Преци Немањини и њихова постојбина Питање предака родоначелника светородне српске династије Немањића, Стефана Немање и њихове постојбине у српској историографији представљају нерешено питање. Подсетимо се, да се само око оца Немањиног дуже време водила расправа да би се дошло до закључка, да је та личност заправо био Завида, отац кнеза Мирослава за кога се поуздано зна да је био брат Немањин1. Али тиме је био решен само један (испоставиће се најлакши) део решења ове својеврсне научне загонетке (αίνιγμα или γρίφος), јер је сада требало трагати за прецима Завидиним са настојањем да се утврди да ли је и ако јесте како је била повезана Немањина династија са династијом српских великих жупана. Пољски историчар Јан Лешни (Jan Leśny) је изнео једну занимљиву претпоставку 2. Он је као извор узео један документ из 1164. године у коме опатица задарског женског самостана, извесна Бона, говори о пресуди у корист њеног сестринства а коју су донели бан Албеус и банов брат Стефан, који је био заступник у наставку поступка. Јан Лешни је Албеуса идентификовао као Белоша а Албеусовог брата Стефана као Стефана Завиду. Албеус тј. Белош је био истакнути члан тада владајуће српске великожупанске династије, он је био брат великог жупана Уроша II, Десе и Јелене (угарске краљице). Белош, иначе ратник признатих способности, је пре него што је постао палатин Угарске, био бан тј. dux (1142/1144), па се ово савршено уклапа у претпоставку Лешног. Идентификацију Стефан=Стефан Завида, Лешни је заснивао на томе што су сви Завидини синови носили прво име Стефан: Стефан Страцимир, Стефан Тихомир и Стефан Немања. Уколико би ова, иначе лабава претпоставка, била тачна Завида би био брат већ набројаних чланова владајуће династије, односно отац би му био велики жупан Урош I. Тиме би била успостављена веза, тј. нашла би се недостајућа карика у ланцу који повезује две српске династије. Решење до којег је дошао Лешни је хипотеза. Поставља се питање зашто хипотеза? Зато што нам историјски извори не дозвољавају да ово решење прогласимо аксиомом, јер нема адекватно утемељење у истима, али нам они (тј. историјски извори) исто тако не дозвољавају да ову хипотезу негирамо односно одбацимо као нетачну, јер ипак има делимичног ослонца у историјским изворима 3. Да видимо како Стефан Првовенчани описује очеву младост у општим потезима: ,,Иако ме тада и није било нити се сећам шта је било о рођењу његовом, већ сам слушао о томе да је био велики метеж у овом крају српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније и да је његов отац, ђаволском завишћу, био лишен земље од своје браће. А он, изашавши из буна њихових у место рођења свога звано Диоклитија, вољом Божјом и Пречисте његове Матере роди и ово свето дете, које ће, Божјим промислом, постати сакупилац пропалих земаља отачаства свога, пастир и учитељ и обновилац онога што је пострадало, у месту по имену Рибница.''4 Ово нам говори да и сам Стефан Првовенчани (можда) није знао много о свом деди тј. прецима. По текстолошкој анализи др. Љиљане Јухас-Георгиевске Рибница није место Немањиног рођења него место где се налазио храм у коме се ,,удостоји да прими латинско крштење''5. Наш познати историчар проф. Сима Ћирковић на посредан начин дошао је до сазнања о томе где је била ,,чест'' (удео) оца Немањиног. Наиме, ктиторска делатност првих чланова династије ограничена је рекама Ибром, Западном Моравом, Лимом и Морачом са изразитом концентрацијом у Полимљу. Земљишта која су они наслеђивали и даровали црквама сведоче на посредан начин о томе где је био Завидин удео. И поред великог броја историчара који су покушавали да реше ово битно питање српске историје, оно на жалост остаје нерешено. Стефан Лазић 21.11.2010 1
Детаљан списак литературе о Завиди имамо у: Сима М. Ћирковић, Преци Немањини и њихова постојбина, Научни скуп САНУ Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви. Историја и предање, XCIV, Одељење историјских наука, књ. 26, Београд 2000. 2 J. Leśny, Stefan Zawida syn Urosza I ojcem Stefana Nemani, Roczniki historyczne 54 (1988), 63-75 / цитирано према Сима М. Ћирковић, Преци Немањини и њихова постојбина, Научни скуп САНУ Стефан Немања – Свети Симеон Мироточи-ви. Историја и предање, XCIV, Одељење историјских наука, књ. 26, Београд 2000. 3 Сличан пример овакве хипотезе имамо у чланку Р. Радић и Б. Милутиновић, О времену замонашења царице Јелене, ЗРВИ 33 (1994) 195-202 (= Из Цариграда у српске земље: студије из византијске и српске историје, Београд 2003, 29-36) 4 Стефан Првовенчани, Сабрана дела, Београд 1999, 19. 5 Ibidem, 19 и 139.
