Savršena verenica - Keri Chin

Keri Chin

SAVRŠENA VERENICA

Viktorija Lumis je kratko pokucala na vrata kancelarije mesnog advokata, a onda, ne čekajući odgovor otvorila vrata. Znala je da je Erol Vozli očekuje pa nije bilo razloga da se zadrţava ispred. Ovo joj je bila treća poseta advokatu od kako je primila ono prokleto pismo i još uvek ništa nije uspela da reši. DoĎavola, bilo je strahovito teško rešiti bilo kakav administrativni problem ako ţiviš daleko od Londona. Od kako joj je otac umro tek sada je uspela da svoj ţivot napokon dovede u red. Poslednje dve godine imanje je bilo profitabilnije nego ikada. Viktorija je tačno znala kako da organizuje useve i da skoro cele godine ima prihod od njih. Pored toga, uvećala je stočni fond, a nakon ţetve pšenice priuštila je sebi nekoliko rasnih konja. Sada ispada, ako se ispostavi da je tačno ono što je u pismu pisalo, da je sve to radila za nekog drugog, odnosno za grofa Hartforda. - Dobar dan gospodine Vozli - rekla je niskom, proćelavom čoveku, koji je hitro skočio sa stolice kada je ugledao. - Dobar dan gospoĎice Viktorija. Izvolite, sedite - rekao je i ponovo se vratio na svoju stolicu.

- Nadam se da imate povoljne vesti za mene - rekla je Viktorija dok se spuštala na jednu od stolica presvučenih crvenim brokatom. Mogla je da se zakune da već dugo nije istrešena i očišćena. - Na ţalost, bojim se da vesti nisu dobre. Jutros su stigli papiri koje sam traţio iz Londona. To što vam je grof Hartford napisao u pismu je istina. Kod advokata njegovog pokojnog oca se nalazi priznanica sa potpisom vašeg oca. Po datumu koji je upisan vidi se da je Edgar imanje izgubio pre više od tri godine. Viktorijino ionako bledo lice, pobelelo je još više. To što joj se dešavalo bila je prava noćna mora. - Zato se on nije brinuo kako će imanje prihodovati - rekla je više za sebe. - Ništa ne razumem.Trebalo je da mi kaţe. Za ovo vreme sam mogla da prikupim potreban novac. Vidite i sami da umem da zaradim. Erol Vozli je slegnuo ramenima. - Ne znam šta da vam kaţem. Vreme ne moţe da se vrati unazad. Savetujem vam da se fokusirate na trenutnu situaciju. - Šta mi predlaţete da uradim? Kakve uopšte mogućnosti imam? Upitala je Viktorija rezignirano. - Pravno nikakve. Pošto je vaš otac izgubio imanje za ţivota, vi niste mogli da ga nasledite. Sva dokumenta vezana za nasledstvo su sada pravno ništavna. Mislim da je najbolje da grofu Hartfordu odgovorite na pismo i objasnite mu svoju situaciju. On ne zna da vam otac više nije ţiv jer je pismo adresirao na njegovo ime. Moţda je spreman da napravite neki dogovor. Očigledno je da prethodni grof nije mnogo mario za to imanje čim vas je pustio da nastavite da ţivite i radite na njemu. Verujem da novi grof samo sreĎuje zaostavštinu svog oca. Pitanje je da li je i njemu stalo.

- U pravu ste - rekla je Viktorija. - Najbolje je da mu pišem što pre. Imam nešto ušteĎevine, a mogla bih da prodam konje i nešto stoke. To i dalje nije dovoljno da podmiri dug, ali ću zamoliti grofa da deo koji nemam isplatim posle ţetve sledeće godine. Nadam se da će biti razuman po tom pitanju. Samo se molim da i on nije zapao u neke dugove i da mu novac nije neophodan. - Ţelim vam sreću. Bila bi velika šteta ako ne uspete. Ne bih da baksuziram i da se osećate neprijatno, ali gospoĎa Vozli je rekla da vam prenesem da ste kod nas dobrodošli ako nešto poĎe naopako. - Hvala vam što brinete za mene i što ste ljubazni, ali mislim da ću otići iz Darama ako ne zadrţim kuću. Nemam loše obrazovanje i mislim da ću lako naći zaposlenje kao guvernanta ili druţbenica. Ne brinite, snaći ću se ja već. I Kolin Noa Grifin, grof od Hartforda je gledao kroz prozor svoje putne kočije. Sumrak se spuštao na brdoviti predeo, ali je, u prkos tome, priroda bila čarobna. Šumoviti breţuljci, obojeni u zlatnu i crvenu boju rane jeseni, bili su svuda okolo. Iako je imao neke investicije baš u ovom okrugu, Kolin nikada nije bio ovako daleko na severu Engleske. Veoma mu se dopalo ono što je video. To je malo ublaţilo njegov bes što je uopšte krenuo na put. Većinu stvari oko nasledstva je sredio sa lakoćom. Istina, otac mu je poslednjih nekoliko godina bio prilično traljav u voĎenju poslova, ali to za Kolina nije predstavljalo problem. Sada mu je bilo jasno da se Stiven Grifin nije osećao dobro duţe vreme, ali je to uspešno krio. Sigurno zbog toga nije rešio pitanje kuće i imanja u Daramu. Zbog toga se on klackao u kočiji već nekoliko dana. Poslao je pismo tom Edgaru Lumisu pre

skoro tri meseca. U njemu je izneo sve činjenice i pitanja pa je verovao da će brzo dobiti odgovor sa informacijama koje su mu trebale. MeĎutim, ništa se nije desilo i zato je morao da lično poĎe na put i uveri se o čemu se radi. Moţda se taj čovek odavno iselio ili postoji neki drugi razlog zašto mu nije odgovorio, a Kolin je morao da ga zna. Bio je čovek koji nije podnosio bilo kakav nered, a imanje u Daramu je moralo biti u neredu, baš kao i sve ostalo što je nasledio. Izvadio je dţepni sat i pogledao koliko je sati. Ako je verovati onome što su mu jutros rekli u krčmi, u kojoj je prenoćio, trebalo bi do mraka da stigne na odredište. Ipak će morati još jednu noć da provede u lokalnoj krčmi. Po mraku nikako nije mogao da vidi ono što ga je interesovalo. Sve se poremetilo jer im je prethodnog dana pukao točak na kočiji. Izgubili su pola dana dok ga nisu zamenili nekim polovnim koji su jedva uspeli da pronaĎu. Zato će morati da čeka do ujutru. Taman se spremao da pokuca Adamu da obrati paţnju na krčme, jer je ugledao neko selo u dolini, kada se kabina kočije zaljuljala i opasno nakrivila, pre nego što se zaustavila. DoĎavola, pomislio je. Ni rezervni točak nije izdrţao. Oprezno je izašao iz kočije. Adam, njegov kočijaš, je već sišao sa svog mesta i gledao štetu koja je nastala. - Lorde, ne moţemo dalje. Nadao sam se da će točak izdrţati duţe, ali vidite da se sasvim raspao. - Uh! - Kolin je uzdahnuo - Ovo putovanje se pretvara u moru. Za pola sata će biti potpuni mrak. Uzmi konja i idi do onog sela u dolini. Valjda ćeš pronaći neku kočiju koja bi mogla da prenese prtljag do prve krčme. Ostavićemo ovde kočiju. Ništa se ne moţe uraditi pre jutra - Izvadio je novac iz vrećice i pruţio ga Adamu.

- Za čas ću se vratiti - Adam je poţurio da ispregne konja - Dok vi malo protegnete noge, eto mene nazad. Viktorija se vraćala sa zapadnih polja kada je ugledala veliku kočiju malo pre prilaznog puta ka svom imanju. Po tome kako je kabina bila nakrivljena, odmah joj je bilo jasno da nije u pitanju neki putnik koji se zaustavio da osmotri pogled sa brda. Bilo je kasno i neko je bio u nevolji. Poterala je konja u galop i poţurila da vidi o čemu se radi. Kada je prišla blizu ugledala je visokog muškarca kako nervozno šeta oko kočije. Odelo koje je imao na sebi, kao i njegovo drţanje tela, su joj rekli da je u pitanju gospodin. Samo su visoka gospoda imala tako kruto drţanje. Duboko usaĎena pravila ponašanja nisu se mogla izmeniti ni pod kojim okolnostima. Ona nije imala priliku da često sreće pripadnike te vrste, ali je o njima dosta toga naučila u školi. - Dobro veče - rekla je kada se muškarac napokon okrenuo i pogledao u njenom pravcu. Skoro je mogla da oseti to njegovo teatralno oklevanje kao i preneraţenost što je u to doba ugledao ţenu. - Ne bih se sloţio sa vama - odgovorio je mirno, dubokim, nadmenim glasom. - Imate problem sa kočijom? - Viktorija je prešla preko njegovog, ničim izazvanog, neprijateljskog stava. - Mogli ste postaviti neko manje očigledno pitanje - Kolin je bio sarkastičan. Nenaviknuta na takvo ponašanje, Viktorija se iznenada osetila veoma neprijatno. Pokušala je na kulturan način da stupi u razgovor sa ovim neznancem, a on se ponašao kao da je ona neka glupa, nametljiva seljanka.

- Samo sam ţelela da vam ponudim pomoć, gospodine, ali pošto vidim da niste raspoloţeni da je prihvatite, pretpostaviću da vam pomoć nije potrebna. Očigledno je da ste neki sveznalić koji se lako snalazi u svakoj situaciji. Iako vam veče do sada nije bilo dobro, ţelim vam ugodan nastavak - Viktorija je pokrenula konja i zaputila se ka svom imanju. Ovaj stranac nije zasluţio ni minut njenog vremena. - Ne vidim kako bi jedna ţena koja luta noću sama na konju mogla da mi pomogne - rekao je Kolin dok ga je zaobilazila. Istina, nije izgledala kao neka beskućnica, a i konj koga je jahala je, nesumnjivo, bio čistokrvni pastuv. Ali ipak... Nijedna dama ne bi sedela na konju kao muškarac i ne bi tako kasno izašla sama na jahanje. - To je bar očigledno. Za razliku od vas, ja ţivim u ovom kraju i poznajem ga kao svoj dţep. Samo snobu moţe da bude ispod časti da prihvati pomoć ţene. - Ja nisam snob! - viknuo je za njom - Odakle vam pravo da tako sudite o nekome koga ne poznajete? - Vi ste mi ga dali. Svojim ponašanjem ste pokazali ko ste. - Reče ţena koja hladnokrvno ostavlja čoveka u nevolji. Viktorija je naglo povukla uzde i zaustavila se, a potom se okrenula i pomno zagledala u drskog muškarca. - Kada je neko u nevolji ne ponaša se kao vi sada. Pre nekoliko minuta ste rekli da ţena ne moţe da vam pomogne, a sada tvrdite da neću da vam pomognem. Odlučite se šta ţelite. Nemam čitavu noć na raspolaganju. - Ţelim da mi se izvinite zbog uvrede i da mi kaţete ima li neka krčma u onom selu dole.

- Ne mislim da sam vas uvredila. Bar ništa više nego vi mene. Prema tome, izvinjenje vam ne mogu dati. Što se tiče vašeg pitanja, odgovor je da. Vidim da vam nedostaje jedan konj, pa pretpostavljam da ste već poslali svog slugu po pomoć. Ne brinite, dovešće vam je sigurno. U tom slučaju, ja sam vam nepotrebna. Osim ako ne ţelite da prekratite vreme svaĎajući se samnom dok ne stigne pomoć - rekla je podsmešljivo. Odjednom joj je bilo zabavno da nervira ovog arogantnog muškarca. Videlo se da nije bio naviknut na neizvesnost i da ga je to opasno iritiralo. Kolin se ukočio od njenih reči. Ova ţena je bila nepristojna i namerno ga je izazivala, a on se spuštao na njen nivo i ulazio u raspravu. To je stvarno bilo daleko ispod njegovog nivoa. - Hvala vam na ponudi, ali ću ipak sam sačekati da se moj kočijaš vrati. Slobodno moţete da idete kuda ste pošli - otpustio je hladnim glasom i okrenuo joj leĎa. Nije imao nameru da i dalje učestvuje u besmislenom razgovoru koji su vodili. Sada kada je znao da će Adam sigurno dovesti pomoć bio je mnogo mirniji. Viktorija je bez reči poterala konja u galop, ostavljajući neznanca za sobom. Ako je ovo bio predstavnik visokog društva, morala je da konstatuje da je jako razočarana. Ovo je bio najgori primerak koji je do sada videla. Njegova nadmenost je bila odvratna. A Kolin se okrenuo tek kada se zvuk konjskih kopita izgubio u daljini. Nemoguća ţena je napokon otišla i ostavila ga na miru. Njeno ponašanje se uklapalo u njegovu sliku o stanovnistvu ruralne Engleske. Bila je drska i bez manira. Za njega, koji je od kako je izašao iz škole, ţiveo u Londonu, to je bilo neprihvatljivo. On se kretao samo u visokom društvu

u kome su se pravila dobro znala. Čak su se i njegove ljubavnice ponašale bolje. Prišao je kočiji i skinuo fenjer. Mrak se spuštao sve brţe i morao je osvetliti kočiju kako bi Adam znao gde se nalazi. Već je bio umoran i jedva je čekao da stigne do neke krčme kako bi se odmorio i zaboravio ove nemile scene. Upalio je lampu i okačio je ponovo na kuku, a onda sa sedišta izvukao topli, vuneni ogrtač. Vazduh je naglo posao hladan. Tada se setio da je propustio da onu ţenu pita za Edgara Lumisa. Rekla je da ţivi u ovom kraju i sigurno bi znala da mu kaţe gde je to imanje. Odmahnuo je rukom. Ionako će uskoro saznati. Krčme su bile najbolji izvor informacija. II Viktorija je slabo spavala. Oluja, praćena jakom kišom, besnela je čitave noći i unosila joj nemir. Imanje je bilo dobro obezbeĎeno i nije imala razloga za brigu, ali opet se osećala loše. Odlučila je da odmah posle doručka ponovo ode u obilazak. U ovo doba godine je imala samo nekoliko radnika, koji su se bavili stokom, pa je morala sama da brine o stanju njiva i livada. Obukla je toplu flanelsku haljinu boje cimeta i sišla u prizemlje. Iz kuhinje se već širio miris kafe i sveţe pečenog hleba. Njena domaćica, stara Alis, uvek se budila sa prvim zracima zore kako bi sve bilo spremno kada ukućani ustanu. Iako je dugo godina bilo samo dvoje ukućana, a od pre dve godine samo Viktorija, Alis ipak nije menjala navike.

Na trpezarijskom stolu je sve bilo spremno za doručak i Viktorija je odmah sela. Taman je nasula kafu kada je kroz kuhinjska vrata utrčao Nikolas, mladi konjušar. - GospoĎice Viktorija, - rekao je zadihano - neko nam dolazi u posetu. Velika putna kočija je na prilaznom putu. - Jesi li siguran da ide kod nas? - Pa gde bi drugo? Put vodi do vaše kuće. - U redu. Izaći ću da vidim ko je. Neko je sigurno zalutao. Viktorija je izašla ispred baš u trenutku kada se kočija zaustavila na prilazu. Nekako joj je bila poznata, ali nije mogla da se seti odakle. Mladić koji je drţao uzde je sišao sa svog mesta, klimnuo joj glavom i stao pored dok su se vrata kabine otvarala. Kada je ugledala muškarca koji se pojavio, Viktorija je odjednom ostala bez daha. Tada joj je bilo jasno zašto je kočija izgledala poznato. Bila je to ona ista kočija od prethodne večeri. I muškarac je bio isti onaj neznanac od sinoć. Njegovo nadmeno drţanje i sada se jasno videlo. Osmehnula se, u sebi likujući. Ipak je na kraju završio na njenom imanju da potraţi pomoć. Jedva je čekala da se suoče i da shvati to. Brzo je sišla niz stepenice na šljunčani prilaz i krenula prema kočiji. - Dobar dan. Kako mogu da vam pomognem? - upitala je u trenutku kada se muškarac okrenuo i pogledao je. Kolin se lecnuo na poznati glas. Bila je to neverovatna koincidencija. Taj melodični glas je prošle noći premotavao više puta pitajući se kako moţe da pripada onako prgavoj i nevaspitanoj dami. I imao je utisak da će ga ponovo čuti dok ne napusti Daram, ali pojma nije imao da on pripada Viktoriji Lumis. Odmerio je dobro pre nego što je rekao:

- Mislim da ovo jutro za vas neće biti dobro - znao je da će ga po tome prepoznati. Prethodne večeri je bio sumrak kada je naišla pored njegove kočije i nisu imali priliku da osmotre jedno drugo, a kako su loše započeli konverzaciju, nisu imali priliku ni da se predstave. Po njenom zbunjenom pogledu, Kolin nije mogao da pretpostavi šta ona misli u tom trenutku, ali je za sebe mogao da kaţe da je prijatno iznenaĎen. Devojka koja je stajala pred njim bila je prava lepotica. Čisto, belo lice, krasile su krupne plave oči, koje su dominirale. Njihovo plavetnilo je bilo čisto, kao vedro prolećno nebo. Iako je na sebi imala haljinu koja je bila van svih modnih trendova i čiji je kroj podsećao na uniformu, njegovom znalačkom oku nije promaklo da je sjajno graĎena. Preko desnog ramena se spuštala pletenica boje zrelog ţita i završavala se na izbočini njenih grudi. Opšti utisak, za to kratko vreme, je protresao Kolina, ali se on potrudio da se ni jednim gestom ne oda. Zaboga, to je bila samo lepa ţena kojoj će on, na njenu ţalost, morati da saopšti prilično neugodne vesti. - Ne vidim zašto jutro za mene nije dobro. Za razliku od vas, ja sam na svom kućnom pragu. Očigledno ste vi onaj koji luta po Daramu Viktorija nije mogla da se suzdrţi. Nevolja je bila što se u onom oklopu krutog drţanja, zapravo krio veoma lep muškarac. Da je bio samo malo ljubazniji, mogla ga je opisati kao savršenog. Njegova visina nadilazila je sve muškarce koje je Viktorija poznavala. Široka ramena nisu bila posledica dobro skrojenog kaputa i to se odmah videlo. Na blago četvrtastom licu izdvajale su se pune usne, pravilan nos malo oštrije linije i zelene oči, skrivene ispod

dugih trepavica. U trenu je bila zahvalna na njegovom odbojnom stavu jer je znala da bi je mogao očarati sa samo nekoliko slatkih reči. MeĎutim, on nije bio ni malo sladak. Daleko od toga. - GospoĎice Lumis, - rekao je odmereno polako - da sam na vašem mestu, ne bih olako izgovarao takve neistine. - Ne znam šta sam neistinito rekla. Ako ne lutate, onda mi recite gde ste krenuli i zašto ste na mom imanju? - Upravo ste ponovili ono o čemu pričam. Ovo nije vaše imanje gospoĎice Lumis. Ja sam stigao tačno onde gde treba da budem. Sada sigurno znate ko sam, ali ću se predstaviti još jednom. Ime mi je Kolin Noa Grifin i novi sam grof od Hartforda. - Oh! - bilo je sve što je Viktorija uspela da izusti pre nego što se naslonila na kameni stub. - Nećete valjda da se onesvestite sada? - Kolin je zapanjeno upitao. Nisam vam rekao nikakvu novost, a i ne podnosim ţensku slabost. Taj polugrubi ton potpuno je prizvao Viktoriju i akumulirao dodatni bes prema nadmenom grofu. Odlučila je da mu pokaţe koliko greši. - Ne pridajte sebi veliki značaj. Potrebno je mnogo više od krupnog, arogantnog grofa da bih se ja uplašila. Iznenadili ste me i to je sve. Nisam vas očekivala ovde. - A šta ste očekivali? Da se doveka pretvarate da je imanje vaše? Da nije tako, odgovorili biste na moje pismo. - Naravno da nisam očekivala tako nešto - Viktorija je bila uvreĎena njegovim mišljenjem o njoj - Sve je veliki nesporazum i kada biste bili samo malo strpljiviji, sve bih vam objasnila. Ali ne, vi se ponašate kao neka piljarica. Odlučili ste da me optuţite iako niste čuli šta imam da

kaţem. Hoćete li i dalje da stojite tu sve dok ne iznesem svoje stvari ili imate nameru da uĎete u svoju kuću? - Naglasila je reč „svoju“. - Više se ne čudim zašto nisam dobio odgovor od vas gospoĎice Lumis. Vi ste jedna drska i umišljena dama koja uopšte nema predstavu o situaciji u kojoj se nalazi. - Zato ste vi tu. Da mi pokaţete gde mi je mesto - rekla je prkosno dok su joj je oči pretvarale u plavi led. - O imanju ţelim da razgovaram sa upravnikom. Nakon tog razgovora ću vas obavestiti o svojim daljim namerama – Kolin je bio na ivici strpljenja. - Imanjem upravljam ja. Nekako vam se ne da da me zaobiĎete. Ako se udostojite da napokon uĎete u kuću, brzo ćete saznati šta ste sve nasledili. - Vi? Ali... - Kolin nije mogao da naĎe prave reči. Bilo mu je potpuno neverovatno da ova sitna devojka, koja nije mogla imati više od dvadeset godina, moţe da upravlja imanjem. - Pretpostavljam da u Londonu ţene ne misle ni o čemu drugom, osim o poslednjoj modi, plesu i vezu - ubacila se Viktorija videvši njegovu zbunjenost - Nemojte biti tako izenaĎeni. Ovde su uslovi ţivota potpuno drugačiji. Nama je zemlja sve i od umeća njenog voĎenja nam zavisi mnogo toga. - U tom slučaju, nemam izbora. Gde moţemo da razgovaramo? - Kolin se napokon osvrnuo oko sebe. Iako je bila jesen, veliko dvorište je još uvek bilo u cveću. Sve je bilo besprekorno čisto i ureĎeno. - Ako hoćete odmah da razgovaramo, moţemo u radnu sobu - Pokazala mu je rukom da poĎe uz stepenice, ali se Kolin zaustavio kada je stigao do nje.

- Posle vas - rekao je. Dobro usaĎeni plemićki maniri su ponovo isplivali. Viktorija je krenula uz stepenice i shvatila da joj noge podrhtavaju. Znala je da joj od ovog razgovora zavisi čitav ţivot. Na njenu nesreću, činilo se da grof od Hartforda neće imati previše razumevanja za njen plan. Zato je u glavi, na brzinu, razmatrala kakve druge opcije ima. U tom trenutku je bilo malo toga. Kada su ušli u prostrani hol, ponovo se okrenula i umalo se nisu sudarili jer je Kolin drţao korak iza nje. Viktorija se zbunjena, odmakla na pristojnu udaljenost, a onda ga upitala: - Jeste li moţda ţeleli prvo da pogledate kuću? Ili da doručkujete? Alis, naša domaćica, je spremila doručak baš u trenutku kada ste stigli. - Hvala, doručkovao sam. Kuću ću pogledati kasnije - Kolin je rekao kruto. Blagi dodir sa Viktorijom ga je neočekivano pomeo. Otvorila je velika vrata prostorije na kraju hodnika i ušla u malu radnu sobu. - Smestite se gde vam odgovara. Ţelite li neko piće? - Viktorija se uţurbano kretala ka kaminu da stavi još drva na vatru. - Samo ţelim da pogledam knjige. Ukoliko ih imate, naravno - Kolin je seo na veliku fotelju i raskopčao kaput. - Naravno da imam knjige - Prišla je polici i skinula nekoliko velikih knjiga, a onda ih, uz tresak, stavila na sto ispred njega. Ovaj nemogući čovek je stvarno mislio sve najgore o njoj. - Ţelite li da počnete od poslednje godine ili od one kada ste dobili imanje? Tačnije, kada je vaš otac dobio imanje? - Svejedno je. Ionako ću ih sve pogledati.

- Onda uzmite sami redom kojim ţelite - Viktorija je sela i uzela priručnik o preradi vune. Morala je nečim da se zabavi kako bi mogla da zaboravi ko sedi prekoputa nje. Pre ove zbrke sa nasledstvom je imala u planu da pokrene fabriku u kojoj bi se izraĎivale fine vunene tkanine. To bi i njoj i čitavom kraju donelo napredak. Brzo se udubila u zanimljivo štivo. U naredna dva sata Kolin je neumorno pregledao knjige. Morao je da prizna da ih je Viktorija besprekorno vodila. Svaka, i najsitnija transakcija, bila je ubeleţena. Nije bilo potrebe da joj postavlja puno pitanja, a i za ono što je upitao, imala je brz i precizan odgovor. Bilo mu je potpuno neverovatno da jedna ţena, i to tako mlada, moţe uspešno da vodi veliko imanje. Prethodne večeri je u krčmi saznao dosta toga o njoj. Tada naravno nije znao da je to ista ona devojka sa kojom se prethodno sreo. Krčmar i njegova ţena su mu rekli da je mlada, ali je u njegovim mislima taj pojam bio rastegljiv. Već nekoliko puta je bacio pogled prema njoj, ali je ona, potpuno nezainteresovana za njega, čitala nekakvu knjigu. Ni sam nije znao zašto, ali uţasno ga je nervirala njena ravnodušnost. Istina, on jeste bio navikao da oni u čijem je društvu obraćaju paţnju na njega, bez obzira da li je prijatan ili ne. Sada je ţeleo da bude u centru njene paţnje, a nju je, očigledno, bilo briga. Pročistio je grlo i blago se nakašljao pre nego što je rekao. - Čini se da je imanje procvetalo od kako ga samostalno vodite. Viktorija je pogledala ka njemu, a potom spustila knjigu na sto. Bilo je stvarno krajnje vreme da završi sa pregledanjem. Nije joj bilo jasno zašto

mu je trebalo toliko vremena. Verovatno je to zalaţenje u detalje bilo sastavni deo njegove ličnosti. - Dobro vam se čini. Kao što vidite, skoro svi resursi su iskorišćeni maksimalno. - Moram priznati da je to čudno, obzirom da imanje praktično nije vaše. - Napokon dolazimo do tog dela koji ne znate. Ja nisam znala da imanje nije moje. Otac je propustio da mi kaţe taj detalj i otišao je sa ovog sveta, ostavivši me u uverenju da sam nasledila kuću i imanje. - Kako niste znali? - Kolin je izvio obrve - Vi se to šalite samnom? - Na svoju ţalost, ne šalim se. Pojma nisam imala da je izgubio sve u nizu loših investicija. Nakon poslednjeg putovanja u London, on nije bio isti, ali mi ni jednim gestom nije ukazao da se bilo šta loše dogodilo. Istina, naglo je izgubio interesovanje za ono što se dogaĎa na imanju. Ja sam naivno verovala da je tim hteo da mi prepusti odgovornost. Moţda vam to zvuči čudno, ali ja sam od malih nogu aktivna na imanju. Kako je otac imao samo mene, a ne sina, uvek i svuda me vodio sa sobom. Do polaska u školu znala sam mnogo toga o usevima i uzgoju stoke. - Vidim da ste imali finasijskih problema u godini kada vam je otac umro i da ste nakon toga obezbedili priličnu sumu novca. Pretpostavljam da se radi o nekoj pozajmici jer je novac vraćen sledeće godine. - Iako me, ovde u kraju, dosta ljudi ceni, niko nije bio raspoloţen da mi finansijski pomogne. Ja sam ipak samo ţena koja je ostala potpuno sama na imanju. Bilo je nekih, da kaţem nepristojnih, ponuda koje su mi bile potpuno neprihvatljive. Zato sam upotrebila novac koji je bio namenjen za moj miraz. Uloţila sam sve do poslednjeg penija i nije mi ţao. Kao što vidite, isplatilo se višestruko.

- To je bilo nepromišljeno sa vaše strane. Kockali ste se gospoĎice Lumis. Šta bi se dogodilo da ste imali lošu godinu i da vam je sve propalo? Slegla je ramenima. - Mi koji se bavimo poljoprivredom se kockamo svake godine. Uvek nam sve zavisi od vremenskih prilika. Ne vidim zašto se ta godina razlikuje od bilo koje druge, ako izuzmem to što sam iskoristila novac koji mi je bio sigurnost. Sa druge strane, organizacija useva na ovom imanju nije stihijska. Veoma je paţljivo planiram tako da, iako nešto bude na gubitku, druga kultura to pokrije. - Shvatio sam to iz vaših knjiga. Upravo to čini ovu posetu još neprijatnijom. Kada sam krenuo ovamo očekivao sam da ću zateći neko zapušteno imanje i da ću bez griţe savesti moći da iselim one koji ţive na njemu. Nisam navikao na nered. Vi ste me iznenadili gospoĎice Lumis. - Shvatiću to kao kompliment. Ipak, ne treba mi objašnjenje ili izvinjenje, grofe. Vaše iznenaĎenje se nikako ne moţe ravnati sa mojim kada je stiglo ono pismo koje ste poslali. Do prošle nedelje sam se nadala da je u pitanju neka greška. MeĎutim, ovdašnji advokat. Gospodin Vozli, je uspeo da stupi u kontakt sa advokatom vašeg pokojnog oca koji ga je uverio da poseduje tu nesrećnu priznanicu. Do sada mi je postalo jasno da niste mogli primiti pismo koje sam vam, nakon toga, poslala. U njemu je bio odgovor koji ste očekivali kao i moja ponuda za razrešenje ove situacije. Tako mislim da je vreme da čujete moj predlog - Viktorija se uspravila u stolici i odloţila knjigu u stranu. Kolin Grifin je moţda bio nadmeni plemić, ali je očigledno imao sluha za posao i dobre transakcije. Po prvi put tog jutra, Viktorija se osetila

malo sigurnije i imala je tračak nade da bi njen plan mogao da uspe. Naravno, pod uslovom da se nije prevarila u proceni grofove trenutne materijalne situacije. Kolin je primetio talas poslovne ozbiljnosti koji je naglo zahvatio Viktoriju Lumis. Od devojke neduţnih plavih očiju, odjednom se pretvorila u poslovnu ţenu spremnu da pregovara. Do tada nije imao priliku da posluje sa nekom ţenom i morao je da prizna da ga to na neki način zabavlja. Posebno što je unapred znao da je on taj koji će doneti konačni zaključak. - Da čujem gospoĎice Lumis. Šta ste mi to predloţili u pismu? - usne su mu se izvile u blagi smešak. Viktorija je taj osmeh protumačila kao podrugljivi. Naravno, nije imala pojma šta je u njegovoj glavi i kako će reagovati na njen predlog. Ipak je hrabro nastavila. - Moţda je i bolje što ste došli i na licu mesta se uverili da sam potpuno sposobna da vodim imanje i zaraĎujem. Moj predlog je, zapravo, taj da ţelim da otkupim od vas ono što je moj otac lakomo izgubio. Istina, zatekli ste me jer sam imala u planu da prodam rasne konje koje sam ovog leta kupila i tako uvećam sumu novca koji trenutno imam. Ne znam kakva je vaša materijalna situacija i da li ste kao mnogi plemići od oca nasledili dugove, ali mi se činite dovoljno razumnim da prihvatite deo novca odmah, a ostatak nakon sledeće ţetve. Kolin se glasno nasmejao na njen predlog. I očekivao je nešto slično, ali baš toliku smelost nije. Devojka koja je sedela preko puta njega je bila potpuno svesna da u rukama nema ništa sa čim bi pregovarala, a opet se ponašala kao da ne postoji nikakva prepreka za ostvarenje njenog plana.

- Odakle vam ideja da ţelim da prodam ovo imanje? - Upitao je i dalje se smejući. Dobio je sjajnu priliku da joj vrati za svu drskost koju je pokazala od kako su se prvi put sreli. Mala provincijalka će morati da nauči gde joj je mesto. - Sigurno nemate nameru da se bavite imanjem koje je tako daleko od Londona - Viktorija je naglo gubila samopouzdanje. Drski grof se poigravao sa njom, a ona nije bila u poziciji da mu uzvrati istom merom. - Zašto ne? Oboje znamo da je pametno zadrţati investiciju koja donosi dobar prihod. Uverili ste me da je ovaj deo mog nasledstva više nego profitabilan. - Jeste kada ga ja vodim. Prevideli ste činjenicu da nisam znala da mi imanje ne pripada. - Hoćete da kaţete da ne biste bili tako revnosni da ste znali da radite za nekog drugog? - coknuo je bezobrazno. - GospoĎice Lumis, navodite me da sumnjam u vašu poslovnu etiku. - Nisam to htela da kaţem i vi to dobro znate! Ne izvlačite reči iz konteksta - Viktorija je planula. - Mislim da niste u poziciji da tako razgovarate samnom - Kolin se naglo uozbiljio. Viktorija Lumis se pretvarala u pravu goropadnicu. Iz očiju su joj sevale munje i imao je osećaj da, ne zaustavi li je na vreme, to neće izaći na dobro ni za jedno od njih. - Odlično znam u kakvoj sam poziciji lorde Hartford. Ne morate me podsećati na to. - Onda ste svesni da ste u proteklih nekoliko godina radili za mene. Praktično, sve što je ovo imanje prihodovalo pripada meni. Pretpostavljam da jedino moţete zadrţati svoj novac od miraza, koji ste tako poţrtvovano uloţili, kao i odreĎenu naknadu za voĎenje imanja.

Ustvari, ta naknada bi mogla da bude besplatan stan i hrana. Vi ste, zapravo,

upravnica

mog

imanja

gospoĎice

Lumis.

Doduše,

samoproklamovana, ali svejedno. Zato mi nemojte prodavati priču o otkupu imanja jer ono što pokušavate se moţe svrstati u prevaru. Vi pokušavate da otkupite imanje mojim novcem, zar ne? Viktoriji se čitava soba zavrtela velikom brzinom. Nije očekivala ovako nešto. Učinilo joj se da je grof dovoljno razuman da prihvati njen predlog. Svakome, ko se i malo razume u poslovne knjige bilo bi odmah jasno da je ona izvela čudo. Od posrnulog imanja je napravila nešto i to teškim radom i uz velika odricanja. Samo potpuno bezosećajan čovek bi postupio ovako, a ona je pored sve nesreće, naletela baš na takvog. - Vi ste obični bezosećajni gad! Izdajete se za velikog plemića i verovatno ţivite u skladu sa tim, a došli ste ovamo da crpite sredstva za takav ţivot! Kaţite mi, jeste li se mnogo obradovali kada ste shvatili da u Daramu imate zlatnu koku koja će vam omogućiti da nastavite sa svojim lagodnim ţivotom?! - Viktorija je bila besna kao ranjena zver. Ustala je i preteći se nagla preko stola, steţući ivice bledim šakama. Kolin je u tom trenutku imao jaku ţelju da je zgrabi za ramena i dobro protrese. Optuţbe koje je iznosila na njegov račun nisu imale nikakvog osnova. Potpuno je poludela kada joj je istina, koju je izneo, sevnula pred očima. Ipak se suzdrţao i što je hladnije mogao, rekao: - Smirite se gospoĎice Lumis. Moja materijalna situacija nema nikakve veze sa ovim. Za vašu informaciju, posedujem znatno sopstveno bogatstvo, a pored titule, nasledio sam puno toga. Prihod koji vi ostvarite godišnje, ja potrošim na jednu ljubavnicu - namerno je naveo tu činjenicu da bi shvatila koliko je to beznačajna suma u njegovom bogatstvu, a i da bi je naveo na razmišljanje o sopstvenoj vrednosti -

Prema tome moţete da zaključite da ovo imanje, ni slučajno, ne bi bilo dovoljno za moje izdrţavanje. Ono o čemu ovde pričamo je vaše ne prihvatanje realnosti. - Moja realnost je moja stvar! Nije me briga ni šta posedujete ni koliko plaćate svoje ljubavnice! Ja ţivim na selu i ovde je borba za svaki peni teška! Nisam očekivala od vas da mi poklonite bilo šta, već da svojim radom dobijem nazad ono što mi pripada! Mogli ste da pokaţete makar malo humanosti za moju situaciju! Ja nisam kriva što sam se u njoj našla i samo sam pokušala da pronaĎem najbolje rešenje. Ako vam je toliko stalo do svega ovoga, uzmite ga, vaše je! Ja mogu da ţivim gde hoću. Snaći ću se već. Samo da budem što dalje od vaše pohlepe. Viktorija je ponovo sela i naglo klonula dok su joj se suze slivale niz obraze. Nikako nije ţelela da doĎe u ovu situaciju i da plače pred ovim odvratnim čovekom, ali su je emocije savladale. On nikada neće moći da zna kakav je osećaj kada preko noći ostaneš bez svega i kada si primoran da napustiš dom u kome si se rodio i odrastao. Kada je video njene suze, za Kolina situacija više nije bila ni malo naivna. Delom je mogao da razume njeno ponašanje. Ona nije mogla da zna da se divio njenoj poţrtvovanosti. Da nije pokazala toliki bes prema njemu lično, moţda bi joj i rekao šta misli. Ovako ga je iritirala svojim ponašanjem i nije smeo da dozvoli da tako razgovara sa njim. To nije dozvoljavao ni visokim plemićima sa mnogo više iskustva u poslu, pa neće ni jednoj ţeni. Taman se spremao da odgovori na njenu ogorčenost, kada je podigla glavu i pogledala u njega. Taj pogled, koji nije umeo da opiše, je izazvao udarac po sred njegovog stomaka, a da nije bio svestan zbog čega. Trenutno se odlučio za strateško povlačenje.

- Mislim da smo rekli dovoljno za ovo jutro. Nema potrebe da nastavljamo sa meĎusobnim optuţbama i uvredama. Sada ću se vratiti nazad u krčmu, u kojoj sam odseo, gospoĎice Lumis. Mislim da nam oboma treba vremena da razmislimo o rešenju situacije. Vratiću se ujutru ponovo i tada ću vam saopštiti svoju odluku. - Nema potrebe, - rekla je Viktorija kada je ustao - imanje je vaše i moţete sa njim da radite šta god hoćete. Ja ću se spakovati i ujutru ću napustiti kuću. Nemam nameru da čekam vaše uputstvo da to uradim. Kolin je ponovo osetio isti onaj udarac. Njena izjava da planira da ode se nikako nije uklapala u ono što je njemu u tim trenutcima prolazilo kroz glavu. - Da se niste usudili da odete pre nego što vas posetim sutra. Hteli vi to ili ne, gospoĎice Lumis, vezani ste za mene u mnogim stvarima. I ako doĎe do toga da treba da napustite imanje, sigurno neću dozvoliti da to učinite preko noći. Ţelim vam prijatan dan - Kolin se okrenuo i napustio radnu sobu pre nego što je Viktorija stigla da kaţe bilo šta. III Čim se vratio u krčmu, Kolin je zatraţio od vlasnika da mu pošalje nekoliko slobodnih poverljivih mladića koji bi za njega mogli da obave razne poslove. Imao je u planu da postavi jednog da nadzire Viktoriju Lumis. Sumnjao je da će ona ipak pokušati da napusti imanje. Pored toga, ţeleo je da obiĎe čitavo imanje. Nadao se da će krčmar poslati nekoga ko je poznaje. Već je shvatio da je došao u malo mesto u kome su svi znali sve o svakome. Tako se i uverio da je Viktorija rekla istinu da nije znala da je ostala bez svega. Da nije sveţa, ta vest bi se odavno proširila.

Dok je čekao da stignu momci, Kolin je analizirao situaciju. Kada je krenuo iz Londona, imao je na umu da, ukoliko vlasnik nije u mogućnosti da podmiri dugovanje, imanje proda onome ko ponudi najviše. Pri tom nije imao nameru da se lično bavi tom prodajom, već da za to ovlasti nekoga od lokalnih ljudi. MeĎutim, situacija se sada bitno izmenila. Tu je bila Viktorija kojom je, protiv svoje volje, bio očaran. Sama pomisao da učini bilo šta što bi joj nanelo štetu bila mu je mrska. Iako je bila dama bez dlake na jeziku i sluţila se rečnikom koji nije dolikovao devojci njenih godina, njena strast prema zemlji i sposobnost da vodi veliko imanje su ga oduševili. Bio je siguran da nikada nije upoznao ţenu koja bez maske pokazuje svoj temperament. Za to je delom bilo zasluţno okruţenje u kojem je odrasla. Ona nije bila deo visokog društva i nije mogla znati da je to neprihvatljivo u odreĎenim krugovima. Nikako mu se nije dopadala činjenica da se u svom razmišljanju, uvek vraća na misli o njoj kao ţeni. On je bio tipično gradsko dete i kritikovao je sebe i svoj ukus jer mu se dopala devojka koja je roĎena i odrasla u provinciji. Iako je Daram bio napredna industrijska oblast, po kulturi su bili hiljadama milja udaljeni od Londona. Umesto da prihvati njenu ponudu i ode što brţe odatle, njemu neki Ďavo nije dao mira. Prvo, prihvatanje njene ponude bi značilo i njenu pobedu, a drugo, iako se pomiri sa tim da ga je porazila, on je više nikada neće videti. Šanse da im se putevi ponovo ukrste, bile su ravne nuli. Za to vreme Viktorija je bila u svojoj sobi i razmišljala šta bi sve trebalo da ponese sa sobom. Za svojih dvadesettri godine je putovala samo nekoliko puta i to nikada na duţe. Sada je morala da odluči šta je to što joj treba za početak novog ţivota. Novca je srećom imala

dovoljno. Već prve godine je povratila novac od svog miraza i odmah ga ostavila na stranu. Kako nije imala nameru da se udaje, bar ne u bliţoj budućnosti, to je bio fond koji je sluţio za pokrivanje troškova, ako prihodi podbace. Pošto se to nije dogodilo nijednom do sada, nije bilo razloga da ga uzima. Znala je da će sa tim moći da ţivi nekoliko godina iako ne pronaĎe posao, a pronaći će ga sigurno. Ona nije bila slabić i kao takva, morala je biti nagraĎena. Neće dozvoliti da joj jedan arogantni grof upropasti ţivot. Duboko je uzdahnula i otvorila veliki kofer koji je prethodno pronašla na tavanu. Trebalo je da se spakuje, a onda da porazgovara sa zaposlenima o onome što ih čeka. Nadala se da će Kolin Grifin bar njih zadrţati. Većina stalnih radnika je bila tu od kako je ona znala za sebe. Ti ljudi nemaju kuda da odu. Moraće da se zaloţi kod grofa da svi i dalje ostanu na svojim mestima. Neće izgubiti ništa ako pokuša. Narednih nekoliko sati Viktorija je provela pakujući stvari i vadeći ih iz kofera. Bila je neodlučna koliko bi toga trebala da ponese i od svega je zabolela glava. Odlučila je da napravi predah i izjaše na polja. To je nameravala još jutros da uradi, ali sa potpuno drugim ciljem. Jutros je trebalo da obiĎe imanje, a sada je išla da se oprosti od njega. Planirala je da krene sutra što ranije i sigurno neće imati vremena za tako nešto. Kolin je pisao neka pisma u trenutku kada je neko pokucao na vrata njegove sobe. Samo što je rekao da je slobodno, iza vrata je provirio momak koga je angaţovao da bude veza sa onim koji je nadgledao Viktorijinu kuću, a koji je kasnije trebao da ga povede u obilazak imanja. - Izvoli, reci - Kolin je bio nestrpljiv. - Gospodine grofe, Mik me poslao da vam kaţem da je gospoĎica Lumis sela na konja i izjahala iz dvorišta.

- Da li je rekao u kom pravcu se uputila? - Upitao je dok je ustajao i ţurno navlačio svoj kaput. - Nije mi rekao ništa više od toga. Ja sam odmah krenuo, pa ne znam ni sam. - Moţeš li sada da me odvedeš do imanja gospoĎice Lumis? Ipak taj obilazak ne bih ostavljao za kasnije. - Naravno da mogu - rekao je zbunjeni momak. Nikome od njih nije bilo jasno zašto je grof uhodio Viktoriju. Viktorija je upravo izašla iz šume i zaputila se ka pašnjaku, kroz koju je proticala reka, kada je na susednom breţuljku ugledala dva jahača. Jedan je okrenuo konja i brzo nestao sa vidika, a onog koji je ostao je odmah prepoznala. Grof je rešio da joj ne dozvoli da se u miru oprosti od ove zemlje. Usporila je konja i odlučila da se odmah suoči sa njim. Bilo je očigledno da je nju traţio pa nije imalo smisla beţati. Kolin se laganim kasom spustio niz breţuljak i preprečio put Viktoriji. Uveliko je bio svestan da nije izjahala sa namerom da napusti imanje, ali je ipak pošao ka njoj. Kada je već bio tu gde jeste, moţe i ona da mu pokaţe celo imanje. - Od vas je nemoguće sakriti se - rekla je suvo kada je uskladio svog konja da jaše uporedo sa njenim. - Zar ste to radili? Skrivali se od mene? - Nisam, ali i da sam pokušala, vidim da ne bih uspela u tome. Šta sada ţelite? - Voleo bih da mi pokaţete imanje. Kada ste već izjahali, nadam se da vam to neće teško pasti. - To će morati da uradi vaš novi upravnik. Ja sutra odlazim. Došla sam ovde da se oprostim od zemlje na kojoj sam odrasla. Ako nemate ništa

protiv, volela bih da budem sama. Nemam vremena da izigravam vašeg vodiča. - Neće biti novog upravnika jer vi ostajete ovde - rekao je Kolin besno Ova ţena je stvarno umela da ga iznervira za tren. Kada su stigli do reke, Viktorija je zaustavila konja i sjahala. - Ne moţete me naterati da budem upravnica na vašem imanju i vi to vrlo dobro znate. Sjahao je i Kolin i prišao joj toliko blizu da je mogla da oseti miris njegove kolonjske vode. Bio je to sveţi miris bora i još nečeg što nije mogla da prepozna. - Slušajte me dobro Viktorija - nadvio se nad nju preteći - ostaćete ovde kao buduća vlasnica. Koliko god se vi meni ne sviĎali, svestan sam da je teško da neko drugi vodi imanje bolje od vas. - Da li to znači da ćete prihvatiti moj predlog i prodati mi ga? Viktorijin glas je odjednom bio pun nade i ushićenja. - Da, upravo tako. Naravno, uz odreĎene izmene. - Kakve izmene? Ako očekujete da vam isplatim iznos u celosti, ja to ne mogu. To sam vam već rekla. Nema smisla da se poigravate samnom. - Očekujem baš to. Viktorija je otvorila usta da nešto kaţe, ali je on bio brţi. - Daću vam rok od dve godine da prikupite potreban novac i isplatite mi ga u celosti. Do tada će imanje biti moje, a vi ćete se voditi kao upravnica. Prihod koji ostvarite biće vaša plata. Od vas jedino očekujem da se redovno konsultujete samnom oko ulaganja i izveštavate me o svemu bitnom što se dešava.

- Zašto biste to uradili? Jutros mi niste delovali kao neko ko je spreman na ustupke - bila je iznenaĎena onim što je rekao i pokušavala je da pronaĎe zamku koja se skrivala u njegovim rečima. - Već sam vam rekao da sam materijalno sasvim dobro zbrinut. Novac mi ne treba i shvatite ovo kao gest dobre volje. Ja nisam pohlepan gospoĎice Lumis. - Zašto baš dve godine? Rekla sam vam da ću imati novac nakon iduće ţetve. - A šta će biti ako ga ne budete imali? Hoćete li me onda optuţiti da vam nisam dao dovoljno vremena. Nepisano je pravilo da stvari kreću naopako onda kada nam to najmanje odgovara. Moje je mišljenje da su dve godine sasvim razuman rok. - Dajete li mi reč da će zaista biti tako? - Daću vam svoj potpis. Ne mislite valjda da planiram da ovo ostane na usmenom dogovoru? Sačinićemo ugovor u kome ćemo navesti sva prava i obaveze. Ja tako poslujem gospoĎice Lumis. Doduše, kad malo bolje razmislim, moţda bismo mogli na još neki način da zapečatimo ovaj dogovor. Bez ikakvog upozorenja je spustio usne na njene i uzeo ih, gotovo posednički. Tada je shvatio da je to ţeleo da učini od trenutka kada je prvi put video. Te sočne usne mogle su se upotrebiti na mnogo bolji način umesto da prosipaju optuţbe na njegov račun. Viktorija se u početku opirala potpuno zbunjena, ali su je njegove usne tako uporno opsedale da je morala da popusti. Topla, moćna usta izazvala su joj vrtoglavicu i zaposela sva čula. Nije ni bila svesna trenutka kada je počela da mu uzvraća.

Poljubac se za čas rasplamsao, preteći da se pretvori u poţar. Kolin je spustio ruke sa njenih ramena i privukao je bliţe sebi tako da je mogla da oseti njegovo uzbuĎenje. Njene ruke su nekako završile u njegovoj kosi i ko zna kakav bi nastavak bio da se Viktorijin konj nije uznemirio i snaţno zarzao. To ih je oboje prizvalo i brzo su se razdvojili, kao opareni. Nakon što je umirila ţivotinju, okrenula se ka Kolinu. Što pre ga pogleda u oči, to bolje za oboje. Nije znala šta ih je ponelo u taj nepromišljeni poljubac, ali su svakako morali da to rasčiste odmah. Kolin je stajao kruto, a na licu mu se ogledala zbunjenost. - Šta vam bi da me poljubite? - Upitala je optuţujuće - Izazvali ste me. Da vas nisam poljubio verovatno biste rekli nešto zbog čega bismo se ponovo posvaĎali. To je bio najbolji način da vas umirim. Nemojte mi sada drţati predavanje o nemoralu, jer nisam primetio da ste se previše opirali - Kolin je pokušao da deo krivice prebaci na nju i to samo zato da bi se opravdao. Što se njega ticalo, smatrao je da nije učinio ništa pogrešno. Morao je sebi da prizna da ga je Viktorija Lumis privlačila i da nikada nije imao slaĎi poljubac od ovog. - Nisam imala mnogo izbora - rekla je Viktorija - Svakako, nemojte to više pokušavati. Idući put ću biti spremna da vam se oduprem, a to neće biti prijatno po vas. - Ja nisam rekao da će biti idućeg puta. Ne umišljajte da ste mi neodoljivi. Uostalom, na neki način smo poslovno vezani, a ja nemam nameru da se upuštam u bilo kakvu vezu sa poslovnom saradnicom Kolin se naljutio. Šta li je ova provincijalka zamišljala? On je bio grof i nije mu padalo na pamet da se upušta u vezu sa osobom koja nije iz

njegovog društvenog sloja. Nešto sasvim drugo su bile plaćene ljubavnice. To je bilo u trendu. Svaki plemić u Londonu je koristio usluge profesionalnih kurtizana, bez obzira da li je imao suprugu ili ne. Supruge su se birale po porodičnom poreklu i visini miraza. I on je imao nameru da se oţeni na takav način. Ostalo je još nekoliko meseci do nove sezone i tada je planirao da naĎe sebi prikladnu suprugu. Već je imao raznih nagoveštaja iz nekoliko uglednih porodica koje su imale ćerke za udaju. Samo je trebalo da izabere najpogodniju kandidatkinju. - Ništa ja ne umišljam. Samo sam rekla da to više ne pokušavate, a nisam inicirala da sam vam neodoljiva. Vi meni svakako niste, pa nemate nikakvog razloga za brigu. - Oho! Mislio sam da je san svake devojke da se popenje na društvenoj lestvici koliko je to moguće. Moţda mislite da je moja titula za vas nedovoljna - Kolin je bio uvreĎen njenom izjavom. Oprečno mišljenje o ovoj devojci je i njega zbunjivalo. - Sve ste pobrkali grofe - Viktorija je posle početne zanesenosti poljupcem, uspela da povrati samouverenost. - Moţda u vašim krugovima titula ima neke veze sa privlačnošću pa ste zato izgovorili takvu glupost. Za vašu informaciju, ja sam savršeno zadovoljna svojim statusom na društvenoj lestvici i nemam nameru da ga menjam. Kada pronaĎem muškarca koji me privlači, najvaţnije će mi biti da me voli, poštuje i podrţava. Uopšte me neće zanimati njegov status i poreklo. To su moji kriterijumi. Sada bih volela da promenimo temu i da poĎemo u taj obilazak. Pošto ste ipak pokazali da moţete da budete razumni, zasluţili ste da vam pokaţem imanje.

Viktorija je uzjahala svog konja, ne ostavljajući Kolinu prostor za bilo kakav komentar. Nije imao izbora sem da je prati. Pored nje se osećao kao zbunjeni školarac koji se prvi put našao u prisustvu lepe ţene. IV Kolin je sedeo u svojoj radnoj sobi, kada je njegov stari posluţitelj ušao sa pismom na tacni. - Moj lorde, ovo pismo je upravo stiglo za vas. - Spusti na sto – Kolin nije podizao glavu sa knjiga ispred sebe jer je bio siguran ko mu piše. – Hvala ti Dţozefe. Kada je posluţitelj napustio sobu, on je upisao još nekoliko brojki, a onda se naslonio u udobnoj koţnoj fotelji i dohvatio pismo sa tacne. Prvo ga je omirisao, po ko zna koji put, traţeći neku skrivenu naklonost. Ništa. Mirisalo je na ustajali miris papira. Nakon toga ga je pogledao i ponovo se divio Viktorijinom savršeno urednom rukopisu. Znao je da u pismu ne piše ništa posebno i da će ličiti na sva prethodna, ali opet je osećao neko uzbuĎenje dok je uzimao noţić za papir. Još uvek nije bio siguran da li ga ona zavitlava svojim banalnim pismima ili nije dobro shvatila kakva je pisma traţio od nje. Bio je sklon da više veruje u ovo prvo. Viktorija je bila najinteligentnija ţena koju je poznavao i sigurno mu se podsmevala. Sa osmehom se setio kako je bila besna kada je pročitala ugovor koji joj je ponudio na potpis. Kolin nije mogao da odoli da je, makar, pismeno ukroti i jedan član ugovora je formulisao tako da jasno piše da je Viktorija zaposlena kod njega u naredne dve godine. Tačnije, sve dok ne isplati imanje. Prihod koji ostvari naveo je kao njenu zaradu. Sve u svemu, ugovor je bio izuzetno povoljan za nju, ali je Viktoriju strašno iritirala činjenica da se sada vodi

kao njegova radnica. Zato je i bio uveren da mu se pismima, koja šalje, osvećuje za ono što je morala da potpiše. Izvukao je uredno presavijeni papir i pokušao da zamisli kako je izgledala dok ga je pisala. Uopšte mu se nije sviĎalo to što je svakog dana sve više mislio na nju kao i na poljubac koji su podelili. Te meke, sočne usne ostavile su na njemu trag, ali i ţelju za još. Odmahnuo je glavom da rastera slatko uzbuĎenje koje ga je obuzimalo. Šta mu je? Za sebe je mogao da kaţe da je racionalan čovek koji svaku odluku u ţivotu donosi posle paţljivog planiranja i hladne glave. Zato mu i jeste sve bilo sloţeno kako treba i sve potrebe su mu bile zadovoljene. Imao je stalnu ljubavnicu koja je bila tu da zadovoljava njegovu snaţnu fizičku potrebu. Baš zbog toga je buduća supruga trebala da ima ulogu savršene domaćice i majke, bez potrebe da dele bilo kakvu strast ili ljubav. Pruţanje dobrih uslova za ţivot jednoj dami iz visokog društva biće sasvim dovoljno. Uostalom, većina njih je vaspitana baš tako. Da ţive u izobilju i da savršeno obavaljaju ulogu supruge. Taj recept je bio oproban i dobro funkcionisao stotinama godina. Zato Kolin nije imao nameru da odstupa od izgraĎenih društvenih normi. Tako je, po ko zna koji put, sebi rekao da je očigledno da se Viktorija Lumis ne uklapa ni u jednu od tih normi. O njoj je mogao da mašta u trenutcima dosade i ništa više od toga. Zvuk otvaranja vrata ponovo ga je vratio u stvarnost. Ovog puta Dţozef je najavio posetioca, Henrija Morisa, grofa od Valdena. Visoki, elegantno obučeni gospodin, prosede kose, ušetao je u radnu sobu. Kolin je na brzinu ugurao pismo u poslovnu knjigu, zatvorio je i ustao da pozdravi gosta.

- Znao sam da ću te pronaći u radnoj sobi. Za tebe nikada nema odmora. Tako je mladiću! Treba da iskoristiš svoju mladost i dar za posao kako bi kasnije mogao da uţivaš – rekao je grof od Valdena i pruţio ruku svom domaćinu. - Izvoli, sedi – Kolin mu je pokazao na fotelje ispred stola – Dţozefe, sipaj nam piće. Pauza će mi dobro doći – rekao je svom posluţitelju i ponovo se spustio u fotelju. - Pa, kako idu poslovi? – Henri je upitao pošto je uzeo svoju čašu. - Ne mogu da se ţalim. Uspeo sam da sredim sve očeve poslove i, one koji to nisu bili, učinim profitabilnim. Mislim da će sledeća godina biti sjajna. - Odlično – stariji grof je otpio malo brendija i tek tada je Kolin primetio neku dozu nelagodnosti u njegovom ponašanju – Baš sam rekao svojoj Ester, pre nego što sam pošao ovamo, da je prava retkost sresti čoveka kakav si ti. Odgovoran, precizan i, iznad svega, visoko moralan. - Pretpostavljam da si došao da proveriš kako stoje stvari sa zajedničkom investicijom u onaj rudnik na severu. Mogu da ti kaţem da je, za sada, sve u redu. Cena deonica raste i iznad mojih očekivanja. Od toga te čeka lep prihod. Baš kao i sve nas koji smo uloţili u taj posao. - Zapravo, - Henri je pročistio grlo pre nego što je nastavio – Došao sam zbog nečeg sasvim drugog. Za rudnik znam da je u usponu i ne brinem. Već sam rekao da imam puno poverenje u tvoje sposobnosti. - Šta je onda u pitanju? – Kolin je bio blago začuĎen. Sa grofom od Valdena je imao isključivo poslovni odnos, a trenutno nije bilo ničega u šta bi zajedno investirali. - Stvar je, da kaţem, privatna. Znaš, ovih dana se u klubu priča da si odlučio da se oţeniš i da ćeš suprugu izabrati tokom sezone.

- Istina je. Nisam baš širio tu priču, ali me ne čudi da su drugi jedva dočekali da to učine. - Znam, znam. Ja sam to saznao od Palmera. Pohvalio mi se da si prihvatio da se upoznaš sa njegovom mlaĎom ćerkom. - Jesam. Baš kao što sam prihvatio da se upoznam sa još nekoliko dama iz uglednih porodica. - Onda, pretpostavljam, nećeš odbiti da upoznaš moju Emili. - Nisam znao da imaš ćerku. Nisi je pominjao – rekao je Kolin iznenaĎeno. - Već nekoliko godina je u školi, u okolini Londona. To je elitna akademija za dame. Za nekoliko dana završava i biće debitantkinja. Bilo bi odlično da se uda već u prvoj sezoni. Ako smem da kaţem, jako bi me radovalo da njen budući suprug budeš ti. Već imamo zajedničke interese, a i planiram da joj dam dobar miraz – Henri je rekao, napregnuto čekajući Kolinov odgovor. - Nisam baš planirao da mi supruga bude toliko mlada, Henri. Meni je dvadesetsedam i više bi mi odgovarala supruga sa nešto više iskustva. Naravno, mislim na organizaciju balova i svega ostalog što ide uz titulu koju će poneti. - Emili moţda nema praktično iskustvo, ali je sve to naučila u školi. Veruj mi, tamo ih paţljivo pripremaju za njihovu buduću ulogu. Deset godina nije nikakva prepreka. Ja sam od svoje Ester stariji sedamnaest, a to se sada uopšte ne primećuje. Na kraju, Palmerova ćerka je samo dve godine starija od Emili. I, iskreno, da sam na tvom mestu, ja bih se zapitao zašto je ćerka jednog markiza neudata posle dve sezone.? - Potpuno mi je logično da svako navija vodu na svoju vodenicu, Henri. Ţao mi je ako ću te razočarati, ali sve što mogu da ti obećam je da ću

upoznati tvoju ćerku i uzeti je razmatranje kao i ostale. Na kraju, sve dame imaju slične preporuke kao i tvoja ćerka tako da ću to prebaciti u drugi plan. Mnogo je vaţnije da izaberem neku sa kojom ću moći da imam skladan brak, bez ikakvih problema. Svestan sam da su mlade dame pune različitih ideala, a ja imam strogo utvrĎena pravila kakav odnos hoću da izgradimo. - Ako je jedno od tih pravila i tvoja veza sa odreĎenom damom iz ulice Mun, uveravam te da to neće predstavljati problem. Ester me je uverila da Emili tačno zna šta su duţnosti supruge, a šta ljubavnice. Veruj mi, mnogi očevi ne bi tolerisali takvu vezu nakon venčanja sa njihovom ćerkom. - Hvala ti što si mi predočio i taj detalj – rekao je Kolin kruto. Više se nije osećao kao poţeljni mladoţenja, već kao poţeljna roba. Stariji plemići su imali kalkulacije u svim segmentima i većina je bila spremna da plati bilo koju cenu kako bi se dokopali onoga što ţele. To mu inače nije smetalo jer ga nije doticalo, ali pošto je trenutno on bio taj oko koga su se grabili, osećao se loše. Znao je da će morati da bude izuzetno obazriv kada bude upoznavao ćerke svih ovih grabljivaca. Najsitnija greška moţe da ga košta afere i nepoţeljnog braka. I dok su Kolina mučili ti problemi, Viktorija je zimske dane provodila planirajući sledeću godinu. Htela je da se osigura da će obezbediti potreban novac kako bi isplatila grofa Hartforda. Kasni usevi su mirovali ispod sneţnog pokrivača i to im je godilo. Zima je ukazivala da će imati veoma plodnu sledeću godinu. Kolinu Grifinu, grofu od Hartforda, naravno, nije pisala o tome. Za njega su bila rezervisana pisma u kojima ga je izveštavala koliko će slame utrošiti po grlu, koliko sena pojede jedna krava i ostale sitnice koje

mu, ni na koji način, nisu bile bitne. Sa svakim njegovim odgovorom postajalo joj je jasno da ga nervira što se pravi blesava i ne reaguje na njegove sugestije da je potrebno da ga konsultuje samo za vaţne odluke i bitne investicije. Grof od Hartforda je bio dovoljno dobro vaspitan da je ne otera do Ďavola, već joj je svakog puta strpljivo objašnjavao suštinu njihovog ugovora. Kao da je znao koliko je teško podnela što je morala da potpiše takav dokument. Ona, koja je praktično celo imanje podigla na zdrave noge, morala je da prihvati da će privremeno biti samo upravnica na tom imanju. Istina, deo o pravu na otkup bio je jasno definisan kao i njena plata u vidu celokupnog prihoda. Zato i jeste bila tako opuštena u prepisci sa grofom. Erol Vozli joj je rekao da je ugovorom zaštićena i da nema opasnosti da bude prevarena. Realno, ona bi grofu Hartfordu trebala da bude veoma zahvalna zbog povoljih uslova koje je ponudio, ali je duboko u sebi znala da je on, na taj način, za sebe izvukao zadovoljstvo da je ponizi tim što ju je uzeo u najam naredne dve godine. Nije se ona stidela toga što je nečija zaposlenica, već je poraţavao deo u kome je pisalo da po nalogu poslodavca mora prihvatiti i druge poslovne obaveze. Pošto nije precizirano koje su to obaveze, a ona nije dobro poznavala grofa i nije pojma imala šta mu sve moţe pasti na pamet, zbog tog dela se najviše bunila. I zbog pobedničkog izraza njegovog lica, kada je pročitala tu klauzulu ugovora. Ipak, Vozli je ubedio da je to samo sitnica spram onoga što dobija zauzvrat. Tako je na kraju potpisala, ali se zaklela u sebi da će pošteno namučiti grofa zbog te začkoljice i upravo to je činila pišući mu često o svakoj sitnici koja se dešavala na imanju.

MeĎutim, već neko vreme je bila svesna da su ta glupa pisma više izgovor da bude sa njim u kontaktu nego bilo šta drugo. Još uvek se sećala poljupca pokraj reke i osećala ukus njegovih usana i miris kolonjske vode. Viktorija nije bila osoba koja je zavaravala sebe i bila je na ivici da prizna da joj se nadmeni grof dopao kao muškarac. U onih nekoliko trenutaka, dok je bila u njegovom naručju, osećala se boţanstveno. Ljubila se ona i ranije, ali nikada nije doţivela tako jako stujanje krvi, niti je osetila slabost u stomaku. A sve to joj se desilo u tom kratkom poljupcu čija je namera bila sasvim drugačija. Bila je potpuno svesna da su grof od Hartforda i ona dva različita sveta i da je taj poljubac prvo i poslednje što se desilo meĎu njima, ali ipak je u njoj radila devojačka mašta. To je mogla sebi da dozvoli u trenutcima odmora kojih je u zimskom periodu bilo previše. Bio je kraj prve nedelje balske sezone kada je Kolin shvatio da mu je svega dosta. Pod hitno je morao da pronaĎe rešenje za svoju situaciju. A situacija je bila nepodnošljiva. Još na prvom balu je shvatio da se stvari neće odvijati onako kako je zamislio, ali nije mogao da pogazi sva ona obećanja koja je dao svojim poznanicima i poslovnim saradnicima. Kao da su baš svi imali ćerke za udaju. Svako veče su ga opsedale grupe uzbuĎenih školarki, koje su crvenele od svake njegove reči i pogleda. Za njima je neizostavno išlo jato majki, tetki, roĎaka i ko zna kakvih još druţbenica. Kolin je po prirodi bio učtiv i umeo lako da vodi neutralne razgovore, ali ovo je nadilazilo njegovu moć i strpljenje. Te večeri je njegova zamisao da se oţeni mladom, uglednom damom, kulminirala upoznavanjem sa ledi Emili Moris. Taman je pomislio da ima makar jedno biće u celoj dvorani, sa kojim moţe da vodi, kolko-

toliko normalan razgovor, kada ga je dama sa kojom je plesao, potpuno šokirala. U isticanju svojih prednosti u odnosu na svoje konkurentkinje, otvoreno mu je rekla da ni njeno seksualno iskustvo nije zanemarivo. Kolin je nekoliko trenutaka gledao u nju, potpuno zatečen tim priznanjem, kada je ona otišla i korak dalje, ponudivši mu da se još to veče uveri u njene čari. Samo je iz poštovanja prema njenom ocu, naterao sebe da ostane potuno miran i da ne napravi skandal. Ona je praktično bila dete, a ponašala se gore od neke jeftine kurtizane. Ledenim glasom je stavio do znanja ledi Morison da nije zainteresovan za korišćenu robu. Iako se više puta pre toga uţasavao pomisli da će za suprugu dobiti drhtavu, neiskusnu devicu, pravila su bila pravila. A on nije hteo da odstupi od toga. Kako se Emili Moris te večeri nudila njemu, tako je lako moglo da se dogodi, da već iduće večeri svoje čari ponudi nekome drugom. A to bi verovatno nastavila da radi i tokom braka. I nije u pitanju bila samo ona, već bilo koja slična udavača. Na kraju svega, je došao do zaključka da nije dovoljno samo isplanirati ţenidbu i odabrati damu iz pogodne porodice. Morao je da obrati paţnju ko je ta dama zaparavo. A to mu se nije dopalo jer je podrazumevalo da mora da provodi više vremena sa svakom kandidatkinjom pojedinačno. Dok se vozio u kočiji, pokušao je da smisli kako najbezbolnije da povuče priču o svojoj ţenidbi. Trebala mu je odstupnica dok ne napravi novi plan. Malo pre nego što se kočija zaustavila ispred kapije njegove ljubavnice, na pamet mu je pala genijalna ideja. V U Daramu je sneg malo popustio i pošto je prohodnost bila mnogo bolja, Viktorija je tog dana odlučila da poĎe u nabavku. Sa sobom je povela i Nikolasa, jer je spisak njihove domaćice bio dug, a i Viktorija je

ţelela da odabere neke stvari i za sebe. Naravno, pre svega je svratila u lokalnu poštu da preda pismo za grofa Hartforda. I dalje je istrajavala u svojoj prepisci, mada je u poslednjih nekoliko pisama bila znatno ozbiljnija. Predala je pismo i taman kada se okrenula da izaĎe, punački sluţbenik, okruglog lica je pozvao. - GospoĎice Lumis, sačekajte trenutak. - Izvolite gospodine Frenklin – Viktorija je zastala i okrenula se ka njemu. - Jutros nam je stigla pošta, ali još nismo stigli da je razvrstamo. Pošto sam primetio da za vas često imamo pisma, hoćete li biti ljubazni da sačekate da proverim ima li danas nešto za vas. - To bi bilo lepo. Naravno da ću sačekati – Viktorija se trudila da prikrije uzbuĎenje. Istina, nije još uvek očekivala grofov odgovor na prethodno pismo, ali je imala pravo da se nada. Dok je sluţbenik marljivo vadio poštu iz velike vreće i pretraţivao ima li neko pismo sa njenim imenom, Viktorija je pregledala spisak obaveza koje je napravila za taj dan. Imala je da obavi toliko stvari da je bilo pitanje da li će stići kući pre mraka. - Evo ga! – Frenklin je uskliknuo kao da je pronašao zlatnik - Imao sam osećaj da vam je danas stigla pošta – Sagnuo se preko visokog pulta i pruţio joj pismo. Pri tom, naravno, nije odoleo da baci pogled i vidi od koga je. Pečat grofa od Hartforda je bio upadljiv i teško da bi ga zaboravio. Viktorija mu se ljubazno osmehnula i uzela pismo, a onda ga, i ne pogledavši, stavila u dţep kaputa.

- Hvala vam gospodine Frenklin. Očekivala sam poštu, ali tek za nekoliko dana. Ipak, dobro je ispalo što je pismo stiglo baš danas. Sada me izvinite. Imam puno obaveza i trebalo bi da krenem. DoviĎenja. - Prijatan dan gospoĎice Lumis – rekao je sluţbenik ljubazno se smeškajući. Kada je izašla na ulicu, Viktorija je odahnula. Odlično je poznavala mentalitet ovdašnjih ljudi. Iako su svi bili prijateljski naklonjeni, ipak su voleli da previše guraju nos u tuĎe stvari. Jednostavno su morali da znaju sve o svakome. Zato se ona potrudila da deluje krajnje nezainteresovano za pismo koje je uzela jer je gospodin Frenklin pomno pratio njenu reakciju. Verovatno je primetio da joj uvek stiţu pisma sa istim pečatom i sa iste adrese. Pošto se pridruţila Nikolasu, ubrzo je zaboravila i na pismo i na poštanskog sluţbenika. Misli su joj bile zaokupljene stavkama sa dugačkog spiska. Kada je napokon završila sve, napolju je već bio prvi sumrak i morali su da poţure kući. Uveče je temperatura vazduha naglo padala, a sneg se ledio. Iako je imala nameru da tog dana poseti i svoju drugaricu Martu, Viktorija je morala da odustane od od toga. Biće prilike neki drugi dan, pomislila je i poţurila ka saonicama u kojima je Nikolas već čekao. Kod kuće ih je čekala zabrinuta Alis. Ruke su joj počivale na širokim bokovima. - Gde ste do sada Vas dvoje? Zar moram baš svakog puta da brinem? - Šta si očekivala kada si nam dala onoliki spisak? – Upita Viktorija veselo i cmoknu je u obraz. - Nadam se da ste nabavili sve što nam treba. U naredne dve nedelje vas neću pustiti da mrdnete sa imanja – Alis je prihvatila deo paketa koje joj

je dodao Nikolas i pošla ka ostavi – Pretpostavljam da niste ništa jeli. Pačetina je odavno spremna. Ako nećete da se ohladi, bolje bi vam bilo da se odmah presvučete i doĎete u kuhinju. - Samo da iznesemo ove stvari. - Ja ću se pobrinuti za to. Ionako ne znate gde treba da rasporedite namirnice. Samo bi mi oteţavali – reče Alis strogo – Hajde, trči u sobu Viktorija. Pisma se setila tek mnogo kasnije te večeri. Spremala se za spavanje i dok je odlagala odeću, pade joj na pamet da ga uopšte nije izvadila iz ogrtača. Obično je nestpljivo otvarala pisma Kolina Grifina iako je dobro znala da unutra ne piše ništa uzbudljivo. Samo njihova uobičajena prepiska proţeta ironijom i skrivenim nadmudrivanjem koja se ticala isključivo poslovnog odnosa u kojem su se našli. Dok je lomila pečatni vosak, ona se ponovo zapita kako bi bilo da su se sreli u nekim drugim okolnostima. O tome je razmišljala češće nego što je ţelela iako je odgovor bio kristalno jasan. Kolin Grifin je ne bi ni primetio. On je bio snob kome je ispod časti bila komunikacija sa običnim smrtnicima. Zato joj još uvek nije bilo sasvim jasno zašto je pristao da joj proda imanje. Imao je hiljadu načina da je ponizi, a ipak to nije učinio. Bar ne u meri u kojoj je mogao. Razvila je uredno presavijeni papir i već kod uvodnog dela je promenila mišljenje. Dve godine su bile mnogo duţe nego što se njoj činilo. Tada je shvatila da njeno mučenje tek predstoji. Kolin je pisao sledeće: Gospođice Lumis, U skladu sa našim poslovnim dogovorom i ugovorom koji ste potpisali, a vezano za član u kome stoji da ste mi dostupni i za druge poslove,

očekujem da se pojavite u Londonu u najkraćem mogućem roku od trenutka kada primite ovo pismo. Stvar je veoma delikatna i nije prikladna za pismo, pa ćemo razgovor obaviti u četri oka kada dođete ovamo. Žao mi je što ne mogu ni da nagovestim o čemu se radi, jer je vaša radoznalost sigurno velika, ali razumećete me kada budete čuli zašto ste mi potrebni. Upozoravam vas da ni slučajno ne pokušate da mi na ovaj poziv odgovorite pismom u kome me obaveštavate da ste sprečeni jer neću tolerisati taj izgovor. Oboje dobro znamo da u ovo doba godine nemate posla na imanju, a meni ste potrebni ovde. Predlažem da sa sobom povedete neku blisku žensku osobu, jer će vam biti potrebna družbenica. Uostalom, mlada dama, koja drži do svoje časti, nikada ne bi putovala sama. Verujem da to i sami znate pa neću dužiti sa instrukcijama. U prilogu se nalazi moja adresa koju ćete dati kočijašu kada stignete u London. Do skorog viđenja. Srdačno, Kolin Noa Grifin Pročitala je pismo nekoliko puta pre nego što je besno bacila papir na krevet. Šta on zamišlja?! Da moţe da je pozove kada god mu padne na pamet, a ona kao kučence da otrči u London! E pa neće moći! Ona se ugovorom obavezala da obavlja poslove vezane za imanje, a ne da ide u London i pomaţe mu u poslovnim transakcijama. I zar je moguće da mu je potrebna za tako nešto? Kolin uopšte nije izgledao kao čovek kome je potrebna pomoć u poslu. Na njegovu veliku ţalost, učiniće upravo ono što joj je zabranio. Poslaće mu pismo u kome se neće izviniti zbog obaveza, već će ga oterati doĎavola. Tom čoveku je, očigledno, bilo

veoma dosadno u ţivotu pa je odlučio da se malo poigrava svojom umišljenom moći nad njom. VI Tri dana kasnije Viktorija se klackala u velikoj putnoj kočiji na putu za London. Pored nje je unutra bilo još troje putnika. Mladi bračni par, za koji je bila sigurna da su se tajno venčali u Škotskoj i jedan stariji trgovac. Što se Viktorije ticalo, i to je bilo previše. Bila je zapanjena kada joj je kočijaš rekao da je uobičajeni broj putnika mnogo veći. Pitala se gde bi stalo još ljudi kada je i ovako unutra bilo previše tesno i zagušljivo. Dan se bliţio kraju i čekalo ju je prvo noćenje na ovom putu. Od jutros je već nekoliko puta poţalila što nije povela Martu sa sobom, ali se nazad nije moglo. Moraće da izgura ovaj put sama u inat Kolinu Grifinu. Dan pošto je primila njegovo pismo ipak je odlučila da se posavetuje sa Erolom Vozlijem pre nego što odgovori. Ispostavilo se da je uradila dobro, jer da je odbila da poĎe u London, Kolin bi imao puno pravo da raskine njihov ugovor. A to nikako nije ţelela. Kada je odlučila da po svaku cenu doĎe ponovo do svog imanja, praktično je prihvatila da izvršava svaki posao koji grof od Hartforda zahteva od nje. Vozli joj je pročitao svaku rečenicu tog prokletog ugovora i pojasnio joj da nema baš mnogo izbora. I sada se kajala što je bila gruba prema dobrom advokatu. Bukvalno ga je napala da je on nagovorio da potpiše tako štetan ugovor. Još se gore osećala posle njegovog pravdanja da nije mogao da zna da će Hartford od nje traţiti da obavlja bilo šta van Darama. Svakako, šteta je bila načinjena i ona je sada putovala u susret arogantnom grofu i njegovim hirovima. Jedini odušak koji je sebi dala, je bio taj da ne povede nikoga sa sobom. Pretpostavila je da će to izazvati

grofovu burnu reakciju i jedva je čekala da mu vidi lice kada mu se na vratima pojavi sama. To što će morati nekoliko noći da provede sama u nepoznatim gostionicama bila cena koju će rado platiti, tešila je sebe. Kolin je gledao u vatru, a ne u svog sagovornika. Misli su mu bile rastrojene. Nije očekivao ovu posetu i bio je nepripremljen za razgovor sa grofom od Valdena. U biti nije bio čovek kome je posao uticao na privatni ţivot i obrnuto, ali je zbog Emili Moris očigledno bio primoran da se zameri njenom ocu. Dobro je znao da je Henri Moris bio poznat kao jak igrač u poslovnim krugovima i da ga je uvek trebalo imati za prijatelja. Ipak, cena je bila previsoka. Grof od Valdena je večeras, očigledno, došao sa namerom da ugovori brak za svoju mezimicu, a Kolin to nije mogao da dozvoli. Ne sada kada je imao tako dobar plan kako da sebe, kao poţeljnog mladoţenju, makne sa spiska udavača i njihovih porodica. Jedino što ga je izluĎivalo što taj plan nije mogao da sprovede sam, a drugi učesnik, odnosno učesnica, se nije ni javljala ni pojavljivala. Više nije bio siguran u ishod svoje zamisli, ali je ipak odlučio da se kocka. Ako se Viktorija uskoro ne pojavi tada će razmišljati o alternativi. - I kao što rekoh, Emili je rekla da ţeli samo tebe i nikoga drugog – Grof je završio svoj poduţi monolog. - Tvoja ćerka je naočita mlada dama Valdene. Ipak, poštedi me te priče. Kako moţe da me ţeli kada smo progovorili nekoliko rečenica i otplesali jedan valcer? U prošlom razgovoru sam ti pomenuo da je puno mladih dama na mom spisku. Nisam ti obećao ništa više nego bilo kome drugom. Na kraju, sve što si traţio od mene je da se upoznam sa Emili. To sam i uradio. MeĎutim, ima jedna stvar koju sam ti prećutao prošli put. Uradio sam to sa razlogom jer nisam bio siguran u ishod.

- Koja je to stvar Hartforde? - Vidiš, od prošle godine postoji jedna mlada dama kojom sam namerio da se oţenim. Pošto nisam bio siguran u njena osećanja prema meni, nisam to nikome spominjao. Na kraju, ostavio sam sebi prostora da proverim šta se sve nudi na bračnom trţištu. Sigurno razumeš o čemu pričam. - Koliko se sećam, prošli put si mi rekao da ti veličina miraza nije toliko vaţna. - I nije. Uopšte ne pričam o tome. Napomenuo sam da ću više gledati karakterne osobine svoje buduće supruge. Moja verenica je izuzetno inteligentna i zanimljiva mlada dama. U tom smislu sam ţeleo da proverim nudi li se neka zanimljivija od nje. Ali sada za tim nema potrebe, jer ona stiţe u London. Prihvatila je moju ponudu i na prvom zajedničkom balu ću objaviti našu veridbu. - Ko je ona? Odakle stiţe? Zar nisu sve vaţne porodice već u Londonu? – Henri je bio zbunjen i radoznao u isto vreme. - GospoĎica Viktorija je sa severa i nije iz porodice koja pripada visokom društvu, ali je veća dama od mnogih koje tamo pripadaju – Kolin je izgovorio u dahu. Za tren je pomislio da ne otkriva taj detalj Valdenu, ali je zaključio da će svi biti ubeĎeni da je u pitanju ljubav čim se radi o takvoj vezi. - Koline, sinko, nadam se da si dobro razmislio o tome. Zar ćeš svoju plavu krv pokvariti sa nekom seljačkom? – Henri je sada bio uţasnut. - Zašto? To neće biti prvi put u mojoj lozi. Ja to ne bih nazvao štetnim. Uostalom, dobro je povremeno osveţiti lozu. - Sada razumem zašto te mnogo njih naziva ekscentikom. Ja sam mislio da si ti čovek koji se kruto drţi pravila visokog plemstva, ali vidim da

sam se prevario. Spreman si da ideš mnogo dalje nego što bi to uradili oni koje bije glas da su nemarne aristokrate. Ţao mi je što odbijaš moju ponudu jer bi ta rodbinska veza donela dosta dobrog i tebi i meni. - Moţda jesam ekscentrik, ali nisam budala Valdene. Ja sam onaj koji bira suprugu i koji će provesti sa njom ostatak ţivota. Ne bih se oţenio nijednim od vas očeva, već vašim ćerkama, a nijedna od njih nije zadovoljila moje kriterijume. Tako na kraju treba da budeš srećan što nećeš dobiti mene za zeta. Verujem da će ti tvoj poloţaj i bogatstvo omogućiti da dobiješ negog mnogo boljeg od mene. - Kako ti kaţeš – Henri je izgledao pomirljivo, ali je Kolin primetio kako mu vilica podrhtava – Mislim da je ova poseta bila neuspešna i Emili će biti jako razočarana zbog toga – Ustao je i pošao prema vratima – DoviĎenja. Ne moraš me pratiti. Znam gde je izlaz. U narednih nekoliko dana, Kolin je obavio još dva, podjednako neprijatna razgovora, na temu svoje ţenidbe. Sada je već bio svestan da se vest o njegovoj verenici pronela kao šumski poţar. A verenica se i dalje nije pojavljivala i tako ga naterala da se tog popodneva zapita šta mu je dalje činiti. Pre svega je odlučio da napiše Viktoriji pismo u kome će iskaliti sav svoj bes zbog situacije u kojoj se našao. Nakon toga će pisati onom Vozliju da pokrene raskid ugovora. Ako je ta mala mislila da će se olako izvući sa imanjem, prevarila se. Ionako je napisao taj ugovor u stanju pomućenog uma. Ona ga je pomutila. Bilo je dovoljno da zatrepće onim svojim trepavicama i da ga pogleda nevino plavim očima, pa da on izgubi tlo pod nogama. Sada, ovako distanciran od nje, nije imao razloga da ne razmišlja racionalno.

Dohvatio je pero i papir, nadahnut sopstvenim besom, kada su se vrata otvorila. - Bez obzira o čemu se radi, sada nemam vremena da se tim bavim Dţozefe. Pišem jedno vaţno pismo. Pozvoniću kada budem bio slobodan – Kolin je rekao ne podiţući glavu, a prve reči su se već pojavile na papiru. - Kada biste samo podigli pogled, verovatno biste shvatili da vaš posluţitelj i ja nemamo baš nikakve sličnosti. Ošinut tim blago hrapavim glasom, Kolin se za tren ukočio. Potom je polako odloţio pero u mastionicu i tek onda podigao pogled. Pored vrata je stvarno stajala Viktorija Lumis. Blago rasčupana punĎa koja je virila ispod njenog šešira i umorno lice, govorili su mu da nije imala prijatan put, ali je i takva njemu bila prelepa. - Dobro ste se setili da doĎete! – rekao je optuţujuće i sam iznenaĎen svojim stavom. Uopšte nije ţeleo da se tako ponaša kada je vidi – Moram da vam kaţem da ste se upravo spasili svoje imanje. Taman sam seo da vam napišem pismo u kome traţim raskid ugovora. - Ne sumnjam u to – rekla je Viktorija suvo – Pretpostavljam da ste prevideli koliko je, zapravo, London udaljen od Darama i da ja verovatno neću putovati sopstvenom kočijom, koju, usput rečeno, ni ne posedujem. Hvala vam što ste mi poţeleli dobrodošlicu. Obzirom da sam prvi put u Londonu, to mi stvarno znači – Nije odolela da bude ironična. Kolin je nekoliko trenutaka glupo gledao u nju, pitajući se o čemu priča. On je zapravo, gledao u njene usne, ali nije čuo ni reč od onoga što je rekla. Njegove su misli bile usmerene na pitanje da li je i dalje imala isti ukus kao i onog dana kada su se poljubili kao i na ţelju da to što pre proveri.

- Oprostite, moţete li da ponovite šta ste rekli? – upitao je polako. - Ne, ne mogu! DoĎavola, mislite li da stojim pored ovih vrata čitavu večnost ili planirate da mi ponudite da sednem? To što je vaš batler uzeo moj potpuno mokar ogrtač, ne znači da mi više nije hladno. Kolinu se tek tada prekinuo usporeni film koji mu se odvijao u glavi. Ova ţena je imala moć da ga potpuno sludi samo svojom pojavom. - Izvolite – rekao je ustajući – Izaberite mesto koje vam najviše odgovara. Pozvoniću Dţozefu da vam donese čaj da se malo ugrejete. Nadam se da se pobrinuo i za vašu druţbenicu, a ne samo za ogrtač – uhvatio je za ruke, koje su bile hladne i pored rukavica koje je imala i povukao je ka kaminu. - Odmah vas moram razočarati. Nema druţbenice. Doputovala sam sama. - Šta?! – Kako to mislite sami? - Baš kako sam i rekla. Vidite, za svoju čast odgovaram samo ja, a sklona sam da praktičnost stavljam iznad svega. Ako sam bila primorana da doĎem ovamo, to ne znači da treba još nekome da remetim ţivot. Zaboravite na druţbenicu jer meni ona ne treba. Ovde sam pozvana zbog posla, a ne izlazaka i provoda po Londonu. - I zamislili ste da budete pod mojim krovom bez ikakve pratnje? - Nisam ja zamislila ništa. Ne znam da li se sećate šta ste mi napisali u pismu? Odgovoriću vam. Ništa mi niste napisali. Ni zašto ste me pozvali ovde, ni gde ću odsesti tokom svog boravka. To tek treba da mi kaţete i savetujem vam da počnete odmah. - Ali sam vam jasno naveo da povedete druţbenicu. To je trebalo da bude jasan znak gde ćete odsesti. Sada ste sve zakomplikovali Viktorija. Gde ću da vam naĎem druţbenicu ovako kasno?

- Nigde. Zato je najbolje da se posle ovog razgovora pravite da nisam ni stigla u vašu kuću. Ili, ako to ne moţete, preporučite mi neki pansion i otići ću tamo. - To ne dolazi u obzir! Samo bi mi trebalo da vas neko vidi kako se bez pratnje smucate po nekim sumnjivim pansionima. To bi vam potpuno upropastilo reputaciju i čitav moj plan bi pao u vodu. Ušao je Dţozef sa čajem i kolačićima pa je rasprava prekinuta. Viktorija mu je ljubazno zahvalila i sačekala da zatvori vrata za sobom, a onda se ustremila na Kolina. - Zahtevam da mi odmah objasnite zašto ste me pozvali ovde i kakve to gluposti pričate o mojoj reputaciji? Ako me se stidite, nije trebalo da me pozivate ovamo. - Smirite se Viktorija. Pokušavam da mislim – Kolin je provukao ruke kroz kosu, a Viktorija je pomislila da izgleda bolje nego što se sećala. Ovog puta je na sebi imao leţernije odelo, što je bilo prirodno obzirom da se nalazio u svojoj kući, a njoj se jako dopadalo kako mu stoji. Čak nije izgledao ni malo uštogljeno. Dok ne progovori. - Trebali ste da mislite pre nego što ste me pozvali ovamo. Ja sam očekivala da imate neki spreman posao za mene. - I imam. Upravo pokušavam da vam ga iznesesem, ali vi toliko brbljate da je to nemoguće. Seo je na fotelju pored njene i zagledao joj se u oči. Znao je da je to mač sa dve oštrice, ali nije imao izbora. Trebala mu je njena puna paţnja – Ne znam da li sam vam pomenuo gore, u Daramu, da sam ove godine planirao da naĎem sebi suprugu – počeo je polako, prateći svaki trzaj na njenom licu. - Mislim da ste to propustili. Pominjali ste ljubavnice, ali ne i suprugu – odgovorila mu je ozbiljno, ali je Kolin bio siguran da ga i sada zavitlava.

- Svakako, sada znate za moj plan. I treba mi vaša pomoć u tome. - Dobro je da vam ne treba blagoslov – Nije odolela da ga ne pecne, ali kada je videla da nije odreagovao na njenu šali, ponovo se uozbiljila – Ne znam kako bih ja mogla da vam pomognem.? Potičem iz malog mesta, nisam plave krvi i nemam nikakvog iskustva u pronalaţenju podobnih bračnih partnera. Ako ste zamislili da vam mogu pomoći, uveravam vas da ste se prevarili. Ja sam stručna za pitanja poljoprivrede i ekonomije. Osim toga, ne verujem da je vama potrebna bila kakva pomoć po tom pitanju. Delujete kao čovek koji zna šta hoće i sigurna sam da ste sposobni da sebi izaberete suprugu – Viktorija je izdeklamovala svoje mišljenje, dok joj se u stomaku vezao čvor. I dalje nije bila sigurna da li se on šali ili je zaista pozvao zbog onoga što je rekao. Kakve je ona veze imala sa tim? - Uverili ste me u svoju stručnost Viktorija. Nema potrebe da to naglašavate. I u pravu ste, ja tačno znam kakvu suprugu ţelim za sebe. Ne treba mi vaša pomoć u odabiru. Treba mi pomoć da nepoţeljne kandidatkinje drţite dalje od mene. - Ne razumem – Sada je Viktorija bila zbunjena. Otpila je malo mirisnog čaja i ponovo ga pogledala – Kako ja to mogu da uradim? - Tako što ćete glumiti moju verenicu – Napokon je rekao. - Ja?! – upitala je zapanjeno – Šta vam pada na pamet? Odakle vam takva ideja? - Zapravo, to je savršena ideja, a objasniću vam i zašto. - Pretvorila sam se u uvo – rekla je ironično, a u grlu joj se skupljala knedla. Ova poseta je iz minuta u minut postajala sve apsurdnija. - Vidite, bračno trţište za vreme sezone je veoma komlikovana stvar. Svi kalkulišu i u igri su veliki ulozi. Pošto sam u svom bliţem okruţenju

objavio da imam nameru da se oţenim, za samo nekoliko nedelja sam zatrpan ponudama svih uglednijih plemića koji imaju ćerke za udaju. Kratko rečeno, svi me smatraju veoma poţeljnim zetom. - Blago vama. Mora da vam je ego još više narastao zbog toga. - Iznenadićete se, ali nije. Već sam vam više puta pomenuo da imam zavidno bogatstvo. Zato nemam razloga da uĎem u brak kalkulišući šta će moja supruga uneti u njega. Dobro poreklo mi je vaţno, ali ne i presudno. Pre svega bih ţeleo da naĎem ţenu sa kojom mogu da ostvarim miran bračni ţivot, bez ikakvih problema i trzavica. I bez preteranog mešanja njene porodice. To se u ovoj sezoni ne nudi pa sam primoran na strateško povlačenje. - Pa ste došli do genijalne ideje da mene predstavite kao svoju verenicu i time sebi obezbedite odstupnicu. Da li sam u pravu? - Pogodili ste samu srţ. Sada ćete verovatno pitati zašto vi? Postoji više razloga i svi su jednostavni i dobri. Prvo, mislim da, uz sitne korekcije, moţemo da od vas napravimo damu dostojnu dvora. Drugo, nepoznati ste društvu u Londonu, što vam daje odreĎenu dozu misterioznosti, a oni misterije oboţavaju. I treće, kada okončamo tu farsu, vi ćete se vratiti u Daram i nećete mi praviti nikakve probleme. - Pretpostavljam da vam nije palo na pamet da ja moţda neću prihvatiti vašu zamisao? Šta je sa mojom reputacijom? O tome niste razmišljali. - Jesam i shvatio sam da je šansa, da do Darama stigne priča o našoj veridbi, stvarno minimalna. Prema tome, vaša reputacija ostaće netaknuta. A što se tiče vašeg prihvatanja, mislim da nemate mnogo izbora. Potpisali ste da prihvatate da obavljate za mene i druge poslove, a ovo je čist poslovni aranţman. Naravno, ja ću snositi sve troškove vašeg

boravka ovde, tako da ćete i profitirati. Sva odela i nakit koji vam kupim moţete zadrţati. - Kako dareţljivo od vas – Viktorija mu se slatko osmehnula, a u sebi je poţelela da se baci na njega i izgrebe ga kao besna mačka – Reći ću vam šta ćete da uradite sa svojom idejom i poklonima grofe. Da idete ravno doĎavola! Ovakvu uvredu mi još niko nije naneo. Pretpostavljam da ćete biti srećni zbog toga. Nisam očekivala da ću lako povratiti imanje, ali ovo je previše. Ne mogu da dopustim da se prema meni ponašate kao prema običnoj kurtizani. Ne postoji cena koju sam spremna da platim za svoje dostojanstvo. Što se mene tiče, ovaj razgovor je gotov. Slobodno pišite Vozliju i pokrenite raskid ugovora jer, ako vi to ne učinite, ja hoću. Volela bih da mogu da kaţem da je bilo lepo poznavati vas, ali, ţao mi je, ne mogu. Kada je Viktorija ustala, Kolin joj je brzo preprečio put i lagano je vratio u fotelju. Nije se opirala jer joj je odmah bilo jasno da će izgubiti. Fizički je bio nadmoćan i ta misao je protrese na neki čudan način. - Iako mi nije jasno sa čim sam vas uvredio, izvinjavam se. Morate shvatiti da u mojoj ponudi nema ničega nemoralnog niti skrivenog. Zaboga, ne traţim od vas da mi budete ljubavnica. Sve što traţim je da malo glumite srećnu ţenu kada budemo odlazili na balove, kao i da mi se zaljubljeno osmehujete dok plešemo. Verujem da ste dovoljno inteligentni i sposobni za tako nešto. Tom obmanom nećete povrediti nikoga, Viktorija. Osim moţda samu sebe, pomislila je. - Verujem da ima puno ţena koje nisu iz visokog društva, a koje bi rado prihvatile vašu ponudu. Ja nisam jedna od njih.

- Znam, zato i jeste savršeni. Razmišljate hladne glave, prirodni ste i imate svoj cilj u ţivotu. Delujete kao ţena koja moţe da bude bude čvrst stub stabilnog braka i zato mislim da ste pravi izbor. Ne odbijajte me Viktorija. Valjda vidite koliko sam očajan kada pribegavam ovakvim planovima. - Pretpostavljam. Da moţete, sami bi sebi glumili verenicu, samo da ne uključite još nekoga. A pošto je to neizvodljivo, onda sam ja savršena za ucenu. - Ni jednog trenutka nisam o ovome razmišljao kao o uceni. Pre bih to nazvao uslugom poslovne saradnice. Tek tada je Viktoriji postalo jasno koliko je Kolin Grifin očajan. Njegova skrušenost joj je to dokazala. To je bilo nešto što nikako ne ide uz njega. Očigledno nije imao drugi izlaz. A tu je ona videla priliku za sebe. - Dobro, onda ćemo ovako. Uslov za prihvatanje vaše ponude je sledeći. Ţelim da izmenimo ugovor koji smo potpisali. Hoću da imanje prevedete na moje ime, čim se vratim u Daram i da izbrišete član o angaţovanju na dodatnim poslovima. To se odnosi na neki sledeći, a ne ovaj posao. Što se plaćanja tiče, to neka ostane isto, samo ćete dodati da mogu da vam isplatim novac i ranije. - Reče ţena kojoj je ucena toliko mrska – Kolin je pogledao ljutito. - Ovo nije ucena, već uslov. IzmeĎu to dvoje je velika razlika grofe. Moram da zaštitim sebe u ovoj situaciji. Mislim da ste veoma površno procenili da će moja reputacija ostati bezbedna. A šta ako se to ne dogodi? I dalje ću zavisiti od vas i vašeg raspoloţenja da tumačite ugovor kako vam je volja. Izvinite, ali da ste na mom mestu, i vi bi uradili isto. Ţelim da budem bezbedna i da znam da ću na kraju ove

farse, kako ste je vi nazvali, imati svoje imanje i mogućnost da radim sa njim šta ja hoću. - Prihvatam, ali za uzvrat očekujem da ovaj zadatak ispunite najprofesionalnije što moţete. I to pod mojim uslovima. Jeste li spremni da se bar toliko ţrtvujete? Viktorija mu je pruţila svoju belu ruku i, kada je prihvatio, znala je da se tog trenutka uhvatila u kolo sa Ďavolom. Sjaj u njegovim očima joj je govorio više od svake reči. VII U narednih nekoliko dana, Viktorija se osećala kao zatvorenica. Njena ţelja da izaĎe i vidi London, ostala je samo ţelja. Kolin joj nije dozvoljavao da izaĎe bilo gde, ali je deo Londona doveo njoj. Prvo je, jutro posle njenog dolaska, stigla mršava devojka po imenu Alberta koju je grof pozajmio od svoje sestre, markize od Hemptona. Devojka se pokazala kao pravi stručnjak za frizuru i poslednju modu. Bila je prva markizina sluškinja i Viktoriji je bilo odmah jasno zašto je tako. Nakon toga, kroz kuću su počeli da defiluju krojačice i juveliri. Na sva njena opiranja, Kolin se samo blago smeškao i ponavljao joj da buduća grofica od Hartforda mora da bude obučena po poslednjoj modi. Nebrojeno puta se ugrizla za jezik da mu ne sruči u lice da je sve ovo varka. One večeri kada je stigla su se dogovorili da se ponašaju uvek i svuda kao da su zaista pravi verenici i znala je da bi svaka opaska da oni to nisu, ozbiljno ugrozila posao koga se prihvatila. Još jednom je otišla korak dalje i uvalila se u još veću nevolju. Da bi dobila imanje, upustila se u veoma opasne vode. U tim vodama je plovio Kolin Grifin i vukao je u obmanu iz koje se sigurno neće izvući nepovreĎena. Jer, Kolin je bio muškarac od glave do

pete, a ona ţena ţeljna ljubavi. O takvom muškarcu je maštala još od ranih devojačkih dana, a da nije ni bila svesna da će jednog dana naići na njega. Znala je da, ako ne bude paţljiva, moţe lako da se dogodi da dobije imanje, a da ostane bez srca. A Kolin je iz dana u dan gledao kako se Viktorija transformiše iz seoske upravnice imanja u pravu pravcatu dvrsku damu. Bio je neizmerno zadovoljan što ga osećaj, da će biti tako, nije izneverio. Uvek je umeo da proceni ţene, a ona je stvarno bila pogodak. Inteligentna, načitana i uvek spretna sa rečima, a iznad svega, lepa kao boginja. Jedina nevolja je leţala u tome što nikada nije tačno znao kako će na nešto reagovati. Da je situacija bila stvarna, moţda bi i uţivao u tome, ali u ovim uslovima to ga je prirodno brinulo. Iako ni jednog trenutka nije dala povoda da bilo ko posumnja u istinitost njihovog odnosa, Kolin nije znao da li će biti tako i kada počnu da izlaze. A taj dan se neminovno pribliţavao. Londonsko društvo je već izgaralo od ţelje da im predstavi svoju verenicu. Čak ga je i Selena, njegova aktuelna ljubavnica, pitala za nju. Za njihovo prvo pojavljivanje, namerno je izabrao bal svoje sestre Adele, markize od Hemptona. Znao je da će od nje i Viktorija i on imati punu podršku. Čak ni ona nije znala da njihova veridba nije prava i iskreno se radovala što je napokon odlučio da se smiri. Pored toga, znao je tačan spisak gostiju i mogao je da predvidi sva moguća iznenaĎenja i neprijatnosti. Bal se odrţavao za dva dana i imao je još toliko vremena da pripremi Viktoriju na more puno ajkula. Sa mislima ko bi joj mogao postavljati neugodna pitanja, ušao je u kuću. Velikim holom je odjekivao zvuk klavira koji je dopirao iz muzičke sobe. Tako je odmah znao gde se Viktorija nalazi. Melodija

koju je svirala je bila vesela, pa je pretpostavio da je u dobrom raspoloţenju. Vrata muzičke sobe su bila otvorena pa se naslonio na dovratak i posmatrao je. Bila mu je okrenuta leĎima. Njena uspravna figura delovala mu je kraljevski, dok je veštim prstima prebirala po dirkama. Deo kose joj je padao preko leĎa i ramena i Kolina zasvrbeše prsti da priĎe i dodirne je. Od kako je stigla u njegovu kuću, svakodnevno se borio sa svojom ţudnjom koja je, kao pečurka, svakim danom narastala sve više. Znao je da bi bilo kakav pokušaj da joj se pribliţi bilo kršenje obećanja koje joj je dao i samo to ga je sprečavalo. Ipak, ako bi nju uspeo da navede da oseti isto što i on, tada bi sve bilo lakše. To više ne bi bilo kršenje obećanja već obostrana ţelja. Muzika je utihnula i on se prenuo iz sanjarenja, a onda nesvesno zapljeskao. Nije morala da se okrene da bi znala da Kolin stoji iza nje kao i da je tu već neko vreme. Za samo nekoliko dana je postala stručnjak za prepoznavanje njegovog mirisa. Znala je da je krajnje glupo obraćati paţnju na tako nešto, ali bilo je jače od nje. - Ţeliš li još da sviraš? – Upitao je pošto se nagnuo preko nje i prstima prešao preko dirki, slučajno okrznuvši njene prste. Sada je osećala i njegov dah na svom obrazu. - Dovoljno sam svirala. Mislim da ću se sada povući u sobu – Uspela je da izgovori, a da joj glas ostane miran. - Mislim da bismo kao verenici trebali da provodimo više vremena zajedno. Za samo dva dana idemo na prvi zajednički bal, na kome ćemo objaviti srećnu vest. Ostalo je još puno toga u šta treba da te uputim -

okrenuo je stolicu i pomogao joj da ustane – Hajde da popijemo čaj zajedno. - Grofe, trenutno smo sami u prostoriji i stvarno nema potrebe za iluzijom. Moţete slobodno da mi naredite da popijem čaj sa vama. Taj blagi ton sačuvajte za društvo. Trebaće vam sva raspoloţiva snaga. - Zar ta mala goropadnica nikada ne izlazi iz tebe? Ako tako nastaviš, počeću da verujem da ti se dopada kada ti nareĎujem. - Ja nisam goropadnica. Samo mislim da nema potrebe za tolikim pretvaranjem kada smo sami. I naravno da mi se ne sviĎa kada mi nareĎujete ni vi, ni bilo ko drugi! - A šta ti se sviĎa? – Prebacio joj je pramen kose preko ramena i izazvao joj drhtavicu u telu – Šta voliš gospoĎice Lumis? Reci mi. - Ne znam na šta mislite – rekla je i oblizala suve usne. U tom trenutku stvarno nije imala pojma o čemu priča. Previše je bila zauzeta zurenjem u njegove usne da bi analizirala ono što govori. - O, znaš ti dobro! I mučiš me Viktorija – prostenjao je, a onda spustio usne na njene. Nekoliko trenutaka je to bio lagani dodir iskušavanja, ali kako ga nije odgurnula, obuhvatio je rukama i poljubio je ţestoko. Nije imala nikakav izbor sem da prihvati taj poljubac i uzvrati mu istom merom. Da bude iskrena, nije ni ţelela izbor. Previše je vremena prošlo od kako je poljubio prvi put i ovog puta poljubac je bio još bolji. Kolinove ruke bile stisnute oko nje, kao obruč, i bila mu je zahvalna na tome jer bi sigurno pala od slabosti. Tako nagli skok adrenalina izazvao je pravi šok u njenom telu i uskomešao joj sva čula. Bio je majstor u ljubljenju i samo je mogla da naslućuje kakav je ljubavnik bio. Pojma nije imala kako se našla pribijena uz zid, ali je shvatila daje Kolin tako olakšao oboma. Ona je imala čvst oslonac, a njegove ruke su

bile slobodne da lutaju po njenom telu. Vešto je pronašao nabrekle pupoljke ispod neţne svile na njenim grudima i poigravao se njima, dok se ona topila od nepoznatog osećaja koji je sve jače proţimao. Čula je prigušeno ječanje i, zapanjena, shvatila da dolazi iz njenog grla. - Tako si slatka – mrmljao joj je na usnama. Kolin nije mogao da se zasiti njenih sočnih usana. Savršeno je bio svestan gde se nalaze i kakva su ograničenja da odu dalje od poljupca, ali nije mogao da prestane. Bio je potpuno opijen njenim strasnim odgovorom. Tiho kašljanje ih je grubo vratilo u stvarnost. Naglo su se razdvojili i u isto vreme pogledali ka vratima. - Zar nije rano za takvu igru golupčići? – Upitala je lepa ţena sa osmehom na licu i pošla im u susret. Viktoriji je trebao sekund da shvati o kome se radi. Boja očiju i kose joj je bila ista kao i Kolinova. Bila je to njegova sestra Adela, markiza od Hemptona. Iako je jedva čekala da je upozna, sada nikako nije bio trenutak za to. Šta li če markiza misliti o njoj? - Neke stvari se mogu činiti bilo kad i bilo gde. Verujem da ti to dobro znaš – Kolinov glas je bio suv, ali je Viktorija bila sigurna da to nije zbog Adelinog pitanja, jer mu se u očima pojavio dečački sjaj kada je ugledao sestru – Jedna markiza bi trebala da bude mnogo pristojnija. Zar te niko nije naučio da se najaviš pre nego što negde kreneš, kao i da kucaš kada stigneš tamo? - Oh batice! Izgleda sam te dovela u baš rĎavo raspoloţenje. Razumem kako se osećaš, ali reći ću ti da sam učinila sve za šta me kritikuješ. Pre dva sata sam poslala poruku da ću doći, a da kucam nisam mogla, jer su

vrata širom otvorena, ako nisi primetio – prišla im je sasvim i zagledala se u Viktoriju – Zar nas nećeš upoznati? Kolin se malo povratio iz haosa u koji je trenutno zapao. - Da, da, izvini. Adela, predstavljam ti svoju verenicu, gospoĎicu Viktoriju Lumis. - Draga moja, - Adela je poljubila u oba obraza – Tako si lepa. Sada vidim da Kolin ni delimično nije opisao tvoju lepotu. Doduše, bio je previše zaokupljen planovima o objavi vaše veridbe pa ga donekle i razumem. Neizmerno se radujem što ćeš biti deo naše porodice. - Hvala vam. I meni je drago što sam vas napokon upoznala. Dugujem vam zahvalnost za Albertu. Da nije bilo nje, teško da bih se snašla sa poslednjom modom. Kolin vam je sigurno rekao da dolazim iz malog mesta i da ranije nisam bila u Londonu. - Alberta je stvarno pravo blago. Ne brini draga, sve će biti u redu. Uopšte nije bitno odakle dolaziš i kakvo ti je poznavanje mode. Meni je najvaţnije da usrećiš Kolina. A čini mi se da si upravo savršena za tako nešto. Kada moj uštogljeni brat ne moţe da drţi ruke dalje od tebe u ovoj fazi, mogu samo da zamislim šta će se dešavati posle venčanja. Viktorija je pocrvenela od njenih reči. Ovog puta je to crvenilo dolazilo od čistog stida što ovoj divnoj dami nisu rekli istinu. Ustvari, Kolin je bio kriv za to. Zabeleţila je u glavi da ga ţestoko iskritikuje zbog toga. Koliko je mogla da proceni imao je prilično blizak i neformalan odnos sa sestrom i nije videla nijedan razlog zašto je nije uputio o čemu se tu zapravo radi. Za razliku od svog brata, Adela je bila otvorena i srdačna i bilo bi joj veoma drago da je ima za prijateljicu. A prijatelji se ne smeju lagati.

- Mislim da niste stekli baš realnu sliku o nama dvoma – rekla je polako, gledajući Kolina – Ovo je bio samo trenutak... - Ma ne brini dušo. Ti trenutci su najslaĎi. Veruj mi, znam to iz sopstvenog iskustva. Udata sam već dve godine, a Teodor i ja i dalje imamo te slatke poljupce, ukradene na nekom zabranjenom mestu. - Baš smo hteli da popijemo čaj. Dobro je što si došla sada Adela – uključio se Kolin i tako sprečio Viktoriju da kaţe nešto što ih moţe razotkriti. Naravno da je imao nameru da Adeli otkrije istinu o njihovoj veridbi, ali je namerno ostavio da to bude posle zvanične objave. Što je manje ljudi znalo za to, to je šansa da neko posumnja bila manja. U narednih nekoliko sati, Viktorija je bila impresionirana Kolinovom sestrom. Bila je dama u pravom smislu te reči. Vešto i sa lakoćom je vodila razgovor i umela da da savet Viktoriji kako da se postavi prema odreĎenim članovima društva. Znala je skoro sve o svakome, a to uopšte nije izgledalo kao jeftino tračarenje. Svakako, nakon razgovora sa njom, Viktorija se osećala mnogo sigurnije. Adela je ubedila da će svojim šarmom i načitanošću lako osvojiti simpatije društva. Bar onog dela koji je bio vaţan za taj sud. Kolin je malo pričao i uglavnom je sa strane posmatrao kako Viktorija osvaja srce njegove sestre. Prvi put, od kako je isplanirao sve ovo, bilo mu je ţao što situacija nije stvarna. VIII Za bal kod markize od Hemptona, Viktorija je bila potpuno spremna. Prethodni dan je provela sa Adelom u poslednjim pripremama i bilo joj je mnogo lakše što poznaje kuću, raspored prostorija i čitav protokol. Markiza Adela je imala dar da za kratko vreme iznosi suštinu, a Viktorija je bila dobra učenica.

U sedam sati uveče je stajala ispred ogledala u svojoj sobi, dok je Alberta nameštala volane na njenoj haljini. Gledala je svoj odraz i pitala se da li je ona ista ona devojka koja je pre samo deset dana stigla u London u pokislom, starom ogrtaču. Sada je na njoj bila samo čista svila, neţna kao krilo leptira. Kolin je zahtevao samo najbolje za nju, a to je i dobio. Pomisao na njega ponovo je vratila na veče posle Adelinog odlaska. Ţestoko su se posvaĎali jer ga je Viktorija optuţila da je namerno od nje napravio varalicu, a rekao joj je da do toga neće doći. Na kraju su otišli, svako u svoju sobu, strahovito ljuti na ono drugo. Od tada se nisu sreli nijednom. Kako je Kolin vešto izbegavao nju, tako se i ona trudila da izbegava njega. Sada se pitala kako će uopšte uspeti da glume srećni par? Ona je umela da prikrije osećanja, ali da mu se osmehuje zaljubljeno, to baš nije mogla. Podelila je taj strah sa Adelom. Naravno, ostala je dosledna Kolinovoj ţelji da još nije vreme da njegova sestra sazna i rekla joj je da se plaši kako će uopšte reagovati na toliko gostiju iz visokog društva. Adela je utešila rekavši joj da je sasvim normalno da to prvo veče bude zbunjena i da joj to niko ne moţe zameriti. Petnaest minuta pre silaska u glavni hol, gde je trebao da je sačeka Kolin, uhvatila je takva panika, da je bila sigurna da će nešto zabrljati te večeri. Činilo joj se da više ništa ne zna od onoga što su joj pričali, kao i da će se rasplakati, ako je Kolin samo pogleda nezgodno. Sva samouverenost koju je posedovala istopila se kao led na malo jačem suncu. Verovatno bi joj bilo lakše da je znala da se i Kolin oseća slično. Bio je toliko nervozan da je tek iz trećeg puta uspeo da namesti kravatu, onako

kako je ţeleo. To je za njega inače bio rutinski posao. MeĎutim, ruke su mu drhtale i nebrojeno puta se zapitao šta mu je trebalo sve ovo. Zakomplikovao je sebi ţivot bez razloga. Doveo se svojevoljno pred svršen čin. Najgore od svega je, što ishod ove večeri nije zavisio samo od njega. Viktorija mu je bila problem. Znao je da ljuta, a u tom raspoloţenju je puštala kandţe. Bila je devojka koja nije dobro umela da prikriva osećanja. Bar ne od njega. On je naučio da pročita svaki pokret njenog lica i tela. Samo se molio da drugi ne budu tako pronicljivi. On će se izboriti lako. Biće dovoljno da pusti napolje svoju ţudnju za njom i verovatno niko neće posumnjati zašto je odlučio da je oţeni. Ta mala provincijalka ga je dovela u nemoguće stanje. Nikada pre mu se nije dogodilo da toliko ţeli neku ţenu. Govorio je sebi da je to zato što je na neki način zabranjena, a opet je znao da to nije pravi razlog. U trenutcima kada je bio iskren prema samom sebi, priznao je da je Viktoriju poţeleo još prvi put kada je video. Imala je u sebi neki magnet koji ga je moćno privlačio. I sve bi bilo neuporedivo lakše kada bi mogao da zadovolji tu svoju ţelju. Selena, njegova ljubavnica, bila je nemoćna da je odagna. Fizičko oslobaĎanje mu nije donosilo ţeljeno olakšanje, već je to ţarište uvek nastavljalo da tinja. To je bio siguran znak da je samo Viktorija mogla da ga ugasi. Pogledao je u časovnik i shvatio da je ostalo samo nekoliko minuta do njenog silaska. Navukao je sako i krenuo u hol, čvrsto rešen da ovo veče mora da uspe. Stigao je baš u trenutku kada je silazila niz stepenice. Lepa kao priviĎenje. Kolinu su se osušila usta. Viktorija nije mogla da izbegne njegov pogled, kada je tako otvoreno gledao. Činilo joj se da mu je u očima divljenje, a opet nije bila sigurna.

Svejedno, imponovao joj je njegov pogled. Kada je stigla do poslednjeg stepenika, ispruţio je ruke ka njoj. - Viktorija, večeras si prelepa. Verujem da ćeš zaseniti svaku ţenu u dvorani, a meni će zavideti svaki muškarac – rekao je iskreno. - Hvala grofe. I vi izgledate odlično – Ostala je blago suzdrţana, ali to nije bilo zato što što je bila ljuta nego zato što je bila pometena njegovim izgledom. Nijedan muškarac ne bi smeo da bude tako lep. Pomogao joj je da prebaci plišani ogrtač, opšiven krznom, koji je Alberta donela i izašli su ispred kuće. Velika kočija je čekala na ulici. Viktorija je prepoznala kočijaša koji je prethodnog dana odvezao kod Adele, a sada je stajao pored otvorenih vrata. Pošto joj je pomogao da se smesti, Kolin je momku dao instrukcije sa koje strane kuće da priĎe, a onda i sam ušao i seo naspram nje. - Čini se da više nisi ljuta na mene – rekao je čim su krenuli. - Ne znam odakle vam ta ideja. I dalje mislim sve što sam rekla. - Znam da ti se dopala moja sestra, ali zar ne misliš da sam ipak ja taj koji treba da odluči kada će joj reći? - U pravu ste. Verovatno imate svoje razloge kao i za sve ostalo što činite – odlučila se za novi pristup. SvaĎom nije uspela da reši ništa. Zato mu je sada povlaĎivala, znajući da ga to jednako nervira. - Baš je tako kao što si rekla. Zato te molim da meni prepustiš odluku kada ću joj reći. A sada zaboravi na to i uţivaj u svom prvom balu. - Kako vi kaţete grofe – slegla je ramenima ravnodušno dok je u sebi kipela od besa. Niko nije imao moć da je tako brzo iznervira kao što je to umeo Kolin. Ili je ona previše emotivno reagovala na svaku njegovu reč? Nije mogla da mu zameri da je bio nepaţljiv. Daleko od toga. I previše se potrudio da joj olakša ovaj bal. Dobro, to mu i jeste bila duţnost, jer je

sve ovo njegova zamisao, ali je mogla mnogo gore da proĎe, obzirom da je bila primorana da prihvati njegovu ucenu. Tog trenutka paniku zbog predstojeće večeri je smenila tuga. Nedostajalo joj je imanje i mir na njemu. Ovo u šta se uvalila bilo je poslednje što joj je trebalo. Kolin je gledao kako se na Viktorijinom licu smenjuju osećaji. Ponovo je mrzeo sebe što je morao da joj se obraća kao da je malo dete i daje joj instrukcije kako da se ponaša, a nije bio siguran da li će ga poslušati. Previše je bila impulsivna za tako nešto. Sada je mogao samo da se moli da će veče pred njima proteći u najboljem redu. Previše je vremena i energije utrošio na to. Očigledno je odmah morao da promeni svoje ponašanje. Od njegovog stava prema njoj je sve zavisilo. - Viktorija, hoću da znaš da veoma cenim to što si prihvatila da mi pomogneš. Moţda se tebi čini da je to samo hir obesnog grofa, ali uveravam te da nije tako. Baš kao što ti imaš jasne planove i ţelje za budućnost, tako se i ja borim za sebe. Sigurno ti je komplikovano da to razumeš, ali kada neko kao ja odraste u odreĎenim krugovima i sa zadatim normama ponašanja, onda je prinuĎen da do kraja igra po tim pravilima. U Londonu sam poznat po časnim postupcima i baš zato je rizik još veći. Svi plemići znaju da bih se iz duţnosti oţenio damom koju bih, eventualno, kompromitovao i to je njihova prednost. Veruj mi, većina je sposobna da mi takvu aferu namesti. Zato je preko potrebno da se zaštitim. Ti si moj štit i sada je sva moć u tvojim rukama – Rekao je iskreno, nadajući se da će dopreti do nje. I uspeo je u tome. - Ne morate da brinete. Kada sam prihvatila vaš predlog, obećala sam da ću pomoći. Nijednog trenutka nisam dovodila u pitanje svoju ulogu, niti bih učinila bilo šta da neko posumnja u verodostojnost naše veze. Mnogo me više brine trema koju imam zbog svih tih plemića nego bilo

šta drugo. Odlično znate gde sam odrasla i kako sam ţivela do pre nekoliko nedelja – Viktorija je u trenu odlučila da mu uzvrati iskrenošću. Verovala je da mu nije bilo lako da izgovori ono malopre, kao i da joj prepusti svu moć ove igre. - Onda ćemo pomoći jedno drugom. Neću se odvajati od tebe čitavo veče. Na kraju, mi smo verenici i to je sasvim prirodno. Razumem tvoj strah od nedoţivljenog ali, brzo ćeš se uveriti da si strahovala bez razloga. Verujem da ćeš visokom društvu biti simpatična jer se potpuno razlikuješ od ovdašnjih dama. Takva ideš uz mene, jer svi misle da sam po malo ekscentričan. - U kom smislu se razlikujem? Adela i Alberta su mi pomogle da svoj izgled prilagodim poslednjim trendovima. - Ne govorim o izgledu Viktorija. Ti se razlikuješ u intelektualnom smislu. Nisi opterećena godinama usaĎivanim društvenim pravilima. Otvoreno govoriš o svemu i ne ustručavaš se da uĎeš u raspravu. Naravno, to je mač sa dve oštrice jer u mojim krugovima ima onih koji takvo ponašanje osuĎuju. MeĎutim, ti si neodoljivo šarmantna i ubeĎen sam da ćeš imati mnogo više simpatija nego osude. - Znači, ja predstavljam novu društvenu razonodu u ovom delu sezone? – Prijale su joj Kolinovi komplimenti, ali joj se ipak nije dopadala namenjena uloga. - Ti predstavljaš moju verenicu i drţi se toga. Malo je onih koji bi se usudili da otvoreno kaţu bilo šta loše za tebe. - Onda vi imate veliki uticaj u društvu grofe. - Tako je. Mnogi plemići investiraju preko mojih fondova u razne profitabilne poslove, a ostali bi voleli da se naĎu u tom društvu – nije odoleo da bude nadmen.

Kočija se zaustavila i razgovoru je došao kraj. Viktorija je duboko udahnula pre nego što je prihvatila Kolinovu ispruţenu ruku. Kada je izašla, prineo je njenu ruku svojim usnama i poljubio joj prste. Čak i preko svilene rukavice je osetila neki čudan potres u telu. Kolin je bio majstor senzualnih dodira. Nije mogla da zna čini li to namerno ili ne, ali nije više imala vremena da razmišlja o tome. Svoju paţnju je usmerila na šarenu reku zvanica, koja se slivala ka glavnom ulazu raskošne kuće markiza od Hemptona. Veće je proticalo obavijeno blagom izmaglicom. Previše šampanjca, pogleda i osmeha, doveli su Viktoriju u neko čudno stanje omamljenosti. Kao što je i obećao, Kolin se nije odvajao od nje. Pošto su zvanično predstavljeni i to kao verenici, nekoliko sati su bili u centru paţnje. Kolin se u tim trenutcima snalazio fantastično, što i nije neobično, jer je sigurno navikao da bude u centru svačije paţnje. Kod Viktorije to nije bio slučaj. Nije se osećala prijatno pod lupom svih radoznalaca koje je interesovao svaki detalj vezan za njen ţivot. Ipak, trudila se da bude pristojna i da svima odgovara što je iskrenije mogla. Za razliku od mnogih prisutnih dama, koje po roĎenju nisu bile pripadnice visokog društva, a koje su se trudile da se o tome što manje zna, ona nije imala problem sa tim. Nije se stidela ničega jer inače nije smatrala da je plava krv neka posebna privilegija u ţivotu. Ona je delila ljude na dobre i loše, a ne po poreklu. Tako se i postavila te večeri. Sa onima koji su joj bili simpatični je vodila nešto ţivlje razgovore, a ostalima je upućivala samo minimum pristojnosti. Tako je za samo nekoliko sati proglašena za damu sa stavom. Baš kao što je Kolin i predvideo, ubrala je mnogo simpatija. Naravno, tu nisu spadali razočarani roditelji i njihove ćerke, čiji je plan bio da se dokopaju

Kolina. Po pogledima nekolicine takvih, mogla je da zaključi zašto je Kolin izabrao ovakvu varku da ih odbije od sebe. Ipak, tim gestom je nju izloţio njihovoj mrţnji i Adela ju je nekoliko puta te večeri upozorila da se ne uzbuĎuje ako joj neko uputi neprijatne reči ili optuţbu. Pretpostavila je da od plena, kakav je bio Kolin, neće tako lako odustati. Ponoć je uveliko prošla kada je po ko zna koji put zaplesala sa Kolinom. To je bila jedna od prednosti objave njhove veridbe. Mogli su da plešu koliko god ţele puta, a da ih niko ne osudi zbog toga. Iako dugo nije imala priliku da pleše toliko, jer su se igranke u Daramu mnogo razlikovale od ovdašnjih balova, Viktorija je to činila sa lakoćom kao da je ceo ţivot provela u balskoj dvorani. Kolin je bio izvrstan partner i sigurno je vodio na podijumu. U tim trenutcima je stvarno uţivala. Dok je vrteo u ritmu valcera, Kolin je gledao u Viktorijino zaneseno lice. Već je mogao da sumira rezultate večeri i bio je prezadovoljan. Sve je proteklo glatko, čak mnogo bolje nego što se nadao u svojim najsmelijim očekivanjima. Ko bi rekao da će jedna obična devojka sa severa da postigne takav uspeh u društvu? Morao je da prizna da je odlično glumila svoju ulogu. Čak toliko uverljivo da je i njega uspela da zavara nekoliko puta. Kada ga je gledala onim svojim stidljivo-snenim, zaljubljenim pogledom, osećao je kako ga obuzima neka milina i bio ponosan što je baš njemu upućivala takve poglede. Naravno, duboko u sebi je znao da je to samo deo dobro isplaniranog scenarija, ali je sebe uhvatio kako više puta tu činjenicu potiskuje u drugi plan. Bio je dovoljno muškarac da poklekne pred lepom ţenom. - Ako se ne varam, ovo veče ti prija – Rekao joj je u trenutku kada su se pribliţili dovoljno.

- Više nego što sam očekivala – rekla je sa osmehom – Nadam se da vam to ne smeta. - Naravno da mi ne smeta. Radujem se zbog toga. Sutra ćemo biti glavna tema na svim čajankama. Mislim da si se odlično pokazala. Baš kao što sam i predvideo da hoćeš. Samo se nadam da se nećeš brzo umoriti od ovakvog načina ţivota. Čeka nas još mnogo ovakvih večeri. Svi ţele da ugoste buduću groficu od Hartforda. - O tome bi trebalo da razgovaramo. Niste mi rekli koliko dugo očekujete da se zadrţim u Londonu.? - Hajde da idemo korak po korak. Jedna bitka ne znači dobijen rat. Pričaćemo o toj temi kada doĎe vreme za to – Kolina je nešto neprijatno zaparalo u stomaku. Istina, on trenutno nije imao nikakav plan kako će sve okončati. To nije bilo u njegovom stilu, da započinje nešto čemu ne moţe da predvidi kraj, ali je situacija bila takva da je morao da improvizuje. A moţda nije ţeleo da misli o tome? Kada je sve počelo da se odvija prema početnom planu, previše mu se dopala uloga u kojoj je bio. - Nadam se da neću predugo čekati taj dan. Znate da za mesec dana počinje setva, a da imam odreĎene obaveze prema vama. - Ne moraš me podsećati na to – Kolin se iznenada naljutio – DoĎavola i setva. Ples se završio i Kolin je uljudno klimnuo glavom paru koji se zaustavio tik pored njih, a onda pogledao Viktoriju sa usiljenim smeškom – Draga, bi li ţelela da malo izaĎemo na vazduh? Mislim da nam treba predah.

Viktorija se takoĎe nasmešila starijem paru koji ih je gledao sa odobravanjem. Očigledno nisu čuli ništa od njihovog razgovora i osetila je olakšanje. Onda je pogledala Kolina pravo u oči. - To je odlična ideja moj lorde. Idem po ogrtač. - Idemo zajedno. Minut bez tvog društva za mene je previše – Još jednom su se naklonili onom paru, a onda je Kolin odlučnim koracima poveo kroz guţvu, usput se osmehujući onima koji su ih gledali. Kada su se našli na velikoj terasi, povukao je u udaljeni mračni ugao u kome se protezala zimska puzavica i tako ih zaklanjala od pogleda radoznalih gostiju. - Nisi morala baš večeras da započneš temu svog povratka u Daram – rekao je optuţujućim tonom. – Ako se dobro sećam, sklopili smo dogovor u kome nismo precizirali vreme. Ja sam osmislio ovu igru, a ti si je prihvatila. Mislim da je pošteno da sam odlučim kada je dosta. - Ne morate stalno naglašavati da sam samo marioneta u vašoj maestralnoj igri grofe. Svesna sam te činjenice. To ipak ne znači da nemam nikakva prava. Odlično znate zašto sam se upustila u sve ovo i, ako sada zanemarim imanje, čemu sve? Za razliku od vas, ja se ne nalazim u svom prirodnom okruţenju i neću ovde ostati zauvek. Moram da mislim i o svojoj budućnosti. Moji ţivotni ciljevi su ostali isti i ako očekujete da ih zaboravim i ţivim samo za ono što trenutno radim, zaboravite na to grofe. Vama je čitava ova farsa zabavna i višestruko korisna pa me ne moţete optuţiti da radim nešto drugačije od vas – Viktorija je siktala na njega tihim glasom. Ona je smatrala da su u ovoj igri ravnopravni partneri i smetalo joj je što je uporno ţeleo da uspostavi dominaciju. Ponašao se kao tipični muţjak. I ponovo je odgovorio u tom stilu.

- Ostaćeš tačno onoliko koliko ja to budem ţeleo Viktorija. Oko toga više nećemo raspravljati. Dobro znaš da imaš povoljan ugovor sa svim privilegijama i mogla bi da pokaţeš bar malo zahvalnosti zbog toga. Prihvatio sam tvoju ucenu u zamenu za potpunu saradnju – uhvatio je za ramena i uneo joj se u lice. Nekoliko trenutaka su sevali očima jedno na drugo, vodeći nemu borbu. Viktorija je prva progovorila. - Imate moju potpunu saradnju, ali to ne znači da treba da me drţite na uzici i da me poniţavate. - U čemu sam te to ponizio? Molim te, prosvetli me. - U tome što pokušavate da me svedete na bezvrednog aktera koji nema pravo da zna pravila i detalje igre. Remetite mi sve grofe. Ja sam navikla da planiram svoj ţivot unapred, a vi mi to ne dozvoljavate zato što ste nadmeni, arogantni i mislite da sve znate najbolje. - Sada je dosta! – Rekao je besno i spustio usne na njene. Bio je to ljutiti poljubac, pun ţelje da joj pokaţe ko ima nadmoć. Viktorija je čvrsto stiskala usne, rešena da mu ne dozvoli da je na taj način pokori. Pokušavala je da se odupre o njegove grudi i tako napravi razmak meĎu njima. MeĎutim, Kolin je privukao još jače, bez ikakve naznake da mu smeta njeno opiranje. Ljutnja se pretvorila u nagovaranje, a snaţni pritisak njegovih usana je malo popustio. Da nije mirisao tako dobro i da joj noge nisu klecale, sigurno bi skupila dodatnu snagu da ga odbije. Ovako se njena nemoć pretvarala u postepeno prihvatanje onoga što je traţio od nje. Da mu se preda bezrezervno. Osetio je taj prelomni trenutak u kome se čvrsto uhvatila za njegov prsluk i blago razvojila usne i iskoristio je to. Jezikom je neţno oblizao mekane usnice, a onda je lagano gricnuo. Od tog gesta je zastenjala i

potonula u njegove grudi, a Kolin je napokon poljubio kako je ţeleo čitave večeri. I čitavog dana. I svakog pre njega. Mogao je da laţe sebe koliko je ţeleo, ali nije mogao da porekne da nikada ranije nije uţivao toliko, kao kada mu je ona bila u naručju. Bila je izazov i iskušenje sa kojim se do tada nije susreo, a u njegovoj prirodi je bilo da osvaja i dobije sve što poţeli. A ţeleo je nju. Dok se ţedno napijao na njenim usnama, nisu postojali nikakvi dogovori, uslovi niti rezerve. Bio je ogoljen do kraja. Bio je samo muškarac, spreman da učini sve kako bi zadovoljio svoju sirovu potrebu. Viktorija je bila nemoćna pred napadom sirove strasti koja je bljesnula u tom trenutku. Sve i da je bila dovoljno snaţna da ga zaustavi, nije to ţelela. Ovo je napokon bila bitka u kome su bili ravnovnopravni jer je njegova potreba za njom bila jednaka njenoj. Imala je moć da iz Kolina izvuče ono što je inače dobro skrivao iza svoje maske hladne uštogljenosti. Bio je temperamentan muškarac sa jakom i zdravom potrebom za ţenom. A u ovom trenutku je ţeleo nju i zavisio od toga šta i koliko će mu ona dati. Zato se u trenu odlučila za brzu pobedu i skupila svu snagu da prekine poljubac. Htela je da mu pokaţe kako izgleda kada si nemoćan pred nekim. Kada ti je uskraćeno pravo da dobiješ ono što ţeliš. To je bio veoma teţak zadatak, ali su joj uslovi išli na ruku. Ipak su bili na terasi balske dvorane i u svakom trenutku je neko mogao da ih vidi. Da su bili negde gde ih niko ne moţe ometati, sumnjala je da bi bila u stanju da izvede takav manevar. Jednostavno ga je ţelela previše. Kada su se razdvojili, jaka ţelja je ostala da lebdi meĎu njima. Kolin je provukao ruke kroz kosu i duboko udahnuo da se povrati. Viktorija je disala plitko i znao je da se i ona osećala slično. Pa zašto je onda sve prekinula?

- Mislim da bi smo trebali da porazgovaramo o ovome što se dešava meĎu nama – rekao je hrapavim glasom. - Nemamo o čemu da razgovaramo. Jednostavno treba da prekinete praksu da mi zapušavate usta poljupcima i sve će biti u redu – rekla je u dahu. - Viktorija, nemojmo se lagati. I da se nismo svaĎali, ja bih te poljubio. Nisam oduševljen tim što me privlačiš i znam da bih trebao da se kontrolišem, ali je u tvom prisustvu to nemoguće. - Šta da vam kaţem? Nisam ja kriva što me smatrate lošim izborom i što ste prinuĎeni da provodite vreme samnom. Podsetiću vas da je ideja da me uvučete u sve ovo bila vaša. Ne podstičem vas ni u čemu i nemam nikakvu odgovornost za poljupce. - Osim što ih prihvataš. - Ne ostavljate mi mnogo izbora. Ako budete drţali ruke dalje od mene, uveravam vas da se nećemo susretati sa ovim problemom. - Ne obraćaj mi se tim nadmenim tonom Viktorija. Nema potrebe da ističeš da sam ja inicijator svega. Od sada te neću ni taknuti. Jesi li sada zadovoljna? – Kolin je bio besan što nije imao opravdanje za svoje postupke. - Da sam na vašem mestu grofe, ja bih ispitala svoje zadovoljstvo – rekla je pobedonosno iako se nije baš tako osećala. Bilo joj je krivo što je Kolina vreĎala činjenica da ga ona privlači – Mislim da je vreme da se vratimo unutra. Ako nemate ništa protiv i ako mislite da sam ispunila večerašnji bonus, volela bih da se vratimo kući. - Na vašu zapovest – rekao je suvo i poveo je ka ulazu. IX

Za samo nekoliko nedelja, Viktorija se toliko navikla na svoj novi ţivot da se i sama povremeno pitala, kako će se ponovo vratiti u svoju kolotečinu. Nije imala razloga za brigu o predstojećoj setvi jer je Nikolas, koga je zaduţila da brine o svemu dok nje nema, veoma dobro organizovao sve radove. Vodila je sa njim čestu prepisku i svakog puta je dobila uveravanje da se opusti i uţiva u Londonu, jer je to prilika koja se retko dobija. Niko od njih nije imao pojma o razlogu njenog boravka kod grofa. Svima je rekla da mu pomaţe u nekim poslovnim transakcijama i da je to uslov da bi dobila imanje nazad. Oni je sigurno ne bi osuĎivali i da su znali istinu, ali je priča o tome da je bila verena uvek mogla da procuri. To joj nije bilo bitno zbog sebe, jer je već sada bila sigurna da se neće udavati. Jednostavno nije volela da bilo kakve priče kruţe o njoj. Bilo joj je dovoljno to što je uspela od sebe da napravi budalu i za nekoliko nedelja se zaljubi u Kolina Grifina. Ţelela je da ga niko ne pominje kada se jednom vrati u Daram. Baš kao što je obećao na prvom zajedničkom balu, Kolin je drţao ruke dalje od Viktorije. Uz veliki napor je razdvajao svoje ponašanje prema njoj kada su bili u društvu i glumili zaljubljeni par i ono kada to nisu bili. Mada se trudio da ovih drugih bude što manje, jer je njegova samokontrola uvek bila dovedena u pitanje. U njegovim očima, Viktorija je bila prelepi divlji cvet, čija je lepota u domaćim uslovima još više došla do izraţaja. Bio je opčinjen njom i svakog dana je postajao sve svesniji te činjenice. Iako mu je Adela ukazala na to dan nakon bala u njenoj kući, kategorično je odbio da prizna tako nešto.

Sedeli su u jutarnjem salonu jer je Kolin otišao da joj kaţe da je veridba sa Viktorijom laţna. Čim je počela da kalkuliše datumima koje bi mogli da odrede za venčanje, Kolin je strpljivo prekinuo. - Adela, Viktorija i ja nismo stvarno vereni i do tog venčanja neće doći. Ţao mi je što nisam bio iskren prema tebi, ali nisam smeo da dovodim u opasnost uspeh plana – tada joj je prepričao kako i zašto se odlučio na tako nešto. Na kraju njegove priče, Adela se samo nasmejala. - Bar si izabrao neku koja ti se stvarno dopada i koja te je dostojna. Viktorija je stvarno zlatna i savršena verenica, Koline. I ti se njoj dopadaš, sigurna sam u to. Ne deluje mi kao ţena koja bi se upustila sa svakim u takvu igru. Uopšte me ne bi iznenadilo da se oboje zaigrate. Ustvari, mislim da već jeste. Niste ni svesni da će na kraju sve ispasti onako kako niste planirali i zamišljali. Tada se on nasmejao svojoj sestri iluzionisti. Ali sada mu više nije bilo smešno. Viktorija Lumis je pokrenula u njemu nešto sa čim nije umeo da se bori ni da ga ignoriše. Još uvek se plašio da sedne i dublje analizira to novo osećanje, ali je bio siguran da to neće moći da izbegava zauvek. To veče su bili na balu kod grofice od Blekmura. Viktorija je već imala ustaljeni krug ljudi sa kojima se sretala i razgovarala uveče. Bilo je to šarenoliko društvo, ali su svi bili preporučeni od Adele ili Kolina. Poslednjih nekoliko večeri skoro i da nije bila sa svojim verenikom. Kolin je prepuštao iskusnom društvu sa izgovorom da je sigurna i odlazio u prostorije rezervisane za muške pripadnike visokog društva. Viktorija je znala da je to samo izgovor kako ne bi provodio vreme sa njom. U isto vreme je osećala olakšanje i tegobu. Kolin je bio poslednja

osoba u koju je trebala da se zaljubi i sada je bila rastrzana izmeĎu ţelje da mu bude blizu i da bude što dalje od njega. To veče je dominirao prvi osećaj. Beskrajno se dosaĎivala, a kao u inat njoj, Kolin čitavo veče nije izlazio iz sobe za kartanje. Znala je da nije sklon kocki i zbog toga se još više nervirala. Već je bila na ivici da uzme ogrtač i zamoli vratara da joj zaustavi kočiju, kada joj je prišla mlada kontesa Meredit Moris. Nju je imala priliku da je upozna nekoliko večeri ranije. Adela joj je tada rekla da je to snaha grofa Valdena koji je namerio da svoju najmlaĎu ćerku uda za Kolina ove sezone. Zato je Viktorija bila oprezna kada joj se obratila. - Dobro veče draga moja – rekla je Meredit cvrkutavim glasom – Posmatram vas već neko vreme i čini mi se da se dosaĎujete isto kao i ja. - Mislim da ste stekli pogrešan utisak – Viktorija je bila suzdrţana. - Tako ste slatki u pokušaju da negirate ono što je očito. Nema potrebe za tim. Sve smo prošle kroz isto. Naši nas verenici zapostave čim se uvere da imamo oči samo za njih. - Ako se dobro sećam, rečeno mi je da vi imate supruga, a ne verenika. - Tako je, ali prošle godine u ovo vreme, ja sam bila verena sa Glenom. Ponašao se isto kao i vaš verenik. Nekoliko nedelja sam bila centar njegovog sveta, a onda je nastavio sa starim ţivotom. Verujte, to nije bilo ni malo prijatno, a sada je još gore. - Ne znam o čemu pričate – Viktorija je stvarno bila zbunjena. - Vaš verenik, moj suprug, kao i mnogi drugi mladi plemići se sada nalaze u onoj prokletoj sobi za muškarce. Bezbriţno ispijaju svoj porto, kalkulišu iznose koje će dobiti ili izgubiti i prave planove za ostatak noći. Mi, naravno, nismo u tim planovima, već njihove ljubavnice. To je naša prava stvarnost – Meredit Moris je rekla skrušeno.

- Nisam sigurna kakva je vaša namera, ali moram da vam kaţem da ne ţelim da zalazim u intimu mladih plemkinja. Pretpostavljam da je trebalo da mislite o tome kakav vam je suprug pre nego što ste se udali za njega. - Kao da sam mogla da mislim. Meni je taj brak nametnut i nisam imala izbora. Glenov i moj otac su se dogovorili pre nego što smo se nas dvoje uopšte sreli. Na svoju nesreću, ja sam se u svog supruga zaljubila i sada strašno patim. Znate, sve mi mislimo da ćemo vremenom postati prve u njihovom srcu, a ne moţete ni da zamislite kako boli kada shvatite da ste samo sredstvo za postizanje još jednog uspeha ili ispunjenja obaveze. Viktoriji je Meredit Moris izgledala kao mlada ţena koja iskreno pati. Odjednom joj je bilo strašno ţao. Nije se mnogo obazirala na njene reči vezane za bračni ţivot, jer nju nije čekala takva sudbina, ali je dirnula pričom o svojoj ljubavi. To je mogla da razume jer je i sama bila prekomerno zaljubljena u svog, nazovi, verenika. Kao i kod svake ţene u njoj se javio poriv i ţelja da zauzme mesto u njegovom srcu. Na kraju, zar to nije ţelela svaka devojka, bez obzira na status i poreklo. - Sada sigurno mislite da vi i ja nikako nismo u istoj situaciji jer ste Kolin i vi sami birali jedno drugo. Ipak, reći ću vam da to nema nikakve veze. Svi su oni odrasli i odgajeni u istom šablonu. Supruge i verenice im sluţe za prikazivanje uzornog plemićkog ţivota, bez obzira na koji su se način oţenili. Svoje pravo lice i emocije skrivaju iza neprozirne društvene maske, a odušak traţe kod kurtizana – Meredit je nastavila u istom tonu nezadovoljne supruge i još jače dirnula Viktoriju. - Iskreno mi je ţao što ste nesrećni konteso. Jedino ne znam zašto mi sve ovo pričate. Nemam iskustva u takvim stvarima jer još nisam udata, pa mislim da vam nisam dobra sagovornica.

- Znam draga moja da mi ne moţete pomoći. Nisam vam ni prišla sa tom namerom. Jednostavno sam u vašim očima videla sebe i poţelela sam da podelim sa vama ono što znam. Čini mi se da vam je veoma stalo do Kolina Grifina i zato sam mislila da vam na vreme ukaţem da ne dozvolite sebi grešku kakvu sam ja napravila. Izvinite ako sam nepristojna, ali to je jedini motiv. - Hvala vam što brinete za mene, ali biću ja dobro. Verujem da sam upoznala svog verenika dovoljno da znam da će se ophoditi prema meni onako kako dolikuje. Kolin je častan muškarac i ne bi zloupotrebio moje poverenje i osećaje – Viktorija je recitovala odbranu svog verenika. - U tom slučaju vam ţelim puno sreće. Setite se toga kada ga kočija doveze u sitne noćne sate, dok vi budni leţite u krevetu, a on se vraćao od svoje ljubavnice, a provereno znam da je ima – poklopila je usta malenom šakom. – Ovo ipak nisam smela da vam kaţem. Izvinite, molim vas. Idem sada draga moja, pre nego što izgovorim još reči zbog kojih ću se kajati. Vidimo se gospoĎice Lumis – rekla je i brzo se izgubila, mešajući se sa mnoštvom zvanica. Viktorija je reči kontese Moris okarakterisala kao zlonamerne nakon što je Adela uverila da se mlada ţena samo predstavila kao nevina ţrtva. Pošto joj je ispričala da je neumerena u menjanju ljubavnika i čak imenovala nekoliko plemića koje je Viktorija upoznala, nije imala razlog da ne poveruje. Zato nikada ne bi razmatrala kontesine reči da je Kolin, sat vremena kasnije, nije obavestio, da će se, pošto je odveze kući, on vratiti u svoj klub. Tada je prvi put pomislila da klub nije pravo mesto na koje on odlazi. Setila se da joj je još u Daramu, dok nije bilo ove farse, pominjao svoje ljubavnice. Istina, ona nije imala pravo da se meša u njegov ţivot, jer je

njihov odnos bio samo predstava za javnost, ali kao ţena koja je zaljubljena dala je sebi pravo da se ljuti. - Verujem da nema razloga za laţne izgovore grofe – rekla mu je iznenada – Vi i ja nemamo takav odnos u kome morate da prikrivate svoje kretanje. - Ne razumem o čemu pričaš – Kolin je podigao obrvu i upitno je pogledao. - O tome da ne morate da kaţete da idete u klub da biste otišli kod svoje ljubavnice. Naš odnos je strogo poslovan i tu činjenicu ne morate da krijete. Ja sigurno nisam osoba koja bi mogla da vam zameri tako nešto – korila je sebe što je uopšte reagovala na njegovo obaveštenje da se vraća u grad, ali sada nije mogla nazad. Kolin se lecnuo na ovu izjavu. Odavno mu je bilo jasno da se izmeĎu Viktorije i njega dešavalo nešto što nisu mogli da kontrolišu. Zato ga je zabolela činjenica da je tako hladnokrvno mogla da izjavi da joj je svejedno da li će otići kod ljubavnice. DoĎavola, on je svoju poslednju ljubavnicu ostavio dan pošto se ljubio sa Viktorijom u muzičkoj sobi. Nekoliko dana se trudio da u Seleninom zagrljaju ne misli na Viktoriju, ali pošto mu to nikako nije išlo, odlučio je da sve prekine. Sada je bio na brisanom prostoru. Niti je sa Viktorijom uspostavio odnos kakvom se nadao, niti je imao rezervnu ţenu za utoljavanje svoje ţudnje. Doduše, sumnjao je da bi mu bilo koja druga ţena bila od pomoći u situaciji u kakvoj se našao. Ţeleo je da reši jedan problem i uspeo je u tome, ali je napravio mnog veći. A taj problem je bila Viktorija Lumis. - Mislio sam da si me do sada upoznala bolje. Da idem kod ljubavnice, jasno bih to rekao Viktorija. Zašto misliš da imam razlog da to krijem od tebe? – Bio je oštriji nego što je ţeleo.

- Do sada ste se u potpunosti ponašali kao pravi pripadnik visokog društva. MeĎu damama kruţe priče da su verenice i supruge rezervisane samo za prikazivanje u društvu i naslednike loze, a za sve ostalo tu su ljubavnice – porumenela je od svojih reči. Srećom, u kočiji je bilo mračno pa Kolin to nije mogao da vidi. - Srećom po tebe, ti nisi ni supruga ni verenica. To znači da još imaš vremena da se kandiduješ za ljubavnicu – Kolin se drsko nasmejao. Viktorija je na tren bila šokirana onim što je rekao. Nije joj smetala činjenica da bi se mogla naći u njegovom krevetu već njegova drskost da je uporedi sa kurtizanama. Taman se spremala da mu uputi bujicu pogrdnih reči i uvreda, kada se kočija zaustavila, a već sledećeg časa, kočijaš je otvorio vrata. Kada je izašla na hladan vazduh, svest joj se odjednom razbistrila i bila je zahvalna što su prekinuti baš u tom nezgodnom času. Verovatno bi ţalila zbog još jedne burne svaĎe sa Kolinom, a i bolje je bilo da uopšte ne reaguje na njegovu provokaciju. Navukla je jače lagani ogrtač i kraljevski uspravna krenula uz stepenice dok je Kolin pratio u stopu. Na vratima ih je dočekao pospani Dţozef. Kolin ga je otpustio samo jednom kratkom rečenicom. Kada se posluţitelj udaljio, nakon što je upalio nekoliko sveća, Viktorija se okrenula i pogledala Kolina. - Ţelim vam dobar provod grofe, gde god da ste se zaputili. Laku noć – odmakla se i uputila ka stepenicama. Kolin je bio zatečen njenom ravnodušnošću. Očekivao je da će nastaviti tamo gde su stali u kočiji. To je bila idealna prilika da izvuče iz

nje priznanje da ga ţeli. Poţurio je za njom i sustigao je na vrhu stepenica. Čula je šuštanje iza sebe i naglo se okrenula. Sudarili su se jer se Kolin nije zaustavio na vreme. Viktorija se zanjihala i udarila u drvenu ogradu. Kolin je instiktivno uhvatio i privukao uz sebe. - Jesam li te uplašio? – Upitao je tiho. - Naravno da jeste. Šta ćete vi ovde? Zar nije trebalo da se vratite u grad? - Nismo završili razgovor koji smo započeli – glas mu je postao senzualan i još dublji. - To nije bio razgovor, već rasprava, a ja nemam nameru da raspravljam sa vama o bilo čemu – Viktorija je zadrhtala kada joj se primakao još bliţe. Opet je upala u klopku njegovog mirisa. - Raspravljali smo o konkretnoj stvari i čini se da sada drhtiš zbog toga Viktorija. - Čini se da smo oboje preterano energični u izraţavanju svog mišljenja. Mislim da bi smo trebali da se drţimo strogo poslovnog odnosa. Verujem da smo oboje sposobni za tako nešto. - I ja verujem u to ali, šta će biti ako odlučimo da ne bude tako? – Hoćeš li drhtati u mom naručju kao što ja drhtim svaki put kada pomislim na mogućnost intimne veze sa tobom? – I dalje je nije dodirivao, ali je bila zarobljena izmeĎu njegovih ruku koje je naslonio na ogradu. Puls joj se ubrzao, a usta osušlila. Videla mu je vatru u očima i osećala je njegov vreli dah. Olizala je usne pre nego što je progovorila hrapavim glasom: – Vi se šalite samnom. Nemojte to činiti, grofe.

- Ako misliš da se šalim, to znači da ne znaš ništa o meni – sagnuo se još bliţe i usne su mu sada bile tik do njenih. Znala je da će je poljubiti. Ovog puta je oklevao. Dao joj je mogućnost da se izvuče i pobegne. Telom joj je prostrujao divlji nalet ţelje. Poslednje što je sada ţelela bilo je da se okrene i pobegne od njega. Ţelela ga je previše. Ţelela je da je zgrabi u divljem poljupcu i da napokon doţivi strast za koju je znala da će je pronaći u njegovom zagrljaju. Uhvatila ga je za prsluk i povukla malo bliţe, a onda poloţila dlanove na njegove grudi. Moćni, zategnuti mišići su reagovali na njen dodir i osetila je da postaju još čvršći. Iz grla mu se oteo škripavi uzdah pre nego što joj je uzeo usne. Onako kako se uzimaju zarobljenici, bez mogućnosti pobune i izbavljenja. Prihvatila je taj sirovi napad i osmelila se da ga dodiruje jednako kao i on nju. Noge joj više nisu dodirivale pod i osećala se kao da lebdi. Sve dok je nije spustio ispred vrata njene sobe. Kolena su joj klecala i naslonila se na čvrstu hrastovinu da ne bi pala. - Razum mi govori da ovo nije pametna ideja Viktorija, ali večeras nisam sposoban da mislim racionalno. Ako me pustiš unutra svesna si šta će se dogoditi. Dajem ti poslednju priliku da se predomisliš – jedva čujnim glasom je rekao pored njenog uha i gricnuo joj resicu. Kako je mogla da se predomisli dok joj je radio takve stvari? Ona nije mogla ni da misli. Sve što je u tom trenutku ţelela bilo je da oseti njegovo čvrsto telo na sebi i u sebi. - Kasno je za bilo kakvo premišljanje – poljubila ga je i otvorila vrata. Kada su se našli u sobi, uţurbano je skinuo svoj sako i prsluk, a onda se posvetio njenom razodevanju. Do sada je samo mogao da mašta o

tome kako izgleda naga. Sada mu se ukazala prilika da se uveri u to. Sa svakim otkrivanjem njene mlečno bele koţe, bio je sve više očaran. Stvarnost je prevazilazila njegova najsmelija maštanja. - Oh, Viktorija! – rekao je kada je spala haljina i sve podsuknje i kada je ostala samo u providnom kombinezonu – Ovo je prelepo! Nemam reči kojima bih te opisao. Spustio je vrele usne na njeno rame i preko ključne kosti klizio niţe, ka njenim grudima. Vatrena stihija je harala Viktorijinim telom. Kolinove vešte usne i ruke budile su svaku stanicu njenih čula. Drţala se za njega potpuno omamljena i nesvesna da mu raskopčava košulju, ne bi li osetila njegovu glatku koţu. Moţda nije bila vešta kao on, ali je bila brza. I to što je radila duboko je uticalo na Kolina. Uvijao se pod njenim rukama, a na stomaku je osećala njegovo sve veće uzbuĎenje. Kolin joj je svukao kombinezon i ostatak svoje odeće, a potom je neţno poloţio na krevet. Nije mogao da se seti da je ikada video nešto tako lepo. Vatreni plamičci bacali su svetlost na njeno telo i stvarali fantastičnu igru senki na njenim neţnim ţenstvenim prevojima. Poţeleo je da poljubi svaki centimetar njenog tela. Morao je da ostavi svoj trag na njoj. I učinio je to. Dok se izvijala pod njim, drhteći kao prut, neumoljivo je ljubio. Ona je jecala, molila, privlačila ga i gurala od sebe. Bila je oprečna u svojim ţeljama i bio je siguran da je to posledica prekomerne strasti. A tek su se zagrevali. Nije da je bio strpljiv i da nije izgarao od ţelje da se što pre naĎe u njoj, ali je morao da se obuzda kako bi imali noć za pamćenje. Viktorija je plovila u slatkoj izmaglici dok je intenzivni osećaj narastao u njoj kao bujica. Znala je da je Kolin morao biti iskusan muškarac, ali

ni u snu nije pomislila da je takav majstor u voĎenju ljubavi. Otkrivao je svaku tačku na njenom telu koja je burno reagovala na njegove dodire i tako je dovodio do stanja potpunog ludila. Iako joj je u početku bilo neprijatno što je naga izloţena njegovom pogledu, usnama i rukama, sada više uopšte nije razmišljala o tome. Čak joj je prijao dodir njegove čvrste koţe, a njegove ruke su tekle po njoj kao prijatna topla voda. Imala je tu noć da uzme sve što je imao da joj da i nije ni pomislila da je ne iskoristi do kraja. Kada je dodirnuo svaki delić njenog tela, skoncentrisao se na njene butine. Lagano ih je raširio, milujući ih iznutra, sve dok nije stigao do samog središta njenog bića. Dok je prelazio dlanom, iskušavajući količinu njene ţelje, Viktorija je tiho vrisnula, a onda je zahvatio silni potres. Potpuno sluĎen zbog njene iskrene, neverovatno strastvene reakcije na njega, Kolin je potpuno izgubio kontrolu. Otpustio je dizgine i zaronio u nju, onako kako je ţeleo još od prvog dana. A onda je usledilo još jedno iznenaĎenje! Iako je samo blago vrisnula, što je više ličilo na zapanjeni usklik, Kolin se ukopao u mestu. Nekako u svoj ţelji koju je osećao i silnoj strasti koja je buktala meĎu njma, propustio je da razmišlja o tome da li je Viktorija imala nekog ljubavnika pre njega. Da je bio makar malo pribraniji, sigurno bi izvukao takvu informaciju iz nje. Ali ne! On je navalio na nju kao ovan za probijanje i sada je bio zatečen. I to u trenutku kada mu je samokontrola bila potpuno uništena. Viktorija je pulsirala oko njega i svaki otkucaj, oduzimao mu je moć da misli. Duboki osećaj blaţenstva, potisnuo je sve u drugi plan.

- Da li je sve u redu? – Upitala je ona zabrinutim tonom i tada je postao svestan da potpuno nemoćan gleda u nju. Ko zna koliko je to trajalo. Sekund, minut..? - Budi mirna Viktorija. Samo ti dajem vremena da se navikneš na mene. Nekako sam prevideo činjenicu da nisi bila ni sa jednim muškarcem pre mene. Ne ţelim da te povredim – jedva je prevalio preko usana. - Mislim da je najgore prošlo. Istina, nije mi više onako lepo kao što je bilo dok nisi... - Popraviću taj utisak dušo – rekao je ohrabren što je više ne boli i zaronio u njene usne, a onda počeo da se pokreće. Prvo polako da joj da vremena za novi osećaj, a kada je uhvatila ritam, više se nije suzdrţavao. Uzeo je svom snagom svoje ţelje dajući joj sebe onako kako se nijednoj ţeni do tada nije dao. Viktorija je imala moć da ga opije. Njena nesputana reakcija naterala ga je da se i sam tako ponaša. Bila je vatrena baklja u njegovom naručju, a njegova obaveza je bila da je natera da potpuno izgori za njega. Čudan boţanstveni osećaj, sličan onom koji je doţivela nešto ranije, a opet tako različit, zatekao je Viktoriju nespremnu. Snaţno je zarila nokte u Kolinova leĎa dok je tonula u potpunu groznicu. Naravno, nije pojma imala kako to utiče na Kolina. Povukla ga je sa sobom u vrući, nemirni vrtlog. Kada je zaječao snaţno i počeo da se pokreće kao u transu, tada je znala da se i on morao osećati slično. A Kolin je pomislio da je umro i otišao u raj. Nikada do tada nije doţiveo tako snaţan vrhunac, koji mu je potpuno pomračio um. Viktorija mu je dala sebe, ali je uzela sve od njega. Kada je drhtavim glasom

izgovorila njegovo ime, po prvi put u ţivotu bio je spreman da potpiše bezuslovnu predaju. Pao je preko nje i zakopao lice u njen vrat. Viktorija nije znala koliko dugo su tako leţali kada je počela da oseća Kolinovu prijatnu teţinu na sebi. U vazduhu se osećao miris doţivljene ljubavi koji se mešao sa njegovom kolonjskom vodom i njenim parfemom. Tela su im bila lepljiva i isprepletana i taj osećaj je izazivao neke čudne vibracije u njoj. Sada je znala zašto se toliko priča o intimnom odnosu izmeĎu muškarca i ţene. Bilo je to nezaboravno iskustvo za nju. Znala je da se u Kolinu krije vatreni muškarac koji je sposoban da odvede ţenu u najveće dubine uţitka. Uz njega se osećala prijatno i sigurno. Ni sada, kada joj se disanje ujednačilo nije mogla da ţali zbog onoga što se dogodilo. Podigla je ruku i dlanom mu prešla preko zategnutih leĎa. I dalje je bio tu, sasvim stvaran. Kolin je bio duboko potresen onim što se upravo dogodilo. Kako mu se vraćala svest, tako su isplivavali detalji dogaĎaja. Bio je siguran da nikada tako nije izgubio kontrolu, niti mu se neka ţena podala na način na koji je to učinila Viktorija. U glavi mu je još uvek bilo nejasno kako su uopšte stigli do njenog kreveta. I sada je leţala pod njim, mekana i glatka kao svila, pruţajući mu nešto što nije uobičajavao nakon seksa. Pomerio se polako i legao pored nje. Oči su joj bile sklopljene, obrazi blago rumeni, a pune usnice natečene od njegovih grubih poljubaca. Spustio joj je usne na rame i prebacio ruku preko njenih grudi, okrznuvši maleni pupoljak koji je odmah reagovao. - Viktorija? – pozvao je promuklim šapatom da je ne uplaši i ne naruši savršenu sliku. - Mmm... – odazvala se slatko i sneno.

- Nadam se da te nisam povredio. Potpuno sam izgubio glavu i nije mi palo na pamet da ti je ovo prvi put. Mislio sam da imaš iskustva. - Da li ti smeta? - Šta? - To što nemam iskustva. Meni se čini da, osim na trenutak, uopšte nije izgledalo kao prvi put. Uopšteno, bilo je mnogo bolje nego što sam zamišljala. Bar meni. Nadam se da te nisam razočarala – otvorila je oči i susrela njegov pogled. Bio je to susret neba i trave, obavijenih velom izmaglice. - Nisi me razočarala. Osećao sam da će ovako biti izmeĎu nas. Ţeleo sam te od prvog dana i nisam to morao da ti kaţem. Mogla si da osetiš, čak i sa tvojim neiskustvom. - Da li je to sada prošlo vreme? - Šta? O ne! Ne moţeš gladnom psu baciti koščicu i očekivati da je sit. Ovo je tek početak – obuhvatio joj je lice i poljubio je strasno – Ima toliko stvari kojima treba da te naučim – povukao je na sebe dok mu je ponovo probuĎena ţelja vitlala telom. Mnogo kasnije, dok su se prvi obrisi zore probijali kroz prozor, Viktorija je mirno spavala na njegovom ramenu, a Kolin je uţivao u toj slici. Bio je budniji nego ikada. Znao je da bi trebalo da ustane i ode u svoju sobu, pre nego što posluga ustane, ali nije mogao dok ne donese zaključak te noći. Već je imao u glavi šta mu je činiti ali, kao i u svemu što je činio, morao je to jasno da kaţe sam sebi. Bilo je vreme da prizna da nije slučajno izabrao Viktoriju za laţnu verenicu. Učinio je to zato što je ţeleo da bude u njenoj blizini. Učinio je to zato što je opsednut njenim očima od kako je prvi put ugledao. Učinio je to zato što se potajno nadao da će završiti u krevetu. Jedina pogrešna

pretpostavka u vezi nje je bila ta da će izgubiti interesovanje za nju kada je bude imao. Desilo se upravo suprotno. Noć koju su podelili samo je otvorila njegov apetit. Ta spoznaja je pokosila njegovo načelo da je plemiću potrebna supruga za društveni ugled i naslednike, a da sve ostalo traţi i dobija van kuće. Sada je bio spreman da se odrekne svih do tadašnjih planova. Viktorija je bila ono što je ţeleo i znao je da sa njom nema greške. Biće mu odlična supruga i majka njihovoj deci. Jedini nedostatak je bio to što ne potiče iz plemenite loze, ali mogao je da zanemari taj deo. Već se uverio da je pametna i snalaţljiva, a to mu je bilo dovoljno. Plemićko poreklo nije bilo nikakav garant kvaliteta. Čvrsta odluka da njihovu veridbu učini stvarnom i da je učini svojom pred zakonom, donela mu je veliko olakšanje i zadovoljstvo. Još veće nego kada zaključi neki vaţan, veliki posao. Poljubio joj je ugao usana pre nego što je ustao da poĎe u svoju sobu, a ona se blago promeškoljila i osmehnula se u snu. X Čim je ujutru otvorila oči, Viktorija se setila prethodne noći. Mesto pored nje je bilo prazno. Nije se sećala kada je Kolin otišao. Nadala se da je to bilo pre nego što je neko od posluge ustao. Rumenilo joj je oblilo lice iako je bila svesna svoje bestidnosti u Kolinovom zagrljaju. Dobila je ono što je ţelela, ali cena je bila nova ranjivost koju je osećala. Do sada se uspešno nosila sa njihovim prilično eksplozivnim odnosom tako što bi podizala emotivnu barijeru oko sebe. Sada više nije bila sigurna da će to moći da učini. Kolin verovatno nije znao koliku je prednost stekao sa tim što je odveo u krevet.

Nije se zanosila da će se promeniti nakon zajedničke noći. I dalje će biti isti, uštogljeni plemić. Ali ona više nije bila ista. Upustila se u istraţivanje novih ţivotnih mogućnosti i kada ih je probala, više nije mogla nazad. Nije se kajala zbog toga, ali je bila svesna da će morati da nauči da ţivi sa tim. Dok se oblačila, odustala je od uvoĎenja reda u misli. Emocije su joj bile previše zbrkane za tako nešto. Mora pustiti da proĎe neko vreme i da se sve slegne, pa će onda odlučiti šta dalje. Sišla je u trpezariju nešto kasnije nego inače. Nije očekivala da će tamo zateći Kolina. On je obično doručkovao pre nje i retko su se sretali u ovo doba dana. Sada je drţao novine u rukama, a ispred njega je stajala šoljica sa kafom. Bilo je očigledno da još nije ni počeo sa doručkom. Verovatno se i on uspavao. Porumenela kada je sklopio novine i zavodnički joj se osmehnuo preko stola. - Dobro jutro – rekao je svojim baršunastim glasom, koji je Viktorija osetila u stomaku. - Dobro jutro – promrsila je i brzo skrenula pogled. Dohvatila je šoljicu da naspe kafu i činila je to polako, okrenuta leĎima od njega. Trebalo joj je vremena da se sabere i razmisli. Utom je ušao Dţozef, a za njim i nekoliko sluškinja sa tanjirima i doručkom. Bio je to trenutni spas. - Spremno je sve što ste traţili moj lorde – rekao je Dţozef dok su sluţkinje efikasno rasporeĎivale hranu na sto. - Hvala Dţozefe. Moţete da idete. GospoĎica Lumis i ja ćemo se sami snaći ovog jutra – Kolin ih je otpustio i razbio joj svaku nadu da će izbeći razgovor sa njim. - Viktorija? – pozvao je kada su se vrata za poslugom zatvorila.

- Da? – I dalje se nije okrenula. - Ne moţeš čitavog jutra stajati tako. Koliko vidim, šoljica ti je puna. DoĎi ovamo. Uzela je šoljicu i ponela je ka stolu dok su joj ruke drhtale. Porculan je zveckao izdajnički, ali Kolin, na njenu sreću, nije ništa komentarisao. Sačekao je da spusti kafu na sto, a onda joj pridrţao stolicu na koju se ona spustila potpuno ukočenih leĎa i pogleda uprtog kroz prozor. Kolin se sagnuo i sočno joj poljubio usnice. - Dobro jutro – rekao je ponovo – Sada počinjemo iz početka – okrenuo joj je glavu i naterao je da ga pogleda. U očima mu je videla sjaj i neki nestašni plamen. Uopšte nije ličio na Kolina kakvog je inače znala. Morala je da se zapita šta mu se dogodilo. Nije bilo moguće da je prethodna noć tako uticala na njega. Zaboga, on je to radio sa drugim ţenama mnogo puta do sada. I to dok je ona bila pod njegovim krovom, a nikada ga nije videla takvog. Pustio joj je glavu i otišao do svog mesta, otpio malo kafe i ponovo se zagledao u nju. - Za početak mi reci kako se osećaš? Ponovo je pocrvenela. - Ja... ovaj ... Koline, moramo li da pričamo o tome? Jako mi je neprijatno. - Zašto? Ako se dobro sećam, nije bilo tako prošle noći i moram da kaţem da mi se to veoma dopalo. - Da, ali bila je noć i ... ovaj, bili smo u ... - To gde smo bili i koje doba dana bilo, nema nikakve veze sa onim što osećamo jedno prema drugom – za razliku od nje, Kolin nije imao problem sa izraţavanjem – Vidiš, ja te i ovog trenutka ţelim isto kao što

sam te ţeleo i prošle noći. MeĎu nama je proradio vulkan i teško da će se stišati ako se budemo pravili da ne postoji. Njegove su reči bile strastvene i nabijene istom onom energijom koja je oduševljavala prošle noći. Ţelja joj je kuljnula telom i protresla je sve do noţnih prstiju, a osetljiva utroba je bolno zastenjala. - Nisam se nadala ovom razgovoru – bila je iskrena – Znam da je glupo da se ponašam kao nezrela šiparica, ali moraš me razumeti – izgovorila je isprekidano jer joj je i disanje bilo takvo. Ovaj čovek je imao fatalan uticaj na nju. - GvoţĎe se kuje dok je vruće. Ja nisam čovek koji gura stvari pod tepih Viktorija. Mislim da je ovo jutro pravo vreme da isteramo stvari na čistac. Biću potpuno otvoren i reći ću ti svoj plan. - Nemojmo opet načinjati temu ljubavnice. Na svoju veliku sramotu, prihvatila sam tu ulogu, ali nema potrebe da to ističeš. I dalje se ništa nije promenilo. Plan koji si zamislio sprovešćemo do kraja. Ja ne očekujem da menjaš svoje ponašanje prema meni. - To je nuţno u ovoj situaciji Viktorija. Temu ljubavnice si sama nametnula i nemoj mi to stavljati u usta. Naš plan i dalje ostaje samo ćemo mu promeniti kraj. Od danas ćeš početi sa pripremama za naše venčanje. Stvarno venčanje Viktorija. Oţeniću se tobom. Dohvatio je pogačicu i mirno odgrizao komad, kao da je upravo pričao o vremenu napolju. Kao da se zamlja upravo nije zatresla i izazvala lom u njenoj glavi. - Molim? – Zagledala se u njega sa nevericom u očima. - Rekao sam jasno svoj plan i siguran sam da si me čula. - Zašto bi to uradio Koline? Nemaš nikakvu obavezu. Ja ne očekujem da se obavezuješ samo zato što nisi znao da nije bilo nikoga pre tebe.

- Znam da nemam obavezu. I ova odluka nema nikakve veze sa tim što sam ti bio prvi. Učinio bih isto i da nisam. Dobro, sigurno bih bio besan zbog toga ali ovako je mnogo lakše, svejedno bih te oţenio. - Koline, mislim da treba malo da razmisliš o tome što govoriš. Odakle ti uopšte ideja da razmišljaš o braku samnom? - Znaš da je sve ovo i počelo zbog moje namere da naĎem sebi suprugu ove sezone. Pre nego što sam te pozvao ovamo, došao sam do zaključka da neću moći da se oţenim verujući na reč nekom ocu da je njegova ćerka dobra za mene. Shvatio sam da dotičnu damu treba malo bolje da upoznam i sam procenim. Igrom slučaja ili sa namerom sudbine, ti si bila ta koju sam upoznao. Naravno, nisi savršena, ali si najbliţa mom poimanju savršene ţene. U početku me uţasno nerviralo to što imaš stav po pitanju svega i često se sukobljavaš samnom, a onda sam zaključio da mi se to, zapravo, sviĎa. Mislim da ne bih znao šta ću sa ţenom koja nema svoje mišljenje. Bila bi mi uţasno dosadna. - U redu. To su tvoji argumenti. A šta je samnom Koline? Zaboravljaš da nas je dvoje u ovoj igri. Ne moţeš samo tako donositi odluke i obaveštavati me o tome kao da mi prenosiš neku beskorisnu informaciju. Pitam li se ja nešto u svemu ovome? - Stići ćemo do toga. Prvo sam ti rekao svoje namere, a sada ću da te pitam da se udaš za mene – Kolin se i dalje osmehivao i imao na licu onaj nadmoćni izraz kao i uvek kada je bio siguran da je u nečemu pobedio – Vikrorija Ana Lumis, hoćeš li da se udaš za mene i budeš mi supruga pred bogom i ljudima? – Iako se nije pomerio sa mesta, uhvatio je za ruku i neţno joj poljubio nadlanicu.

- Hvala ti, ali ne mogu da prihvatim tvoju ponudu – odgovorila mu je brzo da se ne rastopi od njegove prosidbe i prvi put tog jutra uspela da šokira Kolina. - Zašto ne moţeš? Upravo sam ti izneo svoja skrivena razmišljanja. Zar ti to ništa ne znači? - Izneo si mi samo svoj plan da se oţeniš i još nekoliko suvoparnih činjenica zašto sam najpodobnija za mesto tvoje supruge. Mene takav brak ne zanima. Već sam ti jednom rekla šta očekujem od svog budućeg supruga, a nisam sigurna da to od tebe mogu da dobijem. Ne očekujem da se osećaš krivim zbog toga što nisi sposoban da voliš. Shvatila sam da to nije svojstveno ljudima plave krvi. Ljubav je samo za nas, obične smrtnike. Zar ne vidiš da smo mi dva različita sveta Koline. Uostalom, znaš koliko volim Daram i imanje. Trebalo bi da da se dogodi čudo u ljubavi da bi me ona odvukla odande. - Strašno grešiš Viktorija. Nudim ti nešto što bi oboma prijalo, a ti si previše tvrdoglava da bi to videla. Zašto me ne poslušaš bar jednom? - Zato što nisam spremna za ţivot dokone grofice. Priznajem da verovatno nikada neću pronaći muškarca koji me privlači kao ti, ali to je verovatno samo deo cene koju moram da platim da bih svoje imanje dobila nazad. - DoĎavola sa tim imanjem! Ne mogu da verujem da si izgovorila tako nešto! Zar si stvarno slepa i ne vidiš da si roĎena za ţivot kakav ti nudim? - Ti nemaš pojma za kakav sam ţivot ja roĎena! Misliš da je vrhunac u ţivotu dokopati se neke titule i ţiveti u Londonu. E pa, grešiš dragi moj. Na ovo sam pristala jer imam cilj koga se neću odreći i nisam spremna

da pravim kompromis. Bar ne zbog onoga što mi nudiš, a ako samo budeš iskren prema sebi, shvatićeš da to nije puno. Kolin je nekoliko trenutaka gledao u Viktoriju i pitao se šta da radi. DoĎavola, ta ţena je ţelela da ga baci na kolena. Nije to mogao sebi da dozvoli. Već je zbog nje previše načela pogazio. - U tom slučaju, – rekao je hladno – mislim da više nemamo o čemu da razgovaramo. Smatraj da si obavila posao zbog koga si došla. - Ali sezona još nije gotova. Zar neće biti čudno ako se sada povučem? - To prepusti meni. Moţeš da ideš u Daram. Poslaću Vozliju papire o vlasništvu. Nadam se da ćeš uţivati na svom imanju Viktorija – Izraz lica mu je odjednom bio neprozirna maska. Viktorija je gledala kako joj se pred očima pretvara iz vatrenog ljubavnika u kamen i osetila je snaţan bol zbog toga. Ipak, sve to je bila posledica noći koju su proveli zajedno, i bila je sigurna da će Kolin to brzo uvideti. Uostalom, da mu je stvarno nešto značila, ne bi je ovako hladno otpuštao. XI Mesec dana kasnije, Kolin je sedeo u radnoj sobi i bezvoljno pregledao neke ugovore, kada se začulo kucanje. Nije bio raspoloţen da vidi bilo koga, ali je ipak uzviknuo da je slobodno. Na njegovo iznenaĎenje, u sobu je ušetala Adela. - Tu se, dakle skrivaš? – rekla je i poturila mu obraz na poljubac kada je stigla do stola. - Nisam znao da se ljudi u radnoj sobi skrivaju. Kao što vidiš pokušavam da radim. Treba da pogledam nekoliko ugovora i donesem vaţne odluke o novim ulaganjima.

- Po tvom tonu zaključujem da ti to i ne ide baš najbolje. Mislim da je vreme da zaposliš nekoga ko bi te savetovao po tom pitanju. Na tvoju sreću, imam idealnu osobu za tebe. - Adela, stvarno nisam raspoloţen za tvoje veselo ćeretanje i glupe predloge – rekao je Kolin umorno – Zašto ne odeš kući kod Hemptona i njemu malo ne dosaĎuješ? - Zato što me jedna prijateljica zamolila da urgiram za nju kod tebe. Znam da je savršeno kvalifikovana i sposobna da te izvuče iz letargije u koju si zapao i zato sam rado prihvatila da joj pomognem. - Šta ti pada na pamet?! Jel ti ja stvarno ličim na nekoga ko bi zaposlio ţenu za savetnicu? - Pa, kroz odreĎenu vrstu ugovora, da. Mislim da bi to mogao da uradiš – Adela mu se blistavo osmehnula. - Ti si stvarno sišla sa uma. O kakvom ugovoru pričaš? - Bračnom, dragi moj. - Već sam ti rekao da više nemam nameru da se oţenim. Jedan neuspeli pokušaj mi je dovoljan. - Oh! Moja prijateljica će se razočarati takvim odgovorom. Znaš, doputovala je čak sa severa jer sam joj dala laţnu nadu da će sve biti u redu. Kolinov izraz lica se naglo promenio. Tek tada mu je postalo jasno zašto je Adela tako nastupala. Zato što je ta prijateljica sa severa bila ţena koju je neizmerno voleo. - Gde je ona? – upitao je nestrpljivo. - Ispred vrata ove sobe. Obećaj mi da nećeš izazvati svaĎu i pustiću je unutra, a ja ću se povući u salon, da popijem onaj Dţozefov mirišljavi čaj, dok vas dvoje porazgovarate o uslovima novog ugovora.

- Samo izaĎi i reci joj da uĎe unutra – u Kolinu se već sve uzburkalo od same pomisli da je ona tu i da će je videti, dodirnuti. Kada je ušla i stala nedaleko od njega, Kolin je odjednom ostao bez reči. Znao je da ne bi smeo tako da bulji u nju, ali bilo je jače od njega. - Dobro veče Koline – rekla je i osmehnula mu se nesigurno. - Zašto si došla? - Odlično pitanje – rekla je i pribliţila mu se toliko da su im se vrhovi cipela dodirivali – Sada ću da kaţem šta imam, a ti me nećeš prekidati dok ne završim. Vidiš Koline, do nedavno sam ţivela u malom mestu i bila savršeno zadovoljna svojim ţivotom. Tada sam saznala da je taj ţivot privid i da, zapravo, nemam ništa. Ti si mi ponudio rešenje da povratim svoju sreću. Uveo si me u jedan novi, drugačiji svet, koji mi se jako dopao, ali sam mislila da to nije za mene. Previdela sam činjenicu da si u tom svetu ti. Mislila sam da ću posle svega moći da se vratim i uţivam u onom svom preĎašnjem ţivotu. I pogrešila sam, Koline. Ne postoji mesto na ovome svetu koje bi me usrećilo, ako ti nisi pored mene. Jednom si mi rekao da sam najbliţa tvom poimanju savršene supruge, pa ako i dalje misliš tako, rado ću prihvatiti tu ulogu. Shvatila sam da te volim toliko da mogu podneti to da ti ne voliš mene. Moja ljubav je jaka za oboje. Ţeliš li me i dalje Koline? – Upitala je sa osmehom. Ovog puta nije imala problem sa izraţavanjem jer je govorila srcem. Ako je pre mesec dana imao problem da padne na kolena, Kolinu je ovog puta samo to bilo logično. Viktorija ga je oborila s nogu svojom hrabrošću.

- Mesto buduće grofice od Hartforda je upraţnjeno, ali imam nekoliko uslova Viktorija – široko joj se osmehnuo. Takav osmeh do tada nije videla na njegovom licu. - Da čujem – rekla je puna nade da će moći da ispuni to što bude traţio od nje. - Ţelim ugovor u kome ćeš mi se zakleti da ćeš me večno voleti. Zatim, ţelim da mi obećaš puno kćeri i sinova. I napokon, hoću da mi obećaš da ćeš uvek ostati ista jer te volim takvu kakva si. A sada me poljubi i pripremi se da mi nadoknadiš sve što smo propustili od kad si pobegla od mene – Privukao je i spustio svoje usne na njene. - Razumem i nije mi teško – rekla mu je na usnama i uzvratila mu strasno.

(Kraj)