Keri Chin
VILINA KĆI - Nema više ĉekanja. Došao je trenutak za osvetu – oĉi Patrika Mortona sijale su od zadovoljstva. – Koliko su odmakli od granice? - Ne daleko. Tempo kojim jašu nije brz. Pretpostavljam da će popodne stići u Srebrnu dolinu. Tu će morati da provedu noć. Ako krenemo odmah, mislim da ih moţemo iznenaditi u sumrak. Engleski vojnici neće moći nigde da krenu pre jutra – spremno je odgovorio Oven. - Garvin Meklijam sigurno neće slati svoje ljude da ih saĉekaju. Da je to hteo, do sada bi ih poslao. Pitam se kako će njegovi sestra i zet reagovati kada saznaju da nije sposoban da zaštiti njihovu ćerku. - Šta nameravaš sa devojkom? - Uzeću je za ţenu. - Svestan si da ćemo ovim zapoĉeti rat? - Jesam i nije me briga zbog toga. Dokazaću Meklijamu da sam sposoban ratnik koji se ne boji borbe. - A Englezi? Misliš li da će baron Pembruk lako prihvatiti odluku jednog gorštaka da mu uzme ćerku? - Tu ću se posluţiti diplomatijom. Jednostavno će morati da poveruje da je to bila ljubav na prvi pogled. Koliko se sećam, on je prošao kroz isto sa svojom suprugom. - Kako ćeš ubediti devojku da potvrdi tvoje reĉi? Baron će hteti da ĉuje nju, a ne tebe.
- Malo pretnje će biti dovoljno. Ne priĉamo o ratniku Ovene. U pitanju je Engleskinja. Okupi ljude i ĉekajte me u dvorištu. Saznaj gde se nalazi sveštenik. Trebaće nam sutra. II Megan Pembruk je sjahala sa konja i povela ga ka potoku. Beskonaĉno dugo putovanje se bliţilo kraju. Po onome što su joj roditelji rekli, imali su još najviše dva dana do ujaka Garvina. Iako razlog njenog putovanja nije bio najsrećniji, ipak nije mogla, a da ne oseća ushićenje. Od kako su jutros ušli na tlo Škotske nije prestala da se divi fantastiĉnoj prirodi. Od malena je slušala majĉine priĉe o prelepoj zemlji u kojoj je ona odrasla. To su joj bile omiljene. Stvarni doţivljaj bio je neuporedivo bolji od onoga koji je godinama zamišljala. - Hoćemo li ovde prenoćiti? – Upitala je Aleksa kada se vratila na ĉistinu. - Mislim da bi to bilo najbolje. Ako sam dobro shvatio barona, od sutra nas ĉeka mnogo teţi teren od ovoga. - Znam Aleks. Majka mi je toliko puta opisala ovaj put da mi se ĉini kao da sam već prošla njim. A opet mi je sve novo i zadivljujuće. Hoćeš li okupiti ljude dok ja stavim veĉeru? - Odmah ledi – Aleks je otišao ka trojici vojnika koji su, kao i on, bili odreĊeni za Meganinu pratnju. Megan je iz torbi izvadila sve što je domaćica Harijet spremila za put. Za ĉas je na prekrivaĉu bila prava trpeza. Timoti, Travis, Dţon i Aleks su se okupili i prihvatili jela. Megan je uzela samo malo hleba i sira. Nije joj toliko trebala hrana koliko je vapila za kupanjem. Osluškivala je zvuk vode sa obliţnjeg potoka, a onda je naglo ustala.
- Dok vi veĉerate ja ću se okupati. Ne brinite, poneću bodeţ sa sobom – rekla je i otišla do svog konja da uzme sapun i ĉistu odeću iz torbe. - Nemojte dugo, ledi. Već sam se uverio da je voda ledena – Dobacio je Timoti za njom. Prvobitno je samo oprala telo, a onda je shvatila da se neće osećati dovoljno ĉisto ako ne opere i kosu. Voda jeste bila hladna, ali joj je izuzetno prijala. Njenim venama tekla je i gorštaĉka krv. Iako su joj to stalno ponavljali, sada je to i praktiĉno osećala. Njene roĊake, Engleskinje, nikada ne bi mogle da provedu duţe od nekoliko sekundi u ovako hladnoj vodi. TakoĊe, one bi to smatrale i nepotrebnim. Za razliku od njih, Megan se uvek trudila da pomera granice svoje izdrţljivosti. Roditelji su je odgajali da bude i neţna ledi i neustrašiva ratnica. Smatrali su potrebnim da je pripreme za sve ţivotne uslove. Majka je nauĉila da izleĉi dosta bolesti i da koristi trave. Već nekoliko godina samostalno je umela da izleĉi skoro svaku ranu. Još kao devojĉica nauĉila je da se sluţi lukom i strelom, bodeţom i savladala nekoliko borilaĉkih veština. Njena braća su nekoliko puta nerado priznali da je u mnogim situacijama veštija od njih. Doduše, uvek su se izvlaĉili na to da je ona ţena i da je ni jedan protivnik ne shvata ozbiljno i ne upotrebi svu snagu. Na pitanje zašto njena strela uvek završi u centru, iako meta nije ţivi protivnik, naravno, nisu imali odgovor. Zapitavši se šta njena braća sada rade, setno se osmehnula. Nije ih videla svega nekoliko dana, a već su joj nedostajali. Kao i roditelji. Teško joj je padalo što nije znala koliko će morati da ostane u Škotskoj. Sve je zavisilo od prilika u kraljevini. Bila je zahvalna svom ocu što se poneo tako obzirno. Znao je da moţe doći do toga da kralj zatraţi da se venĉa sa nekim od, njemu omiljenih, barona kako bi Tomasa Pembruka zadrţao na svojoj
strani. MeĊutim, njen otac nije ţeleo da bude primoran da se stavlja na bilo ĉiju stranu dok sam ne proceni prilike, a i nisu mu se naroĉito dopadali neoţenjeni kraljevi vazali. Zato je mudro odluĉio da ćerku pošalje u Škotsku kod ţeninog brata. Pored toga, ako kralj pomene pitanje braka, imao je spremnu priĉu da je ćerku obećao jednom od poglavara sa visoravni. Oba kralja su, u ovom trenutku, imali slab uticaj na gorštake pa tako moţe dobiti na vremenu da smisli šta dalje. Megan se zdušno sloţila sa tim predlogom jer nije bila spremna da se uda. Bar ne bez ljubavi. Nešto je iznenada prenulo iz misli i napela se da ĉuje šta. Oko potoka je sve bilo mirno. Poslednji zraci sunca probijali su se kroz gusto granje i nije mogla da primeti ništa neobiĉno. Brzo je izašla, umotala se u prekrivaĉ i ocedila kosu kada je ĉula zvuk maĉeva. Nešto nije bilo u redu. Navukla je haljinu i tuniku pa dohvatila svoj bodeţ. Prikrala se do ruba šume i stala iza debelog bora. Odatle je jasno videla ĉistinu. Oĉevi vojnici bili su u sred borbe sa desetak gorštaka. Još uvek su odbijali napade, ali su bili brojĉano slabiji i bilo je samo pitanje trenutka kada će ih napadaĉi nadjaĉati. Prekrila je usta šakom da ne bi nekontrolisano vrisnula. Morala je da smisli kako da im pomogne, a maleni bodeţ u ruci nije joj davao nikakvu šansu. Kada bi samo uspela da neprimećeno stigne do konja i dohvati luk i strelu. Tada bi se okolnosti znatno izmenile. Stajala je još nekoliko trenutaka, a onda shvatila da će morati da rizikuje. Svejedno će ih poubijati. Nije ţelela da poslednji vazduh udahne kao kukavica. Dobro je odmerila rastojanje do svog konja, a onda se bacila u travu i na stomaku krenula da puţe u tom pravcu. Svaki tren se ĉinio kao veĉnost.
Nije smela brzo da se kreće, a znala je da je brzina presudna. Molila se da stigne na vreme i hrabro plivala napred. *** Alek Gilmor i njegovi vojnici upravo su završili lov i krenuli ka Srebrnoj dolini, kada su primetili ljude iz Mortonovog klana kako jašu niz strmu stazu. I oni su se kretali ka dolini. - Šta ti nitkovi rade na mom posedu? – prosiktao je. - Opet traţe nevolju – rekao je Dilan. - Ili naše ovce – Nadovezao se Vinslou. - Idemo za njima. Ovog puta nemojte imati milosti. Svakog koga uhvatite, ubijte ga. Ta propalica od njihovog poglavara mora jednom nauĉiti lekciju – naredio je Alek. - Poglavaru, oni su kao pacovi. Ubiješ jednog, stvore se nova dva. Misliš li da je Patrika Mortona briga koliko će ljudi izgubiti? On njihove ţivote ceni samo dotle dok ima neku korist. Ĉim postane gusto, zaklanja se iza njih da bi spasio sebe. - Baš me briga šta Morton radi u svom klanu, ali upad na svoj posed neću tolerisati. Tri gorštaka su zaobišla sa druge strane brda i prešli potok kako bi presreli druţinu koja se šunjala njihovim posedom. Prva neobiĉna stvar na koju su naišli bila je ţenska odeća kraj vode. Sledeća je bila još ĉudnija. Nekoliko Engleza borilo se sa Mortonovim ljudima, a jedna ţena je bukvalno plivala kroz travu, skrivajući se. - Prikljuĉite se Englezima i oterajte gamad. Ja ću se pobrinuti za ţenu – Alek je tiho izdao naredbu i u sledećem trenutku vazduhom se prolomio Dilanov pokliĉ.
*** Megan se polako protezala uz nogu svog konja kada je zaĉula pokliĉ. Nije mogla da zna šta on znaĉi. Da li su gorštaci već savladali njene pratioce ili je borba u jeku. Falilo joj je još samo malo da otkaĉi luk i skine torbu sa strelama. Taman je povukla poslednji remen, kada joj je neĉija krupna šaka poklopila usta. Mogao je to biti samo jedan od gorštaka. Dok joj je drugom rukom uzimao luk, pomolila se u sebi. Bog će znati da je pokušala da pomogne oĉevim vojnicima i podariće joj brzu smrt. Gorštak je bacio luk van njenog dometa i podigao je, okrenuvši je tako da moţe da vidi bitku. Trepnula je nekoliko puta pre nego što je poverovala sopstvenim oĉima. Gorštaci su se borili meĊusobno, s’ tim da ih je sada bilo svega pet ili šest. Oĉigledno je da su to bili pripadnici nekog divljeg klana kada su se borili i jedni protiv drugih. Videla je Aleksa, Dţona i Timotija, ali Travisa nigde nije bilo. Na livadi je bilo nekoliko tela, ali nije mogla dobro da ih vidi jer je trava bila visoka. Samo da nije mrtav, pomislila je. Rana, kakva god bila, moći će da se zaleĉi, ali ne moţe mu vratiti ţivot. Pokušala je da se otme iz ĉvrstih ruku muškarca koji je drţao, ali se stisak pojaĉao. - Miruj – zaĉula je duboki glas iza sebe. Usta su mu bila na njenom temenu. Naravno, govorio je gaelskim jezikom i Megan je pokušala da se seti svih akcenata koje joj je majka nabrojala kako bi znala iz kog klana potiĉe ovaj divljak. Na kraju je zakljuĉila da jedna reĉ nije dovoljna. - Ko ste vi i šta hoćete? – osmelila se da pita na njegovom jeziku. Iako nije dobila odgovor, nastavila je. – Ne moţete nas samo tako poubijati.
Valjda za napad na neduţne putnike treba da imate neki razlog. Ili ste toliko necivilizovani da vam razlog ni ne treba – bila je svesna da priĉa bez veze, ali nije marila. - Gospo, saĉekaj koji ĉas da sve bude gotovo pa onda priĉaj. Imaćeš dovoljno vremena da objasniš šta Englezi traţe na mom posedu – rekao je odseĉno i dalje se ne pomerajući. Kao da je bila zalepljena za stenu. Megan se usredsredila na bitku i sada je videla kako se nekoliko gorštaka povlaĉi u šumu, a dva preostala prilaze njenim ljudima sa visoko podignutim maĉevima. Zatvorila je oĉi da ne gleda katastrofu. Telom joj je prošla strašna jeza pre nego što je sve utonulo u mrak. Alek je osetio kako joj se telo iznenada opustilo i znao je da se onesvestila. Podigao je u naruĉje i okrenuo joj glavu u stranu da moţe lakše da diše. Dok joj nije video lice, divio se njenom sitnom, ali ĉvrstom telu. MeĊutim, jedan pogled na prekrasni beli ten i pune usnice, bio je dovoljan da mu izbaci sav vazduh iz pluća. Nikada nije video nešto tako lepo. Mokra crna kosa, padala joj je u talasima preko ramena i grudi. Mirisala je na ruţe i celokupni utisak odavao je nestvarno stvorenje. Kada je otvorila oĉi, prvo što je ugledala bilo je nepoznato, lepo lice, uokvireno dugom kosom boje bakra. Postala je svesna da je taj muškarac nosi u naruĉju i po ĉvrstini njegovih ruku, znala je da je to isti onaj koji ju je drţao. Sive oĉi gledale su je tako prodorno da joj se ĉinilo da moţe da vidi kroz nju. MeĊutim, izraz lica bio mu je potpuno bezizraţajan. - Moji vojnici... – prošaputala je. – Ubili ste ih, zar ne? Nije progovorio ni reĉi i Megan je ponovo sklopila oĉi.
- Ne, ne opet. Zabranjujem ti da se onesvestiš – kratko je naredio, grabeći krupnim koracima. Morao je što pre da se oslobodi njenog pogleda. Osećao se zaĉaranim. Tek što ga je pogledala u ĉudu, spustio je na travu. Kada se okrenula oko sebe, videla je da se nalaze na suprotnoj strani od mesta gde se odigrala bitka. Sva ĉetiri oĉeva vojnika dolazili su ka njoj. Bili su bez oruţja. Iza njih su išla dva gorštaka. Bila su to ona dvojica što su podigli maĉeve. Nikako nije uspevala da uhvati nit šta se to upravo dogodilo. Nadala se da će njeni ljudi moći da joj kaţu nešto više. Kada su joj prišli, Aleks je pogledao sa tugom u oĉima i nije znala kako da protumaĉi taj pogled. Potom su sva ĉetvorica stali iza nje, a tri gorštaka su ih okruţila. Ĉudno da tri muškarca mogu da okruţe skupinu od pet ljudi, ali zaista je bilo tako. Onaj što ju je doneo stajao je taĉno ispred njih. Bilo je oĉigledno da je on voĊa. Na kraju, pre nego što se onesvestila rekao je da je ovo njegov posed. - Ko vam je voĊa? – upitao je. - Ja, – rekao je Aleks – ali samo ovoj trojici i na ovom putovanju. - Oduvek sam znao da su Englezi blesavi – rekao je jedan od gorštaka. - A po ĉemu ste to zakljuĉili? – okrenula se naglo i pogledala ga pravo u oĉi, a on je pogledao iznenaĊeno. - Ţena, a posebno Engleskinja ne zasluţuje da joj odgovorim. Ignorisala je njegovu nepristojnost i ponovo se okrenula ka glavnom. - Ako dozvolite, objasnila bih ko smo i kako smo došli na vaš posed. - A zašto nam to ne bi rekao voĊa? – upitao je on grubo. - Zato što ja mnogo bolje vladam vašim jezikom. I zato što su ovi vojnici ovde zbog mene. Osećam se odgovornom za njih.
- Ha! Ţena odgovorna za Engleske vojnike – opet se podsmehnuo onaj sa njene desne strane i Megan ga je ošinula pogledom punim prezira. Ĉovek je oĉigledno mrzeo ţene. - Pusti je da govori Vinslou. Nemam nameru da ostanem ovde do ponoći – opet je pogledao i klimnuo glavom dajući joj znak da moţe da poĉne. - Hvala vam, gospodine – rekla je uljudno. – Ni mi ne ţelimo da vas zadrţavamo. Nisam sigurna da znam šta se taĉno dogodilo malopre i kako ste nas prvo napali, a potom branili od svojih, ali zahvaljujem što ste nam poštedeli ţivot. Nadam se da ćete nas pustiti da prenoćimo na vašem posedu jer smo se zbog toga zaustavili ovde. Ĉim svane, nastavićemo put gore, ka brdima. Alek je gledao u devojku ispred sebe u potpunoj neverici. Oĉekivao je da će mu reći ko su i gde su se zaputili, a ne da trabunja o tome kako su im spasili ţivot. Hteo je to i da joj kaţe, ali ga je njena lepota sve više ostavljala bez daha. Ako nastavi da ga gleda onim sjajnim zelenim oĉima, uskoro neće ni sam znati zašto se našao tu gde jeste. To ga je razljutilo i kada je progovorio bes je izbijao iz svake njegove pore. - Ostavi isprazne priĉe za svoje sunarodnike, ţeno! Kada sam te pustio da govoriš nisam oĉekivao da priĉaš gluposti! - Kada ne bi ste vikali na mene i pustili me da nastavim, moţda bi i doznali to što vas interesuje – Megan je takoĊe povisila ton, ali kada je videla kako je preteći pogledao u nju, brzo je nastavila, znatno tiše. - Ja sam Megan Pembruk. Otac mi je engleski baron, a ovo su njegovi vojnici. Zovu se Aleks, Timoti, Trevis i Dţon – Predstavila ih je pokazavši rukom na svakog od njih. - Majka mi je odavde, iz klana Meklijam. Ona je sestra
poglavara Garvina. Pošla sam u posetu ujaku i njegovoj porodici. Dakle, nismo neprijatelji već samo sluĉajni prolaznici. - Sada je jasno otkuda tako dobro vladaš jezikom – napokon je progovorio i treći gorštak i pogledao se sa drugom dvojicom, a onda su klimnuli glavama u isto vreme. Kao da su im se odjednom sve kockice sloţile. Megan se ĉinilo da više nisu toliko neprijateljski raspoloţeni pa je, u naletu samopouzdanja, rekla: - Nadam se da ćete se i vi nama predstaviti. Sigurna sam da će moj ujak ţeleti da ĉuje vaša imena. I da, zaboravila sam da kaţem da mi je ţao ljudi koje ste izgubili. - To nisu naši ljudi – nadmeno je rekao onaj ţenomrzac. Majka je trebala da te nauĉi da svaki klan ima svoje boje. Da si malo bolje pogledala, videla bi da se naši kiltovi razlikuju od njihovih. - Nisam imala priliku da im priĊem. I, verovatno ste primetili da sam se onesvestila. Kada biste mi objasnili šta se zapravo dogodilo, bilo bi svima lakše. Tako ne biste morali da slušate moje isprazne priĉe – rekla je prkosno. - Nalazite se u Srebrnoj dolini koja pripada klanu Gilmor – napokon je progovorio sivooki div. – Ja sam Alek, a ovo su Dilan i Vinslou. Ljudi koji su vas napali su iz klana Morton. Patrik, njihov voĊa, je nekada bio na obuci kod tvog ujaka baš kao i ja. MeĊutim, Morton je izbaĉen i od tada je u zavadi sa Meklijamom. Siguran sam da je nekako saznao da ideš kod ujaka i verujem da je imao plan da te otme ili ubije. Pre sam sklon da mislim ovo prvo. Morton voli lepe ţene. Megan je prebledela.
- Nisam znala da moj ujak ima neprijatelje. Roditelji su mi rekli da je poglavar veoma moćnog klana. - Ovde svako ima neprijatelje. Visoravan je ogromna, a klanova je mnogo. Moć jedino pomaţe u okupljanju saveznika. - Je li taj Morton jedini Meklijamov neprijatelj? - Nije – rekao je kratko. - Da li...da li ćemo morati da proĊemo preko nekog neprijateljskog poseda? – usudila se da upita. Morala je da zna šta ih ĉeka na ostatku puta. - Još dva. Ali to neće biti potrebno. - To znaĉi da ćete nam pokazati zaobilazni put? - Ne, to znaĉi da ćemo te odvesti zaobilaznim putem – rekao je Alek Gilmor i primetio je da su ga Dilan i Vinslou pogledali iznenaĊeno, ali nije se obazirao. Nije joj promaklo da je rekao u jednini, ali verovatno se nije dobro izrazio. - Otpratićete nas do Meklijamovog klana. Jesam li dobro razumela? - Nisi. Otpratićemo samo tebe. Tvoji vojnici se ujutru vraćaju u Englesku. - To neće moći – pobunio se Aleks. Trevis, Timoti i Dţon ionako nisu znali gaelski pa su mogli samo po izrazima lica da nagaĊaju šta se dešava – Baron nas je zaduţio za sigurnost ledi Pembruk i mi moramo ostati sa njom sve dok ne stigne u Meklijamov klan. - Da nismo sluĉajno naišli vi biste do sada bili mrtvi, a vaša ledi bila bi zarobljenica jedne obiĉne svinje. Pored toga, ostaje vaš povratak sa visoravni, a on je podjednako opasan. Iako ste Englezi, neću dozvoliti da izgubite ţivot. Moj posed se graniĉi sa Meklijamovim u istoĉnom delu i najbolje je da ledi odvedemo moji ljudi i ja.
- Naš povratak ne treba da bude vaša briga. Kako bismo se snašli da niste naišli? – bio je uporan Aleks. - Nikako. Ne biste imali priliku da nastavite put – rekao je Alek ravnim glasom. Megan je osetila da mora da reaguje. Na njoj je bila odluka. Znala je da će Aleks prihvatiti ono što bude rekla. Još jednom je pogledala Aleka Gilmora. Iako je bio zastrašujuće krupan, delovao je kao ĉovek kome se moţe verovati. Na kraju, upravo je to i dokazao. Nije morao da se umeša u sukob i spasi ih. Za nju je taj ĉin znaĉio da mu je stalo do ljudskih ţivota. Ma ĉiji oni bili. - Aleks, moţda je gospodin Gilmor upravu – najzad je rekla. – Ne moţe se dogoditi ništa loše ako odem sa njima. - Ali ledi... Baron će poludeti kada ĉuje da smo vas ostavili sa nepoznatim gorštacima. - Neće ako mu objasniš da sam ja donela odluku. Moji roditelji veruju u moj sud. Znaju da nikada ne bih promenila njihov plan ako to nije bolje rešenje – rekla je i opet se okrenula ka Aleku – Gospodine Gilmor, kada treba da budem spremna za polazak? Hoćete li ovde doći po mene? - Ne mogu doći ako nisam ni otišao. Moji ljudi i ja ostajemo ovde. Krećemo u zoru. Nadam se da vaši ljudi znaju sami da se vrate u Englesku – rekao je dok se okretao ka svojim vojnicima. - Naravno da znamo – odgovorio je Aleks uvreĊeno. - Nisam siguran da ste doneli pravu odluku ledi. Mi o ovim ljudima ne znamo baš ništa. Kako da verujemo da su im namere dobre? - nadovezao se Timoti.
- Moraću da im verujem na slepo. Nemam drugog izbora – rekla je nešto tišim glasom i okrenula se ka gorštacima. Oni su već bili na pola puta do šume. Verovatno su tamo ostavili konje. – Ne brinite za mene. Znate da umem da se izvuĉem iz nevolje. Ne bih volela da vam se bilo šta desi zbog mene. Malopre sam skoro umrla misleći da je Trevis povreĊen. Ne bih to podnela još jednom. Gorštaci su upravu, sa njima ću biti manje upadljiva, a vi nećete morati daleko u brda. *** Ĉim su se malo udaljili od Engleza, Vinslou se pobunio: - Šta ti bi da preuzmeš brigu o Meklijamovoj sestriĉini? Mislio sam da ćemo samo da isprašimo Mortonove i da nastavimo kući. Istina, Engleskinja je prava lepotica, ali kakve koristi od toga? – poslednje je rekao više za sebe. - Zaĉepi Vinslou – otresao je Alek bez ikakve ţelje da objašnjava svoje postupke. - Ionako smo planirali da prenoćimo u Srebrnoj dolini, Vinslou. Ako se ne bunim ja koga kod kuće ĉeka trudna ţena, zašto se ti buniš? – rekao je Dilan, dok su mu se usta izvijala u osmeh. – Hoćemo li spremiti nešto od divljaĉi za veĉeru? - Vinslou bi mogao da pripremi zeca za raţanj – Alek se osmehnuo široko znajući koliko njegov odani vojnik i Dilanov zamenik mrzi ĉišćenje divljaĉi. To će mu skrenuti misli sa lepe Engleskinje. - Sada mi reci i da ćeš pozvati Engleze da nam se pridruţe na gozbi i potpuno ćeš mi uništiti dan. A baš sam se oraspoloţio što sam nekoliko Mortona poslao tamo gde pripadaju. Ravno u pakao.
- To mi nije palo na pamet, ali sada kada si pomenuo... – glasno se nasmejao Alek, a onda naglo zastao ugledavši Megan kako im se pribliţava. Slabašno se osmehnula i produţila do vode. Tada se setio da joj je odeća ostala tu. Dok ju je ona skupljala i uredno slagala na gomilicu, nije usprevao da odvoji pogled od nje. Zapitao se kako će dva dana provesti u njenom društvu, a da potpuno ne izgubi glavu. Na visoravni je bio poznat kao hladni ratnik kome su ţene sluţile za jednokratnu zabavu. Nikada nije obraćao previše paţnje na izgled neke ţene. U mraku je svaka bila lepa. Tako je bilo sve do danas. Dok nije sreo ovu ĉarobnicu zelenih oĉiju. Za kratko vreme nebrojeno puta je poţeleo da je drţi u naruĉju i da je gleda u oĉi dok izgovara njegovo ime izgubljena od strasti. Zatresao je glavom, kao da ţeli da otrese sa sebe misli o njoj, ali je nesvesno krenuo u njenom pravcu. Megan je skupljala svoju odeću i ispod oka posmatrala gorštake. Još uvek joj je u mislima bio osmeh Aleka Gilmora. Dok je bio ozbiljan, izgledao je skoro zastrašujuće. Njegove prodorne sive oĉi i krupna pojava mogle su svakome da uteraju strah u kosti. Iz njoj nepoznatog razloga, ona ga se nije plašila. Od trenutka kada je naslonio na svoje telo, osećala se sigurnom. A tek kada ga je malopre videla kako se smeje... Bio je jednostavno prelep. Osmeh ga je ĉinio gotovo bezbriţnim i tako mladim. To je za nju bila opasna kombinacija. Nadala se da njoj neće upućivati takav osmeh jer nije imala oruţje kojim bi se borila. - Znaĉi Engleskinjo, odluĉila si da posetiš našu zemlju? Voleo bih da znam zašto.
Poskoĉila je od njegovog dubokog, muţevnog glasa. Nije govorio glasno, ali se uplašila jer uopšte nije ĉula da joj je prišao. Šta se to dogaĊalo sa njenim izoštrenim ĉulima? - Prvo, ne ţelim da mi se obraćate sa „Engleskinjo“, jer imam ime. Drugo, da, odluĉila sam da posetim ujaka i ne mislim da je neophodno da vama govorim zbog ĉega. Ako ste ponudili da me odvedete do Garvina Meklijama, to vam ne daje za pravo da zalazite u moj ţivot. - Da li te je Meklijam obećao nekome? – Prešao je preko njenog prekora kao da ga uopšte nije ĉuo. - Da li je to vaţno? - I te kako! – znaĉilo mu je da sazna da li i za koga ujak planira da je uda. - Zašto? – Megan je tvrdoglavo ustrajavala. - Zato što se ni tvom ujaku, ni tvom budućem muţu ne bi dopalo da te prati poglavar nekog drugog klana. Većina nas je ĉasna, ali nikad se ne zna kada neko moţe da poklekne pred ţenskom lepotom. Ja mogu da garantujem za sebe da ne bih, ali drugi to ne mogu da znaju. - Da li ste vi to meni upravo uputili kompliment da sam lepa i sebi da ste imuni na moju lepotu? - Meni je svaka ţena lepa – slegnuo je ramenima. Megan se iznenada osetila uvreĊenom. Gledao je kao i svaku drugu ţenu. To je znaĉilo da vidi samo ono što je bilo spolja. Nije znala zašto joj je bilo vaţno da je posmatra drugaĉije. Pa sreli su se tek pre sat vremena! Ipak, bilo joj je stalo da je primeti. Ako to nije umeo sam, ona će mu pokazati put. Samoţivi, arogantni muškarac! Pokazaće mu ona koliko se prevario! - U tom sluĉaju, nema razloga za brigu – rekla je glasnije nego što je ţelela. - Pošto vam nisam ni malo interesantna, a niste ni vi meni, nikome
neće smetati što smo putovali zajedno. Tu su i vaši ljudi koji će potvrditi da je sve bilo ĉasno. - Znaĉi, ipak si obećana nekome? – glas mu je bio ravan i nije odavao ono što je zaista osećao. - To vas se ne tiĉe – rekla je prkosno. - A šta ako je klan tvog budućeg muţa u zavadi sa mojim? - Pa šta?! Ne vodite me vi kod budućeg muţa, već kod ujaka. Ako sam dobro razumela sa njim niste u zavadi. Sve ostalo nije vaša briga. - Ti si jedna nemoguća ţena! Da li ti je to već neko rekao? Stvaraš previše komplikacija oko jednog prostog odgovora. Ali ja imam razliĉite metode ispitivanja – lice mu je bilo toliko blizu da je malo falilo da im se usne dodirnu. – Ako je tvoja udaja u najavi, nećeš dopustiti da te poljubim – ruku je spustio na njena leĊa i primaknuo je još bliţe. Osećala je njegov dah na svojim usnama. Bio je tako sveţ i tako omamljujući. Iako je bio savršeno miran, osećala je jake otkucaje njegovog srca. Bila je u zamci. Iako je nije drţao ĉvrsto i mogla je da se odmakne, ona to nije uĉinila. Samo je stajala i ĉekala. Prvo joj je okrznuo usne svojima, a onda ih je ĉvrsto spustio na njene, zahtevajući trenutno pokoravanje. Nije mogla da mu odoli. Verovatno nijedna ţena nije mogla. Otvorila je usne i pustila ga da jezikom prodre duboko u njena usta. Ljubio je posedniĉki kao da hoće da obeleţi teritoriju. Ona mu je uzvraćala, potpuno nemoćna da se odupre znalaĉkom napadu moćnog muškarca. U Engleskoj se zbog ovakvih stvari mogla izgubiti glava. Ali ovo nije bila Engleska i ona se osećala osloboĊenom bilo kakve društvene norme.
Uhvatila se za njega kao pijavica i uzimala sve što joj je davao. A onda je naglo prestao i rukama je odvojio na korak od sebe. - I to smo rešili – rekao je nadmoćno – Dobio sam odgovor na svoje pitanje. Kakvo poniţenje! To je bila Meganina prva trezvena misao. Prevario je! Iako joj je jasno rekao svoju nameru, za ĉas joj se uĉinilo da je zaista ţeleo da je poljubi i da ga je njena blizina uzbudila. Zato ga je i pustila da je poljubi, a uzvratila je jer je sama ţelela. A on je ustvari samo ţeleo da se uveri da nije obećana nekom drugom! - Vi stvarno verujete da vam je moja dozvola da me poljubite dala pravi odgovor? – rekla je izazovno. – U tom sluĉaju ste veoma naivni gospodine – osmehnula mu se blistavim osmehom dok je u sebi kljuĉala od besa. Sudeći po njegovoj reakciji, uspela je da dobije poen. Ha! Umela je i ona da igra igru. Nastavila je da ga gleda pravo u oĉi. - U tom sluĉaju, savetujem ti da ovaj poljubac ne pominješ nikome, Megan. Niko ne ţeli ţenu koja se tako strasno prepušta poljupcima drugog muškarca – rekao je tihim, grubim glasom. A onda se okrenuo i otišao. Megan je ostala da gleda za njim. Za kratko vreme dva puta je pomislila da su igrali igru zavoĊenja, a ustvari se igrala samo ona. I izgubila. Eto, naišla je na muškarca koji je bio imun na nju i njene ĉari. Bio je to teţak udarac za ţensku sujetu. Samu je sebe dovela u takvu situaciju. Majka i otac su joj uvek govorili da u ţivotu, kao i u ratu treba prvo dobro upoznati protivniĉku stranu, pa tek onda osmisliti strategiju. Ona je sve uradila „na slepo“, bez ikakvog razmišljanja. Mislila je da je dovoljno što je lepa pa da Alek Gilmor padne na to. Zaboravila je da je on gorštak, prekaljeni ratnik,
a ĉini se i ljubavnik, nije padao na sitne ţenske udice. Bio je krupna riba za koju je trebalo upotrebiti harpun. Pod uslovom da ţeli da ga upeca. Odmahnula je glavom u ţelji da otrese nepoţeljne misli. Pokupila je odelo i poţurila ka oĉevim vojnicima. III Prvi znaci zore u Srebrnoj dolini su bili toliko lepi da se Megan pitala da li je prizor zaista stvaran. Sedela je na sredini velike poljane, okruţena visokom travom. Ustala je pre svih i nemo se divila buĊenju dana. Novog dana koji je nosio nove izazove. Do juĉe je putovanje bilo monotono. MeĊutim, od kako su stupili na tlo Škotske, sve se naglo promenilo. Prvo se dogodio niĉim izazvan napad jednog klana, potom niĉim izazvana odbrana drugog. Onda je moćni voĊa Gilmora, Alek preuzeo odgovornost za ostatak njenog putovanja, ali se posle onog incidenta pored potoka, ponašao kao da ne postoji. Prepustio je Dilanu, za koga je saznala da mu je brat, da završi sve obaveze oko njenih stvari i preporuĉi vojnicima njenog oca najbolji put za povratak. Sinoć, do odlaska na spavanje, videla ga je samo jednom. I to iz daljine. Sada više nije bila sigurna da li je ideja da poĊe sa njima dobra. Moţda je trebala da posluša Aleksa i da završe putovanje onako kako su zapoĉeli. Ipak, svest o tome da nastavak puta moţe biti još opasniji, spreĉio je da promeni bilo šta. Povratka nije bilo. Za manje od jednog ĉasa rastaće se sa svojim pratiocima. Ustala je i pošla ka mestu gde su prenoćili. Trebalo je da se pozdravi i proveri još jednom da li imaju sve za put. Alek je sa breţuljka iznad doline posmatrao Megan. Sedela je mirno na livadi, kao da baš tu pripada. Pitao se o ĉemu razmišlja. Da li je ijednom pomislila na njega? On na nju jeste. Ustvari, od kako je sreo nije mu
izlazila iz glave. Poljubac je samo pogoršao stvari jer je odmah poţeleo više. Znao je dobro da je ona zabranjena zona i to ga je razdiralo. Ona nije shvatala koliko je opasno upuštati se u igru sa muškarcima i nevino mu se prepustila, igrajući na kartu njegove ĉasti. Da nije bila to što jeste, uzeo bi je bez razmišljanja, a ona toga nije bila svesna. U Engleskoj je moţda prolazila igra zavoĊenja, ali ovde su vaţila malo drugaĉija pravila. Svaki muškarac je smatrao da ima pravo da uzme ţenu koja mu se nudi. Naravno, to je moglo da znaĉi zapoĉinjanje rata, a on nije ţeleo da ratuje sa Meklijamom. I samo zato je prekinuo poljubac. I zato je više neće dodirnuti. I tako će biti uskraćen da ponovo oseti ono što je osećao dok je drţao u zagrljaju. Potpunu, bezrezervnu predaju lepe ţene i uzbuĊenje koje je ta predaja izazvala. Kada je ustala i krenula ka logoru svojih vojnika i on se pokrenuo. Korio je sebe da ratniku kakav je on ne priliĉi razmišljanje o romantiĉnim glupostima. Nije njemu trebala ţena. Ni ona ni bilo koja druga. Bar ne u smislu da mu odvlaĉi paţnju. Za fiziĉko zadovoljavanje ih je imao i više nego što mu je trebalo. I svaku je u zoru napuštao i ostavljao srećnu. To je od ţenskog roda bilo dovoljno. Megan se pozdravila sa Aleksom, Timotijem, Dţonom i Trevisom. Zamolila ih je da se paze na putu nazad i da kaţu njenim roditeljima da će sve biti u redu. Saĉekala je da nestanu u šumi, a onda je povela konja i polako krenula ka mestu gde je Alek Gilmor prenoćio sa svojim ljudima. Primetila je da su već bili spremni i verovatno su ĉekali samo nju. - Dobro jutro! – obratila im se ne gledajući nikoga posebno. – Nadam se da me niste dugo ĉekali.
- Dobro jutro, ledi! – rekao je samo Dilan, a Alek i Vinslou su joj klimnuli glavom. – I mi smo se malopre pripremili za polazak. Iskreno, oĉekivao sam da ćemo vas ĉekati mnogo duţe. Nadam se da ste ste se odmorili. Danas nas ĉeka teţak put. - Ne brinite za mene. Nisam mnogo spavala, ali biću dobro. Roditelji su me pripremili da će put biti naporan i znam šta da oĉekujem. Samo vi drţite tempo na kakav ste navikli. Ja ću se već prilagoditi. Na njene reĉi Vinslou se glasno nasmejao. - Kao da bi i neka ţena, a posebno Engleskinja, mogla da prati tempo gorštaka. Ĉak i nekog mnogo slabijeg od nas – ponovo je nije ni pogledao dok je priĉao i ovoga puta Megan se jako naljutila. Moraće odmah da reši nesporazum sa ovim ĉovekom. Poterala je konja tako da je ubrzo jahala uporedo sa njim. - Razumela sam da mrzite ţene. Engleskinje posebno. Ali, zar ne mislite da nije ni malo ljudski to što, kada izgovarate nešto na moj raĉun, radite to kao da nisam prisutna? Iskreno, to govori o vama. Rekla bih da se vi ţena, ustvari, plašite. Plašite se da mogu reći ili uraditi nešto pametno i onda će vaša herkulovska snaga biti ugroţena. Što se mene tiĉe, spremna sam da vam oprostim dosadašnje uvrede i da poĉnemo ispoĉetka. U suprotnom poĉeću da uzvraćam i, verujte mi, neće vam biti prijatno. Vinslou je gledao u ĉudu, nesposoban da progovori. Okretao je glavu ĉas prema Aleku, ĉas prema Dilanu, ali oni su ćutali i izgleda nisu imali nameru da mu priskoĉe u pomoć. - A kako ćete mi taĉno uzvratiti? – upitao je najzad dok mu je na usnama lebdeo blagi prezir.
- To, naravno, ne mogu da vam kaţem. Niko pametan ne iznosi taktiku neprijatelju, ali reći ću samo da umem da budem veoma opasna i da sam na vašem mestu dobro bih se ĉuvala. - Vi mi pretite?! Da ste muško, ne biste poţiveli dovoljno dugo da izgovorite to što ste upravo rekli. - Eto, i u tome pravite razliku. Zašto mislite da moju pretnju treba da shvatite drugaĉije nego da vam preti neki muškarac? - Zato što ne udaram ţene. Eto zato. - Vi se znaĉi koristite gorom metodom. VreĊate nas jasno stavljajući do znanja razliku u fiziĉkoj snazi. Znate, nije veliĉina nekog ĉoveka u tome koliko je jak, već koliko je pametan i snalaţljiv. Kada biste pošli od pretpostavke da je neka ţena, a posebno Egleskinja, ravna vama ne biste tako priĉali. - Šta hoćeš od mene, ţeno? Nisam raspoloţen da slušam tvoje zvocanje ĉitavim putem – Vinslou je bio vidno nervozan. - Hoću da prestanete da priĉate o meni kao da nisam tu. Hoću da prestanete da pravite insinuacije da su Engleskinje lošije od drugih ţena i da se podsmevate svakoj mojoj izjavi. Ne interesuje me da li ćete i dalje loše misliti o meni i ţenama uopšte, ali pokaţite makar minimum civilizovanosti. Nisam traţila da me povedete sa sobom. Sami ste to ponudili. - Nisam ja ništa ponudio. Alek je. - Onda ispoštujte svog poglavara i prestanite da se ponašate kao da sam suvišni teret. Da li traţim previše?
- Kod nas vaţi pravilo da se ţene ne upuštaju u raspravu sa muškarcima, gospo. I ni sluĉajno im ne pada na pamet da priĉaju kako vojnik treba da se ponaša prema svom poglavaru. - Sad je dosta Vinslou! – zagrmeo je Alek – Idi na ĉelo kolone. Dilane, ti idi iza njega, a iza tebe će ledi Megan. Tako neće imati priliku da nastave raspravu. Megan ga je samo pogledala i saĉekala da Dilan proĊe ispred nje. Imao je utisak da je mogla ĉitav dan da raspravlja dok potpuno ne izludi Vinsloa. Sa druge strane, znao je da se Vinslou Megan jako dopala. Ovako se ponašao samo u prisustvu ţena koje mu se sviĊaju. To saznanje ga je opeklo kao vatra. Prvom prilikom će morati da mu stavi do znanja da je ona za njega zabranjena. Dok su se polako uspinjali uz strmu stazu niko više nije progovorio ni reĉi. Alek je posmatrao Meganinu pozadinu. Sedela je na konju uspravno, ukoĉenih leĊa. Delovala je krhko, ali on je znao da nije. Telo joj je bilo vitalno i savršeno pod muškom rukom. Njegovom rukom. I dalje se pitao da li ju je Meklijam nekome obećao. Ta misao mu je parala utrobu kao da ga se stvarno ticala. Više puta je ponovio sebi da on samo ĉini ono što bi svaki ĉastan gorštak uradio. Garvin Meklijam mu je bio dobar uĉitelj i, zahvaljujući njemu, postao je poglavar u svom klanu. Pored toga bili su i saveznici. Dugovao mu je toliko da bezbedno dovede njegovu sestriĉinu na visoravan. I uĉiniće to. Iako je devojka bila svadljiva i prkosna, otrpeće sve njene ispade. Za to vreme, Megan je smišljala kako najbolje da pokaţe ovim kladama od muškaraca svoju vrednost. Bila je sujetna i uţasno je nerviralo kada bi je neko tretirao kao slabu i bezvrednu. Ĉinjenica da joj do sada ništa nije
išlo u prilog, stvarala je dodatnu tegobu. Prvo se onesvestila u Alekovim rukama, a onda je dopustila da je zavede obiĉnim poljupcem. SvaĊa sa njegovim vojnikom samo je zaokruţila potvrdu da je ista kao i sve ţene. Iz majĉinih priĉa je zakljuĉila da su ţene u Škotskoj hrabre i odvaţne i da samo takve mogu da opstanu. Uvek je bila ponosna na škotsku krv koja je tekla njenim venama, jer je ona sebe upravo tako doţivljavala. Ali, kada se napokon suoĉila sa gorštacima, više nije bila sigurna da je ţena po njihovoj meri. *** Patrik Morton je slušao izveštaj svojih izviĊaĉa i razmišljao o sledećem potezu. Saznao je da su se Engleski vojnici vratili nazad, ali bez devojke. Ona je sigurno otišla sa Gilmorovima. Meklijam je bio pametan. To je morao da prizna. Nije poslao svoje ljude, već saveznike da preuzmu Engleskinju. To ga je iznenadilo i izgubio je tri dobra ĉoveka. Ali sada, kada je znao na ĉemu je, to se neće dogoditi. U zoru će krenuti sa dvadeset ljudi i završiti ono što je zapoĉeo. Tri gorštaka neće moći da se izbore sa njegovom vojskom. Znao je kojim će putem ići. To je na visoravni bilo predvidivo. Svi gorštaci su se kretali na isti naĉin. Maksimalno su izbegavali neprijateljsku teritoriju. To naravno nije vaţilo za njega. Jer on je sa većinom klanova bio u zavadi. Nasmejao se. Brzo će dokazati svima da se njegova snaga ne moţe uzimati olako. Kada se orodi sa Meklijamom i moćnim engleskim baronom, mogućnosti će mu biti ogromne. Devojku još uvek nije video, ali to i nije bilo tako vaţno. Sudeći po priĉama da joj je majka lepotica i ona je morala biti lepa. - Ovene, okupi dvadeset najboljih ljudi. Ovu priliku ne smemo propustiti. Pembrukova ćerka mora završiti kod mene.
*** Kada su se napokon zaustavili sunce je bilo na zalasku. Megan nije osećala ni jedan deo tela. Nikada nije jahala ceo dan bez pauze. Tiranski poglavar nije dopustio da sjaše ĉak i dok su pojili konje. Dan bi joj izgledao još duţi da nije bilo Dilana. On je bio sušta suprotnost bratu. Bio je raspoloţen za razgovor i nije imao nikakvih predrasuda o njoj. Saznala je dosta o ţivotu u klanu Gilmora. Dilana je kod kuće ĉekala supruga koja je nosila njihovo prvo dete. Iz priĉe je shvatila da je Dilan oboţava kao i to da je ona sigurno vredna njegove ljubavi. Nije mogla da se ne zapita koji je tajni recept osvajanja srca jednog gorštaka jer je odjednom poţelela da i ona osvoji neĉije srce. Ali taj neko je izgledao potpuno nezainteresovan za nju. Malo je priĉao tokom ĉitavog dana, a sa njom nijednom. Zato se iznenadila kada se, osveţena, vratila sa potoka što joj je prišao i pozvao je da jede sa njima. Nije to bio gest ljubaznosti, već više nareĊenje, ali joj je, svejedno, bilo drago. MeĊutim, morala je da ga odbije. Sve što je ţelela u tom trenutku, bilo je da legne i dobro se naspava. Neće preţiveti još jedan ubitaĉni dan, ne bude li se dobro odmorila. - Hvala, nisam gladna. Ako nemate ništa protiv ja bih legla da spavam. - Ne pre nego što nešto pojedeš. Snaga se ne moţe povratiti sama od sebe. - Ja nisam ratnik da bi mi trebala snaga. - Ti baš nikada ne uradiš ono što ti se kaţe? - Ne ako mi neko nareĊuje. - Nije to nareĊenje, već potreba da te Meklijamu dovedem ţivu i zdravu. Ako ne budeš jela sutra ćeš biti potpuno iscrpljena. Ne bih voleo da mi zameri da nisam dobro brinuo o tebi.
- Ako je to jedini razlog, nemate razloga za brigu. Liĉno ću se potruditi da uverim ujaka da ste bili više nego dobri prema meni – nije uspela da sakrije ţaoku razoĉarenja u glasu – Laku noć gospodine Gilmor – Okrenula se i odšetala do drveta ispod kojeg su joj namestili leţaj. Alek je nemoćno slegnuo ramenima i vratio se do Dilana i Vinsloa. Megan ga je jednostavno izluĊivala. Nije poznavao nikoga ko bi se usudio da odbije bilo koju njegovu naredbu. Ona je to stalno radila. Ĉaki i na svoju štetu. Imao je utisak da mu namerno prkosi. To je u njemu izazivalo ţelju da je ukroti i nauĉi je da bude poslušna. - Današnji tempo je bio neverovatan – Rekao je Dilan. – Potpuno sam smrvljen. Mogu misliti kako se ledi Megan oseća. A nijednom se nije poţalila. - Ţališ li sebe ili nju? – upitao je Alek. - Iskreno, najviše ţalim tebe. Toliko ţeliš da je se otarasiš da si odluĉio sve da nas poubijaš. Reci mi zašto Alek? Plašiš li se Engleskinje? - Priĉaš besmislice Dilane. Umor ti je stvarno pomutio mozak. Kad sam se ja plašio ţene? - Nisam rekao da si se do sada plašio. Ali ni jedna nije izazvala u tebi ono što ti se desilo kada si video Megan. Nije mi promaklo. Iako sam mlaĊi brat, ja sam prošao kroz tu zaslepljenost i mogu da je prepoznam. - Postao si osetljiv i emotivan baš kao i tvoja ţena. Drugo stanje utiĉe na tebe Dilane. Idem da spavam – Alek je uzeo komad hleba i sira i otišao. Nije više mogao da sluša brata. Uţasno ga je nerviralo što je neko primetio kako reaguje na Megan. ***
Nije mogla da se seti šta je sanjala, ali je probudilo. Oko nje je bio mrak i sve je bilo mirno, ali je ipak bila uznemirena. Proverila je luk i strele i malo se umirila jer su joj bili na dohvat ruke. Pokušala je ponovo da zaspi, ali uzalud. Mogla je samo da leţi i gleda u zvezde. Još uvek je bilo previše opasno da ustane i ode sama do jezera. Toliko hrabra nije bila. Kada je zaĉula tiho lomljenje granĉica, duboko u šumi, prva pomisao je bila da je neka ţivotinja naišla. MeĊutim, zvuk se ponovio i sada je već bila sigurna da je u pitanju ĉovek. Brzo je zgrabila luk i izvadila dovoljno strela iz torbe. Pogledala je oko sebe. Dilan i Vinslou su spavali, a Aleka nije bilo. Moţda je ĉula njega? Dok se to pitala, osetila ga je iza leĊa. Ĉuĉnuo je pored nje i tiho rekao: - Opkoljeni smo. Petnaest do dvadeset ljudi je u šumi. Ne pomeraj se odatle dok ti ja ne kaţem drugaĉije. I ne pokušavaj da mi teraš inat, Megan. Situacija zahteva maksimalnu koncentraciju. Ako ne budeš saraĊivala savladaće nas. Nemoj ništa govoriti. Ako si razumela samo klimni glavom. Megan je klimnula kao u transu. Ovog puta je imala nameru da ga posluša. Da joj je dozvolio da govori rekla bi mu da će se i ona potruditi da pomogne. U narednih nekoliko minuta sve se desilo brzo. Vojnici koji su ih opkolili izašli su na proplanak. Alek, Dilan i Vinslou su stajali u krugu, sa visoko podignutim maĉevima. Ĉuli su se pokliĉi sa obe strane i ubrzo je poĉela ţestoka borba. Megan se leĊima oslonila na drvo. Tako je bila sigurna da je niko neće napasti od pozadi. Odapinjala je strele jednu za drugom i, koliko je uspela da razazna, uspela da pogodi dvojicu. Alek se samo jednom okrenuo da vidi da li je i dalje na svom mestu, a onda nastavio sa borbom.
Neprijatelji su bili podmukli. Oĉitio im nije smetalo da ĉitava vojska napadne trojicu ljudi. Dok su Alek i Dilan uspešno odbijali nove nalete, videla je Vinsloa kako posustaje u neravnopravnoj borbi sa trojicom. On joj je bio najbliţi i oĉito je bilo da je štitio. Odapela je strelu i uspela da jednog pogodi u rame. Tada je Vinslou pao na zemlju i jedan je zamahnuo maĉem prema njemu, dok se drugi uputio ka njoj. Strela koju je poslala završila je taĉno tamo gde je i ţelela. U ruci koja je drţala maĉ. Sada je morala da smisli kako da se odbrani od onoga što joj je prilazio. Nije više imala strela pa je dohvatila bodeţ. Gorštak joj je bio blizu i znala je da mu ne moţe pobeći. Uz urlik se bacio na nju i prikovao je za zemlju svojim ogromnim telom. Pad je bio bolan, ali je pokušala da odvrati misli od toga. I dalje je drţala bodeţ, ĉvrsto stisnut u ruci. Poĉela je da vrišti jer je znala da će joj napasnik odmah zaĉepiti usta. Tako će morati da se pomeri. Ĉim je to uradio, iskoristila je priliku i zabola mu bodeţ iznad kuka. Pomerio se toliko brzo da je nesvesno izvukla noţ iz njegovog tela, još uvek ga steţući u ruci. Ruka joj je pala preko butine i posekla je samu sebe. Jak bol zaparao joj je telo. A onda je usledio udarac ispod rebara. Sevnulo joj je pred oĉima i izgubila je dah od siline pesnice. Dok je tonula u mrak, videla je ogromnu siluetu kako se nadvija nad njih i osetila je kako teţina muškarca, koji je leţao preko nje, nestaje. *** Megan je razaznavala glasove oko sebe. Povremeno joj se ĉinilo da su daleko, a povremeno veoma blizu. Pokušala je da se pomeri, ali se pokušaj završio bolnim uzdahom. Jednostavno joj nije uspelo. Glasovi oko nje su utihnuli. Oblizala je suva usta i otvorila oĉi. Susrela se sa toplim sivim
pogledom. Tog trenutka joj ne bi bilo ţao i da je umrla i otišla u raj jer je Alek Gilmor gledao skoro neţno. - Izgleda da sam se opet onesvestila – rekla je slabašno i pokušala da se osmehne. Ĉak i taj pokušaj izazvao je bol u rebrima. A onda se setila svega. - Ne pomeraj se Megan. Rebra su ti polomljena – Alekov glas je bio blag. Megan je odjednom osetila jaku potrebu da zaplaĉe. Šta joj se to dešavalo? Ona nikada nije plakala. Nikada se nije ni onesvestila. Od kako je srela ove gorštake, ţivot joj se potpuno izmenio. - Nisam sigurna ni da mogu da se pomerim. Noga mi je povreĊena. Posekla sam samu sebe. Glupo, zar ne? Nadam se da mi se Vinslou neće smejati. - Nikada više – Javio se Vinslou sa strane i okrenula je glavu ka njemu. – Dugujem vam ţivot gospo. Zahvaljujući vama onaj gad me nije ubio. - Drago mi je ako sam bila od pomoći. Ko su bili oni ljudi? – ponovo je pogledala Aleka. - Mortonovi. Isti oni koji su vas i juĉe napali. Patrik Morton ti je polomio rebra. Izgleda da je stvarno verovao da moţe da te otme. Nemoj da brineš, više neće pokušavati. - Kako znaš? - Mrtav je. - Jesam li ja...oh, Boţe! - Iako si ga dobro porezala, ne, nisi ga ti ubila. Ko te nauĉio da koristiš luk i strelu? – skrenuo joj je paţnju jer je primetio da se jako uznemirila od pomisli da je nekoga ubila.
- Majka – rekla je ponosno. - Bolja sam u tome ĉak i od svoje braće – znala je da zvuĉi neskromno, ali bilo je jaĉe od nje. – Kada ćemo nastaviti put? - Upravo smo raspravljali o tome kada si se osvestila. Ti ne moţeš sama na konja. Dve su mogućnosti. Prva je da ostanemo ovde nekoliko dana, a druga da pokušamo da stignemo do mog utvrĊenja. Udaljeni smo pola dana jahanja, što je duplo bliţe od imanja tvog ujaka. - Upravo si rekao da ne mogu da jašem. Doduše, to i sama znam. Ne postoji naĉin da zaleĉim polomljena rebra, osim da mirujem dok sama ne zarastu. Zašto ste uopšte razmatrali drugu opciju? - Moguće je da će biti oluja. Ne verujem da bi to volela da doţiviš na otvorenom. Jahaćeš sa mnom jednim delom puta, a drugim ću te nositi. To je najbolja mogućnost. Ići ćemo polako i do veĉeri ćemo stići mojoj kući. Vinslou će odmah krenuti kod Garvina Meklijama da ga obavesti da si kod mene. Pretpostavljam da će on krenuti sa Vinsloom i, ĉim se oporaviš, moţe da te vodi. - Zašto se toliko muĉite zbog mene? Već sam vam zadala mnogo nevolja. Dva puta ste rizikovali ţivot da me odbranite. - Patrik Morton je zasluţio smrt – rekao je Dilan - Već godinama stvara nevolje i našem i mnogim drugim klanovima. Ti si samo ubrzala stvar, ali i da nisi, već bi se mi suoĉili. Šta si odluĉila ledi? Tri lica su je gledala upitno dok je razmišljala šta da radi. Prva misao bila je da ih zamoli da je ipak odvedu pravo kod ujaka, ali je znala da to ne bi bilo dobro za njeno stanje. Trebale bi joj nedelje da se oporavi nakon toga. Ni pomisao na oluju joj nije prijala. Danima je spavala napolju i bilo joj je dosta svega.
- Na vaše iznenaĊenje, prihvatiću ono što mi predlaţete. Mislim da nemam drugi izbor. Vinslou, molim vas da kaţete ujaku da sam ga zamolila da poţuri po mene. Ne bih volela da vam budem na teretu duţe nego što je potrebno. - Ne brinite, gospo. Verujem da ćete ga videti već sutra popodne – Vinslou je već ţurio da odveţe svoga konja. - Dilane, moţete li da mi pomognete da oĉistim ranu koju sam sama sebi nanela? Ja ne mogu da se savijem. U braon torbi, privezanoj za sedlo, ćete pronaći sve što je potrebno. - Dilan mora da se pobrine za konje. Ja ću ti oĉistiti ranu Megan – rekao je Alek i otišao do njenog konja pre nego što je uspela išta da kaţe. Dilan se zagonetno osmehnuo pre nego što je rekao: - Ĉula si Aleka. Moram da se pobrinem za konje. Verujem da će me pozvati kada završite. Radujem se što ću te upoznati sa svojom Ketlin. Verujem da ćeš se i njoj veoma dopasti – još jednom se osmehnuo i otišao. Megan je porumenela od same pomisli da će njeno golo bedro biti izloţeno Alekovom pogledu. Zato je i pokušala da to uradi Dilan. Alek se brzo vratio noseći torbu koju je traţila. Spustio je na zemlju, a onda uzeo svoj pled i savio ga u kocku. Kleknuo je pored nje i paţljivo namestio prekrivaĉ ispod njenih ramena. - Ovako će ti biti udobnije. Sada mi kaţi šta da uradim – polako joj je povukao suknju i otkrio nogu. Iako je rana bolela, ponovo je pocrvenela i zagledala se u torbu. - Nemoj da se stidiš Megan. To je samo gola noga. Doduše, veoma lepa, ali sada nije vreme da mislim o tome. - Dodaj mi torbu – rekla je praveći se da nije ĉula njegov komentar.
Dodavala mu je boĉice i davala uputstva šta da radi. Sve vreme se trudila da ne obraća paţnju na njegove krupne, a tako neţne ruke. Radio je taĉno onako kako mu je govorila i, za kratko vreme, rana je bila oĉišćena i previjena. Povukao joj je suknju i lepo je poravnao. - Hvala. Rana nije tako strašna, ali je morala da se oĉisti. To sigurno nije posao za jednog poglavara, ali sam si traţio – nije znala kome i zašto se pravda. - Nemoj da mi zahvaljuješ. Bilo mi je zadovoljstvo. Nikada ne bih dopustio da neko drugi zadigne tvoju suknju. Imala je utisak da ne priĉa o previjanju njene rane i jaka vrućina preplavila joj je telo. Imao je pravo. Ni ona sama to ne bi dopustila nekome drugom. Ali njemu bi. Vrlo rado. Sramna misao proĊe joj kroz glavu. Ţelela je ovog muškarca! Ţelela ga je i juĉe kada je poljubio, ali tada nije bila svesna tog novog osećanja. Brzo se sabrala da ne primeti o ĉemu je mislila. Ipak, nije bila dovoljno brza jer se nagnuo i neţno joj poljubio usne. - Ti si velika nevolja Megan Pembruk – Rekao je pre nego što se odmaknuo od nje. *** Kada je ugledala krovove kuća Gilmorovog klana, ĉinilo se da ne postoji osoba koja je srećnija od nje. Alek je i dalje drţao ĉvrsto u svom naruĉju, kao da ju je tek podigao. Veći deo puta prešli su tako. Sada je znala da je priĉa da će jahati sa njim bila obiĉna laţ. Taj deo puta je bio toliko kratak da nije bio vredan pomena.
Iako se Alek trudio da joj bude što udobnije, do podneva su se bolovi toliko pojaĉali da su morali da stanu kako bi popila napitak za umirenje. Opirala se tome jer je znala da će zaspati, a tada je bila neuporedivo teţa jer joj je telo bilo opušteno. MeĊutim, Aleku to kao da nije smetalo. Ĉitavo popodne je prespavala u njegovom naruĉju, a on je i dalje izgledao odmorno, kao da je tek ustao iz kreveta. Dok su išli uskim putem prema velikoj drvenoj graĊevini, koja je bila opasana visokim zidom, meštani su provirivali kroz vrata svojih kuća i pozdravljali svog poglavara. Dilan se negde usput izgubio i kada su stigli ispred velike kapije, koja je već bila spuštena, bili su samo njih dvoje. Nekoliko vojnika im je pritrĉalo i Alek im je izdao nareĊenje da se okupe u dvorištu za pola sata. Nogom je otvorio velika vrata i nakon nekoliko stepenika, našli su se u velikoj dvorani. Dve ţene su im trĉale u susret. - Dobro došli poglavaru – rekle su u glas – Moţemo li kako da pomognemo? – Obe su zbunjeno zurile u ţenu u njegovom naruĉju. - Ovo je ledi Megan Pembruk. Treba da namestite sobu za nju i da joj pomognete da se što udobnije smesti. Rebra su joj polomljena. Dok to ne uradite biće u mojoj sobi – rekao je, a ona je otvorila usta da se pobuni, ali je Alek prekinuo. - Nemoj Megan. Nećeš me naterati da te spustim na klupu. Sigurno si već primetila da ovde nemamo krevet. Marta i Trudi su brze. Nećeš dugo biti u mom krevetu. PovreĊena si ţeno! Nikome normalnom u takvoj situaciji ne bi palo na pamet da dovodi u pitanje tvoju ĉast. Soba mu je bila velika i jednostavno nameštena. Osim drvenog kreveta u kome se osećala sićušnom, bio je tu i veliki sanduk, smešten izmeĊu prozora i kreveta. Ispred kamina je bila prostrta velika medveĊa koţa. I to
je bilo sve. Da nije bilo velikog prekrivaĉa u zeleno-sivo-ljubiĉastoj boji, sve bi izgledalo monotono. Ovako su boje klana Gilmor dale makar malo ţivosti. Pogledala je kroz prozor i videla visoke planinske vrhove. U kontrastu sa purpurnim nebom, izgledali su prelepo. Prozor je bio okrenut ka istoku i mogla je samo da zamisli kako je lepo gledati raĊanje sunca odatle. Iz njegovog kreveta. Mogla je sebe da zamisli naslonjenu na njegove grudi kako uţiva u nestvarnom prizoru. Odmahnula je glavom. Opet su je obuzimale misli koje su bile zabranjene. Što pre shvati da ga, kada ode odavde, verovatno neće videti više nikada, to bolje za nju. Oduvek je maštala o velikoj avanturi. Ovo putovanje joj je to i donelo, ali nije oĉekivala da će se ovako nenadano zaljubiti. Nekoliko suza skliznulo joj je niz obraz. Poţelela je da joj je majka pored nje. Ona bi imala pravi savet. Sklopila je oĉi i pokušala da zamisli šta bi njena majka rekla. Nije ni primetila kada je utonula u san. Alek je otvorio vrata i zastao na ulazu. Megan je spavala na njegovom jastuku. Znao je da nikada do sada nije upoznao tako lepu ţenu. Ten joj je bio mleĉno beo pa su crvene usnice još više dolazile do izraţaja. Kosa joj je bila rasuta po krevetu, crna kao gavranovo krilo. Poţeleo je da zauvek gleda taj prizor. Nikada nije ni pomislio da bi voleo ţenu u svom krevetu, ali ona je bila izuzetak. Pitao se da li je to samo zato što je znao da ne moţe da je ima ili zbog neĉega drugog. On nije bio ĉovek koji je krio istinu od sebe samog i znao je da će uskoro morati da se suoĉi sa tim pitanjem. Biće najbolje da to uĉini kada ona ode odavde jer mu je njeno prisustvo remetilo koncentraciju.
Prišao je tiho i pokrio je, a onda izašao i zatvorio vrata. Ušao je u sobu koju su Marta i Trudi pripremale za nju. - Ledi Pembruk spava. Neću je prenositi ovamo dok se ne probudi. Zagrejte sobu do tada i recite kuvarici neka pripremi ĉorbu. Ako me ledi bude traţila, odmah me pozovite. - U redu poglavaru. Budite bez brige. IV Prvi zraci jutarnjeg sunca probijali su se kroz prozor i u zlatnim trakama padali preko podnoţja kreveta. Prelivali su se preko njenih nogu i preko... Megan se okrenula i podigla glavu. Alek je leţao pored nje. Bio je budan i smešio joj se. - Dobro jutro – rekao je veselo kao da je najnormalnija stvar to što su se probudili u istom krevetu. – Umalo si propustila izlazak sunca. Pogledaj. Da li je to prizor koji ispunjava tvoja oĉekivanja? - Zašto me nisi odneo u drugu sobu Alek? – bila je veoma ljuta. - Hteo sam, iako si spavala. MeĊutim, kada sam te uzeo u naruĉje molila si me da ostanem sa tobom da gledamo izlazak sunca iza onih planina što se vide kroz prozor. Kako sam mogao da te odbijem? - Jednostavno. Nisam bila pri sebi. Napitak protiv bolova je izuzetno jak. Oh, Alek! Šta će sada svi ovi ljudi misliti o meni? - Isto što bi mislili i da nisi spavala u mojoj sobi. Dilan je svima ispriĉao ko si i da si Vinslou spasila ţivot. Svaki od mojih vojnika bi sada dao ţivot za tebe. Reći ću Marti i Trudi da nikome ne pominju da te nisam preneo u drugu sobu i stvar je rešena. Moţeš li sada da prestaneš da brineš? Meklijam i tvoj budući muţ neće saznati da si spavala u mom krevetu. To
je jedino vaţno, zar ne? A sada mi kaţi kako se osećaš? – shvatio je da je skretanje Meganine paţnje kljuĉno kada je uznemirena. - Odmorno, što nije ĉudno obzirom koliko sam dugo spavala. Nemam ni bolove - opipala je polako rebra da proceni koliko ih je moglo biti polomljeno. I opet se suoĉila sa zapanjujućom ĉinjenicom koja joj je munjevito naterala crvenilo u obraze. Bila je u spavaćici. Alek je posmatrao ispod oka i odmah znao da nagli trzaj tela nije od bola. - Haljina je bila krvava i prašnjava. Nisam mogao da pustim da spavaš u njoj. Da, ja sam ti obukao spavaćicu ako je to tvoje sledeće pitanje. - Ti si nemoguć! Zloupotrebio si moju nemoć! - Tiše Megan. Ako ne ţeliš da svi u kući saznaju gde si spavala, savetujem ti da se ne dereš – stavio joj je ruku preko usta i okrenuo se na bok – Da imam pravo na tebe nikada ne bih dozvolio da te skinem dok spavaš. Naterao bih te da svesno uĉestvuješ u svlaĉenju. I da moliš za još. Svako ko me poznaje zna da volim svesne i voljne ţene. Iako imaš telo koje muškarca mami na grešne misli, nikada te ne bih dotakao bez tvog pristanka. Bar ne kao muškarac. Zato prestani da traţiš skrivene namere tamo gde ih nema. Osećala se postiĊeno od njegovih reĉi. Bio je u pravu. Nije uĉinio ništa što ne bi bilo koji ĉastan muškarac na njegovom mestu. U njoj je bio problem. Od kako ga je upoznala, traţila je skriveno znaĉenje u svakoj njegovoj reĉi i delu. Valjda zato što je ţelela da ih naĊe. Ţelela je da mu se dopada, baš kao što se i on dopadao njoj. - Izvini – Napokon je rekla. - Nije mi bila namera da te optuţim za nešto nemoralno. Ti si ĉastan muškarac. Samo, ja nisam navikla da se ponekada stvari moraju odvijati van protokola.
- Izvinjenje prihvaćeno – rekao je napeto. Bio je razoĉaran. Više bi mu odgovaralo da ga nije smatrala ĉasnim. Tada bi mu ostavila prostora za poneku grešku. – Odmah ću te odneti u tvoju sobu. - Mislim da ne moraš da me nosiš. Povreda ipak nije tako strašna. Mislim da mi je samo jedno rebro slomljeno. Mogu sama da hodam. - Onda ću otići sa tobom do tamo. Posle toga će ti Marta doneti doruĉak. Ĉini se da nisi nijednom jela od kada sam te upoznao. - Sada se ponašaš kao moj otac – osmehnula mu se. Alek je prevrnuo oĉima. Moţe li mu ova ţena još više povrediti sujetu. Prvo ga je optuţila da je razvratan, a potom ga uporedila sa svojim ocem. - Misli šta hoćeš, ali moraš jesti i ostati u krevetu. - Mogu li da te zamolim da me upoznaš sa Dilanovom ţenom. Da li oni ţive u ovoj kući? - Ne ţive. Reći ću Dilanu da je dovede malo kasnije – rekao je i pomogao joj da ustane i odveo je do sobe u kojoj su bile smeštene sve njene stvari. Ĉim je smestio u krevet, otišao je. Marta se pojavila u rekordno kratkom roku. Na drvenom posluţavniku je nosila gomilu hrane. Kao da treba da jede ĉitava ĉeta vojnika. Kada je primetila njen upitni pogled, Marta je brzo rekla: - Poglavar je rekao da ne zna šta volite, pa je kuvarica stavila od svega po malo – objasnila je i spustila posluţavnik na malu klupu pored kreveta – Ja sam Marta, domaćica poglavara Gilmora. Dobro došli u naš dom, gospo. Već znam sve o vama i svi se slaţu da ste neverovatno hrabra devojka. To je sigurno zato što vam je majka ŠkotlanĊanka. Dilan nam je rekao da je poglavar Meklijam vaš ujak.
- Vesti se brzo šire ovde. Hvala vam Marta. Ipak, moja hrabrost je samo mala zahvala za ono što su vaš poglavar i njegovi ljudi uĉinili za mene. Da nije bilo njih verovatno nikada ne bih stigla do svog ujaka. Da li to ĉorba tako lepo miriše? – upitala je i dohvatila posudu iz koje se pušilo. - To je poglavar sinoć naruĉio za vas. Naša kuvarica sprema najbolju ĉorbu od fazana. - Stvarno je odliĉna. Prenesite kuvarici moje pohvale – rekla je pošto je probala – Hoćete li mi pomoći da se okupam posle doruĉka? – pitala je izmeĊu dva zalogaja. - Odmah ćemo doneti kadu. Dok završite sa doruĉkom sve će biti spremno – rekla je i poţurila u hodnik Marta. Nešto kasnije, Megan je i dalje leţala u krevetu. Osećala se kao kraljica. Bila je okupana, u ĉistoj odeći, sita i paţena od strane Alekovih sluţavki. Neko je pokucao na vrata i kada je rekla da je slobodno, u sobu je ušla ţena crvene kose sa povelikim stomakom. Odmah je znala da je to Ketlin. Bila je tako mlada. Verovatno mlaĊa i od nje. Ţena joj se stidljivo osmehnula dok joj je prilazila. - Ti si sigurno Ketlin – Megan je prekinula blagu napetost koju je primetila na ţeninom licu. – Hvala ti što si došla. Izvini što ne mogu da ustanem ali, Marta je pripremila naslonjaĉu za tebe. Nadam se da će ti biti udobno. - Hvala vam – Ketlin je sela u naslonjaĉu pored kreveta – Dilan mi je rekao da ste veoma lepi i vidim da nije preterao. Prava ste lepotica Megan. Neću dugo ostati jer mi je poglavar rekao da morate da odmarate. - Poglavar? Zar muţevljevog brata ne zoveš po imenu Ketlin?
- Ja... on je... tako... Oh! Da nije... – sasvim se zbunila i Megan je odmah znala o ĉemu se radi. - Ti ga se plašiš. Molim te reci mi zašto? I nemoj mi persirati jer smo pribliţnih godina. TakoĊe bih te zamolila da se opustiš u toj stolici. Alek ne moţe uticati na to sa kim ću i koliko da priĉam. Otići ćeš onda kada budeš ţelela, a ne kada ti neko naredi. - Sada mi je jasno zašto Dilan kaţe da nikada nije video hrabriju devojku od tebe. Mislim da si jedina ţena koju sam upoznala, a koja se ne boji Aleka. On je tako strašan. Uvek je namrgoĊen i nikada se ne smeje. Prezire svaku slabost. Iskreno, plašim se da će poĉeti da prezire i Dilana jer se oţenio sa mnom. - Zašto to misliš? – Megan je bila zapanjena ovim što je ĉula. Sve vreme se pitala da li misle na istog ĉoveka – Je li ti Alek ikada naudio? - Nije. On je... uvek namrgoĊen u mom prisustvu. Dok nisam ostala trudna, skoro da nije ni znao da postojim. Pošto sam poĉela strašno da se plašim trudnoće i poroĊaja, svoje strahove stalno prenosim na Dilana. To utiĉe na njega i bojim se da će ga poglavar smeniti sa mesta zapovednika, jer na njega utiĉe ţena i sve te stvari oko roĊenja deteta. - Zna li Dilan za tvoje strahove? - Zna i kaţe da su besmislica. On me stalno ubeĊuje da poglavar nije tako neosetljiv kako ja mislim, ali to sigurno priĉa jer ne ţeli da me plaši još više. - Dilan je u pravu. Alek uopšte nije neosetljiv. Verovatno ti je ispriĉao kako sam dospela ovde. Da je tako kao što misliš, Alek bi me ostavio na milost i nemilost onim ljudima koji su napali mene i vojnike moga oca. Onesvestila sam mu se u rukama pre nego sto je saznao ko sam. Da toliko
prezire slabost, ne bi mi pomogao. A sada mi kaţi zašto se plašiš trudnoće i poroĊaja. Po reĉima moje majke, iako je poroĊaj bolan, to je najlepše iskustvo za ţenu. - Moja majka je umrla raĊajući me. Bojim se da se i meni ne dogodi isto. Pored toga, ovde u selu nemamo nijednu babicu, pa su ţene prepuštene prirodi. Znajući kako je moja majka prošla, nemam baš puno razloga da se radujem. - Oh! Ţao mi je. Kada treba da se porodiš? - Za oko osam ili devet nedelja. - Imaš sreće Ketlin – rekla je Megan sa osmehom. – Pomogla sam majci da porodi desetine ţena. Iako ću to prvi put uraditi samostalno, moraš mi verovati da sam potpuno sposobna za to. Ne znam koliko ću se zadrţati u Škotskoj, ali obećavam da neću otići dok se tvoja beba ne rodi - glas joj je bio umirujući i siguran. - Uĉinila bi to za mene? – traĉak nade zasjao je u Ketlininim oĉima. - Naravno da bih. Ti si divna i lepa mlada ţena, a Dilan je dobar ĉovek. Zasluţujete da imate puno lepe deĉice i da budete srećna porodica. Moraš optimistiĉno da gledaš u budućnost Ketlin. Strah je naš najveći neprijatelj. Ne smeš da razmišljaš o onome što se desilo tvojoj majci. Ti nisi ona. - Sam Bog te doveo kod nas. Ti si ĉarobnica Megan. Iz tebe zraĉi hrabrost i nada. Dilanu će napokon laknuti. Hvala ti do neba. - Nemoj da mi zahvaljuješ. Ništa nisam uĉinila osim što sam te podstakla da razmišljaš pozitivno. Zahvali Aleku. On me je doveo ovamo, a ti si ga upravo nazvala bogom – Megan je prasnula u smeh, a za njom i Ketlin. V
Alek je doĉekao Garvina Meklijama ispred zidina svoje tvrĊave. Iako mu je kosa bila skoro seda, Garvin je i dalje izgledao kao moćni ratnik na vrhuncu snage. Alek je osećao neizmerno poštovanje prema njemu. Kada je Garvin sjahao i uputio se peške prema njemu, Alek ga je doĉekao sa osmehom. Potapšali su jedan drugog po ramenu, što je kod gorštaka bio najsrdaĉniji pozdrav meĊu muškarcima. - Gde je ona? Je li mnogo povreĊena? – upitao je bez posebnog uvoda. - U kući je. Nadam se da me poslušala i da nije ustala iz kreveta. Trebao joj je dobar odmor. Jutros je izgledala mnogo bolje nego juĉe. - Duţan sam ti Gilmore. Spasao si moju devojĉicu. Izabela i Tomas mi nikada ne bi oprostili da joj se nešto dogodilo. Ono smeće od Mortona je trebalo davno da ubijem. Kada samo pomislim da je dve godine proveo pod mojim krovom, pripadne mi muka – priĉao je i ţurio ka kući da što pre vidi svoju sestriĉinu. - Teško da bismo se izborili sa Mortonom i njegovom vojskom da nije bilo Megan. Bili su brojĉano nadmoćniji, a sigurno si već ĉuo da se uopšte ne bore pošteno. Megan je ustrelila petoricu, a Mortona je dobro ranila pre nego što sam ga ja dokrajĉio. Sestriĉina ti je veoma hrabra. - O, nemoj još i ti. Ĉitavim putem sam slušao hvalospeve tvog vojnika. Zakljuĉio sam da je Megan ista svoja majka. Izabela je u mladosti bila neustrašiva. - Je li bila i tvrdoglava i prkosna? - I te kako! Znaĉi već si iskusio sve mane koje je Megan nasledila od majke? - Jesam, i iako me izluĊuje, mislim da je veoma posebna.
Garvin se na ĉas zaustavio i zagledao u njega. Ĉinilo se da će nešto reći, ali je onda odmahnuo glavom i nastavio put. U dvorani su zatekli Dilana kako šeta ispred kamina. Pošto je poţeleo dobrodošlicu Meklijamu, Alek ga je upitao: - Zar nisi na poljani za obuku vojnika? - Bio sam. Onda sam otišao do kuće da proverim kako je Ketlin i nisam je tamo zatekao. Još uvek je u sobi kod ledi Megan i odbija da poĊe kući. - Zašto odbija? – upitao je Garvin sa ĉuĊenjem. - Ledi Megan joj je rekla da ne sluša nareĊenje koliko da ostane u poseti, već da poĊe kući kada to sama bude ţelela. Ja sam ovde više od pola sata, a ona i dalje neće da siĊe. Da nije trudna i toliko osetljiva, znao bih ja kako ću sa njom. Ovako su mi ruke vezane. - Sada ćemo to rešiti – Alek je pozvao Martu koja se odmah pojavila u dvorani. - Obavesti ledi Megan da joj je stigao ujak i pitaj je treba li joj pomoć da siĊe u dvoranu. Posle toga donesi posluţenje za gosta. Ketlin se smejala do suza Meganinoj svaĊi sa Vinsloom kada je Marta ušla u sobu. - Oprostite što vas prekidam, ali poglavar mi je rekao da vam prenesem da je vaš ujak došao. Pita, treba li vam pomoć da siĊete u dvoranu? - Ja ću joj pomoći – rekla je Ketlin - Vreme je da poĊem kući. Mislim da sam ponovo izludela Dilana. Verovatno se pita šta sada izvodim. - Oprostiće ti kada shvati da više ne mora da brine zbog tvojih strahova. Videćeš Ketlin da će sve biti u redu. Dok su se polako spuštale niz stepenice, Ketlin je rekla:
- Megan, ovako sam uvek zamišljala razgovore sa sestrom. Na ţalost, nikada je nisam imala ali, ako ţeliš, ti moţeš da mi budeš sestra. Od kako znam za sebe, ni sa kim mi nije prijao razgovor kao sa tobom. Izuzimam Dilana, ali je on ipak muškarac. - Rado ću prihvatiti to što si ponudila. I meni je potrebno da imam nekoga ko mi je blizak. Ovde mi je sve nepoznato i puno mi znaĉi tvoje prijateljstvo. Kada su ušle u dvoranu, sva tri muškarca su ustala. Megan je ţelela da potrĉi ujaku u zagrljaj, ali nije smela zbog povrede. Zato je stegla Ketlin za ruku i osmehnula se. - Gle, gle! – viknuo je Garvin i raširio ruke da doĉeka sestriĉinu. – Nisam verovao da moţeš nadmašiti lepotu svoje majke, ali izgleda sam se prevario – rekao je i poljubio je u oba obraza. – Dobrodošla u Škotsku, lepotice. Ţao mi je što ti put nije protekao kako treba, ali Gilmor je, srećom, popravio stvar. - Zdravo ujaĉe. Sećaš li se da sam ti pre pet godina rekla da ću doći u Škotsku i da će to putovanje za mene biti avantura? E, pa, putovanje je prevazišlo sva moja oĉekivanja, a Alek Gilmor je dosta doprineo tome. Drago mi je što te vidim i jedva ĉekam da upoznam Dţeni, Roberta, Meri i njenu porodicu. - I oni jedva ĉekaju da upoznaju tebe. Dţeni je poludela od brige kada je Vinslou rekao da si povreĊena. Koliko vidim, nije ništa strašno. Ti si napravljena od ĉvrstog materijala. Za nekoliko dana bićeš spremna za put. - Ja sam mislila da ću već danas putovati. Ne osećam se loše. Kada stignemo kod tebe, mirovaću.
- To ne dolazi u obzir! Alek je rekao da moţeš da ostaneš kod njega dok se ne oporaviš. Ja sam došao samo da te vidim i proverim koliko si povreĊena. Odmah idem nazad da uverim Dţeni da si dobro. Za nekoliko dana Alek će te dovesti. Moţeš kod nas ostati koliko god budeš ţelela. Izabelina soba ti je na raspolaganju. - Sad kada imam Ketlin neće mi teško pasti tvoje nareĊenje. Taman ću imati priliku da je bolje upoznam – okrenula se da potraţi Ketlin pogledom, ali je susrela samo Alekov prodorni pogled. Od Ketlin i Dilana nije bilo ni traga. – Gde su nestali? - Otišli su kući Megan. Ĉini se da će Dilan imati neuporedivo više muka sada kada si Ketlin uzela pod svoje. Ionako je polulud od brige od kako je saznala da je trudna. - To znam. Prvo, ti bi mogao da budeš malo ljubazniji prema njoj. Ona te se plaši, Alek. Ne treba joj to sada. Drugo, ja samo pomaţem da se oslobodi strahova koje ima. Rekla sam joj da ostane koliko ţeli jer hoću da nauĉi da moţe sama da odluĉuje o svom vremenu, a ne ti da ga ograniĉavaš. Ko ti je dao za pravo tako nešto? - Hteo sam da odmaraš u miru. Prema Dilanovim reĉima, Ketlin svakodnevno ima napade histerije. - I mislio si da ja ne mogu da se izborim sa tim? Da li ti delujem toliko slabo Alek? - Dovraga ţeno, prestani! Ovde vaţe drugaĉija pravila! Ţene rade ono što im muškarci kaţu. Neka ti Garvin objasni – potraţio je pomoć svog uĉitelja.
- Nema šta on da mi objašnjava. Ne moţe ţena da radi ono što joj se kaţe, ako joj to ne prija. Samo zato što si umislio da treba da leţim u sobi i gledam u tavanicu, ne znaĉi da je to dobro za mene – rekla je prkosno. - Megan, mislim da se tvojim roditeljima ne bi dopalo tvoje ponašanje – rekao je Garvin polako. – U Alekovoj si kući i bez obzira šta ti se dopada, a šta ne, ne moţeš tako otvoreno da govoriš. Gorštaci nisu navikli na takve ţene. Jedno je kada sa muţem, ili nekim drugim ĉlanom porodice nasamo razgovaraš, a sasvim drugo kada priĉaš sa poglavarom jednog klana kome si gošća. - Ja nisam traţila da me dovede ovamo. I kako da razgovaram sa njim kada je tako svojevoljan i misli da ima pravo da odluĉuje u ime svih. To me jednostavno izluĊuje. Da te ne bih više sramotila moţda je najbolje da me odmah vratiš u Englesku. Oĉigledno sam ţivela u zabludi da su ţene u Škotskoj jake. Sada vidim da je to potpuno nevaţno. Najvaţnija osobina ovde je poslušnost. Ja nisam poslušna i zato se ne uklapam. - Ne prenagljuj sa zakljuĉcima. Uklapaš se bolje nego što misliš. Ovde si u mnogo boljoj situaciji Megan. Sigurno si svesnija od mene u kakvoj ćeš se poziciji naći ako se vratiš u Englesku. Kod nas si dobrodošla ali, ako ti to odgovara, ja nemam ništa protiv da se vratiš. - Da su mi se dopadale mogućnosti tamo, sigurno ne bih pošla na put, bez obzira koliko sam ţelela da vidim Škotsku. Otac ti je to napisao. - Onda budi dobra devojka i ţrtvuj deo svoje samostalnosti. Za svoje dobro. - Znaĉi, treba, bez pogovora, da radim sve što mi se kaţe? - Ne. Samo treba da ublaţiš impulsivnost i da neke rasprave vodiš u ĉetiri oka. Alek mi je prepriĉao raspravu koju si vodila sa njegovim vojnikom.
Osramotila si ga pred poglavarom. Da mu nisi spasila ţivot, nikada ti to ne bi oprostio. - Znaĉi, stigao si da se ţališ na mene! – ponovo se okrenula ka Aleku – Zašto nisi stao na stranu svog vojnika? Da ste se udruţili protiv mene ne bih imala nikakvu šansu. - Zato što nisam imao pravo na to Megan. Da si moja, sigurno ti ne bih dozvolio da onako razgovaraš sa Vinslouom. - Ne polaţeš ni sada pravo na mene, a ipak mi drţiš predavanje i potkazuješ me ujaku. - Varaš se. Sada, kada si u mojoj kući, imam pravo da se bavim tvojim ponašanjem. - Onda ću otići kod Ketlin i Dilana. Oni će me sigurno primiti. - I dalje ćeš biti u mom klanu – nasmejao se. – Nema izlaza Megan. Dok te ne odvedem ujaku, ja sam odgovoran za tebe. Je li tako Garvine? - Tako je – Garvin se nasmejao. - Hoćeš li mi reći šta je smešno ujaĉe? – Megan je bila na ivici suza. - Samo sam se setio neĉega iz davne prošlosti – odmahnuo je rukom – Ne brini Megan. Sada znam da si dospela u prave ruke. Megan nije oĉekivala da ujak, u ĉiju je zaštitu toliko polagala, bude na Alekovoj strani. Sada su joj ruke bile vezane. Ovde su definitivno vladali muškarci. I svi do jednog su se bavili istom stvari. Pokoravanjem ţena. Odluĉila je da promeni taktiku. - U redu. Ako mislite da treba da budem poslušna, biću. Poglavaru Gilmor – teatralno se naklonila. – Mogu li da se povuĉem u svoju sobu? Ne osećam se najbolje. - Ne treba ti moje odobrenje za to.
- Moţda, ali neću da rizikujem. Ujaĉe, pozdravi ujnu i roĊake i reci im da se radujem skorom susretu. Dodaj i to da ću doći kada poglavar Gilmor proceni da sam dovoljno zdrava za put – i njemu se naklonila i, brţe nego što je ţelela, izašla iz dvorane. Kada su se vrata za njom zalupila, Garvin je prasnuo u smeh. - Neverovatno! Ista je majka – rekao je kada se malo sabrao. – Dobro je što umeš sa njom jer bi ti, u suprotnom, zadala mnogo muka. - Već sam shvatio da je nevolja njeno drugo ime. A sada mi reci zbog ĉega su je roditelji sklonili iz Engleske? - Baron Pembruk i ja smo se orodili po dogovoru kraljeva. U to vreme smo obojica bili moćni u svojim zemljama i kraljevi su procenili da će to dodatno uĉvrstiti primirje koje je tada sklopljeno. Kao što znaš, od tada smo tri puta ratovali. Novi kralj Engleske nema više jako uporište meĊu vazalima. Dobar deo njih je više odan njegovom bratu koji pretenduje na presto. Tomas je, u meĊuvremenu, zadobio ogromno poštovanje drugih barona i kralj zna da je neophodno da ga ima za saveznika. Tomas misli da će sadašnji kralj zatraţiti da se Megan uda za nekog od vazala koji su mu odani, i na taj naĉin pokušati da osigura njegovu podršku, ako doĊe do borbe za presto. Zato je Megan poslao u Škotsku dok se situacija ne rasĉisti. - Šta ako kralj naredi da se vrati u Englesku? - Tomas će reći da se udala za nekoga od naših. Tada više neće moći da se vrati u Englesku. Ipak, to je najpovoljnija mogućnost za mladu damu koja neće da se uda bez ljubavi. - Baron sve to radi samo da bi njoj ugodio? – Alek je bio zapanjen.
- Ona je njegova mezimica, Alek. Sinove voli, ali nju oboţava. Moju sestru, a svoju ţenu zove gorskom vilom, a za Megan tvrdi da je vilina kći. To samo dokazuje koliko je ponosan što Megan liĉi na majku. Ja sam mislio da sam privrţen svojoj porodici, ali kada vidim njega osećam se kao klada. Jedna od boljih stvari koje sam uradio u ţivotu je ta što sam se orodio sa takvim ĉovekom – rekao je, ispio preostalo pivo iz pehara i ustao. – Sada znaš kakvo ti blago boravi u kući. Ne sumnjam da ćeš umeti da postupaš sa njim kako treba. Kada je ispratio Meklijama, Alek je još dugo stajao na kapiji. Razmišljao je o onome što je ĉuo i divio se umeću svog uĉitelja. Sa kakvom je lakoćom uspeo da zadovolji sve strane. Pred Megan je bio na njegovoj strani i stavio joj do znanja da se muškarac mora poštovati, a onda je njemu ispriĉao priĉu o vrednosti ledi Pembruk. Sa jasnom porukom da joj ne sme faliti dlaka s’ glave. Ipak, bio je zadovoljan što je napokon saznao da u Škotsku nije došla zbog udaje. Bar ne stvarne udaje. Sada je mogao lakše da se nosi sa svojim mislima o njoj. Laganim korakom se uputio ka Dilanovoj kući. Trebalo je da ispita kako je Megan uticala na Ketlin. I da jednom za svagda reši pitanje Ketlininog straha od njega. Pokucao je na vrata malene kuće u kojoj su ţiveli i lice mu se ponovo smrknulo. Već dugo je sa Dilanom vodio borbu da im treba veća kuća. Posebno sada kada ĉekaju dete. Dilan je tvrdio da su u ovoj savršeno srećni i da nema potrebe za tim. Otvorila mu je nasmejana Ketlin. Kada ga je ugledala, osmeh joj se istog trena zamrznuo na licu. - To ste vi poglavaru. Izvolite – rekla je i pomerila se u stranu.
- Alek, otkud ti? – Dilan je ustao od stola – Jesi li ispratio Meklijama i Megan? - Meklijam je otišao. Megan će ostati još nekoliko dana – pogledao je Ketlin. Nije mu promakao sjaj u njenim oĉima. - Mislio sam da će je odvesti odmah. Bez obzira što je povreĊena. - Sloţili smo se da je najbolje da ostane dok se ne oporavi. Ĉak i njoj ne smeta. Kaţe da će imati dovoljno vremena da bolje upozna Ketlin. Zato sam i došao. Ketlin, moţeš da provodiš koliko hoćeš vremena sa Megan. Ĉini mi se da se lepo slaţete. - Ona je neverovatna! Nisam verovala Dilanu kada je priĉao o njoj, a sada mislim da je nije dovoljno dobro opisao. Hvala vam što ste je doveli poglavaru – rekla je oborenog pogleda. - Pogledaj me Ketlin – rekao je Alek blago i saĉekao da podigne glavu. – Nisam valjda toliko strašan da ne moţeš da me gledaš kada priĉamo? - Niste. Ja sam... samo sam... - Zašto me se plašiš? Jesam li uĉinio nešto što je izazvalo tvoj strah? - Niste. Ja sam problem. Plašim se da ćete zbog mene zamrzeti Dilana. Znam da sam nemoguća od kako sam trudna. Bojim se da ćete ga prezreti jer brine zbog mene i mojih strahova. - Ne mogu da mrzim brata zbog bilo ĉega, a posebno zbog ţene sa kojom je srećan. Nemaš razloga za strah. Iako mislim da je tvoj strah od poroĊaja preteran, ne zameram ti to. A ne zameram ni Dilanu što brine za tebe i bebu. - Dilan i Megan su mi to već rekli, ali ja sam mislila da samo ţele da me umire. Znaĉi mi što sam to ĉula od vas. Danas je stvarno neverovatan dan.
Više nemam nikakvog razloga za strah. Megan mi je obećala da će mi pomoći na poroĊaju, a vi ste me uverili da me ne mrzite. - Kako će ti Megan pomoći? Neće ostati tako dugo kod nas. - Rekla je da će se vratiti kada bude vreme. Pomagala je majci da porodi mnogo ţena. Ja ću biti prva koju će poroditi sama – bila je ponosna Ketlin. - Ne sumnjam da će biti tako. Ako je rekla da će to uraditi, onda sigurno hoće – nije imao srca da napomene da je Megan samo mlada devojka koja o poroĊaju ne moţe mnogo znati jer nije raĊala. Dok je Ketlin, sada vidno opuštena, nastavila da priĉa o svojoj novoj prijateljici, Alek se zadubio u sopstvene misli. Za samo nekoliko dana ţivot mu se potpuno izmenio. Za svaku promenu bila je odgovorna samo jedna osoba, Megan. Pitao se šta radi sada, a onda osetio potrebu da liĉno proveri. Ustao je i promrmljao da je vreme da krene. Na izlasku se osmehnuo i pogledao Ketlin. - Svi znamo da sam poglavar pa ne moraš tako da me zoveš. Zovi me po imenu Ketlin. - Hvala – srećno se osmehnula i oslonila na Dilana. – DoĊi nam ponovo Alek. Za to vreme, Megan je uznemireno šetala sa jednog na drugi kraj sobe. Nije mogla da razume zašto je ujak nije podrţao pred Alekom. Nije moguće da mu je taj samoţivi poglavar više znaĉio od nje. Prisećala se Garvinovog odnosa prema njoj. Nekoliko puta im je dolazio u posetu i uvek joj je u svemu povlaĊivao. Ĉak i kada su je roditelji grdili, on je bio na njenoj strani. Uvek je govorio da mu se sviĊa njen oštar jezik i da uţiva u nestašlucima koje prireĊuje. Šta se sada promenilo? Moţda će ujak biti drugaĉiji kada doĊe kod njega? Moţda samo nije hteo da iskaţe naklonost
prema njoj pred drugim poglavarom. Da, sigurno je to jer Garvin nije imamo nijedan razlog da promeni svoj odnos prema njoj. Samoj sebi je priznala da je malo preterala sa lekcijama koje je delila Aleku, ali zasluţio ih je. Pa, nije mu to rekla pred njegovim vojnicima! U dvorani su bili samo njih troje. Uostalom, i Alek je nju tuţakao. Zar je morao da ispriĉa za svaĊu sa Vinsloom? Zabeleţila je u glavi da još mora raspravljati sa njim o tome. A onda se setila da će sebe ponovo uvaliti u nevolju bude li ustrajavala u tome. Ne, ipak će se drţati nove taktike. Biće pokorna i fina pred Alekom. Tako mu više neće pruţiti priliku da je blati pred ujakom. Izdrţaće nekoliko dana, a onda će ga, sa zadovoljstvom, poslati doĊavola. Smešila se zadovoljno kada su se vrata otvorila. Alek je svojom pojavom, za ĉas, ispunio prostor u sobi. - Zašto nisi u krevetu? Zar nisi dovoljno bila van njega? - Lakše mi je kada stojim, ali ako ţeliš, odmah ću da legnem – okrenula se i pošla ka krevetu. - Nemoj. Ako ti više prija da stojiš nema potrebe da legneš. Megan se pobedniĉki osmehnula. Nova taktika je funkcionisala. Samo je trebalo da se slaţe u svemu sa njim, a on će je puštati da radi ono što joj odgovara. Suzbila je osmeh i okrenula se da ga pogleda. - Da li je ujak otišao? - Jeste. Ĉeka ga dug put. Bio sam kod Ketlin i Dilana pošto sam ga ispratio. Mislio sam da će te obradovati vest da me se Ketlin više ne plaši. Sve što je trebalo da uradim je da joj kaţem da je ne mrzim. - Dobro si uradio. Besmisleno je to što te se plašila, a ti nisi video da je rešenje tako jednostavno.
- Zato si ti tu, zar ne? Mala, neustrašiva ledi koja smišlja jednostavna rešenja – rekao je i prišao joj malo bliţe – Da li je i tvoje novo ponašanje deo toga, Megan? - Ne razumem – zatreptala je pod njegovim prodornim pogledom. - Mislim da razumeš – sagnuo je glavu tako da je na licu osećala njegov dah. – Tvoje ponašanje me neće prevariti. Ako misliš da je dovoljno da mi povlaĊuješ u svemu da bih radio ono što hoćeš, varaš se. Već sam shvatio da u tebi leţi mala buntovnica oštrog uma. Sve što ti dopuštam je samo zato što ja tako ţelim, a ne ti – okrznuo joj je usne na šta je ona ispustila tihi uzdah. – Jesi li sada razumela? Oblizala je suve usne dok je potvrdno klimala glavom. Bila je potpuno hipnotisana njegovom blizinom i pogledom. Puštala je da je muĉi, svesna da će je poljubiti kada on bude ţeleo. Molila se da to bude što pre jer nije umela da se bori sa vatrom koja je gorela u njoj. Znala je da samo on moţe da je ugasi. Onda se Alek naglo odmakao od nje i izazvao bujicu razoĉarenja. - Drago mi je da si napokon shvatila. Vidimo se na veĉeri. Pretpostavljam da ćeš sići u dvoranu – izašao je naglo, baš kao što je i ušao, ostavljajući je potpuno sluĊenu. Ponovo. VI Prošlo je više od nedelju dana od kako je stigla u klan Gilmor. Iako se osećala potpuno zdravom, Alek joj i dalje nije rekao kada će je odvesti kod ujaka. ViĊala ga je uglavnom na veĉeri i svaki put kada bi ga upitala, dobila je isti odgovor: uskoro. Da nije imala Ketlin, njen boravak u Alekovoj kući bio bi prava noćna mora. Zbliţile su se toliko da su skoro ĉitav dan provodile zajedno.
Spremale su odeću za bebu, odlazile u šetnju i uţivale u svakom zajedniĉkom danu. Dok su se jednog dana vraćale od stolara kod koga su išle da provere kako teĉe izrada kolevke, Alek i Dilan su ih posmatrali sa poljane. - Baš su lep prizor. Postale su kao sestre – rekao je Dilan. - Jesu – Alek je odgovorio kratko, ali je opĉinjen gledao u Megan. - Samo to imaš da kaţeš? Pitam se koliko će vremena proći pre nego što shvatiš da ona ovde pripada. - Već sam shvatio i rekao sam joj to. Bio si prisutan Dilane. Pobogu, ona ti je ţena. - Nisam mislio na Ketlin, Alek. Podrazumeva se da ona pripada ovde. Mislio sam na Megan i ti to dobro znaš. - Šta hoćeš da ĉuješ? - Zašto odugovlaĉiš da je odvedeš Meklijamu? Već nekoliko dana je potpuno sposobna da jaše. Nemoj mi samo reći da je to zbog Ketlin jer ti neću poverovati. Nisi baš toliko saosećajan. Više bih voleo da ĉujem da si se navikao na njeno prisustvo kada uveĉe uĊeš u kuću. - Nema potrebe da ti odgovorim jer ionako nećeš poverovati u ono što kaţem. - U pravu si, neću. Ali to što si ti namerno slep i gluv, ne znaĉi da su i ljudi oko tebe. Najbolji pokazatelj su ţene kod kojih si odlazio noću. Ĉuo sam da su sve do jedne nezadovoljne. Nisi ih se valjda odjednom zasitio? Ili si shvatio da nijedna od njih nije ona za kojom ţudiš, Alek? Prestani da muĉiš sebe i uzmi ono što ti pripada. - Ne mogu Dilane. Ona mi ne pripada. Za nju je put u Škotsku avantura, a ne namera da ostane ovde za stalno. Ne bih podneo da je izgubim.
- Onda je nateraj da ţeli da ostane ovde. - Stvarno misliš da je moguće naterati tvrdoglavu Megan na bilo šta? - Nisi ni pokušao, a već donosiš zakljuĉke. Ja mislim da je ona zaljubljena u tebe još od dana kada ste se sreli. Moţda te ponekada izluĊuje, ali tebi i treba takva ţena. Šta bi radio sa nekom koja se slaţe u svemu sa tobom? Verovatno bi za nekoliko dana zaboravio da je imaš. - Ti to mene nagovaraš da se oţenim? - Naravno. Megan ne moţeš dobiti nikako drugaĉije osim da je pred Bogom veţeš za sebe. - Još uvek nisam spreman za brak. A nije ni ona. Pa pobegla je iz Engleske da se ne bi udala. - Moram da te ispravim. Da se ne bi udala za nekoga koga ne voli. - A mene voli? - Taj odgovor ćeš ipak morati da dobiješ od nje. I savetujem ti da ga potraţiš što pre. *** Megan je vreme za veĉeru doĉekala u dvorani. Celo popodne se muĉila da izveze jedan komplikovani cvet na jastuĉnici. Podigla je pogled tek kada joj je krupna senka zaklonila svetlost. Znala je da Alek stoji ispred nje. - Ujutru te vodim kod ujaka – rekao je. - Hoćeš li biti spremna? - Spremna sam odavno, Alek. Samo da stavimo stvari na konje – glas joj je blago zadrhtao. Koliko je ĉekala ovaj dan, toliko se nadala da neće skoro doći. Bez obzira što nije obraćao paţnju na nju, bar je imala priliku da ga vidi makar jednom u toku dana. Od sutra to više neće moći. Moraće da ĉeka dok Ketlinina beba ne odluĉi da doĊe na svet.
- Znaĉi, jedva ĉekaš da odeš odavde? Zar ti se ni malo ne sviĊa boravak ovde? - Jedva ĉekam da upoznam ujakovu porodicu, a to nikako ne znaĉi ono što si rekao. Hvala ti što si me doveo kod sebe. Prijateljstvo sa Ketlin mi je ulepšalo boravak ovde. Nadam se da ćeš dozvoliti da doĊem i pomognem joj na poroĊaju. Znam da sam to trebala ranije da ti kaţem, ali nisam imala priliku. Valjda ćeš moći da pošalješ nekoga po mene. - Ketlin mi je to rekla odavno. Ako misli da joj moţeš pomoći, rado ću doći po tebe. Sam Bog zna da si mi spasila brata. Bio je na velikim mukama dok nisi došla ovde. - Samo sa vratila dug za njegovu dobrotu. - A šta je sa mnom? Kako ćeš se meni oduţiti? – povukao je sa stolice i prislonio uz svoje telo. - Ne znam – glas joj je bio neprirodno visok. – Valjda će iskrsnuti neka prilika. - Misliš li da bi trebalo da ĉekam da se to desi? – prstima joj je masirao teme i slao joj trnce po ĉitavom telu. – Šta će biti ako ne budem ĉekao? – upitao je mekim glasom. - Ne znam na šta misliš – opirala se svim silama da ne padne pod njegov uticaj, ali svi napori bili su bezuspešni. Nije joj odgovorio, već je spustio usne na njene. Poljubac je u poĉetku bio neţan, a kada mu je dopustila da prodre jezikom u njena usta, potpuno se otrgnuo kontroli. Mrvio je svojim usnama, pustošeći ih. Sve misli su isparile i postojao je samo taj trenutak i njih dvoje u njemu. Nije mogla da misli, već je samo osećala. Njegove ruke koje su je privlaĉile, miris tela i ĉvrstinu uzbuĊenja koja joj je pritiskala stomak. Zavukla mu je ruke ispod
tunike i našla zategnute mišiće. Milovala ga je bestidno, onako kako je i on milovao nju. Unela je celu sebe u taj poljubac nadajući se da nikada neće prestati. Prekinuo ih je glasan kašalj koji se zaĉuo iza njih. Megan se trgla i zabila lice u Alekove grudi. On je obrglio zaštitniĉki i viknuo. - Šta je!? - Garvin Meklijam dolazi sa dvojicom vojnika. Mislio sam da bi hteo da znaš – oglasio se Vinslou. - Odmah dolazim. Pošalji nekoga da ih saĉeka pred kapijom. Vinslou je nešto promrmljao i izašao. Tek onda je Alek podigao Meganinu glavu i zagledao joj se u oĉi. - Nastavićemo gde smo stali, Megan. - Nećemo Alek. Otići ću sa ujakom. - Doći ću po tebe. Hajdemo sada slatka Megan. Izašli su u dvorište baš u trenutku kada je Garvin ujahao kroz kapiju. Megan je brzo popravila haljinu i potrĉala prema njemu. Uradila je to više zbog toga da se udalji od Aleka, nego što je ţelela da vidi ujaka. A i kako bi ţelela kad je izabrao da doĊe u najgorem mogućem trenutku. Kada mu se sasvim pribliţila već je bila zadihana. - Zašto trĉiš Megan? Nije valjda da beţiš od Gilmora? Reci mi da li ti je uĉinio nešto loše? - Naravno da nije – prenerazila se. - Zašto te onda nije doveo kod mene? Vidim da si potpuno ozdravila. Pošao sam ovamo jer sam mislio da ti se ponovo nešto dogodilo.
- On... ja... - zbunila se Megan – nisam htela... da putujem dok... sasvim ne ozdravim. Malopre smo se dogovorili da poĊemo ujutru, ali moţemo i sada, ako tako ţeliš. - Uskoro će mrak. Moraćemo da prespavamo ovde. Gilmore, - obratio se Aleku koji se nekim ĉudom našao iza nje – zašto je nisi doveo kako smo se dogovorili? - Nije bila spremna za put – rekao je mirno. – Kao što si već ĉuo, nameravali smo da poĊemo ujutru. Ne sećam se da smo pomenuli koliko će taĉno dana Megan biti kod mene. - Ljudi priĉaju. Cela visoravan zna da moja sestriĉina boravi kod tebe. Uskoro se više niko neće sećati da je bila povreĊena. Svi će misliti da je tu iz nekog drugog razloga. - Voleo bih da sretnem onoga ko će se usuditi da kaţe nešto tako. Tvoja sestriĉina je ĉasna ţena i ne misliš valjda da sam trebao da je vuĉem na put sa slomljenim rebrom samo da bih spreĉio zle jezike da priĉaju. I ti i ja znamo da ništa ne bih postigao. - Nadam se da ćeš to ponoviti i baronu Pembruku, bude li bilo potrebe. Jutros mi je glasnik doneo vest da baron dolazi. Ne znam da li zbog toga što si preuzeo njegovu ćerku na pola puta ili zbog onoga o ĉemu smo priĉali. Savetujem ti da budeš spreman. Ako je baron ljut na tebe, neće oklevati da te napadne. - Ako bude tako, ĉekaću ga. - Nećeš ga ĉekati jer za tim nema potrebe. Ja ću svom ocu objasniti sve što bude ţeleo da zna. On ima poverenje u mene. - Ne mešaj se Megan. Siguran sam da Alek Gilmor moţe ovo da reši bez tvoje pomoći – zareţao je Garvin.
Megan se odmah povukla. Taj ton joj je bio dobro poznat. Kada bi ga njen otac koristio znala je da svi treba da mu se sklone sa puta. - U redu. Kako ti kaţeš ujaĉe. - Hajde da uĊemo unutra. Verujem da je veĉera odavno na stolu – Alek je bio zastrašujuće miran. - U pravu si. Đavolski sam umoran – sloţio se Meklijam. Za veĉerom je atmosfera bila pomalo napeta. Megan je prebirala po tanjiru i slušala razgovor koji je Garvin vodio sa Alekom. Priĉali su o nekim, njoj nepoznatim, klanovima Farlan i Meknolti. Obojica su bili dobro upućeni u rat koji se vodio izmeĊu ova dva klana. Ime Tomasa Pembruka nije se pominjalo. Pitala se da li gorštaci namerno zaobilaze priĉu o mogućem sukobu. Nije verovala da je njen otac napravio dramu zbog toga što je sa Alekom nastavila putovanje. Pre će biti da se ostvarila njegova pretpostavka i da je kralj zatraţio da je uda za nekog barona. Dok joj otac ne stigne moći će samo da nagaĊa. U jedno je bila sigurna, neće se vratiti u Englesku. - Megan! – Garvinovo dozivanje je vratilo u stvarnost. - Izvini ujaĉe, misli su mi odlutale. Jesi li nešto hteo da me pitaš? - PoĊi da legneš. Krećemo u zoru. Ĉini se da si umorna. - Nisam umorna, ali ću poći da legnem. Biću spremna ujutru. Laku noć svima – ustala je i otišla u sobu, ne okrećući se. *** Megan je drhtala iako je imala na sebi debeo ogrtaĉ. UbeĊivala je sebe da je to od jutarnje sveţine, ali je ipak znala da to nije pravi razlog. Za nekoliko trenutaka trebalo je da se oprosti od Aleka. Jak pritisak u grudima još više je pogoršavao muĉni osećaj. Ukrao joj je srce. Znala je to još onog
ĉasa kada je prvi put poljubio. Ništa više neće biti isto u njenom ţivotu. Ranije je imala snove o avanturama, a sada je samo ţelela ljubav i naklonost jednog ĉoveka. Ušla je u dvoranu u trenutku kada su se Garvin Meklijam i Alek spremali da izaĊu. - Dobro jutro – rekao joj je ujak. – Sišla si taman na vreme. Gilmor bi mogao da ode po tvoje stvari dok ja proverim jesu li konji spremni za put. Ti popij ĉaj i doruĉkuj – Garvin je produţio ka izlazu kao da se podrazumeva da mora biti onako kako je rekao. Kada su se teška vrata zatvorila za njim, ona i Alek su i dalje stajali na istom mestu i gledali jedno u drugo. - Htela bih još jednom da ti zahvalim za sve što si uĉinio za mene i vojnike moga oca. Ne smem ni da pomislim šta bi se dogodilo da nas niste videli u Srebrnoj dolini. Alek je spustio usne na njene, ovoga puta bez ikakve najave da će to uĉiniti. Neţno je prelazio preko njenih mekih i soĉnih usnica, nagovarajući je na poljubac. Iako je znala da će se samo još više zakopati u ljubavnu baruštinu u kojoj se već davila, nije mogla da odbije. Razdvojila je usne i uzvratila mu svom ţestinom emocija koje su se kovitlale u njoj. Ruke mu je stavila na ĉvrsta, topla prsa. Alek Gilmor je Zaboravio na sve dok je u rukama stezao svoju slatku Engleskinju. Po naĉinu na koji mu je uzvraćala poljubac znao je da se i ona sliĉno oseća. I tog trenutka je shvatio da ne moţe dopustiti da dugo budu razdvojeni. Moraće da naĊe naĉin da je osvoji i zadrţi samo za sebe. Vremena je bilo malo, ali morao joj je staviti do znanja da neće odustati. Odvojio se od nje i poljubio joj kosu, pre nego što je rekao:
- Obećaj mi da nećeš napustiti Škotsku a da me ne obavestiš. Neka to bude naĉin da mi se oduţiš. - Moraću da odem ako to otac bude traţio od mene. Mnogo toga moţe izgubiti ako ga izneverim. - Samo mi obećaj Megan – rekao je nestrpljivo. Ĉinjenica da će poslušati oca i udati se za nekog Engleskog barona nije mu se dopala. - Obećavam. Ionako sigurno neću otići dok se Ketlin ne porodi. Sada ti meni obećaj da ćeš doći po mene kada doĊe to vreme. - Već sam rekao da ću doći i ostajem pri tom. Hajde sada, pojedi nešto. Tvoj ujak će ući svakog ĉasa. Ja idem po stvari. Kada je izašao Megan je poslušno sela za sto. Za sada je bilo bolje da odloţi sve misli koje su joj se vrzmale po glavi. Sve će se srediti kada joj stigne otac. To je bila njena nada. *** Put sa Garvinom Meklijamom nije bio ni malo lak. Iako je bio stariji, njegova snaga bila je nepresušna. Kretali su se neuporedivo brţim tempom nego što se kretala sa Alekom. Znala je da je razlog tome ujakova ţurba da što pre stignu u klan Meklijamovih. Osim što je nekoliko puta upitao da li moţe da izdrţi tempo, nije joj postavljao nikakva pitanja. Bila mu je zahvalna na tome. Nije umela da prikriva istinu i plašila se da bi Garvin primetio emocije koje je gajila prema Aleku Gilmoru. Kada su napokon prišli tvrĊavi, bilo je oko podneva. Prešli su preko pokretnog mosta i našli se u velikom dvorištu. Unutra je bilo nekoliko vojnika koji su im uţurbano prišli. Svi su joj poţeleli dobrodošlicu i Megan im je uzvratila, a onda krenula za Garvinom.
Na vratima velike kuće ĉekala ih je ţena. Prema opisu je odmah znala da je to njena ujna Dţeni. Poţurila joj je u susret. Trebao joj je topli ţenski zagrljaj koji je podsećao na majĉin. - Megan, dušo! – Dţeni je sišla niz stepenice i uzela je u zagrljaj. – Napokon si stigla! Da te vidim... – odmakla je malo glavu, ne puštajući je iz zagrljaja. – Prava si lepotica. Dobila si najbolje od svojih roditelja. - Hvala, ujna Dţeni. Tako se radujem što sam te napokon upoznala. Moja majka te voli kao sestru. Mnogo mi je priĉala o tebi. Mnogo joj je teško što te godinama nije videla. Ni Meri i Roberta. - Nadam se da ćeš biti kod nas dovoljno dugo da sakupiš dovoljno utisaka kako bi ih prenela majci. Hajde da uĊemo. Sigurno si mnogo umorna. Odliĉno znam kako izgleda put sa mojim muţem – nasmejala se i povela je u kuću. Posle ruĉka i dugog razgovora sa Dţeni, Megan su smestili u majĉinu sobu. Bila je to soba u jednoj od kula i Megan je bila oduševljena predelom koji se video sa prozora. Iako je bila stvarno umorna, nije mogla da legne u krevet dok nije pogledala svaku sitnicu u sobi. Majka joj je stotinu puta opisivala detalje i osećala je kao da je već mnogo puta bila u toj sobi. Ovo putovanje je zaista prevazišlo sva njena maštanja. Na neki ĉudan naĉin osećala je da je kod kuće. Bila je u Škotskoj tek desetak dana, a već je znala da će joj biti uţasno teško kada doĊe vreme da se vrati kući, u Englesku. Sa tom mišlju se ponovo setila Aleka Gilmora i njihovog jutrošnjeg rastanka. Morala mu je znaĉiti bar nešto kada je zatraţio da se ne vrati kući pre nego što se vide. Ili je to bilo samo trenutno osećanje koje je došlo kao posledica zajedniĉki provedenog vremena. Moţda se već sutra neće sećati šta joj je rekao. Ta misao joj je izazvala bol u grudima.
Sada je morala da prizna sama sebi da se zaljubila u sivookog diva. Ponovo je premotala u glavi svaki susret i svaku reĉenicu koju su razmenili. Bez obzira šta će se dalje dešavati, znala je da ga nikada neće zaboraviti i da će deo njenog srca ostati samo njegov. Sa mislima o Aleku je utonula u san. VII Dva dana nakon njenog dolaska u klan Meklijamovih, u posetu im je došao Robert. On je bio poglavar klana Ferguson. Megan je već znala da nije bilo uobiĉajeno da sin jednog poglavara postane poglavar u drugom klanu, ali je Garvin popustio pred ţeljom Dţeninog oca da unuk preuzme njegovo mesto. To se pokazalo veoma dobrim jer je Robert već bio veoma cenjen. Mesto poglavara dalo mu je mogućnost da pokaţe koliko je sposoban i mudar ratnik. Pored toga bio je poznat i kao jedan od najmlaĊih ratnika koji je postao poglavar. Kada je upitala koliko još takvih ratnika ima, odgovor je bio, samo jedan. Dţeni je izgovorila magiĉno ime, Alek Gilmor. Kada je prvi put ugledala Roberta, Megan je odmah pomislila na svoju braću Teodora i Viktora. Iako nisu preterano liĉili sa roĊakom Robertom, mogla je da prepozna onaj uveţbani vojniĉki stav. Znala je da bi i njena braća sigurno bila na visokim mestima da su gorštaci. Robert je pozdravio ljubazno, ali suzdrţano. Nije mu zamerila jer je već nauĉila da gorštaci nisu ljudi koji preterano izraţavaju emocije. Posebno ne prema ţenama. - Dobro došla na visoravan, Megan – rekao je kada mu je prišla u velikoj dvorani.
- Hvala roĊaĉe. Veoma mi se dopada Škotska. Ĉula sam da je tvoj klan još dalje na severu. Priroda je sigurno još lepša od ove. Robert je slegnuo ramenima. Kao da nije ni primećivao tako nešto. Umesto toga je rekao: - Ĉuo sam da si imala zanimljiv put. - O da! Od kako smo ušli na tlo Škotske poĉele su da se dogaĊaju neverovatne stvari. Ujak ti je sigurno rekao da su oĉeve vojnike i mene napali ljudi iz klana Morton. Da nije bilo Aleka Gilmora, sigurno bi nas ubili. Zato ne mogu da ţalim što ih je većina mrtva. - Ni ne treba. Zasluţili su smrt. Ţao mi je samo što ja nisam imao priliku da ih pošaljem tamo gde su ih Gilmorovi poslali. Imala si sreće roĊako. Predlagao sam ocu da vas ja saĉekam na granici, ali on je mislio da nema potrebe za tim. Da ti se nešto dogodilo nikada to sebi ne bi mogao oprostiti. Ovako je dobro prošao. Sada samo treba da vrati dug Gilmoru. - Ne razumem – rekla je Megan iskreno. Nije joj bilo jasno zašto bi njen ujak trebao da bude duţan za uslugu koju nije traţio. - To kod nas tako ide. Gilmorovi nisu morali da te spasu. Mogli su da puste onog pacova da te odvede na svoj posed i niko ih ne bi krivio zbog toga. Zato što su rizikovali svoje ţivote i dva puta se upustili u bitku sa Mortonovima i, pri tom ubili njihovog poglavara, zaduţili su mog oca. - Ali, Alek je rekao da mu je ujak Garvin bio uĉitelj – ĉudila se Megan. – Valjda se podrazumeva da će svaki dobar uĉenik uĉiniti tako nešto. - I Morton je bio oĉev uĉenik pa je pokušao da te otme – naglasio je Robert da bi joj stavio do znanja kako to nema nikakve veze. – Ipak, deo duga je već plaćen. Samim tim što Gilmoru nismo objavili rat, pokazali smo svoju zahvalnost.
Razgovor se odvijao u pravcu koji Megan nije mogla najbolje da prati. Robertove ĉudne izjave joj nisu delovale logiĉno. - Zašto rat? Mislila sam da ste saveznici. - Jesmo ali, Gilmor te zadrţao u svom klanu neprimereno dugo. U drugim klanovima se priĉa da je to iz sasvim drugih razloga od onog stvarnog. To je uvreda. - Ostala sam onoliko koliko je bilo potrebno da se oporavim – Megan je iznenada pocrvenela – Alek Gilmor ni sa ĉim nije uvredio moju, a ni vašu ĉast. - Ja ti verujem. Ipak, drugi klanovi misle da je podlegao tvojoj lepoti i hrabrosti. Svi znaju da si spasila ţivot njegovom drugom zapovedniku. - Zar nikome nije palo na pamet da su me Gilmorovi ugostili baš iz tog razloga? - Moţda bi i pomislili tako nešto da nisi Pembrukova ćerka i Meklijamova sestriĉina. Previše si vaţna, Megan. Svi znaju da bi brakom sa tobom osigurali sebi dobro mesto na visoravni. - Ali ja nisam došla ovde da se udam. - Oni to ne znaju. U dvoranu su ušli Dţeni i Garvin i prekinuli njihov razgovor. Megan je odmah iskoristila priliku da pita ujaka zašto joj on nije rekao kakvu je zbrku izazvao njen dolazak. - Ujaĉe, Robert mi je upravo ispriĉao o glasinama koje kruţe po visoravni. TakoĊe mi je rekao da sada duguješ Aleku Gilmoru zato što me spasao. - U pravu je. Ali to tebe ne treba da zabrinjava. Sam sam kriv što nisam preduzeo mere bezbednosti oko tvog dolaska. Što se glasina tiĉe, i tu sam napravio grešku. Trebalo je da te dovedem ovamo odmah. Dozvolio sam da
me Gilmor ubedi kako je bolje da ne putuješ nekoliko dana. Sada samo mogu da se nadam da će Tomas shvatiti da je to bilo iskljuĉivo zbog tvog zdravlja. - Naravno da će shvatiti jer to i jeste jedini razlog. Alek Gilmor je ĉastan muškarac i sigurna sam da nije imao nikakve skrivene namere. Moj otac će to razumeti. - Videćemo – rekao je Garvin i poĉeo priĉu sa Robertom oko dešavanja u klanu Fergusonovih. Megan je još malo sedela za stolom, a onda pozvala Dţeni da izaĊu u šetnju. Morala je da ĉuje kako je ona videla celu ovu stvar. Dţeni je taĉno znala zašto je Megan pozvala i ĉim su se udaljile od ulaznih vrata rekla je: - Za sada nemaš razloga da brineš. Osim što se nagaĊa zašto si tako dugo ostala kod Gilmorovih niko, ni jednom reĉju, nije uvredio tvoj ugled. Gorštaci više preispituju Gilmorove razloge. - Ne brinem ja za svoj ugled. Brine me to da će Alek biti nepravedno optuţen. - Mislim da je on savršeno sposoban da se nosi sa tim optuţbama. Uostalom, sve će trajati dotle dok ga to ozbiljno ne naljuti. Kada na nekome iskali gnev, priĉe će prestati. Garvina više brine druga mogućnost. - A to je? - Da ga priĉe neće naljutiti. Iskreno, i Garvin sumnja da te Gilmor toliko zadrţao zato što si mu se svidela. Rekao mi je to još onog dana kada je išao da se uveri da si dobro. Megan je porumenela i od same pomisli da mu se moţda dopada. Za sebe je sa sigurnošću mogla da kaţe da je zaljubljena do ušiju. Alek jeste bio
umišljeni tvrdoglavi div, ali njoj je takav bio neodoljiv. Snaga koja je izbijala iz njega, privlaĉila je neopisivo. Pored toga, nikada se uz nekog nepoznatog nije osećala tako sigurno. Sa njim je taj osećaj bio prirodan i veoma joj se sviĊao. - Ne znam Dţeni. Nisam sigurna da je tako. Alek je samo zaštitniĉki nastrojen. Mislim da bi se tako ponašao prema bilo kome. - O, Megan! Mislila sam da ti je majka malo više priĉala o muškoţenskim odnosima. Dovoljno si stara da prepoznaš kada te neki muškarac ţeli. - Jeste mi priĉala, ali je rekla da sama moram da prepoznam šta neki muškarac oseća prema meni. Ono što sam kod Aleka prepoznala liĉi na ĉisto poigravanje. Mislim da nisam njegov tip. - Kako misliš poigravanje? Šta je uradio pa si stekla takav utisak? - Poljubio me je malo nakon što smo se sreli – rekla je ali je, videvši Dţenin izraz lica, brzo nastavila – Nije baš kao što misliš. Ja sam ga izazvala. Pitao me je da li sam obećana nekome, a ja nisam htela da mu odgovorim. Tada je rekao da je poljubac naĉin da to proveri. Nakon toga poljubio me je još nekoliko puta ali ja mislim da je to uĉinio samo da bi mi pokazao svoju moć nad ţenama. Ovde to muškarci ĉine, zar ne? Stalno dokazuju koliko su moćni i koliko njihova reĉ vredi više nego reĉ jedne ţene. - Ne baš na taj naĉin mila – Dţeni joj je blago stegla ruku. – Ĉini se da je Alek Gilmor ţeleo da ti pokaţe malo više od svoje moći nad ţenama. Ti si zaljubljena u njega. Jesi li? - Ne znam. Verovatno jesam ako se u zaljubljenost raĉuna to da mi prija njegova paţnja i... njegovi poljupci. Sa druge strane, nikako mi se ne sviĊa
to što me stalno ućutkuje i suprotstavlja se mom mišljenju. Mislim da ne bih smela da volim takvog ĉoveka. - Koliko znam u Engleskoj vladaju ista pravila. Ni tamo ţene nemaju veća prava, Megan. To što su tebe roditelji vaspitali da imaš svoje mišljenje je dobra stvar, ali moraš da imaš strpljenja dok ne doĊe vreme da koristiš tu prednost. Previše prkosa nikome ne koristi. Posebno ne ţenama. Ipak, ĉini se da se ti sviĊaš Gilmoru takva kakva si. Sada je samo pitanje šta će tvoj otac reći. - Kako to misliš? - Mislim da li će se sloţiti sa tim da ostaneš i udaš se ovde ili će te ipak vratiti u Englesku. - Nisi me paţljivo slušala. Ja nijednog trenutka nisam pomenula udaju. Pitala si me da li sam zaljubljena u Aleka i ja sam ti odgovorila, ali sam rekla i da mislim da on ne gaji takvo osećanje prema meni. - Ako još uvek nisi razmišljala o udaji, savetujem ti da poĉneš. Mislim da nećeš imati previše vremena da doneseš odluku. Ako se Gilmor pojavi ovde i zatraţi tvoju ruku moraš imati spreman odgovor. - To se neće desiti ujna Dţeni. Alek Gilmor će se pojaviti kada Ketlin bude dobila poroĊajne bolove. Obećala sam joj da ću joj pomoći na poroĊaju. To je jedini razlog što će me ponovo potraţiti. Uostalom, ni jednom reĉju mi nije pomenuo da ţeli nešto više od našeg poznanstva. - Zato što gorštaci nisu romantiĉni engleski plemići. Ovde se naklonost izraţava na malo drugaĉiji naĉin. Verujem da je Alek Gilmor ostao suzdrţan samo iz poštovanja prema Garvinu. Da nisi njegova sestriĉina verovatno bi mu već bila makar ljubavnica. Posebno što si mu dopustila da
te ljubi. Ovde muškarci smatraju da imaju apsolutno pravo na ţenu koja im dozvoli tako nešto. Tek tada je Megan postalo jasno koliko se Alek suzdrţavao u njenom prisustvu. Samo nije mogla da zna da li je to zaista iz poštovanja prema njenom ujaku ili je nije ţeleo onako kako je ona ţelela njega. - Poslednje što sam ţelela je to da se zaljubim u Škotskoj. Mislila sam da je ovde sve jednostavnije, a ispostavilo se da su pravila mnogo surovija nego u Engleskoj. - Nisu Megan, ĉini ti se. Samo se pristup razlikuje. Sve ostalo je isto. - Nadam se da će otac imati neki pametan savet za mene i da će se ova zbrka razrešiti njegovim dolaskom – rekla je Megan zamišljeno. VIII Tomas Pembruk je sa nekoliko svojih vojnika jahao poznatim putem. Bio je na manje od sat jahanja do svog odredišta. Već nekoliko godina nije bio u Škotskoj ali se ništa nije promenilo. Priroda je bila jednako divlja i prelepa. Pitao se kakav je utisak ostavila na njegovu mezimicu. Dok mu se srce topilo od ljubavi prema ćerci, vilica mu je bila ĉvrsto stegnuta. Znao je da je preţivela teţak put do visoravni i da je lako mogla da nastrada. Ipak, iz Aleksove priĉe je shvatio da su gorštaci koji su prihvatili da je otprate do Meklijama pouzdani i nadao se da je sigurno stigla. Pored toga, muĉilo ga je i pitanje njenog braka. Vesti nisu bile dobre. Dan nakon povratka vojnika koji su Megan pratili u Škotsku, kralj ga je posetio. Zatraţio je od njega ono ĉega se Tomas sve vreme plašio i zbog ĉega je sklonio ćerku kod ţenine rodbine. Ipak, izbor nije bio tako loš kako se nadao da će biti. Henri Flin bio je jedan od kraljevih najodanih vazala i
kada se sve sabere, bio je jedini za koga bi Tomas prihvatio da uda ćerku. Bio je siguran da je kralj to uzeo u obzir pri odluci. Moţda bi mu odmah pozitivno odgovorio da se u razgovor nije umešala Izabela. Ona je kralju rekla da je Megan otputovala u Škotsku radi udaje. Vešto je izbegla kraljevo pitanje na koje nije znala odgovor, a to je ko je izabranik. Rekla je da su tu stvar prepustili njenom bratu, Garvinu Meklijamu. Kralj je nevoljno prihvatio tu priĉu, ali im je ostavio dovoljno vremena da mu donesu dokaz da se Megan udala ili da je dovedu kako bi se obavilo venĉanje koje je on imao na umu. Tako je i došlo do Tomasovog hitnog odlaska na put u Škotsku. Pored toga što se posvaĊao sa Izabelom zbog toga što se umešala u razgovor sa kraljem, Tomas je jedva ubedio da ostane kod kuće. Tvrdoglava, kakva je bila po prirodi, insistirala je da poĊe sa njim i bude uz svoju ćerku. Oboje su znali da će Megan morati brzo da odluĉi da li će da se uda i zauvek ostane u Škotskoj ili da se vrati sa njim. Najviše je bio zabrinut zbog toga što je Megan obećao da je neće terati da se uda, a sada je bio prinuĊen da pogazi obećanje. Naivno je verovao da će kralju biti dovoljna samo reĉ da se udala u Škotskoj. To je bila jedina odstupnica, a sada je i ona propala. Nadao se da će ga Megan razumeti. I sama je bila svesna u šta se upustila kada je krenula na put. Dobro je znala da postoji opasnost da bude prinuĊena da zauvek ostane u Škotskoj. Kada je već tako, onda ni udaja za Škota ne bi trebala da predstavlja ogromno iznenaĊenje. Projahao je pored jezera na kome je prvi put ugledao svoju suprugu i sa setnim osmehom se setio tog vremena. Ĉinilo mu se da je to bilo tako davno, kao da je pripadalo nekom drugom ţivotu. Tada su ga muĉile brige
kakva će biti njegova izabranica. Nikada nije ni pomislio da će dvadesetpet godina kasnije imati sliĉnu brigu. Ovog puta je brinuo kao otac. Kada je stigao do Meklijamove tvrĊave bilo je rano popodne. Na kuli nije bilo vojnika pa su morali da kucaju kako bi im otvorili kapiju. Garvin je verovatno bio na poljani za obuku vojnika. Kada su ujahali u veliko dvorište, sve je bilo tiho. Konjušar im je poţeleo dobrodošlicu, prihvatio konje, a onda ih obavestio da kod kuće nema nikoga. - Poglavar je sa vojnicima, a njegova gospa i gospa Megan su otišle u klan Meknolti da posete gospu Meri. Ĉuo sam kada su rekle da će se vratiti pre mraka – rekao je konjušar – Poslaću odmah nekoga da kaţe poglavaru da ste stigli. - Nema potrebe. Pozovite nekoga od posluge da smeste moje ljude, a ja ću otići do poljane da sam pozovem Meklijama. Garvin je nadgledao mladu vojsku u veţbi sa lukom i strelama kada je na padini ugledao poznatu priliku. Njegov zet, Tomas Pembruk se krupnim koracima pribliţavao. Bio je sam. Garvin je brzo izdao nareĊenje mlaĊem zapovedniku Dţastinu da nastavi sa obukom i poţurio krupnom muškarcu u susret. - Dobro mi došao Pembruk. Nisam te oĉekivao još nekoliko dana. Za sve ove godine nisam nauĉio da uvek stigneš pre nego što te oĉekujem – stegnuo je ruku svom zetu i potapšao ga po ramenu. - Dobro te našao Meklijame. Vidim da još uvek ne moţeš da prepustiš obuku mladim snagama. Mislio sam da te prošla ţelja za bojnim poljem – Tomas je uzvratio osmehom.
- Ĉovek u svakom trenutku mora da zna kakvom silom raspolaţe. Imam odgovornost za mnogo momaka iz savezniĉkih klanova, a verujem samo svom sudu. - Znaĉi i dalje vaţiš za najboljeg uĉitelja na visoravni? - Izgleda je tako. Svakodnevno mi stiţe desetak novih vojnika. Proći će godine dok ne prestanem da se bavim obukom. - Tako i treba. Još nije vreme da se povuĉeš. - Hajde, idemo u kuću. Sigurno si umoran. Kako je protekao put? - Nismo imali nikakvih problema. Kaţi mi, kako je Megan? Tvoj konjušar mi reĉe da su Dţeni i ona otišle kod Meri. Iskreno, to me umirilo. Ĉim je otišla u posetu znaĉi da je dobro. - Jeste, sada je dobro. - Šta to znaĉi? - Bila je povreĊena, ali sada je stvarno dobro. Saĉekaj da stignemo do kuće pa da ti ispriĉam sve po redu. - I ja tebi imam šta da ispriĉam. Ponovo će mi trebati tvoja pomoć. Samo je ovoga puta sve mnogo sloţenije nego inaĉe. Dok nisu stigli do kuće, Tomas se raspitivao za Roberta i Meri i njenu porodicu. Svi su bili dobro i to ga je radovalo. Na neki naĉin mu je bilo drago što Megan trenutno nije tu. Iako je jedva ĉekao da je vidi ipak mu je bilo draţe da prvo sa Garvinom porazgovara o svemu. Megan je bila mlada, temperamentna i tvrdoglava pa sa njom neće biti lako. Ĉim su ušli u dvoranu, posluga se razletela. Posluţenje je bilo spremno za kratko vreme. Garvin je saĉekao da izaĊu i, ĉim su se zatvorila velika vrata, zapoĉeo razgovor.
- Najbolje da ti sve ispriĉam pre nego što se Megan i Dţeni vrate. Kao što znaš, Megan je odluĉila da prihvati ponudu poglavara klana Gilmor da je dovede kod mene. Ne pitaj kako mi je bilo kada sam ĉuo za napade. Uopšte mi nije palo na pamet da onaj pokvareni Morton moţe da uradi tako nešto. Da sam znao, poslao bih ĉitavu vojsku da je saĉeka. - Napade? Mislio sam da je bio samo jedan. - Iduće jutro su ponovo napali. Mislim da je Patrik Morton hteo da otme Megan i da ucenjuje i mene i tebe. Srećna je okolnost što su Gilmorovi bili sa njom. Nemoj da misliš da sumnjam u tvoje vojnike, ali Morton je toliko podmukao da ne bi imali šansu. U drugom napadu je sa sobom poveo više od dvadeset ljudi. Malo je onih koji bi se izborili sa tom gamadi. Ipak, naša Megan ga je ranila, a Gilmor ga je dokrajĉio. Pored toga, Gilmorovom vojniku je spasila ţivot – rekao je ponosno. - Nemoj da besniš sada, molim te. I ja bih voleo da sam bio tamo, ali nisam te nema koristi da ţalim. Već sam propustio priliku da ga ubijem. Znaš, bio je dobar vojnik, ali nedostajala mu je ĉast. Zato nije imao priliku da se podigne na lestvici. Oterao sam ga kada je muĉki pokušao da povredi mog zapovednika. Nisam znao da planira osvetu jer je od tada prošlo skoro dve godine. Starim Tomase. Da se nešto loše dogodilo Megan, ne bih to sebi nikada oprostio. - Je li tada povreĊena? - Da. Morton je udario dok su se borili i polomio joj rebro. Prvo smo mislili da je više, ali Megan tvrdi da je samo jedno slomljeno. Za još dva je pretpostavila da su napukla. Ona se razume u to, zar ne? Zbog toga su se stvari malo zakomlikovale, ali i to se da rešiti. Pošto si javio da dolaziš nisam ništa preduzimao dok se ne posavetujem sa tobom. - Šta se zakomlikovalo? Rekao si da je Megan dobro.
- Jeste sada. Ali, kada je povreĊena, Gilmor nije hteo da rizikuje i izloţi je putu do mene, već je odveo u svoj klan. To im je bilo duplo bliţe. Megan se sloţila sa tim. Nevolja je u tome što se proĉulo po visoravni da je moja sestriĉina u Gilmorovom klanu i ljudi su poĉeli da naklapaju i nagaĊaju. Ostala je kod njih desetak dana. Sama mi je rekla da nije bila spremna da putuje ranije. Ljutiš li se zbog toga? - Ljutiću se samo ako ĉujem da se taj Gilmor nije ophodio prema mojoj ćerci onako kako zasluţuje. Zahvalan sam mu što joj je spasao ţivot, naravno. Pretpostavljam da ti je saveznik i da ću moći liĉno da ga vidim i zahvalim mu. Tada više niko neće naklapati gluposti. - Alek Gilmor je jedan od najboljih ratnika koje sam imao priliku da obuĉavam. Jedan je od retkih koji je svojom zaslugom i hrabrošću došao na mesto poglavara. Na visoravni vaţi za hladnog, ali ĉasnog ratnika. Upravo to se pojavilo kao problem. Iz njegovog je klana procurelo da je spasio Megan zbog njene lepote i da je ostala tako dugo kod njega jer je opsednut njom. Prema reĉima onih koji priĉaju, brinuo je za nju i više nego što je bilo potrebno. - Šta ti kaţeš na to? Baš me briga šta nagaĊaju seljani! Kako je tebi sve to delovalo? Misliš li da je uvredio Meganinu ĉast? Jer ako jeste, smrviću ga. - Smiri se Pembruk. Brzo si zaboravio kakvu ti je goropadnicu Izabela rodila. Reći ću ti kako je to meni izgledalo. Kada sam otišao kod Gilmora da se uverim da Megan nije teţe povreĊena, ona se uveliko svaĊala sa njim. Ipak, ĉinilo se da se Gilomor sasvim dobro nosi sa tim. Rekao mi je da mu se, zapravo, dopada njena tvrdoglavost i to što je buntovnica. Znaš, podsetili su me na Izabelu i tebe kada si došao da je odvedeš – nasmejao se.
- Megan se svaĊala sa jednim poglavarom? I to pred tobom! – zapanjeno je upitao Tomas. – Mislio sam da je Izabela uspela da joj utuvi u glavu da ne moţe da se ponaša kao neka seljanka na trţnici. Posebno ne sa gorštacima. - Veruj mi, Gilmor joj to nije uzeo za zlo. Ĉak se ĉini da je uţivao u verbalnom nadmudrivanju. - Znaĉi sada će morati da se vrati u Englesku sa mnom. Ta nemoguća devojka je sama sebi zapeĉatila sudbinu. Pošto ne moţe da ostane ovde, ne gine joj udaja za Henrija Flina – Tomas nije ni slušao šta mu Garvin govori. - Saslušaj ono što ti priĉam. Upravo ti govorim da je Gilmor veoma naklonjen Megan. Mlad je i uspešan Tomase. Pored toga, nema ţenu, a vreme je da je ima. Da li ti to nešto govori? Samo to da će Megan morati da izabere u roku od nekoliko dana. Ipak, naklonjeniji sam Flinu. On će moći dobro da kontroliše Meganin temperament, a i meni će biti na oku. Dovoljno sam ti muka zadao što sam je poslao ovamo. Ne bih voleo da i u narednim godinama moraš da se baviš mojom ćerkom. *** - Oĉe! – Megan je kao furija uletela u dvoranu i obavila se Tomasu oko vrata. - Mila moja devojĉice – Tomas je zagrlio neţno. Dţeni je ušla za njom i pozdravila Tomasa. - Dobro nam došao – rekla je svojim mekim glasom. - Drago mi je da jesam. Lepo je zateći vas u dobrom zdravlju i raspoloţenju.
- Mislim da nećeš biti tako zadovoljan kada ĉuješ šta se sve dešavalo od kako sam došla. Ipak, ja sve mogu da objasnim – Megan je brzo rekla, a onda je usne razvukla u osmeh kojim ga je uvek razoruţavala. - Hvala Bogu, da si dobro Megan. Već sam ĉuo šta se dešavalo i mogu ti reći da nisam zadovoljan tvojim ponašanjem. Zar su sve godine truda da te uĉinimo pristojnom pale u vodu? - Šta sam tako neoprostivo uradila, oĉe? Majka i ti ste me uvek uĉili da sama donosim odluke i da ĉinim ono što mislim da je najbolje u tom trenutku. Samo sam postupala kako ste mi rekli. - To je u redu. Ne sumnjam u tvoje odluke. Uostalom, da nisi pošla sa tim gorštacima ko zna da li bismo sada vodili ovaj razgovor. Problem je što sam ĉuo da si se svaĊala sa poglavarom jednog klana. I to sa onim koji ti je spasio ţivot. - Nisam se svaĊala sa njim već sa njegovim vojnikom. I to je bilo pre nego što sam tom istom vojniku spasla ţivot. Onda me je njegov poglavar tuţio ujaku pa sam morala da reagujem. To nije bilo lepo. Ovde se muškarci ponašaju kao da su gospodari svega. Nadala sam se da ćeš mi ti pruţiti podršku. - Megan, kako mogu da te podrţim u tako neĉemu? Jedna dobro odgojena engleska gospoĊica ne sme sebi da dozvoli takvo ponašanje. - A kako treba da se ponašam?! – prasnula je - Ne mogu da dozvolim da se prema meni ponašaju kao da sam stvar. Znaš oĉe, ovde ţena mora da se izbori za svoje mesto. Ako samo malo bude neoprezna poĉnu da je tretiraju kao stvar bez mozga. - Ĉini se da nisi baš oduševljena majĉinom rodnom zemljom. Sada mi je malo lakše da ti saopštim vesti koje imam za tebe.
Megan je na ĉas ostala bez boje u licu. Oĉev izraz lica nije joj se ni malo dopao. - Kakve vesti? Znaĉi zbog toga si došao. - Mogla si oĉekivati tako nešto. Znaš da ja retko pretpostavljam, već krajnje racionalno donosim zakljuĉke. Kralj je bio u poseti i zatraţio od mene da se udaš za jednog od barona. - Oh! Nije valjda istina to što govoriš? Ko je u pitanju? - Srela si ga jednom na dvoru. Ne znam da li ćeš se setiti. Henri Flin je u pitanju. On je trenutno jedan od omiljenih kraljevih vazala. Naravno da je znala ko je Henri Flin. To nadmeno lice teško da je mogla da zaboravi. Bio je lep. Moţda i najlepši muškarac koga je videla, ali njoj je bio odvratan. Kada su joj ga predstavili i ona mu se zagledala u oĉi, bila je sigurna da je u njihovoj dubini ugledala samo veliku prazninu. Ne, ni sluĉajno se ne moţe udati za takvog muškarca. - Sećam ga se. Znaš da odliĉno pamtim lica. I odmah ću ti reći, ako si obećao kralju da ćeš tom baronu dati moju ruku, strašno si pogrešio. Ja se za njega neću udati. - Megan, priĉali smo o tome toliko puta. Znaš koje su mogućnosti. Ako odbiješ da se udaš za Flina, nema ti povratka u Englesku. Moraćeš da ostaneš ovde zauvek. Kako mi je Garvin nagovestio, ovde si podigla priliĉnu prašinu svojim boravkom u klanu Gilmor. Ne znam kakva te budućnost ĉeka. Sama si rekla da nisi zadovoljna Škotskom. - Nikakva prašina se nije podigla. To su samo prazne priĉe dokonih seljana. Zaboga, bila sam povreĊena. Kako sam mogla da putujem u takvom stanju? Ujaĉe, ti si dovoljno moćan da te priĉe prekineš. Zašto to ne uradiš?
- Ne mogu ja da spreĉim priĉe Megan. Niko tvoju ĉast nije doveo u pitanje. Gilmor je taj o kome priĉaju. Za njega kaţu da je podlegao tvojoj lepoti. Ako bih branio jednog poglavara to bi znaĉilo da mu nanosim uvredu. Ţao mi je, ali Alek Gilmor je jedini koji moţe da prekine ogovaranje. - Onda ću morati da ga zamolim da to uradi kada bude došao po mene. - Zašto bi on dolazio po tebe? – oštro je upitao Tomas. - Smiri se oĉe. Ţena Alekovog brata treba da se porodi za nekoliko nedelja. Obećala sam da ću joj pomoći. Dogovor je da Alek doĊe po mene kada doĊe taj trenutak i otprati me do svog klana. - Megan dušo, ovo nije nikakva deĉja igra. Ja za nekoliko dana moram da se vratim u Englesku. Kralj mi je dao dve moguĉnosti. Ili da te dovedem i udam te za Henrija Flina ili da mu donesem potvrdu da si se udala u Škotskoj. Koja od te dve mogućnosti je prihvatljivija za tebe? Više od ovoga što sam do sada uĉinio ja ne mogu. Ipak sam ja samo kraljev podanik. Megan je tupo zurila u oca dok je shvatala znaĉenje onoga što je rekao. Vremena nije bilo. Morala je da donese odluku brzo. - Mislim da ću ipak ostati ovde. Već sam rekla da ne ţelim da se udam za tog odvratnog Engleza. - Garvine, misliš li da ćemo moći da joj pronaĊemo muţa za nekoliko dana? – Tomas je upitao. - Nisam siguran Tomase. Verovatno bih mogao da je udam za nekoga od svojih vojnika. Svaki od njih je ĉastan muškarac, ali nisam siguran da bi to bio zadovoljavajući brak. Tvoj kralj će se pitati zašto si jednom obiĉnom vojniku dao ruku svoje ćerke umesto da je udaš za moćnog barona.
- Garvin je u pravu Megan. Kralj će mi zadati strašne probleme. Hajde da ovo rešimo jednostavno. Vrati se samnom i udaj se za Flina. Kralj je dobro izabrao. Siguran sam da ćete imati uspešan brak. - Oĉe obećao si mi nešto drugo – rekla je Megan kroz suze. - Znam dušo. I, da sam u prilici da ispunim obećanje, sigurno bih to uĉinio. Valjda i sama vidiš da nema druge mogućnosti. - Uvek ima druga mogućnost – Megan je rekla i izjurila iz dvorane. *** Pošto je ĉitavo popodne i veĉe provela u sobi plaĉući, Megan je zakljuĉila da joj suze neĉe doneti ništa. Trebalo joj je rešenje za problem u kome se našla. Ovog puta je drţala u rukama svoju sudbinu i nije mogla da oĉekuje niĉiju pomoć. Kako njenom ocu nije bilo jasno da su joj svi slobodni kraljevi baroni odvratni? Da joj se neki i malo dopadao ona bi mu to rekla. Mogućnost da se vrati u Englesku i uda se za Flina je odbacila sa gnušanjem. To nije dolazilo u obzir ni po koju cenu. Ali šta je mogla da uradi ovde? Jedino ĉega se setila, bilo je to da joj je Alek traţio da ga obavesti ako bude trebala da napusti Škotsku. To je bila slaba slamka spasa jer nije imala pojma zašto je to traţio od nje, ali moţda je mogla da pokuša. Samo, kako da pošalje Aleku poruku? Nije smela da se usudi da zamoli nekog od ujakovih vojnika jer, niko nije napuštao imanje Meklijamovih dok Garvin nije bio obavešten o tome. Sveštenik isto nije dolazio u obzir. Odmah bi je osudio da ĉini greh jer šalje poruku jednom muškarcu. Jedina mogućnost bila je da sama ode u klan Gilmorovih. Nije bila sigurna da će pogoditi put, ali morala je da pokuša. Ako zaluta i ne uspe, uvek moţe reći da je samo jahala i izgubila se. Tako niko neće otkriti njenu nameru.
Najveći problem je bio što je morala da krene pre svitanja. Da bi dobila prednost u vremenu, pre nego što primete da je nestala, morala je da se iskrade pre nego što bilo ko ustane. Spakovala je u torbu nešto malo stvari i gurnula je ispod kreveta. Za ostalo nije brinula. Mogla je za samo nekoliko minuta da osedla konja. Tako će potpuno neprimećena moći da se izvuĉe. Sada je imala priliku da se uveri koliko liĉi na svoju majku. Izabela joj je priĉala da joj je omiljena zabava bila da krišom ide na kupanje na njezero u dolini. Da li je i ona mogla da uradi isto? Da se iskrade neprimećena. A u klanu Gilmor niko od pripadnika nije mogao da prepozna svog poglavara. Nekoliko dana nakon odlaska Megan Pembruk, postao je naopak. Vojnici su morali da veţbaju do iznemoglosti jer nije bio zadovoljan kako su nešto uradili, jela koja su spremana u kući nisu mu bila po volji. Beskonaĉan je niz stvari koje je Alek kritikovao. Što je najgore, bio je potpuno svestan svoje promene, ali nije ţeleo da sebi prizna šta ju je izazvalo. Uvek je bio racionalan i sve što je radio, radio je hladne glave. Malo je stvari koje su mogle da poremete njegovu ravnoteţu. Zato i nije priznavao sebi da ga je sitna Engleskinja potpuno porazila. Ponekad se osećao kao da ga je izbacila iz katapulta i on sada leti pravo u mraĉnu provaliju koja se zove ljubav. Priĉe koje su kruţile po visoravni, stvarale su mu dodatnu tegobu. Još uvek nije znao šta da uĉini po tom pitanju. Prekinuti sve to bilo je isuviše lako. Ali to bi znaĉilo da ga Megan Pembruk uopšte ne interesuje onako kako su priĉali. To bi neizostavno stiglo do klana Meklijamovih, a oni bi
preneli Megan. Sa druge strane, nije mogao ni da potvrdi priĉu tako što će otići po Megan, dovesti je u svoj klan i uzeti za ţenu. Ipak, drugoj mogućnosti je bio bliţi, ali je puštao da prolazi dan za danom. Kao da će se otvoriti neka nova mogućnost. Sve nade je polagao u Meganin dolazak prilikom Ketlininog poroĊaja. Tu posetu niko ne moţe osporiti jer ne dolazi zbog njega. A opet, on će dobiti priliku da razreši dilemu. Dok je u jednom od svojih turobnih raspoloţenja, sedeo u dvorani i ispijao vrĉ piva, ušao je Dilan. - Bolje da si došao kod nas na veĉeru nego što sediš sam ovde. Ketlin je spremila odliĉan jagnjeći gulaš. - Zašto si ostavio ţenu samu, Dilane? - Zato što ovih dana više moram da brinem o tebi nego o njoj. Vreme je da ozbiljno porazgovaramo. - Ne znam o ĉemu bismo razgovarali. - Znaš Alek. Samo jedan problem imaš, ali on je, na ţalost, izazvao mnogo drugih. Ako ovako nastaviš, svi u klanu poĉeće da te mrze. Ponašaš se kao tiranin. - Nisam primetio da mi se neko suprotstavlja. Dobro znaš da svi osećaju strahopoštovanje prema meni. - Znam. Ipak, to nije isto što i naklonost. Ja o tome priĉam. - I šta ti ustvari hoćeš od mene? Da mi drţiš predavanje kako poglavar treba da se ponaša. Ja nisam ţena da mi treba neĉija naklonost Dilane. Radiću onako kako mislim da treba.
- Ne budi tvrdoglav nego preduzmi nešto. Ne znam zašto se inatiš sam sebi. Priznaj da ti je ţena pomutila pamet pre nego što poĉneš da gubiš razum. - Lud si ako misliš da neka ţena moţe tako da utiĉe na mene. - Onda su i drugi ludi. Jer ne mislim to samo ja i ti to dobro znaš. Ništa ne ĉiniš da zaustaviš priĉe koje kruţe. Da ne razmišljaš o njoj, do sada bi ubio tuce ljudi Alek. Ipak, iako sam ti brat ne oĉekujem da mi ispovedaš svoja osećanja prema nekoj ţeni. Ono što sam hteo da kaţem je da je baron Pembruk stigao na visoravan. Ne mislim da je došao u Škotsku samo da bi video ćerku. - Otkud znaš da je stigao? - Malopre sam ĉuo od kovaĉa. Njegova ţena je bila u poseti roĊacima. Jedan od njih je u Meklijamovoj vojsci. Rekao je da je Pembruk došao na poljanu gde su veţbali. Vreme ti istiĉe Alek. Ketlin još uvek nisam rekao. Ne znam ni da li da joj govorim jer će je to strašno uznemiriti. Ako je baron došao da Megan odvede u Englesku, to znaĉi da neće moći da joj pomogne oko poroĊaja. - Megan neće izneveriti Ketlin. Šta god se dešavalo siguran sam da neće otići dok se ne porodi. - Otići će ako joj otac naredi. Ĉak ni ona nije toliko samostalna da bi mu se suprotstavila. - Ako je tako, onda ja tu ne mogu ništa da uĉinim – rekao je Alek, a u sebi je već smišljao na koji naĉin da stupi u kontakt sa njom. - Vidim da si odluĉan da svoju sreću prepustiš sudbini. Ni ja ne mogu da uradim ništa više od ovoga što sam već uradio. Nastavi da uţivaš u svojim samotnim veĉerima. Laku noć ti ţelim Alek – Dilan je revoltno napustio
dvoranu. Iako je voleo i poštovao brata, u tom trenutku je smatrao da nije ništa bolji od obiĉnog tvrdoglavog magarca. Alek je osetio olakšanje kada je Dilan izašao. Trebalo mu je mira da razmisli šta mu je ĉiniti. Nikada se nije ponašao kao kukavica, pa su mu sve misli koje su ukljuĉivale treću osobu, bile ne spojive sa onim što je ţeleo. A ţeleo je Megan. Samo za sebe. I kao što se za sve u ţivotu izborio sam i ovu je bitku tako morao da dobije. Zato je odluka bila brza. Ujutru će poći na Meklijamov posed da zatraţi Meganinu ruku od njenog oca. To je bio jedini ĉastan ĉin da je dobije. Naravno, ako ga Pembruk odbije, a Megan kaţe da ga ţeli, onda će morati da zapoĉne rat. IX Megan je, po osećaju, jahala kroz gustu šumu, koristeći postojeće staze. Nije mogla da se orjentiše jer je svuda oko nje bilo mraĉno kao u paklu. Nije se sećala da je ikada u ţivotu bila toliko uplašena. Jednom rukom je drţala uzde, a drugom ĉvrsto stezala luk i strelu. Znala je da joj neće biti od velike pomoći, ako je napadne grupa ljudi. Od ujne Dţeni je ĉula da gorštaka otpadnika ima po celoj visoravni i da se okupljaju u grupe kako bi lakše delovali. Jedina uteha joj je bila ta što je ujna rekla da ipak retko ulaze na posed Meklijamovih. Pošto se Garvinov posed graniĉio sa Alekovim, molila se da je na pravom putu. Do svitanja je imalo još vremena i tek tada će moći da utvrdi da li je osećaj prevario. Alek je posle samo nekoliko sati sna, odluĉio da pre zore krene kod Garvina Meklijama. Iako nije bio naspavan, bio je miran i skoncentrisan. Tokom budnih sati um mu se potpuno izbistio. Znao je da je tome najviše doprinelo sopstveno priznanje da mu je uţasno stalo do Megan i da je ne moţe pustiti da ode. Dilan je bio u pravu. Klan Gilmor nije zasluţio da ima
poglavara tiranina. Bez Megan, bio je previše blizu da to postane. Ni malo mu se nisu dopadale ni veĉeri koje je provodio sam. Sama pomisao na Megan kako sedi u njegovoj omiljenoj naslonjaĉi i, sa vezom u rukama, ga ĉeka kada se vrati kući, ĉinila mu se kao jedina ispravna. Iznenada se pojavila na njegovom ţivotnom putu i bio je siguran da je to sa nekim razlogom. Kada je ušao na posed Meklijamovih prvi znaci zore videli su se na istoku. Ipak, šuma u koju je ubrzo zašao, bila je i dalje mraĉna. Iako je ţeleo da stigne što pre, ipak je usporio konja. Staza je bila uska, a granje previše gusto. Taj sporiji ritam omogućio mu je da bolje osluškuje sve zvuke u šumi. I tako je ubrzo shvatio da mu neko jaše u susret. Još više je usporio konja i oslušnuo bolje. Ĉinilo se da je samo jedan jahaĉ. Nakon nekoliko minuta, ugledao je konja i tek što je pomislio da mu je poznat, strela mu se zabola u nadlakticu. Oštar bol mu je prošao telom, ali su mu se usne izvile u osmeh. Znao je ko mu dolazi u susret. Samo je jedna osoba mogla da odapne strelu, a da pri tom nema pojma u koga. - Megan! – viknuo je – Ako si spremila još jednu strelu, odmah je spusti. Megan se presekla od Alekovog glasa. Uhvatila je panika i poĉela je da drhti. Nije ga dobro videla i odapela je strelu nasumiĉno. Šta ako ga je smrtno ranila? Vratila je strelu u torbu, obesila luk i skoĉila sa konja. U prolazu ga je samo potapšala po njušci jer nije imala vremena da ga veţe. Znala je da će mirovati. - Alek! - potrĉala je ka njemu, razmiĉući gusto granje pred sobom. Kada je stigla, on je već sjahao sa konja, ali je bio oslonjen na veliko telo svog pastuva. Sada je jasno mogla da vidi strelu u njegovoj ruci.
- Gde sam te pogodila? – upitala je bez daha dok mu je prilazila bliţe. Noge su joj se tresle. - Luda devojko, ĉim sam te ugledao znao sam da ćeš mi doći glave. Zar te majka nije nauĉila da ne moţeš da loviš ljude po šumi kao da su divlje zveri? – glas mu je bio ljutit i vedar u isto vreme, pa Megan nije znala šta da misli. - Nisam te oĉekivala. Nemam obiĉaj da ovako koristim luk i strele, ali uplašila sam se. Mislila sam da je neki odmetnik u blizini – prišla mu je sasvim blizu o odmah pogledom poĉela da pretraţuje gde je rana. Nije bilo teško da je ugleda jer mu je rukav tunike bio poderan i krvav. – Oh, Alek! Šta sam ti to uradila? – ruka mu je bila spuštena uz telo i odmerila je rastojanje do srca. Bilo je malo. Alek joj je pratio pogled i, iako je još uvek bilo mraĉno, jasno je video kako je prebledela. Znao je da nije vreme za šalu, ali nije mogao da odoli. - Pretpostavljam da nisi zadovoljna pogotkom. Je li te grana omela? – nasmejao se. - Vidim da si dovoljno dobro da moţeš da radiš ono što ti kaţem. Sedi pored ovog drveta i pokušaj da podigneš ruku. Ja se odmah vraćam. Idem po torbu sa lekovima – rekla je suvo i potrĉala ka svom konju. Sivooki div se ponašao kao da ga je ujela muva. Dok se ona sva tresla, umirući od straha, on se šalio na njen raĉun. Samo da mu sredi ranu pa će mu onda pokazati. Alek, naravno, nije imao nameru da je posluša. Jedino što je uĉinio bilo je da pritisne prstima ranu kako bi što pre zaustavio krvarenje. Zaboga, bila je to samo strela. Ali, prijao mu je njen zabrinuti izraz lica. Kada je u Srebrnoj dolini pogodila nekoliko Mortonovih ljudi nije imala taj izraz. To je samo
moglo da znaĉi da joj je stalo. I jeste, jer ne bi bila sama u sred šume, na putu ka njegovom posedu. Nije izneverila njegovo mišljenje. Ipak je našla naĉin da ga vidi. Veoma opasan naĉin! Samo je Megan mogla da jaše noću sama kroz nepoznatu šumu. Zabeleţio je u glavi da joj obavezno odrţi propisnu lekciju zbog toga. Vratila se za samo nekoliko minuta, vodeći svog konja. U drugoj ruci je drţala torbu. - Alek! Zašto me nisi poslušao? Odmah sedi! Moram da ti previjem ranu – klekla je na mekano lišće i poĉela da pretraţuje nešto po torbi, ne gledajući ga. Kao da se podrazumevalo da on mora da uradi ono što mu je rekla. - Šta će biti ako te ne poslušam Megan? – upitao je, a usta su mu se sušila od pogleda na nju. Naglo se zaustavila u poslu i podigla pogled ka njemu. - Strašno ćeš me naljutiti. Zaboga Alek, pogodila sam te! Mogla sam da te ubijem! Moram odmah da se pobrinem za ranu. Ne ţelim da ti se dogodi nešto loše. - Zar misliš da je ovo prvi put? Imao sam mnogo veće rane od ove. Biće to samo još jedan oţiljak. Ne baš lep, ali meni će biti drag jer si mi ti prolila krv, Megan. - Molim te Alek. Razumem da ne pridaješ paţnju takvim povredama jer si prekaljeni ratnik, ali imaj obzira prema meni. Aleku je bilo ţao da je dalje muĉi. Video je da je uplašena i umorna. Zato se bez reĉi spustio pored nje i dopustio da raspara rukav njegove tunike. Dok je ona neţno ĉistila ranu, Alek je zapoĉeo svoje ispitivanje. - Šta si radila sama ovako daleko u šumi? - Pošla sam na tvoje imanje.
- Zašto? - Sada više ni sama ne znam. Sve je tako komplikovano, Alek. Moj otac je došao. Kralj ţeli da se udam za jednog engleskog barona. - A ti? - Šta ja? - Ţeliš li ti da se udaš za tog barona? - Ne pada mi na pamet! – rekla je vatreno. - Znam ko je on i, iako moj otac tvrdi da je dobar ĉovek, ja mislim da nije. Moţda je dobar ratnik, ali to je sve. - Meklijam je rekao da te otac neće terati da se udaš. Zašto je promenio mišljenje? - Zato što ne vidi drugo rešenje. Mislio je da će biti dovoljno da kaţe da sam se udala u Škotskoj. MeĊutim, kralj traţi dokaz. Ili da me dovede u Englesku. Pošto moj otac smatra da se ovde ne mogu udati, ostaje samo jedna mogućnost. - Zašto se ne moţeš ovde udati? - E, za to si ti odgovoran! Rekli su mi da svi na visoravni priĉaju o mom boravku u tvom klanu. Taĉnije, priĉaju o razlozima mog boravka. Nas dvoje dobro znamo zašto sam bila tamo. Stekla sam utisak da si pravedan i da se boriš za istinu. Zašto nisi prekinuo te priĉe? Ujak kaţe da samo ti to moţeš. - U pravu je. Samo ja mogu da ih prekinem. Odgovorila si sama na postavljeno pitanje, Megan. Razmisli zašto nisam. - Ne znam. Alek, umorna sam i ni malo raspoloţena za igru pogaĊanja – pogledala ga je svojim prelepim zelenim oĉima.
Alek više nije mogao da se uzdrţava. Zdravom rukom ju je privukao na svoje grudi i poljubio je. Danima je maštao o tom poljupcu i, sada kada mu je bila u naruĉju, popustile su sve brane. Plašio se da će je smrviti svojim usnama. Ljubio je gladno i posesivno. Ona mu je uzvraćala istom merom. Samo je jedan tren delovala inenaĊena, a taj tren je brzo nestao. - Istina je ono što priĉaju – promrmljao joj je na usnama dok ih je palio svojim dahom. – Podlegao sam tvojoj lepoti. Ţelim te Megan. To ne mogu da poreknem. A ţeliš i ti mene jer, da nije tako, ne bi sada bila u ovoj šumi. Megan je samo blago porumenela i usudila se da zatraţi još jedan poljubac. To je bila najbolja potvrda da je bio u pravu. Kada se poljubac potpuno otrgnuo kontroli i ona završila u njegovom krilu, Alek je morao da je odvoji od sebe. Ako se još jednom promeškolji, znao je da više neće imati razuma da se zaustavi. Šumska staza nije bila ono što je ţeleo za Meganin prvi put. - Prvo će nam trebati sveštenik. Posle toga ću te pustiti da me potpuno izludiš – nasmejao se. – Ţeliš li da te spasim Megan? Jesi li spremna da zauvek ostaneš u Škotskoj? Ja sam pošao kod Meklijama da traţim tvoju ruku. Uzeću te za ţenu. Pristaješ li? Nije mogla da misli dok joj je rukom klizio niz kiĉmu i palio joj koţu. Je li to ţelela? Je li zato krenula kod njega? Naravno da jeste. Bila je sigurna da nikada neće poţeleti nekog drugog muškarca onako kako je njega ţelela. - Pristajem – rekla je tiho. – Pobegla sam Alek. Niko ne zna da sam pošla kod tebe. Ne znam taĉno sa kojom namerom ali, da ti nisi zaprosio mene, verovatno bih te molila da me oţeniš. - Ne verujem ti. Pre mislim da si htela da me dovedeš u stanje bespomoćnosti, a onda mi narediš da te oţenim – ponovo se smejao.
- Ne zadirkuj me. Mislim da sada imamo većih briga od toga što sam te ustrelila. Moj otac će pobesneti kada sazna da sam pobegla. Plašim se da će biti neizbeţno ono što je ujak rekao kada je došao po mene. Zato mislim da treba da pobegnemo negde gde nas neće pronaći. Alek je bio iznenaĊen njenom glupom konstatacijom. Znao je da ona potiĉe od straha za njegov ţivot, ali mu je zasmetao manjak njene vere. - Megan, – rekao je ispod glasa – treba da nauĉiš da gorštaci nisu kukavice kao većina Engleza. Ja sam poglavar i ratnik. Sigurno neću ustuknuti pred izazovom. Rekao sam ti da sam pošao kod Meklijama. I nisam imao nameru da se vratim bez tebe. Što se mene tiĉe, to što si pobegla je olakšavajuća okolnost. Ovako sam siguran da i ti mene ţeliš. Misliš li da će tvoj otac ignorisati tvoju ţelju? - Mislim da uopšte neće biti u stanju da racionalno razmišlja. Uvek je takav kada je u pitanju porodica. Sigurna sam da neće oklevati da te napadne. - Moţeš li da mi veruješ i da se ne mešaš u ono što će se dogaĊati? Koliko god se protivila, ovde muškarci meĊusobno rešavaju sukobe. Svako uplitanje ţene direktno utiĉe na ugled gorštaka – ovo poslednje je naglasio jer je bio siguran da neće hteti da ga osramoti. - Moraš da mi obećaš da neće doći do krvoprolića, a ja ću tebi obećati da se neću mešati. - Obećavam – rekao je Alek. – To je rezervisano samo za tebe. A sada mi sredi ovaj nered koji si napravila pa da idemo. Moram da pošaljem nekoga po sveštenika. Do kraja dana bićeš moja. Na sve naĉine. - I ja tebi obećavam Alek. I da, biću tvoja, ali ćeš i ti biti moj – rekla je hrabro.
Megan je rutinski i veoma precizno oĉistila ranu na Alekovoj ruci. Kada je obrisala krv, ispostavilo se da uopšte nije bila strašna. Prvi put je bila srećna što je gaĊala tako neprecizno. Stavila je prašak za isušivanje rana i paţljivo je obmotala ĉistim platnom. - Eto! Gotovo za samo nekoliko minuta. Moţemo da krenemo. Ako se dobro sećam, nismo daleko od tvog poseda. - U pravu si, nismo daleko. I odmah da ti kaţem, ovo je prvi i poslednji put da si se usudila da jašeš sama. Jesi li razumela? - Ne verujem da bih imala hrabrosti da još jednom ponovim ovako nešto. Jesi li zadovoljan? Alek se nasmejao i poljubio je pre nego što je podigao na konja. *** Kada su ujahali u dvorište tvrĊave, Alek je sa nekoliko kratkih nareĊenja Vinslou obavio sve što je ţeleo. Jedan vojnik bio je poslat po sveštenika, a drugi kod Meklijama sa porukom za Megninog oca i ujaka. Potom je odveo Megan u kuću. Ĉim su ušli u dvoranu, pojavila se Marta. Iskreno se obradovala kada je ugledala Megan. Zavoj na poglavarovoj ruci nije smela da komentariše. - Pozovi koliko ti treba ţena iz sela da pomognu oko pripreme veĉere. Mislim da ćemo imati oko stotinu gostiju – rekao je Alek. – Slavićemo venĉanje, Marta. Megan će se danas udati za mene – dodao je kada je video kako ga Marta zabezeknuto gleda. - To je stvarno lepa vest. Ĉestitam poglavaru! – Marta je sva ustreptala od sreće – Ledi Megan, ĉestitam i vama. Nadam se da ćete imati dug i srećan zajedniĉki ţivot. Treba li vam nešto? Moram da pošaljem Trudi da dovede ţene – upitala je uţurbano.
- Hvala Marta. Meni ne treba ništa, a Aleku... – okrenula se prema njemu upitno. - Moţeš da ideš Marta. Snaćićemo se sami. Megan poznaje kuću. Kada ih je domaćica napustila, Alek je privukao sebi i poljubio je. Bio je to spor, ali dubok poljubac. Onaj koji uništava svaku ţelju za otporom. Sada je mogao da bude strpljiv. Ionako će biti samo njegova. Imaće ceo ţivot da uţiva u njoj. Pošto je prestao, Megan je trebalo nekoliko minuta da doĊe sebi. - Trebalo bi da odem kod Ketlin – rekla je. - Ne sada. Videćeš je kasnije. Umorna si. Hoću da odeš u sobu i dobro se odmoriš. Trebaćeš mi budna noćas – šapnuo joj je na uvo, a ona je odmah pocrvenela i telo joj je lako zadrhtalo. Alek je pomislio kako je stidljiva njegova buduća ţena. A onda se nasmejao sam sebi. Ona stidljiva? Nemoguće! To je bila devojka koja se sluţila lukom i strelom bolje od bilo kog muškarca koga je znao. Devojka koja se srĉano upuštala u svaku borbu. Ona koja ga umalo nije ubila, a to nije pošlo za rukom mnogima. Bila je hrabrija od mnogih muškaraca i znao je da u njoj spava strasna ljubavnica. Ovo crvenilo je bilo samo posledica straha od nepoznatog. A on će je osloboditi tog straha. Zato je rekao: - Ne boj se Megan. Biću paţljiv prema tebi i nauĉiću te da uţivaš, obećavam. Kao i uvek, na Megan je njegovo obećanje delovalo umirujuće. Nije se ona plašila onoga što je Alek mislio, ali svejedno. Ona je brinula da će se prve braĉne noći poneti kao bludnica. Imala je strastvenu prirodu i ţelela je Aleka. To je mogao da bude eksplozivan spoj. Ipak, prećutala je to i pustila
ga da veruje u šta hoće. I odluĉila je da ga posluša ovog puta. San joj je stvarno bio potreban. - U redu – rekla je. - Mogu li da spavam u tvom krevetu? - Našem krevetu Megan – ispravio je – To je jedino mesto gde bih u ovom trenutku voleo da budeš – ponovo se uzbudio. - Onda mi se pridruţi – besramno ga je pozvala. - Rado, ali ću ipak morati da saĉekam sveštenika. *** U klanu Meklijamovih od jutra je vladalo vanredno stanje. Kada Megan nije sišla na doruĉak, Dţeni je otišla da je pozove i zatekla prazan, uredno namešten krevet. Garvin i Tomas su za nekoliko sati pretraţili ĉitav posed, ali od Megan nije bilo ni traga. Vojnici koji su bili poslati kod Fergusonovih i Meknoltijevih, gde su ţiveli Robert i Meri, vratili su se sa vešću da nije dolazila kod roĊaka. Tomas je bio oĉajan. Nije se nadao da će Megan tako reagovati na vest o udaji. Oĉekivao je svaĊu i ubeĊivanje, a ne njen beg. Već su mu u glavi bile najgore slike toga da je neko presreo i oteo. Za razliku od njega, Garvin je bio mnogo mirniji. Ĉim je shvatio da nije na njegovom posedu, na pamet mu je palo samo jedno mesto. Već nekoliko puta je Tomasu napomenuo da bi trebalo da je potraţe u klanu Gilmor, ali je ovaj to odbio. - Megan nikada ne bi otišla sama u nepoznati klan – rekao je. - Ona je u tom klanu provela deset dana. Nije joj nepoznat, Tomase. Već sam ti rekao da ona i Gilmor osećaju naklonost jedno prema drugom. - Vraga je tako! Megan bi mi rekla da je zaljubljena u tog Škota.
- Sada kad razmislim, nije imala priliku da ti kaţe. Doneo si odluku da je vratiš u Englesku pre nego što ti je išta rekla. I ja sam pokušao da ti objasnim, ali me nisi slušao. Prebrzo si doneo zakljuĉke, Tomase. Razumem da si pod pritiskom. Isto sam se ja osećao kada je Meri trebalo da se uda, a nisam imao ni pribliţno komlikovanu situaciju. Pre nego što je Tomas stigao bilo šta da kaţe, u dvoranu je ušao vojnik i rekao Garvinu da se tvrĊavi pribliţava jahaĉ iz klana Gilmor. - Šta sam ti rekao! – uzviknuo je Garvin i poţurio napolje, a Tomas je krenuo za njim. Već je bio prvi sumrak kada je vojnik ujahao u dvorište. - Donosim poruku od svog poglavara – rekao je momak i sjahao sa konja. - Da li si video ledi Megan Pembruk? – upitao je Garvin pošto je prihvatio savijeni pergament. - Jesam. Gospa Megan je jutros došla sa mojim poglavarom. Neznam ništa više od toga jer su me odmah poslali ovamo – brzo je dodado kada je ugledao Tomasov hladni, ubitaĉni pogled. - On ju je oteo! – Tomas je zagrmeo. - Smiri se Tomase. Saĉekaj da proĉitam šta piše – Garvin je odmotao svitak i brzo ga proĉitao. Rekao sam ti Tomase – nasmejao se. – Megan je otišla kod Gilmora, a on je krenuo po nju. Piše da su se sreli na putu i da ga je Megan tom prilikom ustrelila. Onda su odluĉili da se danas venĉaju, te su zato otišli kod Gilmora. Alek nas poziva u posetu i po dokaz da su se venĉali. - To neće moći! Megan sigurno nije dobrovoljno pristala na taj brak. - Zašto je onda otišla kod njega?
- Ne znam, ali ne zato da bi se udala. Rekao je da ga je ustrelila. Zašto bi to uradila ako ţeli da se uda za njega? Moja ćerka je ucenjena Garvine. Odmah krećemo po nju. - Ako odmah krenemo stići ćemo iza ponoći. Ne verujem da je to dobro vreme za napad. Predlaţem ti da prespavaš pa da pre zore poĊemo. Megan će i dalje biti tamo. Sigurna je Tomase i ubeĊen sam da grešiš ovoga puta. Gilmor je bio kod mene na obuci. Jedan je od najĉasnijih poglavara na visoravni. Trebalo bi da si zadovoljan, a ne da brineš. - Kako ti kaţeš – rekao je, a u glavi je imao nešto drugaĉiji plan. Iskoristio je prvi slobodan trenutak i rekao Gilmorovom vojniku da će njih dvojica poći mnogo pre zore. Garvin ionako zna put, pa moţe poći kasnije. Njemu je bilo svejedno jer će, ĉim stigne, povesti Megan nazad sa sobom. X Megan i Alek su razmenili braĉne zavete. Napolju je već bio mrak pa ih je sveštenik venĉao u dvorani. Tom ĉinu su prisustvovali Ketlin i Dilan, Vinslou, Marta i Trudi. Ostali pripadnici klana su bili napolju i uz piće i hranu, proslavljali su venĉanje svog poglavara. Baklje su bile upaljene svuda po dvorištu i svi su bili dobrodošli. Kada je poglavar izašao i veseloj masi rekao da je Megan i zvaniĉno postala njegova ţena, prolomilo se klicanje. Megan je videla nekog novog Aleka te veĉeri. Bio je opušten i nasmejan kao ni jednom do tada. Nije imala priliku da puno vremena bude uz njega jer su je veseli gosti stalno vukli da igra, ali joj se osmehivao tako da je znala da nije pogrešila u odabiru. Alek će joj biti dobar muţ.
Alek je istovremeno razmišljao o njoj. Ustvari, on je konstantno razmišljao o svojoj slatkoj ţeni. Bilo mu je potpuno neverovatno da su tako brzo završili u braku. Ipak, nije mario jer je Megan bila prava ţena za njega. Dilan je jednom rekao da sa ţenom koja se slaţe sa svim što on kaţe, ne bi znao šta da radi. I bio je u pravu. Istina, imaće malo posla dok je ne prilagodi naĉinu ţivota na visoravni, ali Megan je bila dobra uĉenica. Sada je jedva ĉekao da doĊe vreme kada će se povući jer je bio nestrpljiv da je odvede u krevet. Što se njega ticalo, njih dvoje ne bi ni prisustvovali ovoj zabavi, ali nije hteo da Megan pokvari zadovoljstvo. Bila je lepo raspoloţena i dobro se zabavljala. Ipak, ubrzo mu je prišla i zamolila ga da se povuku. Odmah je ustao i došapnuo Dilanu da se pobrine oko odlaska gostiju, a onda je poveo Megan u kuću. Dok su se peli na sprat, Megan je odjednom obuzeo nemir. Do tada je samo zamišljala kako će izgledati njihova prva braĉna noć. Sada, kada su bili na pragu da se to desi, nije mogla da zamisli da se svuĉe pred njim. Kada su ušli u sobu i Alek zatvorio vrata, Megan ga je pogledala i obuzela je još veća panika. Bio je ogroman u odnosu na nju. Pokušala je da ubedi sebe da će sve biti u redu, ali uzalud. Kada bi samo mogla da izaĊe na kratko i udahne malo vazduha, bilo bi joj lakše. Aleku je bio dovoljan samo jedan pogled da vidi koliko je uplašena. Shvatio je da je imala previše vremena da razmišlja o ovoj noći. Morao je da joj skrene paţnju. - Drhtiš kao preplašeni zeĉić, Megan. Nije moguće da se bojiš – rekao je i nasmejao se.
- Ne mogu da dišem Alek. Mogao bi da pokaţeš malo razumevanja – rekla je i, na njeno zaprepašćenje, Alek je prasnuo u smeh. Nije to oĉekivala. - Šta je smešno? – upitala je ljutito i istog trenutka zaboravila na strah. Nije joj odgovorio već je spustio usne na njene. Ljubio ih je i grickao polako, osećajući kako se opušta. Nije imao potrebe da ţuri. Najmanje što je mogao da uradi, je da bude strpljiv sa njom. Bila je devica i razumljivo je da je uplašena. Morao je podneti tu veliku ţrtvu jer je bila neophodna. - Divna si. Tako mekana i tako slatka – vlaţnim usnama joj je prelazio preko ušne školjke. Megan su njegovi spori poljupci potpuno izludeli. - Prestani da se igraš sa mnom Alek – rekla je i uplela prste u njegovu kosu, a onda ga odluĉno privukla sebi. Alek se promuklo nasmejao i gladno posegnuo za njenim usnama. Ljubio je tako strasno da je ostala bez daha. Kolena su joj se tresla i morala je jaĉe da se privije uz njega da ne bi pala. Obuzeta strašću nije primetila da je skinuo sa nje skoro svu odeću. Shvatila je to tek kada je osetila dodir njegove vrele koţe na svojoj. Ruke su mu plovile svuda po njenom telu. Milovao joj je leĊa, bokove i stomak. Usne je spustio do njenih grudi i, ne mogavši da odoli snaţno zasisao, prvo jedan pa drugi ruţiĉasti vrh. Osetio je kako je ostala bez daha. Podigao je glavu i pogledao je u oĉi. Bile su zamagljene od strasti. - IzluĊuješ me Megan. Ona ga je ĉvršće uhvatila oko struka i ponovo mu ponudila usne. Zapanjen silinom njene poţude, Alek je kratko zadrhtao. Nikada do tada nije bio sa ţenom koja je na njegove poljupce i milovanja reagovala tako
strastveno. Podigao je u naruĉje i odneo do kreveta. Spustio je polako, a onda je pokrio svojim telom. Osetivši njene zamamne obline poĉeo je da gubi kontrolu nad sobom. - Sad bi morali malo da usporimo – rekao je ne ţeleći da se pretvori u divljaka koji će samo nasrnuti na nju. - Zašto? - Upitala je - Zato što ţelim da ovu noć pamtiš kao savršenu. Na Megan su njegove reĉi imale suprotan efekat. Poslednje što je ţelela bilo je da uspore. Obavila je noge oko njegovog struka i tako su bili još bliţi. Osećala je punu ĉvrstinu njegovog uzbuĊenja. - Ova noć već jeste savršena. Imam te taĉno onde gde sam ţelela da budeš – rekla je i osmehnula mu se. Alek ni uz najbolju volju više nije mogao da se suzdrţava. Zavukao je ruku izmeĊu njihovih tela i prešao prstima preko svilenog nabora. Bila je potpuno spremna za njega. Protrljao je nekoliko puta, a kada se izvila i glasno izgovorila njegovo ime, sve koĉnice su popustile. Namestio joj je kolena i ušao u nju. Pokušao je da je razdeviĉi polako, ali kada ga je odluĉnim pokretom privukla sebi, izgubio je bitku sa samim sobom i jednim snaţnim pokretom prodro duboko u nju, pa strastvenim poljupcem ugušio njen bolni jecaj. Nekoliko trenutaka ostao je potpuno miran. Bila je to velika muka jer je bila vrela, vlaţna i uska, jednostavno savršena. Nije ţeleo da joj nanese bol pa je morao da saĉeka da se privikne. Pošto se ništa nije dešavalo nekoliko trenutaka, Megan se pitala zašto je stao. Je li ona negde pogrešila? Provrpoljila se pod njim i, na sopstveno
iznenaĊenje, kratko zajecala od bolno-slatkog uţitka koji joj je prošao telom. Pomerila se ponovo i uţitak se pojaĉao. Alek je duboko udahnuo i poĉeo polako da se pomera. I dalje se trudio da bude paţljiv, ali to se pokazalo nemogućim. Nije mu dozvolila da bude paţljiv. Zato je poĉeo snaţno da nasrće na nju dok se Megan , osloboĊena svih prepreka pretvarala u vatrenu ljubavnicu. Visoko je podigla kukove kako bi njegove nasrtaje doĉekala bolje, sve dok joj se telom nije razlila neopisiva toplota koja se pretvorila u sitne trzaje. Svaki Alekov novi nasrtaj u njoj je produţavao slatki vrhunac. Kada je ošamućena od uţitka izgovorila njegovo ime, Alek se napokon predao. Još jednom je snaţno prodro u nju i prepustio se vrhuncu. Nekoliko minuta su oboje bili mirni. Ĉulo se samo njihovo isprekidano disanje. Dok je Megan Pokušavala da shvati šta se dogodilo, Alek je rekao: - Znao sam da ćeš biti dobra ljubavnica, ali nisam ni sanjao da ćeš biti tako dobra. - Ni ja nisam znala da će biti ovako... moćno. Alek je poljubio vlaţnim poljupcem i kada mu je uzvratila, odmah je poţeleo da sve ponove. Ipak, bilo je prerano, a i nije bio siguran da li bi imao snage za još jedno ovakvo iskustvo. Megan nije mislila tako. Ponovo je obavila noge oko njega i preuzela inicijativu... *** Kada se probudio, sunce je uveliko izašlo. Nije se sećao kada je poslednji put ustao tako kasno. Prvo što je uradio, bilo je da pogleda u svoju ţenu. Spavala je mirno, kose rasute po jastuku. Alek je pomislio da ima lice anĊela. A onda se setio prethodne noći i licem mu se razlio osmeh. Njegova
ţena tada nije bila anĊeo. Bila je prava Ċavolica i njemu se to mnogo sviĊalo. Ustao je, polako se obukao da je ne probudi, a onda napustio sobu. Marti i Trudi je naredio da budu tihe kako ne bi probudile gospodaricu. Na brzinu je doruĉkovao i uputio se napolje. Hteo je da završi što više poslova dok Megan spava jer je ţeleo da provede dan sa njom. Trebalo mu je to danas. Moţda nije umeo reĉima da iskaţe svoje osećaje, ali je zato mogao da joj pokaţe. Dok je razgovarao sa Dilanom i Vinsloom, bio je vidno raspoloţen. Nijedan od njih dvojice nije komentarisao njegovo novo ponašanje, ali su se obojica znaĉajno smeškali. Aleku to nije smetalo. Nije mogao da im zameri jer se prvi put u svom ţivotu osećao kompletnim. Na sopstveno iznenaĊenje osećao se i moćnijim. Uvek je mislio da je ljubav prema ţeni slabost, a sada se uverio da nije tako. Istina, Megan sada jeste bila njegova bolna taĉka i svako ko je ţeleo da mu naudi, trebalo je da udari na nju, Ipak, nije ga to mnogo brinulo. Već je shvatio da ume sama dobro da se ĉuva, a tu je i on koji će se potruditi da uvek bude bezbedna. Njegova slatka Megan. I dalje je imao blesavi osmeh na usnama kada je Dţerard dojahao do njih. - Kevin se vraća od Meklijama – rekao je zadihano – i nije sam. Alek se u trenu napeo kao struna. Oĉekivao je tako nešto. - Koliko ljudi jaše sa njim? – upitao je. - Samo jedan – rekao je Kevin. - Otvorite kapiju – Alek je pretpostavio ko bi mogao da bude drugi jahaĉ – Bez obzira šta se dešavalo, nemoj nekome da padne na pamet da mi
pomaţe. Ovo moram da rešim sam – potapšao je svog konja, a zatim se pešice uputio ka kapiji. Stigao je baš u trenu kada su jahaĉi prelazili most. Nije se prevario. Drugi jahaĉ je mogao biti samo Tomas Pembruk. Kevin ga je zbunjen pogledao. Alek mu je u oĉima video izvinjenje. - Kevine, danas si slobodan. OtiĊi kući i dobro se odmori – rekao je svom vojniku, a onda pogledao u pravcu barona Pembruka. – Ja sam Alek Gilmor – rekao je mirno. – Pretpostavljam da ste došli po dokaz da vam se ćerka udala. Megan mi je rekla da vaš kralj to oĉekuje – Alek se nije trudio da bude posebno ljubazan, ali nije mogao da bude ni osoran. Ipak je pred njim bio Meganin otac. - Nisam došao po dokaz. Došao sam po ćerku, Gilmore – baronov glas bio je zastrašujuće dubok i Alek je pretpostavio da se slabići, ţene i deca uţasavaju tog tona. – Nadam se da joj nisi uĉinio ništa naţao. Jesi li je oteo Gilmore? – rekao je baron preteći. - Naravno da nisam. Megan je ovde svojom voljom. Ona još uvek spava, ali dobrodošli ste da ostanete kod nas, pa neka vam sama kaţe. - Megan se previše uzrujala zbog neĉega što sam joj rekao. Ne verujem da je u stanju da donosi racionalne odluke, pa zato ja moram da odluĉujem umesto nje. Ona ne moţe ostati ovde. Ima obavezu u svojoj zemlji. - Znam o kakvoj je obavezi reĉ. Rekla mi je. Moţda ću vas razoĉarati, ali Megan ne ide odavde. To je sada nemoguće. - Zašto? - Zato što smo se sinoć venĉali. Kao njen muţ sada imam puno pravo da govorim u njeno ime.
- Blefiraš. Niste to mogli izvesti tako brzo. Znam da na visoravni imaju samo dva sveštenika. - Imali smo sreće. Jedan je u susednom klanu. - Onda to znaĉi rat. Uzeo si Megan bez moje dozvole. Pošto nisam pošao sa svojim vojnicima, mislim da je pravedna borba jedan na jedan. Ovo se ionako tiĉe samo nas dvojice – Tomas je bio ozbiljan. - Ni ja ne bih mešao svoje svojnike u ovo pod uslovom da ţelim da se borim sa vama, a ne ţelim. - Od Meklijama sam ĉuo samo reĉi hvale za tebe. Nisam oĉekivao tako kukaviĉku izjavu. - Nisam kukavica i to sam dokazao toliko puta da nema potrebe da vas ubeĊujem. Moj razlog je praktiĉne prirode. Jednostavno ne ţelim da vas ubijem. - A misliš da si nadmoćan i da bi to mogao? – Tomas je upitao ironiĉno. - Moţda i nisam nadmoćan, ali sam veoma opasan kada se borim za nešto što jako ţelim. U ovom sluĉaju to je vaša ćerka. Nikako ne bih voleo da je rastuţim sukobom sa njenim ocem. Ţelim da bude srećna. Tomas je gledao krupnog ratnika pred sobom i morao je da prizna da mu se zapravo dopadao. Odjednom mu je izazivanje na borbu bilo potpuno besmisleno. Zar nije i sam ţeleo da njegova ćerka sama izabere koga ţeli. Ako je zaista izabrala Aleka Gilmora, bilo bi glupo da se on protivi. Sada mu je bilo jasno da to, ustvari, nije imalo veze sa kraljem i njegovim zahtevom. To je samo bio oĉinski strah da će Megan ostati daleko od Izabele i njega. Bilo mu je teško da prihvati da je njegova mezimica odrasla mlada ţena, sposobna da odluĉuje o svojoj sudbini.
- Hteo bih da vidim Megan. Ako mi ona potvrdi da je ni jednim gestom nisi naterao na brak i ako mi kaţe da ţeli da ostane u Škotskoj, neću se protiviti – sjahao je sa konja kako bi bili ravnopravni. Dok su se krivudavim putem uspinjali ka štalama, Tomas je upitao: - Napisao si u poruci da te Megan ustrelila. Zašto je to uradila? - Mislila je da joj neki razbojnik dolazi u susret. Tek je svitalo i nije me dobro videla. Srećom, gusto granje joj nije omogućilo da bude precizna – pokazao je zavoj na svojoj levoj ruci i nasmejao se. – Rekla mi je da je majka nauĉila da koristi luk i strelu i, moram priznati, odliĉna je u tome. - Jeste – rekao je Tomas ponosno. – Megan je nasledila majĉinu neustrašivost, ali je nasledila i nekoliko mana. Svojeglava je i naprasita. Meklijam mi je ispriĉao da ste se ti i tvoji vojnici već upoznali sa tim njenim osobinama. Alek se nasmejao. - Mislim da mogu da izaĊem na kraj sa tim. Moj brat misli da mi manje zanimljiva ţena nikako ne bi pristajala. Srećom, Megan je sposobna da mi drţi paţnju, a to mi se dopada. Ćerka vam je stvarno posebna. - Onda znaš da bi ti bolje bilo da je ĉuvaš kao oĉi u glavi, Gilmore, jer ćeš imati posla sa mnom ne bude li tako – Tomas nije bio svestan da je svojim reĉima upravo prihvatio Aleka za zeta. *** Megan se posle kratkog protezanja podigla iz kreveta. Osećala se izvrsno. Oprala se i obukla na brzinu, a onda poţurila u prizemlje. Baš je zanimalo gde joj je muţ. Dok se spuštala stepenicama, ĉula je glasove u dvorani i jasno prepoznala glas svoga oca. Zaledila se u trenu, a onda sebi rekla da je to glupo jer se
ĉinilo da normalno razgovara sa Alekom. Kao što je i oĉekivala, brzo je stigao. Ne bi je iznenadilo da je u pola noći krenuo ovamo. Radovala se što nije bio besan. Popravila je kosu i poţurila ka njemu. - Dobro jutro oĉe, Alek... – rekla je krenula ka njima. Na Alekovo, a i Tomasovo veliko izenaĊenje, prvo se sagla i poljubila svog muţa u obraz, a onda toplo zagrlila oca. - Znala sam da ćeš brzo doći tata. Izvini što sam pobegla, ali morala sam. Pošto vidim da mirno sediš u kući moga muţa, pretpostavljam da nećeš praviti problem. Gde je ujak? Zašto on nije došao? - Pretpostavljam da će uskoro stići. Ja sam malo poţurio jer sam mislio da ću se boriti sa Gilmorom pa nisam hteo Garvina da mešam u to. - Zašto bi se borio sa Alekom? On mi je sada muţ. - Znam malena, ali nisam bio siguran da si se udala svojom voljom. - Pa, jesi li se sada uverio? Rekla sam ti da ima i drugih mogućnosti. Doduše, nisam bila sigurna da je Alek voljan da me oţeni, i da ću se udati tako brzo, ali bila sam spremna da se borim za ono što hoću. Tomas je gledao u svoju ćerku. Bilo je oĉigledno da je zadovoljna. Oĉi su joj blistale i bila je prirodna, a to je znaĉilo da se ne boji Aleka Gilmora. Ipak, moraće Gilmoru da skrene paţnju da joj ne dopušta previše slobode. - Megan, bi li sada pošla u kuhinju da kaţeš Marti kakav doruĉak da pripremi? – Alek je hteo nasamo sa Tomasom da završi priĉu oko Megan Neka bude za više ljudi jer će nam se uskoro pridruţiti i Meklijam. - Naravno. Oĉe, brzo se vraćam – Megan je odjezdila u kuhinju, a muškarci su gledali za njom.
- Ĉini se da umeš sa njom – rekao je Tomas ĉim je izašla – Ipak, upozoriću te da ume da pretera. Tada moraš biti nepopustljiv. Ona je moje dete, ali znam kako tvrdoglava ume da bude. - Hvala vam na savetu. Već ću se izboriti sa njom – Alek se smeškao. – Nadam se da više ne sumnjate u moje reĉi. - Ne sumnjam. Vreme je da ti zahvalim što si spasao i nju i moje vojnike. Šta traţiš? - Ništa. Kao što vidite ne oskudevamo ni u ĉemu. Zemlja koju ljudi iz mog klana obraĊuju veoma je plodna. Prihodi su nam više nego dobri. Megan će ovde imati sve što joj treba. - A ja ću biti tu da nadgledam je li tako kao što kaţeš – Garvin je ušao i ukljuĉio se u razgovor. – Pembruk, - pogledao je svog zeta – šta ti bi da odeš bez mene? - Nisam mogao da ĉekam zoru. Morao sam da se uverim da je Megan dobro. - I? Šta sada kaţeš? - Ĉini se da je moja ćerka dobro izabrala Garvine. *** Kada su ispraćali Tomasa i Garvina, Megan su potekle suze. Iako je imala oĉevo obećanje da će Izabela i on doći da je posete što pre budu mogli, ipak se nije suzdrţala da ne zaplaĉe. Alek je tešio, ali bezuspešno. A onda se odnekud pojavio Dilan, i sav usplahiren rekao da Ketlin ima bolove. Megan se odmah dozvala i zaboravila na sve. Sva njena paţnja bila je usmerena na predstojeći dogaĊaj. Potrĉala je ka kući da uzme sve što je potrebno i usput doviknula Aleku da bude sa Dilanom u blizini.
Tomas i Garvin su se pozdravili sa Alekom i krenuli. Obojica su znali da će morati da istrpi sve Meganine zahteve. - Definitivno je ista majka – rekao je Tomas sa osmehom – Ovo me podsetilo na prvi dan svog braka sa Izabelom. Ovako je ona odjurila da pomogne Aleksu. Tada je bio mali, bespomoćni deĉak sa povreĊenom nogom. - Koliko se sećam, Izabela mu je spasila ţivot. Engleskom deĉaku. Sada će njena ćerka da pomogne da doĊe jedan novi ţivot u Škotskoj. Vidiš li kako je priroda napravila ravnoteţu Tomase? - Ne znam na šta misliš – rekao je zbunjeni Tomas. - Škotska je Engleskoj dala gorsku vilu, ali je sada uzela njenu kći. - Nikada mi tako nešto nije palo na pamet. Izabelu će sigurno oduševiti tvoja teorija – Tomas se nasmejao i poterao konja. (Kraj)
