je Laura pričala da će biti dovoljna za njih dve i bebu, ustvari, dvorac koji joj je ostao od prvog muţa. U njemu je ţivela posluga koja ga je odrţavala i obraĎivala imanje, tako da ništa nije bilo zapušteno. Kada su stigle, Laura je predstavila kao roĎaku svog drugog muţa i svi su je odmah prihvatili. Nije mogla da se poţali ni na šta. Polako se uklapala u novi ţivot, ali je bol u srcu bio stalno prisutan. Ţelela je da bude na drugom mestu i da samo jedan čovek bude pored nje. To jutro je bila u šetnji sa Laurom. Prijateljica je vodila da joj pokaţe juţni deo imanja. Na njemu su se nalazili najlepši pašnjaci. Blaga izmaglica mešala se sa zracima prolećnog sunca dok su prelazile preko tek ozelenele trave. Ketrin je
kao omamljena išla pored Laure. Lepota joj je bila pred očima, ali ona nije mogla da uţiva u njoj. - Nedostaje ti, zar ne? – upitala je Laura tiho. - Mnogo više nego što bih ţelela. - On je taj koji je izgubio, Ketrin. Da je bio malo pametniji čuvao bi te kao zenicu oka i ne bi te poistovećivao sa ţenama na kakve je inače navikao. - Sama sam kriva Laura. Prihvatila sam ono što mi je nudio bez razmišljanja. Morala sam da znam koje će biti posledice kada me se zasiti. - Moraš da naučiš da ne svaljuješ uvek krivicu na sebe. Ti si jaka mlada ţena, ali ne toliko da bi nosila na leĎima sav teret ţivota. - Hvala ti na podršci. Ipak, niko me nije naterao da se ponašam kao bludnica. Već sam ti rekla da sam ja bila ta koja je traţila od grofa da me uzme – suza joj je skliznula niz glatki obraz. - Proći će, dušo. S vremenom ćeš shvatiti da je trenutak nepromišljenosti doneo nešto lepo. Ketrin je spustila ruku na svoj, još uvek ravan stomak. - Nadam se da je tako. Tada su obe primetile devojčicu koja im je trčala u susret. Bila je to Sara, ćerka domaćice u Laurinoj kući. Kada je stigla do njih, devojčica je nekoliko trenutaka hvatala vazduh, a onda napokon progovorila. - Poslali su me po vas. Neko je došao i traţi da vas vidi. Ketrin i Laura su se istovremeno pogledale. Ketrin je pomislila da taj neko nije došao zbog nje, jer niko ne zna gde je. Šta ako je Laurin posinak došao da je pozove nazad? U tom slučaju njena budućnost ponovo visi na koncu. - Da li si videla ko je došao? – upitala je Laura.
- Nisam. Doručkovala sam u kuhinji kada je mama je rekla da poţurim i pozovem vas. - Trči nazad i reci da dolazimo. Neka nas gosti sačekaju u salonu. Devojčica je otrčala, a Laura je uhvatila Ketrin ispod ruke. - Ne brini unapred. Još uvek ne znamo ko je došao. Moţda je samo neko od suseda. Ketrin je duboko uzdahnula i klimnula glavom. Za to vreme Maks je nemirno šetao po salonu gospoĎe Rubens. Nije video Ketrin više od mesec dana i sada, kada je ostalo tako malo do susreta, nije mogao da iščeka taj trenutak. Svaki čas je odlazio do velikog prozora, nadajući se da će je ugledati, iako nije znao sa koje će strane doći. A onda se pojavila! Bila je lepa kao priviĎenje. Jutarnje sunce presijavalo se na njenoj raspuštenoj kosi boje lešnika i davalo joj zlatnu nijansu. Njegova boginja, pomislio je. Kolena su mu klecala, a ruke svrbele da je zagrli. Ipak se suzdrţao i odlučio da je sačeka tu, u salonu. Još na ulaznim vratima Ketrin je osetila miris njegove kolonjske vode i ukopala se u mestu. To nije bilo moguće! On nije mogao biti ovde! Nikada nije bila sklona umišljanju, ali je osećaj njegovog prisustva bio toliko stvaran da joj je naterao srce u galop. Laura je primetila da je zastala i lagano je povukla za sobom i uvela u salon. Maks je stajao pored kamina u trenutku kada je ušla u pratnji gospoĎe Rubens. Ţeleo je nešto da kaţe, ali je samo stajao i gledao je. Ketrin je sa istim zanosom gledala njega. Bio je lepši nego što se sećala. Krupan i moćan, zračio je seksipilom.
Laura je, na tren, bila zbunjena, ali joj je odmah bilo jasno ko im je gost. Prekinula je njihovu čaroliju kada je pribrano rekla: - Dobar dan. Ne sećam se da smo se upoznali, gospodine. - I nismo – rekao je i dalje gledajući u Ketrin. – Ja sam Maksvel Herman Bejli, grof od Barmura. Nadam se da vam je vaša prijateljica pomenula moje ime, makar jednom. Biću strašno razočaran ako nije. - Da, pominjala vas je. Mislim da ću vas sada ostaviti same jer smatram da joj dugujete objašnjenje za neke svoje postupke. I upozoravam vas, ako se ne budete dobro ponašali prema njoj imaćete posla sa mnom – rekla je Laura kočoperno. Maks se suzdrţao da se ne nasmeje. Ţena koja mu je pretila jedva je dopirala do njegovih prsa. - Ne bih rizikovao tako nešto, gospoĎo Rubens - rekao je dok su mu oči veselo sijale. Ova ţena mu je bila simpatična na prvi pogled i kupila ga je odmah sa svojim zaštitničkim stavom. Štitila je njegovu Ketrin. Laura je stegla Ketrininu ruku pre nego što je izašla, a Ketrin je ostala da stoji u mestu. - Mislim da ću joj biti večno zahvalan što te pozvala kod sebe. Olakšala mi je da te naĎem Ketrin – rekao je dok joj se pribliţavao. – Našao bih te ja svakako, samo bi to trajalo mnogo duţe – oprezno joj je stavio ruke na ramena. - Zašto si došao Maks? Zar nismo rekli sve što smo imali? – jedva je progovorila. - Ni slučajno! Kako si mogla da pomisliš da bih te ikada delio sa nekim, Ketrin? Ti si moja! Razumeš li to? RoĎena si za mene i suĎena meni. Nikada te neću pustiti – stegao je jako u zagrljaj i zaronio licem u njenu kosu.
- Kako onda... Zašto je onaj čovek...? – u plućima je stezalo i nije mogla da završi pitanje. - Ššš! Berta Tarner ga je poslala. Valjda je mislila da si slaba i nezaštićena i da ćeš podleći laţima koje ti je Planket rekao. Samo još jedan dan je trebalo da ostaneš u Londonu. Tada se ne bismo mimoišli i niko ne bi patio. Voliš li me Ketrin? - Znaš da te volim. Prvo sam mislila da je to samo poţuda, ali prevarila sam se. Volim te od naše prve zajedničke noći. - Dobro je jer i ja volim tebe. Znao sam to i pre nego što sam otišao u Pariz, ali hteo sam da budem siguran da ne mogu da ţivim bez tebe. Mislio sam da ću poludeti kada te nisam zatekao u Londonu. Nemoj mi to više nikada uraditi. - Ne znam da li ćeš me voleti i dalje kada ti budem rekla da sam... - Znam da si trudna. Ozbiljno sam ljut što si htela da me ostaviš u neznanju da ću postati otac i što si putovala u neizvesnost u takvom stanju. Ne misliš valjda da sam od neiskusne device očekivao da koristi zaštitu. Ja sam taj koji je trebao da te čuva. Podsvesno sam ţeleo dete sa tobom. U suprotnom bih nas zaštitio. Darijus će dovesti kočiju popodne. Vodim te kući grofice od Barmura. Bićemo srećna porodica. I, ne pokušavaj da se protiviš, jer ti neće uspeti. - Poljubi me Maks – rekla je nudeći mu usne. – Spreči me da se protivim. Strast ih je ophrvala i poslednjim delićima zdravog razume, Maks se savladao da je ne uzme odmah. Nalazili su se u tuĎem salonu i trebalo je rešiti i pitanje Ketrinine domaćice. XVII Maks je nosio svoju nevestu ka spavaćoj sobi u dvorcu u Barmuru. Bila je to njihova prva bračna noć i, iako su se njihova tela dobro poznavala, oboje su bili
uzbuĎeni kao da je prvi put. Kada je spustio i zatvorio vrata, odmah mu se ovila oko vrata. - Moţda bi trebalo da budem smerna mlada i da čekam da ti mene zavedeš, ali previše te ţelim grofe – rekla je sa osmehom. - Ni malo mi ne smeta tvoja pohotnost, draga. Slobodno me uzmi. Tvoj sam ceo – spuštao joj je poljupce niz vrat dok je otkopčavao dugmiće na njenoj haljini. Za čas su ostali bez odeće i gutali su jedno drugo pogledom, kao da su prvi put nagi. Maks je spustio glavu na njene nabrekle dojke i uzeo jednu usta, dok je drugu stiskao rukom. Ketrin je dahtala i uvijala se od njegovih nadraţaja. Kada je uzeo u naručje i odneo do kreveta, lice joj je bilo rumeno od strasti. Ţelela ga je toliko da nije bila sigurna koliko će moći da izdrţi predigru. Kao da joj je pročitao misli, raširio joj je noge i podigao ih u kolenima. Bila je spremna i potpuno otvorena za njega. Prešao joj je prstima preko vlaţnog meĎunoţja i od tog dodira se izvila u luk. Jednom rukom joj je spustio bokove i prikovao ih za krevet dok je prstima druge uranjao u njenu vrelinu. Kruţio je po njenoj unutrašnjosti, terajući je da stenje od zadovoljstva. - Molim te Maks! Uzmi me! Ne mogu da izdrţim! – vikala je Ketrin. - Samo još malo draga. Ţelim da se prepustiš i dok ti se telo bude grčilo u ekstazi, ući ću u tebe. A onda ćemo zajedno otići u raj – nastavio je da je muči prstima sve brţe i Ketrin više nije imala izbora. Prepustila se vrhuncu koji se kao zemljotres širio njenim telom. Dok joj je svaki mišić pulsirao, Maks je ušao u nju i nastavio u ţestokom ritmu. Obavila je noge oko njega i zapala u potpuno bunilo, dok se produţeni vrhunac mešao sa njegovim prodorima. Po tome kako su mu se mišići na leĎima stezali pod
njenim prstima, osećala je da je i on blizu. Stezala ga je sve jače, podstičući osloboĎenje. Zajednički vrhunac bio je kao pad sa ruba provalije. Ponirali su u nepoznate dubine dok je uzburkana krv kolala njihovim venama. Dok je ispuštao vrele mlazeve, pao je preko nje. Mokra tela stopila su se u jedno. Kada su se malo pribrali, Ketrin je rekla: - Ovo je moj zavet ljubavi. Zauvek ću biti samo tvoja i pripadati samo tebi. - Neverovatno, ali i ja sam pomislio isto. Samo moja i ja samo tvoj. Zauvek! (Kraj)
