ОНИМА НОЈИ СЕ НИСУ ВРАТИЛИ
Р. А. РАЈС ПОЧАСНИ КАПЕТАН СРПСКЕ ВОЈСНЕ
С А О П Ш ТЕ Њ А ЈЕДНОГА ПРИЈАТЕЉА ИЗ Т Е Ш К И Х ВРЕМЕНА
ПРЕВОД
ВЕЉКА МИЛИЋЕВИЋА
ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
БЕОГРАД — 1928.
С А Д Р Ж ' А Ј: СцЈаи& Увод. Из Лозане у Ниш у почетку р а т а ..................................... .... 1 У Ваљеву, Главиом Стану српске в о јс к е ............................... 10 У бомбардованом Б е о г р а д у .......................................................... 20 Нреко Савског и Дринског ф р о н т а .................................................26 Пролеће 1915. — К р а г у ј е в а д ........................................................... 46 На Дунавском ф р о н т у .......................................................... С4 Лето и рана јесен 1910. године . . . _ .....................................86 Борба око Б и т о љ а ................................................................ * . 98 Б и т о љ .........................................................................................................п з С о л у н .........................................................................................................130 Зима 1917 у п о л у зати ш ју ....................................................................149 Живот на фронту 1917. и 1918.......................................................... 164 Французи, Бнглези, Италијани и С р б и ..................................... 2 1 4 Српски шефови . 223 Победоносна офансива од 1918. год...................................................241 Закључак * ............................... ....................................................- 276
УВОД Ова књига је писана без икаквих књижевннх претензнја. Пишу1»и је, ја сам само хтео да освежим сеНање својих другова са фронта и да покажем онима који нису били с нама, а нарочито омладини, какав је био живот војиика ослободиоца и његов величанствени дух. Исто тако, ово није оно што се назива историјском кљигом. Историске описе појединости остављам онима којн су комнететнији од мене. Али пошто сам живео као верни пријатељ с војском од почетка до краја рата, хтео сам да забележим анегдотску страну ратног живота, страну која црта, можда боље него највећа нсторијска дела, правн дух српског војника. На моју велнку жалост, морао сам изоставити страховиту, а ипак тако славну драму повлачења кроз Албанију. Тај предмет је сувише велнк, од сувише дубоког замашаја, да би се о њему могло говорити у једном по нужди ограниченом поглављу једног дела које обухвата цео рат. Ако мн то прилике допусте, посветићу једпу нарочиту књигу овом великом догађају. Али чак без албанског повлачења, предмет овог дела бло јс гако опширан да сам морао да издвојим мноштво стћари. Био сам прнморан да начнним низ једне врсте слика. Искористио сам своје белешке које сам водио из дана у дан за време целог рата, своје дописе које сам слао швајцарским, фраицуским, холандскпм лисговима и т. д., и своје успомене које су ми се задржале у сећању. Уздржао сам сп, колико је бнло могуће, да не дајем опис самих бнтака. То је део који би требао да буде резервисап једиио за војна лица од струке, квалификованија од једног човека који је био само случајно у војсци и чије је знање стратегије и осталих војннх наука више него оскудно. Видео сам доста битака, присуетвовао сам њнма, али прнзнајем да нисам бог зна шта разумео. Ииак сам разумео једну ствар: да се победи, треба иМп иапред, н то ми је довољно, јер ја нмсам био војсково1)а. Исто тако сам избегавао, у колико се могло, да описујем неизрециве испаде које су учннили непријатељн. Ннсам увек могао да се уздржим да о њима не говорим; на иример, причајући угиске са мачванског фронта, био сам приморан да их поменем, јер је аустро-угарско ратовање у јесен 1914 добијало по зве^-
VII!
ствима која су извршили војници, сасвим нарочито значење које је ударило свој печат целом рату. Говорио сам слободно у својој књизи. Нисам тражио да улепшавам истину, јер мислим да дугујем истнну својим друговима. Неки ће се можда намрштити због моје искреностн. Жалим то унапред, али у једној књизи као што је ова, писац се мора држати строго истине. Десет година је прошло од завршетка рата и време је да ишчезну извесне легеиде, корисне за време мучних часова да би се одржао морал. Нека ми моји ратни пријатељи чије сам оригиналности карактера оцртао са неколико речи, опросте тако1>е ову слободу, јер баш због ових оригиналности они су стекли трајна пријатељства. У осталом, пријатељства створена у рату гтред иепријатељем обично су јача од послератних ннтрига. Кад неко може да каже да је „Солунац”, више вреди у очнма готово свих старих бораца иего да је, на незнам како истакнугом положају у миру. Заиста, мало њих је заборавило своја пријатељства са фронта, да би трчали за новом срећом која Не им се открити као химерична. Ове године навршиНе се десет годнна од свршетка Великог Рата. Да будем искрен, морам рећи да су се они који су у њему узели активног учешћа, бољему надали него што им је донео овај послератни период. Оии су били у патњи, они су исто тако нмали право да учествују у почасти, и та почаст нм је често пута била одрицаиа због људи који су мало или који нису ништа учипили за своју отаџбину. Свеједно, знам да они не би ни за шта на свету заменили своје својство старог борца и да чувају, као светињу, своје успомене из ове велике епохе. Нека их ова скромна књига, писана од једиог друга и пријатеља из рћавих дана, подсети на пеке од њих! Нека у вече, читајући уз светиљку, стари борац узвикне: „Знам то добро, био сам тамо!” и нека затим легне са очима које још сијају од свих успомена које су се пробудиле. Ето шта бих ја хтео и ето шта би била за мене награда. Све моје жеље биле би испуњене, кад би ове стране успеле да мало распале патриотски пламен одушевљења код омладине, пламен који је готово угушила загушљива атмосфера егоистичне, деморализаторске и коруптивне послератне епохе. Хајде, дакле, мала књиго и врши свој задатак. Клжи свима друговима из борбе да још нма верних срдаца која се сећају и која ће се увек сећати. Београд. почетком 1923 године.
Р. А. Рајс.
ИЗ ЛОЗАНЕ У НИШ У ПОЧЕТКУ РАТА Од аустроугарског ултиматума Србкји живело се у Швајцарској у грозннчавости, јер се врло доОро осећало да је овај ултиматум био само једна гтрикрнвсна објава рата. Овај пут, свет је био убеђен да ће Аустро-Угарска, охрабрена и подстрекавана од Немачке, покушати да потчини балканске земље које су се опирале њеној жел>и за експамзнјом на Истоку. Дубоко разочаранн исходом балканских ратова од 1912 и 1913, Аустријанци којн су жнвели у Швајцарској, нису иимало прикривали то разочарење и гледали су само у једком победннчком рату против Србије лек за ову ситуацнју коју су сматрали несносном. Тако неколико месеци пре сарајевског атентата, аустро-угарски коисул у Лозани, тада богат хотелијер, агепат шпионаже за време рата н којн је умро у највећој беди, казао ми је једне вечери: „Пазите, код нас се у Аустрији нише не може. Свет је иервозан, незадовољан, унижен. Једино један победнички рат може нас извући из овог стања". С друге стране, исто тако се осећало да се Немци спремзју у потаји. Заиста, сазнало се да су немачки консули, нарочито у Јужној Америци, добили наређење да наведу своје земљаке да врате у Немачку своје улоге које су имали у страним банкама. Такође се сазнало да консули, нарочито консул у Лозани, позивају резервисте у инострапству и деле им, у запечаћеној куверти, наредбе за кретање са назначењем зборног места и то у случају објаве рата. Шта више, од дака кад је упућен ултиматум Србији, извесни Немцн, резервни официри, обилазили су аутомобилом шва.јцарско-француску и швајцарско-немачку грашшу. Тако консул Фнлсингер, такође резервии офииир, није био готово више никада у Лозанн н то већ од сарајевског атентата. Напротив, његове каниеларије консулата бнле су постале праве канцеларије гемералштаба. Опште мншљење код нас у романској Швајцарској било је, да ако Аустро-Угарска нападне Србију, Немачка сигурно неће остати неактнвна и да ће планути општи рат. Оно се није прева1 Сооаениц*
2
рило! И онда да ли ће мала Швајцарска моћи очувати своју неутралност? Да ли неће бити преплављена бујицама непријатељских војсака? Иза аустро-угарског ултиматума дошла је брзо објава рата коју су бечки малоумници — они су већ уображавали да су победници и господари Балканл — учинили толико презривом и безочном колико се више дало. Ова објава рата није била упућена ни Краљу ни Председнигсу Владе Краљевине Србије; то је био један обични телеграм, овако састављеи: „Беч 3523. П5. 9. 106. 11. П>. 15. 12 50. СРПСКОМ ГЕНЕРАЛШТАБУ КРАГУЈЕВАЦ „Пошто краљевска српска влзда није одговорила на задопољавајуКн иачин на ноту коју јој јс предао министар АустроУгарске у Београду 23. јула 1914, царска и краљевска влада налази се приморана да се сама побрине за заштиту саојих инте> реса и својих права н да прибегпе у том циљу силн оружја. Аустро-Угарока се сматра од овог тршутка у ратном стању са Србијом. Мнннстлр спољнпх послова Аустро-Угарске,
гроф Берхтолд”. Камен је био отиснут низ низбрдицу и морао је неизбежно да за собом крене и друге па тој стрмој низбрднци. И, заиста, 1 августа, око подие, добошар је почео да добује лозанским улицама да објави општу и непосредну швајцарску мобилизацију. Немачка је такође била наредила општу мобилизацију н знало се да објаве рата између Немачке, Француске и Русије имају доћн неколико сати касније. По лозанским улицама и трговима гурало се густо мноштво света. Добацивале се речи. Војлици наше милнције, већ у пуиој опремн, креталн су на своје зборно место. Продавци иовина викали су иарочита издања новпна. „Коцка је бачена, срца горе!” Почнњали су уводни чланцн у лнстовима. Извесно, свет је бно узнемнрен, али је био решеп да брани независност и слободу Швајцарске. Новим духом почелн су да дншу свн онн који с у имали срце на правом месту. Ја сам био ослобођен војне дужностн због једне урођене мане срца, па, ипак, осећао сам да ми је немогуће да седим мирно код куће, док други бране отаџбину и док се пријатељске земље
бију з'а лраво и слободу против бруталне силе и неправде. Да и иоред тога будем примљен у нашу војску, било је немогуће. Наши лекари нису хтсж једног „кардиака”. Али било је још других места, исто толико корисних за одбрану земље. Нисам забадава био технички полицајац. Наша зем.ља већ је била н на путу да још више постане средиште шпионаже, нарочито за два централна царства. Понудио сам дакле нашем генералштабу своју сарадњу у служби контрашпионаже и моја понуда је била прихваћена оберучке. Пошто сам био целим својим срцем за савезнике, поставио сам услов да се само бавим иемачком и аустро-угарском шпионажом. Уз помоћ врло способних п оданих агената, мн смо посвршапали лепих послова, откривши и оптуживши миогобројне шппоме, неколико знатних немачких трговаца, населЈених одавно у пашој вароши, као што је (жо онај књижар Франкфуртер који је лиферовао берлинском генералштабу плаиове Белфора, н онај днректор једног великог хотела у Евиану, одакле је отпутовао два дана пре објаве рата да пређе на другу страну језера и да се у Лозани ода иптензивној шпионажи. Сви ти људи били су достављени резервном геиералштабу у Лозани, којим је командовао непрежаљени пуковник — државин саветник у грађанској служби — Коси. — Овај је хтео да их одмах ухапси, али је најпре морао да тражн одобрење из Бсрма, од генералштаба коме је био иа челу пуковник Шпрехер, чије је германо и аустрофилство било познато целом свету. И тако готово сваки пут кад се радило о неком мемачком или аустро-угарском шпиону, било нам је одречеио одобрење да их ухапсимо. Обесхрабрен н озлојеђен и бссаи због ове пристрасности — која се у осталом мало по мало губила — дао сам оставку, саопштивши пуковнику Косиу да ћу понудитн своје услуге савезници.ма. То сам и учинно. Било ми је свеједно да ли ће ме употребити да посим носнла нли као сарадмика у служби фрлпцуске контрашпионаже — са својим слабим здрављем ннсам се смео надати да будем примљен као борап на фронту — тек само да могу сарађивати, ма и у најмањој мери, пл ономе што сам сматрао тада н што још и данас сматрам за одбрану права и слободе. Преговори су били започети, кад ме јс једног јутра, крајем месеца августа, мој старн прнјатељ Ннкола Петровнћ, српски генерални консул у Женевн, телефонски замолио да свратим до Г
4
њега што пре могу, да ми саопшти садржипу једног телеграма. Пошао сам дакле у Женеву, где ме је Никола замолио, у име српске владе, да пођем да извршим анкету о аустро-угарским зверствима која је помннила војска Његовог Аностолског Величанства на мачванском фронту. Једна анкега ове врстн падала је у моју спецналност и, поврх тога, у замашај услуге коју ћу тако моћи учинити савезницима. Сместа сам прихватио понуду. Кад треба да се кренем? Одмах, ако је то могуће. Тога дана био је четвртак. У суботу у јутро путовао ]е једап контингент швајнарскнх лекара које је ангажовала Србија да надокнади оскудицу у својим сопственим лекарима. Јз ћу им се прндружитн. Те суботе у јутро у 9 сати отпутовао са& нз Лозане са 5 лекара и са 2 жене лекарке, од којнх јс већина оставила кости у лепој српској земл>и. Италија пије бнла још заратила н до Милана путовали смо готово као у време мира. Чак ни у Милану ннје се осећао рат. Позоришта, вариетеи, ресторани радили су као обично. Тек у ВолонјИ срели смо првн воз, пун италнјанских војника, који је ншао на север да заштитн грапицу. У Бриндизиу укрцали смо се иа „Елефтерију” за Пиреј. Море је било доста мнрно, а путници нису билн многоброЈкм, јер су пуговали само онн који су били апсолутно приморани да то чине. Наспрам Валоне, наш брод су зауставила два француска торпнљера чиј’п офицнри су дошли да прегледају путне исправе путника. Како ме!>у нама није било ни једнога сумњивог то су нас официри учтнво поздравили и пожелелм нам срећан пут. У то време још није било подморница н, ноћу, могли смо путовати са свнма запаљеким светилима. Касније, путовао сам више пута истим путем, али ми смо клизили мрачним морем као фантом, не усуђујући се чак пи да запалимо цигарету иа крову. Кратко заустављање нл Крфу, и сутрадан у јутро рано билн смо у Патрасу где су један великн аустријски трансатлантскн пароброд „Мариенбад” — мстп који је играо извесну улогу приликом грчких догађаја 1916 — 3 друга аустријска брода и 2 немачка брода, коЈе је зипленила енглеска «|)лота, чували грчки војници. У 16 сатн било смо у Пнреју, а пола сата касније у Атиии да тамо преноћимо. Са једшш швајцарским лекаром, др. Хугом, посетно сам нашег земљака, др. Штукера, секрстара Краља Константина. Био
5
сам радђзнао да сазнам од њега душевно расположење у Грчкој и на грчком Двору, који је био у тако блиском сродству с бер. линским Двором. Оно што сам сазнао, није ме нимало одушевило. Грчки народ био -је ултра-пацифистичан и ултра-неутралан. И>егова велика већнна тежила је само за једном ствари: користити се садашњим стањем да се драве сјајни послови, а равнодушно му је бнло да ли је то са савезницнма или са централним царевинама. Истина, неки Грци, иа челу са Венизелосом. нису заборавили да њихова земља дугује своју слободу Француској, Енглеској и Русији, Они су отворено били за савезнике. Али шта је могла та шака верних против велнког мноштва, неутралног до крајности, и неких који су отворено били на немачкој страни. ■ На Двору девиза је била: разборитост. Извеено је да је Константин, маршал немачке војске и Кајзеров зет, веИ био срцем и душом на страни централннк царевииа, алн није смео да то сувише показује. Била је извојевана победа на Марни. Ои још инје бно сасвим сигуран у Немачку победу. Крал>ица, која је била у Немачкој док је мобилизација била у пуном јеку, вратнла се мало љутита, јер је била јавно вређана од војника њеног брата, а њену дворску даму чак су угризли за руку. I О! колико је ова атинска атмосфера била тешка и различита од атмосфере у мојој вароши ЈТозани, толико одушевљеној за савезничку ствар, да су савезници могли рећи за време рата: ,.Мн бисмо хтели да закључимо мир, кад би то дозвол>авала Лозана”. Ми]е ми дакле нимало било криво да напустим сутрадан ову варош, да узмем воз за Халкис н, оида, да се укрцам у тој луии на један брод који је пловио за Солуи, Брод је био пун крићанских резервиста, мобилисаних да чувају границу, алн не да ратују. Крићани су добри војници и они су храбрн. Значило би клеветати их, кад би се казало да су се они радовали пред овом перспек* тивом неактивности, док се свуда около бију. И ннје био само 'један од њиховнх официра који ми је поверио како се они надају да ће њихова војска притећи у помоћ својим старим савезницима и браћи по оружју, Србима. Авај! Онн су рачунали без маршала немачке војске, Констаитнна и без немачких агената којн су већ јако ровили кроз целу Грчку земљу. На броду је такође било Срба и Црногораца који су долазили из Америке да се боре против заједничких непрнјатеља. Лош их внднм, како наслоњени на ограду певају меланхоличне мелодије из свог за* вичаја, док је брод дефиловао испред голнч планина грчке обале. Колико је од овнх храбрих дожнвело свршетак ратз?
6
У 3 сата сутрадан ујутро стиглн смо у солунску луку, али смо се могли нскрцати тек у 7 сати, а мој воз је полазио за Ђевђелнју у 8 сати. Ипак приморан сам да свратим у српски консулат да се распитам за упутства која су дана из Ниша за мене. Ледан фијакер, благодарећи добром бакшишу, одвезао ме тамо тако брзо да ннсам имао времена да виднм ишта од ове вароши која ми је бнла потпуно страна. Све је спремљено у консулату и исти фијакер одвезао ме је на станицу Жонкснон 10 минута пре поласка воза. За два сата ми смо у Ђевђелији, на српској граници, где треба променити воз. То је био мој улазак у Србију. Истина, у томе часу нисам мислио да Не| од тог часа, моја судбина бити везана за удес ове земље. Мислио сам да ћу ту нзвршити дужу или краћу анкету да обавестим свет о ономе што се догодило на овој ратној позорницн, али писам могао предвидети да ће ови војиици које сам видео први пут, постати моји борбени другови и да Ие мн сама земља постати исто толико мила колико и моја земља, Швајцарска. Моји први утисци? Просто чуђење. Навнкнут на чистоћу и на претерапи ред, наших швајцарских станнца, у којима путннци наличе внше нли мање један на другога, видео сам ту један разнолик народ који заузима све, чекаонице, кејове, пругу п т. д. Било је ту високнх и лепих жандарма који су још носили плавозагаситу предратну униформу, чиновника у разнпм униформама, македонских сељака н сељанки са својом иошњом потпуно непознатом за мене и којн су носили невероватне дсњковс, обавпјене шареним ћилимом. Цигани у дроњцима лутали су свуда и нулили се да понесу пртљаг. Неколико офицнра и неколико војннка имали су шајкачу коју сам видео први пут. Све то окупано блиетавом светлошћу једног лепог, већ јесенског, источпог јутра. Не знајући ни речн српски, питао сам се како ћу се снаћи, кад мн се обрати, на савршеном француском језнку, шеф цлринарнице, Г. Снмић. Благодарећи њему, успело ми је да доручкујем у некој врсти дрвене колибе коју су путници заузели па јуриш. Ту сам појео своју прву сарму. Извештен о мом долаеку, полицијскн комесар п официри дошли су да ме поздраве и задржали су мн место у препуном возу који је имао да нас однеде у Скопље. Нема вншс разлнчитих класа у возу. Цео свет се смешта тамо где налази места, у првој, дру^ој илн трећој класи. Ла сам међу једном групом студената којн се враћају из Француске да
7
се Јаке војиим властимз. Цео свет говорн францускн и ови младићи ми говоре о евојој жељи да бране своју неправедно иападнуту земљу. Касније, срео сам внше њнх на фронту, а многи су пали на пољу часги. Само један или двојица дали су се ослободмти војне дужности н више су волели да продуже у потпуној безбедности своје студије, док су се њихови другови борили и гикули за Отаџбину, Резервисти, још у сељачком оделу, улазс у воз да се ггридруже својим једнпнцама. Радознало, гледзм на прозор. Како су ове плпннне голе! Мутни Вардар тече изме!)У двеју обла, покрнвених готово тропском вегетацијом, Заустављамо сс: Удово. Мој сусед ме гурну лактом. „Видите ли оног човека тамо са фншеклијом?" рече мн он. То је војвода Бабунски, .[едап од нашн.ч најславнијич и иајхрабријич комнта." Погледач и видеч једиог човека, полусељака и полувојннка, пемарно ослоњеног на карабнн. Али он се осврће на иашу страну и гледа нас, и тлј поглед са гвозденом енергијом, а ипак благ, чнни да сам инстинктивпо осетио да овај човек значи нешто, да је сила. То је дакле један комита! Толнко сзм чптао по новинама о комитама које су Аустро-Ма1>ари евуда индели, да сам себи био створио једну слику која је сасвим наличила иа рпзбојника нз комичне опере. Нисам у осталом бно сам. Ми сви, западљаци, створилн смо себи сличну слнку, исто тако као што је за нас Македонија била дивл.а и иепрнступачиа земља, изгубљена тамо негде у свету. Био сам готово рпзочаран; налазио сам да је мој комита недовољно театралан. Он је нмао на себн сувише мало од мрког плапннског хајдука! Драги Бабунски којн је завршио сувише рано! Ммао сам касиије част и задовољство да будем с тобом на фропту. Тн си ме научио својнм примером шта је српскп четник. Опростн у сноме гробу детињасте идеје које је створио о тебн и тпојим друговима један р[>аво обавештепи западњак. Иаш воз се поиова крете. Он полако путује кроз долпну Вардарп. Дуж ируге војимцн трећег м(«зииа чувају стражу; мосговм гу брањенн рововнма, окруженнма бодљнкапом жнцом. Врућнна је. На другом крају нагона један глас коме се ускоро прндружују другн, запева једну песму која Л1м магледпше страховпто гужна, можда зато шго. кро.-. нрозор, гледам рутевипе села, нзгорелих за нреме балкамских ратопа. јМост* чм су дрпени. То су припременн мостовм, јер су бугарске комше бациле у ваздуч железме копструкције.
8
Лагаио наш воз крчи себи пут кроз Вардарску долину, час широку, час тако теспу да изгледа да брда хоће да је угуше. Стижемо у Велес чије су многобројне турске куће напуштене, без прозора, туробне. На станици врн. Свуда резервисти које светина поздравља. Сусре1јем прве рањенике којн леже, као лешеви, на носилима. Гомила се окулила око једног рањеника на ногама који је носио руку у завоју обешемом о врату н који је причао, сав поиосан, са лицем које је сијало и помажући се много гестовима, своје ратне доживљаје честитим задивљеним грађанима. Једно дуго звиждање и ми полазимо. Сада уллзимо у дугн и тесни кланац који се завршава грандиозним стенама Демир Капије. Често се ова.ј кланац толико сужава да има места само за Вардар и за танку врпцу коју чнни железничка пруга. 11е голнм и стрмим гребенима неплодних гора које ивиче реку, бднју орлови и јастреби, По изласку из Де.мнр Капије улазимо нагло у пространу и зелену равннцу Скопља, осветљену последњим златннм арацпма сунца на заласку. И ето нас у Скопљу. Већ је ноћ у велпко н мршави петролејски фењери н две-три ацетиленске светиљке осветљавају својом мршавом светлошћу мноштво људи, који трче, гестикулирају, вичу. Један официр, шеф станице, прилазн ми да ме поведе у један пеосвет.љени аустријски вагон прве класе — ратни плен — који треба да ме одвезе у Ниш. Немогуће да човек набави и иајмању снтиицу за јело. Мали ресторани и прчварнице које окружују станнцу, већ одавно су празнн. Алн један официр, резервни капетан са седим брцима, којега сам каеније поново нашао на солунском фронту, сажалио се на Швајцарца и љубазно \ш донео хлеба. јаја и печене. јагњећине н понудно ме ракијом из сноје велике чутуре. После ове кратке ужнне. није мн преостајало иншта друго иего да покушам да спавам, је мн мрачна ноћ није дозвољавала да видим и најмању ствар. То није Оило лако у овом одељењу, пормално намењеном за шест путника, а у ствари је давало склоништа дванаесторнцп, док су по његовнм раскошннм јастуцима врвеле стенице, Колико сам дуго спавао? не знам. Знам само да смо V седам сати ујутро ушли у суру нишку станнцу. И тако, кренувши из Лозане у суботу у 9 сати ујутро стигао сам у Ниш у петак у 7 сати ујутро. Мој пут јс трајао само 5 дана и 22 сата, а то је тада био рекорд брзине за путовања у време рата на растајању Лозана—Ниш. Данас, авиоком, могу стићи брже.
Један полнцијски комесар мека ме. Један фнјакер са два коња вози нас, трескајуНи, улицама веК пуннма војинка, сељака н сељанки, Београђана којн су побегли од бомбардовања и који кду на пнјацу са зембиљем у руци; идсмо ка окружном начелетву претвореном у дом владе. Стојан Проти!|, тадашњи министар спољних послова, иримио ме је одмах. То је био човек који ми јс, пре неколико годииа, упутио своје чиповнике у Лозану да се изблнже уиознзју са новнм полицнјским техничким методама у лабораторнјуму нашег универснтетског института. Исто тако н>егова је идеја била и да ме позовс да вршим мој нознв техничког иследннка на бојиштнма Србије. Омален, дежмекасг, са иптелнгентним погледом на брадатом лицу, он ми рече: „Хвала вам што сте дошли. Предеедиик вас очекује”. Он ме јс повео према кабинету Господнна Паши1Ја где ме нсти стари одаџнја који јс још и данас у министарству спољних иослова, уведе код нредседннка. „Господине Председниче, ви сте ме |рзжили. Ево ме код вас. Шта желнге да учиннм за вашу зсмљу?” запнтао сзм га. Оп ме најпрс дуго гледашс н онда, лагамо, врло благим гласом, одговори мп: „Требамо једног искреног пријатеља који зна носматратн. По1)ите иа фронт. Отворите очн и ушп и кажите онда свету што сте видели н чулн”, — „Добро, Госмодине Председииче, а кад могу кренути па фронт?” — „По1;иге прекосугра за Ваљево где се налази Главни Стан наше војске, Дотлс иосетнте Ниш н аустро-угарскс заробљеннке који су всП многобројни. Ту Гете на11И матернала за своју анкету”. — „Р.оумем, очекујем ваше инструкције зл одлазак”. Руковање измсђу двојице људи који се разумсју, а да не губе много речи, и ја нзлазпм из председннковог кабинета као зианични н пеутрални нследник српскс владс н војске. То сам остао до краја рата, али кад сам видео на фронту сва зверства која је поднео српски народ од стране његових свирепих непрнјатеља, кад сам чуо како звнжде око моје главе куршуми и шрапнели противника, а ја не могу на њнх да одговарам због свога својства неутралца, брзо сам напустно то својство н постао швајцарскп добровољац српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Дрнне, Тимока и Вардара. Ипак, ово ново својство није учинмло да икада напустим своју објективност стручњака и заклетог иследника пред судовима моје земље и другде. Заклео сам се да кажем „истииу, ништа него истину”. Сада, десет година по завршетку рата, могу констатовати да сс нисам огрешио о своју заклетву.
10
По Пашнћевој жел>и, нисам узалуд губно времена у Нишу. Посетио сам варош и обишао сам аусгријске заробљеннке који су били много боље смештени и храњени него српски војници. Такође у Нишу упознао сам се са војником који Је нмао да ностане мој друг. У Нишу сам нашао малог Драгољуба Јеличића коме Је тада било дванаест година. Кад је плануо рат, он је био ђак првог разреда гимназије у Шапцу. Његов отац, мобилисани обућар, погинуо је у првим борбама, Тада се Драгољуб креће и одлази са четницима да свети свога оца. Он учесгвује у свима окршајима, пуца из пушке и баца бомбе. Кад је бно рањен у руку, ваде му куршум у нишкој болници, док он није хтео да се даде успавати за операцију. Без једне речи, он ју је издржао и кад је све било свршено, он је упутио најомиљенију коморџијску псовку на адресу „Шваба”. Принц Александар га је лично произвео у чнн каплара. Таква је била српска омладина 1914. Нека би се ова данашња научила да јој наличи! После два дана, у 23 сата, у вече. отпутовао сам за Ваљево.
У ВАЉЕВУ, ГЛАВНОМ СТАНУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ Малим младеновачким возом стигао сам, касно у вече, у Ваљево после бесконачног путовања у једном вагону за путнике, претрпаном и пуном угља н црне чађи коју нам је сипљива локомотива слала у изобиљу. На станици ме је прихватио Један официр који ми је био послан у сусрет и повео у хотел Секулнћ да се умијем и, затим, директно у официрску „менажу” на вечеру. Нншта нисам могао видети од вароши сем мрачних улица покривених дебелим и лепљивим блатом на коме је одсевала бледа светлост неколико ретких петролејеких фењера. Ипак, сутрадан у јутро, кад сам се пробудио у својој малој, али чистој соби, она је сва била окупана у раскошном јесенском сунцу. Скочих до прозора и био сам очаран лепим пејсажом којн сам имао пред очима. Окружена зеленнм брежуљцима, мала варош Ваљево почнва у долнни као у једном кревету. Нзене ннске кућице изгледају сасвим беле под сунцем које блешти. Између њих нзбија зеленило воћњака и високе нежно зелене стреле јабланова. Журим да се обучем и да изађем те да се уподаам са
11
овом вароши н њеним становницима међу које ме је довео ратни случај, Улице пред хотелом Секулић који је на углу, пуне су света II кола. Свуда, поред зидова, седе средовечни сељацн који су дошли да се јаве у своје јединице трећег позива. Чекајући да изиђу пред контролну комисију, они једу и сунчају се. Има међу њима цигана са бронзаним лицем као Индијанци. Они су окружени члановима својнх породица, женама и децом, који носе животне намирнице. Једна врло стара Циганка, са лулом готово без камнша у устима, седи на прагу једне куће. Кажу ми да је испратила свога сина којн је отишао пре три дана са својнм пуком и „да га чека да се врати”. Јадна бабо, вероватно ћеш узалуд чекати! Овај свет је ћутљив, озбиљан, али у ведрим очима људи чита се да су решени да бране независност своје земље п да се не боје да жртвују своје животе. На углу улице седи један ннвалид који је изгубно вид у пређашњим ратовима. Без прекида, он пева јуначке песме нз ирошлости уз гусле. Какав чудан утисак чини вам ова једноличиа и тамна мелодија! То вас дира у срце, чини вас тужним, јер, инстинктивно, мнслите да ће сва ова омладина, пуна одушевљења, која одлази у битке овог рата, бескрајно већег и смртноноснијег од оних ранијих, бити исто тако оиевана, па, ипак, то заноси н чшш да ваше очи јаче засијају због овог обећања будуће славе п будућих победа. Пролазници бацају маријаше између по турски скрштеннх гусларових ногу. Један инвалид треба да живи, а држава, иосле три рата и усред четвртога, нема потребних средстава да издржава луталачке одломке из прошлих борби. Сељанке пролазе носећи зелен на пијацу, лепу зелен чија цена иије још велнка, Домаћице иду спокојно на пазар, гурнуте иокаткад од безбројних ордонанса који носе наређења у не мање безбројна војна надлештва. Војницн који прездрављају, шетају се кроз ову гунгулу. Глава нм је превијена или носе руку у завоју. Око њих се купи свет и док нм лице сија сјајем задовољства, они причају своје подвиге задивљеннм женама које умеју да кажу само: „Боже! Боже!" и заборављају своју пијацу. Стари грађани одводе овс јунаке у једну од многобројних кафана и, уз чокањчс ракије, онн се распитују да ли случајно њнхов гост није срео „њихово дете које такође мора да се негде бије у том крају?” Официри, журећн се послом, пролазе не заустављајући се, улииама где се иа мпогим. миогнм кућама вије црна застава. Беско-
12-
начни низови сељачкнх кола које вуку волови, иду једна за другима. У колима са четири точка леже бледа и непокретна тела у иоцепаннм и прљавим униформама н са завојима који нису внше чисти. На прсима носе објавс, закачене за једно дугме. То су тешки рањеници који се довозе са бојишта на волујским колима. Већ четири-пет дана они тако путују у овнм колима без удобности п без заштите од кише н невремена. Њнхове ране су заражене; ионегде по њима гамижу црви. Аустро-Угарска је напала Србију, нсцрлљену од гри узастопна рата. Србнја нема више лишта да би неговала своје рањенике. Место асептичног памука, ране се покривају куваном сламом. Ове рањенике иреносе у болнице, где Не над њима извршити операције без успављивања, јер пема средства за анестезију. Ћутећи, снроводници кола, мобилисани сељаци трећсг позива, прате свој болни товар. Они пуше цигарету и њихов озбиљни ноглед изражава да разумеју трагични удес свога народа, — удес који хоћс да слобода српског народа буде нскупљена најтежим жртвама које човек може да поднесс. Други низови волујскнх кола долазе нза лрвих. Ова кола су празна. То су кола која су возила храну и муницију за оне који се бију иа фронту и која се враћају празна да буду поново натоварена н да се опет врате. У нека од ових кола упрегнути су биволи. Она долазе из Јужне Србије и прате их људи са фесом и чалмом, муслнмани којн су после победа 1912 и 1913 годинс постали Срби и који се показују верни својој новој отаџбини. Кола иду једна за другима тако збијено да се тешко провући између њнх. Али волови су исувише уморни те кола с времена на време излазе из реда, спроводннк скида јарам са снажног врата животиња и оне мирно лежу насред улице, док се човек опружн по тротоару. Снажно, лагано, једноличним ритмом волови вуку свој терет, као да потпуно разумеју оно што је гласно казао Војвода Путннк, да су они били важан елеменат у дивовским српским победама балканскога рата. Они можда и сад предвиђају да ће, неколико недеља касније, њи.чов рад указати опет на]успешнију помоћ при протернвању Потјорекове хорде са сриског зсмљишта. Пођимо за овнм колима до болница н уђимо у њих. Болнице су многобројне, сувише многобројне. Школе, кафане, готово свака мало пространија зграда која није употребљена за борачке потребе, претворене су у болнице. И још нх нема довољно. Ра-
13
њеници се чак морају смештати под велике шаторе у авлијама. Пуковник СтајиН, мајор ВуловиН, Холанђаиин др. Тиенховен и други врше операције без прекида, Велнчансгвеке и мирне енер* гије које још налазе лепу реч да улију храбрости рањеницима којима често нема внше спаса, ови лекарн раде без одмора, уз помоћ својих болничара и неколико добровољних великодушннх болннчарки, и то са најограниченијим средствима. Балкански ратови и албанска експедиција утрошили су сав материјал и није било времена нн потребног. новца да се поново допуии. Ко може да поброји све главобоље што су их осетили ове хероји — јер лскари на српском фронту били су прави хероји самодрицања и преданости — констатујући да су немоћни, јер немају средстана? А њнхови болесници! И они су били хероји. Никад нисте чули јауке бола, тако појмљиве на оваквим местима. Стрпљиво, стоичкн, рањени српски војник очекивао Је или да оздравн илн да умре. Једва сте чулн да се са усана оних који највише пате, отме једно „Боже!” или „Мајко!” На аустро-угарске рањенике, измешане српскима, утицао је овај пример да су и они постали ћутљиви. Али кад је један рањеник осе1|ао да му се враћа живот и да ће да победи смрт, онда га је обузимала лесгрпљивост да изи1>е и потражи своје другове! Било му је тешко да буде стрпљив и он је тражио да превари своју нестрнљивост. . . Правећи стихове. Колико ра1веника сам видео који су обузети атавизмом своје крви, причали у нисму својима, н то у стиховима, историју своје ране. Можда је истинитост њиховог причања била мање несиичка, али зар песницн нису увек имали право на извесну лиценцнју? Тако се одржавао всличакствени морал у овим импровизованим болницама, којима је често недостајало оно што је стриктно најпотребније, н то поред све страховнте смртностн која је ту владала, не због кедостатка лекарске неге, него због тешкоће рана и услед инфекције због дугог превожења и оскудице антисептичког материјала на фронту. Било је недеља кад је умнрало по 59 рањеника дневно и кад није било више попова у довољном броју да испрате ове јаднике до њиховог иоследњег вечног стана. Погреби су били толико чести, да су пред црквом скоро стално стајали читави редови мртвачких сандука. Кад је био погреб каквог офицнра, онда би један одред војника трећег позива, сељака у народном оделу, са пушком. фишеклијом и бајонетом, дошао да ода последњу пошту.
14
А свет пролазн м члк више и пе обрће главе — толико се навикао на овакав призор. Међутим, то је био један живот, и веПнном млад живот, који је изгубљен. за отаџбину и кога су стари трећепозивци испраћали. Хајде да вндимо где за увек почнвају све ове жртве до крајности неумерник и злочиначких амбиција Аустро-Мађара и Немаца. Хајдемо на војничко гробље у Баиру. Излазећи из варошн и пењући се грубо калдрмисаним путем који иде поред грађанског гробља, долазимо до овог импровизованог вечног лочивалишта. Један сељак трећег ггозива показује нам пут. Он вози на једним колима са два коња једног мртвана до 1веговог последњег стана. То је леш једног 22-годишњег војника и онај који је био младић пун живота, ле-жи сада у овом грубо фабрикованом сандуку, обојеном црно-смеђом бојом, са белим крстом нацртаним на поклопцу. Ледан крст исте боје, који ће бити усађен на гробу, носи нме: Милан Мацић. Нико ие иДе за овнм сандуком и, тамо горе, њега ће сахранити старн војницн без церемоније. Ови сељаци-војници врше то без узбуђења, као своју редовну дужност. Они су на то н сувише навикли! Педесет мртваца дневно прошле недеље, а ове недеље двадесет. Међутим није први рат — то је четврти! Гробље је наврх брежуљка. Правилно су наннзани безбројни гробови са простим црвено-смеђим крстом који носи име покојника. Ту нма Срба и Аустријаиаца. Неколико крстова носн натпис „непознат" или простије „X”, Смрт све изједначава и војници почивају поред својих официра. Неколико гробова окићено је цвећем или српском заставом, и ове заставе, лепршајући се на встру на овом месту смрти које доминира долином, чине необичио снажан утисак. Пнтам се да лн ннје нарочнто изабраио ово место за жртве рата. У сваком случају, не би се могло наћи ништа боље. П тако ови храбри који су пали за своју отаџбину, крстаре над овом лепом плодном долином, која у обично време, мора давати слику мира и покоја. Али ево пет гробова сасвим празних или у којнма су само празни сандуци. Да ли су то гробови који очекују своје жртвс? Не, то су гробови покојника које су рођаци, ноћу, прекопалн и однелн лешеве да их сахране код куће. То је забрањено, али се томе свету ова грешка мора опростити! Сад ће бити наређена ноћна стража, алм старци из трећег познВа не воле да чувају гробље.
15
Кад смо се вратилн у варош, један пук другог позива пролази улицама, са музиком на челу, Они иду на фронт. Ти војницн као да су одваљени од камена, прави Шумадннци нзмеђу тридесет н четрдесет .н пет година. Они ни у чему не уступају својим младим друговима. Сем официра који им командују и који имају униформу, сви су остали обучени у сељачко одело н са опанцима на ногама. Једино обележје ових законитих бранилаца отаџбине јесу њихове пушке у чнје су грлиће уденуте зелене гранчице, опасач са фишеклијом и бајонетом, и шајкача зеленкасте боје. А Аустро-Мађари, н ако су знали да су ранијн ратовн испразнили српска слагалишта, прогласилн су ове људе комитамл, па су немилосрдио масакрирали ове јадне резервисте другога п тре!«ега позива, када су им ови падали у руке као рањеници, или као заробљеници. И док су оми гордо дефиловали, улицама су се заустављали пролазници, а грађани су излазили из својих домова, да нм руком упуте један ћутљивн поздрав. А нз тужних погледа ових који су их нспраћалн као да се читало: „Опет наши од којих се многи неНе више ннкада вратити!” Деца, безбрижна, скакућу око музике или покушавају да своЈим малим погама држе корак са војницима, Од времена на време, Аустро-Мађари, знајући да је Главпп Стаи у Ваљеву, слалн су нам авионе да бацају бомбе. Али ове експедиције нису биле за нас много опасне, нако је војска, у ј о м с часу, имали само један мали авион да их гони — мали „Блерио” поручиика Томића. Пројектили које је непрнјатељ бацао, биле су гранате са фитиљом који се већином гасно без дејства. У почетку рата, авиација за бомбардовање старог Фрзниа Јоеифа није чинила ннкакве штетс. Но она је ипак успешно служила за нзвпђаљс. И тако, сваки пут кад бн се један непрнјатељски авмон указао изнад вароши, све становништво је излетало на улине, а војнкци су дохватали своје пушке да обаспу „ИЈвабе” безбро.јним метцима, бескорисним протнв непрнјатеља, а опасни.м за публику. Сваки пут је пушчана паљба била тако јака да би чопек могао перовати да нма неки озбиљан окршај на ваљевским улинама. У Ваљеву је посматрачу одмах падао у очи велики броЈ аустро-угарских заробљеннка којн су се слободно шетали. Једна мала врпца у рупици њихове суре укиформе казивала је да су били српске расе. Поверење које су нм указнвале пластн, чиии овнма велнку част, али ја сам се често питао да лп им то иије,
16
кадгод, бнло врло рђаво враНено, Донста Је бнло и сувише лако казатн се Србином — о Југословенима се још ниЈе говорнло у том часу — и остати у души црно-жут. Свакако, видео сам много оиих ззробљеника „Срба” касниЈе у нашпм редовима на солунском фронту, али да су сви они који су истицали српску тробојку упочетку непријатељства, ношли за њиховнм нримером, ми бисмо ималн пе само јсдну југослов^нску днвнзнју него једну силну југословенску војску на ноложајима Сокола, Ветреника и Кожуха. Ваљево је било Главни Стан српске војске и цео Генералштаб ту је био концентрисан. Велики шеф, Војвода Путник, био јс кевидљив. Он готово никада иије излазио из своје канцеларнје, смештене у белом сасвнм новом здању окружног начелства. Видео сам га само једном у Ваљеву кад сам му учннио посету из учтивости одмах после мога доласка. Новине су много говорнле о овом човеку м Ја сам био радознао да виднм овог шефа којега су сматрали за велики ауторитет. Признајем да ми је први сусрет с њим оставно осећање разочарења. Омален, са лицем обраслим густом и седом брадом, поткресаном у шиљак, ол је говорио тнхим гласом, мучио, и његове реченице биле су често испресецане наступима кашља. Чинно ми је утнсак једног етарог врло болесног професора. У осталом, наш кратак разговор био је од најбаналнијих. Ја сам бно за њега један од оннх многобројних странаца, које је он видео за време балканских ратова. Нисам га изближе познавао. Тек касннје могао сам да се уверим о изванредној вредностн овог човека коЈи је ирпео у свом патриотизму без граница снагу да се одупре смрти и да стави све своје знање и свој изузетни дар у службу спасавања отаџбине. Мало времена пре него што 1>е наступити трагични дани јесенн 1915, видео сам га поново и, тада је наш разговор био жнвљи н интнмнији. Тада сам знао ко је он био н исто тако дао му прилнке да ме унозна. Његова десна рука пуковник Живко Павловић, подшсф Генератштаба, био је противност од свога шефа. Леп човек, висок и снажан, са херкулским стасом и неуморан радиша, он је умео да поступа са својим тешко оронулим старешином готово као што мајка уме да поступа са својнм болеским дететом. Живко Павловић, са јасноћом за дивљење, нкје ннкад знао за умор да би задовољио Швајцарца који је дошао да помаже његову земљу. У току рата, постали смо одлнчни пријатељи. Један други човек, исто тако у Генералштабу, учинио ми је такође, и то у нашем првом сусрету, дубок утисак. То је био
17
генерал Жнвојин Мншнћ. Инстинктивно, имао сам утисак да имам прсд собо.м кекога најпрвокласнијег. Нисам се преварио, јер је Мишић постао херој од Колубаре и победник са Доброг Поља. Са другим официрима из Генералштаба виђао сам се свакодневно у „менажн", смештеној у некој врсти бараке која је подсећала миого на какву некадашњу стају. Њен управннк је био пуковник Антонио Мигровић, дебео и честит човек који је имао лаку руку за сироте ордонансе и који је био врло горд што јс говорио савршено италијански. Услужан, учинио нам је често лепих услуга у Ваљеву, Крагујевцу и Солуну. Судбина му није дозволила да се врати у своју драгу ослобођену Србију. Била је то чудна средина, у осталом, та „менажа” у Ваљеву, где се сваке вечери, као на барометру, читало на лицима пуковника у зачељу, Миливојевића, Милојевића, Лешјанина, Шпартаља н осталих, да ли су операцнје на фронту биле повољне или нс. Ту су се такођс налазили савезнички војни аташеи, француски, енглески, руски и црногорскн. У овој „менажи” јелн су такође угледни гости. Ту сам се улознао са америчким доктором РаЈаиом, чудном особом полунаучиика и полуавантуристе, као и са Крофордом Прајсом, бившим студентом медицине, затим представником немачких и мађарских кућа у Битољу и Солуну под Турцима, а који је најзад био унапређен као ратнн дописник „Тајмса” за време балканских ратова. Одељење за штампу било је смештено у локалу — две собе — једне мале банке. Њим је управљао мој стари пријатељ, професор Слободан Јовановић, велика интелигенција и диван човек, који је, по катклд могао бити љући од сирћета и то увек са осмехом. Њему јс помагао професор Брана Петроиијевић, философ и метафизичар, који нам је често држао, француском војном аташеу пуковнику Фурниеу, руском војном аташеу пуковннку Артаманову и менн, предавања из стратегије, која су нас остављала збуњене и замишљене. Банчнна собица позади, претворена у „пресбиро" Главног Стана, била је последњи ваљевски салон где се причало и где су се налазили сви офнцири који су моглп за неколико тренутака да се ослободе свога тешког посла. Има ли кога од оних који су били у војсци од почетка рата, а да није познавао хотел Секулнћ у Ваљеву? Још нов, са великим прочељем на ћошак. По целој кући се беспрекидно ражњало горедоле. Једна од великих сала доле била је резервисаиа за лублику, алн, у ствари, она је служила за склониште и за спавање свнма Сполсшцд
2
18
војницима иа проласку. Друга сала Је бнла претворена у примитивну амбуланту, где су истоваривалн рањенмке, довезене на волујскнм колима са фронта, пре него што их евакуишу у разне болнице. На првом спрату зграде бнло је мноштво малих, доста чистнх соба које ннсу биле ннкада довољно многобројне за безбројне официре на пролазу. Испред ових соба,.један дугачак ходннк, увек закрчеи гомилом ордонанаса којн су ту живелн н спавали на патосу. М тако, кад је човек хтео да идс у своју собу, посртао је увек преко тела замотани у ћебад, и која су гунђала, јер су их ометали у сну.Наравно, цео овај свет није бно Нутљив. Требао је човек да спава тврдим сном да га не пробуде у сваком тренутку тешки кораци оних који су долазили; псовке официра који не налази своје цнпеле очишћене пред вратима; изазивачкп смех тобожњнх собарица које су бестидно хватале свакога којн је лролазно ходником, и громке песме — где се нстичу отегнутс ноте Ужичана — војника који проводс ноћ у великој доњој сали. и труде се да заварају умор песмама из свог краја. И уза све то, електрично осветљење — хотел Секулнћ дозвољава себи раскош да буде осветљен електриком — било је тако рђаво да је било немогуће провести бесане ноћи у читању. Колико боље се спавало на фронту, под нашнм шаторнма на Рововској н Даниловој Коси, као и под шаторима покривеним снегом на Ивему, или у нашим готово раскошннм „земунпцама>, иа Груништу! Ваљево је пмало такође своју „школу за четнике", којом су управљала двојица војвода п која је бнла смештена у једној кафанп, одакле су дигли столове н столице и заменилн их набацаиом сламом по патосу, где је спавало двадесет ученика. То су све бнли младићн, сви пз Босне. Онн су посилн прописну блузу шајкачу н опасач српске пешадије. Напротив, пушка и фншеклнјс биле су аустрнјске, из ратног ллена. Један од војвола, Крста С. Вудокаић, омаленог је стасз, плећат, п носи легендарну браду четиика са Челопека и дуг сребрп ланац, знак његовог чина. То је сељак који Је чстовао десст година у још турској Македонији. Други војвода, Мклан Вујић, дугачак је, мршав, с енергичним лицем које је препречено риђмм брком. О он је четовао десет годнна у Македоинји, одакле је понео седам рана које гз спречавају ла узме активног учсшћа на фронту. Употребљавају га за ниструктора младнћа.
Овзј Вујић јс заним.Ћнв тип. Родом из Сарајева, био Је учите.Ђ. Србии сваком жилицом свога тела, није могао нише да подноси аустро-угарски јарам под којим стењу његова браћа по раси, у Боснн, он је побегао у слободну Србију. Ту је дошао у часу великог омладинског македонског покрета и, одушевљени патриота као што јс био, није могао а да се не придружи онима који, жртвујући свој жнвот, хоће да ослободе земље Јужне Србије. Он је очувао чист „челопечки дух” и са једва прикривеним презиром он ми говори о мојој земљи, Швајцарској, која, неутрална, нема воЈ'ника. Он исправља донекле своје помало презриво мишљење кад му износим поједниости о организацији наше војске и кад му кажем да јје та земља од 4 милиопа становника мобилисала 450.000 људи да брани својс границе. Поред свега тога, он нема сувише поверења у нашу швајцарску милицију и предлажс ми ди пође тамо да организује четнике. Пошто нисам један од управљача моје земље, нисам овлашћен да примим његову ионуду. Али ја на њој благодарим војводи н обећавам му да о томе говорим коме треба, чим се вратим у Швајцарску. Нажалост рат се завршио, а Вујић није имао прилике да организује швајцарске четнике. Наравно, оба шефа су ме позвала да видим вежбе њихових рекрута — позив којим нисам пропустио да користим. II тако сам могао да се убедим о великој днсциплини, усвојеној добровољно, ме1>у овнм млади!)Има од којих иајстарији има 25, а најмлађи 15 годила. Сви су упапред жртвовалн свој живот. Они су зналн врло добро све што их чека, «ко надну у руке свнрепог противкика. Стога Ј*е свакн чувао једну бомбу — стару српску правоугаону бомбу — да се сам убије, кад не буде више бцло начина да измакне непрнјатељу. Обученн у гађању од редовних офицпра, онн су маневрисалн као стари ратници. Они су ми так»ђе показали како се употребљава ручна бомба и за то је војвода бно изабрао најмла1)сг четипкл. Лежећи на леђима, овај деран је бацио беспрекорно своју бомбу уназад л она се распрсла на растојању од 50 метара. Шта јс било са овом одушевљеном омладином? Вероватно }е изгннула по дунавским н савским адамп нлн у редовима хероја војводе Вука на висовима Чуке. НаЈ*зад, у Ваљеву била је такође на крају Карађорђевс улиие једна умнвена кућица. Ту је стаиовло прннц-регент Алексаидар којн, од почетка рата, инје хтео да сс одваја од своје војске која Ј*е бнла ипкаранцији зсмљс. Страстин раднша. пршш-регент је бно V
20
у сталној вези са Генералштабом војске, чији је био врховни шеф. Често смо га видели, у пратњи само једног ађутанта, како прохуји у аутомобилу да посеги војнике у првим редовима. Кад је имао слободног времена, посећивао је пешице ваљевске болнице или једноставно, али срдачно, примао код куће своје сараднике или пријатеље свога народа. У Ваљеву сам се с њим упознао — и то познанство се преобратило у току рата у једно искрено и добро другарство. Зато, поред свега тога што знам антипатију коју осећа Краљ Александар, тадашњи Принц-Регент, према свему што би могло изгледати да је истицање његове личности, неНу одолсти жељи да не испричам, у једном каснијем поглављу, шта је био на фронту овај суверен, једини са белгијским Краљем Албером, који за време целог трајања рата, није никада хтео да напушта своје војнике, делећи с њнма све патње н сву славу.
У БОМБАРДОВАНОМ БЕОГРАДУ Наш аутомобил јури путем Ваљево—Аранђсловац. Време је врло лепо и природа је још пуна зеленила — тек овде-онде снне по један жути лист кроз зеленило. Како је лепа и плодна ова таласаста земља, покривена шумама и пољн.ма кукуруза! Од времена на време наилазнмо крај пута понеки камен за успомену на неког војкика, погинулог 1876 или 1885 нлн за време балкан* ских ратова. Ово клмење еа њнховим војником, њиховом пушком нли њиховом сабљом — све то је наивно извајако — врло јс дирљиво, а у исто време оно сведочи закониту гордост расе. Пролазимо кроз велика села, где је свака мала бела кућа окружена воћњаком, ограђеннм оградом од просто сечених дасака и поцрнслнх од сунца и невремена. Око 13 сати стигли смо у Аранђеловац, где смо ручали и обишли парк око извора. Много Београђана, бежећи од бомбардовања, избегло је у ову варошицу. Пун их је парк. Али ко је оно чудно сгворење, обучено као мушкарац? Представљају нам га. То је Живка Ђорић из околине Соко-Бање. Она има једног 24-годишњег сина на фронту и сазнала је да је био рањен. Али њен драги болесник био је у Аранђеловцу, а то је далеко од њеног села. Треба сести на воз, злц дз једна жена може путовати вој ничким возом — другнх нема — треба да има нарочнту објаву.
21
Она је нема и трн пута неКе да је пусте у воз. Ондп сс оиа рсшава да учнни велику жртву. Одсекла је косу и обукла одело свога сина. Тако прерушена, Живка нде пешице до Алексинца и тамо узима воз до Ћулрије. Одатле она поново пешачи 150 километара који је раздвајају од Аранђеловца, где се налази њезин малн, рањен у ногу. Живка има педесег година и каже ми да бн хтела да јој је син код куће, макар н сакат, „да јој заклоли очн кад буде умирала”. Вратиће је кући, овај пут као болничарку. Међутим, ако жслимо да стигнемо у Београд пре мрака, треба да кренемо лутем Младеновац—Торлак—Београд. Не сусреће се баш много света на овом путу. Цео покрет је на железничкој прузи. Ипак, се по каткад сусрећемо са сељачким колима натовареним намештајем оиих који беже из Београда. Једна дворска кола такође преносе намештај из Двора у Тополу, куда сс повукао стари Краљ. Ево нас на Торлаку, главном стану генерала Миханла Жнвковића, коме је поверена одбрана Београда и којега еу назвали „гвоздеин генерал”. Нзегове канцеларије су у школским собама, док он сам, као и његови војницк, станује под шатором у храстовој шуми коју су, касније, „Швабе” посекле. Висок, снажан, строгог држања, стари војник нас љубазно прима и говори нам о свом тешком задатку, али да се ипак нада да ће га успешно кзвести до краја, поред свега тога што има мало трупа н са недовољним материјалом са којим располаже. Србија излазм из два врло гешка рата и из једне експсдиције која је била у етвари трећи рат. Њсна средства су била утрошена и она није имала времена да их обнови. „Али српски народ је односио побсде са још мање средстава. И овај пут он ће се извући” , рекао ми је оп. Бога ми, гледајући све ове лепе момке како певају седећи око ватара, имао сам исто убеђење. Сада се супштамо према Беогрлду, већ утопљеном у ссику ноћи. Ево првих сасвнм мрачннх кућа; непријатељ би могао видети светлост. Никога на улицама. Београд је у опсадном стању и кафане и ресторани затварају се у 20 часова. Наравно да нема никаквог осветљења улицама, али величанствен месец ипак их осветљава. По кућама свет се служи свећама, јер је аустријеко бомбардовање разрушило едектричну централу. Нашао сам собу у хотелу „Славија”, који лежи у релативно сигурној зони и где гранате падаЈу ретко.
22
Сутрадан у јутро, нзишао сам рано. На тргу пред хотелом налази се пијаца. Сељанке нуде зелен и живину многобројним домаћицама н месари излажу лепе череке меса. Цене су нормалне. Килограм меса се плаћа још увек 80 пара до 1 дннар. Продавцн и купци не локазују ннкаквог страха; човек би мислио да се налази усред пуног мира. У осталом, Аустро-Мађари су били добрн. Нису упутили ниједну гранату нн преко ноћи нн јутрос. Пространа улица Краља Милана пуста је. Ту се срета само мало пролазника, а готово ниједна кола. Што се човек више приближава срединн вароши, ране од бомбардовања постају многобројне. Лрочеља многих кућа косе трагове од шрапнела и, на вмше места, зндови су у велнко избушени гранатама. Од хотела „Лондоиа” штега постаје знатнија. Велики пројектили продрлн су под дрвену калдрму и њихова експлозија је одигла цео дрвени покров, а да није одвојила коцке једне од других. Тако је улица засејана огромним отоцима који много отежавају пролазак ретким колпма. Руско посланство је оштећено и прочеље старе палате пробушено је кроз више отвора који зјапе. У стајама Двора, гала-кола су бедпо покривена прашином и одломцима срушеннх зидова. У салу за свечаности продрла је једна велика грапата и оборила галерију у салу. На Теразијама, кућа Викторовићеве апогеке је обезглављена и њен кров се још држи неким чудом нзнад једне велике празннне. Хотел „Москву” погодилм су пројектили и учинили да поирска њсн порцулански оклоп. Неколмко дућапа је затворено; многи су отворени и кроз стаклена врата виде се трговци како услужују своје ретке мушгерије. Напротив кафапе врве од света, нарочито оне које дехсе према кварту Славијс. Ту хитају сви гра1>ани да сазнаду најновнјс вести са (Ј)ронта, које објављује саопштење мииистарства унутрашњих дела или које разносе војници на проласку са фронта или опет неки ретки путници из Ваљева. Ту се такође расправља са живошћу о штети коју је учинио последње бомбардовање. „Знаш ли да се једпа граната распрсла у Јовиној авлији. Побнла му је све кокоши”. — „Истина, али то је било ]ош мање опасно него код Симнћа. Пера Симић, знаш га. Једна граната улетела је V њихову спаваћу собу и све уништила. Срећом, никога није било у соби. Ипак, да то све поправн требаће му бар 2 до 3000 динара!” Авај, то је још било оно добро доба кад су цене бнле благе и кад су се сви Бсограђани познавалн.
23
Што се више приближавам граду, внде се све већа оштећења и квартови постају неми. Калимегдан и његова околина сасвим је иуста. Ретко се видн да пролази у журби улицама понеки човек или понека жена са зембиљом о руци, да купи што греба у средини или у горњој вароши. Радњ^ су затвореие; једино је отворено неколико малих дућана. Много кућа се налази већ потпуно у рушевинама. Чак су пси напусгнли овај део вароши, јер ту више нс иалазе ништа за јело. Ипак, дечурлија се туда скита. Ту је за њу обилата жетва отпадака од граната, шралнелских затварача и т. д. То су драгоцене успомене са којпма ће се моћи водити врло корисна мала трговина после рата, јер цео свет ће хтети да нма своје парче гранате из времеиа бомбардовања престонице. Мајор Јоксим Гајић, командант Града, долази нам у сусрет. То је онај исти Гајић који је нападао иепријатељске положаје код Земуна 27 и 28 септембра. Мајор ме води у његову ,,трпезарију", под свод од капије на улазу у Град, једноставно подешен, и нуди ми слатко, кафу и ракију, неопходно на положајима српске војске, са одличним „мезелуцима". Изузев трагични период повлачења кроз Албанију, никад код мојих храбрих другова из Карађорђеве земље није ми изостао овај богати дочек. Он је чак добио нарочито значење, као што ћу касније испричати. Мајор ме повео те сам посетио Грдд, који је више историјека знаменитост него успешно средство одбране. Стога је иепријател.ска артнљерија ианела знатне шгете. Здање штаба, архнве, оојпн музеј порушеии су. Тужно леже на земљи под рушевинама и под блатом душе старих топова, парчад старих униформи и т. д. нз времена ослобођењл земље од турскс власти. Платна старог бедема, довољиа да се одупиру јуришу Турака пре неколико векова, сурвала су се под ударцем модерних пројектила. Мала црква представља само једну гомилу камена. Многе гранате нису • сс раслрсле. Једна мала граната се цела углавила у дебло једног младог багрсма, са вршком који је излазио с једне страие, а са данцетом с друге. Све је опустошено и човек се пита да ли су заиста кепријатељи могли вероватк да је ова старина, као што је калимегданскн град, могла служнти за одбрану. Свакако, ту је бнло војника, али онн су били доњим деловима дуж Савс и Д\ кава да спречавају прелазак непријатељским бродовима. Бно је ту такођс и једаи топ од 75 за одбрану од монитора, сакривен
24
V зеленилу, али ово изобиље пројектила које су слали АустроМађари да разоре само старс нсторијске зидиие цркву и напуштене зграде било је само једно распикућство без нкакве користи од њих. Задр;хавам се да посматрам лепу панораму коју имам пред собом. Сјајно сунце обасјава још мађарску рашшцу и брежуљкс ЈЈежаније, на чијем крају се вере варош Земун са својнм гордим торњем Хуњадиа Јаноша. Наједном, топови наше артиљернје почињу да бомбардују брежуљкс. Јасно се види како се стварају над висовима мали облацн од шрапнела који се распрскавају. Изгледа да искрцавају пешадију у Бежанији и да наше тобџије хоће да поздраве дошљаке. Швабе одговарају и, гранате пролазе изнад наших глава журећи сс да на другом месту сксплодирају, у варошп где нема ниједног топа. Допста, лакше је убнјати невнне грађане у небрањеној варошн иего покушавати да се гађају добро заклоњени топови на периферији. Аустро-Угарска води „ннтегрални рат", то јест, она хоће да истрсби цео српски народ, а нс само његове војнике! Изгледа да је то последња реч оне „КиНиг” са немачким великим К. ' Враћајући се у варош, пролазимо поред енглеског посланства. На његовом крову се вије велика америчка застава, што није спречило оне с друге страие реке да пошљу једну гранагу која је разрушила једап павиљон у дворишту н озбиљно окрњила кров. Сада се спуштамо у доњу варош. Присташпнте је пусто. Неколнко „шлепова" је потопљено и једино њихоии кљуиовн вирс из блатне савске воде. Готово све куће носе трагове пројектнла, неке су делимнчно порушене. Станица је празна. Сем неколико реткнх стража, нема никога у овом огромном ограђсном простору где рђају шине и где су зидови здања ишаранн рупама од граната н огреботинама од шрапнела. Чак и болннце, и ако заштнћене црвеним крстом, већ су биле бомбародоване четири пута, али Аустро-Мађарнма је пошло за руком да направе највише пустоши око зграда дуванског монопола. Његова здања еу потпуно разрушена н запаљена од за* паљивих граната, а многе приватне кућице које ивиче топчидерски друм само су гомила камења и малтера. Штаб одбране сектора Београд-вароши налази се у живописиој кафанн „Лепи Изглед”, која још данас постоји. Ми свра-
25
ћамо и ту нас дочекује пешадијски капетан Веселин ЧајкановиК који је у грађанству додент Универзитета. Наравно, треба у првом реду попити кафу коју спрема готово гхобожио једна врста џина са великом брадом, један добровољац с друге стране. Док измењујемо своје утиске са капетаном, војници трећег позива, иеколико четника који још носе крст на својим шубарама, сасвнм млади добровољци долазе и пролазе- причају, смеју се и певају. Пошто смо попили кафу, капетак нас води 'Сави. На њеним обалама ископани су ровови или оно што се тада називало рововима и који нимало нису наличили на наше праве тврђавске опкопе на солунском фронту. Старци трећепозивци чувају стражу. Они се сувише не крију. Српска страна железничког моста бачена је V ваздух екразитом. Свуда около земља је још жута од дефлаграције. Сасвим близу нас, седећи иза велике хрпе земље, један млади добровољац пеца рибу са дугом рибарском уднцом. Под носом Шваба, он хвата вечеру за себе н за своје другове. Сунце се већ клонило западу н обасјавзло својим златиим лрацима високе тополе на ивици реке. Треба се вратитн у варош пре мрака. Поред кафане штаба, на једној клупи јавног парка, пуног ровова, један старац седи непомнчно. То је био некад срећан п угледан човек. Данас, он је изгубио жеиу и свог снна једпнца, мајора у војсци, и он чека овде сваки дан гранату која ће га послати његовом сину. Нашто се враћати у Београд, где га више нико не чека! Још је био дан кад смо стигли пред „Руски Цар" и почели да сладимо чашу пива, кад се зачуше дуга звиждања, а после њих силне експлозије. Непријатељ поново бомбардује врх вароши. То пада свуда око нас, Доста многобројна публика прн нашем доласку, ишчезла је као под чаролијом. Свако је јурио у понеку кућу. То траје 10 до 15 мицута, и неколико часака после проласка последње гранате, људи су поново на улици и долазе да гасе жеђу код „Руског Цара”, јер им се од ове узбуне осушило грло. Враћајућн се у наш кварт на Славији, срео сам полииијског комесара који је констатовао смрт једног детета п једне жене, као н ране више другик грађана од последњег бомбардовања. То је оно што Аустро-Угарска назива „заштити своја права и своје интересе". Мучеништво Београда почело је првих дана месеца јула 1914 и завршиће се тек 1 новембра 1918.
26
ПРЕКО САВСКОГ И ДРИНСКОГ ФРОНТА Путем Ваљево—Лајковац—Уб—Трстсница сшглн смо V Обреновац. Аустро-Мађари су хтелн да пређу лреко Саве, без успеха у осталом, и бомбардовали су варошицу, али штета није велика. Меколико пробушених зндов.а и неколико огреботина од шрапкела. Једиио црква и неколико околннх кућа прилично су страдале! Црквени звоник могао Ои бити осматрачннца и зато су војници Франца Јосифа хтели да га разруше. Али његове тобџије нису „асови" као тобџије старог Краља Петра. Они су га промашали и порушили зидове мирних суседних кућа. У Обрсновцу има коњице из независне бригаде и артиљерије првог и другог позива. Коњички мајор Ђорђевић, човек врло образовап и диван, који је погинуо касније на пол^у части, дочекао ме је. Поред све блнзиие непријатеља, обреновачки становници ннсу напушталн своју драгу варошнцу и код једног од њих спремљен је за мене готово раскошнн ручак. Ту и у много других прилика за време Великог Рата упознао сам лепу старинску гостољубивост српског народа коју је, чак у најтсжим околностима, строго одржавао. Авај, данас у овој ружној послератној епохи у којој жи. вимо, она је нашла уточншта на селу, напустивши велике варошн које су постале егоистичне и фрпволие. ‘Пошто смо се поткрепилн, идемо да обиђемо положаје. Ту је најпре Шумарнца, артиљеријски положај. Четнри стара Дебакжова топа који пале само један метак у минутн и који одскачу уназад као коза свакп пут кад пуцају, брижљиво су заклоњени иза правих зидова од земље. Ипак артиљерци су посвршавали леп посао са својим старомодним топовим а. Они су спречнлп три непријатељска пука да пређу прско Саве. Војшши су направнли колибе од грудава земље које су напола под земљом. Они су весели н добро се хране у својим рупама. На неколнко стотина метара нала:!п се обала Саве. У пољнмл кукуруза који још ннје обран, пешадија је пскопалл дуге змијолике ровове. С друге стране реке, једва на 500 метара Швабе су се укопале нсто тако. Треба се крнтн у кук\рузу, не говорити гласно и, кад падне мрак, не прнпаљивати цигарету, ако човек не жели да буде одмзх нишан пушклма Његовог Апостолског Велнчанства. Од времсна на време са обе.ју страна се опали по неки метак. Мислилн су да нешто внде и пуцањ има да обавести непријатељз да се не спзва, а у исто времс и да каже друговима како треба бити на опрезу.
27
Ноћ је пала и ми се враћамо V Обреновац где нас чека обилата вечера код нашега одличног домаћина и угледиог човека Господина Мишића. Човек би помислио да је у Француској или код нас у Швајцарској, јер цео свет говорн француски и по зидовима писе лепе фотографије Лозане и Женеве. Резервнн поручиик Јоваиовић, данас високи чиновннк у министарству финансија, свира нам на клавнру до касно у ноћ булеварске песмице и српске мелодије. Поред добрнх кревета — човек није често налазио такве за времс рата — устајемо рано и крећемо за Забреж на обалн реке. Ту су непријатељи хтели да пређу, водећи са собом пет батермја. Железннчка станнцл и царинарница на пола су разрушене од пројектила који су их погодили. Свуда ровови и трагови капопаде н пушчане паљбе показују огорченост борбе. Аустркјскн ровови су с друге стране воде и они су пуни војиика. Не треба се показивати, јер Швабе пуцају на све, били то војници, жене или иси. Војници су иаправили целу мрежу ходника где човек може пролазити само погнут, истина, и доћп до ровова или зграда које, са својим избушеним зидовима, чиие одличие осматрачппце. Заиста, одатле поглед захвата ровове с друге стране ч, често, ниде се плаве капе. Од Забрежа наш иут иас води у Скелу. Скела је једаи од јаких положаја. Овде су, пошавши од овог села, српске труле ирешле Саву и држалс девет дапа пристојаи део мођдрског зсмл.ишта. Исго тако, у Скелу трупе су се иовукле, јер српска војека инје била довољно многобројна да себн дозволи раскош да може да иређе границс своје сопствене земље. Јадно село Скела! Узасгопна бомбардовања порушила су или јако оштетила све куће нз којих је у остало.м евакуисано становннштво. Тако је 1 августа пало иа село и непосредну љегову околнну преко 2000 граната. Сада је затишје. Изгледа да, преко, у Кушшову, нема вшпе много снета. Има, по ауг.тро-.ма1>арском обичају, осматрачница на сеоском звоинку, алн нашн не воле да пуцају па цркве. у Скели се свет слободио кре!|С, поред све иепријдтељске осматрачннце, и нојтгин пецају рнбу да им проће време. У Звечку се налази штаб независне коњичке днвизије. Да човек тамо стигне, треба ићи Савом неких 5 до 6 километара, сасвим под оком непријатеља. Они не пуцају и ми се искрцавамо код пуковника Антнћа н његовог помоћннка, потпуковника Маринковића. Ту не остајемо дуго, јер још треба стићи до Дебрца
28
где логорује главнина бригаде с њеним командантом, пуковником Бабнћем који нам долази у сусрет. Дебрц је мало село, сасвим налик на остала мачванска села. Његови становници нису напу* стили своје куће, поред све близине непријатеља, и кад не би било војника с њиховим коњима, човек би могао веровати да живи усред мира. Наравно, деца су рздознала и хоће да све виде. Оиа живе у великом пријатељству са коњаницима којн их пун!тају да се пењу на љихове коње, док их чисте. Најпространија кућа резервисана је за пуковннка Бабнћа и за офицнрску ,.менажу”. Ја станујем код попа који ми је спремио кревет у својој пајбољој соби. За вечером, сви официрн су на окупу. Морал је одличан, и конверсација жива. Остајемо дуго за столом и, док сс ја затнм ловлачим да легнем у удобнн попов кревет, дотле неколпко офицнра остаје да игра карата до касно у ноћ. Отприлике на 7 кнлометара од Дебрца налази се Црвена Мехапа, логор пешадије трећег позива. Старн војници носе сељачко одело, бајонет и пушку која је, често руског порекла. Старешипе не носе никакву видну значку, али њихови другови познају их и слушају их и ако не виде њихове звездице. Офицнри су такођс стари и њихове уииформе су биле већ ношене у другнм ратовима. Офицнри и војници чине једно. То су пријатељи, сви синеви землзе, али најтврђе пријатељство не искључује строгу дисциплину, која је усвојена од свег срца, јер овн старци знају из искуства ^а, једино, ова дисциплина дозвољава да се извојују велике победе. Цео овај свет живи у колибама, направљеним од кукурузовине, почупане у пољима, и од грања. То није толико удобно као соба једног модерног Гранд Хотела, алн овако војник може да простре своје ћебе на сувој земљи п да се завије, не бојећи се много оних капи воде које цуре са стропа. У осталом, храна је добра и више него довољна: 1 килограм хлеба, 400 грама меса, супа са пасуљом и т. д. дневно. Не знам зашто, али за ареме целог рата ови логори старнх трећепозиваца увек су ме привлачилм. Бнло је нечега сређеног, неког спокојног поверења у овој сретини, која је често умпривала живце младих људи кадгод и сувише \'зр\'јане од пренагљене акције и младалачког жарз. Тренутно, у овом сектору влада затишје. Хајдемо даље према Шапцу. Треба да скренемо с главног друма који је већ прнлично рђав, јер нде дуж Саве чије су обале голе. Узећемо дакле попречне путеве да стигнемо у Шабац преко Владимираиа, што неће бнтн лако с нашнм тешкнм аутомобилом. Већ овај први
29
пут је страшан н пун блата. да несрећа буде већа, почела је још и киша. Већ у Скупљену наша машина одрекла је послушност к заглибила се у дебелом блату у јарку. Немогуће је да је одатле истерамо и морамо да реквирирамо четири вола да је извуку из критичне ситуације. Са хиљаду тешкоћа налравилн смо поново неколико километара у блату и но киши, долазимо до једне ,‘ узбрдице уз коју наших „50 коња" апсолутно одбија да се попне. Поново, гацајући у блату до колена, полазимо да негде откријемо волове и најзад их налазимо после једног сата мучног тражења. Иема их више много у. земљи; Аустријанцн су их приличан број покрали, а други су отишли да помажу коморџијама да снабдевају трупе и да одвозс рањеннке. Помоћу ових животиња, ободраваних виком и ударцима сељака, најзад смо успели да извучемо иашу крнтију на брежуљак. Али овога пута не пуштамо више волове и реквирирасмо их заједно са вођама да нас вуку до Владимираца, где смо ноћили у млнну Г-ђе Шајновић из Шапца. За вечером, мајка наше домаћице причала ми је да се вратнла са гроба свога укука, младог добровољца од 17 година. Код покојника нађено је једно писмо, упућено његовој баби, у коме је овај дечко причао да је, ноћ пре тога, снивао своју мајку која је недавно умрла, како га зове. Исте вечери ои је погинуо од куршума који му је проевирао чело. Сутрадан у јутро, време је било лепо, али путеви су у грозном стању. Стога, да не започнемо нскуство од пређашњег дана, решили смо да идемо аутомобилом до Церовца и одатле на сељачким колима. Али имали емо чак тешкоћа да доведемо наша гломазна кола до Церовца. Церовац је наш авматички центар, ако се тако може назватн једна ливада на којој се налази јединн авион српске војске. То је један мали Блерио од 50 коња, склоњен под један импровивизовани хангар: десетак колаца изнад којих је опружена једиа велика мушема. Кад дува ветар, један војник мора да се грчевито учвати за сваки колац да не би цсо „хангар” одлетео. Има само један авиатичар, поручннК Миодраг Томнћ, Блериов ученнк. Томић је храбар. Он сваког дана на свом малом апарату вршш нзвидничке летоне који морају сметати Аустро-Мађаре, што сведоче многобројнн тригови од куршума. То је бнла цела авиатичка служба српске војске у почетку рата. Касније сам нашао Томићд у Вертеколу, на солуиеко.м фроиту, алн тада француско-сриска авнација није усгупала бугарско-немачкој авнацијн.
I
30
Оставили смо нат аутомобил код Томића, са наредбом да нас стигне у Шапцу, а ми смо продужили пут на сељачким колима без „федера" и по блату ^оје је кадгод допирало до осоаина. Приближавамо се Шапцу и већ се види високи црквени звоник који се издваја бео на плавом небу. Сваког тренутка констатујемо да су овуда прошле трупе Франца Јосифа по запаљеним кућама и пластовима сена. Ровови су остали нетакнути. Алн какви рововн кад се упореде са онима у којима смо се касније склањали. Један јарак и један малн насип од земље изнад кога је прнчврш1)ена нека врста крова од грања н грудава земље. Још смо билн усред покретнога рата у коме се није знало ни за интензивну артиљеријску припрему, ни за гранате са гасом, нн за „миненверфере", нн за пушку-митраљез и кад су сами митраљези још били релативно доста ретки. Ту је .Товаповац са куТшм у којој су „културтрегерн" искасапилн 40 српскнх заробл>еника и рањеника. Иајз.чд улаз у Шабац обележен је потпуно изгорелнм касарнама. Што највишс пада човеку у очи кад долази у ону нарош, то су разваљена врата и прозори н гвоздени засторн радња, обнјени полугама или сикирама. Средина вароши је потпуно опустошена дивљачким бомбардовањем. Црква носн мпогобројне рапе; окружно начелство и пошта испробијапи су рупама. Пожар је , уннштио многе ку1»е; од других ннјс остало нншта више до неколико накривљених зндова који се лелујају, По улицама леже многобројне касе, обијене од Аустријанаца. Парчад граната и зрна од шрапнела покривају земљу. Неки становници који су остали или који су се вратили, повукли су се у крајње делове вароши, али и тамо су падали топовски метци н разорили скромнс ку|јице. Шабац је био богата варош, весела, трговачка и чиста — данас то је хрпа рушевина! А бомбардовање се иродужава. За време целог мога боравка, дању н ноКу, гранате су надале као киша. Ипак, бомбардовањс је било само један део пустошног рата сеих »ЈЈамозних војника „Културе". Опи су још и опљачкали цслу варош. Можете у1*и у коју бнло кућу, богату нлн сиромашиу: свуда је исти призор — све је опустошепо н опљачкано. Оио што се није могло одкети, ноцепано је, поломљено илн на некн начнн учињено кеупотребљивим. Тако су д}'шеци распорени, огледала разбнјена, столнце, столовн, ормани, разлупани сикнрама. По радњама роба је разбацана по земљн, чак зага!)ена људским изметом, шеширн су пробијени, слнке и фотеље разбуцане. Обн-
31
јено је више од хчљаду каса. У владичанском двору, у начелству, по банкама архиве су опустошене, а документи и кљиге поцепане. Однесена је сва сребрнарија, накит и богате гардеробе. Ови хероји пљачке имали су са собом покварене жене које су пуниле кола са украђеним предметима и превозиле их с друге стране Саве. „Културтрегери” су узели пример од пљачкашких ордија из тридесетогодишњег рата. Биланс „рада” Аустро-Мађара (до 25 септембра 1914) овај је: у Шапцу је разорено или озбиљно оштећено 2500 кућа; око 2500 особа изгубиле су све бомбардовањем и пљачком; 1500 грађанских особа погинуло илн било одведено од непријатеља; 537 породнца нестало је. У посаво-тамнавском срезу: 3 особе убијене, 6 запаљених кућа, 10 породнца у беди (само у једном селу). У мачванском срезу: 457 кућа разорених, 359 особа убијених, 371 особа одведена, од којнх је много убијено успут. У азбуковачком срезу: 182 особе убијепе, 228 запаљених кућа и 42 особе одведеке. У јадраиском срезу: 741 куКа разорена, 1738 породица у беди и много иекасапљених особа. За рађевскн срез немогуће је добитн податке; јсдан велики део овог среза још је у непријатељским рукама. У осталом, тако је делом н за јадрапскн н азбуковачкн срез. I Што се тиче вароши Шапца, зверства која су извршнлн аустро-угарскн војници, бнла су нечувена: (за више појединоети, читати мој нзвештај израђен у том тренутку за српску владу и објављсн на француском и енглеском језику). Тако су војницп Франца Јосифа купили све жене и девојке: око 2000. Један дсо и.их био је затворен пег дана у Хотелу „Европи”; женама није давано кишта друго сем мало хлеба и воде. Прва ноК је ирошла без инцидепта. Друге ноКи, каплари и наредннцн водили су жене у једну засебну собу н питали их: „Где су ваши мужеви? Гдс су положаји? Где су трупе?” Кад су жене одговарале да не знају, туклп су их кундацима. Наредпих ноћи, војннци су улазили у салу где је спавало женскнње н одводили су девојке. Један од војннка узимао нх је за ноге, а други за главу. Ако су викале, зопушилн су им уста марамом. Шта су радилн с овим девојкама? Оне би се сутра враКале очајне, али богато одевено у хаљине из гардероба опљачкаких кућа. Из хотела „Европе” жене су преведене у хотел „Касину” и одатле у цркву, где је већ било много света. Кад су наши, враћајуКи се, бомбардовали цркву, наређепо је несрећннцама да вичу: „Жнвела Мађарска!” Офнцири су. си-
32
ловали девојке иза олтара. Док се бомбардовање продужавало, Аустро.Мађари су наместили сироте жене по улицама да се добро виде, како би изгинуле од српских граната. Најзад, затворили су их у штале жандармерије, одакле су нх ослободиле наше трупе. Други део похватаних жена и девојака одведен је са трупама. Оне су морале да иду исиред војника од 13 до 19 сати у вече. Од времена на време, трупе су пуцале и, на заповест на мађарском језику, жене су морале да легну. Жена апотекара Гајића преводила је наредбе. Међу овим јадницама. биле су две-три које су родиле тек на два дана лре овога мучења. Иза цркве, разбојници, јер војници достојнн овог часног пмена не могу вршити слична иедела, искасапили су велики број сел^ака и варошких становника и потрпали њихоае лешеве у злједничку раку. Ово је један мали преглед онога што су учиниле трупе опнх који су се прогласили за „Културтрегере", напомињем да главни кривци нису били прости војмицк, већ њихове старешине. Прелазећи данас после четрнаест година, у мислима', све што сам вндео н чуо тада у Шапцу м даље, обузима ме срџба и ја се питам да лн су крнвци доста испаштали? Зар нема извесних који су били џелати српског народа н којн, заштићени својим местом рођења, ужнвају данас све слободе и сва права као сународници овог истог народа којн су хтелн да униште са јединственом свирепошћу? Али вратимо се мање жалостивнм и мање туробннм стварима. Шабац је бранило 8000 људи под командом пуковника Мпшковнћа. Инжињерској трупи стојн на челу пуковннк Васнћ, одличан пиротехничар, белгијски ђак и диван говорник. Он ме познва да присуствујем једној мало деликатној операцијн: да полажемо мине у Савн те да се баие у ваздух аустро-угарске монитори. Разуме се само по себи да сам прихватио позив са одушевљењем. У 18 сати у вече, снустили смо се ћутећн и у малнм групама царинарници на обали реке. Радило се о томе да се ие пробуди пажња непријјатеља који, у Кленку. има одличне осматрачннце. На иуту, чујемо два монитора који силазе ииз Саву. Царинарница је већ прилично страдала од бомбардовања. али она још увек представља добар заклон. Иза зграде, чамци су спремни да буду пуштени у воду. У свему, нас нма око педесет људи и, док пуковник и офицнри испитују догледима Саву и једва видљнве обале у мраку који се спустио, војннцн припремају
33
посао. топ грми ол Дренбвца и далеие ракетле осветлавају небо. Али у Кленку нма јелан рефлектор и он оД времена на време баца свој сјајнн сноп на пашу обалу. Онда цео свет полеже у журби. Најзад све је готово и војници делпкатно спуштају чамац у воду. Рефлектор се ипак враћа нама и, опога пута, не напушта више наш положај. Швабе су без сумње нешто прнметиле. Операција је пропала и не преостаје нам иишта друго него да се иовучемо иза царинарннце, јер 1.е нас бомбардовати. Заиста, једва су прошла два минута, н нрви шрапнел расу своје куглнце по шупљем крову зграде; после првог шрапнела, паиђе мноштво других. Алп нико ннје погођен и кад су аустрнјски топови престали да сипају ватру вратисмо се у варош да сечерамо у апотеци н да пијемо одлични Херес, заштићен, у сво.јој трбушато] велнкој флаши, од непријатељских грла која су туда наплазила, етикетом на којој је била написапа крупиим словима реч Отров. Око поноћи, један од два монитора које смо виделн кзд су прошли, наишао је пред Шапцом на једиу миму и одлетео у ваздух. То је први од седам мопнтора којн је уништен. Наше гранатс нису дотле могле ништп да учине иротив Ј*аког оклопа овпх бродова; још нисмо имали нарочитих граната. Целе иоћи, у осталом, непријатељ је продужио да бомбардује варош, наравно са једипим ресултатом да разруши неколико кућа небораца. Аустријанци, који су у Клсику, нервозии су. О ии пуцају на све што виде, војнике, становннке, кола и, чак, на псе. Дссило се тако да деца, безбрижна поред свега бомбардовања, иалазе једпу кучку, окружену целим батаљоном паса. Деца се одмах сетнше да може да се истера шега са Швабама. Каменицама, најурише кучку, ираћену њеним обажаваоцима, па једно место које се добро види са непрнјагељског привезаног балона. Ту цео чопор паса пушта срцу на вољу, у бучном и шаљнвом прнзору. Алн не за дуго, јер, један за другим, нрскају три шрапнела и растерују за трен ока јадне џукце, од којих једаи има једну ногу мање. Грб варошн ИЈапца носн данас француски п чехословачкн ратни крст. Оп их може гордо носнтн, јер су их варошки становшшн достој' но заслужилп. Сагињао сам се над оним окрвавд>еним тслнма да сазнам шта сс у њнма збир.ало. Из њихових раздеранич груди отимао сс само један узвик „Жнвела СрбиЈ’а!'* Шабац није далеко од Лнполиста и ми стижемо тамо брзо пашим аутомобилом. Липолист је једно од ппич мачванскич ссла која нзгледају да никад немају краја, јер је свака кућа окружеиа 3 С сгомсјишд свој
34
великнм воћљаком, ограђеним рђаво отесапим даскама, и јер су све куће иа рубу једног, кадгод два пута. То је пре рата бнло богато село, као што су готово сва села у Мачвн, главној житниин Србије. Али сада, како је све тужно! Аустро-Мађари с у туда прошли. Ено куће Маринковића, ншаране куршумима. Сељаци и сељанке склоиили су се у ову кућу, мало јачу од осталих; Швабе с у пуцале на њих кроз прозор као на зечеве: 5 убијених н 3 рањеннх! Друге од ових животиња ушле су код Марте Стојковић, чији је муж ма фронту. Опљачкалн су целу кућу и убили, из пушака, њеног 12-годишњег дечка Веселнна, ла његов леш приковали за врата где је остао два дана. Са.ма мајка је рањена у кук и ногу бајонетом. У многим воћњацнма вцдим мале хумке у које је пободен крст и бачено неколико цветова. То су гробовн аустро-угарских жртава за које Аустро-Мађарн нису дозволилн да се сахраие на гробљу. Овн варвари су чак затрпали неколико мученика у јарак поред пута. Липолист је главни стан армије војводе Степе Степановића. Он сам ме је прнмио у иекој врсти тврђе фабриковане од празних сандука од муницнје и без крова. Ту он радн сам преко целог дана, јер волн самоћу и не воли да остане у затвореној соби. Ои ме љубазно познва да поделнм са офицнрима ручак коме оп сам председава — касније на солунском фронту јео Је сам под својим шатором или у својој канцеларији — и он ми је понудио лепих јабука које су му донели сељацн. Изгледа да је то била нарочита љубав, јер принц Александар ће ме запитати касније „шта сам учинио војводи да ми је понудио јабуке". Чесго сам у току рата видео поново овог великог шефа и овог великог иатриоту, н покушаћу, у једном каснијем поглављу, да дадем његов што могуће тачннји портрег. Суице је било село и ја сам чуо жалостивн „јао” жена којс су плакале на импровизираним гробовима њихове деце м мужева. Ноћ се спустнла. Под небом пуним звезда ватре пред војшшким шаторима осветљавају грубе ликове људи који су се окупилн око распламтеле ватре и који тихо певају. Поред цркве, на једном свежем гробу, треперн пламеи једне велике свеће. То је гроб једпог мајора и једна побожна рука запалила је ову свећу, допесену из Шапца. У јутро је пала густа магла. Велнке тополе и јаблани избијају из магле као суве аветиње. Дуж пута од Липолиста до Петковице налазе се трагови безобзирног бегства Аустро-Мађара, про-
35
тераних са Цера: испретурана кола, брдски топовм, коморџијска кола, лешеви коња, и по јарцнма и утопљеми у води лешеви у сиво-плавој уииформи. Недеља је, и много сељанке промнчу путем да потраже своје рођаке и пријатеље по другим селима, Све носе храну, замотану у пешкир, а у вече, кад се буду враћале, ноенће другу коју ће добити на поклои. На улазу у село Петковицу, чека нас кмет Пантелија Марић. У њсговој оиштини побијено је 56 особа, 3 су рањсна, а 26 је одвео непријатељ. Жртве су нарочнто старци и сасвнм млади дечаци. Општина, као н школа изгореле су. Непрнјатељски војници су носили собом мале лонце чијом су садржнном прскали куће и палили их шибицом. Одмах је све било у пламеиу. Сељанке долазе да обиђу своје мртве мучеиике, сахрањепе свуда по воћњацима. Оне ту побадају запаљену свећу н, лежећи на хумци, оне разговарају са онима којих је нестало: „Мали мој, тн си био моје благо; зашто си ме оставио?” Удаљавамо се Нутсћн, са тешким срцем и пуни одвратиости за оне који су одго* ворнн за овај покољ невииих. ПоЈјимо са овог места очајања. Јутрашња густа магла днгла се и ми пролазимо равницом која изгледа кпо једна лепа јесења слика. Али то је тужна слика, на којој се не внди ниједан сељак да обрађује плодну земљу, и ако се топ јутрос не чује. Ево Рибаре, које је само једна дуга улица са кућама са обе страие пута и са воћњацмма који се дуже у бескрај. Свуда пустош: 30 запаљених кућа и 200 амбара! 58 особа јс побијено, а трн нли четири рањено бајонетима или из пушака. Млади дечаци, Драгутин Крсмановић и Драгомир Павловић нричају нам да им је, кад су се Аустро-Мађари приближавали, једна сељанка рекла да беже, јер Швабе убијају све младиће. Они су послушали тај савст, али кад су се вратнли у село, нашлн су своје оцеве убијеие. ЈБубомир Тарлаповнћ, момак од ]7 година, бно је рањен (Уајопетом у леђа. Он је онда побегао у своју кућу н војннцн су пуцали на њега, али га иису погодилн. Дотле, његов мали брат Михаило још се на. лазио на улицн. Војници су га испробадали бајонетима. Он је пао н зверови искаљују на њему сав свој бес. Његов леш је носио 15 рана! Наш циљ за овај дан бпо је Прњавор, место где дивљаштво ордија Франца Јоснфа није више познавало граиица. Наша кола, купана лепнм јесенским сунцем које продужзва да сија, порел свега тог што се човечаиство гуши у покољу, доводе изс зл 3'
36
кратко време у ово велико богато село коЈе је броЈало 2400 становника. Биланс онога што су учинили Аустро-Мађари у овом селу, више је него страшан. Судите по овоме: 109 особа је одведено у Лешницу и убиЈ'еио у овом месту. 199 становника је искасапљено или спаљено, 37 је одведено у Босну и од тада нико од ших није дао гласа о себи. 179 породица остале су без имања која су изгорела. Аустријанпи су дошли 30 јула и одмах окупили све људе V селу. Ако би нашли војну објаву код неког становника или да иеко има један пушчанн метак, одмах бн га стрељали. Они који су били у лољима и ннсу дошли на познв Шваба, били су пушкарани. 26 људи погинуло је иа оваЈ* иачин. Инвалиди из два прошла рата који су показали своја уверења, исто тако су побијени. Четвртог августа, на повратку са Цера, Аустро-Мађари су били нападнути од српске коњице која им је отела три топа. После повлачења наших, непрнјатељ је онда све масакрирао. Имао је списак чланова Народне Одбране и све их је стрељао. У школн је било затворено 17 старих особа и оне су биле живе спаљене. Влада ПраисавнК има кућу поред цркве где је Црквена Мала. Он је примио у своју кућу једног тешко рањеног српског коњаника. Кад су дошле Швабе. Праисовић је побегао мислећи да ће они поштедети његовог рањеника. Кад се вратио, нашао је овог сиромашка везаног и карбонизованог у кревету, испод кога су дивљацп наложили ватру. У кући Мирка Жикића било је 8 рањеника. Од њих су зверови спалили четворицу, а остале побилн. Старци, жене и деца, њих око 100, били су нзведени прсд кућу Милана Милутиновића, побијенн најпре на разне начине и онда бачени у кућу у пламену. У овом злосрећном Прњавору, не види се ништа друго сем изгорелих кућа и заједничких гробова где почивају изобличени остатцн свих овнх људн, стараца, жена и деце, жртава бестиалног беса „културтрегера”. Они који су као ја видели ово, неће моћи никад опростити, поред свих Друштава Народа, поред свих Локарна, онима који су се непоправнмо осрамотилн у Мачви. Немогуће је провестн иоћ у Прњавору. Треба да пођемо у Чокешину, где се налази штаб тимочке дивизије и њен командант, пуковник Мирко Мнлосављевнћ. Али то није далеко н лепа месечина нам осветљава пут. Пуковник нас је нспратно до манастира који лежи, као и сви српски манастири, далеко од главног друма у живописној удолицн. Код игумана нашлн смо Ј*ело и
37
коиак. Још касно у всче причали сио са кзлуђсром о Србијн из прошлог времена н о данашњој Србији. Откад сам дошао у Србију> већ сам често разговарао са духовним лнцима, али никад, као те вечери, још нисам имао тако јасан утисак да је у Карађорђевој земљи вера пре свега једна националиа традицнја, благодарећи којој народ, за време дугих вскова под јармом, пије изгубио своју народност. После лепо проведеие ноћи у манастиру, сишао сам у село. И ту је непријатељска солдатеска побила 32 особе. Исти случај је и у Иван Селу, куда смо пошли после тога. Туда су прошлп четницн воЈводе Вука и саветовали становништву да бежи, алн сељаку јс тако тешко да се отргне од своје земље, и, на кра.ју крајева, аустро-угарски војннк је такође људско биће и, као такво, не може учинити зла без разлога једиом другом безопасном и мирном бнћу. Миогн су дакле остали. Они су се касннје покајали зобг свога поверења. Аустро-Угарски „културтрегери” оставили су у ово,м селу само гробове, запаљене куће и силоване жене. Лешннца! И ту су. се збили грозни призори за које поштен човек једва може да верује да су пстинити. 109 становннка из Прњавора било је стрељано, 11 у Лешници побијепо, а 5 у Јадранској Лешници обешеио. Куће су биле запалзеие, а село опљачкано. Поред стаиице је велнка заједкичка рака од 20 метара дужине, 3 метрл ширине и 2 метра дубиие. У овој раци покопапо је 109 прњаворских мученнка. Јован Малетнћ, старац од 60 годпна којн је прнсуствовао са 40 другнх становника нз Лешнице као талац овом покољу, прича нам о њему: Кад су Швабе довеле 109 прњаворских становника, њпхови војпици су већ бплн ископали гроб. Повезалн су их заједно ужетима и окружилн групу бодљнкавом жицом. Онда су во.јннци сталн на железнички насип, на неких 15 метара од жртава, и опалили једаи плотуи. Цела група се скотрљала у раку, л другн војиицп су је затрпали земљом, не тражећи да провере да ли су сви мртви или нх има само рањених. Извеспо је да многн нису бнли смртно пого!>ени, иекн можда нимало, али њих су други повуклн са собо.м у гроб. Они су живн сахрањени! За време овог стрељања, довсдена је јсдна друга група ааробљеннка, мећу којом јс бнло многп жена. и кзд су они други бмлн стрел)анн, целати су приморпли овај јадни свет да вичс: „Жинео цор Франц Јосиф!”
38
Дапас мајке, жене, гсћери похитале су дз се молс Богу нп овој дугој хумци, где иочивају њихови иобијспи мужеви, њпхови снновИј јбихови оцсви; Онс су допеле јела којс ме!»у на гроб, н свсће које забадају, запаљене, у земљу. И док благи јесенскн ветрић лелуја мале пламенове и док јарко сунце плави сва полш. оне које остају, разговарају са својим покојиицима кроз равнодушну земљу на којој ће наредно пролеће учинити да пнкп\', место покрова, црвени макови, плави различци и беле раде. Тронут до дна срца, полазим да нађем штаб 13 пешадијског пука којим командује пуковник Бацић, и он ми показујс шго Србн раде са својнм погинулим непријатељима. Око оскврњене цркве, нижу се гробови Аустро-Мађара, сваки -обележен крстом са натписом који су ставили, онн војници што су их злочнпачки лудаци Беча и Будимпеште хтели да истребе. Племеинта освета заиста достојиа јунака песама о Краљевићу Марку. Пуковник ми предлаже да, продужавајућн свој пут према Ладраиској Лешници, посетим положаје, прелазећи преко брда. Прихватам наравно н крећемо на пут на малим брдским коњима. Своју прву посегу чинимо Шанцу, артиљеријском положају, где нас дочекује капеган Богдановић. Одатле пуца широк вндик на Дрипу, на планине Иверка и Гучева, одакле се чује жива топовска паљба и изнад чијих висова се виде бели облачићи шрапнсла који се распрскавају. Шанац није положај за спокојно одмарање. Само јуче Аустријанци су избацили 583 шрапнела, али нксу успслм да убмју ни да ране ииједног војника. Топови су фраицуски, од 75, али оптички инструменти су из Берлипа и косе турске натпнсе. Успомене из 1912! Сунце почнње да одужава своје зраке, а мн хоћсмо још да видимо Видојевицу са њеном неупоредивом панорамом. Заиста је леп поглед који човек има са овог виса од 408 метара н којн се видн из Београда у лепим влажннм вечерима. Штета што се већ диже магла у долинн Дрине. Ипак се још јасно види, испрссецана ммогобројпим адама, сребрна нрпца реке како се вијуга кроз тамно зеленило. Иверак и Гучево величанствено се нстичу на небу црвеном од сунца на заласку. Сам положај је потпуно го н без дрвећа и још иоси остатке римске тврђаве. Био је у рукама иепрнјатеља н човек не може да објасни како се овај дао одатле тако лако избацити. Видојевнца елужн као осматрачница и одатле се подешава гађање батернје на Шанцу. Право пред собом, видео сам на аусфиским положајима, две беле куђе
39
сасвим б.тизу Једна друге и од којих је једна у рушевинама, а друга не носи трагове болгбардовања. Питао сам зашто ова разлика у поступању. Онда ми објашњавају да су заробљеници, испитивани, нзјавнли да је једна од ови.ч куНа служила за превијалиште, али да ке носи заставу са црвеним крстом. Одмах, циркуларом, штаб је забранио да се бомбардује ова кућа. Лешница, Прњавор, Видојевица, ето разлике у појимању рата између Аусгро-Мађара с једне стране и Срба с друге. Изћ пада и ми продужавамо свој пут козјом стазом кроз грмл.е и камељар. Снлажсње је врло стрмо. У једиом тренутку, један зец, кога смо истерали, пролети брзо испред мога коња. Једам сјсок у страиу стропоштао нас је обојнцу н чудо је да се иисам скотрљао неколико стогина мстора. Успео сам да ограпичим иаш пад, ухватившн се грчевито за један мали храст и вратио сам свога коња на стазу. Био је потиун мрак кад смо пролазилн поред силннх ровова, окружених бодл.икавом жицом. То је Доњи Добрић поред Јадраиске Лешнице. У овом другом селу иримно пас је команданг места, један резервии аргиљеријски капетан и кмег вароши Београдо, са лекаром мајором Стапојем Милнвојевићем. Лекар је био са првим српским трупама послс повлачеља Аустро-Мађара из Шапца, Он нам прича да јс илшао у осиовној школи, у Оолпицн и у гимназнјн у Шапиу око 200 аустријскнх рањеннка које су чугала два болничара. Јадници су лежалн на носилима или, на земл.н, па ћилимима покрађеним по ирпватнпм кућама. Није било пикаквог саиитетског магеријала. Све је бнло у неописивом стању прл.авштнне. Многн рањеннцн иису чак билн на превијени; другн су имали апсолутно иедовољне завоје. Оставилн су их три-четири даиа без хрлне. Лекари су напустилн своје болеснике н побегли. А толико су иам пробили ушн са саннтетском организацијом цептралних војсака! Сутрадаи смо кренули рано на пут. Мнсмо далеко од места где се воде борбе на ми се жури да тамо стигием. Лепа шетња кроз планипски предео и сјајаи изглед на Дрину и на висове који је нвиче. Али топ тутн.н. У Горљем Добрићу је штаб дринске дивизије другог познва, којом командује пуковник Крста Смиљанић. Мајор Милан Зпвађил је његов шеф штаба. То је био мој ирвн сусрет са овом двојицом ваљаних офпцира. Каснпје био сам с њима иа Кајмакчалану, на Белом Гродлу и на другпм местима.
40
Спуштамо се низ Иверак и што се више приблихсавамо Гучеву, све више се чује топ и чак се разабира так-так митраљеза. Још да прођемо Липницу и ево иас на Крсту, сасвим близу Гучева. Српски положаји су ма неколшсо стотина метара, окружени гранатама и шрапнелима. Крст је главни стаи генерала Рашића, командапта комбиноване дивизије. Мален, са својом готово белом брадом у шиљак, са цвикером, генерал Рашић нма пре изглед лекара него војникл. Али кад га човек види где расправља разложно са својим ађутантнма, нагнут изиад карата; кад га чује где издаје кратке и прецизне заповести и увек мирним гласом, човек осећа да има пред собом шефа. За данас, хтео бих да сиђем у Лозницу коју бомбарду.ју као и пут који тамо водн. Генерал се колеба да мн даде одобрење. Налази да је то сувише ризично, ако човек нема да изврши апсолутно неопходну мисију. Али ја наваљујем, тако да, мн он пајзад, даје тражену дозволу. Полазимо дакле н прнблнжавамо се једном хаубичком положају, обасутом крупним брнзантним пројектилима који се распрскавају. Командант положаја ие налазн да је маш потхват врло паметан, али с обзиром на генералову објаву коју му показујем, он не може да се томе прогивп. Пошто смо посматрали неко време аустријску ватру да се ориентишемо, крећемо иа пут. Овај је савршено откривен. Треба да се спустпмо низ цео вис ливадама н пољима где нема ииједног дрвета дл нас заклони и ми смо управо пред толовнма са Гучева. Којешта, тешко јс погоднтн, чак са шрапнелима, људе којн одвојено силазе низ један вис, удаљек најмање један километар. ХаЈ*дсмо! Спуштање се врши без незгоде, али чим смо доле стигли, киша шрапнела расу се изнад нашнх глава, без икакве штете у осталом Сада смо у тученом простору и Швабе пам шаљу опет нове шрапнелс, овај пут са више тачности. Лишће жбуња коЈ*е нас окружује, страда од њих; ми смо здрави и читави. Пут је сада потпуно заклоњен Немамо се више чега бојати до Лозннце. Близу ове вароши, пролазимо поред једног готовог моста, спремпог да буде бачен преко Дрине. Постојн дакле намера да се учини једна мала посета на другу страну реке. Ево Лозшше где нема внше никога сем једног полицијског комесара који и.ча јуначко срце, и једног кмета који нећс да иапусти своју варош и двадесетак војника који налазе да је вечнсЈ бомбардовање потпуно досадно. Боже мој, колнко је оштећсна ова впрошица! Сваког дана, војннцн његовог бечког Величанства,
41
пошто су је опљачкали од врха до дна приликом соог проласка, Оомбардују отворену варошицу нарочито са фугасним граиатама које свуда изазнвају пожар. И ту су Вандали побили невипе ста* новнике н одвели 160 талаца. Под условом да им ее даде 30.000 круна, они су обеКали да не узимају таоце, али кад им јс повац био у џепу, онм су нпак покупнли таоце за чију судбнну се не зна. Цело време што шегам опустошеним улицама, свакик десег минута пада по једна граната у варош. Да се узмогнемо мирно нратиги, решавамо се да прнчекамо вече кад нас неће моћи вндетн на огкривеном путу. Док чекамо да сунце зађе, војппци иа.м доиосе ракијс која је измакла пљачкашким Швабама. По заласку сунца, крећемо и идемо истнм путем којнм смо и дошли, и стнжемо на Крст, а нису иас поздравиле гранате. Иаш конак је нпак даље. Он је на дивизијском превнјалишту, којим управља пуковнпк др. Чсда Михаиловић, у Гњиле које је удаљено '1 километра од Крста. Примљеип одушевљено од стране пуковинка и њсгових лекара, всчерамо под пространим шатором и, после кафа, војмици Цигани свирају нам и певају домаћс мелодијс. Ноћ је прекрасна а, на внсовима, води се борба. Пуковник Чеда је удесио све што треба. Он јс од грања дао иаправити колибе које се могу ложити. Човек би рекао да он намерава да приведе целу зиму у Гњиле.У једној од ових кол41ба провео сам одличну но1|, успааљиваи музиком топова и митраљсза којн неће да умукну. Брсзјак, где је непријитељ почипио недсла која се ие даду опнсатн, није далеко од Гњила. Користим се даклс прилнком да тамо поћсм. Брезјачку опшгнну сачињавају села Слатипа, Горњс и Доњс Нсдељице. 54 становника су побијена на најразноврспијн начии. Ипак, већини су просута црева ширОким ппонирским бајо* нетима. Као п на другнм мссгима, многи лешеви су били уиакажсни. Наравпо, све јс бнло опљачкано н оно што се нмјс могло понети, било је уништено. Председник општине ожењеп јс са једном Бсрлииком која је дуго жнвсла у Аустрнји. Она мн је рекла да је била сигурна да ћс се иепријатељскн вој|шци пристојно нонашати. Ппак. пз предострожностн, оиа је побегла са својим мужсм кад су се онн прнближавали. Изразнла мп јстакоћс колико се чуди.и гнуша кад је видела. по свом повратку, пгго су учинили Аустро-Маћари. И ако су знали да је она иореклом Нсг.нша, све су покрали и упропастили по кућн. Они су тр.чжгглн н њу и њсну децу да нх поубијају, а иарочити су билн кнвпи на
42
њеног мужа којега су хтели да „нспеку”. ,,Некад, сам бнла горда на своју бившу иародиост, а данас сс њс стидим", рекла ми је. Као злочинци од заната који никад ие могу да внде чист зид у затвору, а да по њему не пишу, војници „Културс” ирекрили су исто тако зидове записима који су често толико скаредни да сс човек буни. „Носћ Оез^еггешћ!" „КМег тН <1вп 8с1п\’е]пе 8егћен!” и т. д. требало је да сведочи о суиериорности њихове расе. На Крсту, нашао сам генерала Павла Јуришића-Шгурма, команданта треће армије. Пореклом из сакеонске Лужнце, он је био млад прускн потпоручпик за време рата 1870. Кад је плануо турско-рускн рат, Јуришић је напустно Прусе да понуди своје услуге Турцима. Али кад је стигао у Бсоград, речено му је: „Не можете проћи”. Младић којн је сннвао о слави, тражио је тада да га приме V српску војску која се спремала да се ухвати у крваво коло. Његова жеља је била услишена и Јуришић се тако нстакао да је прошао целу војну хпјерахију до највиших чннова. Младн потпоручник Штурм постао је угледии генерал Јуришић, ађутант Краља Петра, и који се могао поносити громким побсдама у балканским ратовнма. Висок, румеи, врло војничког држања, он још увек има нешто од пруског официра у својој спољашњостн, алн његова душа је постала срлска са свим жаром. Говорећи ми о аустро-угарским зверствима и о немачкнм покољима у Белгији, рекао ми је: „Ја то нс разумем. Кад би моји стари другови из 1870 зналк шта раде њихови синови н унуци, они би се преврнули у свом гробу”. Он мс је позвао да присуствујем битци која бесни — лозшз којн сам примио с одушевљењем. Топовска паљба је нитекзцвна како само може бити и чује се непрекидно праскање пушака и мнтраљеза. Положаји на којима смо били јуче, налазе се под кишом граната свнх калибара. Шрапнели се раслрскавају нзнад нас н један нзвиђачки авион, са снојом црно-жутом врпцом, летн изнад наших глава. Наслоњен на једно велнко дрво чије лишће ме заклања од непријатељсккх очију које вребају, посматрам ову касапницу нзмеђу људи, чија страхота не може да угаси сјајно сунце ко]е све купа и које нзгледа као да хоће да нам покаже све мнштавило људских иредузећа. У ствари, шта су ове силне гранате на које су људи из Беча и Будимпештс били тако горди? Распрскавајућн се, оне убнјају неколико јадних људских бића и испретурају мало земље која ће благодарећи природи према којој смо иемоћни, битн поновно прекривсна зеленилом кроз неколико даиа! Преда мком
43
је Црни Врх и Орловче, које држе Аустро-Мађари, н кота 70б и Нмнпове Воде које држнмо ми. Иаши су такоће на внсу Кулншту, док непријател* нма у рукама јужпу страну и другу косу брда. Бели Камеп поиово је наш. Моја осматрачница, и ако одлична, изгледа мн ипак недовол>на да све вндим. Угледао сам дакле једну групу дрвећа у растојан.у од 300 метара и учшшло мп се да је оданде изглед миого бољи. Пошао сам тамо за времс једног малог затншја. Тек што сам се тамо иаместно, једна велика граната од 305 смрвнла је у прашину дрво које јс било моја прва осматрачница. Кт<Ј шта јс судбина! У 14 сати огромиа детоиацнја. Вслнко дрвеће у шуми па вису напад нас плда у облаку дима, помешаног са грудвама избачене земље. То експлодирају иаше мине и руше нспријател>ске ровове. Беснило топова, пушака и митраљеза пзгледа да се још појачавп. Швабе су добро гађале; наши топовн су буквално окружени огромним дубокнм јамама које су искоиалс њнхове гранате. Алн поред свсга тога, малн број артн.Ђераца био је пого^еп. Метци бивају све ређн н, па свомс кољу којн је бно добро заклоњсн у једној јарузи за врсме битке, хитам лрема превијалишту у Гњиле. Оно јс всћ пуио и лекари иревнјају, превијају, а да немају ирсмсна да одбиЈу дим из једне мале цигарсге. Има тешких рањепика од ексидознвиих куршума. Има нх који су донесеин на иосилима, а већииа нпан, са својим ранама које су покаткад страхоиитс, сншлп су са виса пешице, иодупирући се па неки исечен штан или на своју пушку, или подржаванн од другова који су маље раљени. НиЈедног јаука, али често шале оних убогих ђавола којс превијају на брзу руку. Од времена на време, један безоблпчпп пакет на једним носилима укочи се у грчу. То је један младп живот који одлази. А готово сви, чак и они који су најтеже раљеми, иуше. Они који мисле рћаво Никоовој биљци, нека пођу иа превијалишта иа фроиту да внде колико дуван од кога се онн ужасавају, може да утеши несрећинке н да им лодигне морал! Превијепм н снабдевенн објавом, прикаченом за шињел, ови војнинн одлазе пешице ирема болннцама у нозаднни. Тешко рањени очскују волујска кола да их превезу, а они који нису за превоз, спрсмају сс стојички да напусте овај свет. Др. Мнхајловић ми каже: „Све је добро, чим су раљеници добре воље”. Јаребпце су седиштс трећс армије. Ту се још чује топ са Гучева. То је јсдно мало село које је, некада, живсло у благо-
44
стању, Даиас то село је опљачкано до дна душе, а 23 становника била су убнјена, а 10 њих је нестало. Седамнаесг људи из Јаребица било је стрељано у Кривајци. У осталом, сва села у околинн оплакују своје покојннке, поубијанс од стране аусгро-угарске солдатеске. Тако у Завлацн нма 20 убнјених, а 7 несталих. У Ликодрн побијемо је 57 људи. Мз Ликодре пењемо се до штаба моравеке дивизије 2 позиаа, којом командује пуковншс Л>уба МилиН, доцнпје геиерал на македонско,м фроиту, и слаткоречнви Калафатовић, будући и неумории шеф другог обавештајног бироа у Солуну. Ова господа су поставила свој шатор-канцеларију у Барама у једној лепој буковој шуми. Ту су ми показивали гвожђа којима се везују војници за руке п ноге, гвожђа наћена на аустријским положајима, права оруђа за муке. Дух у војеци Франца Јосифа мора бити рђав, чим су приморанп да уиотребљавају оваква средства за кажњавање. Положаји иа Барама нису далско од командантова шатора. Оии стоје према Белом Камену и Костајнику, кад сам тамо стигао, топови су били у акцији и из рова у ров одгонирало сс пушчаном паљбом. Тако је готово свакодневно, и нема дана да где не сахрапе неколико јунака који су погинули за слободу своје земље. Да, свуда па фронту они који се бнју, убе^еии су да ћс се рат завршитн иобедом Права и Слободе. Србија нијс хтела рат. Она трпи неправеднн и дивљачки нападај. Сви всрују да неправда не може бити побсдоиосна и да !«е они који су је учинпли, бити кажњени. Са Бара силазимо рђавим врло стрмим нутем у Крупањ, шћућурсн у тесној долиии. Ту је дунавска днвизнја другог иозива. ЈБеи командант, пуковшис Милош Васић, сместио се у згради дирскцнје антимомског рудинка. Варошица Крупањ нијс велика, 1300 становннка, али као и сва друга села н варошицс у том крају, она јс грдно страдала за време ирнвремене аустро-угарскс окуиације. Док ручам скроман ручак у мсхаии, механџика, Персида Сн. мовић, прича ми шта су радиле Швабе. У њеиој кућн бно се смсетио једап генерал са својим штаоом. Прва сгвар коју су од њс тражнлн, биле су бомбе. „Код вас, у Србијн, чак жсис имају бомбе, дајте пам нх одмах”, говорили су јој официри. Један лекар тражио је од ње јаја за генерала. Она их ннјс нмала, али је нашла једно у вароши и лекар јој је саветовао да га сама преда генералу који јс говорио српски. „То јајс мн јс спасло живот", говорила мп је она. Геиералов аћутант бпо је врло свиреп.
Сваки пут кад су му доводили сељаке из околних села, он је наређивао; „На орах!” Тако је Перснда видела кад су први пут обесили 5 сељака, затим у два маха 7 н једном једнога. Сви ти јадии људи били су повешани о дрвеће нспред њене куће. Кад је питала војнике џелате зашто то чине, они су јој одговорнли: „Наређено нам је да тако радимо” . Код ње су такође становала четнрп офнцира који су јој заповедили да им еашије врећнцс да у њих метну новац нађен у џеповима обешенпх и опљачкан но кућама. Перснда се усудила да пх запита како они, као официри, могу да чине такву ствар. Они су јој одговорили да, пошто је раг врло скуп, тај новац треба да помогне њиховој држави да поднесс трошкове. Да се иође из Крупња у Пецку, треба се вратити у Ликодру и одатле прећи преко плаиине. Дан је бно диван. Прпрода сс украснла својим најлепшнм јесењи.м бојама. Алн свуда, па свим висовима, у свима долинама, чује се болни лелек мајки које плачу на гробовима своје поклане деце. Пролазимо кроз Белу Цркву и Батавс, села иодигнута по иисоким брежуљцима, Сада силазим V Пецку, седиште штаба прве армије, Ту налазимо генерала Бојовића, чија нога није још сасвим залечена од ране коју је задобио у борбама око Шапца. Покушаћу, у јсдном касннјем погланљу, да дадем скицу овог великог војсковође. Пецка је мирно. Чује се само топ јако а.пн из далека. То је већ готово позадина. Стога се ту нс задржавам дуго и враћам се, прско Ставс у Ваљево. Тако сам прешао цео активни српско-аусгријски фронт. Утисак којн сам ионсо са овог излета, бно је нр.по добар. Српска иојска била јс врло рђаво одевена алн њен морал п њеиа издржл»ивост билн су савршени. Ипак нмао сам такође утнсзк д.| се то мора ускоро свршити, јер су четири рата нсцрпла зсмљу. Авај' много сам се преварио у том погледу. Оно што сам прежин.навао, био је само почетак једног дугог мученнштва п војска није била нимало исцрпљена, јер је касннјс могла да нзврши иовлачење кроз Албанију и јер је славно освојнла целу своју зсмљу, прегажену коалицијом њених неггрнјател»а. Мајзад сам врло јаспо констатовао да се аустро-угарска војскл осрамотнла за увек, јср нмје водила лојалан рат протпв војске свога нротниника, него се трудила да нстреби цео народ, убнјајући без разлике борце и мнрне жене, децу н старије. Аустро-Угарска је морала да платн овај злочин ишчезавањем са картс Европе. Неумнтнл нравда може да буде смора, али, најзад она дејствује.
46
ПРОЛЕЋЕ 1915 КРАГУЈЕВАЦ Новембар 1914 видео Је покушај реванша Аустро-Ма!)ара за њичов пораз иа Јадру и на Церу. Потиорекове трупе ве!1 су се сматрале победоиоснима п билс заузеле престоннцу, кад их је страховита метла са Колубаре и Рудника почмстила као плеву. Прснеражени снет присуствовао је овој готово невероватној нобеди српских војннка-сељака који шгсу внше ималн муниције и који су протералн пепријатеља, окрећући протнн њега његове сопсгвене топовс. Држање старог Краља, којн је сишао у ровове да иобеди нли да умре са својим војницима, остаће легеидарно. А затим страшно искушсње тифуса свирепо је десетковало нобедопосну војску и грађанско стаиовннштво. Ја сам крајем годнне чшшо дуг нзлет по Јужној Србији дуж бугарске граипце, уиуНсн од иадлежних власти да нснитам да ли софијске оптужбе, понављаие непрестано код савезника Србнје, имају осноаа или не. То је бно мој ирви ннтимни додир са Јужном Срибјом која ми јс постала тако дрзга. Затим, трсбао сам да израдим свој нзвсштај о зверствнмл која су иочинилн Аустро-Мађари у првој фази рата. Да го учиним, требало мн јс мира који сам могао наКн само код куће у Лозанн. Отлутовао сам дакле за Швајцарску н, за мало времеиа, мој извештај, објављен каснкје, био је готов, Ипак, мир који са.м уживао у Швајцарској, био је тек врло релатиоан. За све време свога боравка код куће био сам жучно нападан од савезничких ненријатеља и њихових прмсталица. Поврх тога, псдсла непријатсља Србијс изгледала су тако невероватна најбољим иријагељима савезника, па чак и самим савезницима да им је требало непрестано износити доказе, документе н т. д. на конференцијама, у публиканијама н у другим манифестацијама. После повлачења кроз Албанију бно сам по други пут у Швајцарској, дакле у иеутралној земљи, н не колебам се да кажем да је, за борца, боравак у иеутралној земљи бмо мучнији од боравка на фронту. Требало је човеку много више храбрости да продужи борбу, пнтајући се сваког јутра какво ће му ново блато бацити тога дана у лицс, нсго што му је требало храбрости међу храбрим друговима на фронту. Чим сам завршио свој рад у Лозаин, отпутовао сам за Париз где је „Алианс Франсез" тражнла од мене да олржим Једну конференцнју на Сорбони са темом; о ^шнашању Аустро-Мађара у
47
Србијп у ко.ју су упалн. Шта је била ова коифсреицнја, нсколико Срба којн су јој присуствовали, још !јс сс сеНати. Ретко сам видео слнчмо одушевљење као оно које јс владало у огромној салн. Почсо сам своју конферепдију речима: „Пред злочнном, нема могуће нсугралности!” Ова фраза је остала типнчма кроз цсо рат и мепрестаио су је цнтиралн, мс сеНајући се више одакле је оиа дошла н ко .ју је прнп изговорио, Француска влада и Главнн Стан позвали су ме да обнђсм (|Јранцуски фроит. Са уживањем сам ирихватио ову поиуду и тако сам вндсо славиа места као што су Бетим, Албер, Каранси, Не-леМин, Нотр-Дам-дс-Лорет и т. д. Дошао сам у додир са шефовима који су мостали славни касније, као Пстен, и днвио сам се француском „поалну”. Одмах после овс поссте, отиутовао сам за Србпју и, ирвих дана месеиа апрнла, био сам у Крагујевцу, новом Гллвиом Стаиу српске војске. .Чим сам се пскрцао пз воза на крагујевачкој стаиици са њеним јединим ацстилснскнм рефлектором који је, кад паднс ио1|, ммао за дужност да осветљава иелу станицу, имао сам утисак да има нске промсие, а да мисам могао знати у чему јс оиа. Видео сам затим да то долазн од тога што је нојно н грађанско особљс у Гллвном Стану-^патио многобројније него у Ваљеву и да нисмо вИПГС сашг Савезницн су упутили мношбројне мисије. Сдда кад су Србн пздрГСГалЈГСггон велики непрнЈатсљски ударац, савсзиици су почели да сс њимгг бзшг. У Ваљеву билн смо као у породицн; у Крагујевцу је требало пазитн на протокол. Ти<|тус је још био у пуном јеку, пстина, у опадању, Внше се нису виђала кола Једна за другпма, натоварена грубо слупани.м саидуцнма помоНу неколико дасака и кој‘ и су имали место дна, да би се уштеднло дрво, неколико летава нзмељу којих су се помал^але ноге мртваца. Али мртваци су још увек били многобројнн и у гробљу, проширеном прско мере, гробари су копали раке од зоре до мрака. Билс су три врсте тнфуса кој’ и је беснео међу војнпцнма н грађанима: негави тифус, трбушни тифус и поврагни тифус. Највише жипота покосно ј’с пегави тифус који су донслп Аустро-Мађари прнлнко.м своје офансиве од повембра и децембра, офаиснве која се преобразила у бегство без обзнра, у „добро нзвршено стратегијско повлачење", како су лепоречнво говорнла званичца саопштења Беча н Пеште. У осталом, Аустро-Мађари су исто тако обдарили овом страшном болешНу своје бугарске прнјатељс који још ннсу били у објављеном рату, али који су већ
48
Гбили саучесиици. У истику, у политичком цил>у којн је лако погоднтн, влада Франца Јосифа унугила је у Бугарску српске заробл>енике, родом из Јужне Србије и онн су, пошто су се дуго вукли по зараженој земљи, донели клицу болесги у земл>у Фердинанда Вероломног. Ево статистике тифоидних болесника у српској војсци од Јјануара 1915: 1 јануар 1915: 360 случајева пегавог тнфуса, 871 трбушног, 6604 повратног; , 1 фебруар 1915: 2194 пегавца, 1933 трбушног, 6б04 повратног; 1 марта 1915: 5361 псгавца, 1661 трбушног, 8045 повратног; 1 апрнла 1915: 7530 пегавца, 1109 трбушног, 5867 повратног; 10 апрнла 1915: 6317 пегавца, 979 тбушног» 3918 повратног. Благодаре1ш прсдузетим мерама и ослабљењу вируса, које долази увек за време целе епидемије, страховита смртност која је у почетку достизала до 30%, била је пала на 15%, а 24 мпоила у Крагујевцу је било само 695 оболелих од пегавца. Алн четвртнШГ српских лекара, већ нначе малобројних од објаве рата, осггавнли су жнвоте на свом бојишту поред својих болесннка. Међу овим херојима дужности и самоодрицања налази се такоће један швајцарски лекар којн је похнтао у помоћ Србији, Др. Ернст из Берна. Он де до последњега часа неговао своје сопствене колеге, и пао је мртав поред кревета једног свог болесннка. И ако је његон гроб дуго заборављен, српски народ ће умети да се сети овог усамљеног гроба где почива за увек један човек далеко од своје отаџбине, човек који се жртвовао из иријатељства за свету ствар на крст разапете Србије. Пегзви тифус представљао је још једиу опасност: да су, код раније рањених војника, старе ране почеле да сс гангрензирају и јадницн који су се отелн од тнфуса- умирали су од гангрене. Ваши, ова ратна рана, бнле су преносиоци клице ове болестн. Стога је ова одвратна жпвотиња бнла неумољиво гоњена. Било је забрањено руковање. Судови пуии раствора сублимата били су иамештепи у сваком локалу где су се људи састајали. Кафанс и ресторанп блли су отворени само од 7 до 9 сати у јутро, од 11 до 14 н од 18 до 22 сата. Патоси су рибаии са смесом од зејтина и нетролеја, а кафанске сале биле су окречене. У осталом, готово све мало важније кафане биле су претворсне у амбуланте за убризгавање, или у болнице где се негују сгарн рањсишхн. Нема внше новнх рањеника, јер, после батина
49
које су добили у месеиу децембру, Аустро-Мађари се држе врло мирпо и, у поглсду ратних операција, измењује се по који метак с једног положаја ма други, а с времена на време бомбардује се Београд, те гину жсне и деца. Дли београдски рањсиици не долазе у Крагујевцу. У кафани код „Шишкам има 27 болесннка, код „Шумадије” 30, у гимназији 394 и т. д. То су, као шго сам рекао, стари рањеницн и међу њима има врло мали број који болују од тифуса. Њих негују у нарочитим баракама. Крагујевац јс пун саветиичЈснх., лекара и болннчаркн. Ту је енглсска војна мпснја са пуковникбм-лекаром Хентером на челу. Ту је руска болница, нресељенв из Ваљева у Крагујевац. Ту јс ис1 о тако француска војна мисија која броји 100 лекара и којом управља пуковник лекар Жубер. Еиглези су дали својој мисијп један сасвим нарочити ииљ и нмају намеру да. сами управљају својпм итасланицима. Лондон изиграва, као за време цетог рата, улогу заштитиика п[»ема Србији, заштитника који, истин.ч хо1|С да помажс, алн који хоКе такође да лаповеда. Фраииузи су станп.111 своје лекаре па иотиуно расположење српског генерллштаба. Они се сматрају као савсзпнци с истим правом у Карађорђевој зсмљп, а нс као заштитшши којн чипе дело милосрђа. Не устежем се да кажем да сам ве1« за време рата увидео, а каснијс ми се то још више потврднло, да су Французи били ј> дини савезишш који су схватилн српскн народ, његову душу и његове аспирацијс. У ови.м околиостима, ннје дакле нимало чудно да јс фрапиуска војна мнсијл пмЈда много бољи ресултат него снглсска. Човек је свуда сретао франиуске лскаре на (ђропту, у јгдтшцама, по варошнма н по селдма, где пелцују грађаиско сгановншшно п војпе личиогти, У Крагујевиу, у једпој салн кафаш* „Шумадија", радио је др. ['арине. Он је пелпмвао 1500 становника недељно протнв колере, и они долазе доброволнкт, и ако пелиовањс нијо обанезно. У осталом, нс.мам ннмало намда т р нм да Хеитерова мисија није била такође корисна. Али њој ј‘ .Л «ндои ■ •трого нропнсао њен '.адатак, н ако Лондон нијс могао знати где је њснл номо11 бил.1 нлјхипшја. П**рет ове енгаеске во.јне мисије, било је још привапшх мнсија нетнг норекла. Ту ј" мнсп.јл Госнођс Стобарт, је.шс опасн* {|зсмшшсткиње. Сем н- н-.г м.жа и пасторо, ц. ло њсно особл, је жснск'* 11 прошло ј р прве млјдг.јст есм јс.тп.- ;;.евојке која је врло млада п којој сс стога много удварају млади људи у војсци. Споменацд
50
Болница под шаторима Г осиоЈјс Стобарт бнла је днвно смсштена на једиој велнкој .пшади. Ту је све било ново и требало јс да лослужи за лечење заразних болсстн. Мажалост једнне ззразнс болести које су ту биле неговане, биле су болести неколико иесрсКиих чланова мисије, од којих су две-три подлсгле. Ту је такође мисија шкотских жена п Сербиен Релиф Фонд. Шкотске жеме су честите жене које прсдаио раде као лекарке или болничарке, али њихов цнљ сифражстске пропагандс и жеиске еманцнпације, који би се морао уславати за време рата, чссто је био и сувише очигледан. У свему, увек сам нмао утисак да су Енглези који су врло добро снабдевали своје миснје, трошили огромно новца. У овом мабрајању, не треба заборавити лично дело једне Енглескињс, Леди Пеџет, жене енглеског министра. Ова ллеменита жеиа се лнчно залагала н, иако радсћи са много ограничеиијнм средствима него друге мисије, ока је учинила сразмерно бескрајно веће услуге. Ова храбра жена није хтсла да оставн своје рањенике кад су Бугарн заболи Србијн нож у леђа. Смело, поред кревета болсемика оиа је чекала упадача, Сем ових сталних мисија, било јс гакође у Крагујевцу „мисионара" на проласку. То су билн францускн илн други политнчари којн су ишли у Русију или се враћали из те земље. Они су се зауставили у Мишу н Крагујевцу, причали много, били декорисани и разумсвали мало о земљи коју су посеНавали. Ималн смо такође посету великих трговаца „у мисијн", као Сер Томаса Липтона, епглеског краља чаја. Он је имао једну јахту за ужи* вање, коју су реквирнрале бритаиске власти за транспорте Црвеног Крста. Приликом једног њеног путовања кад је превозила саиитстски материјал за енглеске мисије у Србији, он је дошао у Солун. Сер Томас, радознао да види ову земљу у рату, добио је одобрење да путује на свом сопственом броду и тако нам је стигао „у мисији”, био дочекан с почастима и одликован леитом Св. Саве, па п данас, десет година после рата, вндн се у свима бакалским нзлознма у престоницн и унутрашњости „Линтонов чај”. Било је још „обавештајиих мисија” савезничкпх и неутралних новинара који су прохујали као ветар кроз земљу, не разумевајући ни њен језик ни њен менталитет, али не презајући да о њој дају повољне или неповољне описе, према политнчкој бојн листа који су заступали. Тако смо исто имали посету фамозног
51
Барбнса којп, ланас оптужуЈе Србе због најгорнх злочнна и којн је, пошто се обогатио својим књигама пуннм талента, али и најшгетмијег духа, један од стубова бољшевичког комунизма у Фрамцуској. Гопорн1|у на другом месту о „сталннм ратним лоиисницима”, а овде 1»у се ограничпти да кажем да смо нмалн ме1>у нама у Крагујевцу њих неколико који су били врло озбиљни и прави пријатсљи Србије, као што је био Робинсон из „Тајмса” н Пол ди Боше из „Журиала дс Женев", алн нмали смо тако1)е и других којн су били по мало фантастичнн, као онај рускп дописник који је увек био беспрекорно утегнуг у нову новцату униформу и са чизмама којс су нзазивале љубомориост свих младих коњичких офнцира. Ве!» сам казао да јс руска болннца из Ваљева пресељеиа у Крагујевлц. Она је била смештеиа у једиој дугачкој зградн која је, чини ми се, бнла лољопривредна школа пре рата, иа ггугу зп Горњи Милановац н прско пута варошког футбалског игралншга. Ту су од времена на времс оргапизоваии коицертп које су посс1)ивалн врхови војнс хиерархијс и млади поручнпцн агашнранп ]'лавном Стану или рековалесцентн, нрнвучени дражнмп пских жспских чланова мисије. Ипак куКа у којој су становале „сестрс” у нароши била јс још више посе1|Ивана од ратннка који су желелн да мало <|)лертују. Бпло је тсшко, у време чаја, да човек тамо нс на1)е друштва. Госпо1)а Та.мара, лспа Тамара, као што смо јс називали мс1)У нама, била јс дивиа дома1шца којс Ке сс верно сс* 1»ати они који су били у Ва.неву и Крагујевцу. Крагујевац, у самом сриу Шумадије, релатнвно мало је поетрздао од рата, сем од епидсмијс тшруса која јс тамо владала к ј о и у другим местима прпих мессин 1915. На сваки начин, мпого л.уди ко]и су били у годниама да посе оружје, отпшлн су одавле да се придруже војсцн и многп измеНу н.их веК су платилн својим живогом свој дуг отацбинп. Алн живот се продужавао у овој лепој рароши у пуном зелспплу. Многобројнс војне личности у Главном Стану, арсеналски и пиротехничкн ралннци, сгановници који су сви осталн код својпх куБа, дозвољавали су грговини да ради, што је бдржава.по благостање вароши. Заиста, шетајући се па пазарни даУГ всликим тргом пза иарног млина м јавнога купатила, чистог и добро удешсног, човек није могао да се креће, толико јс ту било сељачких кола којима су управљали старцн или сељанке, пуне с бурадима ракије, цакова, жита, дрва, зелени п т. д., а слободна места су била закр. 4*
52
чена јагањцима, овцама, свнњама и кравама. Окуплзени у групе, сељаци и сељамке, обилато гестнкули1цу1|Ц, погађаЈу се са грађапским купцима или оиима којп су дошли парочито са села да купе коња, Јфаву нлн свнњу, којс немају Цене су још благе. Тридесет пара туце јаја! Кад продају сноју робу продавци и продавачице поседају у круг ио земЂи, једуНн хлеба, сира и л>ка и залевајуМ« ракијом из чутуре која иде од рукс до руке.
Радње су отворене, а нарочито, на пијачни дан, има навале. Очнгледпо, полние се ира-ше, јср је нише готово пемогуће понунити продаиу робу која јс веЈпшом долазила из Аустро-Угарске п Немачке, али пма је још доста дз посао може да иде. Трговци се заклињу да, после рата, неће внше ннкад куловати трулу робу у Бечу, Будемиешти и Берлину. СеНају ли се ојш још данас те заклетве? Мислнм да сс не сеЈ»ају и верујем да су њнхове полице поново нспуњеие овом робом бнвшнх непријатеља. Као што сам казао на другом месту, за време заразс тифуса кафаие и ресторами којн нису били употрсбљени за потребе војеке могли су се отварати само у нзвесне сате, одређсне од лекарских властн. Али у те сате они су били пуни. Ве11 у току мссеца маЈ*а болесници су били евакуисани у болинце, јер није било озбиљни« јнх борби 1Ј, с тога, пије било ни новнх рањсиика. У исто време. свнма је дана потпума слобода. Онда ее наместио један биоскоп код „Такова ', н нмалп смо прилике да проводпмо вечери V претрпаиој сали н да се дннимо старим I омоновим филмовима нли немачким предрапшм филмоиима, пронађенпма у иостоје11ИМ резервама у тренутку кад је букнуо ратнп пожар. Кафана преко пута, „Пивиица”, пошла је за прнмером „Такова" и наместила и оиа сиој биоскоп којн је чинио опасну конкуренцију другом. Мпа11 л јед.ш н други нису били сувинши да пруже вечсрње разоиоде свима војним и грађанским лицнма, која су завршила свој посао. Од времена на време давани су филмови кинематографског сервиса фрапцуске војске. Публика их је примала с одушевљењем. Још је постојала жеља за ратннм филмовима који су каеииј«* у Со.туискмм биоскопмма прнвлачили само мало света. ’ Кафанс су морале добро зарађивати у Крагујевцу, седишгу Главиог Стаиа војске. Често је било тешко на1|П лразног .места од 18 до 22 сата у вече. Еелика рлзонода Крагујевца Оио је његов ,.иарк”. Од 17 сати у вече, ту се слеже свс што има омладине у вароши и. убрзо, срстају се само парови и мале групе младиГш и д евојака, кој' и
53
флетрују и смсју се поред свега рата. Око 18 часова долазе војна лица. Неколико груиа виших официра који обично расправдЈЗЈу и миого младих поручника и подофицира, здравих или који се оиорављају, и који траже другарицу да их пратн на њнхоаој шстњи послс рада и прс вечерс. Млади подофицири из француске радиотелеграфске станице, Бернаде и остали, у те сате су дпевнн гости парка. Они су сс дотералн и обукли своју унифор.му плаве боје као небо, коју је кројно добар кројач. Они су добро утегли свој младиКски струк у свој лојас н прнтегли своје ноге у беспре« корнс доколеппце. Ве11 сваки од њих и.ма своју малу пријатељицу и оин покушавају да разговарају фрамцуски, мешају1ш пеколико р^аво изговорених српских речи. Њихове прнјатељггце пе разумевају бог зпа колико од ове копверсације, а.п« оне гледају млада н насмејана лица и го им је довољно да и оне постану веселс. То је безбрижпа ом.тадина прошлости и буду!шостп! Бернаде, ве11 два нута тешко рањен на фрапцуском фропту, ипди само лено нролеие, блиставо сунцс и зелепс ливаде. Шга јс бпло од овог леног и веселог фраицуског момка? Један од всрмих носетилаца парка исто тако је мој доори : ј честнти иријател. Ди Боше из „Журнала де Женев1’. 11 ои сам сматра да је иајбољи начнп да паучи овај тешкн језик као што је српскн, да има једну леио сасгављену граматнку у облику једпе девојке. Оп сс добро користио не својом граматиком, ве1» својим граматикама. Он и Марјановии, врло способни фогогра([)и, исти МарјаиовиК који је за преме повлачења кроз Албаиију имао ХЈгабростп да ие мисли да чува своју кожу иего да скупл.а неопсњиве документс за ерпску исторнју, — били су тнпске лпчностн за крагујевачкн парк у проле1>е 1915. Кад говорнм о Марјаповн1»у кога сматрам најзаслужннјим фотографом у овој нриој фазп рата, морам ломснутн још једпог другога, Чернова, руског фотографа којн је, заиста, имао нсто тако много талента п којн је био миого човск од заната. Каква чудна н загонетна личноет је бпо тај Чернов којн ,је ве!| пратио сриску војску за иреме балканскпх рагова. Да ли је он бпо Рус нли космополитскн Јеврејнп, као што су многм тврдплн? Нс зиам. Тај мали пле1»атн човек са обријапом лобањом могао јс биги исто тако Рус као и Јеврејии. Алп оно што знам, то јс да је, поред стварнс храбростн, имао паклену дрскост. Зар се оп ннјс усудио да доведе. па фронт, своју прнјатељицу која је била дебела и пупокрвна Ма1јарпца. Чсрпов је био човек од послова. Да лн је он
54
заиста био искрени пријетаљ Србије? Не зиам, али зиам да је умео да добро претвори у ковац своје право или тобожње пријатељство. Овај човек је ишчезиуо после повлачсша кроз Албаиију и ја сам га видео само јсдног дана, 1910, у Солуну у Једној фантазнјској уииформи руске врсте. Од тога дана вишс га ннко није видео. У иоглсду разоно1)ења, Крагујевац још има својс позориипе, смсштено у кафани Талпари. Ово позориште је праЕа песма. Намештеио у „башти" кафане, гледаоци су врло релатнвно заштиНени од кише дебелом завссом зедепила. У диу, једна сасвим мала позориица, а према улици, једна стаклека нреграда иа којој јс једиа бомба аустријског авиона поразбијзла готово сва окма, дели публику са улице која не плаКа од публике у башти која плаКа. На овој позорници нграју се све врсте водвиља и комедија и ту добра воља глумаца накнађује костиме и декорације. У осталом, неколико глумаца није без талента, алн човск има утнсак да су се срозали кад их видн где се крећу на овој позоршши десетог реда. Четири или пет свирача цнгана покушавају да гледаоие занимају између чинова. Они не свирају на внолинн, они унраво стружу о њу, н кад један француски офицпр или иодофицир улази у позориштс, они га поздрављају „Марсељезом" у циганском преводу. Публика је врло шареиа. Официрн, војинци, неколико госпо1)а н грађана седе за столовима где поручују пи!1С. Један старн глумац дели улазнице по динар и по. док „госиоднн директор" надзнрава салу и одлазм покаткад да одигра иеку малу улогу иа позорннцн. Бога ми, приходн не морају бити јако сјајни. У пролеће и у лето 1915, на фронту је све мирно и то се осећа у Крагујевцу. Кад не би било великог броја официра, војннка, чланова разнич страних мисија, аустроугарских заробљеинка који се, закићени малом тробојном траком, шетају слободно улицама; кад ие би било многих црних застава иа ннским кућама, човек би веровао да се налази усред мира. Ипак, 9 јуна био сам пробуђен мало после пет сатн у јутру огромним треском двеју детонација н звучним брекетом једног аероплана. Крагујевац је бомбардован бомбама са авиоиа. Брзо устајем, навлачим панталоне и ципеле и одлазим да видим што се дешава. Моја газдарица и њека деца већ су напољу. Изнад вароши летн један аероплаи, за који свет мнсли да је француски. Ја их разуверавам н, ускоро, две нове детонације и густ смеђ
55
дим дају нам на знање да су пројектнлн пали на неких 300 метара од нашс кућс. Авиоп описује један круг и још баца бомбе, и мн чујемо њихово карактеристично шиштање н видимо дим од експлозија. Моја газдарнца и њена деца су помало узбуђени и требало их је умирнти, што ннје лако кад човек зна само неколико речи српски. Сада авион одлази, праћен многобројним пушчаиим куршумима п нерјаницом двају шрапнела. Један други авион долази и поново баца бомбе. Брзо, облачим се до краја и полазим да оби!)ем мсста гдс су пале бомбе. Код млина видим једну кућину разорену и једног мртвог човека који лежи у башти. Његова мати је опружена на улицп. Она није мртва, али је озбиљио рањена отпадцима зида који се срушио на њу. Малн брат, рањен у бедра, већ је однесен у амбуланту. Преко нута цркве, у глатшој улици и пред апотеком, једна мало дубока руна на калдрмн показује да је н.овде пала једна бомба. Апотека, кафана поред њс и Талпара оштећене су и сви прозори су разбијеии. Барнце крви но калдрми доказују да јс и овде било пого1;епог света. Лишће на кестеновима исцепано је и једно дрио је прсссчено. Свп зндови уоколо носе трагове од бомбиних парчади. Има само сто и неколико метара од места гдс је пао нројсктнл, до куће ирипца Алсксандра. Извссио је да су њу гађали. Мало даље, у једној спорсдпој улнци, пробијена је једна кућа. Јсдиа жена јс ту убијена у тренутку кад се умивала. Двс бомбс су иалс порсд логора Г-ђс Стобарт. Мпак, оно чсму јс служио овај логор, било је јасно иоказано великом застапом са ирвеним крстом, а Хашка Конвенција забрањује бомбардовањс санитетских установа. У свему Је бачеио 9 бомби које су убиле два грл}јанипп и једну жену, и ранилс 10 грађама. Сазнајемо касније да је јсдзн од трн авиона којги су летели изнад вароши, био оборен од фран* цуских авиоиа са Бањице код Смедерева. Овај атснтаг на Крагујевац вероватно је аустро-угарски одговор на чињешшу да су наши запленили један немачкн авион кој' и је преносио пошту из Турске, код Куманова, а исто тако и због тога што су дан ранијс, фраицуски асропланн бацили бомбе на аустриЈ'скн аеродром у Оршави и ту убнлн јсдног авнатичара и једног војника. Становкиштво ниЈ‘е било сувише узбуђено, и ако је ово први пут да њнхова влрош прима посету ових ратних спрапа. Крагујсиац нијс Сио брањен до тога дана од кепрнјатељских авиона, али
(
56
то ће већ битн сутра. И заиста, сутрадан у јутро иујсмо бссомучну иаљбу топова од 75 као иротнвавиопских топова.. Алн то је само бнла лажна узбуна. Два бомбардована авиона бмла су тск два вслика орла. То ннјс смстало да је у парку, међу јутарн>им шетачима, настала лспа мала паника. Официрска менажа налазн се у конаку, лепом и велико.м здању у српско-турском стилу, а које је било резпденција Кнеза Мплоша. Број гостпју у овој менажи много је већн него у Ваљеву. И.ма много више офицнра а много више грађанскнх лица која носе тнтуле војних чнновника. Тон који ту влада, такође јс много званичнији п протоколарнији него што је био у малој вароши иа обалама Колубаре. Једаи велики председнички сто на ерсдипн кога гордо заседава љубазии, али мало наглувн артиљеријски пуковник Миливојевић. Око њега савсзнички војни аташси, пуковник Фурнис, пукошшк Харисон, пуковник Арта.манов и, каснпје после уласка Италије у рат, мајор Сола. Црногорскн војнн аташе, Јоваи Бећнр, није више ту. Напротив, ту се кадгод виде, на дан-два, нсутрални аташен Грчкс н Шпаннјс који се доса!>ују у Нншу и који би хтели видети иешто што им сс нс показујс. Ссм тога, ту је мој прнЈ‘атељ Ди Бошс пз „Журнала де Женсвн н капстан Јовапоап]!, један љубазан човек, агашнран иарочнто страшш званичним личностима, алн којн, поред свега свога својства дипломатс у цивилу, ннје бно увек врло дипломагски. Ни Војвода Пупшк, нп пуковиик Павловић ле иоссћују мсиажу. Према ирсдседниково.ч столу налази се доста столовл, заузетн.ч, по хнерар.чијско.м рсду, од мноштва војних и граћанских лица. Сасвнм у дну нма јсдан сто где смех ннкада не престајс па чак 'И кад је цела сала јако озбиљна. За тим столом седн Слободан Јовановпћ, који без предаха сниа својс малс пакости чмјом тајном вешто располаже. Од вре.мепа на времс, има свечашгх ручковл и вечера кад долазе угледни гостн, као Сер и Ледн Пеист, н т. д., нлн опст кад одлази иека мпснја. Тако је бно прослављсп одлалак миснјс шкотских госпођа које су иапустилс Крагујсваи за Параћин. Те вечсри ималп смо чак гардијску .музнку која нас је увессл.авала изабраним тачкама. А свим тим је упрлвљао онај одличнн пуковннк Аитонно Мптровић, енеогичиом руком, каткзд мало потсжом иа вслику муку ордонанасз. Нс могу говорнтн о Крагујевцу, а дл не помснем „прссбиро", одслеље за заштиту Главног Стана, којим је } прављао, као и у
57
Ваљеву. Слободан Јоваповић. Ту је он апсолутни господзр, то је његова ствар. Он је ту намесшо мноштво младнх људи и људн зрелнх годнна, који налазе да је лакше дрлатн перо нсго пушку, У осталом, они се не служе суашие често својнм пером. Онн терају шалу п то је готово све шго од њи\ тражи њпхов шеф. Ту опет такоЈје налазимо про<ј)есора Брану Петронијсии1'1а који чита и философира и предузнма пајсавесннје мере предостожности протнв рђави.ч микроба. Пријател. Слободан је јединн којн заиста ради. Он готово сасвим сам сачињава Ратни Дневник, новине војске. Али ова.ј посао остаилза му још доста времена да се забавља са својнм особљем и да оргаиизује то.мболе иа којЧ|мп сре1>ни добитник добија ћурапа. Не!*у иикад заборавити онај првн спрат једне прострапе куНе у главној улици, где је човек био сигуран да Не помало да се разоноди, ако му ]е сувнше било досадно у дане кад је бнло рђаво време. У једној малој повученој куПи ;кнви и радн Војвода Путннк са својом дссном руко.м, нуковииком Живком ПавловиКем. Нзегова астма је још пошла на горе. Готово стално га потрсеа мучаи и болап кашал.. Он је чесго принуђсп 'да остаие у кревету, али он продужава да ради дању н но1|у са Павловићем којн седи порсд кревета као милосрдна сестра. Ои готопо не прмма више никога сем шефова свога штаба. Имао сам ипак срсКу да меие прими. Нашао сам се тада пред једним старцем врло, врло болеспнм, кога једино њсгов патриотнзам, |цсгово пожртвопање за његову земл.у још одржава међу живпма. Ои сада зпа ко сам и говори мп отвореног срца. Слаби звуци његовпх речи мучно напуштају њсгове бледс усне. Он јс стално прнморан да се прекида; напад кашља тресс тада ово истрошено тело. Он ми прича свс своје зебње, али такође све своје наде. Србнја хоКе. опа требо да живи! Он мс полако ирати до нзлаза готово се више не држи на ногама и, док ја силазим нпл степепице, он ми и порсд једног новог наступа кашл.а кажс збогом својо.м руком бел меса. То је последњп успомена коју имам о овом човеку, човеку који је био херој самоодрнцања и мученик. Инсам га вишс видео, Даиас, после дугог изгнанствп у пријатељској земљн. љегово тело поч.ша V родној грудн у београдском гробл.у. Ишао сам тамо на хаџнлук н ннсам могао да се уздржим да не помислнм да мссто ј <1 овај гроб нкјс у 0 8 0 м баналном гробљу. Њсгово место бнло бн на једном од најинших врхунаиа српске отаџбинс где би његов ковчег, нзложен слободно.м вазду.ху, супцу н бурп, могао посмз-
58
трати све оне земље за које је Војвода Путник живео, патио се и умро. ДуховЕга атмосфера у Крагујевцу нијс вишс иста као у ВаљевЈг. У Ваљеву још се било у пуној акцијн. Успесн и недаће низале су се н човек није имао времена да мисли дад>е од сутра. Поврх тога, одушевљење првих дана било је још живо. Француска, Енглеска, Русија биле су се дигле да бране Право н Слободу. Такви савезници нису могли пустити да се прегази Србија. И заиста, била је Марна која је допуштала све наде. Од тог доба, рат се преобразно иа француском фронту у рат отпора, рат кртица, као што су говорили „поали”, где се иапредовало или уступа-ло само по десетак метара. У Русији, после два знатпа успеха, почела је црна серија где не само што је био изгубљен сав добитак, веН је непријатељ дубоко продро у руску земљу. Варшава је већ била у рукама Немаца. На српском фронту, после пезаборавног Потиорековог пораза у децембру 1914, била Је неактивност, отежаиа тнфусном заразом која је десетковала војску и грађанско сгановништво. Све ово тиштало је духове и, разговарајуНи са мном један стари резервни капетан, врло добар посматрач, рекао ми је: „У трн рата биле су код нас трн фазе: у српско-турском рату то је било одушевљење, у српско-бугарском рату освета, у садашњем рату апатија". Мој капетан се преварио што се тиче последњег рата. Ннје владала апатија, веН ресигнација. Да, ресигнација чами у Крагујевцу, али она ипак ие спречава да се сви падају и верују да Не, најзад, право триумфовати и свн су решепн да се боре до последње капи крви. Рат траје и добар склад нзмеђу сзвезника, који више не подржава одушевљење нз првнх дана, долази у опасност да се помути. Мала Србија мајвнше страда због овог стања ствари. Мучне борбе на француском фронту, недађе на руској ратној позоршшн чине да великн савезници желе Једиу диверсију која би олакшала ова два фронта. И у њиховој мисли, српска војска би требзла да то изврши, цредузинајући офаисиву против АустроУгарске. „Готово више нема трупа против вас. Вн више не чнннте нншта. Пређите Саву и Дунав н пођите на Будимпешту. кажу Лондон, Париз и Петроград. „Ми то не можемо. Наше трупе су десетковане тифусом, пошто су нзгубиле много људн прошле јесенн у крвавим борабма на Церу и Јадру, на Руднику н Колуабрн. Ако смо мало бољс опремљени него раннје, нама ипак недо-
59
стаје мпого пајпотреГти.јнх стпари да се упустимо у сличиу аоантуру. И, рсцимо да упутимо 150.000 до 200.000 људи у Мађарску, ко Ке браннти наших око 1000 километара границе од Бугарске која чека само згодан момекат да нас нападне? Најзад, ако Аустро-Немцн одвоје са свог руског фронта једну јаку војску — а онн то могу да учине — која Ке пресе^и нашу и уништити је, да лн Не вама битн нешто боље оида кад непријатељ заузме Србију и пружи руку преко Бугарске, немоћне или оећ задобпјене за цеитралне силе, Турцима? Ми бисмо радо пошлм у Будимпешту, али замените онда нашу војску у Србији са 150.000 савезннчкнх војника", одговара Крагујевац. Велики савезницн одговарају: „Ми не можемо да одвојимо толике снаге у Србију чији је фронт само сиоредии фроит, Главни фронт је француски, а затим руски. На пашој странн иеће се извојевати одсудна победа. Вн можете без бриге превести вашу војску с друге стране, јер немате ничега да се бојите од Бугарске, Она ће остати нсутрална илн ће она бити с нама. Иаши дипломатн одоздо кам то тврде. Нападннте, цео свст треба да радн, а ие да не чини ништа као ви сада”. Алн велики савезници су се двоструко преварили, Најпре, Бугарска ннје остала пеутрална, она се борила на страни иснтралпих царевина. Затим, одсудна иобеда у рату нзвојевана је на Добром Пољу. Без ове победе, пораз Немаца био би далеко од тога да буде потпун. 150.000 савезннчких војника, упућених у пролеће 1915 у Србију, скратили би рат за три године. Поврх того, дипломатске битке које се воде у овом тренутку, исто толико су важне као и стратегијске битке. Русима не иде добро и савезиици Антаите требају иових снага, регрутованих међу неутралнима. Стога би они хтелн увући у борбу и Румунмју. Али овс зсмље чека.ју да им се маспо плати њихова помоћ, а савезницн, то јест Русија, Енглеска, Фраицуска обећавају нм све што хоће ... на штету Србије и без њеног питања. Тако је обсћано Бугарској, у случају да Србија добпје Босну и Херцсговпну, да јој се уступи цела српска Македонија: Велес, Штии, Битољ, Прилеп и, чагс, Охрид. Она бн исто тако добила од грчке стрлне Кавалу, Драму, Серес. Најзад, уступа јој се Једрене и лииија Миднје. Тако бн мирно лншили Србију плода њена два последња рата. Срби не траже ништз, алп они нсто тако иеће да се располаже њнховом тернторнјом чак да се п не питају. И оии имају потпуно право!
60
Румунима савезници обећавају као исну за шихову интервснцију цео Банат до Земуна, Буковину и Трансилванију. Румуни од своје стране вратили би Бугарима што су им узели 1913. Поред тога, Италија се креће. Оиа је већ тражила као одштету за свој улазак у рат један део Далмације са Сплитом, Шибеником и острв'има, Трст, Ријеку и Трентин, руднике у Тунису, землншге у Малој Азији и Додеканезу. Сада она неће Велнку Србију — још се није говорило о Југославнјн — али она жели мноштао малих балканских држава у којима би она лако успоставида свој утицај. Тако она сада флертује иза кулиса са оним старим лукавцем као што је био црногорски Краљ Никола. Она за то тражн аутономију Хрватске и подржава начело потребе албаиске државе. Док тако располажу, и не питајући је, са малом савезницом, велики делс између себе кожу Аустро-Угарске и Немачке. Енглеска, на пример, тражи све немачке колоније. Она која је жртвована, то је Србија. Па ипак, она не заслужује такав поступак. Најпре, оиа је тукла зајрдничког непријатеља. Затим, верна своме обе1шњу, она је увек одбијала сепаратни мир. Чак у овом тренутку Аустро-Угарска тражи да са њом закључи мнр и то поередством румуиског државннка Маргиломана. Аустро-Угарска би уступила Србмји Босну, али она одбијз. „Рат је почео у нашој земљи”, казао ми јс Прмнц Регент, „и поред свега тога што је он био одлучен н што би био плануо такође из неке друге побуде, да нису нашли као нзговор сарајевски атентат, Србија намерава да остане верна обавезама које је преузела према својнм савезннцима”. То су запста бнле плсмените речи, ако човек познаје дипломатску акцнју великих сила Антанте, акцнју која може да обесчрабри п најхрабрије. Руси се показују готово увек иајнепопустљивији. Војска Карађорђевићд морала је да заузме један део Длбаније до Елбасана да би могла дз се брзни. Као и 1913, рођени савезншш Србије хоће да је одатле изагнају и Великн Кнез Николај упутио Је јсдан бесаи тслеграм принцу Александру. Савезнпцп и Великн Кнез Мнколај гштпуно заборављају да ако ситуација инје тако добра као што би могла да буде кривица пада на првом месту на иедостатке Руса који се дају глупо хватати као питоми зечеви. Маперви Бугарске су ззпкмљнви. Њено држањс остаје загонетио. ЉоЈ на челу стоји краљ који је много вшие Мађар н Немац мего Бугарип, и отворено аустрофилско мнннстарство.
61
Рлдославов је студирао у Хпјделбергу н познаг као стари присталица Сгамбулова. Његове везе и његовн аустро и германо. филски осећаји познати су. С друге стране, један део народа држи се Русије н влада је приморана да му мнни уступке. Она то чнии на начин Салаидриног кабинета пре уласка Италије у рат, а који је, остајући потајно на страни Тројног Споразума, преговарао форме ради са Аустријом. Исто тако, Радославов.т>ев кабинет преговара са Русијом. Ипак, да би учннио споразум немогућпим, он поставља неоствариве услове. Тако он тражи пе само целу Млкедоиију, подразумевајући ту и део о чнјем припадању је требала, по српско-бугарској коноенцији од 1912, да одлучи арбитража руског цара, него он још иште српске варошм Пирот, Врање, Зајечар н, поврх тога, излазак иа Јадранско Море, дакле он хоће да анектује бар један део Албаније. Ови захтеви су такви да, никада, српска влада не би могла да их прими и то тим мање, јер зна да су Бугари незаснги. Они ће онда тражити и Ннш којп им .је давао сан-сгефански пројект Руса Игњатијева, и долииу Мораве као прнродио продужење вардарске долине. Цео снет у Крагујеппу има врло јасан утисак дл су се Бугари решили већ одавно. Онн су већ на странн централних сила н чекају само повол>ну прнлику, где је успех осигураи, да отворено стану против савезника Антанте. Али еиглески, француски и руски дипломатн не влде опасност. Онн су убсђени да Бугари са.мо траже да пођу с њима под.условом да н.\ Србија плати. Ова заслепљеност постаде просто невероватна на кра.ју лета, кад савезннци нарећују Србима и Гринма да даду Бугарима целу Македоннју и кад ови поеледњи, иоред све српске рсснгнацпје, постављају пове захтеве да добију времена да заврше своје прнпреме за улазак у рат нз стрлни централннх царевина. Па чак н последњем тренутку, кад је иаређена бугарека мобилизацнја, ови слепци илн лудаци мнсле да је ова мпбилнЈацнјп управљепа против Турске. Тако, кад српски мшшстар у Софији, Чолак Антић интерпелнше еиглеског миннстра због мобилнзације, овпј му одговара: „Алп зар нс пидите да је она управљеиа иротин Турске? Бугари су е нама”. Колико су учинили зл.; слвезницнма, а марочнто Србнма разнн Паиафие, Трубецкој и т. д., то се не да замислити. Зар овај последњи ниЈе запретно да ће Србија савезннца бити потпуно напуштена, зко предузме ма шта било против Бутарске? У мстпну, влдда Крал>з Петра није се никад варала о правнм намерама Софнје н, у по-
62
следњем тренутку, предложила је својим савезннцнма да спречн бугарски иарод, заузнмајући престоницу Бугарске. Заслеп.Ђеност, апсолутнн недостатак далековидности дипломата великих савезинчких снла били су разлог српског слома у јесен 1915. Грчка је званична савезница Србије. Савез је пре свега балкански савез и српска влада није тражила помоћ прнликом аустро-угарског нлпадаја. Она је пристала на грчку иеутралност, иадајући се да опа неутралиост буде пријател.ска. Али Грчка није нграла искреиу игру. Тако, у тренутку српског повлачења у нонембру 1914 принц Александар затражио је од свог завезника, грчког краља, иреко свога министра у Атини да му позајми шест батерија брдских топова, јединих које су се могле употребитн у блату као што је тада било на путевима Србије. Коистантин одговара да, личио, он нема мишта против ге позајмипе, али да се шеф његовог генераштаба, Дусмани, томе противи због 6угарске претње. У пролеће 1915, прпнц Александар је помово трзжио од Грка локомотнве и вагоне које су ммали и ннсу употребљавали. Принц обећава да их замени новим локомативама и вагонима у року од једног месеца, пошто је Србија учинила поруџбину у Америци, која је требала да буде готова у то.м часу. Али Грци поново одбијају, и ако савршено знају да је стари материал на једној прузи Солун—Ниш за снабдевање Србије и Румуније био апеолутно иедовољан. Срећом је Веиизелос бно у Атини, и он је увек био искрен пријатељ свога српског суседа. Без њега врло ' је вероватно да би Конетантин и његова гермаиофилска странка учинили још неколико опасннјих подвала својој савезници. Неколико месецн касније, краљевска Грчка је отворсно издала своје свечане обавезе према Србијн. Држање Румуније према своме еуседу такође није бнло искрено. Мало времена пре рата, РумуниЈа је пмала тсшкоћа са Бугарском. Десила су се доста озбил.ни пограничин ипцидентн. Румунија је тада пнтала Србију да ли би она евентуално пошла са њом против Бугара. На афирматмвни одговор, Румунија излаже ствар поблкже и Србији поново одговара афирмативио. У то долази аусгро-угарскн улгиматум и Београд предвиђа да Бугари неће пропустити ову прилику за реванш. Тала српска влада пнта да ли би Румунија ннтервеннсала у случају да Бугарска нападиеЈ' Али Букурешт је одговорио да један општи европски рат цепа Букурешки Уговор. Румунија је дакле остала неутрална и за време своје неутралностн, она је зараднла много новца. Ипак
63
трсба признати да је држање Румумије, пре њеног уласка у рат, било увек прнјатељско за Србију. Публика инје знала све ово што причам, али оно што је знала, већ је било довољио да изазове код ње извесну нелагодност. То је био период кад су се Србија и њени савезницн најмање разумевали. Па нпак имало се поверења у крајњн исход борбе. Док међунзродна дипломатска снтуација већ задаје доста бриге српским родољубнма, љихови носланици који зассдају у Нишу још је више отежавају. Посланицн, пошто су нзгласали закон ирема којему изабраници не морају служити у војсцн, пренели су Скупштину у унутрашњост и ту продужавају своје послове и, такође своје страначке свађе. Ове последње изазивају мииистарске кризе и оие дају жалостан утисак у ситуацнјк у којој се налазм зем.ља. Да лн је сувише тражити од посланика да покажу пример народне слоге у тренутку кад хиљаде н хиљаде љпхових сународника жртвују свој живот за спас Отаџбинс? У снаком случају, посланици пишке и крфске Скупштине иису далн овај прнмер. И док се диломати и политичари узрујавају, живот се у Крагујевцу пррдужава мирно очекујући догађајс којн су нмалн да нз темеља преобразе српску отаџбину и даду један тако крвап деманти тобожњој разборитости дипломата Антанте. Поља су лепа. Радн се ту неуморно. Алн ту човек видн само жене, старце н децу где воде снажне волове који вуку велика кола гтуна мнрисног сена или који жању златно жнто. Ја шетам без цнља по опим пољима која илгледају мирна н, на једном завијутку пута, пашао сам се пред иојгшчкнм гробљем. Колико крстовлЈ Страшно је вндети простор овог тгоља покоја. Читам натписе на простим крстачама, постројеинма као војннци на команду „мирно”, Има ич које носе датум 1913, али велика већина је од 1914 и 1915. Пма покојника свих година: 17 годнна, 20 година, 25, 35, 40, 50, 00 година. Има нх ту на хиљаде. Већина гробовз су бсз украса. На најстаријнма прирола је учинила да никне обилно трава н пољско цвеће. На нскима је усађена тробојна застава. То су гробовн покојника чнјн роднтељн живе у Крагујевцу или у околиии. Најзад. пеколико крстача носе напомену „непознат”. На улазу у гробље, једна колиба од сламе на коју се узверала лоза од бундеве својнм дугим рукамз, прстпанима лепнм лншћем и крупним жутим иветовнмз. Овде живе чуварн гробља,
два-три чиче из треКег позива. Огш еу постали философи, откад су видели толико жалости! Излазећи из гробља, наишао сам на једаи мали логор другог позива. То је био час вечере н страже заузнмају своје место да чувају парк, пун дивних волова са дугачким роговима, и две велике хаубице које чекају нови посао. Војници, лре него што заспе под својим привременим шаторима, изазивају сећање на свој мали завичај песмом, праћеном та.мбурицом коју они сами праве. Ето какво је било пролеће 1915 у Крагујевцу. Затишје после великих жалости и атмосфера препуна тешких неодрсђених претња, али оне ипак ннсу успеле да малакше храброст оних од којих је многима било су!>ено да ускоро нађу смрт.
НА ДУНАВСКОМ ФРОНТУ' Као што сам већ казао, овог пролећа и овог лета 1915 фронт је био миран. Ипак, српска војска је распоређена дуж граница државе. Она их је чак и прешла са стране Вишеграда и била је приморана да заузме известан део Албаније због немира и отворено непријатељских намера овог мало погодног суседа. Ипак, Србија није никад имала жеље да ова окупација остане дефинитнвна. Стари Пашић ми је изјавио овим поводом: ,.Ми нећемо Албанију. Мн је сувише добро познајемо. То је осињак и сваки онај који завуче у њега руку, бива убоден. Ми само хоћемо да она буде истински независна, а не играчка у рукама других’\ Ове речп изражавају добро опште осеНање земље Карађорђевића. Војска чека. Њен привремени одмор тек је ретко прекидан по којим малим окршаЈ*ем без важности. Да не зарђају топовн и пушке, пуца се, покаткад и непријатељ одговара, али штете нанесене на обема странама овим „двобојима*’ безначајнс су. Једшш Београд чини изузетак. Аустро-Ма1>ар|| продужавају да огорчено иападају на престоницу. Алн онн пуштају само своје топове да говоре. Њихове трупе се добро чувају да покушају да пређу реку, знајућн да би прнјем на који би наишле, био врео. Бугарска, ј*ош у својој лажиој неутралности, постаје све агрееивнија. Она шаље својс комите-војнике да руше мостове иа Вардару I! да убијају мноштво српских војника. Генералштаб је
65
приморап дз употреби анптне снаге да заштити Јужну Србију од упада „неутралаца” из Софије коју толико мазе иелики еавсзници. Али, чак у затишју, српскн фронт је заннмл>ив и ја сам искористио сваку прнлнку да га обнђем. ГТокушаћу да у редовнма који долазе, дадем утисак о њему. На почетку пролећа 1915, нишки воз вас је избаиио у Раковици и неколико преисторијских фијакера чекало вас је да иас понезу у Београд. Касније, било је више смелостн, Воз је ишао до Тончидера, алн ако сте хтели у1ш кодима у варош, морали сте узсти пут који иде на више, а затим пут Бањица—Славија. Топчидерски друм дуж Саве налази се под пуиом непријатељском ватром н кола туда ие смеју. Ипак, ако идете пешице, човск се потпуно може послужити тим иутем. Швабе не пуцају често иа усамљене шетаче. Иа вису, поред садашњег деднњског пута, налази се кућа банкара Булиа, скромна вила 1915, права палата 1927. Ту је седиште одбраме вароши Београда, чнјји је шеф пуковник Туфегџић. То је храбар ратник. Он ме је примио љубазно. Говори сапршено француски, али има чудиу навику да додаје после сваке петешесте речи питање: »К’ез1-се рав?« После традициоиалних чашица ракије, силазим у Београд где, овај пут, добнјам собу у хотелу „Балкапу”. Прсд овим хотелом, за време њмхове кратке окупације Београда у дсцембру 1914, Аустро-Ма^ари су билн подигли једна вешала и ту обссилн неког сиромашка од 17 годииа под нзговором да је припадао комитској четн. Џслат, пуковник Шварц, оставио је леш мученика 24 сата на вешалнма, и офнцири Пзеговог Апосголског Велкчанства мнрно су се хранили у хотелу који је имао, као фнрму, овај доказ њиховог дивљаштва. Тек на протесте америчке санитетске мисије леих ове жртве био јс .уклоњсн. Швабе, од јесемн 1914, продужиле су да бомбардују Београд. Копстатујем да је шгета постала много зиатиија н да се број гробова децс, стараца и жсна нсто тако јако ио»е!|ао. Али свет, а има га још много, сада се саевнм прнвикао нл сталму опасност која га вреба. На тераси „Руског Цара" која је заиста постала центар Београда, гости се гурају. Поред официра глркизона, ту човек внди колнко још у Београду има угледних личности. Луковић, главнн уредник „Пијемонта*’ који н даље редовно излазн, др. Були, као војпи лекар којп тражн од келнера кишобран кад 5 СпоЈКмаца
Аустријашш почну да бомбардују ^арош, офнцирк француске поморске мисије и т.д. — све су то верни посетиоци овог локала. А тврђава је даље остала нишан за непријатељске тобџије, али нова штета се много не прнмећује. Прва бомбардопања су ве!1 толико оштетила овај историјскн споменик да се готово и не виде многобројне нове рупе, као ни факат да су здања још мало више у рушевинама пего раније. Са осматрачнице се внди један непријатељеки извиднички брод који је потопила српска артнљерија, пошто га је открио француски рефлектор. Он лежи пред Кожарским Острвом н војннци енглеске мисије адмирала Трубриџа хтели су га извући, али су се вратнли празних руку, пошто се брод заглибио у муљ. Свуда около Београда, Сава и Дунав јако су преплавили своје обале, што карочито смета Аустро-Мађаре. Непријатељска аеронаутичка служба постала је ммого активнија од прошле јесеци, али, овога пута, ми имамо и иашу. Француски авиатичари су дошли да сс сместе на Бањици и добро чувају. Управо у овом тренутку један аустријски авион лети изнад нас, али долети један Француз н напада противника одозго, опаливши неколико метака из пушке, јер је, изгледа, заборавио свој митраљез. Аустријанац није упораи и бежи, а Француз се враћа на Бањнцу праћен шрапнелима с друге стране, али са сувише кратким замашајем. Дуж спољног бедема града, којн нде уз Саву и Дунав, ископани су рововн које чувају војннцн. Са телескопнма који се ту налазе, могу се открити монитори, прикривенн иза Земуна. Војници се одмарају преко дана. Они се брију или се коцкају. Тренутно, њихова дужност није опасна, те им је врсме с тога досадно. Калимегдански парк је затворен за публику. Он је исиретуран многобројним рововима н гранате су га разоранале. Ипак, поглед који ту око ужива, остаје диван. Кад пе бн било све тако мирно у луци и на железничком мосту, разореиом па три места. човек би помислио да има пред еобом панораму једне земље у дубоком миру, обасјане чаробном светлошћу сунца на заласку. Инжнњерски капетан Стојановнћ долазн да ме потрджи да обиђем положаје у Топчндеру н на Чукарнцн. Кренули смо путем за Топчидерско Брдо, прелазећи преко положаја фрлшуске Јр т љерије. Кад смо стигли близу Топчидера, један стражар трсћепозивац неће да нас пусти да прођемо. „Слушој — каже каиетан — ја сам командант трупа кантонованих у Толчидеру. Куда хоћсш лл проЈјем? Пусти нас да проду'жимо иаш пут'Ј. Ми смо нд коњима
67 и 3 поред отпора, пролазимо. Млло времена иза тога, ми смо код
чукаричке фабрике, претворене у стан командаита ннжињерског батаљона. Једна граната од 305 разрушила је куКу дирекције ове фабрике која је прнпадала Вилхелму од Хоенцолерна и принцу од Турн-Таксиса. СреНом да је била пуста у часу кад ју је логодио пројектил. Преко моста, направл>еког од трупаца и од голих дасака, долазимо на аду Цнгаплнју где нас дочекују поручник др. Стојнљковић, професор физике на Уннверзитету, и командант батзљона. Али ада је поплављена н страже и осматрачпице су привремено памештене на високнм врбама које ивиче Саву. Да се тамо дође, мора се кНи чамцем. Неко време после ове прве иосете, ја сам опет отишао на аду Циганлију. Овај пут, ока није под водом и, свуда уоколо, оргаиизована је праиа иоморска служба. У ствари, фабриковано је неколико блинднраиих могорних лађица које се могу снабдети митраљезима за речну одбрану. У више махова, ове лађице су закачиле Швабе. Укрцали смо се на један од ових „монитора”, док је „подморннца” „Јадлр”, потпуно покривена оклопом, кретала се испред иас. Искрцалн смо се на адк и опет разгледамо једну лађицу за одбрапу коју сс Ннглези снабдели једиом справом за бацање торпеда, али каја није блипдирана. Упадосмо усред једне групе добровољаца чстннка, сасвнм мллдих л.уди којнма командује поручиик Киршиер, и ои сам добровољац и врло храбар. Оии су баш билн поседали да једу н не престају да ее шале међу собом. Капеган Стојановн11 још увек командује овом стражом београдске одбране. Био је добар органнзатор, што се могло закључитн и по одличном ручку којнм нас је почастио, н који бн чнаио част ма којем бсоградском ресторану првог реда. Међу офнцирима нашао сам норучника Преди1|а, старо позпапетво са Скеле. Ада је покривепа раскошном, готово тропском вегетацијом. Дрвеће је порасло од пролетње поплаве. а парочито ниско жбуње које чиии трњак, те је човеку тешко прокрчнтн пут. Усред ове шуме девнчаиског жбуња логорују војници под колнбама од грања и, понегде, у кабннама од потопљеннх бродова. То подсећа на црначка села у централној Афрнцн. Ровони су усред шуме, добро заштнћенн од погледа Аустро-Мађара. Мапротнв, аустроугарскн рововн, нскопанн на много голнјем терену, савршено су видљнвн. Од времена па врсме, нпак ретко, непријлтељска арти5*
68
љерија баци по коју гранату која се дубоко уваљује у влажну земљу аде и не чини много штете. Пријатно је ироводитн топле дане у дубокој хладовини шуме на ади Циганлији, али ово задовољство човек мора да скупо испашта убоднма безбројних комараца. Иза тркалишта, у кући која је после рата служнла за стан управнику топчидерске економије, а која сада припада тереиу штампарије Народне Банке, смештен је кантонман команданта топчидерске одбране. Непријатељ стллно бомбардује станицу великим гранатама од 305, али није успео да погоди ни станицу ни њене пруге, које добро заштићдва брежуљак. Напротив, иројектилп су ископали многобројне дубоке кратере у парку, разрушили један мали орнамеитски храм од камена и оштетнли неколико од оних дивних топола коЈе су чиниле'алеју, дрвеКе које је данас готово потпуно ишчезло. Из Топчидера пењемо се до положаја француских морнара којима командује мајор Пико, Ту има један дуг марнпски топ од Л0, добро прикривеп од погледа протнвннчке авиације. Морнари су саградили неку врсту подземпе касарке са одељењима у којима су обешенн кревети с лпЦа. Њихов топ нарочито пуца на тешку артиљернју на Бежаннјн и на мониторе. Французи жнне у одличним односнма са станошшштвом н кажу да им није инмало досадно, Код морнара налази се једна вслмка српска хаубнца која је већ дејствовала пред Једреном. Французи ме уверзвају да је њезино гађање необично тачно. Једног лепог н топлог дана, одлучио сам да обиђем положаје у Шлиновцу. Кад сам рано у јутро изншао из хотела ,,Балкана’\ топовска паљба ме је обавестила да је дошао један аустријски аероплан и, на небу, видим кнте од шрапнелског дима. Београђани су навнклн па овај призор и многн чак не дижу главу да гледају. Идући најпре уз Д>шав, псњемо се затнм једним доста рђавим путем до положаја Шаиновца или Беле Стене. Ове положаје образује једаи низ брежуљака, изнесених иад Дунавом, и на којима су намештени Дебанжовн топови, хаубнце од 120 и један други франнуски марннски топ, Овн топови браие реку од београдских предграђа до околине Смедерева. Онн прете Панчеву и селу Овчи. Стари ДебанжовзЈ топовн још увек лепо свршавају свој посао. Капетап Костић н његови официри дочекују нас. Весело је ово друштво офииира на Бслој Стени. Ту је млади заставиик
69
брода Сер, француз из Алжира. Готово још дете, мален, са фнном главом, он већ носи на својој блузи ратни крст и ОбнлиКеву медаљу. Затим, ту је Серов побратим, поручник Јанковић од Дебанжовик топова. То је почетак расположења на положају. Он нам говори црначким жаргоном: мешавином срлског, француског, немачког и латинског. Сер је једнни који за дивно чудо разуме овај међународни језик. Али какво добро расположење код овог храброг младића који нам се више није вратио из рата^ То је бно пљусак досетака и шаљивих прича. Топ фрапцускс марине калази се на положају Самар, мало испред Беле Стене. Аустрнјанцн су га тражили и пронашли, али њмхове гранате нису ианеле пикакве штете топу пн његовој послузи. Као н.ичове колеге у Топчидеру, морнари на Самару саграднли су врло чисту подземну касарну и они су обеснлн своје кревете с ла1)е. Они су усвојмли једно мало српско спроче и обукли га, и овај дечко ирши њихове поруке. Два пса, ,,Петрол" п „Шпапс” и једаи овап служе нм за разоноду. Швабе су на местнле једап рефлектор на звопику панчевачке цркве н Сср и њсгови морнари хтелн би да I а скипу. Алн то им се не дозвољава, јер српска војска пе волп да пуца на цркву. Ипак, ..Самарско Страшило”, кзо што зову великог француског бумбара, могло је једном пуцати иа варош. Избачено је 39 велнкнх граиата у нме рспрссалија за бомбардовањс Београда. Изглсда да је го!)ањс било успепшо, јер су станои1шци и појшшн папуштали на прат па нос варош као ичеле кошшшу кад се у њу убаци крупан шљунак. Бсла Стенп нијс дллеко од Сланцл, малог села у долшш где је кантонован један пук трс1)ег позива којим командује пуковник Ивкови!), зст Војводе Путника. Овај пук се одликовао, у јесен 1914, задржавши са дивном храброшћу упадачке трупе на Космају. Месец мај 1915 био је доста буран и обилате кише које ладају не поправљају путеве, прекривеие дебелнм блатом, кроз које сељачка кола имају муке да прокрче пут и у коме се заглибљују аутомобили. У осталом. аутомобилм су још доста реткн у српској војсцн. То су иеколико старих кола која су већ била у балканском рату, и иринатна кола рсквирмрана у ночетку рата п брзо искнарепа од врло смелнк нмпровизованих шофсра, алн мало искусннх н мало брнжљивнх. У врсме кншл, иије било никакно чудо да човек застане на пола пута, и требало је чекати ла се путевн потпуно осуше да се човск па н>нх усуди аутомобнлом.
70
То ми се десило у више мзхопл, а парочито у Ееограду. Шта да човек оида ради у овој вароши где је једина разонода бнло бомбардовање? Требао је да учиии што и ја да обилази настањене деловс варошк или да проводи своје време код францЈткнх авиатичара на Бањици. Најзаиимљивији од овнх делова вароши свакако је циганска Чубура. Ту су остали сви становници, наравно сем мобилизовапих, јер, поред свега тога што је већина њих сиромашна, они се но могу одвојити од својих страћара и од својих ирња. У остало.м, овај кварт релативно ретко прнма непријатељске грапате. Чим се човек овамо упути, ваше присуство је примећено и ,,кмет" колоније долази да вас поздрави и позива вас на једну ракију у једну од оних жизописних кафаница које, данас, све више ишчезавају. Ако сте странац који не говори српски, зову „зваинчног" тумача, Добривоја Попадића, једну врсту старог пропалице који је био, некада, студент у Паризу н Монпелнеу н којн говори ванредно француски. На крају крајева, добар тнп н одушевљен родољуб кога је алкохол срозао. Са меланхолијом оп ва.м прнча о ономе лепоме времену кад је био млад студент у ФранцускоЈ, верујући у будућност пуну обећања. Сада Ј'е он рушевина, која чак више нема снаге да уз.ме пушку да бранн своју земљу. Да ли је једна милосрдна гранатз за увек успавала ову слабу н заблуделу душу која би боље во!)еиз, можда дала Ј*едног хероја? Цигани, л>уди и жене, окружују пас. Опн су много страдалн, јер су ЦЈвабе, приликом своје кратке окупације Веограда, много њих одвели као таоце. Онп су узнемирени због судбнне свој*нх о којнма ие знају више шзшта. Опи вас моле да учнннтс све ипо можете да се ослободе њ и х о в и синови, њихови мужеви, њнхона браћа. Авај, ми смо немоћнн, али, да им дадемо мало иаде, обећавамо пм да ћемо можда постићи некн рссулгат пптервеицнјом женевског Црвеиог Крста. АвиацнЈ*а на Бањицн још Ј*е потпуно фраицуска. Има ипак мало језгро српске авиашф, сада у Пожареицу, али њих две ће се стопити тек касније на солунском фронту. Шеф фрапцуске авнатнчке мисије то је мајор Внгра, ватрен пријагсл. Србпје ко ј’ и ће такоће командовати, с вслмким успехом, с|>раннуско-српском авиацијом до тренутка кад су га интриге љубоморннх (јјраинуских другова удаљнле са српског фронта и одззеле у Француску, где се поново нстакао. Витра је остао одап својим српским друговима и, кад сам га срео после рата у Парнзу, могао сам утврдити
71
да је његопа најдража жеља била да понопо види оне са којима се патио, борио и ме!>у којима је осгавио топлнх пријатељстава која се не гасе. Зашто они који управљају младом и храбром југословепском авиацијом нису начинили места овом француском побратнму који је био творац њихове авиације? Његов српски помоНпнк и његов нераздвојни пријатељ бно је капетан Предић, сада директор једне од најоећих банака у престоници. Овог љубазног човека, увек спремног да вам чини услуге, заволеле су све његове француеке колеге. Као пилотн, ту су Пољан који је био један од правих и најславшгјмх авиатичара, ' Анжелзер, де Ларанти, који је касни.је погинуо иа француском фронту, Тироеи, Мавети, Мартине, нсто тако један од првих у авиацији, и Мортире који је служно као осматрач. Нашао сам поново касиије на солунском фроцту Тероеиа, Маветиа и Мартннеа који је погинуо у једком глупом песрећиом случају у Микри. Као лекар ескадрилс налази се Др. Дима којн Ке касније бнти шеф „бара” у Вертекопу. Војннк-шофер је сјш најбогатијег париског Ротшнлда. У више мзхово, ишао сам у ваздушне шетње са де Ларантием иа оним фармамнма које су ве1» назпвалн „кавезима за кокошке” и које’впше ннсу хтели на солупском фронту. То је свечаност летстп са једним пнлотом ове вредности. Он се брзо дигао од земл.е с аппратом и ми се пењемо у правцу Авале. Апарат се диже без сметње и човек Ие осећа да се диже. Једиио куће постају све мпње, а људи као мравн. Пејсаж добнја изглед географскс кпрте иа којој се шнно оцртавају путевн и ровови. Летимо иад Авалом иа 1400 метара виспне и гурамо према Раљи. Затим се обраћамо прсма Смедереву да идемо дуж Дуиава. Враћмјући се над Беогрпд, скрећемо према Земуну. ппнмајућн као поздран неколико шраннела, и враћамо сс на Гсш.нну. Кал смо стнглн иад хангарс, де Лпрантн зауставља мотор н ми сс спуштамо у вретену на аеродром. Анарат лагапо додирује зсмљу, док наше ушн брује од наглог спуштања. Логор је прло добро оргЈннзован. Вслнкн л ленн хаигарн од платна заштићлвају апараге. Порсд њега, почслц су правити иови логор, на пола укопап у земл.и, за зиму. Нажалост, он није употребљеи. Свуда влада савршен рсд. 01|шцирн п војиици одржавају мећу собом најбол.е одиосе. Они су другови, алн у исто време знају да је, за нзвојевање победе, лотребнл сгрога дисцкплмна. Бањпчкп логор има две „маскоте”: једну свињу и једиог паткл кога су војннци крстили нмспом „Босне", јер је бно брбљив као и онај.
72
Одмах поред логора налази се хангар за прнчвршћени Оалон који је недавно примљеи из Русије, То је један леп балон чија алуминијска углаченост блешти под сунцем као сребро. Војницн се шале његовим обликом који подсеКа, са шеговим додатком, иа известан део људског тела. Један капетан командује маневрисањем ове ратне спреме и он је горд да је показује онима којн долазе да га посете. Исто тако поред Француза логорује албански батаљои, образован од младића из арнаутских крајева Јужне Србнје. Има православних и муслимана. Изводе их да манервншу пред нама. Обучеии у руске блузе, „каки" боје, они су дивнн у гипкости и прецизности. Мајор Витра којн је с иама м који је био пешак прс него што је постао авизтичар, одушевљен је њима. Према Белој Стеии, на Дунаву, налазе се три острва од којих је Стефанац и Ђавоље Острво у нашим рукама. Њих брани ‘један одред којим командује капетан Антоновић. То су четници. Ишао сам да живнм неколико дана еа овим храбрима и не могу дати бољн опис од онога којн сам тада упутио листовима. Ево ги: „Налазим се на Ђаволском Острву, једином од оних многобројних дунавских острва, иа аустро-угарском територнју, које у( садашњем часу држи српска војска. Иема нмједне куће за становање иа овом земљишту, јер, добрнм делом године, њсга плавс мутне водс вслике рске. Даиас, острво је покривепо жбуњсм које расте густо изме1>у врба. Ово мало подсећа на тропску н ч>'ДО-' вишпу вегетацију бразилског „мато", којим сам пролазио пре две године. Усред овог жбуња ггалазн се логор добропол.аца четннка којима јс поверена част да браме ову предстражу српске војске и они су ме позвали да, за неколнко дана, делим с њима гвихове скромне оброке. Добровољци, које у земљп називају комитама или, боље, четницима, престав.љају страх н ужас за војиике старог Франца Јосифа. Данас, српски комнта-чстник нреобразно се у добровољног војникл. Зашто онда шгсу просто уврстили ове л.удс у пукове? Запитаће онај који не позиаје балканске земље. Разлози су за то ови: најпре, много ових добровољаца-четника неЈ1ају годмне да редовно ступе у војску; п онда, један изввстан број међу њима, н ако је српске народности, ннје нз соме Краљешшс. Затим, то су младићи којн хоће да жртвују свој жнвот за патрнотску ствар н који тражс нарочнто опзсне мисије зз којс бн
73
сс надлежни колебали да их даду у нзвршење војницима, који су често очеви иородица. Најзад, четницима, управо зато што сгапљају спој живот сваког тренутка ца коцку, треба извесна слобода која им се не би никако могла дозволити у пуку. Ипак, српеки ратни четиици сачнњавају део редовне војске. Поред свега тога што се мало пази на форму, дисциплииа је код четника врло строга и грешке о њу казне се врло строго. Дакле, ја сам био примљен у средини ових нарочитих војника. Једна делегација дошла је да ме прихвати на дунавској обали и довела ме, кроз шибљак, до неке врсте црначког села, потпуно сакрнвеног под врбама. Људи су саградили колибе из изукрштапог грања п покрили нх сламом и трскои. Једна страна стана остављена је отворена за встрење. Свуда се ложе ватре да се растерају димом безбројни комарци. На улазу у логор, један млад регрут чува стражу. Он још ннје „обучен” и цела одећа му се састоји од кошуље и панталона. Босоког, са дечачким лицем и са иушком о рамену, то је прави лик сппкилота пз велнке револуције. Нудс ми прву члшу ракије да мн пожелс добродошлицу и ја се користим ирилнком да осмотрпм своје домаћние. Ту је један стари компта нз Куманова. 1Бсгово опаљено лице, са крупним црним обрнама и са брадом истс боје и брнжљиво раздељеном, епергнчно јс. Он носи сељачко одело са шубаром са српским орлом, а реденици са више редова, опасују га као оклоп. То је старац којм је, пре десст годииа, четовао у Македонији, и зато он не носм војничку блузу коју су усвојили готово сви младићи. Псред њега је један круиан младић са веселим нзразом: Воја. Он је типограф у Београду и, уместо да је отншао у свој пук, он је тражио новллстнцу да може да нзллже свој живот у смелим четничкпм потхватнмл. Бранко, човек псдесетих годнна, са дугим спуштеиим проседпм брцима, био де прс рата ирвн рачуновођа једне велике бапке у престошши. Из разлога што је прешао годипе за службу у војсци, он се уписао у четнике. Један витак младић сл фином и отменом главом, утегнут је својнм рсденицнма који му се аењу до груди. То јс један Србин из Папчева — још ма1)арске впроши — к<м» није хтео да пуца иа своју браћу. Представљају мн тлкоНе једиог човека од двадссетак година. ЊсI ово лнце са развнјеинм чељустпма не наличп на српско. Он
74
долази из Бугарске и внше воли да пуца са Словенима против Аустрнје нсго да будс приморан од свога краља да се бори уз Двоструки Савез и уз Турке. Четииии-добровољци имају своју заставу. То је она иста застова коју су носнли босански добровољин за врсме босаиског устаика под командом Петра КарађорђевлНа, тада Петра Мрко* љиНа, данас Петра Ј, Краља Србије, Сада моји нови познаниии хоће да походим њихове ровове и ми пролазимо испод шибљака до ббале Дунава. Други чстници чувају стражу у рововнма, брижлЈИВО израђеннм. Поред њих, једва на 200 метара од непрнјатсља, један млади комита бацио је удице и одлази, од времсна иа времс, бсзбрижно, да извлачи дивне шаране и штуке, које су се дале иамамити глистама са удица. Међутим осматрач је приметио један необнчан покрет с друге страие реке, и, зачас, пушке чстника, отете раније од Турака, почињу да сеју куршуме преко Дуиавз; на пушкарање одмах одговара двострука детоггација аустријских куршума. После овог окршаја праПамо се у логор, јср всП почиње да се спушта мрак. Догор јс сада сасвнм живописан са својим колибама осветљеиим всликим ватрама над којима цврче лопци и изнад којнх људи, у прслуцнма, окреНу дуге рижњеве са прасиНимп. Усред трпезарије иамештен је сто за којнм заузимамо место, док се четници купе око колпбе, фантастично осветљене црвеном светлошПу жеравице. Ускоро онн почнњу да певају своје мсланхоличне песме н, кад су стигли цнгански свирачи нз оближњег логора неког батзљона треНег познва, онн поведоше ђаволска кола. Добро располои<ење јс заразно, и официрн, па и сам ја, најзад се хватамо у коло које, у дугој индијској поворцн, претрчаваше логор кроз ватру од распаљеног жара. Поноћ је, време да се спава, јер сутрашњи програм је и сувншс велик. Куцамо се чашама послсдњи пут, док људи запеваше’ лепу и озбиљну српску химну. Са кревета од сена нз моје колибе и браиећи се колнко боље умсм од комараца, чујем до зоре песме ових младнћа који неће да спавају и који су жртвовалн свој живот". После Београда н дуж Дунава, први положзј од велике важности јесте Смедерево. Хоћу тамо да пођем, али то није тако лако у ово пролеће кад се суице нзмењује сз кишом и кад блато на рђавим путевима није имало времена да се осуши. Мпак одла-
75
зимо колима, у једној стародревиој „викторији", и стижсмо јсдиим прнстојио испроваљиваним путем и кораком у Болеч, где треба хранити коње. Тек што смо се поново кренули, време се квари н почнњу да падају крупне капље које се, ускоро, претварају у пљусак. Пут постаје тада страховит н, често, приморанн смо да се скидамо с кола да бн коњи моглн да нзвуку кола из рупа, нспуњених блатом и водом. Најзад, стижслт у Гроцку у 15 сати после подне. Као свуда иа фронту, наилазнло иа леп дочек код команданта станице. Он нас одврзНа да за данас крећемо даље. Због киша, пут за Смсдерепо постао јс готов неупотребљив. Решавам се дакле да проведе поП у овом селу иа обали Дунава. Наше трупе држе десиу обалу и малу аду према њој; Швабе имају леву обалу, али не пуцају често. Руси су наместили иа обали реке и сасвим блплу села станицу за торпедирање. Да ли су торпеди често били употребљавани? Не знам, алн сумњам. Али оно што знам, то јс да ме млади офицнр који ме дочекујс на станицн, запрепашПује спојом дотерапошНу: велнчанствене лаковане чизме безмједпс мрл.е од блага поред свега р1)авог временл, блуза од финог сукпа, утегнута у струку широкнм сјајним појасом као огледалом. Човек Гж рскао да онај млпдиП полазн на какав бал. На брежуљку су намошпмш српскп топови , од 75, и два енглеска од 120, ко.шми командујс један од нпшнх, али нма међу својом десетнном т.удн послуге три ешлеска војника. Док ми ови последњи објншњапају у јсдном жнвонисном жаргону, мешавииом еиглеског са неколико српских речи изговорених на енглески начмн, како сс рукује њнховим топовима на које су они врло горди, киша почнњс дн пада пљуском. СреНом, командантова земуница је близу п ми можемо да сс у њу склоннмо н да пијемо чаја п рзкпјс. Шго се можс пити иа фронту, тоје невероватно! Кад смо се пратилн у Гронку, били смо искисли као мишеви, алн за богагом всчером која нам јс пзнссепа и за којом су нам се прндружилл два лекара фронцуске нојнс мисије, Е1алтер и Фале, нмамо врсмена да се осушнмо споља и дп се покваснмо изнутра. Сутрадан ујутро било је лспо време и једиа сел.ачка кола монезошс нас за Смедерсво. Мсстнмнце, пут је страховит н ја сс још длнпс нитам како су наша два коњиНа лшгла да извуку свој терст. Нлпротнн. видик је диван, чнм се стигнс на внсораван. Прсд иама, у дну и у лакој јутарњој маглп Смедерево са својим градом; нза нас Гроцкл, сва загњурена у зсленило. Али пут пролази нспред
Ј
76
једног положаја трупа, а немогуНс јс проћи нсџред ма кога положаја, а да вас не позову да нешто узмете. Резервни капстаи Месаровић, — у.мро је касније — довнкује нас. Немогуће одбити да ее не обредимо по нсколико пута ракијом и кафом, коју нам нуди. Најзад се спуштамо према Смедереву и идемо поново д}'ж обале Дунава на доглед пепрнјатеља. Али они се ие усуђују да ПУДЗЈ*У на нас, јер знају да ће мајор Сро који командује у вароши, вратити сваки метак гранатама избаченим на мађарска ссла. Ту су, прошле јесени, Вардарцн тукли 6000 Шваба. * Наш долазак је бно јављсп и официри пас чекају на улазу у варош. Главии стаи је смештеи у школи. Срб ту командује и то тако добро да војници, говорећи о њему, кажу: „Благи Бог на небу и мајор Срб у Смедереву”. Срб је диван човек, прави човек од старог колена. Врло иителигентан, храбар до неустрашнвости и војник од главе до пете, он воли живот, не брииући се за сутра. Његови војници га обожавају, а његови официрн га воле. Умро је у Русији, убијен од бољшевика. Сачуваћу увек верну успомену иа овог храброг и веселог друга који Је остао за мене оваплоћење српског војника из Великог Рата. У Смедереву је био и поп Јањнћ, тада пуковски свештеник који Је постао касније министар вера. Смедеревскн поп јс наЈвеселији н најљубазнији од свештсника које сам познавао. Обдарсн дивним тенором, он је улепшао лепе вечсри. Као оперскн тенор, он би каправио кариеру да би сам Карузо позеленио од љубоморности. Видео сам Јањића поново после рата, али тада је био министар, а министар није више нимало наличио на доброг друга из Смедерева. Капетан Бошковић, погииуо 1915, мајор Васојевић, артиљеријски капетан Томић и Јоваиовић, франиуски лекари Валтер и Фало — овај последњи је умро за време повлачења кроз Албанију — и много других чијкх се имена више не сећам, били су верни другови за столом приликом наших веселих састанака у Смедереву. Кад смо стигли — био је празник — нашн другови су нам припремнли леп дочек. У истину, пошто смо богато ручали, повели су нас у стару тврђаву где се окупило грађанско становништво и где нас дочекује цнганска музика, свирајући „Марсе* љезу”, преведеиу на цигаиски. У великој поворцн посетилн смо
77
овај старииски спомсник, и топове, намештене на кулама старог града, за заштиту вароши од монитора. Аустро-Мађаре раздваја од нас само ширина Дунава. Они иас виде, али се не усуђују да пуцају. Смедерево је извссно тачка фронта, где се најмање зазире од непријатеља. После ове посете, помешали смо се са стамовништвом које пије, игра коло н кугла се, уз звукс цнганске свирке. У вече свечана вечера у официрској менажи, у једној сали старе кафане, и после тога остајемо да пијсмо добро смедеревско вино. Убрзо, духови се загревају и цео свет постаје врло весео. Поп Јањић пева, а циганска свирка развссељава мас. Вече се завршава тиме што јс цео свет прописно пијан. Два француска лекара су „мртва”. Односе их у иоворци и уз пратњу музкке у крсвет. Ди Боше, из „Журнал де Жеиев” , којн је с иама, није прошао јевтино. Сутра 1»с преспавати цело нре подне у кревету, чекајућн да му се оправи ципела од које је изгубно нотиетицу, покушавајући да игра коло. Ја сам подваљнвао и патос под столом внше је попио нсго ја. Дивнм сс коњнчком нарсднику Јови Пантелићу, из пресбироа, који ми јс био мно пријатељ и, често, одличан вођ. Он јс попно невероватне количине вииа н ннје био мртав пмјан. Осматрачиица мајора Срба смештена је мало ваи вароши према врху смедеревског острва. Ту Швабе држе један положај са знатним бројем војника. Сада се МаКари малазе у рововнма. Као обичпо у Смедереву, иико се не прибојава. Свет ис кријући се нролази непријатељу испред носа. Срб, са којим идем, довикуЈе Аустро-Маћарима: „Сервус, Швабе!” н они одговарају: „Сервус!" Каткад онн траже од мајора одобрење да могу пецати рибу, и то им јс чссто дозпољсио. На вису иза оематрачницс намештени су Дебанжовн топови за чоје тобџије кажу да су неподернмп. Кад сам се тамо попео са мајором Васојевићем. команднр батерпје хоће да учинн иреда мном ирактичиу демострацију н он нарећује да се опале четнри шраннела на непријатеља. Иепспи1и се па самп заклон топа, ја критикујем га1)3њс: први метак је сувпше дуг, другн нде добро, трећи је још мало сувишс дуг, а чстврти погаћа у цнљ. Срби су роћенн артнљерци, као што јо код нас у Швајцарској човек рођеи с карабниом у руци! Лустријаицн не одговарају, алн, напротнв, дигла се олуја п мн смо чекалн да она проћс заштићсни у топовскнм рововнма и слушајући прнчање капетана Томића о смедеревској битцн, где су се прослзвилн трећн познв н млади Вардарци. ВраћаЈ’у1|Ц се у варош, ми пролазн.мо преко пешадијских
78
положаја на Кдрађорђевом Брду, и кад смо стигли, и«,вештавају нас да се од 7 сати јутра Италија нзлази у рату с Аустро-Угарском. Одмах близу вароши налази се такође једна хаубнчка батернја од 120 мм. То су крупове хаубице, отете од Турака 1912. Положај са великим опсадним топовима налази се на Удовици, иа сат и по јахања. Поред њих има такође једна багерија дебанжоваца. Одлазим да их обиђем, али кад смо стигли у њихову близину, ударн олуја и пл»усак, претворившн одмах иутеве у једно неупоредиво блато. Инак сам се потрудио до опсадннх топова, где ме је дочекао шихов командир, капетаи Јованови1|. Ои је наредио да љегове тобџије изврше преда мном манервисаље с овим топовима — његовн артњкерци су лепи момци из активе п резерве. Топови који су учествовали' у опсади Једрена, сијају се очишћени као добро чуваие играчке. Један грудобран, засађен јечмом да их учнни невидљивмма за непријатељске авиоке, штити их, а пред њима се пружа једна мала добро одржавана баштина, где натписи казују имена биљака и цвећа. Људи, врло дисциплииовапи, слажу се дивно са својим капетаном н тражили су од њега да им даје лекцнје из француског. По страховитом блату долазимо до капетаковог стаиа, једие мале врло чисте сељачке кућице. Капетан ми не да да се тако брзо вратим за Смедерево и хоће да остансм иа ручку. Немогуће да му то одбијем и то тим мање што је капетан Терзић, командир једне батерије од 75 у околини, дошао да пам сс придружи. Остајем дакле, и одличап ручак који је спремила Јовановићева домаћнца, песме које су свирали цпганн, говори и опште добро расположсње учиипло је да ми је време и сувише брзо прошло. Пред вече, крећемо на пут да се вратимо, праћени од капетаиа То.мића, иравог „ко-бој-а”, који од задовољства пали безброј пута из револверз. Кад смо изишли на друм, Томнћ нзиграва лудака и пуца на Швабе које река делн од нас. Оии се свете, пуцајући из митраљеза на смедеревски град. Поново сам видео Томића као ос.матрача ескадриле у Всртекопу и, много касније после рата, као колонисту у Куманоиу. Остарео је и смирио се. То иијс 1.нше неукротизн капетан из 1915. Ићн нз Смедерева у Пожаресац кад је равница поплављена селиким пролетњим кишама, није лака ствар. Ипак смо успели да превалимо овај пут без незгоде. Добра кола која ми је дао мајор Срб, побеђују дебело блато на путу и пролазе преко поплављених места плодне равнице, украшене вслнчакствсннм зеле-
79
нилом* У Крани посе11ујемо потпуковника Поповића команданта 18. пешадијског пука и друга пз смедеревске менаже, н продужавамо затим према Пожаревцу. Често кола упадају у воду до осовина, алн наши коњи су добри и тако стнжемо до Мораве. Мало после њеног преласка, долазимо до ергелане коју сада заузима коњица, где нас капетан АнђелковиН, кажњен на 24 дана затвора, позива па ручак. Удаљеност до Пожаревца није више велика и, мало времена после ручка, ми стижемо у „Гранд Хотел" ове вароши. П.ма ирилично трупа у Пожаревцу, а ту је и логор српскс авиацнје. Бога ми, ова авиација нпје још тако снажпа: два авиона Блерио са два места и ТомиГев мали авноп са једним местом. Томи1»а сам видео у Церовцу ггрошле годипе. Управо овога дана су хтелм да опробају једну нову авнонску бомбу, коју је пропашао пуковник ВасиЦ мој стари познапик из Шаица и који с нама ирисусгвује проби. Аероплам се диже са својим пилотом и осматрачем. Кад се попео на 1000 метара висине, ои баца бомбу која је тешка 16 кгр. Оиа пада на иеких 300 м. од нас и експлодира, развијају1ш дебео стуб црног дима. Рупа, нскопана експлозијом у земљи, малена је; цсо ефект се производи у шнрину и у писнну. Не знам дали су ове бомбс које су српски проналазак, Оиле касннје употребљаване у рату. Ипак, не верујсм у то, јер их ннкад нисам видео на солунском фронту. Кад сам се вратио у варош, провео сам вече с офнцнрнма који нису много задовољни неактивнош1»у на српском фронту. Напослетку, ио(» јс бнла мало и сувише бурна, јер поред свега свога звучиог имена „Грннд Хотсл", опај локал располаже једком армнјом стеницн чији фронт не зна за затишје и које нападају нсуморно. Једап р1»пв пут кроз поља води из Пожаревца у Петку, главни стан 8 пука требег позива, којим командујс потпуковник Балтић. Ту је такође кантонован чувенн вардарски батаљон, „Вардлрци", јуиацн са Смсдерева којн су заробили 2600 војника, а сами нису изгубили више од двадесетнне рањених и мртвнх. Нзнма командује мајор Наумовнћ и он је врло горд да нам покаже њнховс пешаднјске и мнтраљеске вежбе. То се завршило колом коЈе су играли војниии и официри. Сад је ред на трећи позив да се покаже н старин манеиршиу беспрекорно преднамаса митраљезнма, од\'зетима од Шваба. 1Бнхов мајор Поповић ми се представља као „мајор трећег познва и професор теологнје у рсзерви". Време
80
је пријатно, и човек је гладан и жедан. Поповић хоће да нас послужн аперитивом са мезслуцима, али он то чипи у толиком изобиљу да ја нисам више имао могупности да сс пристојно појави.м на ручку код потпуковника Балтића. Сем прн повлачењу кроз Албанију, човек није био никад гладан на српском фронту. Човек би хтео да остане код ових симпатнчних пријатеља, али треба још обнћи и друге положаје дуж Дунава. Полазнмо дакле и напуштамо Стиг, равиицу Мораве, да се попнемо на брежуљкч који нас раздвајају од Дупава. Овог дивног пролетњег лосле подне, пролазимо кроз ссла Летњиковац и Пратинац, сва бела од расцветаннч багремова, нде.мо поред великог изгорелог млина капетана Месаровића, и најпре прелазимо огромна поља жита л ливаде да се затн.м дохвагимо брежуљака, прекрнвених зеленнлом. Настаје проведрица. Ту је пријатно село Мајловац уоквнрено дрвећем у цвету. Кад је сунце почедо да се спушта, стижемо до Дунава. Још један сат уз реку и ево нас на нашој етапн, Градишту. То је варош од 4000 становннка, и, пре рата, Градиште је извозило 30,000.000 кгр. кукуруза, 25,000.000 кгр. жита н 500 до 800 вагона пасуља. Сада оно нема више од 1000 становннка, Цео квзрт у луци наполз је разрушен од бомбардовања са 1470 граната и шрапнела, које су избацнле Швабе. Добили смо собу у малој гостионици код „Златног Шарана’\ У вече налазимо код једног богатог трговца, којн је остао у својој вароши, мајора Танкосића, чувеног шефа четника, кога су толико мрзели аустро-ма1>ари да су, приликом ипвазије у јесеи 1915, ископалм његов леш и обесили га! Ово није првн пут да га сретам, Какав чудан човек к луп контраста беше овај Танкосић! Омален и слабуљав, он је у исти мах вессо и меланхоличан. Да даде подстрека своме сувише слабом тслу за задатак којн му је наметнуо, он пије, чак много пије. То је гвоздена душа у једној ло.мној љусци. Нзеговн подвнзи су познати, они су изванредни. Овај пут, њега прати десетина његових људи који су кантоноваин у Петки. Дан пре мога доласка, неколико његових четннка пошло је на чамцу с друге стране код пепријатеља да „ухвате једаи језнк", то јест једног Аустријанца који ће моратн причати. Н>нхов план није успео. Бнли су нзненађсни и један од њнх је погннуо, док су остали могли да се врате у Градиште. Пре неколико дана аустријски листовк су јавнли да су њнхови заробнлн Танкосића на руском фронту, преобученог у болничарку. Он је ту, поред чене, и ми смо се слатко насмејалм овој патки лнстова Франца Јоснфа.
81
Градиште добро бране батериЈе, еакривене у зеленило. На противиој страни диже се брдо од обале реке, брдо обрасло травом п шумама. Са једне стране осматрачнице, иамештеие у једком сењаку на обалм поде, могу да поематрам по вољи положаје Аустро-Мађара на којнма се чак јасно види како се крсћу војмици. После Градишта улази се у долину Пека, која се све више сужава да образује најзад прави кланац чнје су косе покривене расцветаним динљим љиљаном. Кад се прође кроз ове кланце, долнна се поново шири и ми у сумрак стижемо у село Кучево. Забачеио у дивљу природу, ово село има среско начелство. У његовом затвору ухапшена је цела једна чета разбојника од који.ч су чсгворнца осуђена на смрт, али смртна казна неће никад бити извршена, јер се налазимо у рату, а њихов процес је старији од трн године.. Иде се уз Пек до испираоница злата, власништва једног француског друштва које, за тренутак, има само два чиновника, једног Швајцарца из Цириха и једног Француза. Наилазимо на густу шуму, величанствене букве. Сатнма и сатима вози се кроз ову шуму. Кажу нам да пут није био увек врло снгуран, јер има иеколико дезертера којн су постали разбојници у шуми, али их мн нисмо срели. Усред ових шума има још један рудннк, али у обичиој кући његовог сопственика живи само његова жена. Најзад, ми излазимо из шуме и пролазимо поред старнх рудника н високих пећн за топљење руде, које су у своје време експлоатисалп Еиглези. Ево Мајдан пек. Рудник више не ради. Нема више новца за рад. Његов директор, један врло симпатичан Белгијанац, остао је на своме месту, Он ће делити удес предузећа које му је поверено. Како Је тужно кад човек види напуштене свс радионпцс, сва ова стварања људске техничке активности, од којнх јс живео цео један крај! У ову долину, мзгубљену у планини и шумама, која је некад одјекивала од рада, хук рата не проднре, једипо њена мртвачка тишина покрнва свс као некаквим цокровом. Оставимо ово ћутљиво место и пођнмо активности, чак и ако је опа убистрена. Пођимо да нађемо оне који чувају стражу. Пењем се уз стрму косу рђавим путс.м. Поново смо у шуми коју ћемо напустнти гек сасвим близу Дунава. Од времена на време, каблови и пилоип телефона мајданпечког друштва пресецају пут. Котарице које су преноснле бакар у Доњи Милановац, ззустављене су, празпс, Кад ће поново кренути својим путем? Доскора Спомеиица
6
82
ми смо на вису који се узносн над Милановац. Силазимо пешиц откривеном косом, кријуГш се да не иривучемо пројектнле на ову малу варош у којој су дивљачки противници убили и још убијају невине грађане својим шрапиелнма и својим куршумима. Како је лепа ова варошица на обали велнчанствеие реке и у свом оквнру од зеленила! Како овде мора бити пријатно живети усред мира! Али данас, варош је суморна, поред свега лепог сунца. Има у н»ој сузише жалости и оиа је сувише близу оиима који су се заклели да униште српски народ. Ипак, нада у боља времена и у победу Права и Слободе није ју напустила. Убедио сам се о томе у току једног велнчанствеиог ручка, заливеног најбољнм вином из овог краја, код једног ирвака, Милана Рајковића, чије сам девојчице каснијс прихватио у Солуну после повлачења дЗ после тога остану код нас у Швајцарској до завршетка рата. После Милаиовца наш пут иде уз Дуиав па се за тим псње према Мирочу. Суице је већ одавно зашло и мссечина осветљапа наш пут, кад смо стнгли до овог положаја на ивнци велике храстове шуме. Ту командује потпуковник ЦветковиН и он иас прнма у кафани која му служи за главни стан. Мироч је доста далеко од непријатељских положаја, али наш пуг нас поново нриближава тим положајнма. Заиста, лослс дугог парчета пута по гребену и по лепој шуми, на једној окуци угледасмо поново пред собом Дунав, али овога пута његова противна обала ннје више мађарска, ве!» румунска. Ми смо лресекли испупчење које чнни српска граница и налазнмо се сада према Румунији. На јакој стрмини и описујући миогобројне окуке пут се брзо спушта у Брзу Паланку. Добар друм води нас одатле у Кладово, преко пута од Турн Северина. Наравно, да бисмо могли видети положаје треба да се вратим лрема АустроМађарнма. То и чиинмо одлазећи у Сип, мало рибарско село на улазу у канал, ископан у Данаву, да се омогући пловидба ка том мссту. Око Сипа налазс се многобројии одреди, образованн од старијих људи другог и трећег позива, који бране обалу рекс, Ту се такође, сакрнвени у раскошној вегетацијн, старн топовн од 120 који датирају из 1865 и који се пуне однапред. Кад пуцају, они устукну по више метара, али још добро врше свој посао, чак толико добро да пх Швабе траже велнкнм гранатама од 305. Дунавска долина је врло тесна у овом крају и наше страже су постављеие у миогобројним јаругама где пројектнл не стнже. Наши војннци имају
83
врло мало губитака, али досадио им је и неактивност им тешко пада. Стрмом стазом м напола уништеном од киша ови.ч дана, затим блатиим путем који су нзрадили пешаци, пењемо се до кантонмана једиог батал>оиа трећег позива Крајинског Одреда. Војници су нскопали, као кртнце, рупе у земљи, које су покрилн бусењем. Поред њих су сс сместилн артиљерци. Артиљернјскн капетан Владимир Гачсвић показује нам њихове положаје. Дебанжовци, хаубице и брзометии топови од 75 вешто су заклољенн на гребену. Непријатељи су их ипак пронашли и свуда око топова констатује се непријатељско дејство по многобројним рупама од граната свих калибара до 305. Положајн Крајинског Одреда су готово свакодневно бомбардованн н показују нам један Дебанжов топ, где је аустријска граната прошла кроз седиште послуге и однела нишан на топу, а да није никоме нншта учинила. У осталом, као што сам веН рекао, губитци на овнм положајима, поред све кише пројектила која ту пада, минималии су. Ипак, одстојање за гађање нзноси само 1200 метара. Какав се диван видик отвара одозго. У тесној долини, између зелених обала, Дунав тече величанствено. С друге стране је Оршава и турско острво Ада Кале. Покаткад какав топовски метак порсмети тишину и пројектил се уваљује често без експлозије, у мокро шумско землшште. Пошто смо сишли у Сип, враћамо се у Кладово, праћени српским, руским, аустрнјским и румунским рефлекторима. Кладовска лука прикрива целу једну малу ратну флотилу. Руси су довсли из Црног Мора мале једипице, неку врсту мнпиатурних торпиљера, који служе да врше патроле и од којих је највећи снабдевен јаким рефлектором. Сваке вечери, овај рефлектор, као и аустријски, српскн п румунски, испитује реку н њене обале. Прахово је сасвим близу, а Прахово је лука за снабдевање Румуније и Русије. Турн Северин, румунска варош, налази се на другој страни Дуиава са својнм лепнм и белим кућама. Ималн смо луду жељу да се једиом поново прошетамо по једној вароши у миру. Пуковник Димитријевић, командант днвизије у Петровом Селу, добио је за нас објаву од Главног Стана да тамо пођемо, поред свега тога што се нерадо даје оваква објава због безбројних аустроугарскнх и немачких шпијуна који се баве у Турн Северину. Рускн морнари су нам ставилн на расположење један моторнн чамац 6*
84
у који сам се укрцао са тројицом енглеских војних лекара, Брауном, Скотом и Иврингом. Прелаз је трајао само четврт сата. Кад смо изишли из чамца, Румуни су тражили од нас нснраве. Српска објава била је дово.вна да се легитимишемо. Ипак треба проћи кроз дезинфекцију коју вршн један чиновник, поквасивши нас са лизолном водом из једног пулверизатора за сумпорисање винограда. Турн Северин је важна варош са многобројним и великнм новим зградама. Она је пространа и чиста. Врућина је и мн заузимамо место на тераси једне кафане на великом тргу да посматрамо дефиловање недељних шетача. Навикнути на једноставност нашкх ратиих уннформн која се кддгод тера у крајност, ми се дивимо дотераности румунских официра, свежим и богатим тоале;г§|иа ,дама и отменом држању многобројних младих војника, очигледно варошке деце која служе свој рок. Они у својим мундирима без боре, утегнутима у струку појасом од лаковане коже, удварају се девојкама које се беспрекидно смеју. У овом тренутку Румуннја још није познавала невоље рата! Кад Је сунце одужпло своје зраке, прешли смо реку и вратили се опет у нашу земљу у рату. Кад смо сутрадан отпутовали нз Кладова, потопска киша је развалила путеве у току ноћи. Непрестано пљушти, али стижемо у Брзу Паланку без много муке. Из Паланкс у Прахово, и ако је киша престала, пут који нде дуж Дунава налази се у страховитом стању. Сада скрећемо у страну ка Неготииу где нас пут води у правој линији. Овај пуг, на много места, постао је права река коју треба прегазнти. Наши коњи по њој гацају до трбуха. Има мало војника у Неготину. То је већ позадина. У „Гранд Хотелу” су нас стигли енглески лекарн који су узели исти пут као и мн, алн њихови коњи нису били тако добрн као наши, и ова господа су била прнморана да сами вуку своја кола кроз блато. Они су хитно позвани у Крагујевац. Цела њихова мисија отпутоваће за Малту и Дарданеле, где рањеници постају све мпогобројнији. Сувише је касно да се отпутује. Стога смо приморани да останемо у Неготину н да спавамо у „Гранд Хотелу'\ којн је као и другн који се титулишу речи ,,Гранд" и на које смо се намерили на путу, препун стеиица које нас целс ноћн бацају у очајање. Реквирирали смо у Мирочу сељачка колл која смо у нсдостатку других саобраћајних средстава морали задржатн. Пре
85
поласкаЈ наши кочијаши су нас оставили да чекамо. Треба потко1?ати кон>е, оправпти точак и т. д. Најзад, могли смо да кренемо на нут, али смо иајпре морали да пређемо једио право јсзсро које је створила поплава. Затим, пут иде на више и, по летњој вруКинн пењемо се лагаио уз брдо. У Салашу нас чека један фијакер који нас добром брзнном вози кроз један диван крај осветлзсн благом вечсрњом светлошћу. Како су лепс ове тимочке куКе са својпм каменим басамацима н сво.јим терасама са обојеним стубовима! Кад је мессц нзашао, ми смо ве!1 били у Зајсчару. Пуковиик днпизиар, који је у овој вароши, јавља кам да је пут Књажевац—ПараНин прессчен правим водсиим вејавицама које су се обориле на овај крај. Више стотина особа потпуно је у водн. Треба дакле да узмемо воз до Књажевца где ћемо наћи аутокамионе да нас одвезу у Ниш. Пуковинк нам такође јавља да су Не.мци заузели Пшемисл и да се Руси повлаче иа целој линији. Ствари нс пду. Брига се чита на свима лицима. Недајмо се још да је то једна од многобројни.ч плима н осека, на које су иас Руси научилн.' Један воз пун руских коња, коме је прикачен јсдан вагон за нас, нде од Зајечара до Књажевца за три сата. Књажевац још носи трагове бугарске варварске инвазије од 1913, Ту је већ човек сасвим у позадини н власти, чак и војне, ту су сачувале мудру бирократску спорост. Стога морамо да чекамо одлазак аутокамиона тако дуго да смо сјајно пропустили долазак нашег воза за Ниш. Посађени на седишта камиона ми за чстири сата преваљујемо 60 км. којн кас деле од привремене престонице. То је зато шго се треба серпентинама попети на брдо. Мој шофер је један младн аустријскн заробљеник, прпјатан, али резервисан што се тиче његопнх утисака о рату. Он се одлично слаже са својим српским друговима који са њим поступаЈу као да је један од њиховпх. Плаћају га 2 динар дневно, а поврх тога храна и конак. Он је задовољан. Приморан да се задржнм један дан у Нишу, сусрећем многобројне познанике. Али ја сам већ и сувнше навнкао на дух фронта, па сам се рђаво осећао у овој вароши у позадини, где је егоизам всћ успео да за себе накнади добар део онога што је.био нзгубно у патриотском одушевљењу првих месеци. Рат трајс, а људи којн нису у додиру са опасношћу, упадају у сплсткашко ситиичарење обичног живота.
86
ЛЕТО И РАНА ЈЕСЕН 1916 Мрпчно предосеНаше које су имале српске војсковође иелог лета 1915, бмло је на жалост и сувнше основано. Узалуд су гснерали н државпнцп кукали код савсзника и тра;килк одобре1пе да заузму Софију пре него што буде сувише касно, Париз, Лондон и, нарочнто, Петроград бнлн су глуви за опомене. Невероватно слепа, дипломатија Амтантс била јс истрајна у кобиој бугарској хипнози. И онда сс десило опо што је бнло нсизбежно. Нападнуча аустро-немачким снагама, снабдевенима са свим модерним оруђима рата, а које су биле двоструко јачс од њеимх, ударена ножем у леђа од бугарског кривоклетника, Србија је била заузета и љена војска, за којом су пошли многобројни грађани, повлачнла се кроз хладЕ*у н непријатељску Албаннју. Описаћу у нарочитој кљизи какво је било ово страшно повлачеље целе једие војске п целог једног народа који су били изгубили своју земљу, али који нису били побеђегш. Једна мала савезннчка војска под командом генерала Сараја, била је, истина, покушала да притече у помоћ Вардарском долимом својим српским друговима. Алн бнло је сувише касно. Цвеће и венци којима се био окитио Ннш на вест о доласку савезничких трупа у Солуи увеиули су, а нису чули разиграног француског трубача, и еуво лишћс виеило је жалостиво кад јс свнрепн Бугарин продро у варош. Заслспљепост савезника дозЕолила је Аустро-Бугаро-Немцима да држе под чизмом Србију без даха. Ипак ]е српска војска била спасеиа и, 1 јануара 1916, ннједан од њеннх војннка ннје внше био у опасности да падне у непријатељске руке. Али са острва Вида, у зору, одлазиле су сваког јутра ћутљипе барке са својим погребним товаром. На пучини, хнл^аде п хљљаде српских војннка, умрлих за отаџбину, билн су спуштени у плаве таласе да ту вечно чувзју стражу. Велика Калварнја Србије бнла је зшшчела. Био сам напустно српску војску после овог мучиог искушења да припремам у Швајцарској, пријсм цногобројних избеглица и да обавестим свет, о ономе што се догодило. Био сам дакле један део зиме, у пролеће, и једаи део лета 1916 у Швајцарску, док су се, уз успсшну и пријатсљску помоћ Францускс, војници старог Краља Петра реорганизовали па Крфу. Судбина је хтела да сам за ових неколико месеци проиедених у својој бсмљи у велико нмао прнлике да будем од корнсти нс само Србијн него п другим завезннчким земљама, нарочито Француској и
87
Италији. То иије било увек тако лпко, Швајцарска, као неутрална земља усред зараћених страна, морала је неопходно да предузмс нарочите мере које се нису слагале са интересима земаља за које сам се ја борио. Поврх тога, и ако је остајало непоколебиво швајцарско, јавио миење јс било подељено. Једнн, мислим да могу рећи већина, били су за савезнике Антанте, други су снмпатисалн Немцима и Аустријанцима. Борећн се делима, пером и речи за Аитанту, био сам изложен нападајима германофила и иитригама безбројних агената централних царевина који су били поплавили моју земљу. А ове интриге нису презале ни пред каквом подлошћу, ни пред каквом лажи. Кад ми је касније на солунском фронту, предана медаља за храброст, ја је нисам примив због онога што сам учинио на фронту — ту је цео свет био храбар и требало је само радитн по примеру других, што је било лако, јер је храброст заразна — него за оно што сам учинио у Швајцарској. Ту је, заиста, требало иматн храбрости да се ради, и, остављајући сву лажну скромност на страну, радно сам онако како је било најбоље за српске и савезничке интересе. Нашао сам врло велику помоћ у иашем становништву, Симпатнја нашег света била је дубока и благотворна. Тако сам могао да поставим на чврсте ноге једно дело за помоћ српској сирочади лншеној родитеља. Ово дело је издржавало 100 српске деце кроз три године и тако спасло драгоцене жнвоте. Са мојим суиародницима ја сам такође организовао успешну помоћ за становништво које је остало у окупираној СрбиЈи. Знам да сада, десет годнна после рата, већнна света, чак и од оних који су се користили хслветском снмпатијом, не мисле готово на оне који су се пригнули иад њих кад су бнли у невољи. Али ја још за то мислим и увек ћу на то мнслити, и, на овом месту, у једној књизи која је намењена Србији и Србима, ја, Швајцараи, топло благодарим својим сународницима за оно што су учинили за земљу за коју сам се ја борио. Избеглице су притнцале у Швајцарску у вслнком броју. Извссно, бнло их је много више у Француској, али, кад се узмс у обзир стешњеност моје земље, број који је ту нашао уточишта, био јс знатан. Огромна већина ових избеглнца била је јако симпатична, али било их је такође, у овом броју који нису уживалп си.мпатије. То су били нарочнто људи у оним годинама у којима су могли и требали да бране своју отаџбнну са пушком у руци а који су нашлн да је за њих кориснија да се укопају у женевске
88
ровове и по другим местима, да ту тргују док су њихови вршњаци ратовали, и да преиесу јалове партијске борбе из своје зем;ве на ишајцарско земљнште. Избеглице из српске земље нашле су у Швајцарској много* бројну браКу с друге стране Саве и Дунава који су исто тако потражили у овој земљи да се склоне од својих угњстача. АустроМађзра. У том часу, нико у иностранству још иије познавао реч „Југословенн” ; ја сам, мислим, бно први којн ју је употребно у нашим листови.ма. Сви овн Југословени сматрани су дакле за Србе и самн су се називали Србима. Као Срби они су свуда бнлн врло добро прнмани. Тек касније пронађено је врло опрезно име Југословена. Тим је чуднијс ’да се нзвесни од ових бивших избеглица, које је у осталом влада Краља Петра обнлато пома.гала, одричу данас српског пмена. Познајем једног великог уметника, који је био избегао V Швајцарску и док је један много старији швајцарски гра1)анин био на српском фронту, тај уметнпк је благодарећи српској народности, којој је он тада, по своме тврђењу прнпадао, не само живео врло добро у иностранетву него је чак и зарађивао лепе паре. Данас он неће више да га зову Србином. Он презире оне чија је застава задобила симпатије за њега у данима прогонства. Већ сам иоменуо да извесне избеглице нису могле да забораве, чак и у то болно време, своје свађе политичких странака. Већ у време мира ове свађе су наносиле зла њиховој земљи — а Бог зна колико Краљевина С, X. С. данас од њих патн — али зло које су оне чнннле за време рата ннје било мање. То сам п сам добро осетио. Позван у почетку рата од стране Пашићевог кабниета, не знајући ништа о унутрашњој политици Србијс и немајући појма о распрама које постоје нзмеђу разних странакл, ја сам био, зато што ме је позвао Пашић, крштен раднкалом. Последица тога била је да су се нски противннци радикала. избеглице у Швајцарској, борили лротив мене подмукло у моме раду за Србе и да сам чак био изложен извесмим врло пакосним ннтригама. Али ове мрачне тачке ншчезавају пред знацнма љубави, сн.мпатије, благодарности и поверења, које сам примао од велике већине нзбеглица, и пред задовољством да видим да су моји напори круннсани успехом. Било ми је дозвољено да сарађујем свом снагом на томе да учини Србију н Србе симпатичне мојим сународннцима, савезницима и нзвесним неутралцима. Моја је-
I
89
дииа и моја најлепша шграда за све жртве које сам поднео на томе послу јесте убеђеиа савест да сам, ма и најмаљим делом помогао стварање вслнке Краљевине С. X. С. Док сам био у Швајцарској, српска војска је, уз помоћ француске, била реконституисана на Крфу, и они војиици који су прежпвелм страховито повлачење и љегове последице, моглм су да се одмарају од својих патњи п да се спремају да преотму од непријатеља своју поробљену земљу. Грађанска српска надлештва, влада и парламенат били су такође успостављени на овом острву, где је клима тако блага и здрава. Ова мирољубива окупација Крфа давала му је један сасвим нарочити карактер којн не могу боље описати иего наводећи једно од својих писама, писано иа Крфу прнлком мога проласка на путу за фронт. „Није лако путовати, у време рата из Лозане на Крф. Ипак кад човек улучи згодно време и благодареИи доброј врљи коју покДзује француска влада свима својим пријатељима, стигао сам тамо где сам желео за релативно кратко време, а при том ниса.м имао незгодног сусрета са каквом гусарском подмориицом цеитралннх царевина. И ако сам примораи на мало дискреције што се тиче мојих превозних средстава; ипак мислим да смем рећи да сам путовао ка једкој од најлепших једнница француске ратпе морнарице (на крстарици „Франс”) и да сам пун дивљења за свс што сам аидео. Да ли ће мн бити дозвољено да изјавим овде сву своју благодарност храбрим, а ипак тако простодушнпм офнцнрима, овог сјајног ратног брода, оним официрима који су, са својим срчаним морнарима, бранили и умеће да браие достојно и у будућности слободу света? Стигао сам на Крф, после задржавања у једној грчкој луцн (Аргостоли), претвореној у фраицуску поморску базу, и машао сам да се много променило острво Тетокиса, а нарочито његова главиа варош. Крф је постао међународма ратна варош, пошто је био туристнчко место које су посећивали нарочито Немци због славног Ахилеопа, некадашњег аустријског дворца, који је доцније био немачка царска својина, данас француска болница. Крф је изгубио свој изглед центра грчко-немачког туризма. Ту се више ие види зелепи шешир са тетребовим перима, ни сукње од „лодена” које се могу задићи помоћу многобројних пантљика причвршћених за дугмад која окружују струк. Данас, ту човек сусреће зуаве, француске пешаке и морнаре, неколико енглеских томиа н ммого српскнх војпика. Свакако, Краљ Кон-
90
стантин хоће 'још да покаже да крфско острво припада његовој круни, н зато ои даје да шегови војницн манераишу сваки дан са трубачем нз челу кроз улице главног места, алн те демонстрације су готово смешне н мучне за гледање за оне који су, поред свега, сачували своје пријатељство пе за владу него за грчки народ, Зашто Крал> Костантин намеће својим војницниа којн су се, још недавно, храбро борили против Бугара, једно накнадно понижење са овом иарадом путујућег циркуса, хоће ли да начинн од своје војске школу где се учи да се не бори? Грчки народ вреди више од оних који њим управљају и, кад човек види како дефилују овн „мирољубиви” официри са брижљиво намазаним брковима, мора да осети за њега дубоко зажаљење. Али не заустављајмо се на овом једном призору. Боље да видимо што је учинила српска дрлсава, неукроћена н иеукротива у својој привременој престоници и ван својих редовних граница. Ако се испитује Крф под овнм углом, оно што се види подиже дух. Са саојом нечувеном виталном снагом, Србија је умела да створи, у страној, некад савезничкој земљн, један нови центар. „Гранд Хотел Енглескн" узет је под кириЈ*у и преображен у владии дом на коме се гордо вије неоскврњена тробоЈ*на застава. Ту се налазе министарства, као и миннстарство старог борца Пашића, бившег дипломираног студента цирншке политехинке. Неколико министарстава имаЈ*у своје канцеларпје у Другим зградама. Већина их је, ипак, удобно' смештена у овом велнком здању чији сопственик је интерниран као сумњив. На пеколико корака даље, ми наилазимо на једну чудну зграду, пола од дасака, пола од платиа. То је штампарија званичиог српског лнста „Српских Новина". Дању и ноћу слагачи и машине раде да нспошљу свуда по евету и свакодневно 10.000 примерака овог врло добро уређеног лнсга у прогонству. Чудан удес је у томе факту, да Је на сто година пре овог привременог прогонства први број овог листа био штампан у Бечу, данас непријатељској престоници! Горе у варошн иалаоимо свуда по коју српску канцелариЈ*у н, свуда, сусрећемо војнике и грађане из Краљевине Петра I. Позориште је реквирирано да служи за парламенат представпнцима ШумаднЈ-е. Присуетвовао сам јутрос једној седннци Скупштине и уверавам вас да прнзор ових представника једног народа у прогонстау чини утисак. Мирни, под председништвом једног мудрог патрноте, Андре Николића, послаиици су расправљали н изгласалн иотребие мере у садашњој ситуацији. Ннје било присугио до једва четрдесет посланика,
91
Кад се пусти пече, фрпнцуске и српске или француско-српске патроле обилазе варош и бднју иад н»ом. Копстаитииовн војннчки „пацифисти” ишчезлн су, На заннмљивом жаргону, српски и француски „поали1Ј мењају мисли. То су прнјатељн којк излажу своја лннгвистичка знања. Али ако њихов говор није увек правилан н ако инсу увек у сагласности са применом француских и српских граматичкнх правнла, они су ипак апсолутно убеђени у једну ствар, а то је да ће право и слобода однети победу и да ће, стога, српска земља бнтн ослобођена од љаге освајача. И у том часу, Кр<}1 ће поново постати својина Грка који ће, надајмо се, умети дотле да се ослободе од господара подлаца. Српска војска на Крфу имала је око 200.000 људи иа казану. Ипак, знатан број ових људи ннје више био способан за борце. Требало их је каснпје употребнтп у позадини нли их оставити у депопма Микре и Северне Африке. Поврх тога, међу овим љ у днма на војничкој храни, било је много грађана. Војска која је за чудо брзо опорављена стављена па ноге, требала је да буде превезена у Солуи, где је, међутим, генерал Сарај са много енергије и вештине организовао једап огроман концентрациони логор. Пигање превоза трупа било је трновито. Са очигледном рђавом вољом, влада Краља Константина н под изговором неутралности . њене земље чинила је безброј тешкоћа савезницима Антанте. Али француска морнарица која је вршила превоз, ликовала је иад свима тешкоћама. Првн транспорт крепуо је 21 априла са Крфа, а последњн је стигао у Солун 19 јуна 1916, а да ииједан брод није потопљен и да ниједан човек пије био изгубљен. Кад је војска аветиња, умакла из албанског пакла, стигла на Крф, бнла је доста рђаво дочекана од крфског становништва, распаљеног од немачке пропаганде. Али кад је полазила на фронт, оставила је једнодушна жаљења међу тим истим становништвом, Српски војиици су се заиста беспрскорно понашали. Улогорепи готово без заклопа у почстку н трпећи осетну зиму те годнпе, оми нису хтели да посеку ииЈедно једино дрво. Никад кису узели нн најмању сигницу, а да не плате. А све је од њих наплаћнваио врло скупо и то мељајућп њихове банкиоте од 1 0 динара за три драхме! Иајпре смештена код Солуна у логорима за спремање, српска војска гура мало по мало своЈе елементе па положаје на фронту. 16 августа 1910 срлске предстраже су заузнмале линнју која полази од селл Љумњше, иде рском до села Борислова, про-
92
дужује прско Зборског, Ковила, Кукуруза, Чеган Планине, Старе Попадије, Сативе Косе, пролази затнм јужно од Воштарана и Неокасиа преко брежуљака Врбена и Каленика, Клештине, јужно од Буфа, и иде рском Берманом до југозападно од Преспаиског Језера, котом Ј560 и селом Јафа-Бабићем. ]7. августа, бугарски Главни Стан отпочео је снажну офансиву против рекоиституисане срмске иојске, офаиснву чији главни ударац је управљен против треће армнје под командом генерала Павла Јуришића. Као што сам касиије сазнао изсамих уста заробљеника, Бугари су очекнвали да наћу пред собом једнно Фраицузе. Они су били ужаснути кад су видсли пред собом српскс пукове које је обични редов Краља Фердинапда сматрао да су’ за увек уииштеми. Нападајући са много иадмоћнијнм спагама него што су бнле српске на местнма иападаја, Бојаџијев је имао у почетку успеха. Трећа армија се морала повући и њено крајње лево крило које је образовао војвода Вук са својим четпицима, било је одсечепо. Ипак ово лако примудно повлачење било је методично, што је дозволило Главном Стану да му пошље на време појачања. 29 августа иепрнјатељ је био дефмнитивно заустављен, пошто је претрпео велике губитке. Вј?к са својим всрним четницима пробио се кроз непријатељске редове и стнгао у солунски утврђеии логор. Овај прнвидин успех Бугара почетком месеца августа 1916 био је једини који је Фердиианд Кривоклетник имао да забележи на овом фронту. Трсба бити праведаи и признати да се бугарска војска врло храбро тукла на солуиском фронту, алп њена ствар је била рђава и она је била немоћна да се одупре васкрслнм српским јунацнма, који су се борили за своје право и за своју слободу. ГЈолако, али снгурно, она је затнм ишла из пораза у пораз, поред силне помоћи коју су јој давали њезини аустро-немачки саучесници. Бугари су исто тако иапали и српске трупе које су држале фронт Моглешше са другом армкјом под компндом Војводе Степе. Али нису постигли никакав ресултат. Шест батаљона упућених иа јурнш протнв Горњег Пожара и Катунца морлли су се вратити четзртн дап у своје ровове одсклс су пошлн, пошто су много пострадали и били преплављенн. 5 септембра издана је наредба да се спрема општа офансива. Румуни су били ушли у рат и Савезници хоће да олакшају, у колико је могуће, свој фронт, на западу привлачећи Аустро-Бугаро-Немце на сслунски фронт. Војвода Мишић командује првом
93
армијом, Војвода Степа Степановић другом и генерал Милош ВасиК трећом. Француска пешадија и артиљерија појачава српску војску. 12 септембра у зору прннц регент Александар, пошто се прекрстио, опалио је први топовски метак офанснве која је била предигра слома Бугара и њихових аустро-немачких саучесника. 13 селтембра Горничево је пало у наше руке. То је била оштра борба. По причању заробљеннка, само у једном бугарском пуку, 1500 војника је нзбачено нз строја једино артиљеријском припремом. 29 топова, 50 муницмоних кара, многобројни митраљези и огромно мноштво пушака били су плен победничке српске војске. Непријател.ски топови, обрнути на другу страну, гонили су Бугаре који су бежали према Флоринској равнини. Сутра дам, ова дневна наредба била је читана у свима јединицама: „Јунаци! Вн сте победоносно одбили непрнјатеља, нанели му огромне губитке и запленили 29 топова. Имате сада пред собом вашу драгу још поробљену отаџбину. Пред вама се отвара пут наших славннх традиција, а такође пут наших мученичкнх искушења. Пред вама су гробови који нису били ни прекађени, ни преливени, ни опојани. Пред вама су они који су вам милн: ваша деца, малаксала од патњи, окрећу према вама своје очлјне очи, ослушкујући у грозиичавој нади да ли ће најзад чутн рнку наших топова и громко и неустрашиво „ура!” које ће бити за њих и за цео српски народ знак слободе. Јунаци! Честитајући вам на вашој јуначкој храбрости, као и на вашим храбрим победама које сте тако срећно започели, изражавам вам своје задовољство и своју нарочиту благодарност. Ујединимо све своје снаге и, са поуздањем у Бога као и у правду наше свете ствари, напред ка славн и ка коначној победи! Жнвсла моја јуначка и горда војска!. Александар”. Пошто је заузето Горничево, гоњење је продужено у равницн. Предњи делови стижу до околине Воштарана и чак до Брода. 18 је заузет Арменохор, а 19 лево крило треће армије иалазн се на лчнији Барешннца—Флоринска Станица. Али усред терена који држи иепријатељ, уздиже се силна тврђа од 2525
94
метарп висине, тврђа коју су Бугарп-Нешш сматрали неосвбЈивом: Кајмакчалан. Треба га заузети, ако се хоће продужитн победничко иапредовање. Бугари осећају опасност и да их охрабри, њихов принц престолонаследник Борнс упутио им је овај телеграм; Бр. 909. 30/12 августа-септембра. Из Главног Стана команданту 1/3 бригаде, пуковнику А. Попову. Поздрављам сјајног бранноца Кајмакчалана, цадајући се да ће са својом добро познатом упорношћу и еиергијом успети да зада смртни ударац непријатељским издајницима и да ће урек одржати ову тачку од тако велике важности за наш фронт. Моја искрена благодарност вама и вашим храбрим трупама. Борис.
Овај телеграм је стнгао ономе коме је био упућен, тек на неколико сатн пре иего што је Кајмакчалан заузела српска војска. Кајмакчаланска битка била је низ унорних борби у којима су узеле учешћа дринска и дунавска дивизија и прва тимочка бригада, помагане јаком српско-франпуском артнљеријом. Офансива почиње 16 септембра и дринска дивизија заузима важан положај Каменицки Ћувик. Дунавска дивизија заузнма прве контрфорове Совича, али борба остаје неодлучена. 18 сентембра генерал Васић хоће да заузме врх Кајмакчалана, фор Борис. Од праскозорја почиње припрема артиљерије, алн каква припре.ма! Врх планнне ишчезава у црном и белом диму. Депои бугарске муниције експлодирају и мешају страховитн тресак својв експлозије са сувом и металном експлозијом српских граната које ударају о стене. До 16 сати траје овај паклени урнебес и, наједном, гробна тишина прекинута наређењем: ПешадиЈа иапред! Тада се види како се у диму и магли појављују сивн фаитоми који се немо Ееру н који ишчезавају. Изнеиада одјекне један једини дуг поклич; „Ура!” Дриицн су се ухватилн у коштац с непријатељем и касапница лочиње. Бугари се каче „као вашн”, као што је касниЈе рекао један француски офицнр. У 21.30 гребен Ј*е у рукама Срба. Они су иа граници своје земл>е! Нема дрвећа на овом високом врху. Једино кундаци бугарских пушака могу снабдетн победничке војнике дрветом за оскудие ватре. Седећи око ватарз, нобедницн загревају своје заморене удове, укочене од хладноћс. Треперљнва светлост ватара фантанстично освет.љава овај хаос бугарских и српских лешева, напуштених топова и разорених ровова. Војиик Петра I стај'е поново својом стопом иа српску земљу!
95
Али све још није свршено, далеко' од тога. Бугарин се’ при* хватно за занадку косу планнне, одакле упућује честе противнападе. То с у мучнн дани. Топови су посвршавали знатан посао и требало је да се доведу у ред. Поврх тога, топови су се само мршаво могли снабдевати муницијом на овим високим висовима. Најзад, густа магла често омета сваку припрему артиљерије н, у недостатку тешких топова, псшадија не може увек рачунати на помоћ артиљернје. С друге стране, Бугари су бесни. Они желе да по сваку цену поврате изгубљени врх Кајмакчалана. Појачац>а, узета од суседних јединица, стижу. Са свом журбом шаље им се |у помоћ један пук са струмичког фронта. 1 26, у белу зору, почео је најжешћи нротивнапад који су по. бедницн имали да издрже до тада. Под орвим ударцем, Дринци су били приморани да устукну 150 до 300 метара и да се повуку на свој други одбранбенн положај. Два батаљоиа 7 пука дунавске дивизије долазе им у помоћ. Четницц војводе Вука упућени су од прве армијс да образују резерву треће армије. Опи остају у резерви на котн 1500. Поред свих напада, Бугари не уепевају да достигну свој циљ: фор Борис, то јест врх Кајмакчалана. То их не спречава да издају саопштење о триумфу. Али. . . у подне тога истог дана, противнапад је коначно сломљен. Колики губитци са обе стране! Безбројми бугарскн лешеви у њиховој сурој униформи стапају се са бојом планннског земљншта. Сама дринска дивизија има погинулих, рањених и песталих 6 8 официра, 1197 подофнцнра и војника. Непрнјатељ, малаксао, налеће тек слабо иду1шх дана; тричетирн противнапада су лако одбијеиа. Генерал Васнћ је нпак иеповерљив. Он журно прнкупља што више може труШ и попуњава губитке у људима и у муницији. 30 сепгсмбра ои даје знак за офансиву својих 20 батљона дрнпске и 14 батаљона дунанске дивизије. Војвода Вук са својнм чепшцима остаје п даље у резерви. После страховите артнљеријске припреме, пешадија се кренула на јуриш. Борба траје готово три сата. То је неописива гужва у којој се, кроз дим п маглу, види како севају бајонети н чује се експлозија бомон. У 11.30 часова свршено Је, Бугарнн је дефииитивно отеран с Кајмакчалана на који се више неће вратнти. Он бежн главом без обзира у правцу Црне, остављајући све: рањенике, топове, пушке, митраљезе. За њега је спас да се докопа шуме и долнне. Огроаша гола и кршевита коса Кајмак-
96
чалана, Кочобеја и Флоке покривена је смеЈјим мравима који беже, беже. Тада војиици-сељаци, праунуци Кра,г.евића Марка, скидајући своју шајкачу,, клекнуше и пол>убише земљу црвепу од крви, земљу њихове отаџбине. Власи Крсте Смиљанића, јуначког команданта дринске днвнзије, поседеле су за време ове иадчовечне борбе. Треба гонити непријатеља и, пошто су бацили неколико лопата земље иа мртваце, војиици се епуштају низ високу илаиину према долини, према Битољу. Мир се враћа на овај високи врхунац мртвачки мир, Ево писма које сам писао, враћајући се на Кајмакчалан неколико дана после битке: ,,То је планина калик на магарећа леЗја покривена кратком и љутом травом која је сада пожутела од летљсг сунца и од јесељих кнша. Снег је већ пао, али се није свуда задржао, и ту трава и блато праве велике мрл>е. На северозападној страни планине диже се, до висине од 2525 метара, један оголели и кршевит врхунац, шибан од ветра који ту тера, урлајући, велике обллке пуне воде. Од времсна на времс, кад се разведрн, изнђе пред очн сјајна панорама целе Македоније од Скопља до Солуна. То је Кајмакчалаи, крадљивац кајмака, кључ ерпске Македоније. Ту су се Бугари билн утврдили. Ископали су ровосе и саградилп редуте од огромног камења које им је планина всликодушно дала. Они и њихови аустро-немачки савезници држали су да је овај положај пеосвојив, јер доминира целом околином од Острова до Битол>а, па чак и дал>е. Алн једног дана српска војска, рекопституисана после свога славног повлачења кроз Албаннју, дошла је. Она је довела на ову голу планину многобројну артиљерију и њени војници су ископалн ровове у земљи расквашеној од киша и у стењу. Битка Је трајала дуге дане. За време тих дугих дана Кајмакчалан је буквално покривен кишом ватре и челика и, сваки дан рововн војника Краља Петра прнближавали су се мало више рововима трупа Фердииапда Кривоклетмика. Најзад, јед^ог дана српскм пешаци освојили су, дивним јуришом, врх ове планине на коју су толико рачунали централнс СЈШе и њихови вазали. Бугари којн нису изгинули или бнли заробљенн, бежали су безобзирце низ косе према долини Црне. То је била величанствена, готово невероватна победа.
97
Сада се мнр вратио на горду п.таннну. Једнно се чује урликањс ветра и, од времена иа врсме и врло далеко, дознвање коморџија који, на колима мли на мазгама и коњима, идуКн путем на подножју врхунца, доносе животне намириице и муницнју онима који се туку око Црне. Бојиште је остало нетакнуто. Ровови, чисто разорсми гранатама нлн ваздушиим торпиљама, напола су нспуњени снегом који се топн. Овде-оиде усадила се понека пеексплодирана торпнља. Земљиште је покривено рупама разног обима, које је створнла експлознја граната. Неке су иравм кратери. Човек свуда паилази на делове опреме коју су оставилн појпици или које је отргла експлознја пројектила. Овде је једна бугарска шапка; тамо је опасач са фишеклијама, поред тога један скут шињела. Даље лежи један бајокет, још крвав. Пораз Бугара био је потпун н они нису имали времена да однесу свој материал. Стога човек налази на Кајмакчалану праве депо-е муииције: стотнне граната, спремне за пуцање, поло;кепе су иза једне стене; раскидане кутије од плеха, иуне метака, свуда су разбацане, Местимично шаржери за Маузерке покрнвају землшштс и на сваком кораку нога запмње о пљоснате п дугуљасте иемачке бомбе, каткад н ‘на енглеске бомбе које нису експлоднралс. Још су овде митраљески реденици, потпуно напуњенн н налнк на дугачке змнје, тамо су празнђ чауре од граната које су сејале смрт. На дну ових чаура чита се на бугарском језику: „Фабрпка Муницлје, Карлсруе, 1916.” Бугарске пушке исто тако су остале. То су пушке без кундака. Било је хладно на Кајмакчалану и победничкн српски војницп ннсу нмалн ннчпм другнм да се греју сем кундака непријатељских пушака. Што чини још већи утнсак, то су лсшевн који, иа стотнне, још покривају земљпште овог високог врхуица. Није се имало времена да иокопају све жртве ове кланпце. Далеко од тога. Оне су још већином на месту где су пале н знма је добро сачувала њихове лешеве. Ровови су пунн њих п тела су остала у положају у којем је смрт изненадила људе. Један изгледа да тражи своЈом леденом руком бомбу у џепу свога шињела. Један други мислно је да је нашао склоинште нза једне стене која га није заштнтила од парчета гранате, и оно му је однело половнпу главе. Једног трећег сасвим .младог човека, оборио је на леђа куршум који га је погодио посред чела. Његов леп младнћски лик, његове широм отворене очи изгледа да пнтају небо, зашто је морао умрети тако млад. На једном другом месту била је борба прса у прса. Бугарскн Саоменица
7
98
лешеви и српски лешеви леже измешани по земљи. Они још као да чине покрет да ее узајамно хватају за гушу. Поред њих, виде се пробијени шлемови који нису заштитилн главе. које су требали да спасу. Ветар шнба облаке, урлајупн. Орлови и гавраии, крстаре по ваздуху, чувају стражу око овог бојишта и з*еста очајања.” Бугари се још држе на Кочобеју, Старковом Гробу и на Сивом Брегу. Дрииска дивизија, поред све густе магле која обавија планину, узима на себе да их одатле'избаци. Првог и 2 окто*’ бра, уза сву замореност људи, Дримци се огорчеио боре. Првога, са елементима дунавске днвизије и четницима Војводс Вука, они су на 200 метара од највишег гребена Флоке. У но||И између 2 и 3 октобра, тачно у 3 сата и 20, Бугари прекндају паљбу. Они предузимају опште повлачење и ловлаче се на леву обалу Црне Рске. За време ових борби армија Војцоде Мишића, у вези са француском војском, издржала је многобројне борбе, олакшавши тако трећој армији која је водила борбу на плашши и дозволившн јој да заузме равиицу до стамнце Кенали. У вече 3 октобра 3916, 250 квадратних километара српске земље са 7 села и 25 километара граинцс ослобођено је. Нога српског војника ступила је поново ца земљнтте његове отацбине.
БОРБА ОКО БИТОЉ А ИЗВОДИ Ј43 МОГА ДНЦСНИКА И МОЈИХ ГЈИСАМА Налазмм се у Острову са штабом треће армије и хоћу да поиово виднм Кајмакчалан и да посетим трупе које се боре око Црпе Реке. Капетаи ЦЈапоњнћ, мој оернн ађутапт, заједно је са мном. 24 октобра 1916. Наш аутомобил долази по цас у / сати. Кишица сипи и пут крји цаличи иа стазу зз коњске трке, као да је од лепка. Укрштапамо се са многобројпнм енглеским камиoнетпма, малнма н врло лаким, крји носе муниццју трупзма ца 'фронту. За два сата н после јаке узбрдицр стнжемо до Јурка Кулбелери, црнтра за снабдевање дрицске дцвизије. 1[уде нам добар доручак и, затим, продЈгжаваио рут према Кајмакчалану. Киша је стала, али густа магла обавија планниу. Ипак мн смо
99
„високо у планини” : кота показује 1900 метара. Нестало је дрвећа и каши коњи ко]е смо узели пошто смо оставили аутомобнл у Лурка Кулбелери, јуначки се пењу. Од времена на време, ветар иепа рблаке магле и, онда, имамо пре,т; собом најлепшу панораму МакедоЈјрје која се даде замнслитр. Око подне ми смо близу врха Кајмакчалана. Остављамо своје коње на нодножју самрг врхунца и пењемо се да вндимо бојивдте. Готово све ]е остало на своме месту. Тек што је закопано неколико лешева које киша поново искапа из земљр, и што су однесеин неоштећени топови. Трагичан је призор ово бојиште. На 2525 м. внсине, на овом голом терену, зцсрјцном стецама, леже на стотине смрзнутнх лешева. Њихов покров су облаци магле ко]е гони ветар, и велики јастребовн и гаиранови крстаре над њима да се маједу њиховог трулог меса! Остајемо дуго на овоме, од сада славноме, врхунцу, и затим одлазимо за Султанија Кулбери, седиште шгаба дринске дивизије. Магла се више нс диже и хладцо је. Пустињски пејсаж. Пролазимо Кочобеј где се раније иалазио штаб, н после доброг спуштања ево нас на месту одређења. Штаб је смештен у ]едној боровој шуми. Нанелник штаба, пуковник Завађил, млад, сав илав и снажан, дочекујс нас ц наррђује да нас послуже добром ужином, јер ннсмо ништа ручали. Затим прсећујемо логор и смештају нас под један шатор. Доводе бугарске заробљенике и ја испитујем трн офицнрска аспиранта. Топ грми непрестано сасвим близу нас. Пуковник Смиљанић је болестан и ми проводимо вече са официрнма из његовог штаба. 25 октобар. Посетно сам пуковннка Смиљани!^. Победник са Кцјмакчалана ]ако јр боцестан. Груди не ваљају. Он се борио до краја, цлн сада треба да се иегује, јер, без тога, значн предати се смрти. Он ми каже да ће отићи за Солун и да ће га, за време његоврг одсуства, застулати пуковннк Викторовић, којега познајем из Штипа, Потпуковник Недић пратн иас на путу за Петалино. Време је дивно. Спуштајући се низбрдмцом пролазимо кроз јелове шуме Јелака. Путеве су направили српски иижињерци, пошто је непријатељ бир протераи. Ту се још ради. Срећемо рањенике. Неки иду пешцце, друге преносе на мазгама у каколеима (носиљкама). Они су рањени у јучерашњнм борбама и, ношто су били превнјенн у амбулантама па првој лшшји, шаљу их по етапама у болнице Острова или Вертекопа. Оне крје је лако прсноснти, шаљу у саннтетскцм возовима у Солуи. 7*
100
Пролазимо поред једне француске батерије додапе дрпиској днвнзпји л, затим, преко логора штаба дунаиске днвизије, пролазимо ггорсд Вукових четника, док не стигиемо најзад до артмл>ернјских положаја иа десној обали Црне Реке. Батерије су у пуиом дејству, Топови од 75 и хаубице туку бугарске положаје и мн вмдимо како се јаспрскавају шрапнели н гранате, стварају11И беле облаке. Неки топовски мегци иду далеко у плаинну да туку резерве. Бугарн ретко одгооарају. Користим се једним тренутком затиигја да прођем испрсд топова н, идући уз гребеи, да се спустим у Петалпио, снромашни малн македонски заселак од 5—0 кућа. Ту логорују бегупцгг из Груништа под ведрим небом. Њих има вншс од 200 и храии их војска. Причају мгг све што су пре. трггели од Бугара. Мебо се наоблачило и ми се пељемо ка дивизнји готово истим путем којим смо дошли. Артиљеријски двобој поново је започео и нашн топови пуцају пепрекидно. Сусрећемо једну поворку бугарских заробљеника, бога ми, доста рђаво обучених. Студен ветар наговештава рђаво времс и, кад смо стиглп на одређено место, јака киша почиње да пада. Доводе ми једног бугарског наредника којега испитујем. Он ми каже да многи војници желе да се нредаду, јер су их срлске прокламације, убачене од авнона, увернле о њиховој судбини, док су им раније њнхови офицнрн говорилгг да Србн убијају све заробљенике. Овај резерани подофнцггр, трговац у цнвнлу, ужива што ће бити упућен у Француску, јер 1ге тамо паучити један заиат н језнк. То је прави бугарски меиталнтет! Зима је под нашим шагором н ми се покригзамо нашим олвеом да нам буде мало топлије прско ноћи. 26 октобар. Треба да се вратим у армију. Пошто сам поздравно пукошшка Смиљанића, крећемо. Вре.ме се лролепшава и сунце еија. Алн, што се више пењемо, магла се више спушта. На Кочобеју већ смо усред магле. Близу врха Кајмакчалана врло јак вег ар смета наше коње у ходу. Пут којн су иаши направили, сече бугарске ровове и иа пугу једна рука издиже се нз рова, испретурагшг топовима Краља Петрз, Остављамо на десио врх Кајмакчалана н идемо бесконачном планипском стазом где се наши коњи клизају иа расквашеном земљишту. Сусреће се мноштгзо комора које носе на мазгама илн коњима животне намнрнице н муницију. Како ће се вриштп снабдевање кад Кајмакчалан 0Ј*де покрнвен са неколнко метара снсга? Надајмо се да ће дотле Бнтољ бнтн заузет н да Не се снабдевање вршити овнм путем. Сустижемо нсто тако млзге које носе каколее са тешким рањсгшгуима. Колик.о они иорају патнти под леденим ветром
101
високе планмне! Од времепа на време, која мазга или који коњ нс .може даље. Онп лежу да се више не дигму и њихов леш бацају норед пута. Најзад, снлазимо с друге страме, али време сс покварило. Ускоро кочмњу да падају крупне капље кмше, а у кратком размаку времема поче да пл>уштм врло јака киша која нас је поквлсила до костију. Мој конз је малаксао, клмза се и у више махова за мало се мисам са њим прућмо у блато. Више волим да избегнем ту могућмост м ндем последњс парче пута до Јурка Кулбелерм пешице. Убрзо по иашем доласку у овај цептар снабдевања, киша стаје м мојављује се сунце. Доручкујемо под ведрим небом код коморџија војводе Вука којн нас услужује готово богатим оброком. За то врсме сунце по мадо суши наше одело, У Јурки је требао да мас дочека аутомобил, али кнша је толико раскаљала пут да аутомобили не могу узбрдпцом. Спуштамо се иа коњу преко Батачина до Ослопа где смо се попели у једну од многобројних енглсских камнонега које иду тамо н натраг нзмеђу Острова и Ослопа због снабдевања. 27 октобар. Киша пада, али ћу остати цео дан у Острову да по1)ем сутра до прве армије. Кад сам дошао у офицнрску менажу, позивају ме да присуствујем сдави једног мајора. Војннчкп попа благословио је колач и запалио свећу. Доручак је весео м јако се продужава уз звуке музике. Дивим се овим официрима којн имају храбростм, да буду веседи н ако су у прогонству. Али има још један мајор, Мајсторовнћ који славм. Ом станујс сасвпм близу станице под шатором. Одлазимо сви до њега, заједио са музиком, и поново почиње пиће, јело п песмо. Хвата се коло иред шатором. Играју официрн и војннци. Француски војници се придружују нагло и, одједном сс види занимљив призор: коло које заједно играју српски пуковници, мајори, капетлни, поручинцк и војници, усред којих се трескају францускн „ииупиу” и, играјући озбиљно, два анамнтска војника. Проводим цело после подне, славећн славе. У вечс пуковнигс Димитрнјевић рече ми да !»у отпутовати тек прекосутра. Имам дакле да проведем још један цео дан V Острову у мом стану код попа егзархисте, једног маторог старца од шездесет годпна, прљавог н масног, који нарочито трахси да се дочепа дувана п цигарета. Срећом имам свој пољски кревет! Изгледа да је битка бесне.па на секгору где смо били. После вечере, слава се насгпнл>а н гости су се већ помало накнтмлн. Позналн су тако1)е н војнике, н војницн и официрн се братн.че. Јер сви су препатили
102
цсте 1татн>е и припадају једиој демократској војсци. Желео бих да се може вндети слмчан лризор код иас у Швајцарској, али зато би тррбало избацитц на врата извесне лпчности са иисоким чииом. 28 октобар... Пос.те вечере одлазимо аутоиобилом у еиглеску болницу где има велики соаре. Позвани су генерал ВасиЈ! и сви енглески, фраицуски ц српски официри. Под једним великил шатором, осветљеннм електрнком, Г-^а др. Бенет и љено особље организовале су неку врсту позорнице. Изводе се живе слике, шкотске песме и игре. Сви болесципи који се држе иа когама, ту су. Као жнве слнке показују нам призоре нз албанског повлачефа и из заробљеииштва у Ма1јарској, пошто је половина шкотских жена које с у рстале у осврјеној Србијн, била интерннрана од Аустрр-Мађарц. То је помало забава за малу децу и избор предмета ј> помалр цудцоват. Треба битн Енглескиња, па на фронту изводити слцчне живе слике! Остајемо код Еиглескињл до 23 сата, пијуНи чај — ако хоИете добррг вискна треба нНи код Енглеза људи — и враћамо се у Остропо где смо нскапилн још неколпко чаша вииа, јер смо зажеднели од чаја шкотских дама. 29 октобар. Одлазцм за Врбенн где се палази штаб прве армије. Битка је започела и вндим војводу МиишНа на осматрачшши иа коти 735. Ту такође налазим гецерала Шерона, командпита фраццуске тешкр артиљеррје на срцсцом сектору. Војвода ме упозноје са ситуацијом. Он се тужи да цема савезничких појачања на свом фроцту. Он има једва 8 Ш) бајо.нста и прилично артиљерије. Са једном илн две диврзије у резерцн, оп ми каже да би одмах могао заузети Бптољ. Савезници ие шаљу појачања, поред свих његових тражец>а. Војрода мисли да ри заузеће Бнтоља било од врло велике важностн, нарочиго моралне. Цосматрцм битку и преписаћу шта сам о њој казао у једном допису који сам послао листовима: „Налазим се на једној осматрачиици поред војводе Мпшића којн управља битком. Преда мном се пружа таласасто земљцште битољске равлице. У дну се јасцо издвајају на плааичастој планнни минарета и куле престоннце српсце Македоније. На лево је Кенали, чија станица је у рукама савезнцчких трупа, на десцој се нстнче лннија висова — Чуке. Време је дивно. Човек не може да замисли да се људн могу клати по оваквом времену. Па н и ј к . битка бесћн. Иза нас два причвршћеиа балона, „кобасиие" полако се окрећу под ветром! Француско-српски авиоин прелазе пзнад наше главе, одлазе!иИ да испшуЈу иеприуашљскс иоложаје. Они
103
ће пуштатн пакете стрелииа на гомиле којс буду приметили. Бугаро-Немцн не шаљу нам аероилаие. Оин нх имају, алн знају да је премоћ у ваздуху сада прешла у савезничкк табор и инје им стало до тога да ескадрнле Нсточне Војске обарају њихове аероилане. Непрнјатељске снаге ^оје су рред цама, сачрњавају Бугари и два немачка пука. |<ајзер је упутио недавно ове иукове да ободрп своје туранске савезнике, чнји морал неосиорно опада. Он их ]е иарочнто изабрао. Заробљеници пам причају да они прицадају „ЦЈтурмрегиментама” којнма нишра не може одолети. Српско-фраицуска артиљсрија шаље гранате непрекндно. Тешка артиљерпја се највише устремила на најближе бугарске ровоце. Метак за метком, огромне гранате уе ту распрскавају, днжућн у ваздух стуб земљс и црног дима. Овај дим који нела времеиа да се разиђе, образује неку врсту копрене која се вуче по земљи. Нпшс, са моје ос.мотрачнице, јасно распозиајем огромне рупе које су пронзвеле „мармите”. Зс^мља је добцлц изглед месечевог пејсажа. Пољска артиљерија, 75, гађа даље. То је зато што треба пречитн долазак резерви које би иаишле кад после добре прииреме великим гранатама, наша пешаднја нападне бомбордовапе ровове. Распрскавање шрапнела образује елегантие беле пахуљице које се издвајају на плавој позаднпн плашше. Сада тешка артиљерија повећааа даљину гађафа и мц видимо како у равници нскрсавају људи који трче. То је „талас” који иде да заузме ров. Али ротово одмах иза тога, он је окружен облнм ггахуљицама у неврроватној количини. То је бугарскп ратрени зид који неће спречити Франко-Србе да заузму жељени ров. Гогово у исто време, нама на десно, на косама Чуке, диже се паклери урнебес. Још један бугарскн ватрени зрд који је требао да пресече пут Србима у нападу. На лево, иза Кенална. топ 75 сипа рафале, да снречн долазак појачања. Један авноп летн изнад нас на врло слабој висини. Он двапут обилазн око наше осматрачнице и, сматрајући да је моменат згодаи, ои испушта један мали завежљај. Трче да га нађу. Он садржн писапи опис свега што је осматрач видео, крстадећи изнад бојишта. За све ово време, ми внднмо како дефилују — заштићеие брежуљипма од непријатељских очију дуге поворке кола муннцнјске колопе; она доводе мупицију за топове који снпају смрт. Нсколико кола пролази сасвнм близу иас. Људн, спокојнл, не изгледају нн мало узне-
Ј04 мирени, н ако се, од времеиа на време, по којн индискретни шрапнел распрскава сасвим близу њих. Животиње, и оне, навиклс су се на заглушну хуку битке. Али сат одмиче. Сунце ншчезава иза плашша, бо]адиш\пи жнвим црвенилом небо. Топовски метци разре!)ују се и најзад потпуно престају. Дан битке је завршен, алн то не значи да се ноћас неће обиовити. Иепријателз је изгубио ровове и покушаће можда, ноћним лротивнападом, да их поврати. Силазммо с наше осматрачнице и налазимо наше коње, скло* њене иза једиог хума. Ноћ је пала и мн се враћамо у иаше логорс испод неба засејаног звездама. Од времена на време, по која муља и сув пуцаљ подсећа нас да смо напустили место где се људска бића убијају. Бнтољ још није заузет, али Србо-Французи су озбиљио напредовали.” 1 0 новембар 1920. Кажу ми да ће данас бнти занимљиве акције којој би био грех не присуствовати. Наредио сам дакле своме војпику да спреми мога ко!ва. У осам сати, мој коњ, правн мали врло јаки плаиински пацов, спреман је, и ми лолазимо клсом кроз битољску равннцу. У 10 сати мн смо у Жнвојии и почињемо да се пењемо уз голе висове, без иједног дрвета. У 10 и по сати мн смо на нашој осматрачници. Ту налазимо ко.маиданта моравске дивизије, пуковишса Миловановића, Пангу Јуришића п Бору Ристнћа, шефа и подшефа његовог штаба, и француске официре придане српској војсци. На сто метара од нас заклоњена је јсдна пољска батерија. Испред себе нмамо долину Црне, а, с друге страпе Чуке, једаи од иајачнх положаја бугарске одбраде Битоља, Полог. На лево домиинрамо целом бнтољском равннцом и па подножју паше планнне издвајају се поново освојена српска села, Бач и Брод. Прво је још доста добро очувано, друго је потпуно у рушевинама; једнно је школа сасвим бела, неоштећена. На Чуки, не врло далеко од гребена. вндн се једна зелена оаза. То је село Полог које су бугари силно утврдилк. Ветар дува и ваздух је чист, што нам дозвољава да врло лепо видимо најудаљеније предмете ме!)у којима се управо налази село Иолог. Артиљеријска прнпрема започела је. Стотине граната свих калибара падају иа Чуке и бугарски рововн су ванредно видљнви поред свега одстојања које нас од њих дели. Ветар дува снажно и ми тражнмо заклон нза стена којима је као иглама покривен врх, на коме смо се затекли. То нас у исто време заклања н од иепријатеља, који би нас лако могао га!)атн својнм граиатама.
105
Дивнзијскн командамт прати пажљиво фазе ове артиљеријске припреме. Он је њоме очигледно задовољан. Француски топови гађају иравилно да је дивота посматрати. Стубовн црног дима од граната великог калибра или беле пахуљнце шрапнела од 7 5 шарају линије. војника Фердинанда Вероломког. Дад>нна гађања се сада продужава. Линије српских пешака у стрељачком строју појављују се иа врху Чуке. Онн се пењу брзо. Над њнма пламти бесомучни ватреии зид Бугара, Они долазе до ровова. Човек нх више ие види, али, мало времена после тога, видн се како кроз јаругу промичу низови људи. Да ли су то наши одбијенн? Наше страховање не траје дуго. Пуковннк долази, раздраганог лица, да нам јави ,да су то заробљеници које наши спроводе. Прва бугарска линија је заузета н наши храбри драги војпици иапредују лрема вису који нх још раздваја од Полога. Поред све интснзивне нротивничке ватре, они проднру н мшчезавају иза гребена. Можемо да оцењујемо њихово напредовање по бугарском гађању. Стиже једно наређење и савезннчкн топови управљају своју вагру на село Полог. Поред себе имам једну безобличну масу завијену у шаторско крило. То је један француски телефониста који се, да се мало загреје а и да боље чује телефои, тако наместно. Официр који управља гађањем, даје му нарсдбе које он понавља као папагај у свој апарат. „Паљба на батерије иа Пологу!” „Двеста метара у село!” „Батернја X, обуставити паљбуЈ” н т. д. Има један тренутак затишја и телефониста га искоришћује да прича са пријатељима ка другом крају линије. „Ко је на апарату?" Зовем се Мартен”. „Преварио сам се, хтео сам говорити са Руом”. „Шта ћеш, то је забуиа, али увек боље него пребијеиа нога!” Али сада наши поново бнју усред Полога. Врста беле куле више не постоји и, са својим догледом, видимо свет како бежн из кућа. Обе артиљерије заћутале су одјсдном. Иаши су упзлн у село и боре се прса у прса са својнм непријатељнма. Изненада артиљерија поче да прави ватрени зид мза Полога. Трупе Краља Петра су дакле отншле даље у село. Наши топови почињу да грме колико могу. Батерија поред нас шаље рафале од три метка, који се продужавају готово испрекидно. Десно од нас, близу јсдног врха Чуке, вндимо где се појављују нове српске линије, трчећи према внсу који је сав иокривен рововнма. Стотине шрапнела распрскавају се над њнма. Поред свега тога оне ускоро ишчезавају у бугарским одбрамама. Правац протнвинчког гађања указује нам, да су и тамо нашм победиоцп.
106
НаЈзлл, Вугари шлљу иеколико грлнзта 1га нашу стрлну, лли оин гађају једну тешку батерију коЈа је доста нспод нас. Ипак, ми чујемо карактеристични шум пројектила који зврчм као вретено у ваздуху и одмах после тога тутањ експлознје и виднмо црпи дим. Овај дим и иарочитн тресак, налнк на врло кр^тку грмљавину, кажу нам да је граната бмла великог калибра. Прошло је 16 сати. Команда се осетно смањује. То је крај боЈтбе и ми уседамо иа наше „пацове” да стигн^мо преко равПнцс кбју Покаткад осветли месец кад се пробИјс кроз облаке, До нашмх главних стгПгова. РесЈглтаТ даиа је овај: Полог и једаи од ИаЈважНијих внсова Чуке заузе+н, 550 заробљеника, 7 хаубица, 1 брдски топ и десетИна митраљеза са много другог ратног материјала. Сутрадан ће наши, продужавлти свој уснех, заробитн још много н много људи. 15 новембар 1916 (са моравском дивизијом). Одлазнмо на коњима за Живојиу, главни стаи моравског штаба. Време је јако иат^Јурено. Кад смо стигли у то село, констатујемо да се дивизија диже да се смешта на Сливици. Полазимо за њом, но кујне су већ далеко, а ми нисмо ништа доручковали. Али ипак српски пријатељи неће пуститн свога швајцарског добровољца да умнре од глади. За пет минута нашло се сира, хлеба, меса и паприке, Живописно распоређени око ватре усред логора који се диже, једемо. Проноси се вест да је Битољ пао. То је прерано, али Французи су заузели Кенали, Руси су прешли Бистрицу и налазе се на прагу варошн, а наши непрестано напредују. Иемцн су потпупо десетковани. Кад смо завршили доручак, почео је да пада снег. Шаљемо наше коње у Врбеии и одлазпмо пеишце у Сливицу. Снег се претвара у кишу и, кад смо стнгли на мост у Добровени, послс два сата хода, покиели смо до коже. Ту сазнајемо да ћемо логоровати у Добровени, управо преко пута Сливице. Одлазимо тамо и кажу нам да ће нам разапетн шатор који још није стнгао. После пола сата шатор је разапет и мн унутра остављамо своје стварн. Командант днвнзије Миловановнћ предлаже да брзо појашемо коње до положаја који су јуче заузетн. Доводе нам дакле коње и с официрима из штаба брзо се пењемо уз стазе Чуке. Пењање нс траје ии пун сат. Свуда бугарски н српски рововн н, свуда, трагови борбе. Пре него што смо дошли до „Редута", једног врло јаког положаја, прелазимо неку врсту внсоравнн, покрнвене рововима и остацима материала. Ту су гранате које нису експлодирале, бомбе, делови опреме; томо је један Бугарни којега јс граната
107
пресекла на двоје. Ногс н трбух су ззлспљени нза једног великог камена, његов труи и глава су иа пет метара даље у пољу. Косом стнжемо до подНожја редута и ту остављамо своје коње да се попнемо петице до врха. „Редут” је био јак, али много мање иеодољив него Кајмакчалаи. Њега је освојио 1б-ти пук Бранио га је 40 и 156 немачки пук, појачан са два батал>она магдебуршких ловаца. Бојнште је још нетакнуто, тек шго је покопаиа веКина српских лешева. Артиљеријска ватра је морала бити страшма, судећи по рупама од „мармита”, на које човек свуда наилази. Немачки лешеви су готово сви у рововима. Много има лешева ловаца, међу којнма су многи врло млади људи. Налазим „леш" једиог младића од 18 до 19 година који још дише. Рекох то команданту 16 пука који је самном и он издаје наредбу да га одмах потраже н пренееу на превијалиште. Има толнко материала и опреме по земљи да би се могао опремнти нео један батаљон. Мма свега: пушака, бајонета, опаеача, фишеклијз, ваздушних торпиља, бомбн, пушчаних метака, митраљеза и т. д. Ране су врло разноврсне, ране од бајоиета и ране од пројектила. Глава једног човека распрсла је, једног другог је ударила граната усред прса, глава је поред онога остатка од трупа, а плућа су искидана и разбацана на иеколико метара. Други лешсви су без главе коју је однела граната и т. д. Ноћ пада и ми уседамо на коње да се не изложимо опасности да нзгубимо пут у мраку. Спуштамо се по помрчиии, али стижемо без иезгода у свој логор. Вечерамо под шатором п проводимо вече око ватре која иас греје. 16 новембар. Пада киша. Српско, франнуско и руско напредовање је знатно. Руси су се утврдили ма другој страии Бистрице. Французи су заузелн Кецали, као и Букри. Моравска дивизија је заузела један део коте 1212. Био сам тамо, Али рђаво време је спречило да се покидају бодљикаве жице које окружују врх. За то би требала јака артиљеријска ватра, а магла и киша спречавају свако дејство артиљерије. Изгледа да Немци приписују много важности коти 1212, јер њихов врховии командант, фон Белов, ’ личио је ту да управља одбраном. Заузммање Редута стлјало ]е наше 400 људи. Бомбардују наш логор. 17 новембар. Време се разведрило. Сунце сија, алн још има облака. Пуковник Миловановлћ ме иозива да га пратим па осматрачницу да прнсуствујем битци. У 9 сати наши коњи су оседлани н ми јашемо до Редута. Иа плашши је пао снег и ианорама је
•Г
108
величанствеиа. Бели ее цео ламац Баба Планинс и Периетера. Кад смо стигли на место, битка је у јеку. Топови евуда синају ватру и једна хаубичка батерија, сасвнм близу иза нас, шаље своје пројектиле преко наших глава на Бугаре. Треба заузети коту 1212 пошто-пото. На ту косу и на Три Зуба коицентрисана је артиљеријска ватра. Бугари су нас видели и упућују нам нсколико граната које се распрскавају на 100 метара од нас. То нас не омета, зашгићене .стенама, да ручамо добар ручак који смо донели. Место кафе, присуствујемо гађању наше хаубичке батерије. Пењемо се ка осматрачници и командант нас тера да ручамо још једном с њим. После тога гледамо бугарско дивље бегство са коте 1212. Они беже, а наша артиљерија шаље за њима град „мармита”. Тамо није могло да остане више много л>уди. Ипак онн се још држе на Три Зуба и наша артнљернја и даљс нх упорно туче. Сазнајемо да наша дивизија напушта Добровени да се смести на Гњнлечу. Команда постаје мање ннтензивна око 16 сати. Кота 1212 је заузета и ми напуштамо осматрачннцу. Још један поглед иа бојиште Редута, мало задржавање код команданта артиљерије, и мн полазимо према Гњилечу, Тамо смо у 17 сати. То је сиромашно сеоце, тренутно иапуштено од својих становника, на нских 800 метара виснне. Мн смо близу непријатеља и, кад стнжемо у село, ту још пљуште бугарске „мармнте”. Стнгао је и наш пртљаг. Подижу иам шатор — нас смо тројица, капеган Шалоњић, каиетан Миличи11 п ја — н мн се ту с.мештамо. Пуковник Миловановик са којим остајем око лепе ватре, сав је радостан. Он се нада да Немо моћи гурнути до Прилепа. Бнтољ мора бити пред падом, јер смо јасио видели како напредују Французи у равници. У оста* лом, говори се на фронту да је Миловановић омогуНио садашње напредовање. Он је остварио пад Бито.ља, заузимајући целу Чуку, тако да, заобиђени, Бугари не би више моглм држати варош. Сарај је сматрао да је овај маневар немогућ. МишиН се иије изјаснио. Онда је Миловановнћ нздао наредбу својој днвизнји да гура иапред колнко вмше може и да нзгнне цела, али да не одступа. „На тај начин — рачунао је оп — ја сам напред, а остали пе могу да ме пусте самога. Они ће бмти приморани да пођу за мном." Тачан рачун, као што показују догађајн. 18 новембар. Јутрос је време нензвесно. Покагкад имамо сунце, покаткад човек има утисак да ће бити кише. Штаб остаје у Гњилечу врло вероватно цео дан. Бугаро-Не.мци нам шаљу грапате сасвнм близу ссла, оли наше хаубице, намештенс у самом
<
109
сслу, одговарају. Три Зуба су заузета. Хоћу да пођсм у Полог. Пут, делнмично стаза, води нас за трц четвртн сата у ово село кроз оголелу ллпнину. Свуда има батерија, најчешће брдски топови који пуцају на Бугарс. Од времена на времс по којн бугарски незакопан леш. Полог је једно бедно македонско село, готово сасвим разорено борбом. Ту јс коњица и њен командапт доводи нам једног сел>ака којн је остао. Он ми прича да су му Бугарн све узели као и становннцима других села. Капетан нас нуди коњаком. То је за чудо да увек има ксњака код српских официра, чак кад се налазе п у најзабаченијим местнма! Одлазимо, враћамо се преко Гњилеча и пењемо се затим, пешице, до дивизиареве осматрачмице. Каноиада је страховита у том тренутку. Немачки заробљеннцн, са једним поручником на челу, силазе ннз јаругу. Сада се треба попети једном стрмином до једног внса који су бранили, пре два дана, Немци и где налазимо много лешева. Коњички поручник Мнодраг; диван младић којн је био иопа пре него што је постао војник, налази да је пељање мало мучно и жалн свога коња. Још треба прећи две јаруге н затим се изверати на гребен. Залутали куршуми прелећу изнад нашнх глава у великом броју н један од њнх пробнја скут мога шнњела. Најзад стижемо у логор 16 пука и, после поновног малог пењања стижемо до осматрачнице. Њу сачињава један ннз великнх стена под које сс може склонити. Ту је дивизијар са бригаднром и комаидантом 16 пука. Ту човек пма днван поглед на равннцу. Види се сасвнм близу Јароток којн смо заузели, Новак којн још треба заузетн, н Орахово које гори п иза кога се Бугари укопавају. Можс се савршепо пребројати свакн човек који ту ради. Пред мама, на неких 600 метара, једна јаруга коју још држе немачкн ловци. Канонада се продужава. Са нашег врха две батерије шаљу гранате у бугарске ровове, и шрапнели и гранате распрскавају сс у равиицн. Примстили су нас. Карактеристично звиждање наговештава нам долазак једме гранате у пашем правцу, једне гранате иза које долазе миоге друге, а једна одмах, велика са црним димом, експлодира управо на иашем гребену. Мрак се спушта и ми силазимо пешнце. Нисмо направили ни 101) корака. кад стадоше шрапмели да се распрскавају пза нас и да нас окружују својим куглицама, али ие погодишс никога. То су последњи и ми стижемо без неприлнке у Гњнлеч. Ту се палазп впше од 350 бугарских и иемачких заробљеника које је дивизија заробила преко данз. Један немачки норучник, који инје
110
више много горд, каже ми да је, пре него што је дошао на балкан, веровао да ће се рат свршнти Вдућег пролећа и да ће Мемачка упасти, преко Румуније, у РусиЈу и тако је гриморати да закључн мир. Француску би постигла нста судбина, а исто тако и Енглеску. Сада, послс свега што је овде видео, иије више ннмало убеђеи у немачку победу. Прнчам му о последње^ савсзничком успеху, заузеће Бапома, о 5000 немачких војннка које су Енглези заробили и т. д. Он је внше него зачуђен, „0 тбме нису нам никад ништа говорили, апсол>'тно ништа”, каже ми он. Канонддз се ућуткује. Заузеће Битоља лбжда је од.1ожеио за сутра дан. Тада ће тачно бити четири године како су Срби зауЗеЛи оћу јзЈрош први пут. 19 новембар 1916. Јутрос Нам кажу да треба да спремимо пртљаг, јер ћемо да мењамо главни стан и наместићемо се у Орахову. Спремамо дакле све н очекујемо иаредбу За пОлазак. У 11 сатн стнже вест да је Бнтољ заузет. ФрЈнцузи и Руси су ушли у варош. Очекује се непрестано наредба за иолЛзЈк, али има противнаређења. ОстгЈјемо још у Гњилечу до сутра. Још се води борба на Чуки н око Битоља. Дивћзијар је отишао на ИОВу осматрачницу са које се, изгледа, види сне. И ја бих такође хтео да видим, алИ иико не зна где Је Та чувена осмаграчнпца. Крећем се да је тражнм са франпуским лекаром мајором Батнсом, поТпуковииком Миловановнћсм н наредннком Жувом, зв^ничним слнкарем ИсточНс ВоЈСке. Пењемо се Према висбвМма ^уке, али ускоро Миловановић и ЖуН се замарг!ју и заостЈју. Са др. БатНеом Ја гурам даље према Три Зуба. Једна колоба немачгаЈх за^обл.сника пролази поред нас. РоВовн првог вЈ?ха на Три Зуба пунн су бугарских лешева, даље су лешеви пруских ловаца. Н^јзад, на носледњем врху, наилазимо команданта н ми са нн!м присуствујемо битци која се води испод иас у равници. Управо испод нас, једва иа један кнлометар, налази сс манастир Јароток, а, мало даље, села. На десно, у јарузн, Орахово и једћо друго село које гори. Бугари су на гребену иза Орахова и наши топоби их бомбардују. У равници свуда се распрскавају гранате. Долазе да пам кажу да има један рањеи нсмачки војник мало ннже Па коси. Силазим са лекаром коЈи га прегледа. Не може више ништа да се учини, он има једио шрапне.тско зрно у Нрху лобање (касннје сам сазнао да је ипак био спасен). Бугарски шрапнели падају на ћека 4 киломСтара испред Бнтоља. НашИ су дакле већ ту. НаШа оСмат^ачиица је смеппена у старим нелријатељским ровдвпИа. Колнко нм је
ш требало вреиена да ископају ове дубоке ходнике у камењаруГ Ш ипак наша их је артиљерија лепо испретурала. Кад смо се вратили у Гњилеч у сумрак, ту налаанмо много прускнх заробљеннка. Разговарам с њима, и један подофицнр, берлински детектив у цивилу, прича ми занимљиве ствари, очигледно претеране, али које ипак садржавају озбнљан оспов истине. Он мн каже да се жене у Немачкој буне против рата. У велнким варошнма, нма сваки дан опљачканих радњи н иоразбијзних излога. Немачки вбјинци презиру Бугаре који нс могу издржати аргиљериску ватру. Ови Бугарн пљачкају села и затим продају Немцима врло скупо производе својих крађа. Тако онп продају један хлебац за 5 марака. Овај подофицир није задовољан с официрима. Они нуцају на војнике нз ровова, чим ови почну да попуштају. Прекјуче, у борби на Три Зуба кад се војници нису могли више одржати и кад су бежали низ косу према Јаротоку, љихова арти,'љсрија јс на њич иуцала. Овн војннци су нашли у манастиру Јарокоту жнвотних намнрница које је немачки штаб ту оставно у своме бегству: једну шунку, ликера, некмеза, цигара и, чак, капа и сабаља. Једаи од заробљеннка заиста носи официрску капу коју јс ту нашао. Сви заробљеннцн су задовољни да јс, за њих, рат сада свршен. Битаљ је заузет. То Је врло скупо стајало. Нас више нема од 25000 пушака, остали су изгинулн, рањени, болесни, нестали. Алн дух је величанствен. То не могу боље да опншем него преписујући једно дивно писмо младог Тешића, који је као потпоручник умро од задобијеннх рана, и одговор његове мајке: „Мили моји, Ево ме где лИјем крв за иашу отацбнну. Н ја сам натопио својом крвЉу ИПшу драгу земљу. 31 гтрошлог месеца, у 4 сата после нодне, приликом тјапада на неМгШке ровове (заузимањс Рсдута), био сам рањеи у лево рЗме од мнтраљеских зрна. Рана се може излечити, алн треба време^а. Зрна су нзвађена сем једнога које је остало. Због 1ћега ће ме кВсније оперисати. (Ово зрно је било смртоиосно.) ИсНричаћу вам како се то десило. Читаћете описе огорчених борби којс су се водилс нЛ овоме фронту од Брода до Ветреника. Наша днвнзија која је прешла ЦрНу Реку н која је иа челу, налази сс блнзу села ТепаПаца југоисточиО од Вптоља. Од 9 августа до 31 октобрз бко сам увек у рову. Нисам се извлачио нијсдкбг једипог треиутка и никад ее нисам јављао за лекарску помоћ.
112
Учестпопао сам у спима борбама и, упск су моје стзрсшиие биле задовољие са миом. Најзад, послс шест мессци пао сам. Ујело ме је пс«то, али не бугарско, већ немачко псето. Ако сте чулн о борбама код Острова, Горничева, Кснална, Брода, можете ре^и да је ваш снн узео учешће у свима па челу свога вода. Можете се поносити њи.ме, јер никад нећете моратн да поцрвспите кад вас буду пнталп да ли сте нешто допринели за ослобо1)ење наше Отаџбине. Од 10 до 31 мн смо нападпли сваки дан непријатељскс добро утврђсне положаје, које држе самн Немци. Сваки метар који смо заузели, стајао нас је једног човека. Тешка артиљерија нас је страхопито тукла, не само за време борба, него и кад смо били на одмору. За петнаест дана пнсам заклопио ока о бно сам стално у рововима, пуним воде, и на киши и на снегу. Тридесет првога је стигла одлучна наредба. Требало је напредовати поштопото, и то напредовати у правцу Тепаваца. Од раног јутра почели смо да иапредујемо, група по групл, да будемо блнже непријате.љу у трснутку иапада. Тога дзиа наша чета имала је 57 људн н једног потпоручника којн је замењнвао погинулог капетана. У 2 сата после подне, потпоручник је био рањен у обе ноге п ја сам прсузео команду над четом, пошто иије било никога старнјег по чипу. У 4 сата зазвиждало је три пута. То је био знак команданта батаљона који јс био иза нас знак који је наређивао да нападамо. Нлпред! и људи се устремише иапред. Осу се страховпта ватра и чује се „трра” са свих страна. Митрал>ез косп збнјене редове војника. Видн се само како људи падају. На лево и на десио од мене, онн падају, пуштајући свој последњн јаук. Болело ме је до срца да нх видн.м где умиру. Алн у тим тренутцима човек се заборавља н нема внше времена да окрене главу. Напредовалн смо 1 0 0 метара, алн смо били прнморани да се заустзвнмо. Ледан од мојих војника баца бомбу у ровове, затнм је и сам смртно рањен. Полсгалп смо, док митраљез поред нас косн. Осећам као да ме неко удари у леђа и оте ми се узвпк те моји људн окренуше главе према мсни. Једаи млади војпнк се приблнжи н направи мн привремсн ров. Трсбало је дочекатн ноћ да ме могу изнети у позадину. То су били мучни тренутци. Не могу да сс склоиим у позадину, јер внше не могу да се мнчем и, правећи се мртав, остајем тако два сата. Најзад, ти сати су прошлн. Онн су били дугн као две године. Наши почињу напад, секу жице н нролазе. Каилар из Драгачева јс на челу чете
из која још бројп 35 пушакл, Нс знам шта јс с н>им било, можда јс и оп погинуо. Однелн су ме на превнјалнште и’ после превијања, метнули су ме на носила и, после четнри дана путовања, стигао сам у Солун. Сада сам у француској болници у једној дрвеној бараци где, првн пут, видим поиово кров пад главом. То ме гуши п не могу да слоОодло дишем као на фронту. Бога мн, више волмм чнсти вазду.ч па фронту! Гледајге да дођетс да ме обиђете, пошто кажу да ће сви тешкн рањеници бити евакуисани у Бнзерту. Имаћу пову операцију ових дана. Сутра ће ме рентгенизирати. Љубнм вас и молнм вас да се не узрујавате. Ваш Душко,” Мајка је одговорила: „Драго моје дете, Горда сам што је твоја крв патопила српску земд>у и нећу никад жалити ове свете капи, а оие су капи мога млека, које си ти пролио за отаџбнну. Доћићу за нсколико дана, и ако жене не пуштају у Солун. Мајка." Данашња омладино н пм којн писте или који ннсте хтсли ништа доприиети за Отаџбнну у олзеносги, размншљајте о ова два писма! •
БИ ТО Љ Писмо писано 22 новембра 1916. „Битољ је пао у руке Савезника 19 новембрл. То је прв.т српска варош ослобођења испод јарма освајача. Иеодољиво папредовање српске војске на висовима Чуке која фланкнра лсву обалу Црне, прнпремило је н омогућмло овај пад. Српске трупе, заузете тучењем пепријатеља на планипи, нису могле упутнтн великс одреде за триумфалнн улазак у главпн град Јужне Маке доније, па ипак је било српски.ч елемената којп су успешпо сара* ђивали са својим савезницима, н два прва човека која су продрла у варош, били су Срби. Један од њих је (Мишић) снн мраброга шефа који је командовао лепим маневром чије срсћне ресултате сада прослављамо. Бугаро-немачки отпор бно је упоран. Цен& Сиомспица
тралнс 'снле и љиховн вазалн ннсу лако пспуШтали плеи за који су всћ сматрали да им је сигуран. Успех акције чини ^им внШе част савезничкој Источнбј ВојсцИ, љениМ шефовима и, Вајзочито, храбрим Србима који су узели на себе најтежи посао. Чим се сазнало да је Битољ заузет, одлучио сам да тамо одмбх пођем да се уверим о стању вароши. Пошао сам дакле 2 0 иовембра, ранб у зб(>у, са наших положаја и упутио се преко мочарне равиице ка циљу свога пута. Кзд сам стигао на велики друм од Врбени за Битољ, сусрећем аутомобиле и аутокамионе сваке врсте. ОнН лрекозе животне намирницс и муницију. ћролазим поред српских офЦцира на коњнма, кбји нису могли одолети жељи да не поиграју коња калдрмом једне српске вароши и који се вр^аћају у своје логоре. Један руски капетан, сасвим млад, придружује нам се и објашњава нам да је митраљески капетаи да се борио без престанка три дана и Да иДе у Витољ „да спава”. ЈедВн врло јак аутомбби^ Претече нас. У њемуг су бИли виши француски офмцирн. Они иас весело поздрављају. Д а љ с је дуга По&орка руских ггољских кујни, кбје иосе јелб храбрНм трУпама које су учествовале у протеривању Бугаро-Не.чЈца. НајзаЛ, стижемо На умаз у варош. Велика касарна, са својим ружичастим прочељем, нзгбрела је. Станица је оштећсна и неколикб локомотНва стојс меланхолЦчИо на искрнвљећим и п и к М а . ИтЦлЦјански пешаци спремају се да про!)у кроз варош. У њиховим сивнм униформама са кајишима од бивоље коже исте боје/они су сјајни и успешно сара!)ују на одбрани Битољ?. Ноћ пада и варошке улице су потонуле у готово потпуиу таму. Ипак, на хиљаде савезничких војника пролазе њима пешице и на коњу и дозивају се на свнма језицима земаља Антаите. Од времена на време, чује се експлозија неке гранате. То се Бугари свете за свој пораз и шаљу „мармнте” на Битољ за који су се били заклелн да га пеће пустити. Они су рачуиали без Савезничке артиљерије и без херојства српских трупа којнма се хига да ућу у своју земљу. Они осећају, можда, да трубе које сада одјекују у овој вароши, изводе почетак посмртног марша Великој Бугарској! Правда није још ишчезла с овог света! Српске грађанске власти су се већ сместиле. Окружни начелВик Милорад ЈовановиН набази се на свом месту, као и председиик бпштние Лешњаревић. Одлазнм да их поздравнм у кућн која служн, привремено, као владнп дом, пошто је старо п лепо
115
окружио начелство уинштено пОжаром пре месец дана. Окружип начелник је срећан. Ои је прон«1шао своје старе печате ме!)у онима које му је оставило бугарско бегство без обзира. Он је у великом послу. Лредседник општине разговара с угледшш грађаиима ко ј’ н му прнчају своје муке и расправљају о најуспешнијем начину да се притекне у помоћ гладном становништву, које заиста гладуЈ'е. Бугари су све узели н слабо су водили бригу о издржавању света који су хтели побугарити. Једаи хлеб се обично продавао 5 лева, то јест 5 франака. На улици деца, с испијеним образима, заустављају ме, тражећи од мене парче хлеба. Прва брига Срба биће да снабду храном ово несреНно становништво. Телеграми одлазе, тражећи хитно да се пошаље хлеб н брашно. Али, поред све глади, становништво је срећно што се отело испод бугарског јарма. Српске тробојне заставе излазе из својих скривница н весело лепршају на ветру на балконима полуисточних и полуевропских кућа. У ретким ресторанима којн су отворени, ужурбано се прикуцавају на зид оквири са сликама српеке краљевске породице. К ој‘ им чудом су ове слике измакле подозривој инквизицији бугарских комита? Угледни меш.гани причају ми о својим патњама. Варош, некад у благостању, постала је бедна. Освајачн су све узели. Они су ухапсили и ннтерннралн све грађане који су били суњиви као пријатељи Србије. Комнте којима је заћоведао син генерала Боја* џијева, један голобради млпдић, снн на оца и члан Македонског Комитета, вршили су страховнту полипијску службу. Ово последње времс, свет није више смео да изађе из куће, бојећи се да га не огерају да ради на путевима и рововмма. Младићи, па чак и људи зрелијих година, били су рекрутованн у војску. У свему, то је био режмм терора. Данас су овн грађани поново одахнулн душом. Они знаЈ*у да Срби ннсу угњетачи, него демократн који искрено желе да задовоље цео свет (бар оне који су ратовалн). А Максдонци траже само једку ствар; да их најзад оставе на миру да могу да раде у свој безбедности и да зарађују свој живот. А.М већ је касно, а ми нисмо нИшта јели цео дан. Тражимо дакле д4 се окрепимо, што није лако. Ипак, уз добру вољу иашнх, то нам Полази за руком. Добијамо за тим н стан којн нам је НадрЖао окруЖни начелник. Поред све грмљавине канонаде кој' з не Н()естаје Иреко Коћи, спавам СНОм праведиика и тек сасвим блиска експлозија једне авиатичарске бомбе, бачеие са једног 8»
116
непријатељског апиона, Пудн ме сутрпдап ујутро. Преко целог дана Вугаро-Иелти Пе иам слатн сличле бомбе. Кад сам изашао на улицу, констатујем да готово спе радње нмају обијепа врата и да су унугра опл.ачкаие. Верни својој навици и налик на своје аустро-угарске савезнике у Србијн, Буга[»н су покралн све што се могло одиети, а остатак упиштплн. У десет сати, Прииц Регепт Александар н гснерал Сарај долазе у ослобођену варош. Имао сам част да и>: дочекам са окружним начелником и председннком општинс. Принц Александар, једиоставан као увек, стеже нам приЈатељскн руку, алн ово руковање је мало кервозно. Принц је узбуђен, а не!»е да се то примети. Он баца поглед па две тробојие српске заставе које смо поболп на вратима од улаза и тај поглед каже лажљивом посматрачу сву носталгију овог храброг приица да види ускоро свсј Београд и сву његову радост што је на прагу своје драге земљс, земл^е горднх и добрих сељака, којом блада Једиа династнја пореклом нз њнховнх редова. Геперал Сарај је такође задовољан. Љсгово добро ратиичко лице спја се и он нам јако стеже руку. Ооај оелики успех му чини част, али у овом тренутку чини ми се да је мзњс мислио на стратегијски успех овога плана иего на радост што је сарлђивао да се херојски српски народ узмогпе вратнтп у своју земљу. Инстинктивно, имао сам визиЈу једпог другог човека који такође мора бити задовољаи. Видео сам фраицуског председннка владе Бриана, нокретача солунске експедиције п са.мим тим једног од главних ослободилаца Србије, привремсно погажеис од упадача. Исторнја ће рећн све што се д)тује овом човеку који је, поред свнх отнора, разумео и хтео Оалскаиску кампању. Србија ће дићи овнм францускнм људнма споменик, на чије подножје ће њена деца иолагати цвеће нскреЕге блогодарности.” Ово писмо Је бнло пнсаио за време рата. Д зешс, десет годнна по завршетку борбе, морам да мало псправим његов крај што и* гнче Брианове улоге. СЕзакако, Бриан није био протнп солунске експедпције, — сасвим обрпуто — али да је сам остао тога мишљеља, он би се можда приклонио жељп коју су гласно нзразили Енглези да се напустн македонски фронт. Био је један други 1|)ранцуски мицистар којн је бно апсолутно непоколебив што се тнче одржања фронта Сарајеве војске. Овај мннистар бно је Албср Тома.
117
Писмо ппсппо 13 дсцембра 1916. „Налазим се у Бигољу који су савезничке појскс освојилс од Бугаро-Немаца 19 новембра. То је отворена варош, нимало утвр1)сиа и војнички положаји сс налазе изван ше. Ипак, откад су је изгубили, непријател>и Антанте нису престали да је бомбардују из топова н са авиона. Истииа је да су они нарочито грађали предграђа и улаз у варош, где су моглн замишљати да се налазе логори тругш или артиљеријски положај. ВеК неколнко дана ошт су променилн тактику. Они шаљу шрапнеле усред вароши и, од јуче, они бомбардују њеп центар са великим гранатама од 2 1 0 . Ипак, има један параграф у Хашкој Конвенцији од 1907, који су потписале централне царевине и који формално забрањује бомбардовање отворених вароши. Али ова Хашка Конвенција је парче хартије које су онн поцепали као и све друго налик на то. Јутрос ме је лробудио, у једној приватној кући у центру Битоља и далеко од сваког војничког постројења, један ужасан лом. Једна велика непријатељска граната сравнила је са земљом једну куКу сасвим блнзу моје. Иза ове прве гранатс дошло је још десетак других које су све падале око моје куће да је по нашим зидовима и нашем крову пљуштао прави град од камсња и гоздених отпадака. Затим, пројектили падају даље и, најзад, после бомбардовања од једног сата, наступила је релативна тишпна, прекидана еамо од времена на време сувим експлозијама, налик на пуцкање бича, шрапиела који се распрскавају изнад улица и тргова. Становницн су се били завукли у своје подруме или, бо.ље, оно што онп називају подрумима т. ј. у обичне неосвођене сутерене, само покривене дрвеинм патосом. Једиа велика граната од 210, као што су оне каје употребљавају Бугаро-Немци за бомбардовање Битоља, улази ту као у парче сира, пошто је пробила целу таку конструкцију која се на Истоку зове кућом од камена. Али ови подруми дају бар привидну безбедносг овом застрашеиом становннштву стараца, жена и деце, а то је већ много. Једаи велики број Битољаца тражн заклона по црквама за које мнсле да су обезбеђене од непријатељскнх пројектила, и дању и ноћу храмови су пупи света којн уображава да може да избегне смрти, правећн се што могуће мањим. Користим се првим затишјем да нзађем и да констатујем штету. Једино војници, навикли на „мармите”, мирно пролазе улицама. Од времена на време срстам носила, што их иосе по
118
двојица људи, а иа којима лежи неко тело жене нли детета, облг вено крвл>у и праћено од неколико очајних рођака. То су жртв бугарско-немачког непокоравања Конвенцијама и законИма рат; Њих носе у грчку болницу. Ево једне лепе зграде, пробушене о врха до дна једном гранатом и на којој су сви прозори нора; бијани. Улазим и, у подру.му, налазпм огромну локву крви. Овл се била скложгла једна мајка са своје троје деце. Имала је једн одојче на сиси, а њена друга два већа црвића била су се плашљив завукла у њене скутове. Она их је умиривала; говорећи им да с заштнћени у овом подруму кад је једиа велнка грината од 21 дошла да Покоси ова четира невНна живота. Ја сам сада пред фраћцуском болницом. Из ње се псел>ав са свом журбом. Парчад гранате ометала су-хирурге усред посл у њиховој операционој сали. Онп ће да се паместе у Подрумим грчке болнице, који су освођеии. Улаз у ову болницу пун је света и неколико особа очајн плачу. То су рођаци рањеника које су донели. Један млади! витак, гимиазиста, пита плашЉшЈо једног француског болничар који пролази: „Да лИ су неке две девојке тешко рањене?" Јак< збуњен, храбри војннк болничар одговара: »Бојим се да нећ преживети.” „То су ми сестре", каже тужно гимназиста и одлаз! јецајући. Бомбордовање поново почнње. Неколико особа које су с усудиле да изађу на улицу, трче у своје „подруме” са највећо: журбом. Идем да продужим своја „посматрања о гађању" са сво прозора који доминира великнм делом вароши, Наша кућа Изглед да поново привлачи пројектиле. Све околне куће су погођенс Једна граиата пада нг1 10 метара и ја се користим прнликом д; фотографишем њену експлозију. Подне је. Треба ићи у суседство, у официрску менажу н; ручак. Полазим пусгом улицом где сретам само једног дечка који усред експлознје, нуди пролазницима који не постоје, српск' новине. „Велика Србија” — виче мали, пркосећи гранатама, д; донесС неколнко марјаша својој мајцн која се разболела од нема штине и оскудице. Нова фаза бомбврдовања завршена је. Један свештешгк праћен једним човеком који ноеи бео мртвачки сандук, ндс ; )Курби да сахрани старицу, убијену поред наше куће. И он, д; заради парче хлеба, пркоси смрти, јер један шрапнел, распрска вајући се изнад њега, шаље једио зрио кроз празан сандук, наме њен покојници.
119
И тако цсо дап и целу ноћ пепријатељи Срба руше једну отворепу варош, иекад врло богату, а даиас упропашћену бугарском окупацијом и бомбардовањем. Ресултат дана био је: један инолијански војинк убнјен, један српски војник рањен, двадесетак жена н деце убијено.” Писмо писано 5 априла 1917. „Поново сам у Битољу. После моје последње посете, БугароНемц!! су мало нојачали бомбардовање ове отворене вароши. Савезничке трупе су напредовале. Оне су заузеле Снегово н Киерамарицу, два важна непријатељека положаја. Да се освете за свој пораз јер разумеју да је главни град Јужне Македоније за њих дефинитивно изгубљен, оии траже да разоре варош и да истребе њене становнике. Ушао сам у варош без икакве незгоде. Откад је артиљернЈа ФердИнанда Кобуршког приморана да врши индпректно гађаи>е, јер су Французи заузели висове северио од Битоља, мост поред станнце мање је бомбардован. Улазећи у улнцу Краља Петра, главну улицу, констатујем да се број зграда, погођених пројектилима, много повећао. У овој улици готово више нема куће коју није погодила бар једна гранага. Прозорп више не постоје н човек гази по стаклу које је постало прашина. Приватну кућу у којој сам стаиовао приликом мојих последњих посета, Ј^дариле су три гранате од 2 1 0 . Али није само ова улица која је страдала од бомбордовања. Све друге, подразумевајући ту и сокачиће. имале су великп број оштећених или потпуно порушених зграда. У окруАном начелству сазнајем да их је око 2500 оштећено нли порушсно бомбардовањем. Пошто мој стари стан нНЈе више за становање, примам гостопримство које ми нуди врло љубазно др. 1Ван Дијк, из холандског Црвеног Крста, у шкблн сестара Св. Јоснфа, прстворенбЈ у бблницу за грађење, Ту су др. Ван Дијк и његове холандске сестре неговале, гоћово четнри месеца и поД кишом граиата, несрећио битољско становништво. ХолаиДска мисија учиниДа је лепо дело и радила је храбрб и са преданошћу. Срби су то зваИично признали и бдликовали лекара златћом медЈЉом за хјјабрбст, а боЛничбрке сребрним медаљама. У овој болнцци лекар ми показује нсчсоликб воЈнИка којћ су остали живи од бугг1ро-теутонских граната с гасом. Они су још врло слаби и к>ихово лице је поплавело. Они се туже да их боле
120
грло, да ле могу да слободио дмшу и да им је тежак стомак. 11еки тврде да је гас лако мирисао на горак бадем. По томе Ои сс могло веровати да су пројектлли садржавали циановодоничку киселину. Алн тај гас готово одмах убија, док сс бнтољске жртве дивљашгва централних царевмпа и љнховнх вазала муче од трндесет до четрдесет пет минута пре него што умру. Бомбардовање са гранатама са гасом вршено јс нарочито иоћу, док свст снава по подрумима или, боље, по оном што пазива подрумом, Граната, распрскавајући се, релативно прави врло мали пуцањ, Експлознја ослоба!)а једну цев, окружсну љускама које образују радиатор, и она садржн материју која развија гасове. Ови гасови су врло тсшки и спуштају се у иодруме, трујуНи сва жива бића која сс тамо налазе. Већина жртава била је тако изнемађена у сну. Само у кућн српског митрополнта, лепој згради са нространим сутеренн.ма, 37 особа је било убнјеио нрмликом ирвог бомбардовања гасом у ноћи изме^у 16 и 17 марта 1917. Ову зграду, далеко од сваког саобраћајног нута, изгледа да су иарочито гађалн бугарски топови. Свлке ноћи две или три гранате са гасо.м падају у њеном суседству. Истина је да су српска црква и школа, које се налазе поред ње, још више страдале. Очигледно, поданицн Фердинапда Вероцомног желе да заснте свој бес над свим што је српско. Откад су Битољ ослободнле савезничке спагс, по званичиој статистнци српскнх власти бнло је 764 грађанских жртава, од којих 399 убијеиих н 365 рањеннх. Убијен је 81 човек, 92 жене и 115 деце, а рањено Је 75 људи, 8 8 жена н 110 дсце. Поврх тога убијено је Ш особа и рањене 92 без означења пола. Сигуран сам да је ова статистика нелотпуна, јер поред свега самоодрицања грађанских власти њихови органи не могу да буду свуда н да праве аутентичан спнсак у једној вароши која је примила до крајл марта 1917, 5285 пројектнла великог калибра, а да и не говоримо о безбројним шрапнелима, авпомским бомбама п т. д, Додаћу да се у ово последње време Бугаро-Немци такође труде да упнште варош ватром. Опи бацају знатан број запаљнвих граната. Пожари који се јављају, представљају озбиљну опасност за оно што још остаје од ове некад богате вароши и која готово нимало нема апарата за спасавањ. Иајзад, треба нстаћи чињеницу да су сви делови Битол.а бомбардоваии без разлнке, Болиице не налазе кн мало сажаљења пред разарачким Оесом Кобургових н Хоснцолерових тобџнја.
121
Тако је бивпта грчка болницп, претворена у француску амбуланту, готово саспим разоретта. Болиицу холандске мисије погађале су граиатс и, док са.м ја тамо становао, многобројне „мармнте" експлоднрале су унаоколо. У сваком случзју, треба призипти да Бугари, по оном што су учннилн за време своје окупације и по свом сталном разорном бомбардовашу, имају јединствен начии да докажу свету да је Битољ пастањсп „њиховом браћом но расн". Имам интимно убеНење да ниједан од ове „браНе по раси” неПе хтети да има ишта с њима. Битољци су осетнли Бугарпна, и то им је довољно за увек." Писмо писано 5 августа 1917. „У Битољу сам. Леп летњи дан. Шетам улицама и виднм да у Бнтољу више нема куНе која није погођена бомбардовањем. Ако је релативно мало куПа потпуио у рушевииама, то долазп једипо од тога што су слабо зидапе. Много проЈектмла пролази кроз танке зндове без експлодирања, а ако нма експлознје, дејство је мање. Грађанско становииштво бави се својим пословнма. ДомаИице долазе да купују ретку зелен коју сељацн домосс у варош. Жеие перу рубљс у Драгору, док се њнхова деца играју иа улмци. Нсколико радњн је отворено. Ту сс продаје стара роба коју је поштедсла бугарска пљачка, дуван нлн мали филигранскп накит који се ту фабрикујс. Дечаци продају улицама српске н француске новиие. Неколпко малих „лустроса" — чистача ципела — зарађују неколико марјаша од војника који дају да им се очисте њихове прашљиве „цокуле”. Али све ово становнишгво — нма још нзмеНу 20000 п 28000 становника у варошн — туробно је и нервозио. Чак и децп су се одучила да се смеју. Има сувише жалости, сувише рушевина, сувнше патњи! Број грађанских жртава од бомбардовања ве!ш је од хиљаде. Дуга бавл>ење Битољаца по подрумима, под најгорим хигпјенским условима, развило Је у страховнтој мери болестп које троше организам, Мешање по подруми.ма имало је тако1)е за последицу да се рашире извесне заразне болести. Истина је да српске и француске војне н грађанске властм чине све што могу да поправе ситуацију, али њихова средства за акцију врло су ограиичена у овој источној вароши, одсеченој од свста услед бомбардовања од стране непрнјатеља који ие рсспектују закомс рата. Зашто није евакуисано грађанско стаиовништво нз Битоља: иајпре зато што би било тешко на!ш места за ових 2 0 . 0 0 0 и више
122
несрећника. Ђароши па чак и села Мпкелоније, ко]а су заузели савезннци, веН су претрпана српским, македонским и грчким нз» беглицама из Бугарске и Мале Азије. Затнм, овим злосрећницима стало је до последњег имања које им остаје: то је њихова кућа која је често уџерица, избушена гранатама. То је разумљнво јер такав је менталитет ових јадних људи према којима удес није био никада благ. Док шетам улицама и испитујем свет, Бугаро-Немцн бомбардују перифернју вароши. Али сада почињу да шаљу гранате свнх калибара усред центра. Пројектилн пролазе звижде1|Ц изнад нас да поруше још неколико куНица и да угасе још неколико невиинх живота. Као иеким чудом улице се празие и становиици се па врат-на нос склањају у своје подруме где ће пронаћи загушљиви гасови. Пан! На 30 метара преда мном, једна лепа добро гра!)ена зграда, сруши се. Једна граната од 150 погодила је иосред ље. Деца нредстављају тек клупчад крвавог меса. Шта су скривила ова сирота деца Вилхелму Хоенцолерпу и Фердинанду Кобургу? Нека се чувају да им историја не да наднмак „убииа деце!” Заиста шта има да значи ово бомбардовање једнс отворспе вароши? У много махова сам сам констатовао да се у самој вароши Битољу ке иалази »шједаи топ. Да ли само уживање да чине зло, нагони непријатељске тобџије да истребљују сиромашно грађамско становииштво које је веИ доста страдало од рата?” Писмо писано 9 октобра 1917, „Ових лепих јесенских даиа још једном сам се навратио у Битољ. Човек готово не може да позна више ову варош која је била тако лела у насмејаној долини Драгора. Зашто су се БугароНемци овако исиизмили иа ову отворену варош »соја је као такна заштићена ратиим законима и конвенцијама? Зашго убијају стотинама (до сада је погинуло око 1500 гра!)анских лица) ових јадиих становника? Разлог је за то прост. Освзјачи кад су видели да им се дефинитивно измнче њихов богати плен хоће да се свете и, пошто не могу да учине ништа својим противницима, из ужнвања да наносе штету чине све од своје стране да што више пати невино становништво, које неће бнти бугарско. Надајући се да избегну светски презир чнју тежину осрћају, оии су хтели да објасне своје понашаље неутралцима н Папн који је тако снисходљив према њнма, и нзговарају се да нх њнхови неиријатељи приморавају да пуцају на ову отворену варош, јер су намсстили тонове у варошм. То јс још једна нова
123
лаж од њиховс стране и они то добро знају, пошто је њихова шцијунажа функцнонисала са ретком слелошћу н великом тачношћу у Битол>у. Био сам бар двадесет пута у бомбардоваиој варошн н ја сам је црршао у свима правцима. Никад није бнло ниједног савезннчког топц у средини вароши, коју су највише грађади цртиљерци рилкедмц Хоерцолерна н Фердинандн Кобурга. Савезници, да би одговарали на непријатељске гранате, морали су ицмерЈити батернје на периферрји вароши. Германо-Бугари то знају али местр 4 3 тамо Оацају своје пројектиле, они гађају саму варош са њеном децом, њеццм женама и њеннм старцим«!. Како |је оип да објасне убијање овнх невииих створења загушљивим гасовима? Да лн ћс хтети да тврдс да ће, шаљући ове метке, забрањене конвеицијама којс су они потписали, у центар вараши, погоднти савезннчке трбџнје који се иалазе на хиЈраде метара од гађаног места? А како могу да сперу срамоту за подсар у Битол>у, који су запалили 17 августа 1917.? Тога дана оци су почели да бомбардују цеитар шрапнслнма око 14 сати после подие. У 17 сцти све њнхрре батерпје су отворилр ватру иа варрш без прсстанка до 2 2 сата у вечс. Више од 2 0 0 0 граната свнх калцблра н сваке врртс бнло јс тако избачено. а међу њима много запаљивих граната. Ватра јс свуда ухватилц и гјсесток ветар који је дувао трга дана, брзо је раширио иожцр. Иикаква помоћ иијс била л:огућп, поред свих цеви које су нацш били паместили, предвиђајући ова^све несреће, јер су БугароКемцн обилато засипали запаљену зону шрапирлима, унпштцвајући телеграфскс и телесрорске иисталације, преко гсојих би се могла тражити цомоћ од суседних једцница. Цео свет је морцо дц се посакрива у подруме. Разуме се само цо себц да јс бцдо жртзвп: 3 особа јр изгорело, 26 ра|1>ено од лламеиа н 2 2 погинуло од граната. Ме^у свнма овим жрвтама бцла су само читири војннка који су нзгорели јсдд су покушавали да спасавају децу. Стара мајка румунског професора Ђордца и њсрова ћерчица бплс су закопанс под рушевинама њихове куће. Седам стотина кућа постцло је пден пламена. Оне се све налазе у иентру вароши, десно од улице Краља Петра (идућн ка Драгору) и могу да тврдим да се ниједан савезнички топ није налазио у близини. Алн ушштавање топова није био циљ овог варварског акта. То је ионово бида освета. Савезнички овнатичарп бнлн су над Прилепом н у оврј вцрошп нз крјс је свакуисан гра-
124
ђонски елеменат, обилзто бомбардовали војиичка постројења: чак нзгледа да су убили једног генерала. Да се освсте за ову чисто војничку акцију. Бугаро-Таутони су тражнли да иснашта невино грађанско битољско становннштво. Нисам нристалица репресалија гсоје могу да погоде неборце, али, видећн оваквс ужасе. питам се шта савезнпци чекају те не предузимају ништа да немачки.и н бугарским варошима одмазде за ово дивљаштво, Поред свих страдања, око 25000 Битољаца нису хтелн да напусте варош. Било их је, истина, неколико хиљада који су отишли, јер су се нашли без крова услед пожара. Други и даље живе или, боље, вегетирају у својој свакодневно бомбардованој вароши. Десет месеци страдања иачинило пх јс филозофима. Они су оргаиизовали, како-тако, свој живот у пездравнм подрумима, где их вребоју сушица и заразнс болести. Најсмелији су започелн малу трговину и занимљиво је видстн мале радње напола порушеие од граната или од бугарске пљачке, са својим гвозденим искрнвљеним ролетнама које су тек напола подигнуте да би се могло што брже спустити кад започне бомбардовање. Деца се играју на улнци, али тихо. Она су изгубила своју природиу веселост откад њнхови мали пријптељи свакоднеино гину од убиствених метака оних који су претендовали да су на чслу „Културе". Један лознаник ме зауставља. То јс један Србии нз Србије чија се породица коју сачињава његова жена и један диван мали дечко од 8 година, иастанила у Битољу, бежећи од бомбардовања Београда. Питам га за лородицу. Дечка је убила граната са још десетином малих другова, док су се безбрижно нгралп војника на улици. Његова жена је умрла од туге. Док разговарамо, чује се добро познато зврјање, а ускоро нза тога детонације противавмонских топова. То су бугарско-немачки авионн који праве своју уобнчајену шетњу смртн нзнад мученичке взроши. Њихове бомбе се распрскавају сасвим блнзу иас и неколико минута касниЈе иосе на носилима крваво тело једне мајке која је ншла да тражи млека за своје мало дете у кантини енглеског Сербиаи Релиф Фонда. Да ли ће папа н извесни неутралци још смети да бране ствлр ових убица невиних створења?” Ових пет пнсама цртају добро, п ако у кратко, мучеништво вароши Битоља. Не остаје мн дакле внше него да у кратко пспричам живот који су ту водилн нашн војници. Свакако, није било добро за војнике резервне битољске дивнзије да живе у овом иаклу где непријатељске гранате долазе
125
дл хн посећују свлког сатл длњу и ноћу. Алн ови стари — били су из другог п трсћег позива — умелн су да себн створе живот који се да подносити. Истина јс да је јвихов шеф био пуковник Васић, јунак одбране са Бабуне. Какав је величапствеи и нзванредан човек био пуковник Васнћ! Подгризан туберкулозом, мршав као ексер, оп је бно увегс једнаке воље, озбиљан н предусретљив. Он је видео како пати његов наррд и хтео је да га помогне да нобеди невољу. Он је био убеђеи да право има да остане победппчко. Само ово пожртвоваи>е дало му је снагс да сс држи иа ногама. Кад је победа бпла извојевана, његова снага је малаксала и, мало времена после рата, ми смо га испратили до његове вечне куће, заборавл^еие од садашЈвег нараштаја, и за коју је он хтео да буде на једној од они.ч голнх главица Чуке, одакле би његова бесмртиа душа могла да посматра ову Јужну Србију коју је он толико волео и за коју се бојао да је они послератии иеће довољно разумети. ћћега је усисшно иомагао комаидаит места, потпуковник Бруислик, реализатор. Овај офнцнр је умео да одржи ред и поверење ме!уу оеим јадннм грађанскнм бито.љским становништво»м, увек десетЕСОваиом и мрцвареиом дивљим бомоардовање непријатеља. Он је створио, у овој вароши увек под ватром, огромне баште које су снабдевале трупе прве армије у нзобнљу са зеленп, таквом да је она могла да однесе прве награде на једној баштованској изложби. Кад сам одлазио из Солуна за Битољ, мојп другови из менаже пису нпкад нропустилп да ми не поруче да донесем купуса, патлиџана, краставаца и т. д. из Битоља, јер се слично није могло наћи на пнјаци „Егејског Бнсера*'. Увек !«у се сећати грдње коју је осуо на меие мој старн пријлтељ, каиетаи Тешо Старчевић, јер сам, успут, изгубио једну врећу купуса коју сам требао да му донесем. Бруислик је наместно усред своЈе узорне баште један басен од бетона. Колико пута сам се п>им користио н, уживајући у дивној бањи, могао сам посматрати призор како Бугарн бомбардују варош илп околнну. Код пуковника Васића, као и код Бруислика, трпеза је увек била постављеиа за другове и пријатељс. И каква трпеза!. Боже мој, шта сам сваки пуг кад сам био у Битољу, морао да поједем и попијем код њих! То су биле гозбе каквнх ннје било на другом месту, чак ии код Принца Регента, где је трпеза ипак била добра. Било је изузетно рстких ствари као свежег путера којм су фабриковали потпуковиикови војннцн, А тек пиће! Увек одличпог п
126
свежег пива, Киаитиа и т. д. пз италијанске каитине у Сзкулеву. За време целог рата на солунском фронту, кад сам хтео добро јестн, одлазпо сам у Битољ, решен да имам осам дана покварен стомак што сам сунише добро јео. За столом ових одлнчних другова било је увек друштва. Илн је то био капетан НиколиН, шеф обавештајиог одсска рсзервне дивизије, једиии још жрв од официра с којима сам Оно у Лешиици 1914, или пуковник Прево, командант француских трупа у Битољу, мли пуковлик Радоваиовић, шеф штаба, или Отац Менер, војни свештеник француске дивизије ко|и је, трипут недељно, долазио са положаја да држи у Битољу час француског језика, и пуковник Васић био је један од његових ученика. Ледном, у децембру 1917, био сам такође довео француског војног аташеа, мајора Карбоинеа, искреног н дивног пријатеља Срба. Дочек код ВасиИа био је још обилатији него иначе, а Карбоние је био готоно апстинент. Још упек видим очајне, а ипак задовољне, погледе, које ми је упућивао мајор кад бн његову тек испијену чашу одмах папунио пуковник нли неки други гост. Васић Је умро, а живот ми није допустио да останем у додиру са Брунсликом. Али никад ннсам заборавио шјтн ћу икад заборавити ова два дивна друга код којих сам се научмо оптимизму. Први окружнн начелник који је заузео своје место већ од првог дана кад је варош заузета, био је Милорад Јовановић. Озбиљан човск, искреи и храбар, ои је организовао прву помоћ за гладно становништво. Не губећи никада своју хладнокрвносг, поред свега бомбардовања, он је учинио све могуће да створи један живот толико нормллан у колико су то допуштале околиости. Он је још и данас у министарству унутрашњих дела, а;ш не заузима место које би требао према учињеним услугама, Ј^ао у осталом и већина оних који су радилн са пожртвовањем за земљу за време рата. Други који нису били заморени издржаним патњама, јер су умели да обезбеде своје личности и нису се жртвовалн за земљу, заузели су њихова места. Други окружни начелник бомбардованог Битоља био Је капетан Марјановић, бивши председник београдске општнне. Марјановић, омален, округао, са малом браднцом која ј’е завршавала његово на пола расположено н на пола озбиљно лице, бно Ј'е љубазан и добар друг. Његова трпеза је чииила конкуренцијју Васићевој н Брунсликовој трпези, и ако их ннје достнзала. То је био један администратор који је имао искуства. Али болест га је
127
вребала. Свакн пут враћајући се у Битољ, налазио сам га измењеног, мршавнјег, жутог. Постајао је нервозан од сталног бомбардовања. Он јр у подруму окрулсног начелства, сасвим блнзу велике џамиЈе, ископао врло дубок заклон, прави тунел подупрт дебелим даскама, у којн се он повлачио пррлнком сваког бомбардовања и у коме је кадгод проводио ноћ. Не зато што му је недостајало храбррстЈј, него је био заиста болестан и, услед тога, врло нервозан. Чак човек да иије болестан, могао је да постане нервозап У овом окружном начелству које је било омиљени нишан бугарсконемачке артиљернје. То сам искусир у вшне .махова, Тако, у дсцембру 1917, бно сам са једним младнм француским наредником, Гзсиоом, који је умро касније, начелников гост. После одличног ручка, били смо управо при кафн ра правцм бенедектинцем, кад је једна релика граната од 120, која је пала право пред кућу, поразбијала све прозоре и убацила кншу парчади у нашу трпезарију. МарјаиовиН је ве1» био ка патосу н викао: „У подрумГ Алн ја сам био радозцао и, пре него што сиђем, хтео сам да видим што се дешава. У том тренутку, једна друга граиата прошла је кроз кубе цаммје пред окружннм начелством. Једна тре^а експлодирала је на крову Сербиан Релиф Фонда, на дцадесет метара од иас, ке учннившн никакве штете сиромашним људнма који су били дошли у кујну да траже хране. Гасио н ја решимо се онда да пођемо за окружним начелииком у његов подрум. Али ту нисмо дуго остали, после десетак метака, топови су заћутали, а ми хоћемо да видимо штету која је учињена у цамнји. Неколико корака и ми смо тамо. ВеК стиже хоџа са муслиманскнм првацима. Хоџа је бесаи. У својој вечерњој молнтви он ћс се већ осветити Бугаро-Немцима, савезници.ма Падише. Џамија је слабо страдала. Граната се распрсла, додирнувши кров и иачинила је на њему само једиу велику округлу рупу и убацила одломке у унутрашњост зграде. Хоџа ми држи дуг говор на турском језику који не разумем, али погађам да је пуи ОЈ;орчеља протнв оиих варвара којн чак јгс штедс нн џамнје. Кад смо изишли, полазимо начелству које је ту блнзу, кад се, иаједпом, обојица залеписмо под страховитим треском. Ошамућен, дижем се и пипам се. Није ми ништа и ја шггам Гасиоа који такође устаје: „Јеси лн раЈвен?” „Ие, мислим да писам”, рече мн он, „али добро смо се извукли. Гледај где је пала прљава машииа!,, и ои ми показа на два метра рупу у калдрми ,коју је створила скспозија пројектпла. Тако смо заслужили још пеколнко чаша
128
бенедиктина које је окружнн иачелинк хтео да гутнсмо да бисмо се мало повратилн. Један другп високи грађпнскн чнновник који је остао у Битољу од његовог ослобођења до завршетка рата, био је председник општпне, Г. Лешњаревић. Омалеи, слабуњав, овај човек био је увек н храбро на свом месту. Битољцн дугују много своме суграђашшу — он је родом из тог краја — који је својом љубазношћу и поштовањем које је стекао, умео да постнгне много ствари за њнх од српских и француских војннх власти. Разуме се само по себи да је, у овој бомбардованој вароши, било мало разонођења за војнике и офицнре ван њихових кантина и неколико сиромашннх кафана, где су билн више или мање строго поштоване Сарајеве наредбе односно'алкохолиих пића. Ипак, биле су две млекаџинице где су старији волелп да мало ћаскају. Прву јс држала једна госпођа, избеглица из Београда, са својом дсвојком. Ова последња, Бранислава Марннковић, била је, за време бугарске окупације, изложена најстрашнијем гоњењу снна Бојаџијева, бугарског битољског окружног начелника. Један немачки мајор из Данцига, Бренер, спасао ју је из канџа овог одвратног лица. Бар једном је један немачкн официр учипио неко добро у окупираној СрбијиЈ Друга млекаџика била је Госпођа Емилијл, јсдпа доста лспа пупачка жеиа од својнх тридесет година. Она је била Српкиња, али је студирала медицину у Петрограду. Човек је Оно сигуран да увек нађе у њепој малој радњи, са напола затвореипм капцнма, да би се могли што брже спустити кад започне бомбардовање, неколико младих офицмра који су дошли са суседпнх положаја да „проведу неколико дана у вароши". Војннци, као н грађани, становалн су, бар већнном, у „подрумима”. Епглескн шофер моје Фордове камионсте, Џемс, проводио је тамо све своје времс кад сам се ја задржавао у Битољу. У осталом кад год бпх му казао да идемо у Битољ бно је незадовољан. Он је мрзио бомбардовање. Блтољско становништво жмвело је најлепше са српскнм војницнма који ннсу днрали што је туђе п који су увек били спремпи да учине услуте сиромашним људима. Оно је такође волело француског „паолиа”, дрскијега, алн којн је бно добро дете и делпо све што је нмао са онима у оскудици Другачпје је било са грчким трупама које су бнле послане у ову српску варош 1917. Официри, заборављајуКн догађаје нз 1915 године мало славне за њихов народ, почели су да воде полнтичку пролаганду у овој варошп која њима иије припадало. Пропове*
129
дали су становницима да су Грци ц да ће Битољ' припастЈГГрцима после рата. Њихови војници били су страх и трепет за битољске" баште и кокошарнике. Један српски полмцнјски комесар изненадио је известан број ових штеточииа и оптужио нх. Грчки генерал је хладно тврдио да су то били Французи. Али комесар иије хтео да потусти. Сакрио се и чекао са кодаком у руци да се допови врате. Неопажен, он нх је фотографисао, развио свој филм и кад га је израдио, пошао поново да се тужи. Метнувши своју фотографију генералу под нос, он га је залитао: „А да лн су ово Француски војнини!” Солун је ставпо тачку овом штетном стању ствари, сменивши генерала и више других официра, пошто је издао врло строге наредбе да се постигне беспрекориа дисциплииа од стране грчких војника. Морам да речем да су ови инцидентн били врло мучни за Венизелоса, у том тренутку првог шефа Грчке н искреног и врло лојалног пријатеља Србије. Треба ли још додати да су, поред све будне пажње наших, Бугаро-Немци умели да одржавају неке везе у бомбардованој вароши. — Да лн су то били Турци, Арнаути или комите, прерушени у жене? То се ннкад није сазнало. Чак се говорнло о телефонским станицама, укопанима у зимљи. Чињеница је да је бугарско-немачка артиљерија гађала Јединствено тачно и да је увек била дивно обавештена о свакој важној посети у вароши. Варош Битољ је често примала важпе посете. Час је долазио Принц Регент, час високи савезничкн официри, а, једном, н стари Пашнћ са неколико министара и са делегатима Југословенског Одбора. Овом приликом стари државник показао је лепу срчаност. На поласку из главног стана штаба прве армпје, шофери аутомобила добили су4 наређење да убрзају вожњу прелазећи мост на улазу станице и дивно одмерен од неприЈатељских тобџија. Да ли је Пашић чуо ову препоруку или да ли није познавао опасност? Како било да било, кад је дошао близу моста, казао је шоферу свога аутомобила да се заустави. Кад су му скренули пажњу на опасност места, он је рекао мнрно: ,,То не чини ништа, биће много занимљивије ући пешнце у Битољ." И спокојно изиђе из свог аутомобила и, малим корацнма, упутн се у вароши, праћен целом пратњом. Кладио бнх се да је већнни ове господе са Крфа срце било сишло у пете! Пашић је имао среће. Или су се Бугари одмарали после ручка или су били потпуно изненађенм толиком смелошћу. Оии нису пуцали. Ја сам имао мање среће. Био сам готово редовно бомбардован. Једном једна Свомешиа
9
130
бугарска грапата откинула 'је врата позади моје камионете. Један други пут, један мотоциклиста који је ишао преда мном, био је бачен у ваздух и он јс извео чувени смртоносни скок, али му у осталом није било ништа. Али шегова машина била је у мрвицама. У Битољу такође Госпођа Харве, сестра маршала Френча, нашла је смрт од једног парчета бугарске гранате. Заузимање Битоља 19 новембра 1916 било је готово једка војннчка лудост, јер су савезничке трупе биле само једна обичпа завеса и нису имале никакве резерве. Да Бугаро-Немци нису били сувише деморалнсани победиичким напредовањем Срба најпре на ланцу Кајмакчалана, затим на Чуки, онн су могли пробити ову линију бораца који нису могли рачунати на помоћ из позадине. Управо зато што је акција била смела, она је успела. Могло се чак гурнути даље и потпуно дегажирати Битољ, али француске трупе су имале мавику, пошто заузму објект, да га утврде и да га доведу у ред. И, кад су оке зазршиле овај посав, непријатељ се прибрао. Више ннје било могуће да се капредује. И тако готоао две године, Битољ је био стално под ватром п порушеп у три четвртине. Ова варош је нашла мира тек крајем септембра 1918 лриликом крајње победннчке офанзиве. Сада Битољ више није главно место Јужне Србије. Заменило га је амбициозно Скопље. Али, у срцу свих оиих који су ратовали, он ће остати мученичка варош, она чији нам је призор давао снаге да поново освојимо све српске земље.
СОЛУН . Солун, Тесалоники старкх Грка био је за западњаке, пре балгсанских ратовз и, нарочито пре Великог Рата, једна тајанстпема варош негде на далеком крају Истока. Данас, она је популарна, свако дете је познаје, јер, кроз три године, она је била окупирзна од савезничких војника: српске, француске, енглеске, италијанске, руске, грчке н, чак, албанске војске, који су од ње начинкли силну операцнону базу. Она је бнла грчка ту од скора, кад су се ту искрцале трупе Антанте, али њено становништво је било нарочито јеврејско, измешано са јаким турским елементима — правим Турцима и Деунемима, т. ј. Јеврејима који су прешлн ла Исток, — као и грчким, бугарским, српским н понеким куцовлашкнм румун«
131
ског порекла. Многобројнн полаиицн западиих земаља били су дошли међу ово источњачко становииштво да ту у трговини потраже срећу. То је бнло право становништво Вавилонске Куле, које су савезиицп пронашли приликом свога искрцаваља. Требало је организовати и припремнти напад из ове влроши једне земље која је остала неутрална поред свих својих обавеза и која је била настањена, великим делом, светом који или је отворено или потајно био непријатељски расположен или који је припадао земљама у рату с љима. То није био лак задатак за врховног команданта, генерала Сараја. Нисам бно у Солуну у првим месецима љегове окупације. Не могу дакле причати да сам видео кадгод трагичне, а кадгод смешне догађаје који су се одигралк у томе тренутку. Могу да говорим само о ономе што сам видео од повратка српске војске на ратну позорннцу после њене реорганизацнје на Крфу. У то време, сви поданици непријатељске народностц били су протерани илн интернирани, али остало је довољно непријатеља који су се покривали неутралним поданство.м, Тако, један велики дсо Јевреја, бар у почетку, био је отвореио германо и аустрофилски. Много Турака и Деунема осталн су туркофили до краја рата. Не може се рећи да су гермапо п аустрофилскн Јеврејн били у исто време антантофобн. Они су доста волели да се друже са француским и енглеским војним лицима, а то је било зато да праве послове. Али они су апсолутно веровали у победу централних царевина и, поврх тога, били су већ одавно с љима у пословимм везама. Онн су мислили да је паметно да се не завађају са будућим победницима. Најзад многи, може се чак рећи већина 'Јевреја, нису били задовољни са чињеницама што је Солун, после балканских ратова, припао Грчкој. Солунски Грцн и Јевреји нису се волели. И једни и други били су сувише добри трговци. Ови људи, у почетку рата, надали су се да ће, чим се заврше непријатељства, љихова варош постати аустро-угарска нли бар бити стављена под аустријскн или немачки протекторат. Затим кад су посумњали у победу цеЕггралних царевина, они су рачунали да постану слободна варош под француским или енглеским протекторатом. Чак перспектива да буду придружени Србији, није их плашила, јер од почетка н поред свс своје слабости за Аустро-Немце, онн су имали доста живих симпатија за Србе. Они су знали да се, у краљевиии Карађорђевића, са њиховнм једноверницима поступа као и са свим другим грађанима и, услед тога, ови су ватрсни 9*
132
сргтски ггатриоти. Они су такође запазили скромност сргтског војника. Још треба рећи да је један део солунских Јевреја био антантофилски од почетка. То су били Јеврејн који су имали сродничких веза и одиоса са Француском, а. нарочито, са Италијом. ' Турци су били врло резервисанн, али у души су извесно молили Бога за успех централних царевипа, сапезница њиховог Падише, Цео тај свет грнуо је злато лопатом. Многи су били лиферанти савезннчких војска. Солун је био једина велика вар‘ош где су ђојници могли да одлазе за време свога кратког одсуства. Они су, заточени недељама и месецнма у рововнма и у малим македонским варошима без игде ичега, лудо трошили. Злато је текло потоком. Али Солунци нису нмали среће. Огромни пожар у августу 1917 уништио је њихове лепе снове о богатству. Кад је акција почела на солунском фронту, Венизелос, Данглис и Кондуриотис већ су били извршили државни удар. Народна влада се била сместила у Солун и почела организацију војске. Али било је још много Константиниста у вароши који су неутралистима отежавали рад и који су чак водилн пропагакду међу венизелистичким трупама. Свет врви улицама у центру велике вароши. Савезпнчки војпнци, француски, енглески, италијански, српски, грчки и албански шетају или носе пнсма за многобројне канцеларије штабова. Војници на одсуству заустављају се пред излози.ма дућана у Веиизелосовој улнци. Велика немачка Штајнова радња са својом претенциозном зградом реквирирана је и претворена у француску пошту. Али Ородскн Бак је још увек ту и прнвлачи војнике који се диве свима овим добрнм стварима за јело. Даље је велнка турска радња која излаже, усред својнх ћилима, шоља и другнх нсточњачких дрангулија, војне опреме и једну најдотеранију каки-униформу, спабдевену блиставим енглеским појасом, — одело које је снгурно поручио један од „асова” авиације. Берберске радње су пуне и пред путујућнм фотографима стално позирају војницн да пошљу фотографије својима, или грађани којнма треба слика за легитимацију. Свуда малн „лустроеи” којн нзводе право добовање на својим сандуцима, украшеннм огледалима, наивннм сликама у бојама и ексерима са крупним главицама од месинга, То су мали Јевреји, Цнгани и, чак, турски Црнцн који се обраћају војницима на њиховом Језику, али тако осакаћеном да га човек не може
133
познати. Војници на одсуству користе се прилнком да доведу'у( ред своје цокуле, на којима се нахватало осушено блато. ЈТепих сунчаних дана, цело солунско шарено становииштво налази се на улици. Кола муком крче себи пут кроз групе које су се зауставиле насред пута. А свуда трче изме1)у пролазника босонога јеврејска и циганска деца и псн свих величина и сваке длаке, али којима би било тешко одредити расу. Јеврејски амали, са велнком прљавом брадом, са погнутим ле1>има под огромним бременима, трче клизајуЈж се босим ногама и пролазе усред светине, не закачнвши никога. Од турскнх жена, занијених као у врећу у црне или смеђе матернје, внде се само кроз малн просек црне н сјајне очи. Једино по начину хода може се разликовати да лн је млада или стара. Када, случајно, пада киша или када вардарскн ветар дува врло јако, улице се празне. Солунац не воли ни кишу ми ветар. Он се повлачи у своју кућу где се велики прозори р!>аво затварају и која је нпстањеиа хиљадама стеница. Као сви становпици Истока, он не осећа њихове убоде. Многи чак сматрају да овс прљаве животиње носе срећу. „Стенице не уједају болесника. Оне нападају само здрав свет”, каже ми један стлри Турчин нз Солуна. У турском кварту, горе у вароши, слика се мења. У колико су улице у доњим квартовима бучие и жнве, у толико су ћутљиви сокачићи у турском кварту са својим лепим зеленилом. Сем неколико ретких пролазннка, човек ту срета само неколнко паса којн лутају, и мачке које промичу дуж зидова. У том кварту има још много башти и на њиховнм чемпресима нли платанима гугучу гугутке, љупке источњачКе птнце. Свака башта је окружена високим зидом који је сав покривеи виновом лозом или глисинама. Тишину ових улица прекида само монотопа песма муезина са врх минарета џамије. Али спустимо се на кејовс око подне или после пет сати. Трг Слободе је тако пун света да њим човек мучно пролази. Кафана Олпмпос Паласа, Флока, Пивара Кристал изнели су све своје столове напоље. Свет се готово туче да ухвати једпо место. Ту нма неколико Солунаца који ту седе по цео даи п гледају како пролази свет. Кафеџије не зар>а!,ују много од ових муштерија. Они се задовољавају кавом и безбројним чашама воде коју не плаћају. За другим столом л>уди расправљају, помажући се много гестовима. Кад их човек чује, рекао би да говоре само у бројевима: „пенте, декапенте, н т. д.”. Онн свршавају иеки посао. За трећим столом, један леио обучеп господин, али који ипак има у
134
себи нешта чудно. Пред њнм је чаша вермута у коју он умаче од времена на време своје усне. Изгледа да немарно прати светииу очима, али ако га човек ложљипо посматра, види се да одмиче мало по мало своју столицу према једном суссдном столу, где три офнцира но одсуству расправљају о последњим борбама и причају о свом животу ма фронту. Вндећете исто тако како упорио гледа јаку сваког француског војиика да прочита број пука. То је један од многобројиих шпијуна које Вилхелм од Хоенцолерна и његов саучесник Фердинанд Вероломнн држе у срцу саме одбране солунског фронта ц које савезннчке полиције, поред све своје марл>нвости, не могу све да открију. Ипак, у поменутим часовима, всћину столова у кафанама и пиварама заузимају војиа лица. Ту оии узнмају 'свој „аперо’' кли гасе жеђ пивом. Кад је генерал Сарај забранио кафеџнјама да не смеју да дају војницнма сваког чина алкохолна пића сем вина и пива, они ипак узимају своје неопходне аперитиве у шољама за кафу, а виски са содом се пнје нз великих шоља за чај. На терасама Трга Слободе виде се нарочнто офицнри, кадгод млади подофицири, „који нмају пара”. Официри се групишу по пародности, али, често се могу видети и мешавине групе. То су нарочито Французи и Срби који седају заједно. Неки пут њих прате енглеске болничарке на повратку из неке болпице блнзу фронта или па одсуству. Ове ваљане жене су добро обучене, али крој њнхове хаљине одаје страховнт укус. Саме жене су већнпом више или мање канонскнх година. Лепе и младе су ретке. Али њихове године не спрдчавају их нимало да флертују на све странс и оне су заиста заслужиле ову малу разоноду. Енглеска нма на претек жена које не могу да се удају. Ко зна да лн ове болпичарке, пошто су честито нзвршнле свој задатак, неће открити међу ратницима, нарочнто међу Србима, толико жељеног мужа? Прилнком мојих бављења у Солуну, много сам посећивао један сто тако рећи резервнсан за једиу грулу младнх српских официра који су се опорављанн од тешких раиа задобијеннх у борбама око Битоља. Међу њнма су се налазили Васић,сада трговац у Обреновцу, Смиљанић, садашњи генерални консул Крал>евнне С. X. С. у Трсту, Огњановнћ, секретар београдске обласне скупштине н т. д. Лепе вечери смо заједно проволили расправљајући о будућности Српске земл>е, јер сви ови људи билн су ватренн патриоти па се и конверсиција сасвим природно окретала око националних ствари.
135 Један други сто који сам такођ'е волео да посеНуЈем, био је сто офпцпра страначке легије. Ту сам нашао свога земљака, поручника Бренголфа, храброг међу храбрима, поручиика Росиииа и Кануда — први је погинуо пред Битољом, а други је, са својим високим „шешијом” афрнчког стрелца и својом великом брадом, иначе познат као писац, умро после рата — и још много других. Имао сам још један трећи сто. Сто мојих земљака из Кантона Во — ја са.м Водоа — где су се сваког месеца по једном састајалн др. Крише и Ниона, капетан-лекар у енглеској војсци, поручник Ремон, поручник у француској војсци и ја у српској војсци. Кад је Венизелосова влада иаредила да се рекрутују и млади солунски Јевреји, они су тражилн да им се да служба у позадини у са.мој вароши. Они гордо посећују кафане на Тргу Слободе, утегнути у сјајне нове униформе и са највећом фантазијом, са струком који стеже луксусни појас... без бајонета. Онн су сада „другови” блатних војника који долазе из ровова са фронта и који су задовољни да проведу неколико дана а да не чују несносну музнку топова. У вече је Солум утонуо V помрчину, сем на Кеју, Тргу Слобедо, Белој Кули и, после пожара, на спољннм булеварнма есоског кварта. Ту се налазе кафане-ливаре, вариетеи, биоскопн и т. д., који привлаче војиике савезничких војска, названих од Немаца „Сарајевом менажернјом”. Сасвнм близу Трга Слободе два биоскопа позивају светину својим осветљењем. Они су увек дупке пунн. Касније, отварају се други биоскопи, ексцентричнији, у Белој Кули, Синема Гомон и т. д. који исто тако грћу злато, нарочито после солунског пожара који је уништио бноскопе у центру. Године 1916 и почетком 1917 њихови фнлмови нарочито обрађују ратне епизоде. Али ускоро, борци неће више то да гледају и траже филмове у којима рат ие нгра ннкакву улогу. Тада „Њујоршке Тајне” и „Жидекс” односе праве триумфе. Познавао сам доста француских и српскнх официра са фронта који су чиннлн сие могуће н немогуће да добију одсуство да внде, нову епизоду која ће се даватн ове недеље”. Са бноскопима вариетеи су делили клиептелу официра који су долазили с фронта да проведу неколико дана одсуства јг Солуну. Била су два велика, Одеок и Бела Кула, и више мањих. као Еден и т. д. Ови вариетен су сваке вечерн пуии француских, српских, енглеских, италијанскпх и руских официра. Али ие треба
136
уображавати да човек можс ту да чује музнку и шансоиете. Офнцири праве толику грају да се не чује ништа од тачака које се изводе. Чим се једна певачица појави на сцеии, бука почиње. Један подражава гранату која долази н распрскава се, други прати песму ричући, остали добацују примедбе из ложе у ложу, неко се вежба у гађању бомбардујући певачицу цнгаретама, поморанчама, јабукама, чоколада.ма, па чак и сифоном. Сирота жена на позорници брзо пева своју песму. Она нема гласа; у осталом и кад би га имала, то би било излишно. Види се само како отвара уста, видн се како вешто избегава лројектиле сваке врсте и најзад се склања да би се појавила неколико минута касније, у једној ложн где пије шампањац са офнцирима. Ево сад једне певачице која је на реду *да изведе своју тачку. Внди се како се скотрљава из своје ложе највећом брзином, вешајући сс за ограду од позорнице. Један сасвим млади енглески официр кога је већ добро ухватнло пнће пење се на клавир и имитира шефа оркестра, закачивши својим штапом са савијеном дршком певачицу за ногу тако да она падне. Свирачи полећу на њега и хоће да га уклоне. Енглез се обе.ма рукама ухватио за клавир и виче из свега грла: „Волим ову госпођицу. Моје право је да волим ову госпођицу”. Сала постаЈе бурна. Једнн стају на страну младог официра, док други траже да буде удаљен. Најзад, један младићев друг приближи му се н рече му нешто тихо. Он се одмах примири и изиђе из сале. Међутим, играчица се повратила од свог узбуђења, очистила прашину са своје хаљине н почела, уз бесконачно пљескање, своју тачку. Заиста, пре него што сам вндео солунске вариетее за време рата, не бих никад веровао да људи, обично разборитн, могу да постану таква деца. Истина је да су ова велика деца имала јако извнњење што долазе из ровова где их смрт стално вреба и да се тамо враћају сутрадан, У Белој Кули публика је мало мириија него у Одеону. Сала Је много већа и много раскошнија. Ту се вечера и пнје за малим столовима којн су врло збијени, Шампањац тече потоком. Руски офицнри више воле Белу Кулу од Одеона. Она их више подсећа на петроградски „Аквзриум” и иа московски „Ер.митаж” него отрцама сала Одеона са својом кочнјашком крчмом. Рус постаје септименталаи кад попије једну чашу више. Онда он устаје са својом пуном чашом шампањца и са флашом, приближава се једном столу где седе Срби, Французи нлн Енглези, сипа нм од свога шампањца и тражи да „пију за његову смрт”. Жан Жозе
137
Фрапа, један француски официр са солунског фронта, у својој књизн „У Солуну нод оком богова” дао је врло истинску и врло живу слику ове Беле Куле коју „Солунцн” неће никад заборавити. Колико је овнк ваљаних младића који су губилн свест по неколико сати на овим местима, а којп нису ипкад више угледалн своју драгу земљу? На овим местима за разонођење грађанска публика се меша са војним лицима, али доста јс ретко да човек види где за једним истим столом седе савезничкн официри са солунским светом. Овај носледњи све до примирја изгледао је да се помало држи по страни. Грчки официри остају заједно и не посећују много друге. Држање Грчке 1915, заседа од 1916 и махинације немачког маршала Константнна оставиле су трагова. Поврх тога, Грци и Италијани, нарочито кад су ови иоследњи заузели Валону, не слажу се добро. Има често између њих икцндената, које генерал Сарај с муком утишава. Официри и српски војници су у добром складу са целим светом. Човек их свуда среће у енглеским „мес”, у францрским „попотама”, у Савезничком Војном Серклу — који је одлично дело Француза — и т. д., свуда су добро виђени гости. Од своје стране они позивају евоје савезничке другове у депое Микрс, Зејтенлика, у њихово нозориште и т. д. У самом СолуЕ«у н на његовим улазима свуда има пажних војничких логора. Еглези су саградили праву варош, дугу неколико километара у којој има свега: радионица за оправку, огромиих депоа, ковачница, иа чак и једна мала железннца. Зејтиилик је постао огромам француско-српски логор, који завршава велико гробље где почивају покојиици двеју војска. У Микрн се налазе бугарски заробљеницн п тамо је депо српске војске. Ту чекају официри и војници, излечени од својих рана, ново одређење, Усред сеоског кварта, ограничено улицама Колокодрони и Мисраки, српска краљевса гарда је подигла, из својих сопствених средстава, једну целу малу варош кокетио опремљених барака у којима станују официрн и војници. У том логору су војншш такође саградили од земље и дасака колибу која мн је служила за хотел кад су ме моји извештаји и други послови приморавали да останем неко време у „Егејском Бисеру”. Ипак, пошто сам задовољио своју прву радозналост, бављења у овој вароши нису била по мом укусу. Солунскн дух био је и сувише „дух позадиие” и, иоврх тога, кад је сјало сунце, ту је била несносна врућина и страховита прашина, а кад је падала киша, човек се давио у
138
блату. Много више сам волео фронт, нарочито у планини, са његовим чистим ваздухом и „рововсклм духом". Сгога, после извесног бављења у Солуну, мој одлазак на фронт био је за менс свакк пут разонођење. Као у Ваљеву и Крагујевцу, Главни Стан је организовао своју иенажу чији је шеф био, као и раније, пуковпик Антонио Митровић, који је умро Ј917. Алн у Солуну нма још много више офицнра иего у Крагујевцу. У стварн, албанско повлачсње је десетковало војску н реорганизација смањене војскс није могла датн занимања свима официрима којн су избегли смрт илн ропсгво. Употребљавају их како могу у Солуиу, Наравно, то су нарочито виши чинови којих има на претек, због чега су Италијани рекли: „ТиШ 8ег1»1 со1опеИ". Немогуће је. да цео овај свет једе у званичној менажи. Неки нду у савсзнички серкл, други образују својс „менаже”, подрзжавајуИи француски пример. Кад сам у Солуну, ја сам члан једне „попоте" која је на далеко чувена у српскнм круговима. Наш шеф „попоте" је каиетан Тешо СтарчевиН, у цнвилу професор у београдској Војној Академнји, на фронту најпре офицнр за везу код генерала Леблоа 1915 и 19Ј0, затим, у истом својству, код француског Главног Стана н, најзад, шсф оделења за штампу у српском Главном Стану. СтарчевкН је најбољн човек који се може замислнти, алн он много полаже иа то да маскира своје добро срце намргођеном спољашношћу која увек режи. Уз то је гурман н зна да прокљувн најбоље стварн. Са једним таквим шефом мн смо увек Сили сигурии да имамо увек добру трпезу. Имали смо врло често госте који су са уживањем сладили јела, која јс брижљиво спремао кувар Анђело, мало глув, али је илак знао да чује добре савете нашег шефа „попоте”. Још су у овој учествовалн др. Слободан Рибннкар, диван човек, увек миран н већ нагризен болешћу која се стремила да га покоси неколико година после рата; Ранко Трнфуиовнјј, шеф Јавне Без* бедности, добар друг за времс рата, који је после рата, кад јс постао пос.паник и државни подсекретар, жртвовао своје другове нз рђавих дана страначкој политичкој страсти; пуковннк Милојевић, најпре официр за везу код генерала Сараја, затим победоносни командант дунавске дивизије, леп војник н весео н одличан друг; најзад, бар неко време, Јован Ћирковнћ звани Ћнрко Паша, после рата битољски посланик, диван гост и ватрени патриота, који се, такође, после рата одао „странаштву" и помало заборавио пријатеље из дана невоље*
139
Солун јс, и пко сачињава Једаи од елемената фронта, као што сам већ рекао, права варош у позадини. Ту све вестн, подразумевајућн и најфантастичније, причају и ватрено дискутују не само војна лица, нсго такође, и можда нарочито, цивили. Каквих нам све прича није прнчано у овој вароши рекла-казала! А те вести још су пзобличене невероватннм слепим страхом солунског становништва. Требало га је гледати у вече, кад се угаси електрика и кад топовски пуцњи објављују да се приближавају непрнјатељски авиони; или опет кад је експлодирао једаи депо са старим авионским бомбама у Микри. Цео свет излеће на улнцу онако како скаче из кревета, у спаваћнм кошуљама или још мањс обучен, и го и људи и жене. Сви вичу, трче, гестнкулирају. Ови сиромаси би се сакрили у мишје рупе, кад би то било могуће. Војници расправљају о вестима с разлнчитнх фронтова. Те вести ннсу биле увек таквс да уздигну морал оних који се боре. Вест о револуцнЈн у Руснјји би.па је примљсиа са резервом у српским круговима, поред свега задовољства које су показивали француски и еиглескн друговн. По нагону, Србнн је био неповерљив. Пошто је словеиске расе њему је можда одмах било јасно шта мора пропзвести код његових рођака по раси уништење ндцје која је дотле водила руски дух. Он ннје погрешно! Затим ту су биле и неодређене вести о озбиљннм догађаЈ*има у Француској. Емберов, Кајоов, Малвиев процес, као н процсс „Боне Руж-а”, громке смргне пресуде, поред све оскудице извештаја доспевале су до Солуна и кроз цензуру и показнвало да све није у реду у ФранцускоЈ'. Сазнало се затим да је било тешкоћа са извесним француским једпницама на солунском фронту, алн да је генерал Сарај успео да успостави ред. Дошао је затим пораз на Капорету и дефинитнвно распуштање руских контннгената на нашем фронту. Крајем 1917 годнне, кружиле су најфантастнчннје вести у вароши II на фронгу о предстојећем нападаЈ'у Гсрмано-Бугара са великим снагама које би бнлс повучеие нз побеђене Русије и Румуније. Најзад у марту 1918, првн немачки успесп са љиховом велнком офаисивом иа француском фронту направили су извсстан утисак. Срећом било Ј'е исто тако често и добрих вести које су неутрализовале раздражујући утисак рђавих. То није сметало да се страсно расправљзмо о свима овим вестима. Српски војТппс је подложан утисцнма, али противно од других, Руса на прпмер, он не губи храброст. Стога од није никад очајавао да ће, најзад, победа крунисати његов готово иадчовечански напор.
но г Мислнм да могу тврдитн да од свих опих незгодз које су сс 'десиле док је српски војник био на солунском фронту, највише га је дирнуо руски слом. Србии је увек сматрао Русију као мајку словенске расе. Он ју је окружавао пстим поштовањем, истим обожавањем које указује својој ро1)еној мајци, и ииједна неправда од стране ове „мајке расе" — а она хн је много починила — није могла да ослаби ове осећаје. Ми остали западњаци, са једним велики.м српским државником, називамо ову готово мистнчну љубав Срба за Русију руском хипнозом и аналишемо држање велике словенске земље — настањене једном несловенском већином — према њеној малој сестри са внше крнтичког смисла. Али најбољи докази, чак и кад долазе од најбољих пријатеља, не могу ништа против једног дубоког укорењеног осећаја у иародној души, и данас још поред свега тога што се Руснја преобразнла у Савез совјетских земаља, невероватно је да би Србин икада дигао оружје протнв ове земље. Ипак, као што дете које воли придаје својој мајцн најлепше врлине и сматра је неспособном да може да учини ишта рђаво, српски народ је веровао да је Русија украшена свима крепостима. Када слом великог царства, капитулација једног огромног иарода пред једном шаком занесењака и злочинаца, плаћсних од иепријатеља, нису више дозвољавали Србину да сумња у руско баикротство, он је бно разочаран и, нарочито, дубоко потресен у својим синовљнм осећајима. Осећао је срамоту готово као да је то бнла његова рођена срамота. Па ипак он је сачувао своју љубав за Русију! Да ли ће ова верност бити икада награђена? Сумњам у то, судећи по рсчима које сам чуо из уста самнх Руса, и ако ови имају један дуг личне благодарносгн према Србији. Солун је варош Главних Станова. Ту је нарочито Сарајев Главнн Стап Источних Војсака; затим енглески, игалијански, грчкн н, најзад, Главни Стан српске војске. Овај последњи је смештен у бнвшем аустро-угарском коисулату, једиој лепој зградн са доста великом баштом. Наравно, овде се иису могла сместнги сва надлештва, алп ту су великн шефови са својим главпим сарадннцима. Ту су радплм најпре генерад Бојовнћ, затим Војвода Мншић. Мало пред победничку офансиву, овај последњи је иреместио свој Главни Стан у Буковик, иа подножју Кајмакчалана. Под обнчним шаторпма, у блнзнни „бенгалоа" Прпнца Регента Александра, који је поклонио генерлл Мајлнс, издане су последње наредбе српским нобедннчкнм трупама.
141
Великн шефови Карађорђевићеве војске су јсдноставни и прнступачни. Није много тешко вндети их п сви пријатељи налазе код њих све што им треба. Ја имам иосла нарочнто са II бироом, обавештајним одсљењем, којим управља пуковник Калафатовић, војиик од великс вредности и срдачан пријатељ. Ако сам у Солуну, иема дана да га не видим. По каткад он мп ловерава нарочите мисије/ на пример приликом бомбардовања енглеских болница број 35 и 36 од стране бугаро-немачких авнона, анкету коју сам затнм извршио нз аероплана, У осталом, ни Сарај ннје искључив. Он драге воље прима све оне који нмају нешта да му кажу у његовој сасвнм малој соби чија су врата увек отворена. Прннц Регент Александар станује у једној вили у улици Мисраки, која припада једном богатом Јеврејину. КуНа, окружена малом баштом, доста је добро, али унутрашњи намештај је страшан. Све је бечка „кзмлота” са апсолутним одеуством укуса лочев од електричног лустера у облику Цепелина, па до лажних чирака од бојадисане печене иловаче. Али ми смо у рату и овакве „грозоте” немају никакве важности, чак и у једној кућн која служи за Краљевскн Двор. Управо поред Прннчеве виле палази се једиа друга врло скромна куНа, на.мештена јако оскудно. То је резиденција Краља Петра, генерала Тополе, који прима само врло рстке привилеговане пријатеље. Као у Ваљеву и у Крагујевцу, Главни Стан има такође своје одељење за штампу, смештено у једној ст^рој турској куНи, недалеко од зграде шефова. Али гу нема више мноштва младих људи из Крагујевца. Они су више волели да остану на Крфу или да иду да жнве у Француској. Ту нема никога впше сем Слободана ЈовановиНа, нрофесора СретеновиНа, ЖивковнПа, касннје коисула у Солуну, п македонског полиглота ЏамбасовиКа. Али је посао много озбиљнији него у Крагујевцу. Слободана ЈовановнНа, позваног почегком 1917 на Крф, заменио је капетан Милан ЂорђевиН. Висок, јак, бонвпван и бујан, Милан Ђорђевић је био одличан човек. Он је волео да се окружава нзвесним аиаратом. Тако, једног дана он ме моли да дођем у оделење за штампу због једне церемоније. Кад сам дошао, налазим Милана у свечаној униформи са ешарлом и сабљом, са пуним грудима декорација, п са свим особљем одељења, подразумевајуНи ту и старог ордонапса и једног младог фрапцуског наредника, Лалуза. Овај је бно Ђорђевићев дактилограф у штабу
142
прве армије и искоришћавао своје слободно време да црта акварелом мале сличице којима се његов шеф јако дивно. Ђорђевић је предложио овог младића из врло добре куће за Св. Саву летог степена и добио( је за. њсга декорацију. Да би му је предао свечано, опјс: ^куино цео оојј сВет.ЈКад су сви били ту, Милан је нпредио Лалузу да клекне, извукао своју сабљу и ударивши га по оба рамена казао: „У име мога Узвишеног Господара, Принца Регента Александра од Србије, проглашавам вас за каваљера Св. Саве". Он је поднгао новог каваљера и загрлио га. Изишао сам, што сам брже могао, из собе, јер се нисам могао задржатн да не прснем у смех, али Милан је узео церемоннју најозбиљније. Милан Ђорђевић је умро у Дубровнику кратко време после примирја, а његов наследник је бно капстан Тешо Старчевић о коме сам већ говорио и који је остао на том положају до краја рата. Старчевић је остао један од мојих најбољих ратних другова и пријатеља. Кад већ говорим о одељењу за штамну, треба да кажем неколико речи о ратинм дописннцнма који су исто тако били помало моји другови, пошто је јсдлн део моје мисиЈ'е у српској војсци био управо да пишем у новинама о догађајима у којима • сам учествовао. Упознао сад« их многе у овом рату. То су били Хибер Жак, Едуар Хелзе, Фери Пизани, Тидекс, Ришар, Рато, Хондр, Барби, Шот-Десико, Лелн, Коре, Естеп, Гордои Смит, Браун, Калверт, Робимон, Прајс, Крофорд-Прајс н т. д. Пре рата нмао сам врло високо мишљење о ратним дописницнма. Мислио сам да је то неку врста исторнчара чнја је дужност да непристрасно и озбиљно Оележе све чињенице које се одигравају пред њиховнм очима. Уображавао сам да су. то врло драгоцени помоћннци војних шефова к да они треба својнм нзношењем догађаја да одржавају морал у публици и позадини. Признајем да сам бно по мало разочаран стварношћу. Свакако, нарочито француски дописницн, билн су интелигентни људи, али оии су мало времена трошили на рад. Остајалн су мнрно у Солуну да бд времена на време направе кратке шетње до дивнзијских штабова. У Главном Стану онн су примали извештаје помоћу којих су фабриковали „писма с фронта”. Кад смо још били у Србији, видео сам нзвесне који су пројурили као ветар кроз земљу и затнм објављивали дуге чланке, дајући своје мишљење о стварима које су други морали проучаватк месецима да би га стекли. Познајем једиога који је бно, не на фронту, иего блнзу фрсшта
143
само један дан и који је ипак напнсао једну књигу о рату у Србнји. Многи од ове господе живели су врло добро... у позадннн Било је такође извесних који су, незадовољни са готово увек врло високим хонорарима својмх листова, тражили да још другим средствима дођу до новаца. Један је осиовао један лист у Солуну. То му није остављало времена да прпти операннје на фронту. У осталом на крају крајева нијс успео са својнм лнстом. Један други, сем својих дописа своме листу, написао је једну малу брошуру за коју је узео добре паре ... од српске владе. Док су други људн његовнх годнна гннули у рововнма, овај је правио послове. Занста, многи „ратнн дописннцн" били су просто људн од послова. Најдаровитији од француских дописника и, са Хибером Жаком, иајозбиљнији био је Едуар Хелзе. Он је увек хтео да осгане на фронту, алн му нису дозвољавали. Врло озбиљна су била исто тако оба дописника „Тајмса", Робинсон и Калверт. Први је био са срлском воЈском за време њене неактивности у лето 1915. Недостајало му је материала, поШто је фронт био миран, али оно мало што је написао, било је врло документовано. Другн, Калверт, био је бившн геиералнн консул у Смирни. Он јс имао преко 60 година, био је савршеин џеитлмен, врло предусретљнв, озбнљан, са најдубљим познавањем Нсгока, врло побожан, али не затуцан. Био је страховито наглув, што га је кадгод доводилу у смешан полојаж кад је пратио операције на фронту. Тако је једног дана дошао у штаб прве армије у Врбени приликом борби око Бнтоља. Шеф штаба Војводе Мишиђа, пуковник ЛазиК, молио ме је да ј з отпратим до осматрачнице његовог шефа. Ја сам га тамо повео. Ми смо усред битке. Поред нас наши топови грме без прекида и непрнјатељске гранате падају сасвим близу осматрачнице. Тутн.ана је паклена. Калверт, иа оематрачници, гледа са отвореним устима, са рукама на ушима да боље чује. Иаједном ои се окрену менн и запитл ме: ,,Да лн пуцају?” Имао сам највећу муку да остаием озбиљаи. Калвер је умро у јесен 1927. Што се тиче америчких дописника, било нх је који су бнлн правн феноменн! Тако су нам стигла у штаб моравске дивизнје за време операција око Битоља два важна амернчка допнсннка. Један, Коре, био Је врло миран човек, врло коректан, који је имао прилнчно срчаности. Он није миого причао, али је савесно радио свој посао. Другн, Естеп, био је сасвим другачији. Дугачак, мршав
I
каокмотка, са великим наочарнма оивиченима краљушти на дугом носу, на обријаном лицу. Пре иего што је постао ратни допнсник, једног од највећих америчких новинарских удружења, он је био директор за огласе једне велике аутомобилске куће. Ои је можда, чак вероватно, био врло „иечен” у свему што се тиче трговачког публицитета, али његов дух иису бунила никаква знања из историје н географије Европе. Уз то је био храбар. Једног дана, мало иред заузимање Битоља, прва армија јавља команданту моравске дивизије да ће доћи у ту дивизију два америчка дописника. Командаит пуковннк Миловановић, замолно је мога пријатеља, капетана Миличнћа, и мене да водимо бригу о овој двојицн посстилаца. Оии долазе у вече и ми их позивамо на вечеру под наш шатор. Разговор се започиње нарочито између Еетепа и нас, Коре је ћутљив и слуша. Естеп нам развија своје идеје како ће Србија моћи изнћп победнички нз рата. Он иочиње своје излагање речима: Ви Срби који сте Турци,,. „Како Турци?" прекидамо га ми”. „Па да, ваша земља је један део Турске”, продужава Америкаиац. Онда му треба дати целу једну лекцију из историје, почнњући са косовском бнтком, прелазећн преко Карађорђа и завршавајући са балканским ратовнма. Узгред изговарамо име Југословенн. »ЛУћаГв 1ћа1?” пита Естеп. Ту смо опет, треба му даље објасннти шта су Југословени н њихове аспирације. Реч му се допада, он је бележи, и после ове дуге лекције из историје одилазимо да спавамо под нашим шатором. Сутрадан, Естеп првн устаје п ми га видимо где пише једну дугу депешу својим листовнма. Кад ју је завршио, он ми је предаје да је упутим преко војног телеграфа. Не знајући довољно енглески, ја је дајем Миличићу који, пошто је бацио једаи поглед на хартију нрсну у смех. Естеп је дао наслов своме чланку. Пошто му се реч Југославнја допала, он је њу изабрао, али ју је изменио, пошто га је још увек прогонила турска Србија. Он је дао наслов своме напису „Турко-Словени”, Естеп је погинуо као дописннк, од једног куршума у првнм лшшјама на француском фронту. 18 августа 1917, центар Солуна, више од 4000 кућа, унмштен је од страховитог пожара. Пожар се најпре лојавио, безначајаи, у уцерици једног ћевабције у кварту Мевлахане и постао је огроман услед нсмарности варошкич властн у самом почетку и услед вардарског ветра. Био сам у Солуну у том тренутку и ево што сам забележио у својнм забелешкама у вече кад се десила
иесрећз.
145
18 августа 1917. Даи спаран као и сви други, али он се није могао свршити без једног крулиог дога1>аја. У 18 сати извезао сам се аутомобилом. Рато ме задржава успут: „Даги мој, био сам да видим један нечувен н страховит иризор. Гори више од 1000 куНа и становништво бежи”. Одлазим одмах у ку!»у моје „попоте” која се налзи у центру вароши. Кроз улнце види се црвенп пожар. Ватра мора бити сасвим близу покривеие Пијаце. Долазим до „попоте” и пењем се на кров. Призор је леописив. Цела варош на лево, изнад конака, гори. Бео дим, сив и с.ме!> дим, пламен свуда. Ватра је већ на 300 метара од наше куће. Она ће се запалити, и српска полиција и војно фотографско оделење, којн ту станују, у журби спремају ствари. Становништво бежи. На колима сваке врсте, на леђима људи, на рукама жена или деце преносе се прве ствари, често излишне, који је свет докопао. Жене, људи лутају као луди улицама. Они не знају шта чнне. Старци су клонули на завежљаје прављенс у брзшш н претешке за њихова старачка плећа. Војници, офнцири пролазе, алн човек нема утисак да се методски води борба против ватре. У осталом, то је сада излншно. ТЗардарски ветар дува бееомучио и више се ништа не да учинити. Центар вароши је остављен евојој судбини, Докле ће ићи пожар? Ноћ пада. Призор постаје иечувено дивљи. Облаци од искара прола'зе изнад моје главе. Ватра се прнближава и силази у кривој линији према улици Игнатија и Белој Кулн. Свуда жута боја, живо црвенило и пурпурно црвеннло које производи пламен, који се види кроз облаке днма. Птице лете луде од страха. Гавранови, голубови, ласте, место да беже, бивају привлачени од пламена и падају унутра. Од времена на време, једно велико дрво, чемпрес или јаблан, осушено од врелине, наједном букну у пламеп. То је један жарки стуб који се пење високо у небо да се угаси после неколико тренутака и да остави само поцрнслн скелет. Наша „попота", је осуђена на смрт, али ми хоћемо Још да поједемо последњи оброк. Силазимо дакле н наш кувдр к наш жандарм журно нам постављају сто. Иемамо потребе да палимо светло, пожар нам даје сјајио осветљење чија се јачина повећава из часа у час. Једемо брзо супу од патлицапа и пилав, ааливен нашом најбољом бутељом, јер нема начина да се сиасе наш подрум, а штета је да се ова бутеља жртвује пожару. Пењемо се поново на иашу осматрачницу. Призор је постао дош страховитнји и пожар добија све већи обмм. Улица Пгиатиа гори према Белој Кули н ватра силази пре.ма Кеју. Она се исто Спомскпцо
10
146
тако приближила и ка нама. Већ гори велика кућа на 200 метара. Војници, са аутомобилском пумпом, покушавају да угасе или да сачувају куће иа углу улнцс Игнатиа да пожар нс захвати покри* вену Пијацу. Али њихов млаз воде, сувише слаб, немоћан јс. Пламичци се зачињу на слеменима куће и ветар који дува бесно. помаже да се ватра распламти. Старчевић н Рмбннкар су се повуклн. Они се внше не осећају сигурни и хоће да спасу свој пртљаг, јер ће ватра сигурно сићн до Кеја. Остајем са Кузмаиовићем. Камиони не долазс да спасава]у државни намештај. С друге стране, у једној барацн Пијаце, искре су запалиле једио мало огњиште. Оно је још мало н с мало воде могло би се угасити. Вичем то на улицу да скрепем пажњу војницима. Они гледају. . . и ие мичу се. Шаљем једног младог Србина да креием „спасиоце”, али еиглески војиици, држећи се строго своје наредбе, не пуштају га да про))С. У том тренутку, мислим, било је још могуће да се сачува овај део вароши, али нико не чнни ништа и огњиште се повећава. У исто време, ствара се једно пово у покривеној улнцн Пијаце. Свршено је, спе ће планути. Зацста, наЈедном огњиштс па Пијаци плаиу као кутија шибнца, Сада доводе лумлу за гашење, али сувише ј‘е доцкаи. Њеи танки млаз воде само распаљује пламен. Све гори с ове стране и пламен лиже преко улице. Наша кућа почиње да се захвата. Џамија с друге стране улице Игпатиа сва је у пламену. Врх њеног минарета гори као огромна свсНа, и од времеиа на време отиада по једна греда од крова, која, за* паљена, пада као ватромет ношена ветро.м. Трсба оставнти овај величаиствени и кобни призор, јер наша кућа већ гори. Излазим на улицу. Један коњаник затвара улицу која води на Пнјацу, где горе мале бараке. Ватра је једва на дссет метара од мене. Једна мала мачка излазн из једног дућана и сакрива се под једну даску. Једаи француски војник н ја покушавамо да јо епасемо, али она улети у пламен. Војници су нзвукли из подрума вина и ракије; некн су пијани. Они грде и вређају цео свет и траже свађу, али стражари их хаисе. Нанлази један човек и једна жена. Они г.у полудели. Док жена чупа косе, човек се грозно смеје оним смехом лудака којн вам пара мозак. Цела улнца Ипгатиа гори; не преостаје ништа друго него да се човек повуче. Војницн, чак један грчкн официр, пролазе окружени жандармнма, То су пљачкаши које воде у хапс. Грађански елеменат такође не остаје скрштепнх руку и стражари га
147
хапсе. Бегунци; леки малаксали на својим дроњцима; пљачкаши; војници који покушавају да праве ред; људи којн се опијају садржином пробијене буради; кола или аутомобили, натоварени пљачком, тражећи да себи прокрче пут; помирени са судбином, непомични, посматрају како пропада њихово мало илп велико имање, — и то све осветљено светлошНу ттламена и обавијено облаком днма и искара, ето то је нечувена слика ове летње вечери. Нашз „попота" је сада потпуно у пламену. Пролазнм улицама, осветљеним пожаром, куда бежи цео свет. Што се више удаљујемо, помрчина бива јача. На Кеју, то је невероватно. Аутомобили, кола сваке врсте, крећу се у мраку и њихови спроводници вичу и псују. Људи и жене, носеКи тешке завежљаје, гурају вас. Знд Кеја је потпуно затрпан пакетима и домаћим стварима на које су се извалили њихови сопственици. Још се мисли да ће се моћи спасти овај део вароши, С муком пробијамо се кроз гомилу. Али кад смо дошли у близину бање Ботон, видимо да је ватра већ на Кеју. Ветар нам носн врео дим у лице и окружени смо страховитом кишом искара. Бегунци вичу и спасавају се журно. Неки успевају да се попну у калшоне које су довели војници да спасавају свет и, нарочито, децу која су избезумљена. Други трче за не зна.м којим иредметом. Једна жена носи део гвозденог кревета, један човек бежи са зидним часовником! Усадили су цеви у машине бродова н оне шаљу силне млазеве воде на згаришге. Сувише касно. Вегар је променио правац и тера пламен према Тргу Слободе. Изгореће цео Кеј од Мулен Ружа до француског штаба. Најзад с.мо у Белој Кули. Бескрајне поворке бегунаца упућују се према Марсовом Пољу и према пољанама. Остали, сувише преморени, полегали су дуж тротоара. Камиони пролазе са целим породицама. Никад нисам видео слнчног призора. Долазим у кућу поред нашег логора. Она је препуна избеглица. Има их око трндесет, рођака л пријатеља газде који је Јеврејин. То су били добро стојећи људи, а сада немају више ништа. Умораи, лежем, али вндим са свог пољског кревета ужарено небо и чујем детонаннје динамита којнма дижу куће у ваздух да се зауставн пожар. И ко би рекао да почетак овог пожара, какав још није био иикад виђен, датира од јуче и да се ватра појавили код једног малог пекара плавих патлицана. Варошке власт инису ништа учиниле да га угасе, и, данас, њихова варош је уништена! Инак сам заснао, Постао сам
148
неосетљив за узбуђеља као и српски пријатељи, У овом рату видео сам сувише тужних и грозних стварн. Сутрадан Германо-Бугари који су вндети светлост од пожара, дошлн су да са својим авионнма крстаре нзнад уништене варошн н, да повећају беду становништва, бацали су бомбе на овај јадни престрашени свет. БлагодареНи пажњи савезничких трупа, нзбегнута је глад и епидемије и сви бескућницн који нису били улућени у Волос нли на друго место, могли су да се сместе под шаторе или у бараке. 1-Соји дан после пожара, мали трговци, са оннм шго су могли спасти, „отворили су своје радње” под иедрим небом на зидовима баштица Олгине н Ђорђеве Авенне. Трговина је поново започела и живот је онет постао све редовннји. Алн војна днца која су долазила на одсуство са фронта, ннсу пмала више своје велике кафане на Тргу Слободе. Оне су у рушевннама. Цело кретање се сада преноси на пољскн кварт. Не може се говоритн о Солуну, а да се бар не помене Микра. У Микри су српски депои. Много официра чамн у овој равиици без нједног дрвета, покривеној баракама свакс врсте. Они имају свој „Касино” са једном малом позоршшом, куда им њнхови другови долазе у почетку кад, на фронту, добнју неколико дана одсуства. Ту су такође бугарски и немачкн зароб.љеници. Они станују у баракама на овом голом по.љу, где је рат створко луку и целу једну варош случајних зграда. Одлазио сам често у Мнкру да вндим прнјатеље у „депоу” и често смо проводилм заједно дивне вечерн поред мора на мссечини. И сваки пут говорили смо о „тамо доле” и нико од нас није очајавао да то опет иећемо вндети. Како је човек замишљао живот лепим после победе! Нема сумње да ће Велика Србија — још се није употрсбљавала реч Југославија — битн створена и да ће бнтн ослобођена сва браћа. Многи од оннх који су тада били с нама, нису се вратнли у Србију. Онн спавају вечним сном под малнм крстачама које бележе наш пут од крајњег краја Македоније до Београда. Можда је то добро за њих, јер послератно време би их разочарало као и нас све. Бар су тако отишлн са свнма својкм идсалнма, са свима својим нлузијама.
149
ЗИМА 1917. У ПОЛУЗАТИШЈУ Пос.пе огромног напора у јесен 1916, српска војска Је имала потребу да се реорганизује и да се одмори. У ствари, крајем 1916 она ннје имала внше од 45000 људи; остатак војника распоређен на солунском фронту после Крфа, т. ј. више од 12000 људи, погинули су, ранили се, евакуисанн због болести илн нестали. Мало по мало, на фронту прве п треПе армије извесни пуковн били су дакле доведени у позадину у зимовник и замењемн француским и нталијанским јединицама које су бнле стигле у Солун. Ппак један део наших остао је на освојеиим положајима, а цела друга армија организовала се на фронту Моглене. Главни Стан укимуо је трећу армију и раслоделно њене елменте између прве и треће армије. Ови изводн нз мојих дневних бележака испрнчаће боље него икакво дуго излагање оно што се догађало и душевно стање које је владало у зиму 1910—1917 на српском фронту. 2 децембра 1916. Одлазим да присуствујем погребу потпуковника Војина Поповића, војводе Вука. Долазим у малу српску солунску цркву. Она је пуна. Све савезничке војске послале су делегате. Ковчег, покривен српском тробојком, налазн се у средини. Сви присутни држе запаљене свеће. Г1од хором је мрачно, једино свеће осветљавају лица. Четници су послалн своје да испрате свога омиљеног шефа до његовог последњег стана. Они су ту. Има нх свих година. Неки имају праву Хриетову главу. За време опела, они неће скренути очију са заставе под којом лежи њихов војвода, погинуо од бугарског куршума код Грунншта. То су челична срца која не могу задржати своје мучаљиве сузе. Са Вуком нестаје легендатрног јунака из српских борби за слободу. После овог рата местаће комита-четника. Они ће тада завршити свој посао, али ће ући у легенду и бићс опевани као што се још даиас пева Краљевић Марко н његови друговн. Опело је завршено и архимандрит је одржао посмртно слово. Шест војводнних другова узимају ковчег и носе га нред цркву. Огромно мноштво чека га. Један четник каже последње збогом које мора бити дирљнво, јер много људи, офпцира плаче. Једиа италијанска музнка и музика српске гарде узајамно свираЈу погребне маршеве. Издижу ковчег на расклимана мртвачка кола која ее трескају. Пред овнм колима иду у редовима вернс коммте којс носе жито и крст, вение, а једап поручинк покојпикове декорацнје.
150
Полако пратња пролази кроз блатну парош, Она је толико многобројна да ]е прекинут саобраИај. Вече се спушта, сиво и туробно вече, и носе у земљу једног човека којн је био храбар, а у исто време честит човек. 3 децембра 1916. У вароши је узнемиреност. Атински роаја* листе увукли су војнике Антанте у заседу. Погинула су 42, а раљена &3 војнмка. Савезници су се морали повуЗш иа своје бродове и у Пиреј. Изгледа да су Константинове роаЈалисте чак ухватиле заробљеника. Бомбардован је краљевски двор, док су тамо били министри Антанте. Роајалисте су заузеле сва јавна надлештва н напале веннзелисте. Извесно да савезници нсће остати скрштеннх руку. Овај пут, надајмо се, они ће избацити немачког маршала Константина. Али поред свега тога сгво је страховито незгодно за операције овде. 4 децембра. Данас се сазиају неке појединости о атимским догађајима. Савезннци су занста морали да се враге па сноје бродове. Има заробљеника на обсма сгранама. Савезнички одреди су били нападнути кад су мнрно ишли у Запејон. Краљ је био издајник. Казао је адмиралу ди Фурнеу да неће прсдати оружје, али да овај можс да га тражи, а да његовс трупс неће датн отпора. Зна се шта се деснло и само се трсба надати да ће Аитанта казнити овог немачког краља као што он то заслужује. Атински венизелнсти били су иападнути од роајалиста н, изгледа, бнло је и мртвих. 6 децембра. Јутрос влада доста песимистнчко расположење. Румунн и даље одступају и Иемцн су пред Букурештом. Он ће снгурно пасти у њихове руке. Онда ће Немци моћи ослободити трупе у Румунији и упутити их на бнтољски фронт. Можда је грчки краљ Константии само чекао овај тренутак, надајући се дц се прндружи Бугаро-Немцима преко Тесалије. Неки дан кад су атинскн роајалисти пуцалн на савезнике, Тино је вероватно поверовао да ће Битољ поново пастн у руке Бугара. Данас кад види да на овом фронту Савезннцн, а нарочнто Срби, напредују, истнна полако, он хоће да поново врда. Треба се надати да овај пут Антанта неће више дати да јој подвали. 7 децембра. Ветар је урлао целу ноћ и цео дан продужава да мете прљаве улице, праћен од времена на време пљуском чије капљс вам шнбају лице. То је прави крај јесени, туробаи и влажан. Време већ ие'улива човеку оптимизам, а вест о паду Букурешта није такве природе да дигпе морал. Шта 1»е се сада деситн? Да ли
151
Ие Немии бацити трупе, до сада заузсте у Румунији, на овдашњи фронт и приморатм савезннке, још сувпше слабе, да одступе? Надајмо се да не. Румунија још није сасвнм побе1јена. Оиа још има војника, истина деморалисаних. Поврх тога, ту су и Руси и руска офанснва у галицији је започела. Они ће требати да спасу Румунију и да заштите, у исто време, солунскп фронт. Цео дан било је рђаво време.Вардарскн ветар и даље дува са беснилом, односећи димњаке од цигла, дугачке сулундаре причвршћене на источњачки начин на прочељима кућа, цепајући платно над терасама пивара и т. д, То су зимске иезгоде на Истоку. Суморио је, и ово време, утиче на морал људи. Човек постаје песиииста. Колико времена ће још трајати овај рат? Али'вратиће се лепи дани, а са њима н тврда вера у победу. Чему се највише дивим, то је морал Срба којн се не да потиштити. Нада нли боље способност да се може надати мора да је једна од главних врлнна овог храброг народа. „Србија је споредио”, говорио ми је данас једаи српски пријатељ, ако Француска, Енглеска и други велнки буду победници. Њихова победа биће победа Права н Слободе”. Да, али да правда буде потпуна, требало би још да н СрОија буде награђена! 8 децембра. Долазим са фронта. Киша пада п снво небо не обећава да ће у брзо бити боље. Како је туробна вардарска равница кад пада децсмбарска кишаЗ Заиста, трупе које су ту смештене, могу да пресвисну од чаме. Пут је раскаљан и наша камионета. чини скокове као јаре. Вардар је огроман и његова вода местимице дохвата друм. Пролазимо кроз Јениџе Вардар у исто време кад и капетан Гауден (енглески офнцир за везу). Једна ка.чионета долази нам у сусрет; из ње излази једап српски жандарм да нам јави да је пут пресечен поплавом. Ои возм животне намирнице за припца Ђорђа и његов камион ннје туда могао проћи, тако да се морао вратити. Ипак се решавамо да окушамо срећу. Али тек што смо превалили једаи километар, угледасмо пред собом право језеро нз кога избијају врбе и посушеие трске. Пут указују телефонски стубови. Једаи француски аутомобил долази нам у сусрет н његов шофер нам каже да је немогуће проћи. Ипак, македопски сељаци са својим колима са биволима пролазе кроз смеђу воду. Ствар је једноставиа, реквнрираћемо ове запреге и даћемо се реморкирати кроз воду. Само овн сељаци имају хиљаду разлога да нам кажу да неће да нас реморкирају. Са енергијом и перспектшзом на једам бакшиш, полази ним за
152
руком да запрегнемо наша кола и напред! на водену шетњу. Она траје готово цео сат и наши биволи су често у води до трбуха. Кад смо стигли на другу страну, стигли су нас Гауден и принчев транспорт. Њих је вукао један велики аутокамнон који и.ма врло високе точкове. Киша још увек пада и ми продужавамо са својим средствима вертекопским путем. Испред нас се појављује друго језеро. Француски аутомобил иде пред нама. Он нролази, дакле и ми можемо проћи, што и чинимо. Управо пред Вертекопом, треба прећи трећу реку, али овога пута то је лако. Ноћ се спушта и последње парче пута до Водене пролазимо кроз густу маглу. Остаћемо у овој вароши и одседамо у хотелу Партенону. редовној станици официра који иду на фронт. Дају иам најбољу собу која је чиста, али њеин прозори не даду се затворити и вода од кише која пада без престанка, прави потоке па патосу. 9 децембра. Киша је падала целу ноН, алн јутрос изгледа да време окреће на боље. Купујемо животне намирнице у Српској Задрузи, јер не знамо шта ћемо наћи V Битољу. У 9 часова крећемо. Драги Боже, што је киша искварила друм, направљен једва пре неколнко недеља. На једној окуци, вода се спушта као слан са планине и тако створена бујица пресекла је пут. Ипак пролазимо. Сунце нас обасјава, бледо сунце после кише, п ми се возимо изрованнм, блатњавим и клнзавим путем. Ипак не наилазнмо ни на какву несавладљиву препреку. Срећом да је пролаз испред еиглеске болнице у Острову био насут каменом, н ако ннје машнна сабнјала камен. Тога места смо се бојали. Благодарећи камењу, тресемо се, алн ндемо напред! Острово је пусто откад г а је штаб треће армије напустио. Кланац Острово—Бањнце врло је рђан. Киша је излокала калдрму од старе Виа Егиације к ми скачемо као балони у нашој камионети. Успут, узимамо у аутомоби.1 једног младог француеког „пиупиа" којн се разболео. То је један Парижанин од 19 година, којн је дошао у Солун пре нетнаест дана. Он припада појачањнма која иду у Битољ. Прошао је исо рат као добровољац. Ои долази мало к себи у нашем аутомобилу н ми га остављамо на Бањици. Сада сунце обиљно сија и стижемо у Врбенн у подне, али штаб прве армнје се преселио у Бач и ми смо приморани да ручамо оно што смо понели. Од Врбени пут, готово увек рћав. закрчен је комором сваке врсте. Свуда мма војиика. Види се како се распрскавају шрапнели над Битољем. Стнжемо на битољску станицу. Ту нема никога, али огромне јаме од „мармита" лозазују
153
да Бугаро-Немци озбиљно бомбардују ово место. СаобраКаЈ на улицама такође је много мањи него последњи пут кад сам овамо долазно. Битољци се крнју под земљу. С друге стране широке долнне води се борба н ватреии зидови, далеко нспред Битоља, наговештавају добро папредовање наши.ч које су појачали Руси. Око Битоља грме без престанка француски топови. То је непрекидан тресак. Француски генерал Леблоа има овде свој Главни Стан н непријатељи бомбардују сваки дан варош. Тврдс да генерал хоће да преместн свој Главни Стан у позадину, јер овде сувише бију (што је у ствари и учинио). 12 деце.мбра. Завршио сам свој посао у Битољу и идем да посетим села. Одлазим дакле до генерала Леблоа да тражим један аутомобил да ме одвезе у Бач, седиште Главног Стана прве армије и цеитар одакле треба да радим на разне стране. Геперал, врло љубазан, са својим лромуклим гласом који се готово не чује, може ми дати само један камион за комору. На мојој објави пнше да треба да пођем после 16 сати. Три војника носе наш пртљаг до француске „Поште и Благајне” на јеврејској пијаци у „Фелдмаршал Макепзенштрасе”, одакле треба да се кренем. Још није ни 14 сати и кажу нам да камиони неће кренути пре 18 илн 19 сати. Срећом, паилази један камион и ми ћемо моћи да пођемо кроз десет минута. Пошто је истоварио месо, укрцао је наш пртљаг и кренусмо. Има да се прође једно рђаво место на изласку из вароши близу касарне и на мосту. Маш камион храбро иде напред, али пре него што је стигао на мост, пада седам граната п, несрећом, наш мотор попушта. Ипак стижемо на другу страну, и мотор се поправља. Али тек што смо прешли неких 50 метара, једна „мармита” пада иза наших кола м отвара нм врата. Један потрес и наша позадина је посута циглама, то је све. У том једна друга граната распрскава се испред нас и прекрнва горњи део наших кола земљом и блатом. Свршено је, мотору и точковима ннје ништа и ми продужавамо свој пут без запреке, поред свега тога што непријатељске гранате допиру до 6 кнлометпра иза Битоља и што је француска интендантура приморана да се повуче даље, пошто гранате пљуште на њу. Пролазимо Негочане и стижемо у Сакулево где ћемо преноћити код мајора Аце Јосиповића. Спавамо царски под његовим шатором јер нас овога лута не буде експлозије „мармита”. 17 децембар био је још Један дан бомбардовања. Одлазимо ујутро за Кенали. Имамо исте коња као и јуче и који не вреде
154
бог зна шта, Стога кад смо стнгли до реке Сакулеве^која је доста нарасла услед киша н чнји разрушени мост није оправљен, нисам нимало сигуран да ћемо моћн проКи. Наша кљусад ипак* газе јуначкн воду, поред свега тога што је она много внша од њиховог трбуха. Треба да метнем ноге готово коњу на леђз, да нх не поквасим. Кад смо дошли на другу страну реке, прелазнмо бугар. ске фортификације „Фердинандовог Носа". Дејство модерне артиљерије је заиста страшно: кратер поред кратера. Све је испрету* рано хиљадама граната које су тамо пале. Али релативно мали број граната је додирнуо уску и дубоку ннјугу коју образују ровови. Кажу да, у овом рату, један људскн живот стаје 100.000 франака муницнје. Пролазећн преко фортнфикација „Фердинандовог Носа" постаје вам јасно да онај који хоће-да победи нема никада сувише топова и муниције. Стнжемо у Кеналн, пролазећи преко поља. Љубнтелш лова могу овде пустити срцу на вољу, пошто равница врн од зечева. Кенали је село са турскнм становништвом, дакле муслиманско. Оно је доста велико и бнло је јако богато пре рата. Данас је прилично страдало од бомбардовања, а његово богатство су опљачкалн Бугарн. Испнтује.м становнике код припременог председника општнне, једног српског војннка. Тек што сам започео разговор, једна овионска бомба експлодира у селу. Излазимо да впдимо. Једна ескадрила од 12 немачких авнона крстарн над селом н његовом станнцом, Њнхове типичне црне снлуете издвајају се на небу неиосредно излад нас. Поново неколнко распрскавања бомби. Нанлазе фраицускн бипланн, али они нмају муке да се попну до висине Немаца. Ипак, један од њих је доста високо да може дп напада, али, наједном, ои се спушта у планираном лету. Један Немац га је погодио. За то време, бомбе и даље падају. Тада долазн један француски Ннепор свом брзином. Он је више од Немаца н устремљује се лраво на једног од њпх. Чује се клопарање митраљеза и ... Француз посрће на нос, али се нсправља и овај пут напада одоздо. Наједном, оба противника падају и Француз се спушта поред нас. Пилот је рањен у главу једннм митраљеским зрном, али рана није тешка. Разуме се да су цело ово време непријатељски авионн бнли заснпаин шрапнелнма. Алн н ако пахуљине од шрапнела окружавају аероплапе, нпак њихова зрна нх не пога!>ају. Врло јс ретко да топови, чак и нарочити, оборе један авпон. Сав овај челик, нзбачен у ваздух, пада на кров паше куће и поред нас, разбијајућн црепове. У једном тренутку, две гранате експлодкрају на 15 метзра од нас. То су
155
шрапнели који се враћпју из ваздуха и који се нису распрсли, јер су заборавили да их темпирају. Изгледа да се то доста често дешава. Последњн авиои прелеНе изнад иас и баца још пет бомби, од којих последња пада иа 50 метара. Мало времена иза тога саопштавају нам ресултат бомбардовања: једна убијена крава и рањене две мазге. Али кога ђавола су Немии дошли да траже у Кеналиу? Сем двадесет зуава и нас, није било иикога од војника у овом на пола разрушеном селу. Кад смо се вратили у Бач, сазнајемо да су авионн такође долазилн да бацају бомбе и у ово село, Капетан Адахговић је погимуо, а рањенн су један поп и један војник. Сретам Војводу МишиКа који ми каже да верује да ови многобројнн налети прнпремају један папад. Он мора да измепи све своје артнљеријске положаје, јер су их непријатељскн авиатичари сигурно пронашлн, Он мн такође говорн о немачким предлозима за мир (посредством Вилсона који је тада још био неутралаи). И он верује да је то знак слабости. Пруски Вилхелм внди да се положај његове земље погоршава из дана у дан. Да би спречио евеитуалну побуну народа који хоће мир, он је био приморан да учинн ове релативно скромне предлоге и то храбрећи своје велможе н племиће који хоће освајања. Ако савезницн не прихвате, он ће тако моћн увек рећи да је био први да понуди мир. 18 децембра. . . После ручка одлазимо на коњима па Редуг и пењемо се уз Чуку. Кад смо нзишли иа внс, палазимо бугарске лешеве. Гаврани су појели месо оспод одсће. То су обучени скелети, а тек је битка била пре четири недеље. Ма Редуту лешевн су закопани, то јест остављени су у рововима н бачено је неколико лопата земље на њихова тела. Свуда се види како стрчн из „гроба” једиа рука, једна обувена нога и т. д. Хнљаде гаврана кљуцају кроз земљу труло месо и одлећу кад им се приблнжите као један огроман црни облак. Кобци крстаре над бившим бојиштем. Свуда још леже ларчад опреме, расквашене и одлепљене кишом. Дубокн ровови покривају целу планину. Човек се пнта како су Јб пук и други бис зуавскн пук могли заузети овако јаке положаје. Под иатуштеннм небом које од времена на време пробија понеки бледи сунчани зрак, голп пејсаж са својим пглнчастим стењем даје изглед једне слике нз Апокалипсе. Поглед на Црну н битољску равницу днван је. Битољ се нздваја бео под једним зраком сунца, а планине на лево су покривене снегом. Тешки црнн облацм писе
156
с не'ба. А на оћом Очајном внсу мн смо сами са хиљадама лешева и милнонмма гаврана и кобаца! Писмо писано 28 јануара 1917. М3има је, Иа плаиини је снег, у равницн је киша и блато, нли зима и мраз. Српска војска је у полузатишју, јер сем понеких локалних чаркп и честих артиљернских двобоја, ннје било окршаја већег стила, јер то ни доба године не допушта, Колико окука Црне, која је постала славна по званичним саопштењима, иаличи пеким крајевима нашег валеског Каптона. Голе плапине, које се издижу до 1500 метара, покрнвене су снегом који сакрива безброј нглнчастих стена због којих је један део овог краја назван нменом „губаве Чуке”. Пењем се белим стазама н остављам слободу своме коњу који јс сигурнији вођа од наших карата израђених по некадашњим аустријским картама. Време мирише на снег и доскора велике пахуљнце које ветар носи, шнбају нам лице. Од времена на време чује се пуцњава топова, јако заглушена ветроме и снегом, н налпчи на врло удал,ену грмљавину. Изненада искрсавају нспред нас, у белој вејавици, црни облнцн идућгГједаи за другим козјнм стазама које су постале невидљиве од меког снежног ћилнма. Неки воде за узду мале коње нли мазге, натоварепе пртљагом па који се слаже снег. То је први пук српске пешадије у покрету; он иде да заузме положаје у равници да се одмори неколико дана. Поздрављамо се срдачно и пролазимо. Долазимо до остатака једног села (Полога), где се водила епска борба. Од месеца августа ови људи су у ватрн и први пуг, после шест месецн, они ће уживати мало одмора и чуће експлозије „мармита” тек сасвнм нз далека. Колико њиховнх другова који су пошлн радосно да поново ослоблђају своју милу отаџбину, сплвају свој последњи сан под стеиама ЧУке, чувани од стотнна хнљада гаврана м стотмна орлова. Али облаци се цепају и сунце, најпре плашл.иво, затим еиергнчно, шаље на беле косе своје зраке који чнне да се наши „вотерпуфн” пуше као покретне војничке кујне. Пред нама се открива сјајна паРорама. На лево, нмамо битољску равнииу са њеном широком сребрном врпцом коју чиии Црна Река и ограничену снежиим висовима Пернстера. Пред нама су косе Чуке заокругљене снегом; на десно је уска долина Црне, ллава н бела, са Кајмзкчаланом, Флоком н Старковим Гробом који затвара хорнзонт. То је од неупоредиве лепоте! У даљини се крећу српске коморџије,
157
певајући лепу меланхоличну песму „Тамо далеко", песму косталгије за земљом, која је настала за време албанског повлачења, Француски пешаци се заустављају. И онн су помало прогнаници. Од шаљнвџија они постају озбиљни, слушајући ове гласове прочишћене јпсним зимским сунцем и, поздрављајући они вам кажу: „како су храбри људи ови Срби!” Ускоро нас наш пут води у једио село (Ивен) које држе савезничке трупе. Стижемо тамо усред борбе, али пријатељске Сорбе са грудвама снега. Француски зуави држе гребен који српске коморције трећег позива, чиче, покушавају да отму. Победа остаје Французима и једаи чича из Шумадије који је стигао поред свега на вис, био је жестоко нстрљан свежим снегом. Али победници нису осветољубиви. Они доносе вина које братски деле са побеђеним Србнма. Пењемо се непрестано н стижемо доскора до положаја који држе савезници. Непрнјатељ почиње да нас бомбардује граиатама које се распрскавају бацајући у сунчани ваздух стубове снега, помешаног са земљом. Наши топови одговарају двоструким плотунима и, после кратког времена, артиљерци Фердннанда Кобурга и његовог савезкика Вилхелма Хоенцолерна сматрају да је паметније да ућуте. Шта да вам кажем о храбрим војницима који чувоју землл' у зими и снегу на врховима једне планине коју,. обично, посећују само орлови? Могу само да вас уверим да је њихово здравље одлично, а њихов морал изванредан. То је сигуност у победу која их ободрава да радосно пркосе тешкоћама ове знмске кампање. Они ће ускоро бити награђени! Сунце почнње да шаље косе зраке. То је тренутак да се спустимо у равннцу, ако нећемо да се изгубнмо међу стенама. Наши брдски коњи, навикнути да иду касом чак и по снегу и камењару, доводе нас брзо у село у долими на подиожју Чуке, Готово је ноћ, али поред свега тога кола сваке врсте пролазе у великом броју путем импровизованим за време рата. Она носе животне намирнице и муницију онима којн се боре. Други ка.миони пролазе брзо поред нас. То су врло јаки италијански камиоии добре фабрикације. Неоспорно де да се италијаиски аутомобилизам одликује на овом фронту. Нзегова кола су одлична, а његови шофери првог реда.” 13 фебруара 1917 (у Солуну код гекерала Сараја,)... Он мн говори затим о свима тешкоћама ко]е је наишао на свом путу.
158
Енглези неНе нигата да чине, Они су најпре послали геиерала Мехона, ваљаног војинка који је гледао само војиичкн цнљ: тући Аустро-Бугаро-Немце н којн се није дао збунитн политичкодипломатским посматрањима. Ме1>утнм, њсгов подшеф (генерал Хауер) био је отворено бугарофил н, без Сарајевог знања, покушао је да преговара са Бугарима. Мехона је заменио Мајлнс и он је остао неактинан. Франнуска није упутила потребне трупе. Трупе на фронту су заморене и требало би их заменити, али са чим? Сем тога његов открнвеии бок зависи увек од милости и немилости Грка, а савезнички дипломати воде једну неразумљиву политику у овој земл^и. Они огромно сметају гснераловој акпији. Требало би се по сваку цеиу разрачунати са Константиноним Грцима. Једипи који су радили на овом фронту, били су Французн и Срби, Срби су одлични војннци, али код њнх има сувише пуковника, а њихови цивмли сувнше терају политику. То ипак није сметало да су се они дивно показали. Руски војник је врло храбор, али офицнри имају много недостатака. Руска аутократија забрањује да сннови народа добнју офицнрски чин и офицнри еу синови из отмепих куИа, рђаво спрем.љени за тај занат. Енглезн немају арти.љерије, њихова пешадија је добра. Италнјани су врло добро опремљени и генерал Петити држи своје војнике чврсто иа узди. Он је организовао свој сектор на савршен начин, боље него Енглези који су дошлн после н>ега. Алн италијани нису учинилн бог зка шта. Најзад, Веиизелосова војска има до сада два пука на фронту. Ледан се бори достд добро. Има много дезертера, али са рекруговањем ме1)у Македонцнма да ли је друго могуће? Очигледно, моглн би се корисно употребити ови људи за оправку путева, алп требл пошгедети њихов понос. У сваком случају, Слвезппци воде сувише много политику иа овом фронту и, поврх тога, требало би да пошаљу више појачања, ако желе да ту зададу одсудан ударац, што нзгледа потребно за победу. Италијо би нарочнто учинила до крајности корнсно дело кад би упутила миого трупа преко Албаинје. 16 фебруара (у Солуну). Шеф енглеског Главног Штаба, лорд Ротертс увек је еиергично против солунске експедиције. Кад бн могао ла то учинн, он би олмах евакунсао Солун. Ово упорно бугарофмлстио код Енглеза н код Руса чини све зло. Пре кратког времепа, Руси су заробилн једну целу бугарску чету коЈа је дезертирала. Онн су се нзљубили са људима и дочекалн нх као браћу. То Је нпак мало претерано и онп бн можда боље учинили да
чувају своју велпку снмпатију за Србпју са којом је Русија' често поступала као са пепељугом. 'Још данас, усред рата, Русија поступа са Србијом само као са штићеницом, са пижом, и Цар, поред свих Сарајевик савета, неКе да иристаие да руским елементима командују Србн. Па ипак српски официри су миого способнији од својих руских колега који су често неспособни и бекрнје. Ја сам са моравском дивнзијом на одмору у Кладеропу, Клештини, Буфу и т. д. Користим се приликом да пођем до Преспанског Језера, где су француске трупе заузеле известан броЈ* села, Ево низа писама и бележака о свему што сам видео у том крају. Писмо од 3 марта 1917. „Налазим се у Кладеропу, једном селу грчке Македоније. Српске трупе, пошто су се бориле кроз дуге месеце н пошто су однеле лепих победа, ту се одмарају да затим поиово предузму са новим жаром свету борбу за ослобођење своје драге земље коју је оскврнуо освајач. Недеља ]е и групе иојннка се супчају на готово веН пролећњем суицу, прнчајуПи о свом селу у далекој Мачви или Морави, или посматрајући лепу бнтољску равницу, уоквнрену снежннм ланцем Старковог Гроба, Кајмакчалана и Флоке. Други, млађи, уживају у игри. Војиицм цигани, са бронзаним лицем н цриом косом, свирају на виолиии и ударају о неку врству великог импровнзованог сандука, док се њихови друговн држе за руке у великом кругу око њнх и изводе ђаволска кола. Сатнма, ови честити људн, заборављајућн тако бар треиутно иосталгнју за својом Србијом, продужиће неуморно ту игру. Пролазим испред једног мајура, где се, у великоЈ* авлији, нплазе сељаци и сељанке, обучени у своје иајлепше празннчко рухо. Они су чисти и њнхове кошуље се беле као снег. Један сељак прилази ми и позива ме да уђсм. Крштавају дете. Улазим и налази.м у кући другове официре који су такође гости. Свештеник врши црквени обред, Кум држи голо детенце на левој руци. Свештеник га узима и читајући молитве, пошто је запитао кума какво ће име дати новом грађанину света, загњури га у посвећену воду. Жене узимају детс које плаче, бришу га и облаче, После тога дете предају куму који га овога пута меће на своју десму руку и пљује три пута преко њега да одгна ђавола. Верски обред је брзо свршеи и почиње весеље. Столови су билц брзо иамештеин и сви гости који су, ло овдашњем обнчају, дарнвали сребрним новцем малог Ристу — то је име које је кум изабрао — седаЈ'у и једу са добрим апетитом све врсте домаћпх јела. Пнје се внно и,
160 доскбра, почнње песма. Официри такође доприносе лепом песмом успеху свечаности. Једна стара сељанка устаје и, са још јаким и прнјатЈшм гласом, пева нам једЈгу лесму из своје младостн: ,'Док се српскн кнез снуждно, Њ еговз верна кнегиња га питаше: ,.Зашто си тужан, мој кнеже Милале?" „Како да не будем тужан, моја верна кнегнњо? Силна Турска дигла се на нас, Десетковаће ми моју војску, Освојиће мн целу земљу И заробнти цео мој иарод." Кнегиља му одговара: ,.Не бој се несреће, мој кнеже ? Док је Русија моћнз, Она ће нам послати војске О она ће нас спастиГ’ >
Шта, зар_ једна грчка Македонија (Кладероп је на грчкој територијн) пева ову песму из српско-турског рата 1876? И још сви старцн из овог краја познају ову нанвну песму која је код њих била популарна? Алн онда овн људи овде који певају на словенском језику н који траже сиже за поезију у Београду, нису Грци, већ Срби! Па да, македонски хришКанин, са изузетком егејских примораца и неколико трговаца у варошима, сви су Словени, а не Грци, н њнхове симпатије су остале словенске. Влада краља Константина молсе да шаље колпко хоће учитеља и да спаљује словенске књиге по црквама да их замени Светнм Писмима на грчком језику, она не може маправити Грцима старце који су сачували свој језик п своје песме. Мали, они иду у школу, уче тамо како-тако идпом који се говори у Атини, али они се њим не служе код куће, у породици. Сам учитељ, јелински пропаган« диста, обраћа се на словенском језику становницима који га не бн разумели да им гозори грчки.” 2 5 фебруара 1917. Јутро је јако хладно, али леПо. Крећемо на пут. За пола сага смо у Клештини, где нам командант једног батаљона првог пука, смештенога у овом селу, нудн закуску у 10 сати. После кратког задржавања, продиремо у планину. Пут је рЗјав, али то не чнни ништа, видели смо и горнх. Зашли смо у једну трансверсалну долину Баба Планине. Висови су доста шумовити и дају један сасвим другичијн изглед него голе стене Чуке и с друге стране равннце. Око подне стнжемо у Буф, циљ нашег данашњег путовања. То је лепо село са више од 400 кућа, од којих су многе од каадена и нмућног изгледа. Становннштво
је богато, јер су многн сељаци бнли у Амершш н тамо зарадили новаца. Буф је грчки, али тренутно, село држн први пук српске пешадије на одмору. Пролазимо поред школе, једне залста угледне зграде претвореие у касарну и идемо до каманданта пука, потпуковника Николића. Стигли смо управо за ручак п у официрској „попоти” услужују нас богатим ручком. При кафи један' француски официр долази нам у посету и настаје песма, док цнгани свирају на својим инструментима које су сами фабриковали. На великом тргу пред школом, окупили су се војници и ухватили у коло у којем такође учествују сељаци у врло чнстој празнично.ј одећи. Жене м деца посматрају призор. И ми одлазимо да гледамо ове честите војнике који, не замарајући се, играју до залпска сунца. Цео свет овде говори словенски, па чак и грчки учитељ са председником општине, свештеником и двема учнтељцгр3^ , јединим стубови.ма јелинства, говоре словепски са становништвом. Са пуковским лекаром одлазим да види.м цркву. Натписи на старим иконама су заиста на грчком, али кад нх човек побли«е загледа, откриће под овим грчким натписом словенски слоаз и речи, сакривене под слојем сасвим свеже боје. Неколико старих икона имају чак још увек своје оригнналне словенске матписе. Оии су нзбегли званично „грцизнрање”. Грчке књиге у олтару су нове. Иза цркве, добро грађене н богате, налазн се гробље. Испитујем натпис на надгробшш споменицима. Од једне стотине, нма само један на грчком на крсТу који је сасвим иов. Сви други су па словенском. На гробовима свет говори својим правнм језнком н тако се види да се нико у селу не служи грчким језиком. Како се онда може тврдити да је Буф грчки? То је заиста с.товенско село, н ако су деца научила неколико грчких речи у грчкој школи, а неколико младнћа, после 1913, служећн своЈ рок у војсцн краља Константина. Заједио с офицприма причамо с децом. Она — нма их врло мале — разговарају без тешкоће са Србима н невају српске песме. У вече, у менажи, официри сатима певају своје нај. лепше песме, док их на виолини прате двојица цигана од којих једна носи на грудима Карађорђеву звезду. 27 фебруара 1917. Још један леп дан. Провелн смо одлично ноћ у кућн кмета у Рембиу. У 8 сати одлазимо. За 20 минута стнжемо до велнког Преспанског Језера и, после неколико тренутака, прелазнмо српску границу обележену једном пирамидом од бетона. Пејсаж је диван н језеро са својим планина.ма у снегу подсећа помало на наше Леманско Језеро. Идемо најпре дуж Сполиннцд
11
162
језера, па затнм скреКемо на десно. Појављује се прво српско село, Дупенн. Као сва села овог дсла Македоније, оно се најпре истиче својим миогобројннм јаблановнма. Улазимо у село н тражнмо кмета да се с њим разговарамо. Разговарамо и са сељацима. Наше испитивање вршено је на пољу под блиставим пролећњим сунцем. Жене нам нуде кафу и мастику, а дечурлија нас радосно поздравља. „Срби", вичу она, јер ми смо први Срби које виде после ослобођења свога села. У свима селима кроз која данас пролазимо, Онће исти дочек. Свуда нас сељаци питају кад Не стићи српска војска.. . У Љубојни скупили су се сељаци из свих ослобођених села да нас моле да „кажемо приицу Александру да ускоро пошље своју војску у овај крај да би се њом могли споразумети, пошто се Французи не разумеју.” Наша последња етапа је Наколец, једно село на обали језера, напола у води. Касно је' и ми се користимо последњом светлошћу дана да изнђемо из мочварног краја. Кад смо били на путу за Ремби, ухватила нас је ноћ. Срећом што имамо месечниу, четврт месеца да нас помало осветљава. Ускоро напуштамо обале језера које ће упознати кроз неколико дана ратну морнарицу, јер ће један француски поручник бојног брода са 30 морнара водити поморски рат на његовим таласима. Наши коњи не воле шум таласа у ноћи и показују се врло нервозни. Најзад, у 20 сати мн смо поново у нашем стану код кмета у Рсмбиу. 3 марга 1917. (Ја сам поново у Кладеропу. Падао Ј'е снег и битољска равница је бела)--- Позван сам на ручак код потпуковннка Лукића са капетаном Владом Стојановићем који је свеже избријан и који се направио леп, пуковником бригаднром Драгишом Костнћем, његовим шефом штаба, и његовнм ађутантом. Ручак је врло добар н обилан. Испекли су за нас једно прасе сисанче на ражњу. За време ручка, један наредннк гуслар певао иам је уз гусле које је направно од једнога францускога шлема. То су старе песме које нам је певао. То је можда монотоно, али је дирљиво због тога што су те песме одржале српску нацнју. Чудно је такође да су се оне одржале у народу кроз дуге векове. а да нису биле пнсанс. Друштво је врло весело и остајемо дугг рпзгопарајући о будућностн за коју се надамо да ће бити срећиа. 4 марта 1917. Недеља је и капетан Влада је појао у цркви, тто је чинило много ужинања сељацнма, али се много иање допадало грчкмм властнма. Оне ту виде пропаганду у прнлог славизма и жале се на то. Ипак поред свих напора јелинизације, они
163
неће успетн да измене становништво коЈе је чисто словенско и нема у себи ничега грчког Око подне, јашемо до мапастира, до амбулаите др. Коеиа. Време је врло лепо, али лутеви су страховито блатни. За ручком био је још командант 16 пука Павловић и лекари из Клештине. Ручак је обилан и ми једемо с апетитом зечеве убијене кришом из ратне пушке, јер је лов забрањем на фронту. Канонада шјм скреће пажљу да пролазе немачки авиони. Излазимо испод нашег операторског шатора превијалишта, претвореног у трпезарију, и видимо једног сасвим белог „Таубе”, окруженог пахуљицама од шрапнела. На жалост, тако се ретко дешава да топ обори авион и он је умакао као и остали, пошто је бацио неколико бомбн, што лако констатујемо по нарочитом звуку експлозије. Овај инцндент није нас много помео и седељка се продужава са песмом. Заиста је дивно како Срби подносе са храброшћу свој мучни положај! Изагнани из своје куће, они продужавају борбу певајући. Кад човек внди један од ових ручкова на фронту, не би ннкад рекао да су то људи који су, готово сви, изгубили по некога, а многи целу своју породицу, и чије су имање опљачкали освајачи. Да се то може поднети и иа овај начин, треба лепе храбрости и упорне наде у будућност. Око 18 сати силазимо у Кладероп н остављамо Шапоњића да продужи нартију карата. Сунце седа п бојадише ружичасто битољску равницу, покривеиу снегом, п високе врхунце Старковог Гроба, Кајмакчалана и Флоке. Далека канонада нам јавља да се води борба око коте 1050 и да варварски непријатељ бомбардује Битољ и убија жене и децу. 16 марта (Солун)--- Излазећи вечерас у варош, имао сам изненаћење да виднм излепљене плакате: револуција у Русији, цар је абдицирао и т. д. Купујем иовине „Ендепандан" и чнтам да је, у ствари, од 9 марта букнула револуција у Петрограду. Цар је абдицирао и велики кнез Михаил Александровић примио је регентство у земљи. Покрет изгледа повољап за продужење рата до крајности. Либералан је, управљен против германофилске кастс чиновника. Врло добро ,је што Руси желе један демократскији режим, али је тренутак за револунију рђаво изабран. Требало је чекати победу, јер овако, уза сву добру вољу управљача, операције ће бити успорене. И оида, Немци ће бити задовољни што су изазвали револуцију у Русију, што су одавно желели. Шта ће сада настати? Не знам ништа н не могу да себи створим пеки појам о последицама овог огромног догађаја. Све што могу да учиним, II*
164
то је да се иадам да ово иеће имати кобних последица за Антанту и да не умањује изгледе за скору и потпуну победу Савезника. Снроти рускн војници на нашем фронту! Далеко од своје земље, они не знају шта се тамо догађа. Стога се вечерас видн врло мало руских официра у вароши. Онн морају бнти узиемирени и неспокојнн због будућиости. Само да ово не би користило Мемцима!
ЖИВОТ НА ФРОНТУ 1917 и 1918 Покушаћу помоћу својих писама и прибелсжака из свог дневника да покажем, у овом поглављу, какав.је био наш живот на фроиту од пролећа 1917 до велике победоносне офансиве у септембру 1918. Нећу да додајем коментаре, јер они, после десет година, не би били рефлекс мојих утисака које сам имао у то време и нензбежно би били под утицајем оиога што се догодило после рата. Писмо од 11 апрпла 1917. „Сахранили смо данас капетана Мартггнеа, једног од шефова француске авнације. Он је погииуо у једној глупавој несрећи иа аеродрому. Код оних свију који се интересују за авиацију, име Мартинеа изазива сећање ма херојске почетке освајања ваздуха од стране човека. Зар нпје бмо славни победник на утакмицама које су постале легендарне. Зар није био, поред све своје младости, један од најстаријих авиатичара у активној служби? На почетку европског рата, Мартине је кренуо са својнм апаратом и био је цитнран у наредбн војсци на француском фронту због многобројних подвига. Одлази затнм у Србију са првом француском ескадрнлом. На Бањици код Београда упознао сам се са овим париским дететом са ђаволскнм полетом н са златним срцем, Једног дана један аустро-угарски авион летео је над престоницом Србије. Мартине, не обукавши се топло, скаче у свој Фарман н натерује у бегство ваздушног гусара. Али он је назебао. Озбиљаи напад албуминурнје приморава га да нде да се лечи у Француској. Једва што се опоравио, оп тражн да опет крене, и поново хоће да се бори уз Србе које је заволео. Чине му по во.љи и од тог доба он је бно један од техннчких шефова фраицуско-српскс авиације. Шга је значно за своје војннке, своје француске и
165
српске другове и за своје старешинс, то је показао његов погре’б. Бњзо је дивно проле^ње јутро. ВоНке су у цвету и, на лединама са бујним зеленплом, чемпреси праве тамне мрље. На путу за Зејтинлик, између камиона који дижу дебелу прашину, сву позлаћену од сунца, многобројни аутомобили јуре према француском гробљу са безбројним крстачама. У колима се налазе вишм француски и српскн офнцири и авиатичкн официри. На улазу у гробл>е дочекује нас мајор Витра, активми и храбри шеф француско-српске авиације. Принца Регента Александра заступао је комаидант краљеве гарде, потпуковннк Живковић. Опело ће да почне. Усред цркве од обојених дасака, врло једноставии црнк ковчег ишчезава под тробојном заставом на коју су ставилп мундир украшен Почасном Легијом, ратним крстом и Белим Орлом, и капу јадног капетака. Уз овај импровнзовапн одар положени су многобројни венци коЈ’е су његови војници и другови донели као последњи поздрав. Има их који су дирљиви својом једноставношћу. Осећа се да су њихови дароваоци честитк људи, танког џепа, кој' и су међу собом скупили мало новца да положе неколико цветова на одар онога кога су волели. Ледан војни свештеник почиње опело. Један обнчап војник служи му као ђакон. Четири млада непомична војиика, са можем на пушци, чувају стражу око ковчега. Њихов искрени поглед, управљен право пред себе, пролази кроз прозоре бараке-цркве и губи се у магловитој равннци. Пред смрћу, пред ови.м чаробиим источњачкнм пејсажом, овм младнћи мнсле на оне које су оставили у својој отаџбини, у Француској. Опсло је свршено. Војннци прихватају ковчсг и носе га пред цркву. Једна француска и једна српска чета чнне шпалир, Музика краљеве гарде свнра посмртнн марш. Полако пратња се креће. Пролази се кроз шуме од крстача и црни војницн колониалних пукова заустављају се у свом послу и поздрављају покојника који пролази. Пред раком, војници спуштаЈ’у свој терет. Мајор Вмтра иступа и нзражава сав бол који осећају покојннкови прнјатељи. „Мн смо павнкли да видимо како срмт свуда вреба, али поред свега тога извесне смрти нас буне.” Изнео је сјајну и сувише брзо завршену кариеру капетапа Мартмнеа. Али он пе може да савлада своју тугу кад каже збогом пријатељу, сарадннку, јунаку ко ј' и је увек умео да буде добре воље, чак и у најкритичнгфш тренутцнма. „Пријатељу Мартинеу, збогом, Ми те нећемо заборавити!” узвикнуо је он са јецајем у гласу.
166
Капетан Предић ,из српске војске, поздравља покојника у име српских авиатичара. Мартине ]е био веран пријатељ несрећне Србије. Био је вољен од свију. Срби га такође неће заборавити и водиће бригу о овом гробу детета Француске, које је умрло у страној земљн. Сада присутни дефнлују испред ковчега, прскају га благословеном водом и одлазе да стегну руку двојици покојниковнх рођака, двојици подофицира Источне Војске. Полако, светина се разилази. Официри се враћају у варош аутомобилом. На путу за Зејтинлик тутњава огромних камиона заглушује плотун француских и српских војника на гробу јунакачије је срце.престало да куца. Близу нзлаза из гробља, пролазим поред једног младог вој'ника. Такође сам га упознао на Бањици. Он је'био под командом капетаиа Мартинеа, није хтео да плаче пред целим свето.м и зато јје отишао да се сакрије у Ј*едан ћошак где ће моћи да пусти да му слободно теку сузе за оним који је био његов обожавани старешина. Мартинеа иема више, али његова успомена остаће жива код свих оних који су га познавали. Они ће се често сећати овог прегаоца са златнилг срцем, који је увек био прнправан да буде од користи другнма. И српска војска ће сс сећати овог храброг пријатеља из Француске, који је умро у њеној служби.” Писмо од 9 маја 1917. Налазнмо се усред плашше, у Јелаку, на више од 1700 метара висине, са штабом -прве армије. Већ вншс дана српска војска узнемнрује Аустро-Немце. Они почнњу да бивају нервозни од ове страховите артиљернјске ватре којој су нзложени дању и ноћу, и што нашн инсу пробнлн противнички фронт, то долази отуда што су више него нкада, савезнички фронтовн солидарни те једино њихова комбинована акција може да донесе круине дефннитивне ресултате. Провео сам цео дан на посматрачниии, усред свежег зеленила и лепог пролећњег цвећа, колико да сс дивнм сјајној панорами која се предамном пружала, толико да пратнм пажљиво операцнје које су се однгравале на положајнма српске и бугарске пешадиЈ'е. Дуге жућкасте пруге коЈ’е иду дуж голих гребена и упадају у многобројне стене, представљају непријатељске линије. Сличне пруге, али испресецане црннм рупама, обележавале су положаје наше пешадије. Цео дан непријатељске гранате распрскавале су
се код Бугарп, бацајући у ваздух крупне стубове прашине и црног и белог дима. Бугари су само слабо одговарали. Пуковник Зечеви1\ ми је рекао: „Пођите на осматрачницу после вечере, тачно у 20 сатн. Пресуствоваћете мало необичном призору.” Био сам на уреченом месту нешто пре означеног сата. Ноћ је била без месечине, али то је била једна од оних источњачких пролећњих ноћи где, поред све помрчнне, разазнајете ствари. Стога видим врло јасно пред собом гребен где, у овом часу, Бугари испуњавају ровове да буду спремни да одбију ноћни напад пешадије. Стижу штабски официри. Ваздух је свеж на овој планинн, и Србин, и ако може да подноси велике студени, зимљив је. Завијени у своје велике шињеле „каки” боје, без видног обележја чина и постављене топлим крзном, они пуше цигарете, гледајући на сат. Наједном, трострука муња пара ноћ, долазећн нам с десна. За њом се чује карактеристични пан-пан-пан рафала од 75. Гранате експлодирају директно у бугарским рововима, лроизводећи про* лазне светлости, али врло силне. То ]е знак. Са свих страна топови свих калнбара бљују ватру и гвожђе, То је заглушна ларма, непрекидна грмљавина. Хаубичке гранате великих калибара пролазе изнад наших глава производећи оно туробно урлање ветра у новембарским бурним ноћима. Свуда муње праве контраст са мирном и непомичном светлошћу ватара резервних трупа на бивуаку, улогорених на коси планине на суирот нама, и с тога невидљивих за непријатеља. Ова паклена ватра узнемирује Бугаре. Они одговарају са неколико топовских метака, опаљених на положаје где претпостављају да се налазе савезннчке батерије. Али нарочито њихови митраљези са својим карактеристичним шумом који српски војници живописно називају „шта-штои, улазе у акцију да спрече наше да изиђу из својих ровова. У нсто време, они пуштају безбројне ракете које често промашују, које се врло брзо гасе и које дају једну до крајности дрхтаву светлост. Цео гребен Је сада покривен димом. Наједном чују се јаче детоиације и, у јсдној великој муњи види се како се дижу правн слапови прашинс и дима. Њихов тресак надјачава грмљавину артиљеријске ватре. То је као да је човек од једном преврнуо велику гомилу огромннх дасака. То су ,,рововцн”, рововски топови који улазе у акцију и шаљу Бугарима своје крилате торпиље.
168
После десетак минута, настаје релативиа тншина. Непријател> је нервозан. Он се боји да је сада тренутак напада. Број ракега се удвостручава. Наши такође пуштају ракете, али су оне боље од бугарскич. Оне се дижу као обична ракета у врло велику висину н претварају се тамо у римску свећу, подржавану у ваздуху једннм гшдобраном, те осветљава терен на простору од једног километра готово као у пола дана. Без престанка митраљеска ватра сипа са обеју страна, „шта-што” са бугарске стране, „пш-пш” са српске стране. Топови поново почињу да грме. Опет су, неких десетак минута, ровови војске Фердинанда Кобурга обасути градом од гвожђа. Шрапнели се распрскавају мало даље у ваздуху да туку резерве, упућене да подрже своје другове у случају наиада. Сада је све свршено. Метци се разређују. „Хајдемо под шатор да попијемо чашу вина”, казао ми је шеф који је комапдовао маневром. Бацам још један поглед на ноћну долину, испуњену димом, и питам се колико се људских живота угасило?” 10 маја (Јелак). Наш логор је живописан. Настоји се да се због непријатељских авиона прикрију шатори у шуми, помало разређеиој сечом узастопних логора. Војвода Мншић станује у врло удобном блокхаусу. Осматрачница је на врху планине једва на 30 метара од логора. Ту је поглед величанствен. Види се цела бугарска лиинја од коте 1212 до Сокола. Ровови се оцртавају у белим линијама на гребенима. Ту је принц Александар и ми причамо. Генерал Лебук, после једне јаке артиљеријске припреме, нзвршио је напад према коти 1050. Успео је да заузмс неколико лоложаја, али бугарским противнападима био је из њих избачен. Олет ће наши моратн да изврше пробој ,ако време дозволи. Стиже један телеграм да је друга армија поново заузела положаје које је била освојила и нзгубила, Принчев логор,поред нашег у јелама, добро је удешен: дрвене колибе, врста америчког блокхауса из Фар Весга, електрично осветљење и т. д. Ништа не недостаје. 12 маја. Буднм се у маглн која, покаткад, прелазн у кишу, али види се да је у равници лепо време. Око 10 сати разведрује се, али ћемо нмати малих пљускова цео дан. Бомбардује се увек Рововска и Милетнна Коса. Канонада је жива око 11 сати, али неће се предузимати пешадијски нападн пре него што друга армија буде довољно напредовала. Силааим на осматрачницу дуиавске дивизије где мн пуковник днвизијар Матић н мајор Бог-
169
дановић објашљавају размештај дивнзије која иде од руског фронта пред Милетнном и Рововском Косом до дринскс дивизије. Имали су мало губитака ових дана. Данас свега два убијеиа војника. Потпуно откривеним путем силазим у јаругу где се налази 9 нук у резерви, за што ми треба цео сат. Сада се треба успети уз стрму косу, а врућина је. Ипак стижем до пуковског логора. Све је мирно и ми причамо. Има у пуку добровољаца који су дошли из Русије. Они су врло добри војници. Чак рањени, неће да напуштају борбену лннију, Командант ми нуди коња за повратак, што је удобније него да се човек пешице вере уз косу. Тнм горе ако Бугари буду пуцали на нас, они нас неће погодити ако буду гађали. Полазимо. Поред нас, Бугари бомбардују једну батерију. Гранате пролазе, звиждећи. За време целог овог пењања, присуствујемо овом артиљеријском двобоју п мој ордонанс примећује да Бугаро-Немци морају оскудевати у мунициј*и, јер би иначе већ одавно пуцали на нас. Заиста, још пре неколнко дана није нико могао проћи нашим путем, а да га не заспе рафал бугарске артиљерије. Кад смо готово стигли до врха, распознајемо добро иознати шум гранате која долази. Граната експлодира на 150 метара на лево од нас, на неких 50 метара испод осматрачнице Војводе МишиКа. То Ј*е један 105 од тешке артиљерије, који експлоднра усред шуме, а за њим ускоро и један други. Бугаро-Немци су дакле открили армијску осматрачницу! Они убацују четири пројектнла у долнну иза осматрачнице дунавске дивнзије. Још увек траје паљба, али вечерас неКе бити „демонстрације”. Да ли ће Бугари интензивно бомбардовати наш логор? Онн имају доста артиљерије и, изме!>у осталог, два велика тешка топа који пуцају на 9 километара. 13 маја. Полазнм на коњу око 7 сати ка осматрачннци дринске дивизије. Време је лепо на Јелаку, алн висови око Флоке налазе се у магли. ЈТут се најпре спушта до Дринског Преслапа, али доскора скрећемо у страну до Сабатног Крста и улазимо у шуму где наши коњи често упадају у дебело блато. Свуда артиљеријски логори и батерије које бљују без престаика. Што се више иењемо, све више долазимо у зону магле. Ево једног превијалишта усред шуме, где су млади официрк које познајсм, Краков и остали, окупљенн око једног стола. Сјахујем и прнлазим пм. Они долазе са положаја да се подвргну лекарском прегледу за авиатичку службу. Кренувши поново, силазим у једну јаругу усред коморе са муницијом за топовс који грме без пре-
170
станка. Коњи су навикли на ове детонацнје које се изнедана оре поред њих. Ипак мој коњ — један коњ још из Србнје — има сваки пут један мали нервозни покрет. Сада напуштзмо пут да пођемо једном стазом са врло јаком узбрдицом. Коњи се добро веру и после два и по сата хода, стижемо до границе дрвећа на више од 2000 метара висине. Стари борови, обраслн маховином, заклањају мали логор осматрачнице дринске дивизије. Још има снега и, на десно, диже се сува и снежна пирамида Флоке. Пуковник Смиљанић је пред својом колнбом, саграђеном од посечених борова. Дознвам га и он је радосно изиенађен да ме внди. „Већ сам мислио да сте ме заборавнли”, каже ми он. Седамо пред његовом колибом и почиње траднционални нспит са коњаком. Ах! тај испит са коњаком, колико пута сам га морао полагати! Српски официр иије мизантроп. Он воли весело друштво н, са разлогом мислнм, он сматра да људи који, у даној прилнцн, не могу поднетн једну чашу, ннсу добри другови. Да би одмах знао с ким и.ма посла, српски офицнр на фронту измислио је испнт са коњаком (на солунском фронту ннје бнло добре ракије). Тек што стигнете код команданта једне јединице где нисте били гтознати, ордонанс вам пружа послужавник са пуним чашама коњака. Ако узмете једну, приметићете веН малу промену на лицу вашег домаћина. Он је задовољан. Ако је не узмете, и ако остајућн љубазан, домаћин остаје званичан и резервнсан. После неколико минута доносе други послужавннк са новим чашама. Кад узмете другу чашу, можете видети како се лице вашег амфитриона развлачи у осмех. После неколнко минута, трећн послужавник. Узимате трећи коњак и осмех се шнрн. Најзад, ако узмете чстврту чашу, онда сте рођенн брат. У дринској дивизији ја сам стари познаник, старн друг, алн ту се држе освештаннх обичаја. Пуковник Завађил, шеф дивнзијског штаба, хоће такође да нас дочека у својој колиби. Иајзад, седамо за трпезу код пуковника- Смиљанића и износе нам одлнчан ручак н врло доброг Киантиа. Свуда сада у српској војсцн налазнте италијанских производа, прва последица можда италијанскосрпског зближења. После ручка, пењемо се на осматрачнииу која се налази педесет метара на внше. Ту се види цео фронт и, у том тренутку, дрннска артиљерија огорчено бије Рововску Косу. Довели су једног бугарског подофицира дезертера, Саву Иванова, којн се јуче предао са шесторицом својих другова. Он нам најпре обајашњава зашто се предао. Он је сељак и, кад је полазио у#
171
рат, отац му је рекзо дз је овај рат злочнначки, подстакнут лакомошћу цара Фердинанда и љегових министара. Напастн Србе, значило је нзложити Бугарску да изгубн своју независност. Ои је тражио да му син обећа да ће се предати Србнма првом приликом. Пванов продужава: „Зашто хоћете да иас нападате пешадијом? Довољно је дејство ваше артиљерије. Оно деморалише наше и наноси мм озбиљне к-убиткс. Ви само треба да продужите овако и наши ће се предавати.” Он нам затим прича да су се Срби у Србији, злостављани од Бугара, побунилн и да је једиа бугарска бригада, упућена да угушм устанак, извршнла ммого зверстава. Младићи из околине Лесковца спроведени су у Малу Азију, „јер Турци боље муче.” Говорио нам је још о побуии 21 бугарског иука н о њеном угушавању. Осам стотина војника осуђено је на 20 годииа робије. Неки су побегли и придружили се српским устаницима. Показујући затим пушком, положено.м на руб осматрачнице, он казује размештај разних бугарских снага на Рововској Коси. „Тамо је официрска кујна, тамо је та и та јединица, тамо је још размсштена та н та чета. Све сам вам сад казао, али у тој чети се налази мој брат”, каже он. „Добро”, Одговара пуковник Завађил, и зове офицнра који регулише гађање. „Нећете пуцати па оно место”, каже он и показује положај на коме се налази чета Ивановљевог брата. Неко време посматрамо бомбардовање, јер, поред све магле која покрива високе планнне, прегледност одоздо је савршена. Треба помншљати па силажење. Идући иомало пешнце, а најчешће јашући, спуштамо се истим путем и наилазимо поново на лепо вечерње сунце. Кад је ноћ нала, цео наш логор спава, сем стражара који бдију, и штабских официра који раде у својим осветљеним шаторима. 14 м а ја ... Одве се не зна шта се догађа у свету. Имамо званична саопштења, и то је све. Канонада се наставља, Бугари такође се и даље предају. Ипак имамо утисак да се очекнвао један бржи и важнији успех. Да се генерал Лебук могао одржатн на Жутој Главнци и на Изгорелој Земљи, то би вероватно другачије ишло. Сада треба чекати да друга армија заузме Добро Поље. Ако јој пође за руком да то учннн, Бугари ће бити примораии да се повуку до Прилепа. 15 маја. Моравска днвизија која ме зове „својим маскотом” (да јој доносим срећу), налази се у резерви, једино њена арткљерија дејствује. Штаб је у Петалнну. Хоћу да обиђем артиљернјски иоложај н одлазнм са поручинком Мнодрагом Давидови-
172
ћем на Груниште. Силазнмо низ гребен који води у Петалино путем којим сам пролазио у октобру. Тада је планика била шумовита, данас су је трупе које су се ту бавиле, потпуно оголеле. У Петалину нас дочекује сунце, скрећемо на десно и узнмамо пут за Груниште. Коњн иду добро и, после једног и по сатз, ми смо у селу. Село држе Руси и наши, Ту је штаб друге руске бригаде и команданг зртиљерпје моравске дивнзије, пуковник ВучићевиН, свуда познат као „Чика Љуба", један честнт и храбар војник и златко срце. Често сам био с њим заједно и увек сам био очаран његовом природном добротом, његовим патриотизмом и његовом мнрном храброшћу. Чика ЈБуба се очигледно радује што сам дошао н почиње да ме служи традиционалннм коњацима. Затим одлазимо да посетимо команданта руске бригаде Леонтијева. Генерал је врло љубазан и говори ми о целокупности рата. За њега је апсолутно потребна потпуна победа. Интервенцнја Америке је добра најпре са гледишта материалне и, евентуално, војне помоћи, затим својом интервенцијом Америка ће исто тако бити ослабљена, можда само финансијски, у тренутку зањључивања мнра н иеће моћи тако наметати нретсране услове Савезницима (ко.пико се преварно овај ваљапи генерал што се тиче друге тачке!). Он не каже ниједме речи о руским стварнма, а ипак то бн ме највише занимало. На директно пнтање о том предмету, ои ми одговара неодређсно. Очлгледно неће да се компромитује. Ипак прича ми једну занимљину причу која добро показује како руски сељак ннје ништа разумео у овој револуцији створеној, прерано, од интелектуалаца коЈи немају никаквог искуства. Леонтнјев, приликом прегледа једног од својих батаљона а да би се уверио да ли војници зиају шта звачи реч „република”, пита нх да ли знају каква је разлика између једме монархије и једне републнке. Сви су најпре заћутали, али Један млади војкик, висок, плав, добро утегпут у своју брижљиво дотерану уинформу, нзлазн нз реда, стаје мирно и одговара: Господине генерале, цар једне монархнје је војиик, а цар Једне републнке је цнвил”. После доручка код Чика Љубе одлазнмо са капларом Пајманом — сада даровитим архнтектом у Београду — на осматрачницу на Црној Чјч«! поред Грунишког Внса — осматрачницу једне хаубичке батерије. Пред собом имамо Старовину Редуту, ни лево бугарске положаје који се спуштају према Црној, на десно ровове којп се пењу према Рововској Коси. Одстојање ниЈе велнко, јер се јасно разазиају са осматрачннце сплгтови бод.љикавих
173
жица. Нема готово више од једног и по до два километара до Бугара. Сада се пењемо на стену која крунише Црну Чуку и где су закопани четници Војводе Вука. Овде је погинуо и војвода. Мало по страни налази се француска осматрачница са станицом за бежичну телеграфију. Поручник Ле Турнер д’Исон ноказује нам свој положај н прича нам да је узео учешћа у нападу( Лебукових армија пре неколико дана. Французн су имали много губитака, један једини лук изгубио је 15 официра. Бугари су били маскирали једну батерију која је правила страховити ватрени зид за време напада. Али време је да се враћамо иа Јелак. Пошто сам се опростио са Вучићевићем и после опроштајног коњака, пењемо се ноново уз високу планину. Пролазимо поред места где су, пре три дана, Бугари убацили једну велику гранату. На стотнне раскомаданих векни хлеба леже по земљп. То је сва штета коју је граната учннила. Један војник који је седео иза брда векни, био је само мало контузоваи хлебом који се рушно. Данас је било мало паљбе, нешто мало на Црној Чуки кад сам ја тамо био, а доста живо на француском фронту код коте 1212. Сутра, ако Оуде лепо, биће јако бомбардовање. 1(3 маја. Граде се јаки заклони, јер непријатељ бомбардује све више армијску осматрачницу. Дан је диван. Артнљеријско дејство је нарочито јако према Добром Пољу, где треба да се изврши напад. Принц Александар долази п остаје дуго с нама. Артиљеријска ватра, у моментима врло жестока, продужава се до после подне. На жалост, око 15 сати, облаци се гомилају по висовима, док дивно сунне сија у долини. Регулисање гаћања није више могуће и напад се неће моћи отпочети под повољшш условнма. Ипак, телефон јавља да је акција почела н да Је врло јака пушчаиа и митраљеска ватра. Не знамо ресултат. Активност авиона је доста интензивна са обеју страна. У сваком тренутку чује се зврјање мотора у ваздуху и види се. како се распрскавају бугарски и српски шрапнели око авиона. Французи бомбардују непријатељске положаје па Жутој Главици. Опружен у трави, дивим се раскошној панорами, обасјаној пролетњим сунцем на заласку. Кад не би било топовских метака који се расирскавају у белн пли црни ковитлац, човек би могао да мисли да се налази усред мира. Планине Демир Капије и Бабуне, са тако лепим азуриим плаветнилом под овом светлошћу, нзгледају сасвнм блнзу. Кад ћемо ми бити тамо и колико људи ће још морати да се жргвују да се тамо узмогне стићи?
174
17 маја. Одлазимо у 7 сати, вођени ордонаисом пуковника бригадира Узун-МирковнНа. За једап еат силазимо нешице до Данилове Косе. Сунце лече а треба се успети уз гребен да стнгнемо до штаба* бригаде. За маше од једног сата ми смо на врху Данилове Косе — назване тако из почасти према потпуковннку Белимарковићу — где је, под џиновском стеном, саграђена колиба пуковника Мирковића. Он н његови офнцири задово/внн су да нас дочекају. ВеН одавно они су ту горе без икаквих посета. Наравно, најпре треба попити коњаке, а затим одлазимо на осматрачницу. Активност артиљерије је средња, ипак местимнчно ватра је јака, У правој линији ми смо једва у растојању на један километар од непријатељских линија и предео који видимо, много је мање простран него онај који човек има пред собом са осматрачнице на Јелаку. Али оно што се губи у обнму, надокнађено јс прецизношНу лојединости. У 11 и по сати концентрнсана ватра на Браздасту Косу и на висове који је окружују. Бугари мало одговарају. У подне одличан ручак у менажн окупља офнцире и команданта брдских батерија, потлуковника АнтонијевиНа, чнјн су топови одмах поред штаба. Ту има и сира, црног лука н т. д., недостајало је једино старе ракије која се не може пронаНи на солунском фронту. После ручка силазимо са луковником иа положај Браздасте Косе. Не треба носити штап ни облачити војннчке шињеле, јер нас Бугарн виде при силажењу н по значКама, еполетама и т. д. познали би да су официри: Одмах би пуцали иа нас из митраљеза који ни су удаљени нн 1000 метара. Идемо један за другим на растојању од 20 метара између сваког од нас. Али ематрају нас за обичне војннке и Бугари не пуцају. Стижемо дакле без запреке у јаругу јаза Беле Воде. У колико су висови које вцди непријатељ, празни, у толико у јаругама које су сакривене његовим ос.матрачима, врви свет. Коњи, магарци, муниција н људи који се дозивају. Бригадир има лепу реч за цео свет. Осећате у њему човека којн разуме 'своје војнике и који уме да одржава љнхов морал. Ту има н добровољаца којн су дошлн нз Русггје. Они показују дивну храброст. Неће да чују за Југославнју и знају само за Велику Србију, а ипак ту има Словенаца, Далмагннаца и т. д. међу њнма. Стижемо до пуковиика Момчиловића, команданта 9 пука, старог познаника кога сам вндео последњи пут на Даниловој Коси „у резервн”. Овај пуг он је у првој линији. Дочек: слатко, коњак, кафа. Кроз неколико минута почеће бомбардовање. Идемо дакле до Момчиловићевс осматрачннце,
175
Једне ругте која је једва удаљена 300 метара од бугареких ровова. Он се налази на тачци А Браздасте Косе, Пред собом видимо српске ровове, низ црних ругта које се продужавају од лева на десно до главице „Гертруде" (енглеске болничарке), док бугарске ровове представља линија боје сувог леска. Према нама, на 400 метара, стене Браздасте Косе, заштићавајући бугарске ровове и митраљезе, и Усамљена Главица. Не треба дуго да чекамо. Наши топовн избацују за два пута по десет минута прави потоп гвожђа и ватре на ове две тачке. На стотине граната свнх калибара пролазе, звиждећи, изнад наших глава и распрскавају се са страхо* витим и непрекидним треском. Дижу се облаци дима и прашине. Од времена на време, експлозија једне рововске торпиље коју вндимо како пролази кро зваздух, баца у небо стуб црног дима помешаног са земљом. То је лепо и страшно у исти мах кад то човек гледа тако из близа. После 30 минута одмора, прекиданог покаткад урлањем и распрскавањем једног великог хаубичког пројектила који изгледа да пада с неба, или сувом експлозијом, као пуцање бича, једног шрапнела, почиње ново бомбардовање, вршеио овог пута нарочито са ваздушним торпиљама. Усамљена Главица није више видљива, толико ту има дима и прашнне. Свршено је за данас после подне. Одлазим да мало причам са официрима, једућн и пијући добре ствари са којнма нас је пуковник послужио. Време иролази и сунце седа. Сада кад нас сутон крије од бугарскнх очију, можемо да се попнемо до бригаде најкраћим путем. Коњи су нас тамо брзо изнели. После вечере одлазимо на осматрачницу брдске артиљернје. Више нсмамо потребе да се кријемо, Бугари нас неће видети у ноћн. Мали брдсЕси топови сипају ватру, а тако нсто н остали. Бугари пуштају ракетле, а рефлектор дринске дивизнје нспнтује неприЈатељске ровове. Призор је леп. Око 22 и по сата ватра слаби. Силазимо, али најпре идемо на чашу ликера код потпуковника Антонијевића. Он је пријатељ природе и цвећа. Под ватром и заузет послом као што је, он још налази времена да прави врло лепе збирке цвећа, од кога ми нуди два примерка. Сада полазимо да легнемо лод наш врло топли шатор и спаваћемо одлично поред свега тога што топовн, на 50 метара од нашег шатора, ие престају да туку гранатама Кобургове војннке. 13 јуни 1917. Одлазимо (из Солуна) око 7 сати с нашом новом камионетом и новим енглескнм шофером. У хотелу „Империалу" узимамо поручника де Тирена, из вертекопске ескадрнлс,
176
који Не нас до тамо пратнтн. Време је лепо, али је вруНина. Вар. дарска равница је већ нзгорела. Лепн различци су само као неки скелет, покривени прашином. У 1Ј сати смо у Вертекопу. Пошго је екипа капетан Бранка готово сасвнм изгинула или се израња* вала, екипа поручника Кресола позива нас на ручак. Ова господа су удесила неку врсту колониалног хладника, где се цео свет разузури по својој вољи. Неки авиатлчари једу у врло лаким ниџамама, јер је врућнна у Вертекопу. У 14 сати полазимо за Тресину преко Драгоманаца. Време наговештава олују и, ускоро, почиње да пада киша. После Драгоманаца и Костуриана долина Моглене скреће у лево. Њу затварају внсоке планнне Вертекопа, Сокола, Доброг Поља, Кожуха и т. д. Могленица је изровала н засула песком долину и тако ми по Једном песковитом путу стнжемо у Тресину, једно доста велико село усред раскошног зеленила. Огромни чокоти лозе веру се уз столетње дрвеће. Џнновски платани и дудови расту свуда у овом жнвописном селу кроз чије улице лролазе поточићи. Главни стан друге армије смештен је у школи, испред које се налази огромна лнвада, засађена гиганским брестовнма који заклањају цркву. Шеф штаба Воја ЖивановгА, дочекује ме. То је стари познаник пз Мачве. Он ме води војводи Степи. Он је задовољан да ме поново види. Последњи пут смо се видети у Липолнсту 1914. Причамо. Говорећи о Бугарима, он ми каже да мисли као и ја. То је народ којн воли само две ствари: бруталну снагу н новац. Говори ми зати.м о Србији н о страховању да она неће бнтн више као стара Србија и то због тога што неће бити људн. Овај рат је сувише свиреп. Он Је однео све што је Србија имала младо и интелектуално. Али најзад, шта вреди јадиковати? Треба настојати да се поправља у границама могућности и, најпре, победити! Причали смо дуго и војвода одлази на своју усамљену уобичајену шетњу. Видим га како иде лагано кроз улице пуне зеленила, окупане златном вечерњом светлошћу која чини да по лишћу блистају хиљаде и хиљаде ватара у капљама воде од кише која је престала. О.чален, дежмекаст, у једном платнено.м врло кратком полувојннчком и нолуграђанском капуту, са старом грађанском качкетом и поштапајућн се јакмм штапом, стари Степа иде полако према планннамз где се боре његови војннци за које он жнвн. Муслиманска деца — она говоре само словенскнм језиком — поздрављају га по војиичком и честнтн човек благодарн им једним осмехом. Нама су илместмли леп шатор који ће бнти наш стан. Очекујући вечеру,
177
одлазим да гтосетим једну сељачку кућу где гаје свилене бубе. Килограм свнлсних чаурица плаћа се 4 франка. Ручам са штабским офицнрима под покривеном црквеном портом. Војвода једе увек сам. 14 јуна. Одлазим по лепом времену, али облаци наговештавају да ће бити олује преко дана. У Малом Пожару напуштамо аутомобил и седамо на коње да се попнемо на Катунац до пуковника Живка Павловића, бившег подшефа Главног Штаба, а сада команданта шумадијске дивизије. Узбрдица је доста стрма, Планина је најпре обрасла грмљем и храстовима-кепецима, вреском и најразличнијнм цвећем, али после једног сата пењања улазимо у дивну букову шуму. На жалост, време се квари. Магла покрива Катунац и спречава нас да уживамо у дивној панорамн могленске долине. Стижемо до Павловића, То је операциони логор под бугарском зртиљеријском ватром. Пуковник је задовољан да ме поново види; нисмо се видели од краја 1915. Води ме до своје посматрачнице саобраћајницама издубеним у камену. Ова осматрачница је права тврђава. Бугарске линије су врло близу: Ветреник, Гривица, Пожарска Коеа и Котка коју су наши заузели пре четири недеље. Покаткад се облаци склањају и сунце плавн ове фантастичне положаје усред планине. Бнће их мучно заузети. Ручамо у „трпезарији”, једној малој колнби од дебала, саграђеној усред правог црначког села, где свака колиба, сниска н од камена, настоји да се сакрије од индискретног погледа непрнјатељскнх авиона. За ручком претресамо старе успомене из времена кад смо били још у Србији. Павловић ннје задовољан што су га, после онога што је учинио у Главном Штабу, гурнули у другп ред, поверивши му дивизнју. 11 ја сматрлм да то није право. ГГавловић је бно прави шеф у Србнјн, јер је Путник бно сувише болестан да узме и да стварно врши ову дужност. Путннк је покрнвао својом етикетом Павловићев рад. А тај рад није био рђав. Он је донео две победе које зачуђавају, на Церу п Јадру и Руднику н Колубари. Ниједаи стратег на свету, макар бпо м највећи, не бн могао спречитн да Србија не буде прегажсна у јесеи 1915. Алн још и ту Павловићев рад н Путников престиж спасли су земљу, омогућивши, морално и материално, повлачењс преко Албаније. Мстина, Србија је још данас под освајачким јармом, али сигуран сам да ће она сутра бити слободна н то благодарећи жртвама повлачења кроз Албанију. Неки пребацују тадашњем Главном Шгабу што пије нзвео ово повлачењс с млњс жргива. Лако је Спомеипца
12
178
сада критиковати, алн зар само извршење овог повлачења нмЈе било једно чудо? Да ли би га друге војске моглс извршити? Не верујем. И, поред моралних особина српског народа, зар рад његових управника Главног Штаба није много допринео овом чуду? Пред вече спустили смо се по киши у долину где смо затекли лепо време. 15 јуна. Данас хоћу да обиђем положаје вардарске днвизије (касније југословенске дивизије) којом командује пуковник Туцаковић. Наш камион нас је довезао за десет мннута до Малог Пожара. Ту налазимо коње да нас понесу до Горњег Пожара, седишта дивнзиског штаба. Стижемо врло брзо у ово мало дивно село, сасвим бело усред зелеиила. Много становннка га је напу. стнло и отишло у до.тину, јер је село под бугарском ватром. Пуковник ме љубазно прима и каже ми да су коњи епремнн да пођемо на Котку, наш положај пред Добрнм Пољем. ИмаНемо доста да се пењемо, јер се Горњи Пожар налази на 500, а Котка на 1865 метара. Али нашн коњи су добри, Са мајором Војновићем као вођом, пењемо се брзо, пролазећи поред тешких батсрија и француских и српских пољских н брдских батерија. Магла је, што је обично на Моглени, Кад смо стигли на линију српских положаја иа којима су Србн били пре заузећа Котке, морамо ићи откривени путем којн Бугари добро виде н на који гађају бар са растојања од два километра. Прелазимо га касом, удаљени по педесет метара један од другога. Бугари нас не виде или немају доста муницнје. Главно је да опн не пуцају. После два н ио сата јахања ми смо пред колнбом команданта 21 пука иа јужпој косн Котке. Срдачад дочек, коњак, касј>а и т. д., п на пут за ровове. То су старн бугарски обрнути ровови. Савезннчка артиљерија порушила је заклоне и у њима се налазе још десетак непријатељских лешева. Сунце се показује н иобедннчки обасјава Добро Поље, његову стрму главнцу и бугарске ровове којн се, на нзвесним местима, приблнжавају нашима на 30 метара. Свуда бодљнкава жица и усеци. Бугарн су још увек мнрни. Остајемо дуго да посматрамо овај пејсаж где ће, можда, бнти извршен дефннитнван пробој једног дана. Силазимо затнм до командантове колнбе и враћамо се у Пожар. Магла постајс све гућа. Још се заустављамо код пуковника Пере Лазаревића, код пуковннка брнгадира н, око 19 сатн, почиње силажење. Српски и француски толови које бугари доста бију, почињу да сипају ватру. Бугари не одговарају, али време све више прети. Кад смо стигли блнзу Пожара, внднмо
179
како нам се приближава прави зид од кише. Полазимо галопом, сувише касно. Мало пре нашег доласка у штаб, нзненађује нас прави пл>усак и кад смо стигли на место одређења, потпуно смо покисли. Вечерали смо са Туцаковићем н, пошто је киша стала, силазнмо пешице до Малог Пожара где налазимо своју камионету. Пут је у почетку приличан, али доскоро сасвим ншчезава, Вода је све однела и оставила само рупе и огроман шљунак. Немогуће је да се иде даље аутомобилом. Остављамо га на месту; што се звало још јутрос лепим путем и враћамо се касно у ноћи, пешице и са хиљаду тешкоћа, у Тресину. Писмо од 20 јуна (положај на Тушину 13 пука којим командује пуковник Николић). „Рат је постао подморска и подземна борба. То није више искренн рат као кад смо били у Мачви. То је рат кртица”, казао ми је некн дан један млади н храбри српски мајор у предстражним рововима на подножју Ветреника. Његов глас изражавао је све жаљење које осећа овај човек — он ратује од октобра 1912 — да је осуђен на ову борбу где недостаје простора и ваздуха. Бога ми, разумем г4. У Мачви то је био рат у покрету; војска је била усред поља или усред шуме. Сунце је плавнло атмосферу и ноге оних који су хтелн напред, нису се спотицале ни о какву саобраћајницу, ни о какво вештачко утврђење. Онима који су гинули није било одмеравано место где ће почивати њихово тело, и њихов поглед на умору гледао је цело небо. Бнло је и ровова, алн кад се упореде са садашњнм рововима, они су били премало озбнљни; насип земље наткривен кровом од грана и од неколико бусена земље; између једног и другог слободан простор за осматраче који нису предузимали сувише опрезности да се крију. То су више били моментани заклони. Данас, то је много измењено. Човек се налази у некој врсти јарка, таман довољмо широког да се може пролазити. Он је арло често јако дубок м, да би се видело шта се дешава напољу, треба се успетн уз неколико степеница, издубљених у стени. Горњн део рова сачнњава камење или вреће песка између којих су остављене пушкарнице да се може провући пушка и посматратн што радн непријатељ. Заклони, издубени у стени или направљепи од дебала, челичннх плоча, камења п земље, служе војницима којн ннсу на стражн, да се одмарају и да славају.
180
Такви су ровови где сам срео мајора којн је жалио за ратовањем у Мачви. Ми смо врло близу Бугара. Ј'ледајући кроз јсдну пушкарницу, вндим пред собом у трави неку врсту црвеножућкасте пругег прву непријатељску линију. Позади, мало више у планини, једно село готово сасвнм разорено артиљеријском вартом. (Тушии). Бугарски ровови, у готово иепрекидиим линијама, пењу се уз планину и тону у суро стеље. Врхови једног малог дела планине виде се кад човек дигие очи, али хоризонт је нпак јако скучен. Мало света у рову. Неколико непокретних осматрача стрелаца поред једне мазгале где лежи пушка, спремна за гађање. На њиховом домаку, цевн за бацање ракетла. Сатнма ове страже не скидају ока са сектора непријагељског рова чнје им је осматрање поверено. У заклонима, војннци се одмарају. По петнаест или двадесет они су опружени или чуче у овим лећннама чнјн ниски кров им не дозвољава да стоје. Неки спавзју, другн пуше и читају рстке новнне које иду од руке до руке. Једино они којн су видели ове модерне промодите, знају какво уживање може да пружи једно парче иаштампане хартнје! Војницн ће попунитн шанчеве ноћу кад се очекује противнички напад. Онн ће остати по целе недеље у овим јаругама, не изувајући се и, кад оду у позаднну да их замене други, њихово најнеће ужнвање биће да ходе босонози по мекој трави. Од времена на време, одјекне неки пуцањ. То је један осматрач стрелац који је мислио да је смотрио пешта необично н који даје Бугарима на знање дз остану с мнром. Сада звнждећи ирелазе, ужурбано, куршуми нзнад наших глава Један бугарскн митраљез сипа ватру на једног курира којм је нашао да су саобраћајнице сувише прљаве и којн долази трчећи преко лнваде. Он стиже без незгоде и мало задуван, али са осмехом нам тврди „да нема опасности кад ове будале гађају". Пуковник командант сектора (Николић) мнсли да треба мало „надражити живце” Кобурговим војницима. Телефоном он наређује артиљерији да пошље неколико грзната из 75 и великог калпбра на лпније које су нам преко пута. Овн бомбоин треба да стнгну код Бугара кроз пет минута. Са сатом V руци, намештам се на једну пушкарницу н, у одређенн минут, први пројсктил пролеће урлајућн. За њим долазе други без прекида. Неколико
181
војника изишло је да посматра гађање. То је њихово једино разонођење! „Мува"! вичу они весело, чнм једна граната добро падне у ров њнхових непријатеља. Бугари не одговарају, али пуковннк мн каже спокојно: „Кроз тридесет мннута онн ће нас бомбардовати. То је њихов час. Сад још спавају.” После тридесет минута ми смо били у заклонима да иустимо да прођу бугарске „мармите” фабриковане у Немачкој.” 17 јула. Полазимо из Капнњана да посетимо команданта бригаде Докића. Први део пута јахао сам кроз поља. Бугари, са својих узвишених положаја, виде све што се дешава у долинн Моглене и сви путеви су под њиховом ватром. Стога не можемо даље јохати иа коњу, не зато што је то опасно по нас, већ због тога што бп непријатељ могао открити, по нашем присустзу, место где се иалази команда брнгаде. Последњих неколико стотина метара прелазимо пешице. Пуковннк Докић нас дочекује у својој земуници, нскопаној у земљи. Како је његов положај усред равнице, он не може да прошета, а да га непрмјатељ не открије. Нзегова осматрачница је у осталом поред његове рупе где станује. Ова осматрачница је начиљема од грмља кроз које се дивпо виде положаји од Тушинске Косе до Ветреника. Он мн каже да ће отворити паљбу и даје телефонски наређење свима батеријама ди отворе ватру кроз пет минута. После пет минута шаљу топови са свих страна своје пројектиле на нелријнтељске ровове. Али Бугарн овога пута одговарају. Они траже батерије и покушавају дз гађају резерве. На жалост, време се квари. Облацн се гомилаЈу на Ветренику и по другим врховима и више не дају да се вндц ресултат бомбардовања. Најзад, с обеју сграна престаје ватра да се иде на ручак. Служе нам савршен ручак у „трпезарнји” која је у исто време осматрачница. У 14 и ло сати каше батерије отварају жсстоку паљбу на Ветреник. То није редован сат и господа Бугари почињу после ручка, али нпак наЈ’зад решавају да одговарају. Време Ј'е да крећемо за дивизпју, али ј*ош треба отићи до Тресине. За један сат, преко поља, ми смо у Капињанима код дивизијара, генерала Мишића. Пуковник д-р Димитријевић хоће да ми покаже гробље тимочке дивизије. Одлазимо дакле на генераловнм колима. „Турци” у овом краЈ*у су потурчсни „Словени” и показују ми близу Костуриана развалнне једног замка за који турски становницн кажу да је припадао Краљевићу Марку. Недалеко од нашег пута налазе се три врло стара платана, Турцн причају да ]е мајка Краљевића Марка, шетајућн око свога замка
132
Костуриана, усаднла на овом месту три суве гране у земљу; гране су пролнсталс и постале дрвећс. Тако ови „ТуртГ причају легенде и епизоде из српске историје која је била њихова. Стнжемо у гробље које су савршено уредили војници. Оно је пуно лепо отесаних надгробни плоча. На крају се диже нека врста галерије храма, отесана од мрамора, наврх стења. Један део врата није завршен. Матпис нам даје за то објашњење: „Почели смо да градимо Велнку Србију, до сада раскомадану и под непријатељским јармом. Завршнлн смо један део, али више не можемо, далн смо своје жнвоте за њу. Браћо, наставнте наше делоГ* Киша је престала и вечерње сунце обасјава овај споменик којн је подигла наивна дирљива вера ових храбрих који су све дали за своЈу земљу. Усред српских гробова, има један леп'камен с натписомг „Нашем храбром савезнику, П. Де.хеју, из тешке артиљерије. Нзегови другови из тимочке дивизије.” На гробу је брижљиво иамештсн један скроман мали венац од вештачког цвећа са натиисом: „Своме драгом сину.” То је венац из Француске, вепац једне старе мајке, који су они из тимочке дивизије наместнли на овај гроб. 8 августа 1917 (у Скочивиру, додазсћи из Груништа и на путу за Солун)__ Нема бог зна шта да се радн у овом камењару који пече сунце. Ипак се може купати у номало глнбовитој Цриој, што н чнним. Тако пролази после подне једног врелог дана месеца августа. Одлазимо до села у вече н, по заласку сунца, испнтујем миогобројне крстаче у руском и српском гробљу. Божс мој, како су ова гола долина и ово сиромашно село са своЈим ретким и сићушним баштама где салш расту ситне љуте паприке, тужни под овим вечерњим осветлењем! Ту се осећа стрзховити рат који је, већ две године, све о т ?стошио. 10 августа. Одлазак у 6 сати. Наша камионета јури прашним и сунцем обасјапим путем. Преко Добровена и Живоннје, Крушограда, Воштарана етижемо доскора до Бањнце и почнњемо да се псњемо уз Горничево. Како познајем овај пут! Колико пута сам њнм пролазио! Ту познајем сваки камен. Па ипак данас, још усред лета, али кад се већ осећа да се приблнжава јесен, имам меланхоличан осећај да нећу више тако често овуда пролазити. Рат ћс се доскора свршити услед олште заморености. Нема више оног лепог по.пета од прошле јесени. То нису више огорчене борбе где се осећа како игра срце народа увређеннх од свирепих и варварских непријатеља. Са обе стране, то је монотона одбрана
183
положаја које хоће да одрже до закључења мира. Са оваквим миром, да ли ће Срби добити што заслужују? Сумњам и ова сумња ме боли, као да се ради о мојој сопственој земљи. Сунце бесомучно пече, али ми без заустављања стнжемо у Водену да продужнмо преко сагореле вардарске равнице. Свуда напуштени логори, разрушене земунице без кровова, стара огњншта са својим црним угарцнма које је киша изапрала. То је меланхоличан крај једног другог рата, којн ће вероватно дати дефинитивне ресултате, али у сваком случају оие које смо желели. (Преварио сам се у својим песимистичким предвиђањнма која нису у осталом мој обичај. Али ме можете извинити, Један талас песимизма — не обесхрабрености — захватио је све савезннке, песимизам оправдан сломом Руса, трнумфом немачких агената Лењнна, Троцког и другова, дефетичтиском компањом коју је водио у Француској „Боне Руж" и други листови издајници свете ствари, неоспорним успехом немачког подморског рата и, на овом фронту, неуспехом мајске офансиве, неуспехом који је имао за последицу врло јасио хлађење савезника, нарочито Француза, према Србима на које су хтели, потпуно иогрешно, да баце сву одговорност. Срећом ово је хлађење било само пролазно, 16 августа (Солун). У главном стану туже се што Енглези одвлаче трупе са овог фронта. Они су тако у последње време одузели Једну дивизију, а можда ће одузети још коју. Шта више, један велики део француских трупа налази се на одсуству. Има чета које, сада, немају више од 50 до 60 пушака. Шта се може учинитн са овако смањеним ефективима? Говори се о једном понављању дарданелске експедиције. Бнло би много боље да уиуте те трупе на овај фронт, јер, ако бн се заиста постигло преко Дарданела да се Турска доведе у стање да не може да буде штетна, заузимајући Србију, Турска и Бугарска, а можда и Аустро-Угарска, биле би нзбачене из строја. Ова последња чини очајне кораке да дође до мира. Сад је она улрегла папу који предлаже мнр. То је знак времена да се папа упућује да предлаже мир. До сада је он био врло мудар и, ако мнсли да може да изађе из своје резерве, то је зато што зна да га његова интервенцнја више не компромитује. Извесно је да су све странке подложне фатализму и то му даје храбрости да покуша да спасе АустроУгарску коју толико воли н коју хоће да спасе по сваку цену. У сваком случају он говорн сада много више о миру него о рату. НадаЈмо се само да овај мир, ако до њсга дође, неће бити хром.
184
септембра 1917 (Треснна, друга армиЈа). Недел>а је. Цело село је у цркви где служе два свештелика нз српске војске који дају двојици стармх сеоских попова приход са таса. Служба се служи на словенском језику. Два ссоска свештеника не знпју грчки, али, пошто је Тресина постала грчка, они су морали да науче да читају атннски језик и да служе службу иа идному којм није њихов. Оии сада зиају да чнтају, али не знају шта чнтају. Натписи иа иконама су иа грчко.м, алн они су испмсани над старим којн су словенски. Жене којима јс иско умро у куЈш у току године, доиеле су јела те њиме служе људе жене и децу који седе у црквеиој порти. Сви људи иосе српску кошуљу са појасом, Одсћа жена се потпуно разликује од одеће жена из битољске равннце. То је више „европска" одећа са марамом у бојама на глави, коју девојке ките цвећем као у Србији. Нема новаца који висе на марамн, као што је то толико убичајено у битољском крају и у другим местима. Данас само скигарам и дивно сам се окупао у потоку са малим водопадима коЈи замењују масирање. У вече показују ми немачко саопштење о борби од пре неки дан. По њему, Бугари су нашли 400 мртвих Срба. Аутептичие цифре о српским губитцима бележе 65 мртвнх од којих је 25 сахрањено у Тресини. Ако су занста Бугари нашли толико мртвих, онда они сами имају више од 360 мртвнх, Ето како централне снле пишу историју! 4 септембра. Бно сам данас у Калињанима код гснерала Милића и његовог шефа штаба мајора Косића. Сељаци у овом крају, који су потурчени Словени, зарађују много новаца. Никада им нису плаћали њихове производе по цени коју нм сада плаћају. Ока сувог пасуља продаје се ло 3 фрапка, литар млека 1 франак, јаје 0.25 франка, ока кукуруза 2 франка и т. д. II то свс се плаћа у готову. Они раде тек да живе и нс обрађују нарочито рационално своју земљу. Брину се само око своје стоке. Али они сви најзад траже да им се даде мнр и спокојство. Пролазилн су овнх последњих година кроз толпке разне владавине и питају се да лн ће се то још дуго продужити. Са нашима онн су врло зздовољни, јер су они учтивн с њима и не траже од њих новаиа као Грци. У Малом Пожару днвно сам се окупао у бањн, коју су имлровнзовали официри штаба вардарске дивизије. Бугари бомбардују Горњи Пожар или, боље. Аустријаици, јер једна хаубица из те земље шаље „мармите ’. У всче, у Тресннн, пуковннк Жнванови)! прича нам своја искуства са Бугарнма пред Једрено.м 1913, Између 2
185
осталог оп мам говори како Бугари, после пада варошм, нису хтели да даду возове да се Срби врате у Србију, н уз то дали да се јасно разуме да ће доскора бити рата изме!)У Бугара и Србз, Тек кад је запретио пуковнику Жекову, садашњем шефу бугарске војске, Живановић који је већ био шеф штаба код војводе Степе, могао је да добије потребие возове. 5 септембра. Ишао сам на Катупац где сам био на положајјима са пуковником Живком Павловићем и пуковником Пером Лазаревићем. Војници су наиравили од камења праве пећине чији је изглед врло чудноват и подсећа на села прнмитивних људи. Пут за Катунац је врло добар. Чудно је да су Срби направили лепе путеве на планинама Македоннје. Сељаци само треба да их сачувају после рата. Наредба за мобилизацију стигла је у Тресину. Грцн мобилишу Македонце, алн не своје оопствене сународнике. Муслимански и хришћански сељаци дошли су да потраже наше официрн н изјавили им да иеће да служе у грчкој војсци — они не говоре ни речи грчки — али да хоће да се упишу у српску војску. Официри су им рекли да, пошто је Грчка њнхова држава, треба да слушају. Ипак сељацн неће ни да чују о грчкој војсци и кажу да ће се гтобунитн, ако буду приморавани да у њу ступе. Ето како је грчка МакедонпјаЗ 6 септембра. Треба да идем у Солун. Инжињерски пуковник Зечевић позива ме да вечерам код њега у Драгомапцмма, где се налази Један део штаба друге армпје. Задржавам се дакле у; овом селу, једном од јединих двају села у овом крају где станују правн Турци из Азије. Пуковиик се сместио са својим ађутантима у двема малим колибама које су направнли његови војници. Собе су елегентмо обојене у две боје. Једна мала пруга заобљени углови на плафону дају им изглед малмх соба једног врло чистог модерног хотела. Канцеларије су у беговој кући. То је једна богата сеоска кућа са својом оригнналном турском архитектуром н са оделењем резервисаним за жене. Њена конструкцнја, као у опште свих слнчпих зграда, зачудно је лака и готово сасвим од дрвета и лепа. Једино приземље је нешто мало чвршће зидано. Све је окружено једним високим зндом који спречава да се споља види што се дешава у кући, у авлијн п осталим деловима. Једма мала усамљена кућа служи за етан гостнма. 12 децембра 1917. (Солун. Генерал Сарај је смењен). Одлазим јутрос у посету геиералу Сарају да му стегнем руку пре његовог одласка. Он је миран, али се осећа да га боли што је смењек са
186
положаја врховног командакта Источних Војска. Кажеи му колико сви они који су као и ја, у својству незаинтересованог пријатеља, нратили његов рад, л^але његов одлазак. Да знамо све тешкоће које је имао да савлада и да је учинно што се могло учиннтн са оно мало трупа колико су му дали и са очмгледном рђавом вољом коју је сусретао код извесних савезника. Један други ће можда ући у Србију, али' он је спремио дело ослобођења. Ако му нкада буде требао незаиитересован сведок, спреман сам да кажем што сам видео. Генерал изгледа задовољзн са оним што сам му казао. Он ми срдачно стеже руку и додаје: „Што се мене тиче, свеједно ми је, али увек је непријатно да човек буде тако избачен на врата.’‘ 24 децембра 1917....... Како је наш Божић или, боље, Бадње Вече, позвао сам у моју „попоту” саога секретара, поручиика Вујића, п Дучића из министарства спољних послова, који је ка пролазу кроз Солун. Сем ове двојице п мојих обичних другова, налазим још за столом Ћирковића, зваиог Ћирко-паша. Вече је прошло врло пријатно. Дучић говори као млин и Старчевић му стално протннречи својим уобичајеним намргођеним начином. Занимљиво је видети ову двојицу тако различних људи. ДЈ’чић врло образован човек, помало монден, како изгледа, песник од великог талента, врло буЈан и изиграва младића, и ако је већ врло одавно прешао четрдесету, говори о свему: о историји, политици, уметности и т. д. са једним обиљем које је можда мало претерано. Човек нма утисак да он воли да чује самог себе како говори. Старчевић, тип Србина из Срема, представља човека који противуречи по природи и он не познаје или неће да познаје фииоћс дипломације. Кад га човек слуша, могао би да поверује да је увек љут, али у ствари ои то није нимало. То је у души днван човек и врло добар, али ои има кокетерију да се даде сма. трати за набуситог. Говори се о свему до касно у ноћ и, враћајући се са Дучићем, причамо још дуго о Србима, о њнховим манама и њиховим врлинама. Волим ове српске кругове, јер нису нзвештачени као они у поквареиоЈ Европи једиом често врло рафинираном цивилизацнјом која, у суштини, служн често само као фасада. 31 децембра 1917... У поноћи снрене свих бродова у луци почињу да урлају. 1917 је прошла н улазимо у 1918. То је друга Нова Годнна, проведена на солунском фронту. Истнна, прошле године у исто време ннсам веровао да ћемо, после годнну дана.
187
још бити на истом месту. Величанствено напредовање Срба н љегоВих савезника, заузеће Битоља, ситуацнја на француском фронту дозвољавала је све наде. Овде, после годнну дана, остали смо стационирани, а на другим фронтовима повуклн су се. Мнтегрална победа, она која би испуннла све наше жеље и у коју је било потпуно допуштено надати се крајем 1916, не нзгледа више могућа благодарећк издајству Руса и попуштању Италијана. Поред свега уласка Америке у рат, ситуација Антантиног блока се погорнЈава у 1917. Истима, ни Французн, ни Енглези, ни Србн нису узрок томе. Онп су чинили своју дужмост, али другн? Шта ће нам донети 1918? Помало туробно, али нпак складио звиждање сирена на бродовима пред Солуном да ли нам наговештава срећио решење ове безумне борбе у години која почнње? Надајмо се и не губимо вере у правду! 2 2 јануара 1918 (Солун). Позван сам да вечерас присуствујем баикету у част југословенских официра који су дошли из Русије и који одлазе овнх дана на фронт са својпм војннцима. У 20 сати сам у Микри. Има неколико званица: Госпођа Симка, Тома од „Ендепандана”, Ришар од „Пти Паризиена”, Вендер од Рајтерове Агенције, д-р Софотеров са својом женом, руски внцеконсул Клнменко, Балугџић и неколико лекара из енглеске болнице у суседству. Има стотина гостију. Служе нас у официрској менажи која је у нсто време позориште. Добро су удесилн локал, нанвне слике које су израдили војницн, покривају зндове. Музика краљеве гарде свира на позорницн. Вечера је одлично послужена. Одмах после јела почиње бесконачни низ здравица. Милан Ђорђевнћ, шеф Пресбироа, сам држи пола туцета здравица. Све снле Антанте добнјају свој део на француском, снглеском н српском. Оне одговарају на уста својих поданика. Одушевљење расте све више н више. Пуковник Атанасијевнћ, шеф депоа, задовољац је. Југословени, а нарочито словеначки офицнри, певају лепе песме из свога краја. Они певају врло лепо у хору. Састанак постаје све фамилијарнији. Кад човек видн ове лепе момке нз Босне, Словеначке, Хрватске и Далмације, који, далеко од својих земаља, бране, жртвујући своје животе, ндеју Велнке Отаџбнне, онда осећа да је њихова ствар племенита и лепа. А ја који сам јој све жртвовао, задовољан сам. Моја жртва није бнла излншна, ако ови ваљани људи буду добили оно што је њихово право: своју Отаџбину! Госпођа Симка се весело забавља н ако су јој очн пуне суза. д.р Софотеров је обузет мнслима и тужан. Гоаорно је о Руспји
188
с једном великодушношћу за коју су једнно Србн способни. Јадни човек је тужан. Он је поред мене и, внше пута сам сагледао сузе у љеговнм очима. Колнко мука морају ови поштени Руси издржати у овом часу? Али касно је, готово 2 сата после поноћи. Одлазим са Балугџићем, остављајући тетка-Симку да и даље игра коло и да се врати кући у 6 сати. Писмо од 26 јануара 1918 (Солун): Данас имамо лепо источњачко знмско после подне. Равница Микре са својим безбројним шаторима и баракама изгледа сва црвена под плавим небом без облака. У луци се велики бродовн губе у маглн која се диже из мора, У равници хиљаде непомичннх момака сачињавају један велики коре. Они су млади, високи, лепи. Они су сви плави од увијача до шајкаче, једино нх опасује око струка појас рмђе боје. Ко су тн људн? То су југословенскн војници, Хрвати, Словенци, Далматинци, Банаћани и Бачвани који су, узети силом у аустријску војску, прешли Руснма и ту образовали под командом виших српских офицнра из Србије, једну малу војску јунака чији су подвизи у Добруџи постали легендарни. Када, услед издајства Лењина, Троцког и црвених совјетских гардн, присуство ових честитнх људи на руско-румунском фронту није више било од користн и оии су похитали да се боре са својом српском браћом у македоиским планинама. Ево их гдс су спремни да се поново боре, али, пре него што опет по!>у да пркосе смрти, иду да дефнлују испред свога шсфа онога кога су дотле позмавали само по ммену, нспред прннца-регента Александра. Неколико краткнх команди, људи приносе пушке пред прси, музнка свира поздрав застави и она пролази нсиред непомичних људн да се мамести усред њнх. Малена је ова застава са српским бојама, али колико ће бити обожавана од будућих нараштаја Велике Србије, нараштаја за чију слободу су овн младићи принелн свој живот на жртву! Ево принца Алексаидра где долазн. У свом дугачком сивом шмњелу са црвеним испускама, са цвнкером због кратковидности, он нма озбмљност човека коме живот ие може више ништа ново да каже. Александар Карађорђевнћ, још тако млад, искусио је већ све патње, али место да га огорче, његове сопствене патње учшшле су да саосећа са патњама других. Војнинн поново прнносе пушке пред прси н њихов шеф, шеф њихове лепе расе, говори им и бодрн нх. Он им каже све
189
своје наде у славну будућиост нпрода коЈи има трн нмена, али једну душу* Благодари им па њнховој жртви, жртви потребној да Србн, Хрвати н Словенци добију место на које нмају право. Све је то речено једиоставио. Сви погледн су управљени према њему и чинп се да сви ови ратннцм хоће да се дубоко урежу у њихово сећање потези оиога кога виде првп пут и који представља целину вековних аспирацнја њнхове расе. Принц и његова пратња стају иа десну страну поља. Суво камандовање и цела плава маса стаје у редове за дефиловање са музиком на челу и . . . напредЈ Принц поздравља и војници пролазе горди, величанствени. Последњк су лрошли, и Југословенски војннци долазе да поздраве свога шефа. За свакога он има реч охрабрења. Он се затим упућује излазу из логора, окружен војницима који прилазс, без страха, да му пзложе своје жеље. Принц слуша са простосрдачпошћу и благонаклоиошћу. Ннједан од оних којн имају нешто да кажу, није несаслушан. То је дирљив приз.ор кад човек види овог младог шефа окруженог фамилиарно овнм војницима који су све жртвовалн за уједињење и за ослобођење свих оних који српски говоре. Сунце седа плавећи све својнм црвеиим зрацима. Енглески авиони крстаре по чистом вечерњем ваздуху и хиљаде људи нзражавају све своје жеље у овом узвику: „Жнвео прннц Александар! Живела Краљевина са три пмена, али са једпом душом! Каква поука и какав символ!” 17 априла 1918. Одлазим за фроит. Време је лепо н вардарска равница је јако примамљива са својим свежим зеленилом у коме веК почиње да цвета мак. Сусрећемо, код Топшина, грчку брдску артиљерију која одлазн на фронт. Људи су обучени у нове униформе, али нма нх много који изостају. Без незгода пролази.мо Јеннџе Вардар и у 10 сати смо у Вертекопу где одлазимо да нађемо потпуковиика Мирковића који комаидује ескадрилама и српским авиатмчким ссрвнсима, откад је Денену пошло за руком да уклоин Витреа. Мпрковић је себн саградио, са набојем, врло лепу бараку која личп на внлу. Ручамо са пуковпиком и штабским офицнрима, капетаном Кресолом, поручником Шаваиом и другима. После ручка, иде.мо у „бар” који је дивно удесила Пироенова ескадрнла. Ту налазимо Пироена, д-р Мнма, поручника Бушеа п пнјемо мало внскиа, пре него што одемо до ТомиИа којн спава у својој колиби. Томић је увек истн, он се ннје
190
нзменио отклд га познајем, то јест од јесени Г9Г4. Увек оран, смео, заљубљен н сентименталан. Он нас нуди кафом и ја га молим да нам одсвира нешто на својој флаутн. Он радо пристаје, опружа се на кревету — његов омиљени положај за музику — и свира сентименталне мелодије са очима у екстазн упереним у плафои. Ми смо то искористили да му попијемо флашу коњака. Затнм он хоКе да ме повезе у своме „фијакеру” који је сам измислно и фабриковпо. Боже мој, каква кола! Два авнонска точка за спуштање на чијој осовнни је он прнчврстио једну савијеиу гвоздену полугу и повр.ч ове наместио два аеропланска седишта. Један добар коњ вуче овај инструменат на ком.е човек има муке да одржава равнотежу одскачући на путу. Тако ме је довезао у Каленицу где се налази школа за артиљернјско гађање. Задржавамо се мало код официра школе ц в'ра1>амо се таман на време да се дивимо величанственом заласку сунца са врха брежуљка иза хангара. Овако обасјани, ови брежуљци без хлада, али обрасли безбројннм расцветаним сасфоделама, добнјају сјајаи изглед. Вечерамо са штабом и проводимо врло пријатно вече. Али то није више срлско-француска авиација нз Витреовог сремена. Стари су готово сви далеко, и врло срдачно другарство између Срба и Француза такође није више исто. Где су они лепи дани које сам провео у Вертекопу у Витреово време са Бранком, Тадијом Соидермајером, МилетиНем, Војводом од Тирене и другима. Са поручником ВујиНем, мојим ађутантом, спавам у колнби направљепој од авионског сандука и обојеној бледо-плаво и наранџасто; ова колиба је припздала поручннку Кодну који је пао Немцима у руке. 18 априла 1918.... Пуковник БелиН ми каже да можемо иИи у Груниште с нашом камионетом. Решавам се дакле да превалим цео пут у аутомобнлу место да шаљем по коње у Петалино. До Петалина иемамо тешкоПа, али после тога пут постаје рђавији и има наглих низбрдица. Мој шофер губн храброст. Енглези не воле ове тешке путеве. Али гурајући на извесним местима наша кола и храбреНи шофсра, стижемо где смо наумили. Пријатељски дочек од свих прнјатеља моравске днвизије, моје днвнзије. Одсуствовао сам дуго у Солуну да израдим свој извештај о бугарским неделима на солунском фронту, извештај који Не бнтн објављен. За то време организован је логор на савршен начин. Камене и дрвене колибе замењују старе које су правили Руси. Чека ме једна од ових удобних колиба. С друге стране долине, на под-
ножју велике главице, саграђека је нека врста малог, врло чистог села од кућица које су саградилн војиици. Капетан Љуба Стефа* новић, команданг дивнзијских телеграфа и телефона, дигао је за себе праву малу палату од камена са мраморном плочом на којој је забележен цил> и датум ових војинчких радова. Наравно, почњемо да пијемо традиционални коњак код капетана Драгог Миличића који за при]ател>е увек има све што срце хоће. Изгледа да је ноћас било јаке пуцњаве. Нисам ништа чуо. 19 априла. утрос је лепо време и мн полазимо иа коњима с капетаном Владом на славу другог пука. Путем за Будимирце пролази се трећа и друга линија одбране и онда се иде дуж прве линије ровова. У више махова, нисмо ннчим заклоњени и треба да јашемо један по један. Неколико граната пролази изнад наших глава, али оне нису нама намењене. За нешто више од једног сата стижемо у пуковски штаб. Пуковник-бригадир Ристић је већ тамо. Војници су у парадној униформи н певају по својнм колибама. Око подне стижу дивизијар Панта Грујић и његов штеф штаба мајор Панта Јуришић. Седамо за сто у највећој земуиицн, али ипак готово сувнше малој да примн све госте. Млади офицнри ручају у једној друго.ј колиби. Иаша је тапетирана са јеловим грањем по које су војници ишли на подножје Кајмакчалана и до Султаннје Кулбелери, Ручак је одличан и заливен добрим италијанским пивом и Киантием из кантине из Сакулева. Цео свет је весео, читају се телеграми са честиткама, држи се неколико здравица, а пријатељски и непријатељски топови чиие оркестар. То је занимљиво, слава, стара српска традиција, која се слави тако близу непријатеља! Али време се покварнло, Кад смо појахали коње да се вратимо у Груниште, киша јако пада н снс је завијено у маглу, и то нам дозвољава да јашемо, без нарочнте предострожности. У пролазу, поздрављамо још команданта трећег пука у првој линији. Време се разведрава и Бугари се тим користе да нам пошљу неколнко „мармита” без ресултата. На Групишту војници играју коло уз звуке гајди које су сами иаправили. Ова кола много занимају сељаке. Чика Ђока Лазаревнћ је такође па Груништу. То је честит патриота који има искуства н који добро познаје своје сународнике. Он се боји да ће, после рата, Србн продужити да воде нартијску политику, што не!»е иимало олакшати дело обнове земље (колико је имао право!) За вечером, капетан Влада, добро расположен од славе, пева иам још неколпко песама и онда одлазимо да спавамо. Киша ионово пада пепре-
192
кидно и слој земље' склизнуо се с нашег крова. Најпре кров гтропушта неколико капи, а онда настаје прави „туш”. Моја страна је заштићена, али Вујнћ мора да сели. Артиљеријски напад прошле но1ш бно је озбиљан! Бугари хоће да поруше утврђења са стране Брника и Макова, положаја које држи независна коњичка дивизија. Писмо од 21 априла 1918. „Провео сам ноћ у штабу првог пука. Наше колнбе, солидно направљене од камена и брнжљиво окречене, биле су заштићене од непријатељских „Мармита” из огромних и неповреднвих стена. Синоћ су трупе од нас на лево (Прилепски Одред) издржале жестоко бомбардовање, а ми, испети на нашу стену, могли смо да пратимо сваку гранату која се распрскавала у тесној долини, на неколико стотнна метара испод наших ногу. Остали смо тамо до касно у ноћ, Јер је пуковннк Николић, љубазнн командаит пука, довео свираче, цигане војнике, који су својим лепим и озбиљним гласом певзли песме из српске земље. Јутрос смо кренули да посетнмо ровове у првој лннији. Снлазимо низ планину један по један да избегиемо бомбардовање, јер иас непријатељ внди. Пред нама, на гребенима брежуљака одоздо, ерпски и бугарскн ровови пресецају ћилим пролетње траве. Време је ведро и тихо. Ледино што зврјање двају савезничких авнона који су дошлн да цзвиђају противничке лмнмје, буни достојанствеиу тишину прнроде. Један пут као внјугава трака вере се на внс. Направили су га Бугари кад су веровали да су господари „пата”, да снабдеезју своје трупе на далекозЈ Кајмакчалану, Они су хтели да овековече своје дело једним спомеником и, поред једног извора, где обилато бије ледеиа и бистра вода, поставили су један велики камен са неспретно урезаним натписом у стени. Два млада српска војника опружила се поред извора и, грицкајући хлеб и залажући се црним луком, слово по слово читају натпис који препоручује путнику да мисли са благодарношћу на оне који су направили овај пут. Јако сумњам да су ова два честита младића послушали бугарску препоруку. Још четврт сата силажења и ми смо у штабу другог батаљона. Посете у првим линијама су ретке и војници и официри радосно дочскују оне који могу да им донесу неколнко свежих новости. „Шта нма ново иа западиом фронту? Да ли се Французл и Енглезн још увек добро држе? Били сте на Крфу, шта се радн тамо? Да ли ће се рат свошити ове године?” и т. д. питају вас
са свих страна. И онда, то је традиционални дочек уз слатко и са најмање трн чаше коњака поред шоље турске кафе коју ордонанси имају обичај да слремају у свако доба дана или ноћи и за чије прављење се одржава цело време мало огњиште у сваком логору. Ја сам врло неспретан да се сам бријем н корпстим се у батаљону једним телефонистом-берберином да приступим овој операцији пред колибом команданта потпуковника Богдановића. „Немојте тамо'4, рекао ми је он, „могле би ту пасти авионске бомбе”. Тренутно нема аероплана на небу, а напољу је тако лепо време. Поред свега савета, остајем дакле на изабраном месту. Управо онда кад је берберин почео да ми гребе браду и грло, карактеристично звиждање, а нза тога једна експлозија на сто корака од нас, објавила нам је да је једна граната прошла изнад наших глава. Али ова граната остала је усамл>ена, бар за тренутак, и мој вештак мирно завршава свој посао. Кпд сам се вратио у колибу, официри ми кажу смејући се: „Ето, имали сте своју бомбу!” „какву бомбу”, одговорио сам, ,.то је била права правцата граната, граната ислаљена мз топа” . Ова господа исмевају овог невештог човека који брка бомбу са гранатом. Али ја са.м за то исмејавање брзо осветио. Баш смо хтели да напустимо комаидантов стан, кад „џи, ун, џи”, један низ пројектила стаде да се распрскава у нстом пољу где и она прва граиата којом је вршена проба. И то није било свршено! Бугари су нам послали једно шездесет граната чија парчад су добацивала до нас. АЛи, Слаги Боже, шта су Кобургови војпицм тражили у овом пољу где није било живе душе? Да ли су хтели да са паљбом V ветар произведу изнена^ење? Не знам, али сигуран сам да су они избацили у ово поље више од осам хиљада франака на своју суву штету. Кад је престала паљба, силазимо у ровове. Овога пута нпс заштићава један кршевит брежуљак, у рукама Срба, којм нас крије да нас Бугарн не виде. На улазу у ровове, нови дочек са коњако.м и кафом од стране официра овог сектора. Ммамо да излазимо са.мо неколико метара саобраћајннцама, па да се нађемо усред ровова и митраљеза. Бацајући поглед кроз пушкарнице, човек види наше бодљикаве жице и кочиће, а, на растојању од сто метара, бугарске. Између једних и других, налази се иеутрална зона где је дрвеће поштеђено од војннчке секире. Митраљезн, добро прнкривени, спремни су да отворе оатру на сваку узбуиу Споменлц,*
13
194
Од времена на време* Једном оематрачу учинн се да је видео неко сумњиво кретање и он опаљује један метак који ошине ваздух као ударац бича. Малом мајоровом псу је досадило да нас ирати V дубини ровова и искоришћава прилику да се попне на насип. Са отвореним чељустима, са исплажени.м језиком, он изазива погледом Бугаре. ,,Одмах доле, животињо!” виче му мајор, пренеражен толиком дрскошћу. Подвивши реп међу ноге, куца скаче у ров и склања се у један заклон где се одаје на успешно истраживање војничких порција. После детаљне посете целог сектора, пошли смо поново да попнјемо коју чашу коњака, и поврх тога и чај у команди. Војници долазе да лепо и пријатељски разговарају са својнм официрима и показују нам своје мале радове које су направили у рововима. Луго н мучно је бдење у овим кртичњацима у'хојима треба провести време, а да човека не ухвати чама! Свн ови честитн људи су добре воље и чекају с нестрпљивошћу моменат кад Не моћи да изагнају мрског освајача из њихове драге Србије. Време је да пођемо на планину, „До виђења, ви Нете бити с нама кад будемо поломили Бугаре”, внчу за мном”. Био сам с њнма кад смо, најаад, извршнли пробој и ушлн У Србију. Писмо од 24 априла 1918. „Три сата јутра. Кроз прозрачне облаке пун месец обасјава фантастично кршевите планине које окружавају завијутак Црне, Лубока тншнна влада свуда. На гребену брега, иза наше колибе, оцртавају се на небу сивом као шкриљац силуете три коња; на једном од њих јаше коњаник с пушком о рамену. То су наши коњи на којнма ћемо поНи до артиљеријске осматрачнице на Грунишком Вису. Седамо у седло и почнњемо да се веремо. Месечина осветљава пут кроз стење. Коњи су навикли на ноћне шетње. Онн иду сигурним кораком и не плаше се фантастичних сенхи које месец баца по земљи, Готово на врху планиие, једна сенка се одваја од једне сгене: „Стој!" внче полугласно. Обавештавамо стражаре ко смо, и од нам каже да нас чека пуковниккомандант артиљерије (ЈБуба Вучићевић). Сјахујемо и пењемо се оних неколико стотина метара који нас разведравају од врха. То није врло пријатно, јер место да се упутимо стазом која води осматрачници, ми смо иошли пољем. Сваког часа излажемо се опасности да паднемо у старе бугарске ровове, осгатке из огорченнх бораба које су вођене на овом месту
195
крајем 1916. Најзад стигосмо. Пидимо где ттскрсаваЈу, гбТово из земље, неколико сеики од глава. „Јесте ли добро спавали? Ви сге тачни. Скочите у осматрачницу”, каже нам пуковник кој‘ и Ј‘е ту са својим штабом. Скачемо у осматрачницу, неку врсту велике јаме чији су зидови обложени камељем. Скоро је четири сата и иза плаиииа на истоку почиње да се назире праскозорје. Официри пуше цигарете, погледајући на сат. Не чује се пикакав шум. Све изгледа да је потонуло у најдубљи сан! Наједном, једаи мали брдски топ од 65, намештен у. близини осматрачнице, испаљује прву гранату. Одјек умножава сув прасак детонације и испуњава целу долину која је пред нама. То је сигнал. Са свих страна, топови свих калибара почињу да грме. Њихови пројектили распрекавају се над бугарскнм рововима. Шрапнели, распрскавајући се, пронзводе живу и тренутну светлост која одговара лолазном блеску пројектила. Топови са Флоке такође учеетвују у коицерту. Њихове експлозије цепају облаке који су се обесили о снежне врхове овог масива и производе чудновато дејство. Ларма је заглушна. То је бесконачна грмљавина у коЈбј се ипак јасно разабире звиждање гранага малог калибра и туробно урлање хаубичких пројектила који пролазе изнад наших глава. Бугари, изненађени, одговарају врло слабо на овај потоп ватре и челнка. Напротив, они очајнички пуштају ракетле које стварају велике сјајне звезде и сурвавају се доле у долину. Они се боје да нашн, заштићени артиљеријом, не изврше упад у њихове ровове. Њихови митраљези пуцају без престанка, пробијајућн својим оштрим и карактеристнчним звуком општу ларму. Кроз 15 минута српскн топови сеју смрт у бугарским лини* јама. Осматрачи на предстражама потврдили су нам да су, дуго времена, чули јаукање и стењање рањеника. Сада је све свршено. Гробна тишина царује над овом долином кад свиће зора. Захладнело је и пуковник нас позива на шољу црне кафе. Њу су ордонанси спремили на жару којим се грејао телефониста у свом заклону. Дан бели све внше и више. Неколико задоцнелих славуја још изводе своје трилере, док се јутарњи врапци већ свађају цвркућући. Спуштамо се низ планину да стигнемо до нашег стана и да још мало одспавамо. Пролазимо поред тешких топова капетана Топаловића, који су свршили свој посао. Артиљерци нх 13«
196
заљубљено чисте и скидају сивкасту пену ко]а покрива њихов челик сребрне боје. Бугари су мнрни. Колики међу њима жале у овом часу лудачко издајство њиховог народа. Писмо од 25 апрнла 1918. Вечерње сунце бојадише бледом наранџастом бојом снежне врхове Кајмакчалана и Флоке. Дубоке јаруге које браздају косе ланца Старкова Гроба и Чуке, добијају у сенци чудновату боју, помешану са црном, са загасито зеленом и са плавом. На сунпу, лланина изгледа црвена, пошто је њена зсмља засићена железом. Овде-онде неколико мрља живог зеленила обележава пашњаке. Изнад целог овог пејсаиса, сјајно бојадисаног, пружа се прознрно небо без облака, плаво на истоку, жуто-зелено на западу. Поред свега свога безбројног голог стења, македонска планина је лепа у овом часу! Идемо један за другим у овом лепом пејсажу и тражимо да се што боље прикрпјемо иза стена или у дубокнм јаругама које су бујице издубиле у камену. То је зато што нашим лутем доминирају бугарски лоложаји, одакле непрпјатељ шаље гранате да спречава саобраћај. Ми не предузнмамо ове мере предострожности зато што се бојимо да нас не погодн један од ових пројектила. Кад вас непријатељски топ гађа, ви сте готово сигурни да ћс вас промншити. Али граната која је вама намењена, може да погодн друге особе које нду истнм путем, а затим ваше присуство на том месту показује протнвнику пут којим пролази ноћу комора. Од времена на време, усамљене гранате, и бугарске и српске, пролазе изнад наших глава. То су батерије које регулишу одстојањз за евоје ноћно гађање. После сата и по хода, стижемо на подножје брега који носи на свом врху српске и бугарске ровове. Налазимо се пред једном доста дугом зградом, саграђеном на начин као на Фар Весту од јелових дебала са којих није скинута кора. То је позормште деветог пука, које даје данас своју стоту представу. Представа почиње у 20 сатн н, дотле, потпуковник Милошевић, артиљеријски потпуковиик Милан ЂорђевиН н другови воде нас у своју менажу на вечеру. У садашњем часу, ако човек хоће да добро вечера, греба да идс на фронт, пошто су прчварнице и ресторанн у позаднни испод сваке критике. Пошто смо попили кафу н прогутали коњак, силазимо с официрима ннз малу ннзбрдицу која нас одваја од позоришта. Месец је изишао и плави долнну својом благом и сребрном светлошћу.
197
Позориште је пуно војника и офицнра у рововеким шмњелима, а њима су се придружили другови из других пукова који су често превалили сате мучног хода да лрисуствују представи и који ће се тек доцкан ноћас вратити у своје логоре или у своје ровове. Позориште, грађено у дубину, може да примн 250 гледалаца. За официре и један део војника имају клупе, а други ће стајати. Позорница је довољно издигнута да сви> гледаоци могу да виде. Рампа је направљена, као и све остало, са јеловим деблнма. Шаптачева кућица предстзвља лепу плашшску колибицу. Све је једноставно, али ипак одаје извесне уметничке тежње од стране во.јника који су сами подигли од 4500 јелових дебала. одлазећи по њих у далеке шуме Султаније Кулбелери. Осветљење дају аиетиленске лампе. Музика коју је позајмила дивизија, налази се на своме месту. Као увертиру она изводи један потпури српских песама. Завеса се днже и V декору шуме, који су израдили војници, поручник Стајић, поводом стоте представе, изпоси историју предузећа. Ои истиче, с разлогом, морални утицај позоришта, где сељаци-војници у изгнанству имају неколнко сати илузију да се налазе у спојој далекој земљи. Музика свира нову песму и први комад почиње, „Кнез Иво од Семберије” . То Је Нушићев патриотски комад који описује угњетавање Србије и Босне од стране Турака. Декорације и костими су рад војника и, бога ми, нису рђавн. Сви глумци су војипци из пука, које је извежбао директор, љубазни и енергични професор-војник Караџић, и један професионални глуман, такође војник, Лазаревић, Сви представљачи врше врло добро свој задатак. Они добро играју и са много осећаја. Женске улоге су врло пристојно игране и преоблачење у жене не.ма нимало оаај карактер смешностн као што то већином бива у аматерскнм представама где се људи прерушавају као жене. Био сам радознао да сазнам професије глумаца: кобасичар, обућар, сељак и т. д. Садржнна комада је тужна н посматрајући, крадом, мушка лица гледалаца, човек на њима чита све узбуђење које код њих производи ово ускрсавање старог доба, доба које је на жалост тако^е слика садашњости, Завеса пада. Топло одобравање награђује глумце од којих изазивају главне у више махова. Долази пауза. Војиици и официри одлазе да попуше ингарету напољу. Али музика свир»а поново један комад који прати паљба тоиова чијн пројектили
198 пролазе изној! позоришта. Зааеса се днже за други комад: један иесео призор нз живота омладине у српским селима. Лица гле* далаца сијају од усхићења. Они преживљују лепе недеље код куће у свом белом селу окруженом зелекилом. Заборављају за треиутак изгнанство и смрт која их вреба. Представа се завршава са Молиеровнм ,,Мнзантропом", испред кога оркестар азира „Сури Валцер”. Костими су били иомало фаитастнчни: фракови са плавим панталонама и прслуком, иилиидри изванредне висиие, којн су фабрикованн у позоришним атељеима. То је била огромна смејурија која је царски развеселнла војнике. Поноћ је. Представа је свршена и позориште се полако празни. Војници ћутећи напуштају ово место, уддљено једва један километар од непријатељских ровова, где су се неколико сати насмејалн и, такође помало плакали, ие мнслећн на рат. Командант пука ми представља четири војника у рововској опреми који су, тога истог југра, били у извидници у бугарским линијама и које је он, да их награди, позвао да присуствују представи. Почела је уобичајена канонада. Од времека на време, чује’ се, сасвим близу, карактеристично клопарање митраљеза; и ми одлазимо на сппвање да опет сутра пођемо у ровове”. 21 маја 1918. (Дринска дивизија). Одлазим пешице са капетаиом Николићем да обнђемо четврти пук. То је лепа шетња кроз иролетњу шуму. Најпре пролазимо кроз јелове шуме, али шго се више спуштамо сусрећемо јасике, и најзад смо усред букове шуме. Ту, усред ове шуме, готово у долини Беле Воде, налазимо земунице команданта четвртог пука и његовог штаба. После неизбежног обређивања са коњаком, одлазимо на ос.матрачнкцу. Свуда су подигнуте обране од бугарских митраљеза који непрестано пуцају на логор. Са осматрачнице имамо пред собом, на неких 600 метара, неприступне бедеме Сокола. Имамо такође пред очи.ма српске саобраћајинце и ровове којн иду до подножја Сокола. Налазнмо се усред зеленила. Од времена на време један пушчани пуцањ или кукање кукавице бунн спокојну тишину. Враћамо се у штаб где нас сустнжу бригадир пуковннк Костић и његов шеф штаба. Почиње да пада киша с грмљавином. За ручак једемо одличне пастрмке, упецане у Белим Водама. У 15 сати нрећемо на коњима за шести пук, пук ггринца Александра. Киша пада и, кроз лишће, ми смо пристојно покисли. Треба се успетк до пута за Бело Гродло н затим сићи у шуму. Пут је више*мање
199 рђав, често са јаким успоном и дебла дрва га закрчују сваког тренутка. Али наши коњи су навикли на планииу и на камење и ми стижемо без неприлике у шести пук, где нас дочскује његов командант, пуковник Обрадовић. Он мн показује положајје свога пука који сачињавају крајње десно крило прве армнје. Са артид.еријске осматрачннце којо се, са једном брдском батеријом, одмах ту налази, присуствујемо паљби на једну бугарску осматрачницу на Соколу, која се налази према нама. Остајемо да ноћимо код пуковника и, за вечером, имамо као асталску музику канонаду и распрскавање пројектила бугарских „миненверфера” који се котрљају низ косе Сокола. 2 2 маја. Одлазимо рано за Зелени н Ставрин Вис, пуковске положаје. Пратн нас пуковник Обрадовић. То је опет шетња кроз шуму. алн она је често помало проређена. Да се прикрије пут, маскиран малим јелама н боровима и буковим грањем. Ипак морају се видети наше главе. Мн смо на домашају бугарских митраљеза, али Бугари не пуцају. Свуда ђурђевак и пролетње ивеђе. Оно је лепо и дивно мирише. За један сат ми смо на подножју Ставриног Виса, последње парче пута ишли с.мо готово нсзаклоњени. Сада смо сакривени од непријатељскнх очију и перемо се уз планину. Ах, какав внднк се има одозго! На десно је јединствена панорама долине Могленице са Пожаром н Тресином. Сасвим близу нас су „серпантине” које се пењу иа врх Сокола, и прве линије југословенске дивизије друге армије. Командант батаљона нас чека са својим офнцирима. Он ме води на разне осматрачнице и објашњава ми свој положај. На Соколу, Бугари су свуда створили митраљеска гдезда, удаљена од нас једва који 600 до 800 метара. Запста, с ове стране Сокол изгледс нсосвојив са својим шиљатим бедемима. Показују ми један мали топ од 35 милиметара, намењен да туче митраљезе, Ипак, живот Бугара на Соколу не може бити ружичаст судећи по дрвећу од кога су постали скелети. 23 маја. На Јелаку су замекили стару колибу принца Александра са правом малом швајцарском ггланниском кућицом са две собе. Она је врло добро направљена и врло чиста. Како су упропашћене шуме на овим висовима! Они су били тако лепи 1916 гт још 1917. Сада су као одерани. Свуда су трупе исекле дрвеће, не штедећи дрва. Борови и јеле нису посечени до корена, него У висини руке, тако да су свуда остали великн пањеви који труну на киши. Цео свет има „денгу”, др. Пешнћ, пуковник Смиљанић
200
и мноштво војннка. Има јединица у којима су је добили готово сви војници. И^гледа да има око месец дана да је ветар са Кајмакчалана донео прави облак мушица које преносе денгу. Оне су убадале људе н, данас, болест је избила. Она ннје опасна. Наступ траје два-три дана и, затим, човек осећа малаксалост три-четири дана. Одлазимо на превијалиште дринске дивизије у Сабатни Крст. Пут иде дуж гребена и одатле се пружа диван поглед на Сокол и цео ланац висова до главице Полшиште. Амбулантом управл5ају два мајора од којих је један др. Поповић. Она је усред шуме. Врло добро је организована од операционе сале све до мртвачке капеле и цркве под ведрим небом. Ту има места за 58 болесника, али она нарочито служи за евакуацију рањеника који долазе с фроита. Операције се врше у амбуланти и оперисане војнике који се могу преносити, упућују аутомобилом у болнице у равннци. Живот је помало монотон за ову двојицу лекара усамљених у шуми где зима траје много дугих месеци. Причамо н ја жалим опустошене шуме и њихову нерационалну сечу. ,,Шга ћете, — каже ми једап од лекара — ми Срби смо увек били познати као „шумска филоксера”. Наши људи воле да се греју и сматрају да је дрвеће за то да се ложе ватре". Пнсмо од 7 јуна 1918. „Налазнм се на ланцу високих планина, којн иде од Старковог Гроба до Белог Гродла и поново се продужује, прешавшн дубоку долину Белпх Вода, од Сокола до Кожуха. Ваздух је прозиран и виде се, поред свега дугог растојања, кајмање ситннце иа врховнма од којих највиши, врх Кајмакчалан, прелази 2500 метара. Скеле заветне капеле на Кајмакчалану., још незавршено дело српских инжињера, нстичу се јасно на бистром азуру јунског неба. Сунце је отопило највећи део снега који покрмва, осам месеци од дванаест месеци, ове висове којн чине границу између Грчке и Србије. Ипак, местимице, шнроке крпе снега још се опиру сунчаннм зрацима. Дрвеће се дотле не иење. Једино неколико врло ниских грмова смреке пресеца овде-онде земљиште. Ретка трава, кратка и горка, почела је да ниче нзмеђу камења помешаног с мало црне земље са врло многобројиим љуштнцама светлаца. Свуда, чак поред снега, расту шафрани боје јоргована налик на каћуне. Мање-више свуда љубичасти букети које сачињава нека врста снћушних „дана н ноћи”, толико налик на шумске љубичице да би се човек преварно, кад не би имале жуту пегу у среди. Зауставили смо своје коње и дивнмо се величанственој панорамн која се лружа са свих сграна пред нама. Нама на лево је
201
долина Црне, бнтољска равница са ланцем Баба Планине који је оивичава и, на хоризонту, са кланцем Бабуне који је затвара, прилепске планине, главнце Полшишта тако чудног облика н на којој је осматрачннца бугарског главиокомандајућег, н планнне Демир Капије. На десно је долниа Моглене са Могленицом која крчи себи пут кроз равницу и гтлави је шљунком донесеним са планине. Као неку сребрну пругу са самовољним контурама, човек је види како светлуца далеко, далеко док се не стопи с маглом на хоризонту. Силни бугарски положаји, Ветреник, Кожух, Добро Поље и, управо пред пама, ненриступачни кршевити бедем Сокола пред нама су, Човек јасно разабира ровове, усечене често у камену, Наши ровови пењу се као траке па зелсннм паралелним косама, обраслима травом или шумовитим. Местимично, лепе борове или јелове шуме изгледају као да су изгореле од пожара. Остали су једино пањеви, налик на скелете са својим поломљеним и оголслим гранама. То је дело тешке артиљерије која, у овом нстом тренутку, почиње свој днепни посао управо поред нас. Са страховитим пуцањем велики Крезоови топови који се једва даду разабрати под својнм маскирањем које се саображава тереиу, шаљу своје пројектиле који у свом лудом лету, урлају као ветар крајем новембра. После неколико секунди које изгледају дуге, види се како се нзнад непријатељских ровова издиже млаз црнкастог дима који се шири као гљива. Дим се ве!* готово разишао кад се чује експлозија гранате налик на удаљени гром чији одјек понављају планине. Фердинандови артиљерци не одговарају често. Ако би се веровало казивању заробљеника који су нам пали у руке, они оскудевају у коњима, мазгама и магарцима за пренос мупиције на овс висове и њнхове људе прнморавају да нреносе пројектиле на грбачи на растојањнма која кадгод достижу 40 километара. Ипак, од времена на време, понека бугарска „Мармита” распрсла би се на нашој страни, створнла малу рупу у земљи и посејала гвожђе по пољима снега. Како то изгледа пакосно усред велнчанства плашше! Треба да се отргнс.мо од овог лепог призора, јер нас чекају у дивизијском штабу. Маши коњи се дохватају широког пута којм су српски инжињерци начинили у овмм планинама, где се дотле знало само за козје стазе. Ма неколико стотина метара ниже почиње шума. То је најпре тек неколико борова, закржљалих од шибања ветра којн изгледа да је хтео да их казни због њихове дрскости што су се тако внсоко успели. Загим долази лепа шума
202
налик на шуме у нашој Швајцарској и испресецана овде-онде зеленим ливадама кроз које протиче поток бистре н студене воде. Ту коморџије напасају своје коње, магарце и краве. Они су исфабриковали од чаура од куршума звонца која су обесили око врата својим животињама. Они сами су се опружили у трави и свирају уз фрулу мелодије из свог краја. Птице које се не боје, певају да пробију уши, испете наврх грана, а неколико орлова величамствено круже нд великој виспни. Човек би рекао да се налази усред мира, далеко од ровова који су, ипак, тако близу. На путу доле виднмо како пролећу без престанка дуги низови аутокамионета које носе намирнице и муннцију трупама на стражн на овнм висовима. Војници марљиво слажу велике гранате које им доносе аутомобили. Оне ће се над Бугарима распрскавати сутра, прекосутра или кроз неколико недеља. Али оке ће извршити свој убиствени задатак, јер рат још није свршен. И док се доле припрема дело разарања, дотле горе усред траве и песме птица једно младо теле снса своју мајку, а један магарац бескоиачним њакањем даје одушке љубавној жељи коју у њему буди пролеће”. 28 јуна 1918, Срби су славилн Видовдан. То је био последњи ратни Видовдан и последњи Видовдан пре готово потпуне обнове велнког српског царства изгубљеног на пољу Косову. Би сам у пролазу у Солуну н одатле сам упутио један допис под насловом „Видовдан” „Лозанској Газети”. Као што сам касније сазнао, поред свих мера предострожности које су предузели Аустро Ма1)ари да спрече да моји написи не продру у њихове земље, број „Лозанске Газете” са овим допнсом стигао је до Будимпешге. Он је циркулисао у српским круговима у аустроугарској војсци н подигао је тамо морал н наду. Зато, а такође н због тога што ово писмо добро показује дух који нас јс одушвељавао на фронту, преносим овде допис у целостн. „Солун, 29 јуна 1918. 27 јуна 1389, српске вслможе су се окупиле на пољу Косову око свога цара, честитог Лазара. Под великнм шатором намештена је дуга трпеза. Она се готово повнја под нзобкљем ђаконија и пехарима вина- Велможе су брнжне- Мурат, турски султан, довео је велнку војску и сутра ће бнти одсудна битка. Ипак свн настоје да се ободре песмом и вином. Усред ове Тајне Вечере цар Лазар устаје и напнјајући Мнлошу Обнлићу, једном од најхрабријих српских ратника, каже му: „Сутра, Милоше Обилићу, 'тн ћеш ме издати! Пијем у здравље издајника!" Милош скаче
203
на ноге, бесан од срџбе. Хоће да одговори. Али он се савлађује и само каже: „Видећемо сутра ко је вера, а ко ли невера!” н сутрадан он продире под шатор султана Мурата и распори га Ипак, тога нстог дана, српско царство се сурвава и подлеже броју својих непрнјатед>а на пољу Косову, и његов владалац Лазар гике као јунак. „Видећемо” дало је нме овоме дану. „Дан кад ће се видети”, дан жалости био је прослављен касннје сваке године од свих оних који говоре српски. То је бно празник сећања ц такоће празник иаде за време дугих н свирепнх година турског јарма. Косовски Видовдан остао је знак за окупљање српске раје и њених хајдука. Косово је било освећено 1912, али нове несреће ојадиле су потомке Лазара и његових велможа и, данас, велико поље Косово поново газе чизме непрнјатеља који, у свирепости, не уступају ни у чему Турцима и још нх можда надмашују. Јуче смо прославили тај дан успомене који је постао дан жалости н наде. То је било једноставно: служба у малој српској солунској цркви, сувише теспој да у љу стану сви они, официри, војници и грађами, који су дошли да се помоле за покој душе њихових старих и за будућност свога народа. Гологлавн, они стоје ћутећи у малој порти и чак многи стоје на улиии где до њих допнру гласови хора. Затим, омладина из српских школа, у једној пространој сали, пева нам најлепше песме нз свог краја, док један од професора објашљава француским, енглеским, италијанских, америчким и грчким прнјате.љима који су дошли да се придруже прослави, шта знбчн српска поезнја и колико је велика улога коју је она играла у историји Србије. И то је било све. Ипак, Србнн је сентименталац. Он није од оних који, кад се ућуте последњи акорди музике, не мнсли више на оно што је славио. Целог дана, Видовдан је био слављен у срцу сваког Србнна и, кад бн се два пријатеља срела, они бн о њему говорили. Срби немају да ишта крију пред својим швајцарским пријатељем који је с њима од почетка рата. Је д а н од мојнх пријатеља, један од највише цењених п најомиљенијих професора у Београду (капетан Старчевић), прича ми своје успомене о последњем Видовдану пре светске конфлаграције. То је било 28 јуна 1914. Четири стотине младих матураната из Старе Србије н српских покрајина, аустро-угарских подакнка с друге стране Дунапа и Саве, договорили су се да се састану у Србнјн да посете своје
204
народно поље на Видовдан. Моме пријатељу је стављен у дужност да их води. У старој цркви Грачаници, свештеници који су такође дошли с друге стране, служили су литургију. а хор младића је одговарао. Никада овај величанствени споменик српске средњевековне културе није слушао тако топле молбе за јединство српске Отаџбине. У истом часу, надвојвода Франц Фердинанд и његова жена погинули су у Сарајеву од куршума једног младог фанатика, који је и сам био жртва, као што ће то доказати историЈа, мрачних ровења Беча и Будимпеште. Многи од ових младих излетника нису се могли вратити на своје огњиште. Заиста, њнх су на граници шчепали жандарми Франца Јосифа и оии још и данас труну у тамницама, ако их милосрдна смрт није ослободила патње. Остали су се задржали у СрбиЈ'и и ту се борнли за ослобођење свога народа. Већина њнх спава свој последњи сан на насмејаиим равннцама Мачве, на дунавским острвима, под јелама и буквама Мачковог Камена и Гучева. Да лн ће Видовдан 1918 бити последњи којп су Срби славили ван своје земље? Нико то не може рећи, али је допуштено надати се. Кад се буду вратили као победиоци у своју лепу земљу Карађорђевића, Видовдан ће престати да буде дан жалости за Србе. То ће бити велики дан сећања н, у исто време, дан српске крепости коЈ'а, од 1389, није напуштала овај народ у беди и дозволила му да постаие ова велика нација, служећи за пример верности и самоодрнцања целом свету. За оно што остане од Аустро-Угарске, Видовдан ће осгати дан жаљења и кајања. Сваке године, он ће подсећати ову земљу на кобне последице једне лупешке и свирепе иолитике. То ће бнтн њен дан жалости, док ће бпти дан наде за оне које је она хтела да истреби”. 4 јула 1918 (југословеиска дивизија, бивша вардарска дивизија). Полазимо у 6 сати са мајором Војновићем и ндемо старим путем за Горњи Пожар. Стижемо у ово село после 25 минута. Благн Боже, шта су Бутари створили од овог лепог села усред зеленила? Остале су само четири мале куће које се држе. Све остале су у рушевннама, разорене бомбардовањем. Коров је обрастао ове домове н гробиа тншина влада на овом месту које је некад бнло насмејано и богато село. Очигледно, комора је овуда пролазила н, са њиховог гледишта, Бугарн нису грешнли што су бомбардовали ову тачку. Али ипак то је мучно за сељаке који су изТубили све што су имали. Један сељак, избегао у Доњи Пожар,
205
чупа траву којом је обрасло оно што је била његова кућа да наранн неколико животиња које је могао ма спасе. Овуда Је прошао рат! Време је врло лепо и расцветалм кестеновн су дивни, алн нас гоии облак мува. Мало иза Горњег Пожара напуштамо велнки друм и дохвагамо се стазе која води на положаје Сокола. Ова стаза је готово увек незлклоњена и директно под ватром бугарске артиљерије, алн она не пуца. Све је лсло, пуно цвећа на које се спуштају најлепши планннскн лептири. Тако идемо уз Топлицу до неке врсте превијалишта, где нас чека један во1; да нас поведе на положаје. Сада се пут пење изме1>у цвећа и букава. Пут је мучан н нашн коњн се зноје. Пролазимо један кланац и, с друге стране, ми смо у боровој шуми. Мимоилазимо брдске батерије и наилазимо на иово мало превиЈ'алиште усред букове шуме. Сада треба ићи пешицс кроз шуму. МаЈ*ор Мартиновић (ои је био раније у 21 пуку), долази да нас поздрави и водн нас саобраћајницама у свој логор. Колибе су нза једног бедема од огромних стена. Пред њима, једиа провалија води у дубоку 'долину, неку врсгу кланца, оивиченог плаиннама које се дижу стрмо, покривене џнновским пећинама. Усред ових беличастих блокова расте неколико згрчених борова. На северу, директно пред кама и домииирајући, диже се врх Сокола. На крају кланца, Ставрин Вис који држи 6 пук дрииске дивизије. Г1еј'саж је дипл.и. али величанствеи. Мајор ЛАартиновнћ издаје телефонскн наредбу да велике хаубице бомбардују бугарске положаје пред нама: положај‘е 4, 5 и 6, Белу Зе.чњу и Белог Коња. Испињемо се на бедем стене која заштићује логор. После пет минута полазе гранате и распрскавају се у рововима који су од нас удаљени једва 400 метара. Бугари морају да виде бар наше главе, али не одговарају. Испод наше осматрачнице има један митраљез који, за време бомбардопања, нзбацује неколико редепика на иепријатељске линије. Одозго се савршено виде бугарски положаЈ'н. Онн се јасно распознају од Сокола до Котке, пролазећи преко Доброг Поља. Хоћу да виднм још изближе врх Сокола, На ивици шуме, 100 метара испод овог врха, виде се све поједнностн. Бугарскн осматрач сигурно нас види одозго, али не може да на нас изручн митраљез, јер он може да ради само ноћу. Ручамо на тераси »спред мајорове земунице. Сем нас, ту је још био мајоров а1;утант, млади поручник Кочић, и поручник којн је шеф једне секцијс рововских топова. Војници су ишли да нам набсру шу.чских ја-
206
года. ОстаЈемо дз прнчамо и да се лнвимо величанственој и дивљој лрироди. Пред вече, спуштамо се пешнце и кад смо стигли на крај кланца, појахали смо коње и поново прешлк нсти пут којим смо дошли јутрос. 5 јула 1918. Са командантом дивизије, пуковником Јосиповићем и мајором Војновићем крећем најпре за Тресниу. Волим много овог пуковника због његових врло тачних идеја, његове једноставности и његове добродушности. Он је био у Добруџи и у Русијн као брнгадир и тамо се понео као јунак, У Треснни, Јоснповић одлази да се јави војводи Степи, а ја идем да посетим шефа штаба Живановића. Затим, с Војновићем, иолазим иреко Монастирице у Сарачиново, где се иалази други југословенски пук. Овај лук је израдио доста добар пут да се чрвек може удобно одвести аутомобилом у село. Кад смо стмгли где су ме били упутили, идемо у посету пуковнику Туцаковићу који се опоравља под својим шатором. Његов шатор је под једним огромним кестеном поред једног батаљона. Туцаковић добро нзгледа и очигледно је задовољан мојом носетом. Досадно му је сасвим самом нг њсговом брежуљку. Разговарамо о томе што се можо учииити на овом фронгу. Он мн каже да је апсолутно потребно да се заврши рат с Бугарима једном лепом победом. Морал код Бугара је рђав. То је истина, јер ми је још јутрос један бугарски дезертер казао да је Фердинанд изјавио да се не може завршити рат бугарском победом, да треба закључити мир и да ће он абдицирати и уступити престо Борису. Војницн верују да ће Малннои закључити мир кроз неколико ксдеља. У осталом Бугари се много бо.је Срба. Туцаковић мн је још казао да се Сокол, Добро Г1оље и т. д. релативно лако могу заузети, али треба уложитн жртава. Без мфтава се не може ништа учиннти. ЗаЈтдно са лрипском ;швизијом која би вршила притисак с бока, он је убсћсн да бн заузео ове положаје за три дана. Комапдант пука, иуковник Требињац, долази по нас и ми се праштамо с Туцаконићсм да ручамо с офипирима под једним хлздннком. Диван ручак, где ми ова господа прнчају своје доживљаје и своје утиске из Русијс. Они ми потврђују да су руски револуционари чинили све да задрже Југословене у Руснји. Нуднли су им по 5 рубаља дневно. То су нарочито Јевреји који су тако постали помоћницн Немаца. У сумрак, враћам се у Пожар врло брзо, јер је пут, делимично бомбардован од Бугара, а Гастон, мој шофер, то нимало не воли. 6 јула 1918. Први пук југоеловенске днвизије стаиионнран је у Пажику. Да тамо стнгнемо, пролазнмо преко Субоцка, Ка-
207
пињанп, и допиремо до Гостољуба. Ту налазимо коље и, по при-. иеци, почињемо да се веремо у з планину. Она је покривена само камењем и ниским грмљем. После једне јаке стрмнне, стижемо у штаб пука којим командује пуковник Мартиновнћ, Црногорац. Чоаек крепак, срдачан, пуковник нас одмах води под свој хладњак где весело ручамо с официрима. После ручка, одлазимо на коњима да видимо један батаљон. Успут, Мартиновић ми прлча колико су војници одушевљени. Онн хоће да се боре. Радови у позадини не допадају им се много. Батаљон управо врши вежбу на Једној ливадн, претвореној у вежбалиште. Седамо на стене које се издижу нзнад импровизованог полнгона у планини и посматрамо савршепе маневре војника. Налазимо се на крајњем десном крилу српске војске, Поред нас су Грци. Пред нама Ливаде, Главни Стан сереске дивизије генерала Зимбракеиса. На малом одстојању Је Скра дн Леген, чувени Скра са којим су Грцн иаправили толико рекламе. То је једва један брежуљак, који нимало не може да се упореди са положајнма као што су Сокол и Добро Поље. Не разумем како су Грци ту нзгубили толико људства, нарочито кад оу Французн овде концентрисали силну артнљернју, 40 тешкнх батеријаГ Пред вече напуштамо пуковске офнцире н враћамо се у Пожар. После ручка одл^зимо у дивизиско позориште кој*им управља активнн и љубазни капетан Милан Радосављевић. Војници и официри дошлп су са свих страна да присуствуЈ*у, Позориште је пуно. Најпре се игра један комад у једном чину од Нушића, једна сцеиа из времена турског угњетавања у Босии. Сеоска деца ту узимају учешћа н играју, Бога ми, јако добро. То уноси мало промене у ове мале Македонце да нграју комедију. З.тгим има један комичан пнгермецо и ј*една херцеговачка песма. Најзад, једиа комеднја завршава вече. Глумци и глумице, војници, владају врло пристојно својпм улогама, Публика је очарана и узбућена и кад се завеса спустнла последњи пут, сви ови војници кренули су на своје положаје, кадгод врло удаљене, и човек осећа да су они ободрсни и да ће продужнти свој тешки задатак са новим жаром. 7 јула 1918. Разговарам дуго са шефом дпвизнјског штаба, потпуковником Илићем, човеком јаке интелигеиције и врло пријатним. Он се пита како ће разне земље, а нарочито Србија моћи да плаћају своје дугове после овог рата. Порези ће постати толико замашии да ће свету бити немогуће да пристојно живи. Бога ми, ке знам шта ће се догодиги, немам ннкакве ндеје о томе, али
208
мислим да ће се то средити као и све остало. Разговарам такође са позоришним глумцима. Они ми лричају своје авашуре за време рата и дају израза своме задовољству које осећају што играЈу овде пред војннцима који су им толико благодарни на труду. Вечерас ће доћи да игра трупа из енглеског аутомобилског логора. У штабу ми кажу да је Жнвановић наимекован за команданта југословенске дивизије; Туцаковић иде у Солун у Главни Стан и замениће ПешиНа који ће отићи у Фраицуску на место генерала Рашића, јер је овај постао министар војни. Миша Јовановић, садашњи шеф Обавештајног Оделења у Главном Стану долази у другу армију као шеф штаба. Одлазим с пуковником Јосиповићем у Костурјан да обићем днвизијске магацине, затим у Пољане да видим друго превијалиште и болницу за коње. .Коњи такође пате од неке врсте маларије коју добијају од траве са лнвада. Оми пропадају од једног микроба против кога ветерннари употребљавају инјекциЈе. Најзад, одлазимо још да посетимо бригадира у Висову и враћамо се за вечеру. Госпођа др. Бексон из болницс шкотских жена са 12 кнлометара дошла је са неколико својнх суфражета да прнсуствуЈе енглеској представи. У 21 сат, готовб 2000 гледалаца испуњавају простор пред позориштем: Срби, Фран* цузи, неколико Енглеза н цело село. Енглези су све донели: декорацнје, костиме, пиано, електричну машину. Њихова представа је нека врста варнетеа са две страховито лретрпане и сасвим енглеске комедије. Садржина комада објашњава се најпре на српском. Глумци су прилични и има међу њнма један добар професионалнн комичар. Прерушавања су мало помучна, али све то изазива смех код војннка, а то је главно. После позоришта имамо још један мали састанак у „менажи” са енглеским дамама. У поноћи идемо на спавање. 29 јула 1918 (пети пук). Крећем са Султаније Кулбелери, јашећн преко разних јаруга н брегова који нас деле од Горње Мнлетшге Косе где се налази штаб петог пука. Свуда се спрема офанснва. Нарочито артиљерци крећу се овамо-онамо да нађу места за своје топове. И ако сунцс греје, није сувише врућина, јер жегу разблажава мали јако пријатан ветар. Пролазнмо кроз логор брнгаде н ту поздрављам пуковника Николнћа. Боже мој, како је шума слпшћсна! Ако се тако продужи, кроз кратко време иеће внше бити дрвећа. Сунце је такође помало сагорело раскошну вегетацију која је била тако свежз у пролеће. У 11 сати стнжемо на стену пуковннка Загорчића. Он пас дочекује са др. Иваном Аидрејевнћем, Русом и веселим другом који је у српској војсцн
209
још од првог балканског рата (умро је одмах после примирја од грипа). Затим ручамо, имајући одатле пред собом диван поглед на фронг дунавске и моравске дивизије. Као и увек, ручак је врло брижљиво спремљен, а ни вино није бнло заборављено. Са Вујићем и са доктором одлазим да обиђем превијалиште, где нас сустиже пуковник ЗагорчиН, Најзад, идемо у логор пуковске резерве да ту играмо с пуковским свештеником. . . партију „кегла” које су фабриковали војниди. У 20 сати вечера под хладњаком н, затим, остајемо да причамо н да пијемо. Око 22 сата ађутант јавља да су Бугари, са својнм ракетлама, запалили траву која се иалази нзмеђу ровова и да пожар прети да уништн српске одбранбене радове, балване са шиљцима, кочиће и т. д. То треба видети с осматрачнице, Призор је чудан кад човек гледа како су ровови обасјани пламеном. Ипак, нашимо полази за руком да са земљом угуше пожар. Ови пожари су у осталом доста чести на овом фронту који пече сунце. Јуче, у пролазу, видео сам шуму испод Султаннје у пламену, данас гори трава пред фронто.ч моравске дивизије. Враћамо се под хладњак и док се чује паљба артиљерије и митраљеза, ми продужавамо седељку. Идем да спавам у поноћн, али Вујић остаје да пије до 4 сата ујутро. Он ће сутра желетн да спава цео дан.* 30 јула 1918. Шетам сам по лепој шуми, јер ће Вујић, као што сам предвидео, спавати до поднс. Са осматрачнице пратим топовско гађање. Наши шаљу гранате у бугарске ровове, а Фердинадови војници пуцају на положаје дунавске дивнзије. Како све то изгледа сићушно усред планина! Једна мала рупа и по који померени камен, то је све. Одлазнм затим да узмем „душ” у пуковској бањи. Њена инсталација је савршена. На неколико стотина метара од бање, у хладу великих букава, извире један извор са дивно свежом водом. Војници су га ухватили и наместили једну плочу од камена са овим натписом: „Године ће пролазити, протицати векови, *„А теби, изворе, нико иеће долазитн „Сем сенки погинулих јунака и оннх другова „Који су већ одавно, одавно умрли. „И те сенке у хору, праћене урликањем вукова, „Планинском гр.чљавином и твојим вечним жубором „Певаће песму од које ће одјекивати све шуме, „Она ће славитн српске пукове „Који су некад били овде и овенчали се славом”. Споменацд
14
210
Како је овде пријатно! Човек сс ие зноји као у Солуну. ПреД вече одлазим ла превијалнште. Вече је величанствено и има боја које се само могу наћи у Македоннји. Пуковник Загорчић нам се придружује и, са доктором Иваном и са лопом, седамо да пијемо ракију коју је фабрпковао доктор — Бог Ке знатн од чега — мезетећи краставце и пржсне раке из потока. Др. Иван је занимљив људски феномен. То је врло добар тип, али помало алкохоличар. За време вечере Бугари нам чнне част да нас бомбардују. Али ми смо добро заштићени нашом стеиом и мирно једемо даље. 31 јула 1918. У 8.15 часова препадно бомбардовање Бугара. Са пуковннком н поручннком Голубовићем одлазим на положаје. Пут нас води кроз шуму. Пролазимо поред јсдног брдског топа и двеју станица »ипраљсза. Време је врло лепо и ннје јако врућина. Пуковник говори само српски, иоручиик зна само неколнко речи француски, али ми ипак успевамо да разговарамо. Идемо лагано, с коге на иогу, н за један сат смо у тесној долиии где теку Беле Воде. Ту је зеленнло, лепо дрвеће, букве и јаснке. Али Бугари иас виде и треба да направимо растојање један нзмеђу другога при ходу. Сада се пењемго уз Рововску Косу. Вегетација престаје и тек неколико ретких ннских биљки расте између камења. Стаза је стрма и песковита, али брзо долазимо до првих заклона резерве. Они су истесани у сгени и покривсни дебелнм слојем дебала и песка. Офнцнрн нас часте чајем. Имамо још да се попнемо неколнко метара и ето нас на „Светој Стенн", гнезду потпуковника Максимовића, команданта 3 батаљона. Његова колиба, чврсто саграђена од камења, залепљена је уз стену. Она нзгледа да је неприкосновена за бугарске гранате. Срдачан дочек с вермутом. Одлазимо затим у ровове који су одмах ту блнзу. Што су добро иаправљени ови ровови! Усеченн у камену они се пењу као трзке иа гребен. Многобројне пушкарннце, мазгале са штитом, дубоки заклопн. Њихово одстојање од бугарскнх ровова креће се између 109 и 400 метара. Између једних и других, „По шап’8 1аги1” је нека врста доста зелене внсоравни са дрвећем на коме још има лишћа. Бугари су мирни. Лошто смо обишлн овај лавиринт, често врло дубок, одлазнмо код Максимовића где нам је спремљен добар ручак под неком врстом хладњака. Као и обично у слнчиим прнликама, ручак се отегао цело после подне. Какав диваи човек овај Максимовић! Сутра, 1 августа, пада наш швајцарски иароднн празннк и ја сам то казао за време ручка. Максимовнћ одмах предлаже да га прославимо величанственим
211
ватрометом који Ке бити изтзеден вечерас. Поручник Краков командоваће секцнјом бомбаша. Око 20 сати силазимо у ровове. Спустила се ноН без месеца, алн ипак човек разбнра предмете, Сада су ровови пуни војника. Бугарски ровови су утонули у апсолутну тишину, у нашима се ради на прављењу заклона. На једном један пуцањ из шешане. То је знак. Са сви.ч страна бацају бомбе на Бугаре: ручне бомбе, бомбе из шешапе, из мортира А. 8, Б. М., митраљези се мешају у концерат. Бугарн бацају ра. кетле и одговарају митраљезима и рововцима. Ларма је страховита. Куршуми пролазе звиждећи изнад маших глава. То траје неколико минута. Ракетле су запалиле траву осушену од сунца и пламен обасјава непријатељске линије. Метци постају све ређи и, мало по мало, поново се враћа тишнна. У поноћи силазимо пешице низ Рововску Косу. Мрак је густ као тесто, али се ипак иејасно назире песковита стаза засејана стенама. Код Белих Вода чекају нас коњи на којима се враћамо у логор. 2 августа 1918. Спуштамо се са Јелака у Дрпнскм Преслап, где ћу узетн коње из коморе 5 пука. Волнм мпого кад сам с коморџијама. То су изванредни типови. Они увек све знају, за њих нема тајне. То су жнве новине на фронту. На пример, не треба им све веровати што причају, јер умеју да лажу као они који ваде зубе. А онда, нема бољнх повереника од коморција. Они знају да вам све набаве. Кад немам више дувана за лулу, обраћам се њима и дајем нм поруку да ми купе један или два килограма дувана ;.&го8 си'" код Француза. После два дана они ми га доносс и кад их ја пнтам за цену, они ми одговарају са осмехом: „Не кошта иншта, добили смо га". Алн они не воле „мармите" и тек што смо мало били код коморџија петог пука, Бугари почињу да бомбардују гранатама њихов логор. Коморуије се онда растурају куд-који као врапци. То није опасно. Готово половина граната од 150 не експлодира. Приправилп су нам два мала коља н ми одлазнмо пустим путем, јер га још бију непрнјатески пројектилн. У 12 и по сати стижемо у бригаду где нас чекају на ручак. Данас је Св. Илија и, да га прославимо, спремљен је озбиљан крканлук. Ту су свн внши дивнзискн офкцирп 1г ми једемо и пијемо цело после подне. Мика, циганин, свира. У 20 сатп одлазак у пук, где продужавамо весеље са Пваном „Шпмрнтусом ’ и попом, док Мика свира на виолнни у пратњп хармоннке. Оиа мала весеља под носом иепријатељу ннсу без дражи. !
212
августа 1918. Одлазим у 6 сатн из пука да пађем пуковника брнгадира Костпћа. Загорчић је већ отишао у 3 сата ујутро. Заједно са Костићем јашемо за Преслап. Врућина је, много већа иего ових последњих дана. У Преслапу налазнм своју камионету и ми одмах почињемо да силазимо. Пут је сада много шири и човек није толико често заустављан од аутомобила који иду узбрдо. У 10 сати смо у Добровенн, у баштн 5 пука, где нас чека Загорчнћ са неколнко официра. Почињемо традиционално и вишеструко обређивање коњаком и мсзетимо патлиџане и паприке нз баште. Затим је ручак, богат и увек, са неизбежним „јагњећим” и са много течности. Остаје.чо заједно до 16 сати. То је вссело расположење л>удн који, годинама, гледају смрти у очи и којн то заборавл>ају, као н своје јаде, за неколико сати. Треба да се попмемо на Јелак, где ме чекају на вечеру. Пуковник КостиН још остаје у Добровени, тако да се сам пењем аутомобилом. У 18 сати сам на Јелаку, „Мангуп”, јарац кога сам дао прнниу на Крфу, господар је баште. Он је пријатељ свих гардиста, поред све своје агреснвне ћудн. Принц Александар долази до меме и лнта ме шта смо раднли на Милстиној и Рововској Коси. После вечере код принца, била је кинематографска прелстава. Као и обично, дошли су свн савезннчки војницм из околине и принчево присуство усред њнх ннмало их не смета да праве своје примедбе, често помало масие. Ту су такође Ннглескиње-шоферке са својом шефовнцом која се много пренемзже, Има једна помало лармаџијска музнка, али нзгледа да ове даме много у њој уживају. После биоскопа шетам сам са прннцо.м и прнчамо о свему. Он мп каже да акција која се спрема на овом фронту, неће бити у великом стнлу. Јсдна мала ректификацнја фронта налик на ону код Скра ди Леген. Ипак мислим да би она могла постати важна, ако се Бугарп повуку у паници (како сам тада имао право!) РазгоЛзарамо такође о будућности и принц ми каже да је његова жеља да више не иде из Србије. „Доста сам путовао, ако лријатељи хоће да ме виде, они ће доћи к мснм'’. Враћамо се у „палату", узнмамо још један внски и ја одлазим да легнсм, јер ћу сутра врло рано крснути, Фраицузи и дал>е напредују на западном фронту. Моје белешке говоре често о баштама које су створиле трупе. Ове башге су играле извссну материјалну и моралну улогу у животу војника-бораца. Ево једиог писма које сам, тим.поводом иисао 18 јула 1918. 4
213
„Трајање рата и тешкоће снабдеоања животним намирницама прпморале су ратнике на овом фронту да траже да набаве један део своје хране на самом месту. Готово све једииице су организовале велике баште где успева зелен, и оне на успешан начин сарађују на издржавању трупа. Очигледпо, природа садашњег рата у Македонији, — рат у рововима илн на положајима — олакшава илн, боље, омогућава да се на месту производи зелен. Једна таква производља није могућа у рату у нокрету, где, у сваком тренутку, војске мењају место. Али званична инициатива војних власти пробудила је код војника интерес за баштованлук. Код сељака којн сачињавају велику већину српске војске, то је само буђење иагоиа деце земље. Са правом помамом, војници се одају баштованлуку. У плодннм равницама где све ниче, на високој планинн, свуда где човек може наћн нзмеђу камења мало земље, војник тражи да отме од земл>е неколико главица купуса, лука, салате. Наравно, ресултати нису увек најдивнији. Планински лук нз Флоке много јс закржљао, али то ништа не смета да војник кад једе оно што је са.м садио, ннлази да је много бољи од свега што би му нлјлегшш избор у парискнма „ИаИез'’ могао да даде. Излншпо је сумњати да ће човек у баштама на фронту српске војске, наћн четири нацпоналне зелени: купус, паприку, црни и бели лук. Ове баште су врло занимљиве. Ту има иајпре раскошнпч башта које обрађује интендантура за потребе војске. Мпогобројно особље одржава брижљиво песком посуте стазе усред огромник иростора на којима расте купус, патлнџанп, лук, насуљ н друго. Добро грађене колибе дају склоништа „директорима”. Приступ у башту браин чврста ограда од бодљикаве жице. У једном ћошку гаје мало цвећа. Са њима се ките чауре од граната на столу у „менажи” кад командант армије има угледне госте. Постоје затим баште мањих јединица, пуковске, батаљонске, групе митраљсза или артиљеријски батерија. Оне располажу с много мање кредита него оне прве и ту се труде да нзвуку што се више може од онога што ту може да се гаји. Мпак, пошто не недостаје радне снаге, ове баште имају изглед башта имућних сељака. Како оне служе релатипмо многобројним јединицама које имају све што треба за превоз, за њихово подизање бирано је најзгодније н најплодннје место, често доста далеко од оних који једу њихове производе, Међу овим баштама има једна нарочпта категорија: баштемученице. То су оне баште које се налазе у блнзинн једиог сао-
214
браћајног пута под неприЈателЈСКОМ ватром. Бугарско-немачке гранате ту кадгод производе страховиту пустош, и ја сам више него једном констатовао ужасне покоље ... главица купуса. Најзад, имамо индивидуалну башту, ону коју ствара официр или војник поред свога шатора нли земуннце где живн. То су заиста најзаннмљнвије баште, јер нам оне откривају личност онога који их је створио. Понекн пут, цела „башта” нема внше од једног квадратног метра н, да је направи, њен сопственик је морао да иде далеко да тражи земљу којом покрива стену. Најчешће, 6аштован удружује пријатно с корисним. Поред мало зелени, он негује и цвеће, Али ово цвеће ннје оно које налазимо у нашим баштама за уживање. Ретко војник на фронту има срећу да може да набави неколико семенки ладолежа или каквог другог „цивилизованог” цвета. Он тражи своје цвеће по ливадама, у планшш. Дивље руже, спомепак, перуника и т. д. сачињавају обично његов цветни врт, али он је псго толико горд па њега као да има скупоцену башту са поморанцама. Кад падне вече, он „одлазн у своју башту и, седећи па сточнћу којн је фабрнковао од отпадака каквог сандука од муниције, свнра на фрулу, мислећи на другу башту коју је оставио у Србијн. Каткад баштован даје још више заннмљивости својој башти, китећи је сваком врстом трофеја, распрснутим гранатама, чаурама н т. д. и сејући је мозанцима направљеним од малог шареиог шљунка. Овај укус за мозаике, којн су кадгод заиста уметнички, увели су и раширили Енглези који су, лред својим болннцама, аутомобилским депонма и т. д. често извели на овај начин права ремек-дела".
ФРАНЦУЗИ, ЕНГЛЕЗИ, ИТАЛИЈАНИ И СРБИ Срби нису били сами на солунском фронту. У савезничкој Источној Војсцн било је у сгвари, сем српског елемента, француских, енглескнх, нталијанских, руских и грчких трупа, па чак и нсколнко стотина Албанаца, Есад пашиних присталица. Рускн елеменат, услед догађаја у Русијн, био је иотпуно уклоњен нз Источне Војске у току пролећа н лета 1917. Грци су бнли корисни, али онн нису играли важну улогу у одсудннм моментима победе. Њихово прилажење савезничкој стварн бнло је задоцнело, а њнхова садашља снага на фронту је релативно мала кад се упо-
215 реди с велипииом њнхове земље. То је зато што су симпатијс
У овој земљи биле дубоко подељене од почетка рата, и Венизелосу, искреном пријатељу савезника, а нарочпто Срба, поред свнх његових напора није полазило за руком да унншти престнж германофила краља Константнна, одрешитог присталиде немачке победе. И ако је Константин био приморан на абдикацију, всћина Грчке остала ]е Константиновска н иеутрална, наклоњена Немачкој. Једино после Жонарове мисије у пролеће 1917, ова већина није се више усуђивала да се отворено показује. Мала солунска грчка војска коју је образовао Венизелос, јако је патила од овог стања ствари. Генерал Сарај, у својим.мемоарима, рекао је да су једнне војске на које је он могао рачунати да се могу успешно огледати с непријатељнма, биле француска Источна Војска и српска војска. То је апсолутна истина. Французи и Срби су заједно извојевали све одсудне битке на овом војишту. Руси и Италијанн сарађивали су при заузимању Битоља, али њнхова акција била је споредпа, што је у осталом и природно кад се узме у обзир њихов релатнвио ограничен број. Грци, снажно потпомогнути јаком француском артиљеријом,. нмали су један успех на Скра дп Легену, али то је била исто тако споредна операција и више учињена да се даде подстрека њиховој земљи која је бмла још јако подељена. То је било корисно, без сумње, као што су грчки елементн који су сарађивали са Французима код Битоља нрнликом победопосне офансиве 1918, били од корнсти. Али нн Руси, ни Италијаии, ни Грци нису никада извелн какву одлучну акцију. Што се тиче Енглеза, њихова ситуација је била чудна и, рецимо искрено, врло неповољна по савезннчку Источну Војску. Енглески управљачи, како војни тако н цивилни, нпсу хтели солунски фронт. Они су тамо послали трупа, јер нису хтели да, као велика савезничка спла, сама Француска буде лредстављена на овом источном фронту. Енглески престнж би од тога могао да страда код балканских народа. Енглези су ишли у Солун под морање и остали су непријатељскн расположепи према овом фронту све до краја. Лорд Киченер је већ био забранио експедиционнм трупама сваку офансивну акцију. Оне су требале да се ограниче само на чисто дефансивиу акцију. Стога, кад су се Срби и Французи у августу и септембру 1916 ухватнли у коштац с Бугарима кад су, послс готово чудеспе победе на Кајмакчалану, Срби очистили Чуке, а Французн потискпвали у јЈавници, кад је
216
пао БитоЉј Енглези нису макли малим прстом, спречавајући тако своје савезнике да ексилоатишу до краја своју победу. Љубоморно, командант енглеске војске чувао је сву своју кезависност и није хтео да се лрикломи захтевима заједничке ствари која је неодложно изискивала јединствену команду, команду Сараја и његових наследннка. И кад је, најзад, енглескг команда пристала да сарађује на заједничком плану последње офансиве, енглеске трупе су имале рђаву срећу, поправљену само огромним успехом војсака које су извршиле ударац, српске и француске војске. Прости српски војннк је то осетио и, њега је инстииктивно прмвлачио иајвише његов француски друг који је имао с њим да сноси највећи терет и иајвећи ризик на фронту. И он је пронашао у њему не само ратника којн му је био-раван по храбрости, него је у њему такође открно једног пријатеља који га је, поред све разлнке у раси, разумевао услед природне сродности са њим. Српски војник и француски „поали" постали су два нераздвојна пријатеља. Као што је било неизбежно, нарочито у позадини, било је кадгод малих свађа између војннка разних народа, алн, колнко ја знам, српски и француски војннцн нису се никад свађали. Сем истинског пријатељства, Француз, чак и варошанин, осећао је право поштовање према овом несрећном војнику-сељаку који се жртвовао да поврати слободу за своју децу. С друге стране, Србин је обожавао грађапипа-војника којн је био способан да страда за један идеал. И ово узајамно пријатељство није се само ограмнчавало на француске трупе из метрополе. Колониалне трупе, нарочито сенегалске, биле су такође велики другари са Србима: Готово сви Сенегалци на фронту говорили су неколико покварсннх српских речи, а ја сам познавао једног црног наредника из Дакара који је говорио одлнчно српски. Бно је рањен два пута и лечио сс у српским болинцама. Причао мн је да ће иосле рата купити једну кафану у Дакару и да ће се да не заборави српскп, претплатити на „Велику Србију", српски солунски лист. Српски војник исто тако је зпао шта су француска држава и породнце чиниле за српске избеглице и децу, н осећао је велику благодарност. Што се тиче официра нз земље Карађорђевића, они су потпуно делилн осећаје простих војника. Благодарећи њиховој већој култури, онн се мнсу само поводили по осећају и нагону, него су апалисали и тако дубоко усадилн своје поштовање и своју захвалиост премз оннма којн су их разумелн и којп су нх братски
217
помоглн у несреТш п то порсд свих тешкоћа есојс су нмалн онн сами да савутадају, француски офнцир је занста бно друг српском официру. Какав је диван склад владао иа пример нзме!>у француских и српскич авиатнчких офицнра кад је мајор Вигра бмо шеф француско-српске авнације. Французи и Србн су сачињавлли једну велику породицу у Вертекопу. Витраов иаследник, мајор Денен, мање Је умео да зближи официре двају иарода, алм, ипак, споразум између њих био је потпун. Пошто се рат отегао, било је неизбежно да дође до неспоразума између официра сасвим разног васпитања. Можда такође, у надлежним француским круговима, нису увек имали најсрећнију руку у избору официра које су слали на солунски форот да саРађУЈУ са Србима. Било Је људи који нису могли да разумеју да се налазе у једној срединн сасвим различитој од оне у којој су били навикли да се крећу. То је кадгод изазнвало трења која су Срби јако осећали, врло осетљиви као и свн људи у аесрећи. Било је чак тренутака кад се човек могао бојпти да је добар склад озбиљно угрожен. И тако кад је, у мају 1917, иропала Лебукова офансива, јер је била недовољно припремљена и са сувише слабим силама, пуковник д'Уши уосталом пријатељ Срба, израдио је свој чувени извештај где је припнсивао цео неуспех операције неактнвности двеју српских армија, а, нарочито првој ар.мији. Он је закључио да српска војска неће више да се бори. То је било лажно и пристрасно. Узроци неуспеха билн су многоструки: подцењивање од стране врховме команде погледу непријатељске снаге коју има да победи; фрапцуска лртиљерија није довољно помагала своју пешадију; Италијаин остављеии у ваздуху, и магла која није дозвољавала другој српској армијн да извршп успешну артиљеријску припрему да би тако н>ена пешадија после првих успеха могла да гурне даље. У осталом друга ерпска армија била је једина која ,је забележила неколико знатнијих напредовања, на Котки на пример: што се тиче пребацивања српској војсцн да није хтела внше да се бори, то је било јединствено неправедно. Српска војска била је спремна, као увек, да се жртвује, али она је имала само врло мало бајонета у том трснутку, око четрдесет хиљада. А она није хтела да жртвује своје последње снаге, сем да је успех изгледао бар вероватан, што није бно случај после Лебуковог неуспеха. Како било, д’Ушнев нзвештај рђаво је дејствовао не само у Француско.ј Источној Војсци пего и код управљача у Паризу и Лондову. Ова легенда о српској малаксалости
218
одржавала се упорно. Кад сам видео првн пут, генерала Гијома-а који је дошао да заменн генерала Сараја, једно од првнх пнтања које ми је упрааио, било је: „Је ли истина да Срби неће више да се бију?” Срећа да су француски официри на солунском фронту брзо увиделн заблуду пуковника д,Ушиа. Али то су све били пролазни облаци у добром складу између француских и српских официра, То су биле пријатељске зађевице које се, у колико време даље тече, изглађују и заборављају и, кад су у септембру 1918 Срби и Французи победоносно пробили бугарско-немачки фронт, ннко није више мислио на неуспех Лебукове офансиве. На овом месту и радн потлуности, неопходно треба говоритн о великим француским шефовнма који су командовали савезничком Источном Војском. Од тренутка кад су се француске трупе нскрцале у Солуну у јесен 1915 до краја годнне 1917, командант савезничких војска на солунском фронту био је генерал Сарај који се, раније, одликовао иа француском фронту својом одбраном Вердена 1914, приликом битке на Марни, одбраном која је нмала за среНну последицу да ово утврђено место остане у рукама Француза. Сарај је био много критикован у савезнмчким круговима, а и у српским Пошто се активно бавио једном афером која је јако узбудила свет у то време — Дрзјфусовом афером —, пошто је затим кадгод истакао своје осећаје који су јасно скретали у лево, генерал је био сматран за војники-политичара и иашо је због тога много непријатеља. Ова репутацнја војника-лолитичара лратила га је у рату и сви његови непријатељн и већнна оних који нису делили његова политичка убеђења, хтели су да виде у свему што је он радио, не један војнички напор него један полктички цнљ. Овај утисак је био још појачан чињеницом што је Сарај, услед држања Константинове Грчке н Венизелосовог суделовања у ствари Антанте, морао нензбежно бавити дипломатијОА! да се одржи и то тим више што је политнка званичних савезничких дипломата према Константинистмчкој Грчкој била колебљива. збуњена и противречна. У ствари, Сарај је био само војник на свом аоложају у Солуну. Дипломатска акција коју су му давали да води, била му је одвратна. Искрено и лојално он је тражио само једну ствар: да послужи војннчкн што боље може ннтереснма савезника. ПреОацивали су му често да се окружио сарадницима које је више
219
бирао по њнховој политичкој сродности него по н>иховим професионалним спосооностима. Можда је узео из лрнјатсљства једног или другог од својих о(Ј)ицнра, пс водеКн сувише рачуна о њиховој војничкој вредности, алн је немогуће, ако човек хоће да буде правнчан, да се уопшти ово пребацнвање, пошто он није одређивао офицнре за источни фронт, оећ сам фраицуски Главнн Стан. Поред тога, Сарај је имао стално да браии чак и само постојање солунског фронта. Енглезн нису хтели о њему ни да чују, Италијани га исто тако нису волели, а Руси, док су још бнли у редовнма савезника, чинили су свакојакс тешкоће. Самн Французн, у внше махова, били су потпуно спремни да жртвују за друге овај фронт за којн је Сарај сматрао, потпуно тачно, да је од првостепене важности и који је једимо његова лична иитервенција спасла више од једног пута. Треба ли још додати да је Сарај бно командант савезиичкмх источних војска само по имену? Истина, Срби и Французм лојално су сарађивали под његовом командом, али еиглеска војска покоравала се само гласу Лондона, а Италијанн исто тако нису били кротки. Поврх тога, италијаискн генерал Фереро који је оперисао у Албаннјн, био је без нкакве везе са Солуном и, својим маневрима неподешенима са нсточним војскама, стављао је ове последње, у више махова, у тешке положаје. Италијански шефови су мрзили Сараја, а енглески и грчкп шефови такође га нису волели. Зашто? Да лн је то било из љубоморности? Да ли је то било зато што је хтео да примрра трупе да даду максимум? Било је због свега тога антипатије од стране шефова ових војска према врховном команданту. Колико је било интрига против Сараја да се приморају Французи да га повуку с овог фронта! Разуме се само по себи да је и иначе већ тежак задатак врховног команданта савезничких источних војска учнњен тако још Једннствено тежим. Последица свега овога била је да су савезници поступали са солунскнм фронтом као са пепељугом. Ннсу му давали оно што је потребно и ако су се, приморани, решили да нешто учине, то је било цедећи кап по кап. Енглези су чак повлачили с овог фронта трупе у једном тренутку којн је могао бити критичан. Извесно је, да је Сарај имао на расположењу потребне снаге, он би раније могао довестн до пробоја фронта, пробоја који је био, као што су то касиије догађајн доказали, одсудан.
220
Како било, Сарај је умео да створи, са огрониченим средствима, утврђени логор н један фроит који не само што се одупро непријатељском притиску него је касније довео до слома БугароНемаца на овој страни Европе, слома без кога потлуна победа над непријатељима Антанте није била могућа. Сарајева заслуга је што је припремио овај слом, његовн наследници ималн су само да искорнсте шго је он створио. Са Сарајем није било увек врло лако! Био је тврдоглав и кад је стекао мпшљење о нече.му, било је тешко утицати на њега да га измени. Тако је био себи увртио у главу да су гоњења у несрећиој афери ДимптријевиИа Апнса Сила управљена против франкофилских офнцира. Ја са осталима могли смо колико хоћемо да му доказујемо да је ова афера чисто унутрашња ствар и није имала ннкакве везе са симлатијама н антипатијама које у осталом нису постојале — према Француској. Он је остао при својој иде]м и не знам да ли је икад она код њега сасвим ишчезла. Он је добио овај појам гледајући чланове Скупштине на Крфу како воде страиачку политику и како се свађају као да су усред мира, Сарај је сматрао, с разлогом, да реч имају војници и топови, а ке политичари. Он је сумњао да постоји кобан утицај политике у срлској војсци. Стога није волио политичаре који су му враћали истом мером. Његова стрепњп била је без основа, Свађе политичара нису продрле на фронт. Ту је била само једна девиза: спастн Отаџбпну и остварнти Уједињење браће. Људи са Крфа могли би узети за пример национално уједињење на фронту! Сарај је био искрен лријатељ српског народа, а нарочито српске војске. Он је о љима увек говорио, са љубављу која иије била извештачена. Он се дивио храбрости српске војске и њеном стоицизму у несрећи. Сарај је волео такође лринца-регента Александра, али ннје био салонски човек. Он је био раткик којн није умео да прикрлва своју мисао. Наследио га је генерал Гијома. Он је остао једва седам месеци иа солунском фронту, а за то време није било операција у већем стилу. Гијома, човек од вредности, тих, много званичнији од Сараја, познавао је мање српску војску него Сарај. Најзад, генерал Фрамше д’Епре преузео је команду над савезничким исгочним војскама у лето 1918, кратко време пре победоносне офансиве. Чнм је стигао, он прегледа све јединице на фроиту. Оно шо је тамо видео, одушевило га је. Одмах су лочеле приггреме за офансиву и кад је све било готово, он је тражио
221
одобрење од Г, Клемансоа да је изврши. Г. Клемапсо који је био тада председиик министарског савета и мннистар војни, одбио је. Онда је Фраише д'Епре поново телеграфисао да лично гарантује успех потхвата, да је морал трупа одличан, али да би одбијање деморалисало војнике, а, нарочито, српске војнике. У последњем часу стигао је Клемансовљев пристанак на пројекговану офансиву. Франше д'Епре се користио са оним што су његови претходници, нарочито Сарај, створили на македонском фронту, алн је показао велнку мудрост да прихвати и да послуша савсте једног човека који је до краја познавао земљу и начин да у њој водп рат. Он је узео за сарадннка војводу Мншнћа и овај је, у ствари, командовао великим победничким мансвром. Лично Франше д'Епре бпо је протнвност од Сараја. Овај последњи је био једноставан, природан, оно што је уобичајено да се назива демократски. Онај првп је био аристокрага којн је држао одстојање. Енглеска војска на солумском фроиту као таква нмала је много мање додира са српском војском него фрапцуска војска. У истину, енглески положаји на левој обали Вардара билн су далеко од српских положаја и, све до последње офансиве, Енглсзн нису узимали учешћа у заједиичкој акцији. Енглези, а нарочнто Енглескиње које су се дружнле са Србима, прнпадали су болницама и аутомобилским групама које су стлпљене на расположење српској команди. Сељагш из шумадијске, дрипске, тнмочке п других дивизија нису дакле имали прилнке да се боре раме уз раме с Енглезима као што су то сталио чииили са Французима. Ипак, они су се савршено добро слагали с Енглезима и Енглескињама са којима су долдзнлн у додир. Енглески војник био је врло срдачан са своји.м сриским другом и они су један другом чинилн узајамно услуге кадгод су то могли. Што се тиче офицпра, они су били одлнчнн другови који су радо делнли са својим српским колегама богато снабдевање које су добијали из својих кантипа. У енглсскнм болницама, српском рањенику је често указнвана сасвим нарочита нега. Очигледно, ишло се за тим да Срби задрже у најбољој успоменн своје еглеске другове из Великог Рата. Војницима и официрима свесрдно су ишле на руку у том задатку безбројне енглеске болничарке и шоферке. Готово није било ма какве церсмоније на фронту или у позаднии, где не би бнло Енглескнња.
222
Многи Срби научнли су довољно француских речи да се догу споразумеватн са францускнм „поали^-има, а ови су запамтнли неколнко српскпх речи да разговарају са ... Енглезима. Није било ништа смешније него кад човек видн на путу за Врбени, на прнмер, где се сусретну један фраицуски и један енглески камион. Француз не зна ни речи енглески, а Енглез нема ни лојма о француском, Првн се распитује за сташе лута: „Пут добро?" — „Добро",— „Може?’' — Може! ’1 и Француз продужава вожњу, јер сада зпа да је пут употребљив. Једна једина енглеска реч је ипак постала „међусавезничка”. „КЈшкћ” је било употребљавано у свакој прнлицп од Француза, Срба, Италијана и Грка. Први сусрет српски.ч војника са Италнјанима био је мучан. То је било за време страшног повлачења кроз Албанију. Генера.т Бсртотн био је стекао глас који му не служн на част, али, мора се ре1»и, веК у том тренутку многи његови офицнри сународници врло строго су га осу1;нвалн. Други додир италијанске војске са српском војском био је сасвилт другачијн. То је било на солунском фронту у јесен 1916. Италијани су били упутили лепе труле са јединм геиералом од вредности, генералом Петити ди Рорето. Овн војници су честито вршили своју дужност. Њнхова акција је често бнла врло корисна. Тако, за време борба око Битоља, они су се чаркали, са успехом, на високом ланцу Перистера. Очигледно, они су бнли у сувише малом броју да би могли игратн неку улогу првога реда, али њихово присуство ма солунском фропту бнло је ипак један елеменат коначмог успеха. Њихова опрема и њихова органнзација биле су савршене, Њнхова аутомобнлска служба бно је један сервис за углед. Као нико другн, онн су умели да удобно удесе своЈе логоре. Италијански војницн су билн врло дисциплиновапи, а њиховн официри предусретљивц и учтиви. Са српском војском офнцири и војннци бнли су у најболшм односнма. Њнхове кзнтине где се могло за мало повца добнтн одличних стварн, биле су увек на расположењу њнховнх српских другова. Због тога је човек увек могао да на1;е у свима јединицама прве армије италијанског пива и Киантиа. Тамо где су стационнралн на фронту, Италнјани су се такође брннулн за снабдевање оскудног становништва. У Тепавцима, они су саградили српску школу. Српскн војник бко је заборавио свој првн сусрет са генералом Бертотом и постао јс добар друг са италијансм1м војником. Тако, на солунском фронту српскн војници и офицнри билн су одлнчни лријатељи својнх другова из разних савезничких
иарода. Они су билн добро са целим светом што се не може рећи о свнма другима. У ствариЈ долазило је често до туче између Италијана и Грка, Војници Краља Петра и његовог сина Александра утврдили су тамо пријатељства која су могла касније дати великог успеха да су, после рата, надлежне власти учиниле све што је потребно да се она одрже. На жалост, није ништа учнњено и тако су ова пријатељства осгала само лепа успомена,-
СРПСКИ Ш ЕФ О ВИ Да цео један народ буде јуначан, треба да буде добро вођен, а да буде добро вођен, треба му добрих шефова. Да једна војска буде храбра, истрајна, чак у несрећи н да се не бојн жртвовања се за спас своје земље, треба јој прнмера, а ове примере могу дати само њени шефови. Дакле, српски народ и војска, чак у часовима кад је на крст разапета Србија крвавила из свих својих жила, имали су срећу да имају своје шефове и своје примере. Ови шефови били су најпре њихов Краљ и њихов принц Регент а затим велике војсковође Путннк, Мишић, Степа Степановић и Бојовић. Краљ Петар и његов син Александар, уз помоћ Путника, Мишића, Степе и Бојовића спаслн су Србију и створили уједињену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Грађански шефови то не би могли учиннти, јер, мора се рећи, опи нису моглн никада потпуно да забораве своје свађе партијскич политнчара, а да се спасе земља из очајне ситуације у којој се налазнла, требало је потпуно јединство које жртвује све једној јединој идејн: спасу отаџбине. Краљ Петар, његов син и његове велике војсковође остварили су ово јединство и тако су моглн да спасу земљу. Петар I, кад је плануо Велики Рат, био је већ предао регентство своме снну Александру. Бно је стар и био је мудрац који је сматрао да су, кад се пређу извесне године, његова плећа постала сувише слаба да издрже без повнјања одговорност за добро управљање целом једном земљом. Он иије дакле директно узимао учешћа у вођењу рата. Он се држао по страни, добровољно, сам. Ипак његова крупна фигура лебдела је, од почетка, над целим овим ратом, и, као у вилинским причама, у критичним часовима он је био усред својнх јунака. Ко Ке икада достојно моћи да опева старога краља укоченога од реуматнзма, који, усред
зиме, силази сам у ровове својич војника да победи или да погине с њима? Појава „чича Пере”, како га је фамилнарно звао народ,. учини,ча је право чудо. Поред све оскудице у муницнји, српска војска разбила је силну Потиорекову војску и истерала је из своје земље као зечеве. После неколико дана, Краљ Петар се вратио у свој Двор у Београду, газећн ногом прострте аустријске заставе Место ћилима, пред капијом. И тај краљ делио је са својим народом и својом војском све невоље и све патње повлачења кроз Албаиију! Едмон Ростан, у једној узвишеној песми, опевао је овог старог краља који одлази у прогонство на колима која вуку четнри вола, усред свога народа који ннје хтео да остави у најстрашнијим искушењима. Петар I је ушао жив у легенду. Кад човек на то мисли, чини му се да је ова слика готово сувише лепа да'буде стварност. Па ипак, то је била стварпост. Истинску легенду о Краљу Петру, обичном Србипу усред својнх војника у рововима и спремном да погине нли да победи с њимп, — легепду исто тако истинску о старом краљу како прелази преко негостољубивих планина и долина Албаније на колима која вуку четири вола, и окруженог фамилиарно од својих војника и свога народа у несрећи, причаће баба унучади поред топлог огњншта, али оно што су нам причали кад смо ми били мали, било је измишљено, док је оно што ће се причати деци будућноети, била велика стварност. Петар I, генерал Топола како се он дао нззивати, живео је сам у Тополи, затим близу Халкиса, и, најзад, у Солуну. Ом је лри.мзо само врло ретко неколико прнјатеља. У Солуну где је пустио браду у зиак жалости за отаџбином, излазио је само у јутро у сајд-кару којим је руководио његов верни жандармеријски наредник. Бно сам један од повлашћених који су, за време рата, ви1>али од времена на време овог великог краљевског мудраца. Боље иего оиисивањем моћићу датн његову слнку, пуну велике племенитости, жарког патриотизма, дивне једноставности и велике лрнвржености успоменама, по својнм белешкама које сам узео после две посете код њега. Овде су прве белешке, док смо још били у Србији. 22 августа 1915. Рђавим општинским путем, преко Наталинаца, сгнжемо брзо у подножје брежуљка на чнјем се гребену днже Кара1)ор1>ева црква коју је саградио краљ. Наш аугомобил лако се пење уз овај брег и ми улазимо у краљевско имање. То је простр/но зе.мљиште, засађено младим дрвећем које још није
225
имало времена да порасте. ГТред „Двором” стајемо. Овај Двор је једна мала кућица, врло чиста, али једноставна и има само неколико соба. Унутра је све исто тако једноставно као и споља. Зидови су бело окречени без икаквих шара. Ипак је донесено нешто намештаја из београдског Двора, тако да, поред све једноставности, има извесне удобности н извесне отмености. Ту краљ станује сам с једним пуковннком и једним коњичким капетаном који командује гардом. Пуковник нас прнма и убрзо улазим код краља. То је старац с енергичном главом и са јаким белим брковима. Он носи војводску униформу. Има достојанствено држање и изгледа у добром здрављу, али га је слух издао. „Чича”, како га фамилиарно зову, има заиста гордо држање средине из које је произашла његова породица и што он не крије, него се чак тиме поноси. Пријем је био ерло пријатељски. „Срећан сам што вас видим, казао ми је, јер ви сте добар пријатељ Србије и то сте доказали, бес Беча и Софије против вас најбољи су доказ. А поврх тога, ви сте Швајцарац, ви сте из земље коју толико волнм и где сам провео толико лепих година”. Фамилиарно улазн се у разговор. Разговарамо о рату и он ми прича неколико епизода из 1870. Говорећи о немачкој шпијунажи, он мн је испричао ову причу: једног дана кад је бно са генералом Бнјоом, нанђе један официр који је казао да га је упутио генерал Бурбакн. Говорио је врло добро фраицуски, али генералов ађутант је посумњао у њега и то саопштио генералу. Генерал је рекао да познаје официра из младнх дана и забранио му је да га дира. Али ађутант није хтео да остане побеђен. Приметившн офнцнрове врло шиљате чизме какве се ниеу могле наћи у Француској, запитао га је где нх је набавио. Овај место да каже да пх је скинуо са једног мртвог Пруса, тврдио је да н.ч је набавно из Парнза. Кад су га ухапсили и нретресли, открили су да је то гроф де В. (Краљ се више није сећао имена), пруски официр. На питање зашто се он, као племић, понижава да вршн шпијупажу, одговорио је да је част шпијунирати за пруског краља. Кад су га диглн на вешала он је умро вичућн: „Француске свиње, Прусм ће вас ипак погазнти!" Разговарамо и о Швајцарској и краљ ми прича своје стрељачке успомене. Он је члан „Аркбизе” у Женевн и учествовао је у готово свима федералним и кантонским стрељачким утакмицама за време свога бављења у Швајцарској. Он нма све медаље, пехаре и т, д. са ових утакмица и вади из цепа један сребрн сат са федералне утакмице у Луцерну. Ои је такође одлазио на стрељачке вежбе Спокеннц!
15
226
у Ивердону и на федбралне стрел*а*1ке-вежбе у Нешателу. Пнтао ме о стрелцима из њеховог времена, Жилиену, Лутиу и о нродавцу оружја Еберсбергеру из Женеве, и т. д. Ја се не сећам Лутиевог имеиа и, да ме подсети, он мн каже: „Ви познајете месара из Женеве који тако добро гађа”. Затнм он хоће да сазна шта раде његови стари познаници; Навил, Мартен, Ле Роајс, др. Мермо, Реверден и т. д. Он хвали женевску полнцију која је била увек врло предусретљива према њему. Како су његова деца ишла у школу сасвим сама, Обреновићева влада је хтела да их отие, н, једпог дана, његов снн Ђорђе дође Ку1ш и исприча како је неки господнн хтео да га поведе, пошто га је задржао на улици. Чим је полиција била извештена, она је спречила да се не понове овакве стварн. „Ах, ја бих хтео да Србија и Срби буду као Швајцарска и Швајцарци!" казао ми је он. „Како је ваша земља дисци плииована. Никад се не види да се полиција меша у манифесгације. Једна поворка пролази улицом и грађани се намештају у ред на тротоару. Иије потребно да се мобнлише полиција. На пример, у Енглеској Башти у Женевн стоје објаве које препоручују цвеће н дрвеће пажњн публнке. Био сам свакодневно у тој башти и, једног дана, посматрао сам како се нграју деца. Један малишан играјући се лоптом, бацио ју је у насад. Он трчи саојој мами и моли је да му је извади. Друго дете, коме се десио исги случај, осврће се око себе да ли га нико не види, нрескаче лреко оградице и узима своју лопту. Најзад, треће дете лрескаче у насад и поврх тога још трга неколико цветова. Био сам радознао чија су ова деца. Сазнао сам да је првн бно Швајцарац, други Немац, а трећи Француз. Мали Швајцарац већ је имао поштовања за закон! Ето шта нама Србима треба!” Говорећи о политици, Краљ ми каже да се свет сувише бави политиком у Србнји н да би било добро кад би се њом бавио мање. Причајући о српској војсии, он изражава све своје дивл>ење за срлског војмика. „То је храбар војннк који нма срца. Он је страшан у борби, алн пред побеђеним противником он све заборавља и види у њему само једно месрећно створење с којим ће поделитн своје последње пврче хлеба”. Он не зна ништа о свом снну Ђорђу који је на италијзнском или француском фронту. „То је чудан тил. Кад је посетио једног рањеног пријатеља, био је љубоморан на њега због његове ране ц, онда, не напушта више Београд док му једна аустријска граната ннје срушила један зид на главу- Али он налази да то није доСЈојна рана н одлази да буде рањен, бзбиљно овога пута, на
227
Мачковом Камену. Ишал сам да га сретнем у Взл>еву. Лежао је у свом аутомобилу. Није говорио кишта, јер га је, вероватно, болела рана, али он је био задовољан што је рањен, Чудим се како се извукао из целе ствари. Један нилиметар дубље и био би мртав”. Краљу Петру је досадно сасвнм самом, једино у друштву са своЈнм ађутантом и својим лекаром. „Ја сам стар”, говорно ми је, „и мој син Александар ради место мене. Ја сом иа одсуству. Повукао Сам се да не сметам политичарима, алн досадно ми је". Причамо дуго и излазимо да пођемо према цркви. Наш разговор се проДуЛсзва; „Јесте ли научили мало српски?” пита ме он. На мој одговор да сом нзучио неколико речи, и такође реченицу: „Дајте ми чаша . . „Вода", додаје Краљ. „Не ракија”, одговарам. На то ми он држи малу дисертацију о томе како не треба пити алкохол ни пушити. „Гледајте”, каже мн он, „некада сам пушио 80 цигарета дневно, а данас сам сасвим престао да пушим”. „Да, лли ви сте старн, а ја сам у најбољнм годинама”, одговорио сам му. Пет сати је и краљ се пријатељски прашта са мном. „Идите још да видите цркву. Ја бих радо ншао са вама, али ноге ми се тешко пењу уз степенице”, казао ми је он, одлазећи према својој малој усамљеној кући. 11 јуна 1917 (Солун). Био сам данас код Краља Петра. Ом ме Је пријатељски примио у својој соби са голим зндовима који ннсу украшенн ниједном сликом. Ои је постарио. Лнце је врло мршаво под брадом у облику лепезе. Иде тешко са два штапа. Ипак гиоја посета га радује. Причао ми је своје успомене пуна два сатп. Још слабије чује. Прнмораи је да се служи акустичком цевн. Говори ми нарочито о Женеви и о својим успоменама које га за њу везују, Он је познавао цео свет и сећа се свих имена. Првн пуг је долазио у Женеву кад је бно још нежењен. Затим је био са Бурбакиевом војском интерниран у Швајцарској. Алн он није хтео тамо да остане. Он је поручиик у штабу генерала Биљоа. У Вериеру предаје једном другу своју дужност и прокрада се у један воз који је ишао за Шо-де-Фон и Нешател. Ту је купно грађпнско одело које је обукао преко своје униформе. Без запреке стигао је у Женеву и одсео у хотелу де Берг. Казао је да је Србин и дп долази из Румуније, али хотелиер није хтео да му поверује, повукао га је у једну собу и открио франиуску уннформу, Онда му је поручник КарађорђевпИ признао да жели да се врати у Француску. Хотелиер му је саветовао да не узима воз у Женеви, 15"
228
јер је станица пуна Немаца, него да иде колима до Ла Плена и да тамо седне на воз. Поручник, буду1>и краљ, не одлазн одмах, већ чека генерала Биљоа кога пребацује у Француску преко Ла Плена. Затим чека у Женеви и на телеграфски позив генерала који је стигао у Бордо, и сам исто тако бежи. Касније се вратио у Женеву и тамо је провно више од десет година свога жнвота. Краљ ми каже да је 70—71 Женева била непријатељскн расположена према Французима, док им је Цнрих био наклоњен. За „Журнал де Женев” није било ништа лепше од Немачке, и Марк Дебри, тадашњи његов уредник, остаје германофил до своје с.мрти. У осталом, све „аристократске” н „јеретичко протестанске” породнце имају слабост за Немачку. Требао је садашњи рат, па да се измени мишљење. „Јадна СрбијаГ продужава Краљ. „Колико ли ће јој још остати становника после овог страшног рата? Србија ће се подићи, разуме се, али неће бити више њених старих, оних од добре шумадијске расе. У Америцн има резерва, алн има ли их више од 100.000, н то са Хрватима и Далматинцима”. Док ми је тако говорио стари Краљ, његове очи биле су влажне од суза. Било Је нечега узвишеног кад човек види овог старца, овог мудраца који је могао да се одрече власти чим Је осетио да нема више потребне снаге, како жалн сачо своју земљу и не говори ништа о својим личним патњама. Стари Краљу, ти ћеш остати једна од најплеменитијих фигура овог рата н служићеш за пример свима правим Србима! Он живи као пустнњак. Устаје рано и прави дуге шетње у „Сајд-Кару”. Затим ие излази више целог дана. Иедељом, иде који пут у цркву, али ие прима готово никога. Ових дана, не излази никако, јер је његов мотоциклиста у Италнји. Опраштам се и Он се извнњава што ме је задржао тако дуго „са својим старачким успоменама". Петар I имао је велику радост да се врати у своју земљу слободан и победник, и да внди да су уједињенн, под његовнм сином, свн онн који говоре истнм језиком. Народно уједињење било је цнљ његовог живота. Он је извршио свој задатак и угасио се, усамљен, али колико велики! Он сада спава у оној цркви у Тополи, далеко од бучног Београда новог стнла, у срцу Шумадије коју Је толико волео. Али ми остали који смо имали срећу да познајемо овог велнког патрноту који је био у нсто време велики мудрац, мислимо често на ову лепу фигуру која Је оваплоћавала све племените и великодушне осећаје рата за ослобођење.
229
Мп имамо у Швајцарско,? Једну патриотску песму, спсвану у једном критичиом часу по земљу и која каже: „Синови ће биаи достојни отаца, развите се заставе, развите се заставе!” Син је био достојан оца и, у његоврј руци, застава се могла гордо вити! Александар Карађорђевић био је принц-војник који се, ни у једном часу, није хтео одвојити од своје војске и који је делио са њом све патње, све беде, али такође и све славе, У овом рату који је дигао толике народе једие против других, била су само два шефа државе који су тако радили: Принц-Регент Србије Александар и Краљ Белгијанаца Албер. Историја, а нарочито народ то неће заборавитн. Принц Александар био је врло млад кад је цело бреме одго* ворности једног рата, какав свет није још никад видио, примио на своја плећа, Овај млади суверен храбро га је узео на себе и до краја није клонуо. Очеличен већ у балканским ратовнма, овај младић у 26 години имао је искуство једног старца. Он је прошао кроз све несреће, али то га није учинило огорченим него сажаљивим према несрећи других. Најпре у Ваљеву, затим у Крагујсвцу и, најзад, у Солупу, принц Александар остао је у Главном Стану са којим је свакодневнб сарађивао. Али он се није задовољавао да тако прати из позадине операције. Он је стално одлазио од Ваљева на фронт, у прву линију, да се увери о свему. На солунском фронту он је делно своје време нзмеђу фронта и Главног Стана у Солуну. У овој последњој вароши он је живео у вили једног богатог јеврејског трговца у улици Мнсраки, внли иамештеној са грозним укусом. На фронту он је имао своју малу кућу — која је била школа — у Бачу и своју колибу на положајима Јелака, положајима које је бомбардовао непријатељ. Најзад, пре последње офансиве, енглески генерал Мајлн поклонио му је једну дрвену колониалну бараку, звану „бенгало”, коју је пренео у Буковик, на подножју Кајмакчалана, и ту се заједно сместио са Главним Стаиом. Пешице и на коњу, могли сте срести прпнца Александра свуда на положајима. Већином га је пратио само једаи његов ордонанс-официр Трифуиовић, Аца Димитријевић, Трифунац, Бошко Чолак-Ангић или Дамјановић. Имао сам част н ужнвање да будем на фронту често заједно са принцом-регентом Александром и он ми је рекао да сматрам његов логор у Јелаку као „свој хотел”, ако туда будем пролазио. Сваки пут нашао сам га орна, једноставног, доброг друга. Шета-
230
јући пешице, принц је волео да разговара с обичнии војницима и, ако су га сви српскн војници познааали, било је иного француских војника који су га сматрали за обичног младог луковника. Тако једне вечери, у околини Јелака, принц је шетао са мном по јеловој шуми коју су помало искасапиле војничке секнре, Дошли смо у логор тешне француске артиљерије. Војници су баш јели своју супу. Принц им се приближио и запитао да ли је јело и пиће добро. „Јесте, господине пуковниче”, казао му је наредник, ..ако вам срце жели, заложите се с нама. То би нам чннило уживање‘\ Принц, извињавајући се да није гладан, питао их је да ли је њихов „пинар” (вино) добар. „То је „пинар”, одговорили су му, „није као бургундер”. „Ви много волите бургундер?” „Како да не волимо, али њега нема на фронту”. „Можда има”, казао је принц и опростио се са војницима. После пола сата, један гардист је донео за француске „поалие” десет бутеља правог старог бургундера. Регент Александар дао је својим војницима најбољи пример храбрости. Непрежаљени Огист Воп, францускн министар за време повлачења кроз Албанију, дао је о томе слику једноставну, али јединствене величине у свом делу: „Са српском владом”. Нека ми буде дозвољено да га овде цитирам: „На плажи (у Медови), усред гомиле која врвн, пзмеђу завежљаја материала које француски морнари настоје до последњег часа да евакуишу, Краљ и Регент седе на сандуцима. Из своје барке адмирал Трубриџ наредио је да нм се донесу столице и дуга трн сага они су остали тамо, причајући. 0 чему су разговарали? Шта размишљају у својим дугим ћутањима, речитијим од речи? Најносле, торпнљер је спреман и Краљ се може укрцати. „Сви су бродови отишли, алн Регент је остао на албанској обали. „Један део његове војске још је у опасности; он не напушта своје последње војннке којн иду путем према Драчу; њихова судбина биће и његова. „Он пролази, миран, усред њнх; њихова искушења ублвжава његова појава; њихова сурова ресигнација очеличава његову храброст! Болујућн још од последица једне операције коју је морао издржати неколико дана пре напуштања Скадра, он се тешко држи на коњу; каткад допушта да га носе. Једноставно, племенито, он прати своју војску на њеној Калварији."
Једног дана, у Битољу, управо сам био доврШио одлич&н ручак код окружног начелннка Марјановића кад је дотрчао један жандарм да јави да је принц-регент стигао и да се налази пред бившнм аустро-угарским консулатом где је имао обнчај да одседне. Окружни начелник и ја одлазимо брзо да пређемо неколико стотина метара који нас раздвајају од консулата. Врата су на консулату закључана, а никако не може да се пронађе кључ. Међутим проналазимо једна друга врата која су отворена. Регент ме позива на ручак и, на мој одговор да сам већ ручао, он ми каже да то не чини ништа, да могу увек појести неки залогај и попити један вискп. Сместилн смо се у једној соби у приземљу, која није пострадала од бомбардовања. Али тек што смо сели за сто, Бугаро-Немци почели су да бомбардују и њмхови пројектиди окружују кућу из близа. Радознао, нзиђем на врата коЈа воде у башту. Па да, иема сумње, гађају кућу. Бугарска шпијунажа је активна. Наједиом, Регент се створн поред мене. То није без опасности, гранате падају свуда и њихова парчад ударају у зидове наше куће. „Височанство, треба се вратите у кућу, не треба остати овде”, рекох. „Зашто? Ви сте ту, зашто онда не бих и ја остао?.’ 1 одговорио ми је он. Принц-регент Александар бмо је прави друг према својим војницима и својим официрнма. Колико лепих вечери смо провели код њега, било у његовој кући у Солуну, било у трпезаријн, саграђеној од дебала на Јелаку! Сваки излишан протокол био је изостављен. За његовим столом човек је сретао без разлике српске или савезничке официре свих чинова. Често је било јако весело, јер је Балугџић, министар Двора од 1917, стварао расположење, а принц кадгод није мрзео да се прошали са својим гостима. За столом је такође био по иеки пут у Солуну песник Иво Ћипнко. Човек од великог дара, Ћипико је био страховита циција и, уз то, огромиа изелица који је волео добре ствари. Стога је пуштао срцу на вољу кад је био позван код принца. Кад би се нагнуо над свој пун тањир, он ннје више видео ништа друго и није чуо више ништа. Али принц једе брзо и његова послуга је навикнута да доста брзо диже тањире. Требало је тада видети очајни поглед којн је Ћипико бацао кад су су дизали тањпр који још није био празан. Регент се сажалио на њега и иаредио да сваки пут кад је Ћипико ту, треба чекати док пе очистн тањир. Исто тако, је наредио да се остави, после вечере, једиа бутеља Шартреза са чашом у једном дискретном ћошку собе да Ћипико може да пије
232
колнко хоће. После јела, било у Солуну, било на фронту у Бачу или на Јелаку, игра се „брим". Принц је хтео да ме научи, али ја никад нисам ништа разумео, Каткад је бнло смешно гледати играче „бриџа”. Принц Александар остајао је увек хладан, али није било исто с другим играчима, капетанима Старчевићем и Петроннјевићем на пример. Ту су падали крвави прекори партнеру који је учинио неку грешку. Улога принца Александра према савезницнмп Србије ннје била увек лака, напротив. У више махова, говорло сам о антипатији, чак о отвореном непријатељству на које је наилазио солунски фронт код извесних савезника. Принц-Регент је био приморан да се неуморно борл да би се добило бар што је најнужније да се може одржати фронт и, евентуално, да се може напредовати. Врло слабо подржаван у свом напору за пропаганду и објашњење српске стварн од стране крфске владе, жалио сам се једног дана принцу Александру, говорећи му да сам донекле обесхрабрен да се борим не против непријатеља него против инерције пријатеља који мене подржавају. „Јадни мој пријатељу”, казао ми је принц, „ја радим са.мо то н радићу то целог свога живота. Сви мојн непријатељи заједно нису ми учинили ни половину непрнјатностн колико су ми их створнли моји пријатељи'\ Али Регент је имао мушко срце. И он је усвојио девизу француског „поалиа": „Савладаћемо их", и он их је савладао. Ето каква су била два велика српска ратна шефа, духовни шеф Петар 1 и стварни шеф Принц-Регент Александар. Они су били достојни наследиици великих српских краљева из Средњег Века, Који су били њихови директни сарадници, војсковође? Већ сам говорив о војводи Путнику на једно.м другом месту. Да опишем војводе Мишића, Степу Степановића и Бојовића, поново прибегавам својим пнсмима с фронта, која, и данас, нзгледају ми да на.јбоље резнмираЈу све што могу казати о тим људима. Писмо од 3 маја 1917. Војвода Мишнћ. „Светски рат је изнео у први ред известан број војсковођа. Ипак тај број није толико знатан, као што бн човек могао да замишља. То не значн да је савезннцнма, па чак и њнховим непријатељима, недостајало способних људи. Они су их имали и имају нх још довољно, али ова способност, врло честа, управо је чнннла да је једном шефу било теже да дође на велики глас. Србија, ова земља изванредних подвига, одликовала се такође по својим шефовима који су својим заслугама постали по-
233
пуларни у иелом свету. Ко не зна за име старог Војводе Путника који је, болестан, често спремао у кревету победничку акцију српске војске за време првог пернода рата? Име његовог наследника, генерала Бојовића, није такође непознато, јер благодарећи великим делом љеговом организаторском таленту српске трупе су однеле такве победе које зачуђавају. Сви они којн су пратили операције на Балкану, знају такође какву је важну улогу играо старн Војвода Степа Степановић. Ћуталица, живећи само за своје војннке и своју земљу, он је извршио ствари које су за дивно чудо. Најзад, војвода Жнвојин Мншић, ужнва у садашњем часу глас који иде далеко изван кадра Источне Војске. Живојкн Мишић је тип српског ратника н не могу одолети искушењу да покушам да нацртам смлуету овог шефа. Нећу говрити о његовим војничким подвизнма. Онн који се интересују за војне олерације, знају његов удео у победама у јесен 1914 и у победама које је извојевала српска војска пред Битољем у току три последња месеца године 1916. Покушаћу да дадем психолошку аналнзу овог човека који дивно оваплоћава све особине својствене лепој српској раси. Средњег стаса, са проседим брком, Војвода Мишић има спољашност лепих сељака из области Колубаре, одакле је родом. Он је сељачко дете и оправдано се тим поноси, Живот га је удаљио од мале очинске куће, сасвим беле усред зеленог воћњака. Војвода Мншић је најфинији и иајкултивисапији светскн човек, али његово срце је остало тамо на брежуљцима који окружавају лепу варош Ваљево. Када је, крајем 1914, цео свет аплауднрао готово чудесној победн српске војске, подвизима њених војсковођа, а нарочнто Мишићевим, он иије хтео ићп да се даде славитн по Београду. Он неће акламаиија, иако их је праведно заслужио, и он одлази да се одмара неколико дана код свога брата, сељака, усред зимског села. Војвода Мишић је скроман и мудрац. Дубоко религиозан, али нимало затуцан, он је одличаи отац. Врло љубазан, прима многобројне странце који долазе да га потраже, и за свакога има лепу реч. Ипак он је повучен н открива своје срце само онима које сматра као праве пријатеље. И то је једна од одличних осо- ' бнна коју је наследио од својих сељачких предака. То је диваи шеф, обожаван од својих официра и својих војника. Он захтева строгу дисциплину, али такође уме да осоколи
/
*
234
све добре воље. Војвола је врло правелан и сви његови потчи. њенн, до најпростијег војника, знаЈу да ће он саслушати њнхове жалбе, и да Ие, ако имају основа, праведно пресудити. Војвода зна да једино шеф који може да рачуна на оданост својих потчињених, може да нзврши велике ствари. Он поступа са својим официрима као са сарадницнма и прнјатељима, а ке као са нижима. Ако се један од њих илн неки војннк истакао, он може бити снгуран да Не му његов војвода признати заслугу и да Не га иаградпти. Да ли је стога чудо да су сви приправин да се драге воље жртвују за свог омиљеног шефа? Био сам често са Војводом Мишићем на разним местима где га је рат лриморао да разапне шатор. Имао сам увек утисак да се налазпм усред једне велике породнце. Једино велике војсковоће су способне да створе једно такво душевно стање, повољно, чак потребмо, за успех ратних операција. За време битке, Војвода Мишић је миран. Његову кратку и одрешиту реч слуша цео свет, Кад га човек види како мирно пуши многобројне цигарете, има инстнпктивпи утнсак да овај ћутљиви човек влада битком и да ће повести своје трупе ка победи. Такав је Војвода Жнвојин Мишић. Правн српски типг одлично срце, човек више интелигенције и неукротиве енергије. Он има још једну врло велику особииу: умео је да остаие једиоставан и скроман поред све славе коју му је донело његово бриљантно држање. Писмо од 17 јуна 1917. Војвода Степа Степановић. „Налазим се у једном селу (Тресили) у оној великој изванредно плодној долнни која се зове Моглена. Моглена долазн од речи магла и, заиста, готово нема дана да немамо олују или да стрми планински врхови Кожуха, Ветреника, Доброг П о љ а , који имају внше од 2000 метара висине, нису сакрнвени облацнма. Али ове честе кнше учиниле су земљу тако масном н плодном да на извесним местима вегетација постаје готово тропска. Наше село је гнездо зеленила. Дудовн, дивии етогодишњи платанн, џнновски јасенови обелсжавају јавна места. Њихове жиле образују праве клупе и служе за почивање мушком муслиманском становннштву да тамо философира цео дан, пушећн нигарете и гледајући како промиче вода, сива од песка, у немирном потоку који окреће примитивни сеоски млин. Куће су окружене готово дивљим баштама. Једино дудови су нешто мало неговани, пошто се њнхово лишће употребљава за
235 гајење свиленик буба, јер то даје лепе приходе становницима који дају овим ннсектима три собе'у својој куКи, док се они збијају. са својом многобројном децом у четвртој. Јабуке, шд»иве, ораси расту по вољи, а лоза, са огромним врежама, вере се наврх њих и каткад потпунО покрнва јасенове који су виши од 2 0 метара. Дивље цвеНе, коприве, образује праве шуме и у крупном жбуњу са масним зеленилом блиста безбројно цвеће са жарким црвенилом ^гепасПегв. Иза цркве, готово сакривене огромним столетним дрвећем и окружене гробљем са раскошном вегетацијом испод које се не виде гробови, налази се школа, дуга бела зграда, примитивно грађена. Ту је штаб друге српске армије. Ордонансн долазе и одлазе, правећи се да не виде једног малог крепог старца који ради сам за једним сеоским столом, намештеним у хладовини. На њему је каки-униформа, избледела од непрестаног прања, пола војничког н пола грађанског кроја. На мале мускулозне ноге обуо је црне н сувнше кратке чнзме. На глави му је једна старииска енглеска качкета, стара и извештана. То је човек шездесетих година. Мален, дежмекаст, са ретком кратко ошишаном косом на лобањи, он наличн на паланчанина-сељака нз варошице или села. Има мале беле бркове. а очи му се крију иза златом опероваженог цвикера. Алн кад скине цвикер, каквс живе, јасне и добре очи обасјавају лнце овог старца који се добро држи. Овај чорек то је Војвода Сгепа Степановић, српски шеф, обожаван и поштован од целе војске Краља Петра. Он је мање познЈт у иностранству, јер је сувише скроман и помало пустињак. Ратни дописници, ови велики ковачи славе, не приближавају му се или ретко, и внше воле друштво других бриљантнијих и разговорнијих шефова. Али сви они којн су упућенн у војну и стратегијску историју балканских ратова, знају какву претежну улогу је у њима играо Војвода Степа. Зар он није био пред Једреном и зар њему Бугари не дугују своју најстварнију и најчувенију победу? У овом рату, виђамо га увек тамо где је посао најмучнији, и он је извојевао одсудне победе на Јадру и Церу, и, каспије, над Потјорековом војском. На солунском фронту поверен му је мучан и неблагодаран задатак: да брани фронт Моглене и да напада ако је могуће, из равнице непријатеља, укопаног иа планинама са страховито тешким приступом и чији врхунци су виши од 2 0 0 0 метара. Стари ратинк се дао на посао. Поред свих домииирајућих положаја Бугара, његове храбре трупе су већ на Котки, на 1850
23 6
метара* и он се нада да ће једног од ових дана пасти Добро Поље и са њим цела линнја бугарско-немачке одбране до Прилепа, а можда н даље до Бабуне. Свакако то неће бити лако. Последња . српска омладина још једном ће дати нове жртве на овим кршевитим висовима или у оним шумама у које око авиатичара, овог тако драгоценог помагача команде, не продире. Али она ће извршити пробој као што је то учинила на Кајмакчалану, Степа Степановић верује у победу оних који се боре за своју слободу и за своје право, и њему се хита да се врати у своју земљу. Такав је овај вредни војник, али он и као човек није мање ннтересантан. Војвода је сељачко дете; рођен је код Београда на бреговима Торлака и његово срце је остало у његовом малом родном месту. Као сви Срби од вредности, он је с правом горд што је син оних сељака чији су подвизн задивили свет и који су извршили оио нечувено повлачење преко Албаније. Војвода Степа је осам.љеннк. Он воли да буде сам и да ради на ваздуху. Први пут кад сам га видео, у октобру 1914 у Липолисту у Мачви, он се био „укопао” у неку врсту „блокхауса", направљеног од сандука за муницију и без крова. Овога пуга он ради под 'дрвећем, седећи на једној столици за склапање коју су фабриковали довитљиви војници. Његови офицнри долазе да га сметају само кад је го апсолутно потребно. Али ово одвајање Војводе од његових трупа само је прнвидно. У својим самотним шетњама он посећује све и види све. Он уме да са неколико кратких речи осоколи „своје војнике”. Јер војници су његови. Он живи само за њнх. Само зато да би се они могли ускоро вратити у своје мале беле кућнце, овај старац жртвује здравље својих последњнх година на нездравом фронту Јужне Македоније. Степа Степановнћ је мудрац. Он је посветио свој живот своме позиву н својој драгој земљи, и он је презнрао почасти. Кад заврши свој посао, одлази пешице, лаганим корацима, да баци мајсторски поглед на све оно што завнси од њега. Видим га где пролази сеоским сокачићима. Турска деца која говоре само словенскн и која су плава као Енглези, играју се у потоку. Војвода се зауставља: „Како се зовеш?" пнта он. „Ахмед Рецеп”, одговара дете, поздрављајући по војнички. Маршал се осмехује, помилује румене образе малншана и одлази, замишљен, својим лаганим корако.м. Његове добре плаве влажне очи гледају жарко вечерње небо. Ои мнслн на сву ону децу која су остала тамо доле и од
237
којих многа нису више у животу. Један војник тридесетих година пролази и поздравља. Шеф скида своју качкету на грађански начин и гледа га разнеженим погледом. „И ти си оставио децу у рукама освајача. Јадни човече, да ли ћеш их видети?" изгледа да каже његов поглед”. Пнсмо од 5 фебруара 1918. Генерал Бојовић. „Мала српска војска чека. Она чека тренутак кад ће јој стратегијска ситуација на целом савезничком фронту дозволити да — са својим француским, енглеским и италијанским друговима, којнма се придружила и Грчка, најзад ослобођена од свог издајничког краља и његових вероломиих влада, — потисне БугароНемце и да се победоносно врати у Београд. Она сада држи поново освојене положаје у току врелих борбн у јесен 1916 и она се слрема да задиви свет као што је то већ учннила на Јадру и Церу, на Колубари и на Руднику, за време нечувеног повлачења преко Албаније, на Редути и на Коти 1912, У тишини, њен Главни Стан организује реванш, реванш у коме ће подјармљена браНа из Аустро-Угарске, Југословени којн су дошлн из Русије после херојских борба у Добруџн, играти улогу и показати целом свету да је њихово место с ове стране; а не у војсци Хабсбурга, тевтонских вазала. Ко је на челу тога рада за припреме? Један човек о коме се мало говорило, јер је скроман: генерал Петар Бојовић. Упознао сам га у Пецкој у јесен 1914. Командовао је првом армијом. Казали су ми, показујући једну кућу: „Попните се па првн спрат, ту ћете наћн генерала”. Пењем се; у једној врло једноставној соби, соби малог паланчанина у овом малом селу које са помпом даје себи титулу „вароши”, један човек долази ми у сусрет н, иако ме није познавао, стеже ми срдачно руку. Генерал је средњег стаса, са још црнмм брцима на готово округлом лицу. Коса је кратко ошишана. Он мало храмље, јер је био рањеи код Шапца, где је за своје храбро држање одликован медаљом за храброст коју, ако се не варам, он носи једшш од свих велики.ч шефова српске војске, Провели смо вече заједно и овај човек, тако једиоставан поред свега свога високог положаја, одмах ме је освојио, Блло је лепо јесенско вече н, кроз отворене прозоре, чули смо канонаду са Гучева и Мачковог Камена. Већ у балканским ратовима, генерал, тадашњи пуковник, Бојовић играо је важну улогу. Оп је био шеф штаба прве армије Прннца Александра, оне армије која је разбила Турке на Куманову, а Бугаре на Брегалници.
238 Године 1915, поново сам видео генерала у Крагујевцу, где ‘је био додан ГлавнсУм Стану. Сретали смо се често у вече после рада. То су биле тада шетње кроз тај лепи иасмејанн крај, расправљајући о дневним догађајима и о будућности Србнје. Јер Бојовић је ватрен патриота. Он је посветио свој живот својој земљи. Тако сам се изближе упознао са овим човеком и врло брзо сам схватио да су његове три главне особине искреност, пожртвовање и добронамерност. Овај храбри војник је благ, Нзегов глас, мало потмуо, готово се никада не уздиже и његове очи које гледају право у ваше, имају нечега меланхоличног: то је носталгнја за отаџбином и жалост за свима онима који су нзгннули за њену слободу. Генералово пожртвовање нема граница. Он радн дан и ноћ. Али што је извео најлепше, то је његова одбрана Качаника приликом бугарског нападаја 1915. Генерал Дамјан Поповмћ коме је била поверена одбрана Качаничког кланца, био се показао апсолутно неспособан. Трупе, деморалисане рђавим примером свога шефа, почеле су да попуштају. У овој крнтичној ситуацији, принц Александар обратио се на генерала Бојовића. Без часа оклевања, генерал се жртвује, узима команду над трупама, подиже морал и брани тако услешно ове важие положаје да је осигурано новлачење главнине. Има ли ишта теже за једног човека него да се прими једног задатка за којм, уцапред, зна да га неће моћи извршити? Ето то је човек који стоји на челу припрема за последњн чин херојске српске драме. Са својим верним сарадницима и храбрим шефовима који командују на фронту, он ће умети да му даде срећан расплет. Свеједно, али колнка разлика између српских шефова који су једиоставни н другари са својим војницима, и шефова централиих сила, ових надувених ситннх племића •који би се сматрали обешчашћени да једу за истим столом са простим редовом?” Кратко време иза тога што је ово писмо било написано, генерал, каснији војвода Бојовић, променио се са војводом Мишићем и извршио је, као командант прве армије, нобедничку офансиву од 1918. У горњнм редовима, показао саи какви су билн велики шефови. Хтео бнх још изнсти силуету једиог мањег шефа, једног команданта пука чији опис налазнм у својнм писмима са фронта. Пуковиик Загорчнћ, командант 5 лука, где сам ја био „почасни
239 нарвдник , био ]е правн тип оне храбре гснерације војника који су створили Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Писмо од 25 маја 1918. „У Солуну и у Вардарској долпни већ је вруКина као што је код нас усред лета. Безбројни аутомобилн и аутокамнони дижу у вароши и њеној околини дебеле облаке прашиНе кој‘ и чине да, нз далека, варош изгледа да ишчезава под једним велом жутог. дима. Алн на планини пријатно је, и највећи део српског фронта управо се налази на нланини чији врхунци имају више од 2 0 0 0 метара. Јутрос сам напустио своју алпинску колибу, неку врсту малог блокхауса нз Фар Веста, да посетим 5 пук којн чува један важан, тежак и кршевит положај. Крећем у друштво с једним ирнјатељем офицнром, на коњу, кроз борову и јелову шумЈ/, при. лично проређену војничком сикиром. Како је ова шума била лепа прошле године! Ту су Ј'едва продирали сунчани зраци. Данас она изгледа мршава и пањевн од некадашњих величанствених стабала тужно умиру под маховином и жбуннћима боровнице, које ће сунце да изгори. Рат не чини само огромно зла човечанству, од њега такође пропадаЈ'у шуме! Онда напуштамо јеле да се упутимо једном врло стрмом косом, обраслом буквама и засејаиом огромним стенама. Наш ордонанс узима наше коње и ми почињемо да силазимо или, боље, да се клизамо по масном хумусу и трави пуној росе, За неколико минута мн смо пред једном великом стеном. Заобилазимо Ј'е и налазимо се пред једном љупком баштом, врло малом и затво* реном вратима која су сва покривена јеловнм грањем. На неколико метара, једна мала дрвена кућица која се крије под надиесеном стеном. Пред њом један хладњак покривен зеленилом и кроз њега човек може да ужива, кроз буково грање које чини овај стаи невидљивим за непријатељске очи, у једној дивној паиорами која обухвата један велики део фроита. Један офицнр, још млад поред своје мало проседе косе, чека нас пред вратима кућице. Пуковник Загорчић је леп човек и племенита појава, прави српски тип. Његове насмејане очи, његове две раширене руке, говоре нам одмах о уживању које осећа овај командант једног пука храбрих војника кад угледа госте, Бога ми, доста ретке тзко иа домак непријатељу. Али команданг не би био Србин кад не бн одмах знао са којом врстом људи има посла. Да ли је гост једна од оних мрзовољних особа,
Ј
непријатеља весеља који мисле да је потребно, чак за време рата, да праве пропаганду за трезвеност као енглескн генерал пре неки дан? Традиционална церемонија дочека са здравицама даКе му решење проблема. Потпуно умирен ресултатом овог пријема, командант лушта срцу на вољу и његово добро расположење постало је легендарно међу свима онима који су му се приближили. Нико није видео овог официра утученог н његов полет врло честитог доброг срца често је подржавао цео његов пук у најтежим тренутцима, нарочито приликом повлачења преко Албаније. Ево где стиже његов штаб који ће да подели ручак с нама. Ту је^ командантов помоћник. Он није толико експанзиван као његов шеф, али то је једна од оних природа нз кога бије честитост карак.тер§ и природна доброта. Затим лекар пуковског превијалишта, Један Рус који је са Србима од првог балканског рата. Обдарен јед-Ним врло срећним темпераментом, полиглот који уме д^вко да прнча, његове очи се замрачују од времена на време, јер му увек памет издајство његове земље и, иако воли своју земљу, срамота га је. Словеи до сржи, он је нашао код Срба праве шефове своје расе. И онда, има још неколико младих официра, резервисанијих, очигледно задовољних да служе под једним тако срдачним шефом. Седамо за сто. Ручак којн јс спремио на српскн начин један кувар војиик, одличан је: супа са резанцима, а пре ње традиционалнн „ор д’еврм: бео сир, млад лук, шунка; кувано месо, печено јагње са салатом, пита и једна добра торта са чоколадом. Не једе се баш толико рђаво тако близу Бугара! Свс је иокнашено црним и белнм внном и, нарочито, шампањем, За време ручка, док разговор ннкад не малаксава, војник-циганин Мика разонодио нас је својом виолином и својим певањем. Ето још један тип српске војске! Он је храбро чипио своју дужност у рововима, али кад узме у руке своју виолипу и кад је у друштву, постаје уметник-циганин који свира све на памет, удешава мелодије на свој начин и по свом темпераменту. Свнрајући меко он вам сс приближава мачјим покретнма и обавнја вас својим умиљатим погледом. Ручак је завршен, али друштво је сувише лепо да се тако брзо прекине весеље. Поново се селимо под хладњак и уз звуке циганске виолине продужавамо да тражимо флаше. Командант је срећан. Да покаже своје задовољ’ство, он лепи, по старом
241
српском обичају, банку од 10 динара Мики на чело. После подне измиче усред пејсажа покривеиог свежим зеленилом и натопљеног сунцем. Бугари су мирии, али спремљено им је једно мало изненађење. Кад су сунчани зраци постали сасвим коси, пуковник нас води на своју пуковску осматрачницу — на неколико стотииа метара од непрнјатељских ровова. Једва што смо се тамо наместили, канонада почиње. Поставши једино војник, командант издаје наређења. Кад се све смирило, враћамо се у стан, пијемо чашицу за срећан пут и одлазимо, праћени жељама пријатеља које остављамо очи у очи с непрнјатељима. Да ли ће они бити сви ту, кад се будемо враћали у Београд ови весели и добри другови код којих зао удес није могао сломпти добро расположење?
ПОБЕДОНОСНА ОФАНСИВА ОД
1918
Белешке из мог дневдика 8 септембра 1918. Одлазимо из Солуна у 6 и по сати ујутро. Време је леио и Мартин, мој енглески шофер, добро јури с нашом камионетом. Нешто после 8 сати мн с.мо у Вертекопу, где одлазим да стегнем руку капетану Бранку Вукосанљевићу који се вратио као шеф сскадриле. Ои поново лети, али не може више да подигнс своју рањену руку. Каже ми да је код њих све спремно. Фронт друге армије где ће отпочети акција, фронт који има само 1 2 км. дужине, има 129 авиона на сво.м расположењу. Хоћу да прођем преко Буковика да поздравим Принца Александра и војводу Мишића. Одмах иза Водена прсле су нам две гуме у исти мах и због тога смо били принућени да се зауставимо, што нас је одоцнило. Да се иде у Буковик, треба узети, после коте 605, стазу у равници десно од великог друма. Најпрс раван, врло прашљив и доста рђави пут иде касннје врло јаком узбрдицом. Ново прскање гуме, али, поред свега тога, стижемо мало пред подне тамо где смо пошли. Буковик је просто један логор са колибамз и шаторима у буковој шуми која је уосталом доста проређена. Принчева „кућа*1 је један индијски „бенгало" који је послан из Индије и који је принцу дао генерал Мајлн. Унутрашњост је врло удобна са бањом. Споменица
16
242 Принц ме прима, као н увек, као старог ратног друга и пита ме шта има иова у Солуну. За столом је и Војвода Мншн1» и један архимандрит који се нарочито стара о грађењу цркве на Кајмакчалану. После ручка, остајем најпре са Принцом Александром који ми показује своју колибу и говори ми о циљу операције. Треба помоћи фј>онт окуке Црие до Кавадараца у долини Вардара. Српска војска има главну улогу у овој операцнјн, али њој помажу Французи и, чак, и Грцн коЈи дају два пука, један на Груништу, а други на Скочивнру. Само ови пукови су из области Патраса, куле германофнла Теотокиса. Морало је бити стрељано доста нојника. Да ли ће се пристојио борити? Казао сам Принцу да сам убе!>ен да ћемо, ако дођемо до Кавадараца, стићи до Београда. Одлазнм сада да мало пропрнчам са Војводом Мишићем и кажем му свој нлан да останем са моравском дивизијом за време операција, пошто она има да врши гоњење после пробоја. Војвода је споразуман, али налази да се сувнше нзлажем. Објашњавам му да је то корисно. Ои чека генерала Франше д Епереа који треба да стигне у 15 сати, и ја се рашавам да одмах одем за моравску дивизију. Пошто сам поздравио Калафатовнћа, ПешиКа, Николића и т. д., силазнмо инз Буковик који се налази готово на 19ШЈ метара виснне, и узимамо лут Горничево—Бањнца. Аутомобил јури врло брзо и ми преваљујемо тај пут за 3 н по сата. На Јелаку налазнм Бслпћа и прву армију која је већ обавештена о момо доласку. Белнћ је врло задовољан. Франше д’Елере, пошто је обишао цео фронт, дошао је јуче у армију и изјавио јс да су, од свнх савезничких војска, мајбоље нзвршили прнпреме за офансиву Срби, а нарочито прва армија и њеп штаб. Белић ми је објаснио где се иалази логор штаба моравске дивизије, мало даље од дринске, на Султанији Кулбелери. Убрзо смо на подножју косе Сулганије, где налазим каиетана Милншића. Сви пријател»и из моравске днвизије задовољнн су што ћу бити с њима за време операција. Они ме назпвају дивнзијском ,,маскотом”. Смештамо се под малнм шатором, очекујући догаћаје. Лоручник Вујнћ, мој друг н „ордонанс-официр" задовољан је што је далеко од Солуна и његове врућине. 9 септембра 1918. Преко ноћи било је врло јако и дуго бомбордовање коте 1050 или Бнтоља. Идем да видим авнонске вежбе ва споразумевање. Са једне висоравин блнзу нашег лргора војницк’
243
бележе гтријатељске н непријатељске линнје. Они се споразумевају са авионом л о м о 1ј у правоугаоника и троуглоиа од белог платна. Јсдна зелена ракетла коју нушта авнон, значи: разумео сам; црвена ракетла: где сте? и т. д. Авнон саопштава бежичном телеграфнјом или депешом штабу шта је видно. Још сам једном посетио Чика Љубу (пуковиика ВучнЈ^евића, команданта артиљерије моравске днвизије) и ои ми показује размештај својих многобројних топова. Бугари Бе имати једно изненађење. Онн знају да је моравска днвизија напустила Груниште н да је иза дрннске днвизије. Али оии верују да ће заморене Србе заменити Грци. Они су очекивали офансиву до 1 септембра, алн сада у њу внше не верују. Они такође уображввају да су Французи, пошто немају доста топова на свом заладном фронту, покупили целу своју артиљерију одавде, тако да Срби немају довољно артиљернје! Најзад, бугарски војници су решили да остану до 1 0 септембра и, ако дотле њнхова влада не закључи мир, они ће просто да напусте своје ровове и да се врате кући. Фердиианд се вратио у Софију. Његова „дипломатска болест” излечена је. Извесно је да су га Немцн послали кући да заустави више-мање револуционарне покрете којн узимају маха у Бугарској. После ручка, одмарамо се. Око 15 сатн оно јако карактеристично звиждање гранате која долази, обавештава нас да нас Бугари бомбардују. Граиате падају сасвнм близу логора. Једна од њих распрскава се на неких 50 метара од нашег шатора и поснпа га земљом н ситннм шљунком. Склањамо се нза једке ведике стене и, са Мнличнћсм н осталима, критикујемо га1)ање. Бугари избацују двадесетак граната од 105 и опда се ућуте. Одлазим са Вујићем да посетим дринску дивнзију која је сасвим близу нас. Гу сам видео пуковника Смиљанића, пуног наде у операцнје које ће почети. У осталом, цео свет гајн ту наду, и офнцири н војници. Не говорн се иншта мање нсго да се стигне у Србију н у Софију. И ја то верујем, али неки мисле да би то значило нћи мало пребрзо на посао н да би се то могло деснти само онда кад бн Бугари, обузети паником, напустилн све. У сваком случају, морал трупа је диван. Капетан Влада Стојановић био Је да присуствује открнвању српског споменика погинулим војницима и официрима моравске 'дивизије, на Груништу. Он нам прича што је тамо видео. Присусгвовали су француски генерал Транис са француским офицнрима и војницима, Била је такође и једна делегација грчког пука 16*
244
са Груништа. Французи су добри према сеоском становништву, док Грци желе да водћ пропаганду. Они питају сељаке шта су: „Грци?” Ови одговарају: „Били смо Срби и то ћемо и остати”. У току ноћи, у два маха, чула су се огромна бомбардовања од стране Битоља. 10 септембра 1918. Опет смо били бомбардовани, али половина бугарских граната не експлодира. Да ли Бугари желе да се курталишу своје старе муниције? Дан очекивања. Сутра ћемо поћи напред. Најпре је било решено да пођем с командантом дивизије на Милетину Косу, близу старог логора дринске дивизије. Али већ има много света на том месту и, поврх тога, Бугари су ту усредсредили сву своју пажњу и они ће приметити мноштво л>уди који буду долазили с нашим логором. Жели се да се ограничи особље. Једино ће тамо поћи пуковници Грујнћ и Јуришић и капетан Влада, док ће остатак штаба логоровати на лево од Мнлетиие Косе, Пре неколико месеци упућено је неколико људи у окупирану Србију. Они су се вратили нстим путем преко соколских положаја. Њих је допратила једна млада жена из Крушевца. Како су м о јл и да прођу? Биће занимљиво да чујем што причају. Ђоко Грос-Ђорђевић, командант коњичке дивизије, вечерао је с нама. Његова дивизија је спремна за гоњење. 11 септембра 1918. Као обично, јутрос нас бомбардују, али поново већина граната не експлодира. Пуковник Смиљанић шпл.е ио мене да видим особе које су се пробиле из Крушевца. То пнје шест људи, као што је било речено у почетку, већ четири човека и једна млада жена. Једног од тих људи послао је Главни Сган и он је прошао преко бугарских линија на Соколу. Стнгао је до Крушевца. Сада се вратио и довео са собом свога старог 63-годишњег оца, два друга Србина и једну младу учитељнцу, Љубицу. Она ,1е дошла до нас обучена у женске хаљине. Има толики људи којн је запиткују да не могу да тачно сазнам како су успелн да изврше ово бегство. Знам само да је трајало месец дана и да су избеглнце прошле бугарске линиЈе за време једног српског „баража”. Изгледа да је млади комита из Главног Стана представио своја четири друга као сумњиве личности које мора да спроводн. Све то ми изгледа још помало магловито. Извешћу ствари на чистину, чим будем имао времена. Дотле, све петоро ми је потврдило оно што смо већ знали о понашању Аустро-Мађара у окупнраној Србији,
245
Кад сам се вратио у логор, епаковао сам свој пртљаг, јер ћемо вечерас да крећемо. Бараћ, онај честити Бараћ из свнх незаборавних похода из кампање 1916 и 1917, спремиће нам логор. После ручка, пошто су наши шатори далеко, смештамо се како можемо за почивање, и ако смо били поново бомбардовани, Вечера у 17.30 часова, а у 18.30 часова крећемо, пуковник Грујић и пуковник Јуришић за Милетину Косу, а ми да сиђемо у малу долину на подножју Сртније Косе. Приступ нашем логору је доста тежак. Приморанн смо да иде.мо кроз поток и да квасимо ноге, јер треба да водимо за собом своје коње. Ипак, спава се врло добро у нашој долини. 12 септембра 1918. Цео свет мисли да је ово дан артнљеријске припреме. Стога мајор Бора (Ристић), капетан Таушановнћ, Вујић и ја одлазнмо у шест сати да тражимо једну осматрачницу да гледамо ову припрему коју ће вршити готово 700 топова свнх калибара. Пењемо се према Белом Гродлу. Пред нама је јелна група стена, која нам изгледа погодна за иаша осматрања. Узбрдица је стрма и кад смо је савладали, утврдили смо да се одатле види само један део фронта. Боро жели да види више и предлаже да се попнемо до Беле Стене која је пред нама. Пењем се са њим, а Вујић и Таушановић желе да пођу за нама. Стрмнна је поново велика. Сам шљунак. Одозго, са неких 2000 метара, човек има леп изглед на цео фронт прве армије. Наша два друга налазе да је ово верање врло мучио н снуштају се ка нашим стенама. У 9 сати почиње бомбардовање, али оно није нешто нарочито. То је бомбардовање као што сам га видео стотинама пута. Бугарн слабо одговарају. У подне све је свршено. Мислимо да ће бомбардовање поново почети и шаљемо ордонанса да нам потражи нешто за јело. Али два сата пролазе без паљбе н ми чекамо, опружени у трави. Пролази 15 сати, па 16 сати, а бомбар. довање не почиње и, најзад, у 16 и по сати ми снлазимо. Заиста, данас нема внше ништа. Изгледа да још није куцнуо прави час. у 17 и по сати ми смо у логору и ја се купам у потоку. Всчерамо весело, очекујући догађаје. 13 септембра 1918. Одлазнм у 7 сати са мајором Бором Ристићем да посетнм команданта дивнзије. Јутрос је све мпрно. Очигледко, јуче још није била артиљеријска припрема. Идемо друмом за Милетину Косу. У бригадн дринске дивизије, заустављају нас луковник Костић и гтуковннк ЛазаревиК да узмемо
246
слатко и кафу. Одлазнмо затим у дивизију која је размештена ниже у шуми. Ова господа су добро уредила логор за себе. Имају колибе које су укусно направљене. Пошто сам лоздравио команданта, разговарам са Јшефом штаба Јуришнћем. Он ми каже да ће се артиљернјска нрипрема извршнтн вероватно прекосутра, а нападај у поиедељак. Он хоће да дођем на његрву осматрачницу за нападај. Посетили смо ову осматрачницу н одлазимо пешице да лронађемо своје коње у бригади. Бора још хоће да прегледа нашу осматрачницу коју је нзабрао за припрему. То је редута иа врху Милетине Косе или, боље, то су ровови ове редуте. У 11 и по сати вратили смо се у логор. После подне не идем ни за каквим послом, већ се купам у брдском потоку. Вече проводимо у шуми у причању. 14 септембра 1918. Иоћас је почела канонада и ја сам се пробудио усред артиљеријске припреме. Мајор Бора долази по мене да пођемо на нашу осматрачницу па Милетиној Коси. Коњи су спремни и ја одлазнм с Бором, ВујиНем и капетаном ТаушановиНем ускнм путем за Средњу Косу. Ватра је веН жива. Кад смо стнгли на угао који чини Милетина Коса са Средњом Косом, примораии смо да вратимо своје коње, пошто Бугари бомбардују; пут. Стнжемо пешице без сметње до редуте и спуштамо се у ровове. Али видик није бог зна какав. Види се само један део фронта: Рововска Коса и њена околииа. Поврх тога, тек што смо се сместили у рову, мпоштво батерија, расноређених око нас, почињу да снпају ватру и све ове гранате пролазе изнад наших глава. А Бугарн одговарају; „мармите” пљуште свуда око иашег рова. Ипак, доста удобно намештен, уживам доста у овој ситуацији. Она је заннмљивз, јер човек може да добије појам о надмоПностн српске артил^ерије. На шест српских граната Бугари шаљу само једну. Грмљавнна је огромиа. Од времена на време бацамо поглед изнад рововског бедема. Велнке гранате распрскавају се као водоскоци у бугарскнм рововима. Чудо мн је што не виднм авионе. У Н напуштамо свој заклон да се вратимо у логор на ручак. Данас је слава капетану РадојевиПу н ми је скромно славимо. После ручка, мајор Бора и ја одлазимо иа коњима за Бело Гродло да видимо шта се дешава на тој страни. Пењемо се.брзо. Остављамо своје коње на подножју врха Гродла и веремо се до највишег врхунца са његовнм стењем које се бели из далека.
247
Лежећи потрбушке, јер нас виде са бугарских положаја, имамо пред собом изванредан призор. Цсо фронт прве и велнки део Фронта друге армије налази се пред нама обасјан лепим македонским јесењнм сукцем. Канонада бесни — права страхота! Дим од експлознје ствара прави облак, Бугарн одговарају тегс врло мало. У осталом, онн изгледају дезориентнсани, јер су, већ јутрос, пуцали у ветар и, за време целог нашег поврзтка са Милетине Косе, пратиле су иас бугарске гранате од којих је једна лала близу француске батерије, на мало одстојања од нашег логора. На Соколу гори шума. Од времена на време, наши гађају више у позадину да туку непријатељске резерве. Од Битоља до Кожуха траје непрекндна канонада. Спуштамо се у 17 сати н долазимо доста рано. Паљба траје целу иоћ. Сутра у јутро гранате са сагушљивим гасом пре нападаја. 15 септембра 1918. Целе ноћн грмио је топ. Одлазим у 7 сати са Бором на Милетину Косу код пуковника дивизијара. Одлазимо са коњима, али не на коњу, јер- до друма, требало их ]е водитп за узду. Кад смо стигли до овог велнког пута за Милетину Косу, приметилн смо да га туче бугарска артиљерија. Стога, после неколико стотина метара, вратили смо своје коње у логор и продужили пут пешице. Пред чесмом на Милетиној Коси, леже два коња убијена од бугарске гранате н једна француска кола, сва разнесена, док Бугари и даље бомбардују ово ћоше преко кога живо прелазимо. Готово је опасније ше-тгти се овако него остати у рововима, У бригадн налазимо нотпуковника Гајића из 3 пука. Ј-Бегови војници станују на лревијалншгу дринске дивнзнје, које је евакусано. У 8.45 часова ми смо на осматрачннцм штаба моравске дивизије, где сазнајемо да је 6 лук дринске дивизије заузео врх Сокола. Француски 120 пук заузео је прве линије Доброг Поља. Сокол, са стране према првој армији, још увек је у бугарским рукама. Чим Сокол буде сасвим заузет, дринска и дунавска дивизија напашће Рововску Косу, али потребно је да се пре тога заузме Сокол да се онемогући да митраљсзи бију нападаче с бока. Операције на Соколу напредују полако због кршевитог и тешког терена. Бугари, нервозни, праве бараж за баражом. У 11.28 часова, бојећи се нападаја, оии пуштају ракетле и чнне један нови страховити бараж. Митраљези клокоћу. Ручамо и све је мирно за то време. али у 13 и по сати отпоче једно страшно бомбардовање
Г
248
прсма Градешници, Превоју и Веси. То је ломешано са пушчаном и митраљеском паљбом — цела ствар траје до 15 сати. Да ли је то нова артиљеријска припрема за нападај? Једна српска патрола пење се на Весу јаругом Градешничког Превоја. После десет минута, бугарска мнтраљеска паљба и бараж. Стиже вест да су Главица и кота 1765 заузете и да има много заробљеника. Бугарска артиљеријска ватра продужава се н цела долнна је пуна дима. То још није напад, већ само једна лажна узбуна. У 16.15 часова српска ватра се помало стишава и у 16.45 часова види се како се пењу уз Браздату Косу пешаци дунавске дивизије, Ракетле, жесток бараж. права паклена ватра, и наши су приморани да се' врате одакле су пошли. У 18 и по сати метци се проређују н ми се враћамо у логор, испраћени једном гранатом коЈа се котрља низ планнну. Ова господа из штаба помало су потиштени због неуспешног нападаја на Браздасту Косу, али они се надају да ће то сутра поправити. 16 септембра 1918. У 23 сата Бугари су евакунсалн Рововску Косу и све положаје до Старовине Редуте. Дунаиска н дринска дивизија иду за њима. Пуковник Јуришић јавља ми да је КозЈ'ак пао. Устао сам рано и тражим од луковника да ми даде коња и ордонанса да пођем на Рововеку Косу. Наређују да ми се оседла један коњ н ја одлазим јаругом испод старог логора петог пука. За 30 минута стижем на Беле Воде, н 40 мннута касније долазим близу највише тачке Косе. Ту остављам ордонанса с коњима и, преко ровова и бодљнкавнх жица, пењем се на врх. Артиљеријска ватра и рововци све су испретуралн. Бодљнкаве жнце и коље испресецани су, ровови оштећени илн сравњени са земљом. Сретам једног познатог артиљеријског офицмра и, са њнм, одлазнм да обиђем места која су напустили Бугари. Они су ту све оставили: пушке, муницију, самоваре, фотографске апарате и т. д. Њихов одлазак морао је бити права паника. Има мало лешева и неки су без ране. Дејство наших загушљивих гасова! Мерзерн су још у четвороугаоним рупама од бетона, дубокима око трн метра. Бугарски заклони су прави тунели у облику полумесеца, подупрти балванима и издубени у стенн. Колнбе су од бетона. То је колосално! Топовн су још у лоложаЈ'у са свом муницнјом поред њих. У једном заклону налазнм мачку која бежи испред мене. Али какав рђав задах у овнм колибама и заклоннма. Осећа се да су ти људи билн ирљави.
249
V 10,15 одлазим да потражим свога коња да се спустим истим путем, При доласку срео сам праве бугарске заробљенике које спроводе. У 11 сати сам у логору где ручамо брзо да пођемо да разапнемо иаше шаторе напред. Силазимо без незгоде и стално сусрећемо артиљерију која мења положај, и коморџије којн иду за својим пуковима. Цео свет је добре воље. Кад смо стигли на Беле Воде, остављамо ту коње да се попнемо пешице стазом за Градешница Превој. Сусрећемо први пук који ту логорује да крене иоћас у прву линију. У кланцу Градешница Превоја видимо српске трупе где се боре већ много напред. Пукови пролазе, најпре први. Пуковници Николић и Поповић и други офнцирн долазе да се с нама поздраве. Доводе заробљенике. Међу њима се иалазе немачки артиљерци и командант 28 бугарског пешадијског пука који се дао заробнти са целим својим штабом. Око 18 сати силазимо на Беле Воде да ту проведемо ноћ. И трупе иепрестано пролазе. Пешадија радо помаже артиљерији да изгура своје топове по прашњавој стази. Војницима лииа сијају од радости. „Хајде у Србнју!” говоре они коњима који тегле с муком. Сви верују да ће са овога пута вратитн кући. Око нашег логора бнвакују трупе н ја одлазим да се кроз њнх прошетам после вечере са мајором Бором. Свуда се пева. Поново се пропевало! неки војници извадили су своје виолине и свирају коло, док други играју. Атмосфера слути на победу. Још одлазим да видим заробљене бугарске официре. Они седе око једне велике ватре н ја разговарам с једннм од њнх, са једннм младићем који је четири године студирао права у Паризу. То се види по његовој спољашности, јер изгледа миого боље него осталн. Питам га шта он, као човек који је свршио права у Француској, мнсли о ономе свему што је урадила његова влада: рекрутовање Срба, покољ заробљеника и т. д. Он не зна како да одговори и извињава се што су, по овпм питањима, „ммшљсња различита”. Ја му примећујем да се може сматрати срећним што је заробљеник Срба, а не својих сународника, јер би га ови убили, као што су поубнјали српске заробљенике. Он мн признаје да је у Србији вршено рекрутовање, алн додаје да ове рекрути нису борци. То је била идеална ноћ. Мола долина је поплављена сребрном месечином и свуда пламте велике ватре око којих се греју војшшн. Нико се више не крије и нема више топовске музике. Ми смо на путу за Веоград!
250
17 септембра 1918. Полази^о с Велих Вода у 6 и по сати. Прешаиши Градсшница Превој, ми смо у зони коју су још јуче држали Бугари, Свуда констатујемо одлично дејство српске артиљерије. Исто тако, свуда констатујемо журбу са којом су Бугари нанустили своје положаје, остављајући муиицију, комору и т. д. Пут, у почетку доста рђав н прашљив, постаје затим доста леп. Сусрећемо други пук у покрету за положаје и пролазимо поред правих села од земуннца, бога ми, јако дивно нвпрзвљених. Око 9 сати стижемо у Ђвор, одличну осматрачницу на 1255 метара висине. Одатле видимо први пук окупљен на једиом гребену и коњицу на Лабиници. Бугари још држе Кучков Камен и ннже висове од њега. Трећи пук напада на ове висове, а југословенска дивизија на Кучков Камен. Испред нас једна брдска батерија пуца на бугарске положаје. Пошто смо се ориентисали, силазимо у долину да се Пењемо на побочне висове Козјака. Пролазимо поред мале циглане коју су вероватно створилн Немци. Пењање пролози без незгоде, поред све стрмине косе. Шума гори на више места. Пењемо се непрестано до тачке 1369. Пред собом видимо трећи пук, блнзу гребена брега, спреман за напад, али он неће кренути пре 15 и по сати после подне. Југословени огорчено нападају Кучков Камен, али не могу да га заузму. Бугарска артиљеријека одтра је доста жива на овој тачци. Први лук пролази и иде право према Кучковом Камену. Док ручамо на травн, једна брдска батерија подешава своје гађање поред нас. Око 16 сати, Југословени наладају поново, а од своје стране први пук исто тако покушава да напада путем, али Кучков Камеи ће тек пасти у 18 и по сати кад му је треНи пук дошао као појачање. Ситуација мора тамо бити мучна, јер видимо путем једвн топ који бежи. Најзад у 18 и по сати сви објекти су заузети. Спуштамо се и полазимо, пошто је ноћ већ нала, преМа нашем логору за који је место врло рђаво изабрано од стране поручника телефонисте. Срећом, време је лепо, а Бугарн у повлачењу, јер, без тога, они би нас извесно бомбардовали на нашем готово голом брегу. Видео сам доста бугарских заробљеника и, међу њима, неколико официра. Разговарао сам с једним од њмх. Он има потиштен нзраз н не верује више у бугарску победу. 18 септембра 1918. Провели смо ноћ доста добро на нашем брегу којн је оголео од пожара. Устзјем рано и мајор Бора ме моли да нспитам једног немачког заробљеника из 3 батаљона
251
саских ловаца. Он ми каже да је био у немачком логору код Велеса кад су их хитно позвали пре десет даиа „,јер је фронт пробнјен”. Међутим, у том тренутку није било апсолутно ништа од свега тога. Одлазимо за Кучков Камен. Свуда поред добро иаправљеног пута немачки логори са иемачким патписима. Види се да су били господари! Брижљиво намештене земунице још су( пуне сваковрсних ствари. Они су све оставили. Приближавајући се Кучковом Камену, наилазимо овде-онде на немачке лешеве. Велика активност на самом Камену. Превијају пријатељске и непријатељске рањенике> Пролазе пешадијски пукови и артнљерија, коморџије се дозивају, а један црнац нз колоииалног пука шета се, озбиљан, међу Србима као победник. Одлазимо све до Селке, где смештамо свој главни стан. Ми смо на челу дивизије. Први пук долази одмах иза нас и иде да заузме терен, заједно с 3 пуком, до Градншта, Овде внше пема отпора. Бугари су с друге стране Црне Реке. Стиже коњичка днвизнја. Она ће ићи још данас до Кавадараца. На Разим Беју Бугари се бране с друге стране реке. Пуковннци Ђорђевић и Чолак Антнћ долазе да се виде с нама н причају нам шта су видели. У Беловишту, приликом доласка српскнх претходница, сељацн су се борили уз њих против Бугара. Ево једног лепог доказа колнко су Македонци Бугари! У Полшншту, пре одласка, Немци и Бугари су се опасно побили и Немци су довикнули Бугарима: „Свиње! И треба да вам Срби уђу у СофијуГ' Леп склад између савезника! У 17 сати одлазим на коњу за Кучков Камек- али и сувише је касно, нисам могао да се попнем на врх и враћам се у логор. Свуда шуме запаљене. То је последнца бомбардовања и војничке лакомислености. Французи нападају код Бнтоља, а Енглезн на дојранском фронту. Бугари ће свуда да попусте. 19 септембра 1918. Пуковници Грујнћ и Јуришић одлазе рано на положаје. Одлазим пешице на главицу Селке, где је сјајна панорама. Човек видн сасвим изблиза голе и стрме планине на леној обали Црне. Трупе наше дивизнје већ су добро поодмакле и поједини одредн већ су с друге стране реке. Остајем попрнлнчно на овој лепој осматрачиицн и онда се враћам у логор. Успут сусрећем комориије, ордонансе н војнике који нду својим једи. ннцама. У 13 сати, после ручка, одлазим с Вујићем који нас је стигао с другим делом штаба, на коњу за Роштен. Али карте су рђаво направљене, јер, судећи по њима, и^али бнсмо само сат
252
и по или највише два сата хода. У ствари, то су добра три до четири сата. Видећи да се не можемо вратити у логор на време, приморани смо да се вратимо пре него што смо дошли до села. Командамт се вратио тек у 20 сати. Наши пукови су већ внше од 10 километара испред нас. Снабдевање је тешко п хлеб не стиже трупама. То је једиа велика брига за пуковника Грујића. Бугари се предају и једаи једини војник заробио је 30 Бугара и једног поручника. Још никако не знамо шта су учинилн Фраицузи код Бнтоља ни Енглези код Дојрана. То је за дивно чудо кпко је човек рђаво обавештен у овим једнницама које иду напред, • не знајући шта се дешава код других! 20 септсмбра 1918. Мењамо место н ја одлазим с командантом дивнзије и пуковником Јуришићем да посматрам операције које се воде на стрмим внсовима с друге стране Црне. Његова три пука имају за цил* да најпре заузму висове с леве обале Црне м да затпм пођу у правцу Бабуна—Прилеп да пресеку пуг Градско— Прилеп. Они дапас напредују лагано, јер је терен врло тежак, врућнна је, а војницн су уморни. Поврх тога, снабдевање намнрницама је врло рћаво, јер смо ишли сувише брзо. Пролазимо подножјем главице Селке и спуштамо се затнм па висораван ко.ја се нздиже изнад Црне и одакле се види цео фронт моравске и један део фронта дунавске дивизије. Бугари пуцају насумце на нашу страну и неколико шрапнела се распрскапају над нама. Они су засели гребен нама преко пута и ту довелн мноштво митраљеза који раде без престаика. Видимо како се тамо пењу наши, потпомогнуги брдском артиљеријом, од које је внше батерија намештено поред нас. и од топова од 75 који су већ стигли. Тако пратимо битку целог дана, али наши не долазе на гребен. То ће бити за сутра. Пред вече стиже један француски авиатичарски наредник и један српски војник. Пре*шест дана они су отишли на авиону да баце у ваздух мост код Градског, али они су се спустили сувише далеко од циља н уннштили су свој апарат.-Тако су се они вратили, а да нису извршили своју мисију; они су нпак успели да прођу кроз бугарске лнннје. У 18 сати спуштамо се у Врбско где ћемо ноћити. ВеН је пао мрак и ми идемо пешице, водећи коње, врло рђавом и нагло стрмом стазом која води у село. Кад смо тамо стигли, дунавска дивизнја напада на висове нспред нас. Бараж, ракетле и т. д., прави ватромет који посматрамо по вољи.
253
21 септембра 1918. Јутро мн пролази у4 испитивању сељака из Врбског, који ми дају иста обавештења као и они с друге стране. После ручка одлазим за Годјак, али изгледа да се то село управо налазн на међи између двеју војсака, Тренутно су још Бугари тамо, дакле не може ништа да се уради. Задржавам се у комори 5 пука у долини Црне, где налазим једног пријатеља капетана из пуковске муниционе колоне. Један француски поручннк од кратких 105 долази да извиди пут за напредовање. Његова три топа испалила су за три дана 3965 метака и пратила су довде срлску војску. Још вечерас они Ие припремати нападај. Враћамо се јаругом и налазимо у логору наредника Жува, врло познатбг сликара који је прикомандован Источној Војсци. Ои ће остати с нама. За време вечере још придолази поручник Внјон са својим пилотом. Они су пали са авионом, али се нису повредили, Авион моравске дивизије нема среће, али је нма његов пилот и његов осматрач! Остајемо с њнма до касно у ноћ. Снтуација је добра и заузети су многи гребени испред нас. Кавадарци су заузети и први пук је измакао много наиред. Ствари иду добро! Јутрос сам испитивао заробљенике нз 13 батаљоиа саксонских ловаца. Они су ми потврдилн да су им, у почетку, причали да су Срби дивљаци, али да су их сада Французн организовали. 22 септембра 1918. У 10 сати одлазим с ВујиГ.ем н Жувом за Годјак. Видимо у долини Црне авнон поручппка Вијона који се тамо сломио. Даље наилазнмо на осам бугарскнх хаубнца које су напустили Фрединандовн војници. Свуда око топова леже изгорела кола. Прелазимо преко Црне преко Једног моста, направљеног од бугарских кола. Поред пута који се јако пење, лешеви коња и немачки шлемови. Испитујем људе у Годјаку, снромашном македонском селу у једној рупи поред пута. Онн ми причају колико су страдали од Бугара и колнко су задовољни што су се Србн вратили. Одлазимо, пошто смо ручали оно што смо са собом понели, али нам кажу да је наш логор премештен. Идемо онда дуж Црне, док нам један телеграфнста којега смо срели, није потврдио да је наш логор остао тамо где је и био. Кад смо стигли у Врбско, не чујемо више топ. Јуче, изгледа, ситуација је била доста критична за дивизију. Немци су извршили један протнв напад и били су поново продрли до Црпе. Запленили су наше брдске топове који су били намештеии у првој линији. С наше стране извршен је противнапад; нашн су тукли Немце и повратили топове.
254
23 септембра 1§18. КреНемо у 6 и по сати и поиоио пролазимо кроз Годјак. Онда идемо артиљеријском стазом коју су иоћас направили пионерн. Свуда наилазимо на коморе или на Оатерије од 75, које су мучно изиучеие на брдо. Пролазимо кланац, и слгуштамо се с друге стране према Дрену. Немци и Бугари су све оставилн: одећа, муниција, све лежи разбацано по земљн. Не чуЈе се ни топ ни пушка. Стижемо у Дрен где испнтујем сељаке, и ту ручамо. Појахавши кои»е, долазнмо у Царевац где поново испитујемо становнике. За то време, наша комора измнче испред нас, али ми је брзо сустижемо на одличном путу из Прилепа у Градско. Бугаро-Немци покушали су да оштете „телефер” Градско—Прилеп и Дековнл који иде у истом правцу, али биће лако да се то поправи. Свуда заплљена кола и логори, Бугаро-Немцм нису хтели ништа да оставе Србима. Ми смо далеко иза Бабуне. Тако Је Мишићев маневар потпуно успео: Бугари су одсеченн. Логорујемо у Мрамору, на сат и по од Дренова. Поред нас се налази један велнки магацин за бугарско снабдевање који Фердннандови војници нису нмали времена да запале. Ту има робе за више стотина хиљада франака: свећа, чаја, конзерви, Орашна и т. д. и то наши војницн узимају без штедње. И ми тражнмо плена који једемо за вечеру. Спавамо под ведрим небом без шатора. 24 септембра 1918. Одлазнмо рано. Ноћ је била дивиа, али мало влажна, што у осталом није чинило ништа. Јашемо добрим путем Прилеп—Градско. С једне стране има „телефер”, с друге стране железница е ускнм колосеком. Немци су направилн обоје, Сусрећемо Италнјане који су заробљени па италијанском фроигу и које су наши ослободили. Идући правом јаругом у камењару, пут постаје ромаитичан. И увек и свуда материал који су оставилн Бугаро-Немци: брашно, муниција, топови, шлемови и т. д. Код Дренова била је мала борба. Ту су Бугари оставили своје топове са целом запрегом. Цркиути коњи који почињу да смрде и којн се над>*ли, леже по земљи. Сељаци су опљачкали кола и пртљаг. Целнм путем сретамо сељаке, натоварене пленом. Они враћају што им је одузето. Око 9 и по сати стижемо у Дреново. Наши авионн су сасвим уништили ложаром велику станицу. На жалост, има т а к о ђ е жртава међу бугарским заробљеницима. Налазим један српскн, један француски и један италијански леш. И ту је плен огроман: вуто* мобили, локомотнве, вагони, муннцнја, намирннце н т. д. Немци
255 су ипак били добро организовали свој логор. ^учам са пукбвни* цима ГрујиНем и Лурншићем у њиховој менажи, правом малом хотелу од камена, Ту још проналазимо неколико флаша минхенског пива н рајнског вина, које смо попили. Шта све онн нису( ту оставилн, све до кинематографских фнлмова! Али исто толико је за чудо колико се разбацују и кваре ове ствари које би могле Оити толико корисне! После ручка одлазимо за Роземаи на неколико километара од Градског које гори, запаљено од непријатеља, и ми из далека видимо висок стуб дима. Роземан је турско село где свет говори само српски. За два сата стижемо прашљивим путем. Ту налазимо 55 Грка из Кавале, Сереса и Драме, које су Бугари употребљавали иа „телеферу” и на путевима. Тако и њих испитујем као и сеоске становннке. Бугари не дају отпора или врло слабо. Српска коњица је на путу за Штии, а француска на путу за Скопље. Код Бугара, то је бегство главом без обзира. 25 септембра 1918, Одлазим јутрос у првн пук који је, са југословенском дивизијом, јуче заузео Градско. Налазим двоЈицу команданата иука Ннколића м Поповића, Они су мало уморни, алн врло задовољни. Градско је заузето са мимимумом губитака: 6 рањених и 2 мртва, док су Французи који нису нападали него су били у резервн, имали 15 мртвих и рањених, I убитци БугароИемаца су знатни. Бугарски заробљеници нам причају да су цар Фердинанд и Борис били у Градском и у Дренову да покушају да поврате трупе, али узалуд. Из пука одлазнм у батаљон потпуковника БогдановиНа који ми показује положаје и ја с њим силазим на железничку станицу у Градском. Она је огромна са сваковрсним инсталацијама. Немци су заиалили четири петине станице. Депои муниције бачени су у ваздух и све се још пуши. То је материални губитак од више стотина милиопа. Поред свега пожара, плен Је врло знатан: локомотиве, вагони, 20 топова, рововски мерзери, животне намириице, виио н т. д. То не може замислити ннко ко то ниЈе видео. Српски, а нарочито фрапцуски војницн снабдеваЈу се вином. Вино у безброј буради мало је загрејано од пожара и пуио угља, али то ие омета војпикс да га пију и да односе пуне порцнје. То је тако живописно. Немци су иарочито покушали да бране ову важну тачку која је снабдевала четирн петине бугарске воЈске, али их је то скупо стало. Пролазим поред једног топа у запрези, над коЈнм је експлодирао српски шрапнел. Све је изгинуло. Немци су испалили на хиљаде метака, рпе чаура то сведоче.
256
Враћам се у пук да ручам уз немачко пиво и уз вруКе вино из Градског; доручак је у осталом био одличан. Први пук ми поклања једиог опремљеног бугарског коња од тешке бугарске артиљерије, кога сам назвао Борисом. Он је јак и ружан и биће ми врло користан. Враћам се преко иоља и стижем управо у часу к ј д се логор креће за Виничане. Пролазим поново кроз Градско. На путу можемо се уверитн о покушају Немаца да задрже наше: мали индивидуални ровови и један аутомобнл који је погодила граната. Од Градског до Виничана поља су посејана шлемовима и деловима немачке опрсме, што сведочи о њиховом безобзирном бегству. Кад смо стигли у новн логор, сазнали смо за пад Охрида, Ресна и т. д. Проноси се вест да је букнула револуција у Софнји. То је казна Бугарима, која почиње. Добио сам вестн о свом аутомобилу; он је запео у Пошишту. Покушавају да га оправе, али сумњам да ће ме стићи. Ослобађамо много италијансхих заробљепика са Соче и они се много туже на постулање од стране Бугара. 26 септембра 1918. Проводнмо дан у Внничанима, док трупе напредују. Правим анкету у селу, која мн даје уобичајене ресултате. Код становника вршене су реквизшшје, рекрутовања, поред злостављања. Село је потпуно турско, па ипак снн једног од мојнх сведока био је председник општине у српско време и отишао је са српском војском. Он ће се вратити сутра или прекосутра као председнпк општине. Неколико францускнх колонналних војника искорнстили су прилику да покраду становпике. Станопници су јутрос долазили да се жале да су војници украли 1000 динара једном сељаку. То се може десити у свима војскама, ипак верујем да ће францускн официри учииитн све што могу да се такве ствари сувише често не понављају. Кад будемо стигли у Србију, такви поступци могли Ои имати озбиљних лоследица. Влада страховита врућина. Стога, после ручка не радимо ништа до 16 сати. Затим идсмо да се купамо у Вардару којн је овде брз. За наше Србе то је прва бања у српском Вардару после три године. Кад сам се вратно у логор, пробам мало свога коња Бориса. То је врло Јак коњ, алп доста тврдоглав. Ипак, он Не ми бити од велике услуге, јер је много јачн него коњ којега сам до сада јахао. 27 септембра 1918. Штаб одлази напред н Јурншић ми каже да идем у Велес и да га онда стигнем на путу за Штип. Он ми ставља дивизијски аутомобнл на расположење. Шофер не може да упали свој мотор и онда кад је најзад готов, треба извршнти
257
неку другу оправку. То нас задоцњава за сат и по, али иаЈзад полазимо. Пут није дугачак, сат и кешто. Свуда трагови изванредне панике Бугаро-Немаца. Они су све бацали и чак су оставили своје мртве. Човека често непријатно смета задах од цркнутих коња, волова, и такође од људских лешева. Око 11 сати стижемо у Велес. Сусрећем оделење поручника Кракова из петог пука. Сви људи су закиНени цвећем. Пролазимо главном улнцом где ради француски и српски кинематографски сервис. Имају такође и ауто-митраљези. Одлазимо у општину да нспитујемо неке угледне личности, али оне су врло опрезне у својим исказима. Велес је био одувек центар бугарске пропаганде и становници још не знају коме би се приволели царству. Сазнаћемо истину од млинара Зиковића који нас позива на ручак. Али да дођемо до његове куће, треба прећи преко моста коЈи су срушили Немци. Са мало гимнастике и одржавања равнотеже, долазимо тамо. За ручком се налазе још два оператора из француског фотографскбг сервиса. Уз десер наш домаћин нас обавештава о свему што се дешавало за време бугарске окупације. У 17 сати одлазимо да потражимо наш аутомобил и тако смо се изненадили кад смо тамо нашли мога енглеског шофера Мартина са мојом камионетом. Шофери нам кажу да се не може прећи Вардар и да треба чекати док се не направи мост, Хоћемо да се лично уверимо о немогућности да се пређе река п спуштамо се ка Вардару близу железничке станице. Ту налазимо девети пук где прелази преко воде. Не може ништа да се учини, није могуће прећи Вардар аутомобилом, треба ноћити у Велесу. Један српски трговац нас позива и ми одлазимо да вечерамо и ноћимо код њега. 28 септембра 1918. То је ужас колико има стеница у Велесу! Нисам могао да склопим ока. У зору одлазимо да видимо да није поправљен мост да се пређе аутомобнлом. Још није. Правм се један мост од алуминнјскнх понтона који су нађени у Градском, али, пошто су их Немци оштетили, најпре их треба оправити. Чекаћемо до 16 саги после подне да бисмо могли прећи. За то време, разговарам са људима из Велеса, нарочито с једним апотекаром који Је студирао у Лозани. Ови људи овде су потпуно „Македонци” и онн би хтели да и коза и купус остану читави. Ручам код нашег домаћина са командантом места, Чека ме непријатно изненађење. Мартин је сломно своЈ стражњи феред кад је јутрос био у шетњи са дивизијским шофером. Штета се не Спомеинца
17
258
може оправити овде, посл&ти камионету у Прилеп, ВујнК' се решава да се врати с Мартином у Солун да се сели за СрбиЈу, а ја прелазим сам — то су бнла друга кола која су прешла — мост око 16 сати. Пре тога, видео сам Бојовића који је јуче постао војвода и честитао сам му. Идемо у правцу Штипа. Свуда трагови борбе и бегства: остављена муниција, топови, лешеви. Око 18 сати стижем у Св. Николу, нови главни стан дивизије. Пуковник Јуришмћ ми каже да је ситуација одлична, али да се снабдевање муницнјом не врши као што треба. Иемци пале свуда, кад имају времена, сламу, жито и т. д. 29 септембра 1918. Проводим јутро у селу Св. Николи, испитујући становнике. Сусрећем такође два несрећна „радничка рекрута из моравског краја", које смо ослободили. Као мноштво ових бедника, тако су и они са свим малаксали н болесни. После ручка, одлазимо за Барбарево за коЈе се надамо да ће бити заузето после подне. Јашемо преко Овчег Поља, бојишта из 1913. Свуда трагови јучерашњих и ономадашњих бораба: расута муниција, делови рпреме, лешеви. Пожњевена поља плодног Овчег Поља, жута од сламе која је остала, пружају се пред нама. Стижемо у Неманић где присуствујемо једној малој ратној сцени: један војник који се напио, дирао је жене које су, преплашене и плачући, дошле да нам се жале, ударајући руком о руку. Наређено је да се грешник ухапси док се не истрезни. капетан Павловић, Жув и ја налазимо се у предходницп. Има још да се прође један кланац. Тешка артиљерија износи своје топове на козје стазе. Какав утнсак! Срби пролазе свуда са својим топовнма. Сада имамо пред собом кратовске планине, Црии Врх, који је већ заузет. Пут се отеже у бесконачност, а време се квари. Олује су већ на помолу. Најзад, савлађујемо и последње пењање и стижемо у Барбарево у 18 сати. Прешли смо најмање 35 километара. Ту налазимо једног француског војника који је био бугарски заробљеник 17 месеци. Он је болестан и прича нам шта је све препатио од Бугара. Почиње да пада киша, али то је киша са олујом која не траје. 30 септембра 1918. Дан крупних вести! Проводнм јутро, испитујући сељаке у Барбареву и ослобођене српске и грчке заробљеннке. Пре ручка примамо вест да су Сен-Кантен. Камбре, Милуз и Колмар заузети. Наравно, доручак је врло вессо. Па
259
краЈу ручкз. зопу ттуковника Јурппшћа на телефон. Круттнз вестЈ Од данас у аодне, закључен је мир с Бугарима. Онн су капитулирали и примили све услове савезника. Српска војска враћа се победоносно кући! Ићи ћемо у Куманово и одатле у Н и о ј . Свршено је, правда је извршена! Још не познајемо услове, али се надамо да су добри. Ако само Америка и Енглеска нису сувише заштитиле своје бугарске пријатеље! Вест се раширила брзином муње. Сви честитају једни другима. Војннци од којнк су многи из околнне Ниша, пружају нам руку са срећним осмехом у који се ипак меша жаљење што се не иде у Софнју. После три године прогонства, то је триумфални повратак. Диже се логор са журбом. Целом свету се хита да пређе границу старе Србије. „У Ниш!” то је узвик који се свуда чује, али то није луда радост, већ радост људи који су прошли кроз велике несреће. Она је тиха и дубока. Требали смо сутра стићи у Кумаиово, алм нма телефонска грешка. Дунавска дивизија тамо греба да буде прва н зато смо ми задржани на путу и логорујемо доста близу Барбарева, Присуствујемо сјајном заласку сунца усред ове Македоннје коЈа је тако лепа у последњим дневним часовима. Оставићу је сад после година које сам у њој провео Већ почињем да имам за њом носталгију! Ноћ је лепа и величанствено тиха. Свршено са концертом топова, сем ако не будемо имали да се још ионесемо са Аустро-Мађарима и Немцима. Алн мислим да ће и они поћи за примером Бугарске. Има још бугарских заробљеника. Као што се могло предвидети, они бацају сву кривицу на Фердинанда, полнтичаре и новинаре. Али ми им кажемо да не наседамо више њиховим лажима н да ће они морати платити све своје злочине. Немачка ће бнти доскора у истом положају као и Бугарска. 1 октобра 191В. Одлазимо рано. Тек што смо пошли, стиже нас Један ордонанс да нам каже да бугарска дивнзија није Још отишла из Кумапова под извором да нема инструкције из свог Главног Стана. Разумећу вечерас овај маневар достојан бугарске перфадије. Пут је дугачак. Идемо путем Светн Никола—Куманово. Кад смо стигли на десетак километара од ове последње вароши, заусгављају нас. Бугарн још нису отишлн. Ручамо и ја питам Јуришића да ли могу да идем у Куманово, и ако су Бугари још тамо. Он ми то дозвољава и ја одлазим с једним ордонансом. Цред**имо Пчињу која дели српске и бугарске труие и, једва 17*
260
на некплико стотина метара даље, наилазимо на предходиице дуианске днвнзије, где упиру митраљезе на бугарске пешаке које, изгледа, подстичу њихови шефови. Мирно идемо даље и ја фотографишем Бугаре. Дуж целог пута до Куманова, пролазимо поред Фердинандових трупа. Неки војници и официри поздрављају нас француски. Сада смо у вароши. Све становништво је на улици. Један део нас дискретио поздравља. То је српеко становништво које се још не усуђује да сувише бурно покаже своју радост. Бугари су још ту. Остали нас посматрају радознало. Ипак девојке нам доносе цвећа, чарапа и пешкира, по домаћем обичају. Кад смо стигли на пијацу, прилази нам један бугарски коњички пуковник. Он ме пита за вести и даје ми драгоцених вести о немачкнм снагама. Он је био три године у Сомиру и врло је коректан. Ту смо поново окружени становницнма од којих мкоги изгледају срећни што су се ослободили од Бугара. Почиње дефилвање трупа, алн, противно конвенцнјн, они су задржали оружје и топове, Ја их фотографншем. Занимљиво је бити усред Бугара, а да нема наших поред себе. Мој ордонанс је негде пронашао једну српску кафану где нам нуде кафе и ракије. Излазимо онда поново на улицу и присуствујемо дефиловању 10 и 11 пука бугарске пешадије. Официри нас гледају испод ока и онда пролазе с погледом упртим у земљу. Како то мора бнтн досадно дефиловати тако пред непријатељем! Неки нас поздрављају француски и ја им желим срећан повратак, на шта они одговарају да се сличне ствари дешавају у животу. „Бама, а не нама", одговарам. Један официр долази да ме пита да ли ће Македонија бити враћена Бугарима и шта ће бити с Цариградом. Кажем му да ће Србији бити враћено све што јој је украдено, да су Немци потучени у Француској и да ће бугарска војска бити демобилизована сем трију днвизија за чување железничких пруга и њене гракице према Турској. Коњички пуковник ми каже да ћемо вероватно наићи на немачки отпор код Врање и, нарочито, код Ниша, јер су им упућена појачања у Србију. Чујемо једну детонаццју и видимо ложар према станици. Бугарски војници дају нам обавешгења: један немачки блиндирани воз уништава све железничке станице. Он је данас разорно станицу у Куманову, коју сам видео, и сада ову станицу Бугари имају можда намеру да се поново придруже Немцима и зато не предају оружје.
261
Али већ је касно. Треба се вратити у логор. На повратку сусрећемо дуиавску дивизију која иде да заузме Кул1аново. Кад сам стигао у логор, пуковник Јуришић ми каже да ћемо сутра напасги Бугаре који логорују на 7 километара од вароши, да нх приморамо да предаду оружје. Он додаје да је дунавска дивизија погрешила што није већ јуче пуцала кад бугарска дивизија није хтела да крене логор. Најзад, он ми још каже да се бојао за мене док сам'се налазио усред Бугара који су уценили моју главу. Саопштио сам му сва обавештења о немачким снагама, које ми је дао бугарски пуковник. Сутра ћемо присуствовати једној занимљивој ствари, али, судећи по лицима бугарских војника, чим стану да пљуште гранате, они ће се предати. 2 октобра 1918. Неколико бугарских лукова било је разоружамо. Десети пук отишао је под оружјем са својим пуковнпком. Ситуација није још јасна. Искорнстио сам јутро да извршим своју анкету у селу Орашцу. После ручка, одлазим са шгабом да посматрам догађаје. Бугари су одасвуда опкољени и наше трупе су у положају за борбу. Са своје осматрачнице видимо врло добро непријатеље како су се прикупилп на брежуљцима, са топовима унапред. То дринска днвизија преговара. Око 14 сати стиже вест да су Бугари дефинитивно капитулирали. Одлазнм одмах да присуствујем њиховом разоружању. Долазим на њихове положаје у Младом Нагоричану, где један дринскн одред, са шефом штаба мајором Марићем, надгледа ову операцију, Десет пешадијских пукова предаје оружје. Нсколико војника то чини очигледно као да им пада камен са срца, други су бесни и бацају пушку на гомилу са псовком? „Мајка!" Офнцири бесне, али неки су практични. Ту је био један потпуковннк, врло рђавог изгледа, којн хоће да прода свога коња кога су му оставили. Даље разоружавају артиљерију: мноштво топова, рђаво храњених коња и мршавих волова. Сељаци их узимају за себе, ие стидећи се. То је враћање свога. Затим долазн одлазак војника без оружја. Они се смаграју граћанима и скидају своје блузе и уннформе. Наравно да официри немају више нзд никзкве влзсти» порзз Је све изЈеднзчио» Дивим се такту Срба. Војнипи који надгледају разоружање, праве се да не виде побеђене. Око 17 сати силазим у Куманово н, успут, још сусрећем разоружане Бугаре. Наш логор је дацас на иска 3 километра
V
262
северко од Куманова. Ту је такође коњичка бригада генерала Гамбете. То је права варош од логора поред прашног пута. Пуковник Јуришић ми каже да један телеграм из Берна јавља да су Аустро-Немцн упутилк 150.Р00 људи у СрбиЈу да задрже победнике. То није довољно. И њих ћемо брзо савладати као и Бугаре. 3 октобра 1918. У току ноћи дигла се олуја која је учинила чудо с мојим шатором и мене покрила прашином. Јутро је хладно и пада студена киша којом вам ветар шиба лице. После доручка, полазимо око 10 сати. Ја идем напред са Жувом. Киша пада све јаче, пут је блатњав и клизав и ми лролазимо цело време поред комора артиљерије, пешадије и мнтраљеза у покрету. Наш циљ је Прешево. И тако, после готово четири сата хода, упућујемо се према томе селу. Али сусрећемо телефонског капетана Стефановића који ном јавља да ћемо логоровати поред друма преко пута Жуннца. Треба да се вратимо што није пријатно по киши и по хладноћи. Ипак киша је стала кад смо стигли у логор, усред равнице и окруженог другим логорима. Нисам нимало као што треба. Једна нога дала ми се на зло и страховито сам назебао. Али то ће проћи и, дотле, пијем добру чашу коњака који смо узели Немцима у Градском. Пред нама, на нека 3 километра, још падају аустријске „мармите”, али Аустро-Мађари су ускоро прнморани да се повуку. После вечере, одмах сам се добро замотао и легао да спавам. 4 октобра 1918. Остаћемо данас овде где смо, лошто најпре треба још више потиснути Аустријанце и, евентуално, Немце, да бисмо могли кренути ми који смо у резерви. Користим се доколицом да извршим анкету у два села. Војвода Бојовић је дошао да руча код нас. Он је био пред Врањем. Врло је задовољан и не може доста да се нахвали Франшеа д’Епреа који је српску војску пустио да чини оно што она нађе за сходно и који јој је дао потребну помоћ. До сада, све операције стајале су српску војску само 1000 рањених и мртвих. То је фантастичан ресултат. Вечерас су долазили немачки авиони да виде шта радимо. Поздравили су их митраљезима чиЈа зрна, звиждећи, падају у наш логор. Нашм авиатичари нису још дошли, они су у задоцњењу. 5 октобра 1918. Полазнмо рано у јутро у правцу Врања. На жалост, киша почиње да пзда и не престаје целог дана. Прави.мо прву станицу у Горњем Павловцу, где вршим своју анкету,
263
али долази паредба да пођемо даље, и ми полазимо по киши, пошто смо поново савили покисле шаторе, до Нерадовца. Ту смо се доста удобно сместили у кекадашњој кафани и ја испитујем по вољи сељаке из села, Сада смо у старој Србији и оно што сазнајем о владању Бугара, превазилази све што смо могли замишљати. Ристовац је потпуно изгорео и сви његови мушкарци и дечаци, од десете године, побијени су. Аустријанци се предају и не одупиру се. Данас имамо 1300 заробљеника. 6 октобра 1918. Одлазим у 7 сати са Жувом н поручником Жарком ПоповиКем за Врање. Не пада киша, али по планинама висе облаци пуин воде. Стижемо тамо за мање од једног сата. На путу сусреКемо сељаке и сељанке где носе својим синовима и мужевима који су у ослободилачкој војсци, вслике корпе, пуие животних намирница, Све становништво Врање налази се на ногама. Људп, жене и девојке носе кокарде или српску тробојку. Жене доносе венце које вешају нашим коњима око врата, а нама дају цвећа. Сгарци деле ракију војницима који се не заустављају. Младићи, са пушкама и претрпани реденнцима, представљају добровољце. Они су напали једаи аустрнјски топ, побили коње и довели заробљенике. Један официр инвалид на штакама обукао је своју иарадну укиформу. Свуда се осеКа радост, али то није бурна радост. Овај свет је сувише препатио да би могао бучно манифестовати. Једна породица кас позива да попијсмо кафу и прича нам своЈе патње, пошто им је отац бно интерниран. Затим долази први пук који гарнизонује у Врању за време мира. Са музиком иа челу, он дефилује између одушевљеног становништва. Има дирљивих призора, кад родитељи упознају своје синове који се враКају. Али треба да извршим своју анкету. Оиа је доста дуга, н кроз њу сазнајем страшних ствари. Бугари су се понашали као најгори варвари. Они су чак профанисали споменик погинулима 1912—13. После анкете, одлазимо на ручак у једну кафану, „Код Слободе”, где смо били послужени приличним јелом, или такође прилично скупим. Овај сиромашни свет још је навнкао иа цене окупације. Око 15 сати одлазим иа коњу за Владичин Хан, где ћемо ноћас логоровати. Од времена на време, киша помало пада и ми сусреКемо безбројне аустријске заробљенике. Данас их је заробљено више хиљада. Они су готово сви врло млади н до крзјности клонулн, готово још отрцанији од Бугара. Они се свч пре*
264
лају. Неки нас поздрављаЈу и вичу „Живела ФранцускаГ’ Немци су страховито оштетили железничку пругу и порушили мостове на путевима. Пут је доста дуг и ми стижемо на место одређења тек око 19 сати, АустриЈ‘ски митраљези су осталн на путу. 7 октобра 19-18. Право јесенско време; ипак не пада киша. Одлазим са поручником Жарком за Сурдулицу. Сгижемо тамо за сат и четврт. Почињем одмах своју анкету и полазим у чувену Дубоку Долину, где су Бугари поубиЈ'алн на стотине Срба. Кад смо тамо дошли, пси који су подивљали, јер су се храиили месом безбројнич жртава бугарског беса, беже испред нас. Свуда кости и хумке. Страшно је што су Бугари овде урадили, Они су поубијали око 3000 грађана по јаругама и по шумама. Неке жртве нис-у биле закопане и пси су појели њихове лешеве. После дугнх испитивања, идем да ствари проверим на лицу места и одлазнм поново у јаругу. Ту сам дао да се откопаЈу раке у којима констатуЈ'ем присуство многоброЈ‘них костију. Један Циганин којега су употребљавали Бугари као гробара, показује нам места и прича нам о грозним призорима које је видео. Сурдулица Не остати вечна срамота за Бугарску! Око 14 сати иапуштамо Сурдулшду и продужавамо за Предејане где се налази логор наше дивизије. Усггуг, сили кишица н местимично имамо доста муке да прокрчимо себи пут с нашим коњнма кроз многоброЈ‘не коморе чије коморџије, као обично, закрчују пут и не даду да се прође. И тако бајонет с пушке једног коморџијс, привезане на леђа Ј*едне мазге, уш ао ми је у бедро. Ресултат: жестоко запарано бедро и поцепаие панталоне, а ова последња штета Ј‘е много озбиљнија, пошто су то моје једнн панталонс. Поред свега тога стижемо на време на место одређења у часу кад почиље да пљушти киша.
8 октобра 1918, Моје бедро и .моје панталоие дотеране су у ред. Пуковник Јуришпћ ми каже да идем да извршим анкету у Лесковцу. Ми смо увек у кланцу Мораве. Кнша не пада, али облаци су врло ниско. То је с р е ћ з , Ј‘ер бн иемачки авиатичари могли да учине озбиљан покољ у овом уском дугом кланцу кроз којн тече Морава. А већ одавно нисмо видели наше авнатичаре. Шта раде? До Грделице идемо са д и в и з и ј ‘ о м кроз безбројне коморе коЈ*е не воле да праве места коњаницима. У Грделиии, улазак другог пука, са музиком ка челу. Ту поручннк Жарко и ја напушгамо дивизију да скренемо ка Лесковцу. После јахања од 4 и
265
по еата, стижемо по кишовитом времену. Ките венцима наше коње. Сне становништво, срећно, налази се на улнци. Одлазимо право у општину где ми грађани причају, пуна четири сата, све што су препатили. То је страховито колико су зла починилн Бугари! Становништво цени да су они поубијали 10.000 грађанских жртава у околини вароши. При поласку, Кобургови поданици још су извршили сваковрсна насиља. У 16 сати позивају нас „на ручак” код фабриканта Илића. Полазимо и уз одлично јело грађани и грађанке причају нам о својим мукама. Они су много огорченијн на Бугаре него на Немце. У 17 сати, Илић нас води у своју фабрику коју су Бугари потпуно опљачкали и упропастнли. У 18 сати одлазимо за Стајковце да тамо ноћимо. 9 октобра 1918. Одлазим са Жарком за Власотинце око 8 сати. Сипи кишица к ордонанс нас води дугнм путем. Око 10 сатн стижемо на место одређења. Испитујем људе у општини и онн ми кажу да је и ту бугарски бес извршио иеизрециве злочине. ' После тога нас примају у кући проте кога су убили Бугари и показују нам његове хаљине испробијане ударцима бајонета. Затнм идемо да врло добро ручамо код кафеџнјег Крајничаиића. Хтели смо да отпутујемо у 14 сати, јер је наша етапа, Тополчани, далеко, али је немогуће пронаћн наше ордонансе. Тек после два сата тражења успели смо да открнјемо наша два сокола које је частнло становнштво. Полазимо одмах, враћајући се за Стајковце и идући затим путем дуж Мораве. Али ми смо сувише касно кренули, ноћ нас је затекла на нуту који, поврх тога, ордонанси нису позиавали. Стога смо изгубили пут и лутали, на божју срећу по црној ноћи, излажући се на сваком кораку да паднемо у Мораву или да упаднемо у непријатељске линије за које смо знали да су сасвим близу. Најзад видимо једну ватру. Ризикујући да натрапамо на Немце, ми смо се приближпли. „Ко сте?” вичемо. „Граничари”, био је одговор. Срећом, то нису били аустријски граничари, већ честнти српски млинари. Они нас одведоше тек око два н по сата у село Луковац, где смо решили да преноћимо. Немци су напустили село после подне и у кафанн, пуној српских војника на одсуству — у колико улазимо у Србију, војницима из ослобођених крајева даје се одмах одсуство — и сељаци нам припремају два кревета у којима ћемо наћи добро заслужени одмор. 10 октобра 1918. Буде нас у 4 сата, али још је црни мраК и ми смо приморанн да чекамо до шест сатн да бнсмо могли
266
кренути. Топоница, а не Тополчани, к-ао што смо гтислили да се зове село, још је доста далеко и тамо стижемо тек око 8 сати. 1 ранате још падају близу села. Немачки заробљсницн лричају да су хитно упућена из Русије три пука пешадије и један пук артиљерије. То су те трупе које имамо пред собом. Од Аустријанаца нигде ни трага, Моравска и дунавска дивизнја сада су напред, а дринска дивизија је у резерви. Англо-Грци мораће да замене другу армију на бугарској граиици и ова војска доћиће овамо. У току дана доводе нам још много заробљеника који су сви заморенн ратом, а наши заузимају положаје који‘нладају Нишом. Леп је јесенски дан и топ је грмио цело време. Разуме се само по себи да сам ишао да видим борбе изблиза. 11 октобра 1918. Савијају се шатори и спрема се за полазак. Али чекамо цело јутро и добар део од после подне и не полазимо. Остајемо у Топоници. Заиста, ситуација је чудна. Дунавска дивизија нзгубнла је јуче много људи, заузимајући немачке положајс. Говори се о 29 официра од којих је 11 погинуло, а ме1ју ОВИ.М последњнма два ко»1апданта батаљона. Нема.мо више артил>еријске муниције. С друге стране, по омоме што причају се.љацн, још има Немаца нома на десно. Треба најпре очнстити целу земљу, пре него што узмогнемо напредоваги и заузети Ннш. Мн смо бројно слаби и треба обазриво маневрисати. У осталом, друга армпја греба да пође за нама. То је дакле дан ишчекнвања. Командант и његов шеф штаба помало су забринути. Јутрос ухватили су једног „хајдука” у селу. То је један дезертер из 1915 године, а из 2 нука. За време бугарске окупације, он је снабдевао Бугаре женама и силом доводио сеоске девојке. За награду, Бугари су га поставили за кмета. Као кмет, он је пл>ачкао, крао, уцењивао и убијао младиће. Цело село је дошло да моли команданта да их ослободи овог човека. Два жандарма су га ухапсила. Његово држање је бедно усред свих ових сељака, окупљеиих око њега, и који га оптужују. Шаљу га у други пук да му тамо суде и он одлази праћен мноштвом сељакз. Њему ће бити вероватно суђено пре његовог доласка у пук. У Нишу и околики имају две немачке и једна аустријска дезорганизована дивизија. Биће дакле још борби. Немци припремају своје повлачење, али још држе положаје. Први пук је запленио четири аустријске хаубице са послугом и обрнуо на непирјатеља. Наређено је аустријској послузи да гађа Ниш и први метак којн је испаљен, погодио је један воз с мунуцијом на нншкој ста-
261
ници и бацио га у ваздух. Ми смо врло добро видели пламен пожара из Топонице. Један француски официр у пролазу даје нам одличне вестн еа западног фронта. Италијани су заузели Триент, а Грст је јако угрожен. Они су се дакле најзад решнли да напаДЛЈУ- То није сувише рано, само ре!ш Не им се каеније да није тсшко напасти с успехом једног непријатеља кога су већ други победили. 12 октобра 1918. Непрестано рђаво време, али ипак не пада киша. Ситуација је добра. Иемци се повлаче, и ако су примили појачаља. Чекамо м} иицију која није могла да нас прати у нашем форсираном маршу. Има немачких заробљеника који ми изглејако потиштенн. Они хоће да се оправдају: народ није нншта учинио, он је подлегао утицају капиталиста и ммлитариста; он је невин. То је извињење побеђених! После ручка полазимо. Преко планине стижемо на Марково Кале, једно старо мало утврђење на 3 километра од Ниша. Ниш је заузет и лежи лред нама. Магацини и железничке станице горе. Наше трупе су већ на 5 или б километара сверено од вароши. Друга престоница Србијс налази се у нашим рукама. Живела Србија! После подне је кишовито, тек од времена на време сунце се пробнје кроз облаке. Одељења првог пука са нама су. Сељаци доносе ракије. Најзад, то је повратак пун узбуђења. Једно момче од 16 година, Миханло, пријављује сс команданту. Он је био интерниран код Бугара две године. Мати .му је умрла од туге, а његов отац нреминуо је у ропству. Оп би хтео да ступи у војску као добровољац. Ноћили смо у Габрову. Опет пада киша. 13 октобра 1918. Јутро је лепо и Жув, Нешић и ја одлазимо по овом лепом јутру за Ниш који је синоћ заузет. Стижемо тамо за један сат. Свуда заставе и срећна лица. Цео свет је задовољан да је најзад слободан, али несрећа је била сувише велика. Не знају више да се радују гласно. Пролази један пук с музиком на челу. Младићи су се снабдели оделом на рачун Немаца и Аустријанаца и чувају стражу, излишну у осталом, улицама. Такође их упогребљавају да прате у општину заробљенике који су миогобројни. Недеља је и радње су затворене. Одлазнмо у општину и ја брзо организујем своју анкету. Страшно је што чујем. Човек нс може да разуме како се један народ могзо тако понашати, као што су чинили Бугари. Око подне немачки авиони летели су нзнад нас тако ниско да смо их могли лако гађатн из пушака.
268
Као сви остали, и ја пуцам на њих, а они нам одговарају из мнтраљеза н бацају бомбе које убијају женс и децу. Позвани смо код једног угледног трговца, ЈовановиНа, где смо одлично ручали. Немци се још навраНају четири-пет- пута и сзаки пут бацају бомбе које убијају гра!)ане п 4 к о њ а из нашег штаба, и рањавају тројицу наших ордонанса. Бомба је нала усред нашег главног стана, на зграду дивизнје у којој станујемо. Два српска војника на одсуству, од којих је један наредник, извршила су леп подвнг. Они су заробили 160 аустријскнх војннка и 17 официра. Опколили су нх са сељацима и, пошто су дали да један сељак нз>«грава потпуковника — обуклн су му шињел н метнули на главу официрску шалку, а у уста, као знак достојаиства, тутнули му муштиклу — учинили су да положе оружје. Наши авнатичари нигде се не виде. Кога ђавола раде? 14 октобра 1928. Продужавам своју анкету. Време је врло лепо и један немачки авнон долази нам у посету два пута, бацајући бомбе и убијајући жене. Али јуче оборена су два авиона и Немци се внше не усуђују да лете тако ннско као раннје. За ручком нам је гост Војвода Бојовић који је врло задовољаЛ са током офансиве. Али сада треба дати времена муницији да стигне. Не смемо се усудити даље без муниције. После подне, одлазим да видим железничку станицу кс»ју су разорнлн Немцн. Ипак, онн су ту оставнли најмање хнљаду вагона од којих су многи натоварени муницнјом и разннм материалом. Плен је огроман. Завршио сам вече поласком у Град да ми један сведок покаже бугарска вешала, бунар у који су бацали лешеве и зид пред којнм су стрељали своје жртве. После всчере, отишао сам са Жувом у „бар”, где се састаје нишка „златиа омладина". 15 октобра 1918. Продужавам свој посао. Дао сам да се откопају раке, пуне људских костију. Немци нам опет долазе у посету са авионима и бацају бомбе. Наши авнатичари још се увек истнчу својим одсуством. Има поново грађанских жртава. У вече. вечерам у општнни са кметом и командантом места. Богата вечера која ее продужила до поноћн. 16 октобра 1918. Ишао сам данас после подне на станицу Црвени Крст. Сем воза с муницијом који су наши бацили у ваздух и неколнко магацина које су запалилн Немци, на стотине кола остало је недирнуто и пуно материјала, На жалост, као и увек, становннштво је опљачкало и оштетнло у свом бесу врло корисне ствари. Наравно, непријатељски авиони опет су долазили, али су бацали мање бомби, Цео свет у штабу има грнп.
269
17 октобра 1918. Полазим рано у болннчком аутомобилу за Прокупље. Време је врло лепо, али пут је страховит, тако да једва прелазимо 26 километара пуга за два сата. Кад смо стигли у место, почињем одмах своју анкету. Прокупље је било један од центара бугарског терора, Оно што ми причају, толнко је грозно да то превазнлази машту. Бијући жене по голом трбуху, онн су хтели да их приморају да одаду устанички покрет српских патриота. Вечерам врло добро и богато код једног угледног трговца, у друштву француских официра, међу којима се налази капетан Грипон из топографског сервиса. Заиста, Французи имају на зубу Енглезе и истичу Америкааце чије заслуге они сувише прецењују, кад се упореде с Енглезина. Полазим у 17 и по сати и два сата касније стнжем у Ниш по лепој месечинн. 18 октобра 1918. Јутрос сам хтео да пођем у Нишку Бању, али сам морао да изменим свој план, пошто крећемо. Одлазим дакле у општиму да се опростим с властнма и да још саслушам два сведока. Један од њих је професор којн, као и сви остали из његове струке, троши много речи да ништа не каже. После ручка полазнмо. Мајор Бора и ја седимо у једном заплењеном немачком аутомобилу којн има „гуме” од дрвета и којим управљају два домаКа шофера, и ако не знају свој занат. И тако, по изласку из Ниша, сударамо се са једном француском амбулантом. Срећом, нисмо ишли брзо. Мало после тога, почео је Један низ кварења мотора, тако да смо наиустили ово превозно средство да појашемо наше коње који су пролазнли с ордонансима. Идемо до Толонице где вршим своју анкету и где нас сељаци часте безбројннм ракпјама, гибаницама и погачом. Ноћили смо на једној идеалној ливади, али на жалост пада киша. 19 октобра 1918. Јутрос је опет лепо време. Полазим са пуковником Леовцем и др. Протићем за Алексинац колима, у која су упрегнута два коња Јаше Ненадовића, који је 1917 годнне био командзнт коморџијског логора у Којнари-Кремјану. Кад смо иролазили поред првог пука, сгигао нас је један немачки авион који нас туче из митраљеза. У подне стижемо у Алексинац где се цело становништво налази на улици. Почињем одмах моју анкету у општини. у 1 7 сати завршио сам посао и шетам се по вароши са Чнка Ђоком, доктором и поручником Антоковићем нз штабл коњичке дивизије. Оборили смо мноштво ракнје н онда одлазимо у школу
270
где је наш стан, За време вечере један немачки авион спустио је три бомбе које су убиле 15 жртава, ме1>у њима и два војннка Цео свет јс бесан на паше авиатичаре који не долазе. 20 октобра 1918. Немци су се поново вратнли пола часа после лоноћи. Оии су искористпли месечину да баце шест бомб:г, у осталом без ресултата. Одлазимо из Алексинца да будемо ближе положајнма којн се налазе на неколнко километара од вароши. Немци држе важие положаје Делиград и Буковнк, који затварају морзвску долину и око којих се ве!\ водила жсстока борба у Карађорђево време 1806. Изгледа да Немци имају мало пешадије, али они су груписали артиљерију, а код нас жели. се да се шчсде људи. Маневрише се. Дринска дивизија долази с лева, моравска с десиа, и тако се надају да ће ухватити Немце у клешта из којих се неће моћн извући. Заустављамо се па вису Неднчииом Хану и постављамо тамо с в о ј логор у једној храстовој шумици. Право пред иама, на 3 километра, налази се Делиград. Цео дан се маневрнше н топови пуцају, често гралате падају сасвим блнзу нас. То је лел нредео са великим простором и „мармите” које ту ексклодирају, чинс ми врло пакостан утисак. Опружен у травн, посматрам овај ирпзор. Сунце величанствено седа и човек ми изгледа врло мали кад се упореди са природом. Сељаци који су осталн у земл>и и који иду ка својим јединицама, непрестаио дефнлују. За месец даиа, српска војска имаће опет 200.000 људи! 21 октобра 1918. Немци иас задржавају још цео дан. Наредба је да се, у колико се више може, штеде животи и труди се дл се маневрише на такав начнн да губитци буду у колнко могуће мнннмалније. Али Иемци имају доста артиљерије и пуцају цео дан. Ми нпак имамо губитака. Одлазим да вндим борбу нз близа, Авиони и даље лете над нама, Данас после подне један авиои, летећи врло ниско, гађао је из митраљеза наш логор, без штете по нас. 22 октобра 1918. Немци су попустили и ми напредујемо. Одлазнм у Мозгово на коњу да извршим анкету. Пре поласка, исинтујем заробљенике. Сада кад се ствари за њих рззвнјају рђаво, оии су сви јагањци. Њима је доста рата, њихових суровнх племића, њиховог Кајзера! Они ни из далека нису тако говорнлн 1914, 1915 и 191(5. Кад их човек чуј*е, немачки народ је најмирољубивији народ на свету. Идући у Мозгово, нанлазимо на немачке лешеве. Анкета даје истн резултата као и у свима селнма: попашење Бугара било је
271
страховито, а Немци су оттљачкали оио што Је остало. Требали смо да стигнемо дивизију у Делиграду, али нико не познаје пуг. Са свим умесно остајемо иа косн брега, јер још има Немаца по шумама. Наш шгаб је то искусио и био нападнут од једне немачке чете. Од времена на време, над нама лети понеки авион од кога се чувамо под дрвећем. Најзад, преко брега дубоко изривеиог гранатама, иалазимо наш логор и приличан број заробљеннка. 25 октобра 1918. Немци су отишли и ми их гонимо. Одлазнм напред да могу да се зауставим у Ражњу, где вршнм анкету. Пут је закрчен коморама и артиљеријом која настоји да маскира топове зелепилом. За непуна два сата, ми смо у варошици. Позвани смо на ручак код Брачинца, брата председника Скупштине. Нсмци су побили доста света при одласку. У једном селу близу Делнграда убили су три особе и унаказили њихова тела. Сељаци су тражили да их сахране ми смо их срели успут. Полазимо за Параћнн и идемо путем који је дуг и закрчен као и јутрос. Немци су јутрос истерали из Параћина све становаиш гво, под претњом да ће стрељати свакога кога нађу на улици. Они се боје да их становништво не нападне и хоће да пљачкају мнрно н несметано. Цео овај свет, заједно са сеоским стамовиицима, налази се на друму н поздравља нас. Како је то лепо долазити као ослободилац! Гурамо на 2 километра од Параћина. . Немцн бомбардују варош и њену околину, док наши топовн који су поред нас, одговарају. Коњица је већ у вароши. Посмаграм борбу поред једне куће чувара друма, коју су Пемци, као на целој линнји, претворилн у фортицу. Логорујемо поред ње под дрвећем. Цело вече канонада се иродужава и чују се митраљези једне и друге пешадије. Наша напредује. У Параћнну има неколнко пожара. Видећу сутра шта су Немцн учннили. Јутрос оии су разорили железничку пругу. Вандали! 24 октобра 1918. Немци су добнли наредбу „да1* се држе до последњег човека”, коју смо нашли у заплењеним архивама. Стога ће они огорчено бранити приступ ћупријском путу. С иаше стране, напрестано се жели да се штеде људи и не жури се. Сутра ће Немци бити приморани да евакуишу овај крај. У току јутра, помажем мајору Бори да прегледа документа која су нађена код Немаца. Ту налазимо занимљивих ствари. После подне, одлазим у село Стражу, сасвим близу Параћина, да вршим своју анкету. Гранате падају, док испитујем људе и док нас посланик:
272
поручник Драговнћ из другога ггука нуди одличном ракијом. 2б окгобра 1918. Почнњем свој дан, помажући мајору Борн да испитује заробљенике. Они кажу да је војницима досадно рат и знају да је Немачка изгубљена. Одлазимо затим у ПараИин, где тражим да прнбавнм доказе. Немци су бомбардовалн јуче целог даиа ову варош без икакве стратегијске потребе. Она је миого оштећена. Нарочито су гађали цркву и њену околину. Ручамо код председника општине. Који је морао евакуисати становнике из вароши, али који је сам храбро остао за време бомбардовања. Док ручамо, немачки авионн који су нас већ јутрос бомбардовали, опет нас бомбардују са 30 бомби: немачка Култура! Око 17 сати полазимо за Ћуприју, где стижемо после једног сата. Сутра Немо нћи у Свилајнац. 26 октобра 1918. Киша је падала целу ноН, али ми смо били под кровом у згради гимназнје. Вршим своју анкету са Нешићем који је био болестан и који се вратио из болнице, пијемо ракију и ручамо врло добро код Цветковнћа, судског писара. После ручка треба одма.ч кренути, јер је дугачак пут до Гложана. Сунце се понопо вратило, али пма ветра. Пролазимо низом лепих села, још јутрос под немачхом мамузом, а данас после подне слободних! Све становништво је на путу, поздравља нас, и даЈ'е нам погаче, јабука, крушака, цвећа и, нарочито, вина и ракије. Немогуће је да човек одбиЈ'е пиће. Од нашег одласка из Ћуприје до села Ракинца, где имамо да ноћимо, Нешић и ја смо попили сваки најмање по литар ракије. Али човек то не осећа, Ј'ер је сувише срсћан и задовољан да то осећа! Већ је пао мрак кад стмжемо у Ракинац, где нам је ордонанс разапео шатор у шуми. 27 октобра 1918. Опет је ноћас падала киша. Ипак ми крећемо око 9 и по сати, Идем напред, и пролазнмо села одакле су Немци отишли тек пре сат-два. Њихов одлазак био је тако ужурбан да су оставили све што су опљачкали, па чак и кафу коју су им морале спремати сељанке. За четири сата стижемо у Свилајнац који је немачки генерал Фон Галвиц напустно јутрос у 9 сати. У вароши смо у 14 сзти. Немци су хтели да запале мост, али свилајначка деца су угасила пожар. У осталом, Немцн и 'Аустријанци, по свом старом обичају, понашали су се као прави дивљаци при одласку: они су пљачкали н злостављали становништво! Показују ми опљачкане радње. Све Ј'е узето, а оно што нису могли однети, оштећено је. При нашем уласку у варош, до-
273
чекани смо одушевљено од стране становннштва. Оно нам долази У сусрет играјући и свирајућн. Човек осећа цело уживање и сву радост ових бића што су најзад слободна. Добили смо стан код богатнх људи у једној лепој кући, где је, пре неколико сати, био генерал Фон Галвиц. Частим се његовим путером и н>еговим коњаком. Цео штаб је позван на вечеру од стране председника општнне у Великој Кафани. 28 октобра 1918. Кишл пада и ми крећемо по пљуску. Колико блато! То је заиста чувеио српско блато које се лепи за ноге као восак. Треба да прегазимо Мораву. За један сат ми смо близу реке и, на коњу, прегазнли смо је без сметње. Сада треба чекати нашу комору да нам се не изгуби, Оиа наилази, али да пређе Мораву, то је друга песма. Вода допире коњма до прсију и треба превести мазге да се њихов товар не покваси. Ордонанси их воде уз своје коње и доводе их све с друге стране реке. Једна једина мазга је легла. али је спасавају с њеним теретом. Кола такође прелазе на другу обалу без тешкоћа, али ја се питам како ће проћи артил.ернја. Крећемо и о н о р з . Киша је престала да пада, алм дува хладан ветар, а мн смо прокнсли. По селима нас нуде вином, ракијом, печсним пилнћима и т. д., што нас загрејава. Пролазимо бесконачно село Маркопац. Идем напред и стижем око 16 сатн у Велику Плаиу, где штаб станује у фабрицн саламе Шумахера, једног Немца који је отишао са својим сународницима. Опет вршим своју анкету, прву на територији коју су држали Аустријанци, и лежем рано. 29 октобра 1918. Јутрос не пада киша, али свеже је, право јесенско време. Одлазим са Неишћем у Палаику. Он ме прати последњи пут, јер је позван у Ниш. ВујиП ме не стиже. Изгледа да је пут сувише дуг из Солуна у Београд и да идемо сувише брзо. За два сата ми смо у Паланци. Артиљерија стиже кратко време после нас. Како је могла да дође? Вршим своју анкету и скупио сам много занимљивнх локуменага. У 15 сати полазак за Велику Крспу. ГГролазимо кроз Велико село, Азању. Све становннштво је на друму и нуди нам пића и јела. Жене везују пешкире нашим коњима око врата. Пролазимо и за сат и по ето нас у Велнкој Крсни. Вечерам заједно са потпуковником Леовцем н двојицом артиљсриЈских капетана код веренице једног од њих, веренице коју је пронашао после трн године. Младе прассћнне, ракије, доброг внна у изобнљу. Сооменмца
18
274
30 октобра 1918, Крећем у 1 сат с капетаном Радојичићем. Идемо у село Умчаре, на неких 1б километара од Дунава. Зима је и облаци су врло ннски. То је касна јесен, суморна и влажна. Сусрећемо артиљерију која иде напред поред свега тога што су путеви пуни блата које се лепи. За три сата стижемо у село и ја почињем да нспитујем свет. Председник опшгине и поп дају ми врло тачна обавештења. Вршим испнтивање у кући где је била аустријска жандармерија. Поред иаше собе жене оплакују једног војника који је јуче погииуо заједно са сеоским кметом, у тренутку кад је овај хтео да га загрли. Један аустријски куршум убно је обојицу. Очи мртваца залепљене су воском да их он внше ие отвори, што би значило да зове још неког другог члана породице. Мртвачки сандук је претрпан цвећем и пешкирима. Пошто сам завршио своју анкету, нроводим остатак дана у школн где логорујемо, јер очајно пада кмша. Немци и Аустријанци повлаче се из Београда. Наши су већ у Гроцкој. 31 октобра 1918. Остајемо у Умчарима до 10 сати и крећемо загим за Гроцку. Одлазим напред са Радојичићем. Киша је падала целу ноћ н путеви су толико блатњави да је, чак на коњу, готово немогуће да се иде напред. Ипак, у 13 сати стижемо у Гроцку и према Дунаву који је, у‘ овом крају, тако лепо оивичен зеленилом. Последњи нут сам га видео у септембру 1915. У Гроцкој, одлазимо право у општипу да извршимо анкету, али ту су припремили мноштво добрих ствари за пиће н за јело и, пре него што смо започели рад, приморавају нас пријатељски да по други пут богато ручамо. Неколико фраицуских заробљепика могли су да умакну приликом евакуациЈе Немаца. Они нас налазе, а међу њима и један наредник пилот-авиатичар који је ировео више од године дана у ропству. У то време он је припадао ескадрили Бач. Један Лоренац, немачки војник, такође је побегао и долази к нама. Београд је опкољен. Ми смо сасвим близу. Можда ћемо га већ сутра повратити. 1 новембра 1918. Ручамо и одлазимо у иравцу Београда. Време је свеже, али има помало сунца. Идем напред, али ускоро ме сустиже аутомобил команданта днвизије. Идемо око 4 сата и имамо пред собом Београд. Трагови аутомобила се виде непрестано на путу, дакле Београд је слободан и дивизнја ће логоровати у престоници. Заиста, на уласку у једно предграђе, налазимо пуковника Грујића којн се сместио у једној вили, опљачканој
275
од Аусгро-Немаца. Непријатељски авионн лете пзшд нас и спу* штају се нагло да од времена на време оспу митраљезом, Остављам свога коња у днвизији и улазим пешице у Београд. Ја сам један од првих који улазим у престоницу. Све становншнтво је по улицама. Аустро-Немци тек што су отишли. Одушепљењс је огромно. То је поплава цвећа, венаца, пешкира које дају у знак добродошлице. А сви ти пошкнри носе датум! Кад су жене имале времена да то нзвезу? Усред вароши, на Теразнјама, тужва! Један млади добровољац служн ми као гардиста и једва ми крчи пут. Два пута морам да бежим у дућане да се ослободим цвећа и венаца. Одлазим у општину да поздравим општииски одбор. Ту паилазим на срдачан пријсм. Шетам се тако до 18'сати и враћам се у дивизмју са двадесетак пешкира, као успомсном на овај дап ослобођења Београда. Стаповништво нестрпљиво чека долазак трупа, али неће да их пошљу да не даду изговор за бомбардовање вароши. Заспао сам с тврдим убеђењем да је рат сада свршен и да сам у њему извршио своју дужност. 8 новембра 1918. ДоћиИе Принц Александар. Већ у 16 сати улице су пуне света. Престоничке власти, друштва и т. д. окупиле су се на уласку у варош, на путу за Бањицу. Ту је такође једна чета војника, музика и официри. Тачно у 17 сати стиже Принчев аутомобил. Он стаје и Принц у униформн гемерала за кога је произведен, силази праћен Дамјановићем и Ацом Димитријевнћем. Он поздравља председника општине који држи говор. Принц одговара једноставно гласом који се чује, али он је узбуђен. Затим поздравља све великодостојнике: Рнбарца, Вељковића п т. д. и прилази да ми стегне руку. Други делегати га поздрављају говорима. Хорови певају химну и маса виче: „Живео!,, Сада одлазимо сви пешице у Саборну Цркву. Баца ее цвеће, венци и увек „Живео!” од стране оних који су наЈзад ослобођенн. Од времена на време заустављамо се да саслушамо неки говор и, онда, полази се брзим кораком. Принца једноставно прати председник и чланови општине и официри, а испред њих неколико војника који им крче пролаз кроз гомилу. Жене се бацају на колена и увек „Живео!” Тај пресрдачни дочек узбудљив јс до крајњих граница. На Теразијама заустављају нас поново и један стари господин, бившн министар, како изгледа, држи конференцију од внше од пола сата, читајући свој текст при светлостн електричпих сијалица, јер се спустио мрак. Најзад стижемо до Саборне Цркве.
I
276
Она је импозантка,осветљена електричним сијалнцама и украгаена зеленилом које је свуда распоређено. На вратима Принца дочекује свештенство које му предаје Свето Писмо. Хор пева химну и церемонија је кратка. Излазимо и Принц одлази аутомобилом у свој привремени Двор, Крсмановићеву кућу. Пролазнм туда и улазим да виднм да ли га могу поздравити, Топао дочек од стране дворских официра. Принц ме позива на вечеру. То је моја прва вечера у престоници после толико година искушења! Овој незаборавној вечери присуствовали су: Принц, министар Нннчић, пуковник Калафатовић из Главног Стана, пуковник Дамјановнћ, Туцаковић, шеф полиције у Главном Стану, и ја.
ЗАКЉУЧАК Привео сам крају задатак који сам био предузео: да прикажем читаоцу, а, нарочито српском читаоцу, какав је био дух оних који су створшш Крад.евину Срба, Хрвата и Словенаца и какав је био њнхов живот на фронту. Истина, ових неколико бележака, ових неколико посматрања која износнм данас пред публику, тек су бледн рефлекс оног духа који је одушевљавао све оне који су локлонили своје тело и душу Отаџбини. Ипак, падам се да ће ово битн довољно те да ломогнем да тај дух разуме млада генерација која дугује своју слободу својим старијима. Надам се да ће из ових редова, тај дух разумети и сви они из ратне генерације који, из каквог било разлога нису могли или нису хтела да сарзћује У грандиозном делу мојих другова из Великог Рата. Ова књига је посвећена српском војнику нз Великог Рата, оном војнику који је све упознао, највећу славу и највеће страдање. Њу треба да допуни једна друга књига, посвећена војнику „са унутрашњег фронта”, ако се то може тако да назове, т. ј. свима онима, већим делом скромнима и малима који су страдали и умрли у земљи бивше краљевине и на југословенској земљи, тада још под аустро-угарском власти, и од којих су освајачи и упветачи створили мученике. Они су страдали и умрли, не упознавши славу. Њихова заслуга је тим већа. Војник из Великог Рата и мученик из унутрашњости једини су остварили сан старих, једкно они су створнли велику уједињену Краљевину, у којој су удруженн браћа Хрватн, Срби и Словенци.
277
ЖртвуЈући се за овај вел?тки циљ, ови таорци тражили су( само једну ствар; да они који се користе њиховим жртвама буду њих достојни и да доврше узвишено дело које су почелн у патњн и у крви. Да лн је стварност освештала ове жеље које су требале да буду света дужност за све? Као искрени пријатељ земље, прнморан сам да у то посумњам. Велика уједињена земља о којо] су сањали онн који су пали у Мачвн, на Дунаву, у Албанији, на острву Виду, у очајним македонским планинама, у Африци, у Русији, на босанским вешалима и по другим местима, била је створена, али десет година после последњег ратног тоиовског метка, потпуни склад, онај који је постојао на фронту, још ту не влада. Има још сувише људи који радо примају све користи задобијене жртвом ослободилаца, али кој' и гледају сувише уназад, а не довољно унапред. Има их чак који су у једном бедном циљу буџаклијске политике довољно неблагодарни да остварују, дивно и дефинитивно дело погинулих. Страначки политичари који, као што смо виделн, нису моглн да забораве своје страсти чак нн за време рата, почели су поново да показују у највећем јеку своју предратну активност и често ризикују да компромитују величанствени и свети ресултат који су постигли хероји од 1912 до 1918. Омладину која је бнла некад непресушни извор патриотизма, захватила је послератиа корупција, и она се врло мало брине за велнки пример којн су јој дали њени старији. Егоизам који је смртна болест за један народ, обузео је духове. Истина, ја мислим да је ово све последица рата. Тело, ослабљено надчовечанскнм напором не брани се довољно од рђавих микроба који га нападају. Надам се и чак сам у то убеђен да је ова рђава епоха коју преживљујемо, само пролазиа болест, дечја болест за младу краљевину. Али време је да се реагира, док не буде сувише касно. А ово реагирање може се учииитн само подсећајући се на оно што су извршили они којима је ова књига посвећена и инспиришућн се њиховим примером. Чинећи то, испуњава се само дужност благодарности коју Ј'е цео Народ, био ои српског, хрватског или словеначког племена, узео према оиима који су се жртвовали за њега и кој"и су изгнули кли су још живи. „Не говоримо никада о томе, али мислимо увек на то!” казао је један велики француски патриота. Али ми треба да измени.чо о»у опомену: „Мислимо увек на то и говорнмо увек о томе!” Нека ова скромна књнга допринесе да се постигне тај ресултат!
